inovnikova smrt Jedne divne veeri isto tako divni ekonom, Ivan Dimitri ervjakov, sedeo je u drugom redu

fotelja i gledao pomou dogleda Korneviljska zvona. Gledao je i oseao se na vrhuncu sree. Kad odjednom... U pripovetkama se esto sree ovo kad odjednom. Pisci imaju pravo: ivot je tako pun iznenaenja! Odjednom mu se lice namrti, oi se upola sklopie, disanje se zaustavi... skinuo je dogled s oiju, nagnuo se i... a-phi!!! Kao to vidite, kinuo je. Kijanje nije zabranjeno nikome i nigde. Kijaju i seljaci i efovi policije, a ponekad ak i tajni savetnici. Svi kijaju. ervjakov se nije nimalo zbunio, obrisao se maramicom i kao lepo vaspitan ovek pogledao oko sebe: da nije koga sluajno uznemirio svojim kijanjem? Ali se tek sad morao zbuniti. Video je kako strai, koji je sedeo ispred njega u prvom redu fotelja, briljivo brie rukavicom svoju elu i vrat i neto guna. ervjakov je u stariu prepoznao visokog inovnika Brialova koji je imao rang generala i sluio u direkciji saobraaja. Uprskao sam ga pljuvakom! pomisli ervjakov. Nije moj stareina, ali je ipak neprijatno. Treba se izviniti. ervjakov se nakalja, nae se napred i ree apatom generalu na uvo: - Izvinite, Vae prevashodstvo, ja sam vas poprskao pljuvakom... Sasvim sluajno sam... - Molim, molim... - Tako vam Boga, oprostite. Verujte... nisam hteo. - Ta sedite, molim vas! Pustite me da sluam! ervjakov se zbuni, glupo se osmehnu i poe da gleda scenu. Gledao je, ali vie nije oseao blaenstvo. Poelo ga je muiti nespokojstvo. Za vreme pauze priao je Brialovu, povrteo se oko njega, i kad je savladao strah, promrmljao: - Ja sam Vas poprskao, vae prevashodstvo... Izvinite... jer sam... sasvim nehotice... - Manite, molim Vas... Ja sam ve i zaboravio, a vi sve istu pesmu! ree general, a donja mu usna zadrhta od ljutine. Zaboravio, a oi mu pune zlobe, pomisli ervjakov podozrivo pogledajui generala. Nee ni da govori. Treba mu objasniti da ja uopte nisam hteo... da je prirodni zakon, jer moe pomisliti kako sam hteo da ga pljunem. Ako sad ne misli, kasnije e pomisliti!... Kad je doao kui, ervjakov ispria eni ta mu se desilo. Uini mu se da je ena i suvie lakomisleno gledala na celu stvar; bila je malo uplaena, a kad je ula da je Brialov iz druge ustanove, umirila se. - Pa ipak otidi, izvini se ree. Pomislie... ne ume da se ponaa u drutvu! - U tome i jeste nevolja! Izvinjavao sam se, a on nekako udno... nijedne ljudske rei da kae. Dodue, nije ni bilo vremena za razgovor. Sutradan ervjakov obue novu uniformu, podia se i poe Brialovu da mu objasni... Kad je uao u generalovu sobu za primanje stranaka, ugleda mnogo molilaca, a meu njima i samog generala, koji je ve poeo da prima molbe. Poto je sasluao nekoliko molilaca, general pogleda na ervjakova. - Sino u Arkadiji, ako se seate, Vae prevashodstvo poe da raportira ekonom kinuo sam i... nehotice Vas poprskao... Izvin...

- Kojeta... ta Vam pada na pamet! ta vi elite? obrati se general sledeem moliocu. Nee ni da uje! pomisli ervjakov i preblede. Znai, ljuti se... Ne, ovo se ne sme tako ostaviti... Objasniu mu... Kad je general zavrio razgovor i s poslednjim moliocem i poao u svoj kabinet, ervjakov koraknu za njim i promrmlja: - Vae prevashodstvo! Usuujem se da uznemirim Vae prevashodstvo, ali to inim, mogu rei, jedino iz oseanja kajanja!... Nisam namerno, i sami izvolite znati! General zlovoljno iskrivi lice i odmahnu rukom. - Pa Vi se prosto podsmevate, potovani gospodine ree i nestade iza vrata. Kakvo podsmevanje? pomisli ervjakov. Nema tu nikakvog podsmevanja! General, pa ne moe da shvati! Kad je tako, neu vie ni da se izvinjavam ovom fanfaronu! Neka ide do avola! Napisau mu pismo, ali dolaziti neu! Bogami neu! Tako je mislio ervjakov idui kui. Ali pismo generalu nije napisao. Mislio je, mislio, ali nikako nije mogao da smisli to pismo. Morao je sutradan opet otii da objasni stvar. - Ja sam dolazio jue i uznemirio Vae prevashodstvo promrmlja kad ga general malo zaueno pogleda ne zato da nekog ismevam, kao to ste Vi izvoleli rei. Ja sam se izvinjavao zato to sam kinuo i poprskao Vas... a nije mi bilo ni na kraj pameti da nekog ismevam... Otkud ja smem da ismevam? Kad bismo se mi podsmevali, onda, znai, nikakvog potovanja prema linostima... ne bi bilo... - Napolje!! dreknu general iznenada, sav pomodreo i uzdrhtao od besa. - ta? zapita apatom ervjakov, premro od uasa. - Napolje!! ponovi general i zalupa nogama. ervjakovu se u utrobi neto prekide. Obnevideo i ogluveo, on ustuknu prema vratima, izie na ulicu i ode posrui... Kad je mahinalno doao kui, legao je na divan ne skidajui uniformu i... umro.