Professional Documents
Culture Documents
18.02.2021 - Tijana Cvijić 415-2020
18.02.2021 - Tijana Cvijić 415-2020
18.02.2021 - Tijana Cvijić 415-2020
Универзитета у Крагујевцу
5
Семинарски рад
6
Семинарски рад
Популација Популација
Назив града Регион
2011. 2020.
Поред регија, копнени део Португала је подељен на 18 округа, који носе називе
градова-седишта. Окрузи су релативно уједначени по величини њихове површине и по
броју општина. У Португалу постоји 308 општина, које најчешће носе име варошице
или града, који представља њено седиште. Општине се, за разлику од округа, разликују
по величини општине, као и по броју становника, броју насеља, броју градских насеља,
степену урбанитета (градске или ''обичне''), старости итд.
Лисабон, као престоница Португала, представља седиште португалске
политике, привреде и културе. Лисабон је најмногољуднији град у Португалу, који
броји преко 500 хиљада становника у самом граду, а заједно са околним насељима
броји око 2,9 милиона, што представља око 25 % становништва државе. Град је
седиште истоименог округа, где чини једну од општина. Лисабон је смештен у
западном делу Португала, где лежи на естуарском ушћу реке Тежо у Атлански океан,
на десној обали реке у управним границама, док је шире градско подручје са обе
стране.
7
Семинарски рад
8
Семинарски рад
док се у јужном делу државе узгаја пшеница и јечам. Португал је значајан произвођач
маслиновог уља и вина. Шумарство је доста развијено, док рибарство значајно опада
због застареле технологије. Око 2/3 електричне енергије се добија у термоелектранама,
а 1/3 у хидроелектранама. Већина индустрија је концентрисана у два подручја. На југу,
на потезу Лисабон-Сетубал, преовладавају већа предузећа петрохемије, хемијске
индустрије, аутомобилске, електротехничке, и дрвне индустрије. На северу, у подручју
Порто-Брага-Авеиро, преовлађују мала предузећа текстилне, кожне, прехрамбене,
дрвне, електроничне индустрије, али и производња вина. Туризам представља једну од
најважнијих грана Португала [10].
Република Србија је суверена држава која се налази у јужном делу Панонске
низије и центру Балканског полуострва, на раскрсници путева средње и југоисточне
Европе. Већим делом захвата Балканско полуострво, док мањим захвата Панонску
низију (слика 6). Заједно са Косовом и Метохијом, површина Србије је 88.499
квадратних километара, што је поставља на 113. место у свету, док је површина коју
заузима без Косова 77.474 квадратних километара. Од укупне површине Србије, 0,13 %
је прекривено водом. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће
градове у југоисточној Европи [11,12].
Према попису из 2019. године, Србија без Косова и Метохије броји око 7
милиона становника, тачније 6.944.975, док са Косметом броји око 8.739.223
становника. Густина насељености је 89,6 становника по квадратном километру.
Укупни бруто домаћи производ (БДП) из 2019. године је 51,48 милијарди долара.
Индекс хуманог развоја (ИХР) из 2020. године је 0,799 (висок) [13].
9
Семинарски рад
10
Семинарски рад
Густина
Површина Број БДП
2
насељености ИХР
(km ) становника 2
(становник/$)
(становник/km )
11
3. Основи управљања комуналним отпадом
Кроз цело историјско раздобље, људи су генерисали отпад. У подручијима са
ниском густином насељености, отпад је генерално био занемарљив, док је у густо
насељеним деловима чак и биоразградив отпад био проблем. У прошлости отпад није
представљао велики проблем јер је светска популација биле знатно мања у односу на
данашње време. Отпад је свуда око нас. Људи отпад бацају у реке, мора, језера, на
улице, у природу и на тај начин загађују своје окружење и смањују природни ресурси..
Данас се треба озбиљно позабавити овим проблемима и радити на уклањању свих
нежељених ефеката које су ови проблеми створили. Отпад и технологије прераде
отпада су током историје, али и данас увек биле у раскораку, јер је развој технологије
био знатно спорији. Чврст отпад, као један од највећих проблема данашњице, јавља се
и код развијених држава и код земаља у развоју. Проблем се јавља јер градови нису у
могућности да га одложе или да га прераде у адекватном временском периоду. Из тог
разлога долази до прекомерног задржавања отпада на улицама градова. Последице које
су уследиле јесу ширење зараза као и непријатан мирис који се ширио. Највећи
проблем у прошлости је била немогућност одлагања отпада. У данашње време, отпад
представља велики проблем градовима, због недовољног броја места за његово
одлагање. Системи управљања чврстим отпадом у земљама у развоју сусрећу се са
разним проблемима, као што су слаби ресурси, недовољно техничко искуство, што
утиче на неадекватно управљање, а самим тим и на настанак низа проблема и губитака
како у економији, тако и у биолошкој и еколошкој сфери.
Динамичким растом популације, урбанизацијом, брзом индустријализацијом и
економским развојем дошло је до брзог повећања количине чврстог отпада у
развијеним земљама. У прошлости, управљање отпадом је било занемарљиво, све док
се није појавила свест да се реши проблем управљања чврстим отпадом. У готово свим
земљама у развоју, чврст отпад представља велику опасност како по околину, тако и по
здравље људи. Већина држава у развоју настоји да побољша политику система
ефикасног сакупљања отпада, као и његов даљи третман.
13
Семинарски рад
13.50% 5.50%
11.10%
0.30%
3.70% Компостирање
Спаљивање
Контролисане депоније
Депоније
33.00% Санитарне депоније
25.20%
Open dumping
Остало
7.70%
14
Семинарски рад
15
Семинарски рад
2. Генерисање отпада
У 2016. години укупан отпад генерисан од стане свих привредних
активности и домаћинстава износио је 2.216.000 тона. Како чланице Европске
уније немају уједначене животне стандарде, тако и количина отпада варира од
државе до државе. Земље које имају највећу популацију имају највише отпада,
али постоје нека одступања као што су Румунија и Бугарска, са друге стране
Италија и Португал су генерисале релативно малу количину (слика 11). Како би
се приказала просечна количина генерисаног отпада, узима се укупни
генерисани отпад из домаћинстава и производних активности у односу на број
становника. 2/3 укупног отпада у Европској унији заузима минерални отпад.
16
Семинарски рад
17
Семинарски рад
18
Семинарски рад
19
Семинарски рад
20
Семинарски рад
21
Семинарски рад
Неопасан
9.249.601 155.754 416.461 859.076 37.262
отпад
22
Семинарски рад
Португал Србија
Укупна количине генерисаног 291 703.71 тона 2 488 566 тона
отпада
Средња годишња количина
генерисаног отпада по 564 kg / стан. 300 kg / стан.
становнику
Дневна количина генериснаог 1,38 kg по становнику 1 kg по становнику
отпада
Из прикупљених података се може закључити да обе државе, иако мале,
генеришу велике количине отпада. Како Португал има већи БДП и животни стандард,
тако је потрошња услуга знатно већа, што за узрок има већу количину отпада. Средња
годишња количина генерисаног отпада коју генерише становник Португала за 2014.
износи 564 kg стан. што је за 53,19 % више од становника Србије који генерише 300
kg/стан. годишње. Португал, за разлику од Србије, 24 % од укупне количине
генерисаног отпада шаље на спаљивање са уштедом енергије за 2013. годину, док
Србија 0 %, али Португал, као чланица Европске уније, је више сконцентрисана на
уштеду и добијање енергије, као и на одрживи развој и заштиту животне средине, за
разлику од Србије која још мора да ради како би своје резултате побољшала.
Рециклирани отпад у Србији је износио 14.000 t, док је у Португалу 13 % од укупне
количине генерисаног отпада послато на рециклажу.
3.4 Упоредна анализа стања отпада у Крагујевцу и Лисабону
Лисабон, као град са високим животним стандардом, великим бројем
становника, великом густином насељености и веома развијеним туризмом, генерисане
количине отпада су веће, као и потребе за његовим уклањањем. Управљање отпадом и
сакупљање истог у граду Лисабону континуирано се побољшава кроз стратешке
планове у складу са националним и европским циљевима за управљање отпадом. У
Лисабону као главном граду, постоје два система сакупљања отпада (од врата до врата,
и од врата до врата који обухвата и папир и картон). Овакви системи прикупљања
употпуњују се местима на којима се оставља отпад. Биоотпад се прикупља само из
неких предузећа и јавних башта.
Према законској уредби 239/97 од 9. септембра 1997. године, општина Лисабон
је одговорна за сакупљање комуналног отпада генерисаног на подручју општине и
превоз до центара за прераду и третман отпада. Општина је одговорна за сакупљање
отпада чија је максимална производња 1.100 литара дневно. Приватне компаније за
управљање отпадом одговорне су за прикупљање од главних произвођача отпада (нпр.
супермаркета). Систем сакупљања отпада у општини Лисабон организован је
прикупљањем од врата до врата, системом за прикупљање отпада на местима
одлагања, цивилних садржаја и прикупљањем на захтев домаћинстава и предузећа.
Отпад прикупљен од домаћинстава и предузећа прикупља се заједно како би се
оптимизовале руте сакупљања отпада.
Валорсул је корпорација одговорна за управљање отпадом у 19 општина у
метрополи Лисабон укључујући општину Лисабон. У табели 10 дати су подаци о
отпаду у главном граду Португала.
Табела 10. Подаци о отпаду у Лисабону [22]
Генерални подаци
23
Семинарски рад
Подаци о отпаду
Системи сакупљања
24
Семинарски рад
25
Семинарски рад
Тона/дневно 144
Тона/недељно 1 008
Тона/месечно 4 320
Продукција отпада по становнику у граду Крагујевцу је за градско подручје 1
kg/дан, сеоска насеља са више од 500 становника 0,7 kg/дан, сеоска насеља са око 500 и
мање становника 0,5 kg/дан.
Градска депонија
Одлагањем отпада на депонију обезбеђују се и осигуравају услови за
спречавање и смањење штетних утицаја на здравље људи и животну средину у току
целог животног циклуса депоније, посебно загађења површинских и поџемних вода,
земље и ваздуха, укључујући и ефекат стаклене баште. Модалитети процеса
депоновања могу се поделити на 3 начина:
Метода јарка;
Поршински метод;
Метода одлагања у увалу.
Депонија на којој се одлаже отпад јесте депонија ''Јовановац'' која се налази на
улазу у село Јовановац и представља депонију површинског типа. Депонија је од
центра града удаљена око 3 km. Депонија је у функцији неких 60 година и константно
расте. Ова депонија се не убраја у санитарне депоније, нема контролисан испуст
процедних вода. Депонија је прерасла све своје капацитете, у веома је лошем стању и
има негативан утицај на околину: налази се близу реке Угљешнице и ствара опасност
од њеног загађења, опасност од огромне количине метана који настаје разградњом
отпада.
Локација депоније се налази на периферији града (3 km од центра), у употреби је
од 1966. год. и простире се на 5 hа. Сваке године се одлаже око 50 хиљада тона
комуналног отпада, што заправо представља велики проблем за околна насеља у
којима живи велики број становника, па и за сам Крагујевац. Њен рок трајања је
26
Семинарски рад
27
Семинарски рад
28
4. Основи управљања водама и отпадним водама
Вода је повезана са готово свим циљевима одрживог развоја и важна је у сваком
аспекту развоја; подржава здраве екосистеме, покреће економски раст и од суштинске
је важности за сам живот.
Два главна разлога због којих вода постаје све више оскудан ресурс јесу
неравномерна распоређеност и неправилно управљање водним ресурсима. Бројке које
о томе говоре су забрињавајуће – око 2,2 милијарде људи широм света нема безбедно
управљање услугама питке воде, док 4,2 милијарде људи нема безбедно управљање
санитарним услугама, а 3 милијарде нема основне услове за прање руку. Празнине у
приступу водоснабдевању и санитарној заштити, све већа популација, све већа
варијабилност падавина и загађење комбинују се на многим местима да направе један
од највећих проблема данашњице и будућности – несташицу воде. Дакле, јасно је да
државе морају сарађивати и удружити снаге у борби за заштиту водних ресурса целе
планете [40].
4.1 Стање вода и отпадних вода у свету
Вода је најважнији извор живота на Земљи. Она је од виталног значаја за
одржавање здравља, узгајање хране, стварање енергије, управљање околином и
стварање других послова.
Ипак, регуларне санитарне услуге нису доступне за 4,5 милијарди људи, а
приступ води за пиће води није доступан за неких 2,1 милијарди људи. Опасности
повезане са водом као што су поплаве, олује и суше су одговорне за 9 од 10 природних
катастрофа. Климатске промене само повећавају овај ризик и додатно оптерећују
залихе воде.
Од 2,1 милијарде људи, који немају приступ води за пиће, 844 милиона нема чак
ни основне санитарне услове. Од 4,5 милијарди људи, који немају исправно решено
питање канализације, 2,3 милијарди још увек немају основне санитарне услове. Као
резултат, сваке године 361.000 деце испод 5 година умире од дијареје узрокованом
недовољно пречишћеном отпадном и загађеном водом. Употреба недовољно третиране
отпадне воде повезана је са преношењем болести као што су колера, дизентерија,
хепатитис, а и тифус.
Процене показују да са тренутном стопом раста популације и актуелним
водоводним праксама, свет ће се суочити са недостатком воде од 40 % између
предвиђене потражње и расположивих залиха воде до 2030. До 2050. године 9
милијарди људи ће захтевати 60 % повећање пољопривредне производње што ће
условити 15 % повећање коришћења воде у ове сврхе. Свету ће бити потребна већа
количина воде за производњу енергије, али већ данас 1,3 милијарди људи нема приступ
електричној енергији. Више од половине светске популације данас живи у урбаним
срединама. Тај број и даље расте. Подземне воде се троше брже него што успевају да
се обнове. До 2025. године око 1.8 милијарди људи живеће у државама и регионима са
потпуним недостатком воде.
Статистички подаци о пијаћој води (слика 23):
1. У 2015. години 71 % светске популације (5.2 милијарде људи) користило
је услуге комуналних сервиса везане за пијаћу воду.
2. Пијаће воде биле су доступне за 96 земаља (што представља 35 %
глобалне популације).
Семинарски рад
3. Једна од три особе (1.9 милијарди људи), која користи пијаћу воду живи
у руралним областима.
4. Осам од десет особа (5.8 милијарди људи) користиле су изворе воде.
5. Три од четири особе (5.4 милијарде људи) користиле су изворе који се
налазе у домаћинствима.
6. Три од четири особе (5.4 милијарде људи) користиле су изворе без
контаминације.
7. 844 милиона људи и даље нема приступ основним услугама пијаће воде.
8. 263 милиона људи проводи више од пола сата у путу до извора воде.
9. 159 милиона људи још увек узима воду директно са површинских извора,
од тога 58% је живело у подсахарској Африци.
10. Седам од десет особа користило је услуге пијаће воде у 2015. години.
Слика 23. Проценат популације, који користи макар основне услуге пијаће воде, 2015
Статистички подаци о санитарно-комуналним услугама (слика 24):
1. 39 % глобалне популације (2.9 милијарди људи) користило је санитарно-
комуналне услуге.
2. Санитарно-комуналне услуге биле су доступне за 84 државе (што
представља 48 % глобалног становништва),
3. Две од четири особе које користе санитарно-комуналне (1,2 милијарде)
живеле су у руралним срединама.
4. 27 % глобалне популације (1,9 милијарди) користило је приватне
санитарно-комуналне објекте повезане са канализацијом, из којих су
накнадно отпадне воде третиране,
5. 13 % глобалне популације (0.9 милијарди) користило је тоалете.
6. Доступни подаци нису били довољни да би се извршило глобално
процењивање удела популације, који је користио септичке јаме из којих
су фекалије третиране на некој другој локацији,
7. 68 % глобалне популације (5 милијарди људи) користило је само основне
санитарно-комуналне услуге,
8. 2.3 милијарде још увек нису имале приступ основним санитарно-
комуналним услугама,
9. 600 милиона људи користило је ограничене санитарно-комуналне услуге
30
Семинарски рад
10. 892 милиона људи у свету још увек обављају основне физиолошке
потребе на отвореном.
Две од пет особа су користиле безбедно управљане санитарно-комуналне услуге
у 2015. години. [25]
31
Семинарски рад
32
Семинарски рад
33
Семинарски рад
34
Семинарски рад
35
Семинарски рад
36
Семинарски рад
Година 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Проценат
7,88 7,96 9,21 9,36 9,66 9,89 10,42 11,25 12,11 13,99
становништва
37
Семинарски рад
Када је у питању ниво третмана отпадне воде, постојe велике разлике између
ове две земље. У Србији се само 10 % укупно генерисаних отпадних вода прерађује, и
то се врши у малом броју постројења, где доминира секундарно пречишћавање.
Терцијални третман није заступљен у великој мери, јер се индустријске отпадне воде
Србије веома мало прерађују. За разлику од Србије, у Португалу се чак 82 % укупно
генерисаних отпадних вода прерађује.
38
4.4 Упоредна анализа стања вода и отпадних вода у
Крагујевцу и Лисабону
Зона Боја
Ниска зона
Средња зона
Висока зона
Горња зона
Монсанто
Горња зона
Чарнека
У 2014. години отпадне воде које су пречишћене у општини Лисабон износиле су 93,4
милиона m3, што представља 97 % укупне отпадне воде произведене у Лисабону.
Постројење за пречишћавање оптадних вода Алцантара одговоран је за третман и
прослеђивање 64 % отпадних вода, постројење Челас се бави само отпадним водама
произведеним у Лисабону (21 %) и постројење Беиролас који је одговоран за 12 %
отпадних вода [33].
40
Семинарски рад
41
Табела 19. Водоснабдевање и испуштање отпадних вода за град Крагујевац [34]
Испуштене Број
Укупне Број
Укупно отпадне домаћинстава
Испоручене испуштене Пречишћене домаћинстава
захваћене воде у прикључених
воде за пиће отпадне отпадне воде прикључених
воде системе за на
(хиљ.m3) воде (хиљ.m3) на водоводну
(хиљ.m3) отвођење канализацион у
(хиљ.m3) мрежу
(хиљ.m3) мрежу
Крагујевац је први град у Србији који је 90-тих година прошлог века, системски
започео решавање проблема отпадних вода изградњом система за сакупљање,
одвођење и пречишћавање отпадних вода града Крагујевца. Постројење се налази у
селу Цветојевцу, по коме и носи назив (слика 36).
Капацитет постројења је пројектован за 1520 l/s односно за град са 500 хиљада
становника. Ово постројење јединствено је у Србији због производње био-гаса. Поред
постројења изграђена је и мрежа секундарних и примарних колектора у граду која
отпадне воде сакупља и одводи допостројењанапречишћавање [35].
Санитарне отпадне воде системом фекалне канализационе мреже,
терцијалних и секундарних колектора одводе се до примарног фекалног
колектора, и њиме до централног градског постројења за пречишћавање
отпадних вода у Цветојевцу.
Сабирна - улична мрежа фекалне канализације на територији града
изграђена је у дужини од око 260 km. Поједини делови градске територије нису
каналисани, што је последица скорашње изградње фекалних колектора и
недостатка материјалних средстава. У деловима града у којима није изграђена
фекална канализација, санитарне отпадне воде сеевакуишу путем септичких и
обичних јама уз циклично пражњење садржаја специјалним аутоцистернама.
За одржавање градског канализационог система, одвођење и
пречишћавање санитарних отпадних вода задужено је ЈКП ,,Водовод и
канализација“ Крагујевац, а за планирање и финансирање изградња нове мреже
ЈП ,, Предузеће за изградњу града“ Крагујевац. Пројектована и постављена
технологија пречишћавања отпадних вода у ЦППОВ Цветојевац састоји се из
три технолошке линије:
1. линија воде,
2. линија муља, и
3. линија гаса.
Пречишћена вода се испушта у реку Лепеницу која је по
категоризацији IV категорије. На постројењу се отпадне воде пречишћавају
биолошки и то у процесу са активним муљем, који даје ефлуент са
вредностима БПК5 до 20 mg/l i СM do 30 mg/l. Расположиви подаци показују
да:
Семинарски рад
43
Семинарски рад
5. Закључак
Управљању отпадом се данас у свету много пажње посвећује.
Генерисање отпада представља проблематичну фазу због сложене организације
система за праћење кретања генерисаног отпада. Након генерисања, долази до
складиштења отпада, а потом и до његовог одлагања на депоније. Неопходна је
константна контрола како одговорних лица, тако и надлежних органа једне
државе. Систем обухвата и складиштење и транспорт отпада, при чему мора да
се води рачуна да не дође до угрожавања како становништва тако и животне
средине на ширим подручјима.
Уколико се сагледају подаци изложени у оквиру рада, јасно се може
доћи до закључка колико животни стандард, куповна моћ, пропаганда и
политика, могу имати утицај на стање отпада, вода и отпадних вода једне
државе.
Према прикупљеним подацима може се закључити да Србија и
Португал имају потпуно различите податке везане за дату тему. Португал као
чланица Европске уније тежи ка томе да испуни све стандарде и циљеве који
си прописани, за разлику од Србије, која није чланица Европске Уније и која
покушава да се приближи европском законодавству и стандардима када је реч
о заштити животне средине. Међутим, Србија је од тога веома далеко. Ове две
земље, потпуно различите површине, положаја, економског стандарда,
индустрије, броја становника, боре се са сличним проблемима. У обе земље
постоји проблем одлагања отпада и загађења вода, међутим ти проблеми су
већи у Србији него у Португалу. Португал улаже у изградњу нових постројења
за третмане отпада и вода, као и за реконструкцију постојећих инфраструктура,
док у Србији није таква ситуација. Иако се обе државе боре да што боље реше
дате проблеме, биће потребно много времена, знања и технологије како би се
они у потпуности уклонили. У обе земље је потребно подизати ниво знања о
оваквим проблемима и свест људи да обрате пажњу на своје понашање према
животној средини.
44
Семинарски рад
6. Литература
45
Семинарски рад
46
Семинарски рад
%C5%BDENJERSTVO%20ZA%C5%A0TITE%20%C5%BDIVOTNE%20SREDINE-
2.%20deo-2018.pdf, приступљено 05.02.2021.
[29] Marques R., Simões P. (2020), Revisiting the Comparison of Public and Private Water
Service Provision: An Empirical Study in Portugal, CERIS, Instituto Superior Técnico,
Universidade de Lisboa, 1049-001 Lisbon, Portugal
[30] Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2017.годину,
Министарство за заштиту животне средине, Агенција за заштиту животне средине
Београд 2018.
[31] Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2017.годину,
Министарство за заштиту животне средине, Агенција за заштиту животне средине
Београд 2018.
[32] Агенција за заштиту животне средине (2018), Извештај о стању животне средине у
Републици Србији за 2017. годину, Министарство животне средине, Београд, Интернет
страница: http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj_2017.pdf, приступљено 05.02.2021.
[33] Lisboa e-nova, Agencia municipal de energia ambiente de Lisboa etc.(2015), Matriz de
agua de Lisboa 2014, Lisboa e-nova, Agencia municipal de energia ambiente de Lisboa,
Интернет страница:
https://www.lisboa.pt/fileadmin/cidade_temas/ambiente/qualidade_ambiental/documentos/
MatrizAguaLisboa_nediaqualidade.pdf, приступљено 05.02.2021.
[34] Републички завод за статистику, Општине и Региони у Републици Србији, Београд
2018.
[35] Јавно комунално предузеће ''Водовод и канализација'' Крагујевац, http://jkpvik-
kg.com/, приступљено 05.02.2021.
[36] Агенција за заштиту животне средине (2019), Управљање отпадом у Републици
Србији у периоду 2011-2018, Министарство заштите животне средине, Агенција за
заштиту животне средине, Београд , Интернет страница:
http://www.sepa.gov.rs/download/Otpad_2011_2018.pdf, приступљено 05.02.2021.
[37] Wikipedia, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4_
%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4 , приступљено
19.02.2021.
47
Семинарски рад
48