18.02.2021 - Tijana Cvijić 415-2020

Факултет инжењерских наука
Универзитета у Крагујевцу
Назив студијског програма: Инжењерство заштите животне средине

Ниво студија: Мастер академске студије
Модул: Општи смер
Предмет: Инжењерство заштите животне средине
Стање управљања отпадом, водама и отпадним водама у

Португалу и Србији
семинарски рад
Предметни наставници: Студент:

др Вања Шуштершич, редовни професор Тијана Цвијић, 415/2020
др Небојша Јовичић, редовни професор
Крагујевац, фебруар 2021.

Резиме
У овом раду говориће се о стању отпада и отпадних вода у Србији и Португалу. На

почетку ће бити дата упоредна анализа географских, демографских и економских
података ове две државе, као и градова (Лисабон и Крагујевац). Након тога биће
приказана упоредна анализа управљања отпадом у оквиру ових држава, као и упоредна
анализа Крагујевца и Лисабона у истој области. У другом делу ће бити приказана
упоредна анализа стања вода и отпадних вода у Португалу и Србији, као и између
поменутих градова. На крају ће бити дат закључак о могућим променама које би могле
да унапреде систем управљања отпадом, као и систем управљања водом и отпадним
водама у поменутим државама и градовима.
Кључне речи: Португал, Србија, Лисабон, Крагујевац, отпад, вода, пречишћене воде,
систем управљања отпадом, отпадне воде, систем управљања отпадним водама.
САДРЖАЈ
1. Увод................................................................................................................................................. 4
2. Упоредна анализа Португала и Србије.................................................................................... 5
3. Основи управљања комуналним отпадом............................................................................ 12
3.1 Стање отпада у свету.................................................................................................12
3.2 Стање отпада у Европској унији.............................................................................15
3.2.1 Еуростат.................................................................................................................15
3.3. Упоредна анализа стања отпада у Републици Србији и Португалу...........17
3.3.1 Упоредна анализа................................................................................................22
3.4 Упоредна анализа стања отпада у Крагујевцу и Лисабону.............................................23
3.4.1 Упоредна анализа................................................................................................28
4. Основи управљања водама и отпадним водама...................................................................29
4.1 Стање вода и отпадних вода у свету.......................................................................29
4.2 Стање вода и отпадних вода у Европи...................................................................31
4.3 Упоредна анализа стања вода и отпадних вода у Србији и Португалу...........34
4.4 Упоредна анализа стања вода и отпадних вода у Крагујевцу и Лисабону.....39
5. Закључак...................................................................................................................................... 44
6. Литература................................................................................................................................... 45
1. Увод
Животна средина представља један од најбитнијих сегмената у животу једног
човека. Како се нарушава њен квалитет, тако се нарушава и квалитет живота људи.
Човек, свесно или несвесно, досадашњим начином живота уништава животну средину.
Демографија, као наука о становништву, је једна од наука чији резултати чине основу
савремених схватања науке о животној средини. Са порастом броја људи на неком
ограниченом подручју расту и разлози нарушавања животне средине. Такође, не треба
заборавити на све већи утицај урбанизације, односно квалитативних промена начина
живота (од руралног до урбаног). Становништво данас расте са стопом од 1,09 %
годишње. Садашњи просечан пораст броја становника процењен је на 83 милиона
људи годишње. Годишња стопа раста је свој врхунац достигла крајем шездесетих
година прошлог века, када је износила око 2 % [39]. Од тада се стопа раста
преполовила и наставиће да опада током наредних година. Без обзира на величину и
степен развијености државе, градови се сусрећу са истим проблемима, као што су:
 пренасељеност земље,
 недостатак најосновнијих животних потреба,
 храна,
 вода за пиће,
 место за становање,
 повећана експлоатација природних ресурса,
 веће сиромаштво,
 загађеност,
 деградација животне средине,
 отпад.
Европска унија (ЕУ) спроводи политику заштите животне средине од 1972.
године, чији је циљ да до 2050. године обезбеди добар и здрав живот људима. Да би
постигла овај циљ, ЕУ настоји да се креће ка економији која користи ниске емисије
угљеника, очувању биолошке разноликости и заштити здравље људи кроз
законодавство о квалитету ваздуха, хемикалија, климе, природе, отпада и воде [1].
У свету постоји много држава којe проблем угрожавања животне средине
решавају на врло ефикасан и успешан начин, док постоје и оне где тај проблем није
адекватно решен и које у будућности захтевају велике кораке и решења за достизање
одређених услова који су потребни за одржавање оптималних услова животне средине.
У овом семинарском раду ће кроз компаративну анализу бити приказано стање
животне средине у Србији и Португалу. Стање животне средине у наведеним државама
ће се анализирати на основу прикупљених података из сектора управљања отпадом, из
сектора вода и отпадних вода у оквиру Републике Србије и Републике Португал, као и
главног града Португала – Лисабона и града Крагујевца у Србији.
Семинарски рад
2. Упоредна анализа Португала и Србије

Португалија, или Португал, званично Португалска Република, је држава на
западу и југозападу Иберијског полуострва у југозападној Европи. Представља
најзападнију земљу континенталне Европе. На северу и истоку се граничи са
Шпанијом, а на западу и југу излази на Атлански океан. У састав Португала улазе и два
архипелага у Атлантику, Азори (2322 km2) и Мадеира (784 km2). Португал спада у
најмање државе Европе са површином од 92.225,61 km2 [2]. На слици 1 приказан је
географски положај Португала.
Слика 1. Географски положај Португала у Европи [1]
Са преко 10 милиона становника (10,269.417 становника), Португал се налази на

88. месту на ранг листи држава са највећим бројем становника (слика 2). Густина
насељености износи 111,6 ст/km². Држава има много великих градова који доприносе
укупном броју становника (табела 2). Лисабон, као највећи и главни град Португала,
броји преко 500.000 становника. Други, највећи град Порто, има само половину тог
становништва, али настоји да повећа раст становника како би достигао своју
прекретницу од 300.000 становника. Шест других градова има становништво веће од
100 хиљада, док 176 других градова има нешто мање популације, које су испод
100.000, али прелазе 10.000, што доприноси укупним бројкама ове државе. Индекс
хуманог развоја ове државе из 2020. године је 0,864 (висок), што Португал поставља на
38. место [3].
5
Слика 2. Графички приказ броја становника кроз године [4]
Већина Португалаца живи у урбаним градовима. Према подацима међународне

организације World Bank, 2015. године је у руралним срединама живело само 37 %
становништва, док је 1960. године живело чак 65 % становништва. Миграције у велике
градове због високошколских установа, индустријских могућности, здравствене
заштите и других могућности у комбинацији са сталним растом и ширењем градова
довело је до пораста градског становништва [4].
Португал је административно подељен на општине којих има 308. Осим
копненог дела, овој држави припадају и две острвске групе Азори и Мадеира, које
представљају аутономне регије. У копнем делу постоји 5 регија (слика 3), чији су
општи подаци дати у табели 1:
1. Алентежо (Alentejo),
2. Алгарве (Algarve),
3. Централна Португалија (Centro),
4. Лисабон и долина Тејжоа (Lisboa e Vale de Tejo),
5. Северна Португалија (Norte).
Слика 3. Региони Португала
6
Табела 1. Подаци везани за регионе Португала [5]
Скраћениц Површина Популација Популација Популација Популација

Назив Статус 2
а km 1991. 2001. 2011. 2019.
Acores ACO AREG 2,322 237,795 241,763 246,772 242,796

Alentejo ALE REG 31,603 782,331 776,565 757,302 704,558
Algarve ALG REG 4,996 341,404 395,218 451,006 438,406
Centro CEN REG 28,200 2.258,768 2.348,397 2.327,755 2.217,285
Lisboa LIS REG 3,001 2.520,708 2.661,850 2.821,876 2.863,272
Madeira MAD AREG 801 253,426 245,011 267,785 254,254
Norte NOR REG 21,284 3.472,715 3.687,293 3.689,682 3.575,338
Portugal PRT REP 92,207 9.867,147 10.356,117 10.562,178 10.295,909
Табела 2. Највећи градови Португала [5, 6]
Популација Популација
Назив града Регион
2011. 2020.
1. Lisboa LIS 552,700 517,802

2. Porto NOR 237,591 249,663
3. Vila Nova de Gaia NOR 186,502 70,811
4. Amadora LIS 175,136 178,858

5. Braga NOR 136,885 121,394
6. Funchal MAD 111,541 100,847
7. Coimbra CEN 105,842 106,582
8. Setubal LIS 98,131 117,110
9. Almada LIS 96,404 34,008
Поред регија, копнени део Португала је подељен на 18 округа, који носе називе
градова-седишта. Окрузи су релативно уједначени по величини њихове површине и по
броју општина. У Португалу постоји 308 општина, које најчешће носе име варошице
или града, који представља њено седиште. Општине се, за разлику од округа, разликују
по величини општине, као и по броју становника, броју насеља, броју градских насеља,
степену урбанитета (градске или ''обичне''), старости итд.
Лисабон, као престоница Португала, представља седиште португалске
политике, привреде и културе. Лисабон је најмногољуднији град у Португалу, који
броји преко 500 хиљада становника у самом граду, а заједно са околним насељима
броји око 2,9 милиона, што представља око 25 % становништва државе. Град је
седиште истоименог округа, где чини једну од општина. Лисабон је смештен у
западном делу Португала, где лежи на естуарском ушћу реке Тежо у Атлански океан,
на десној обали реке у управним границама, док је шире градско подручје са обе
стране.
7
Према подацима које прикупља међународна организација World Bank, број

руралног становништва је 2019. године процењен на 3.515,838 (слика 5), док је број
урбане популације процењен на 6.753,579 (слика 4) [7]. У табели 3 биће приказани
подаци о броју становника у зависности од места становања.
Слика 4. Урбана популација[8]
Слика 5. Рурална популација [9]
Табела 3. Број становника у зависности од подручја у којем живе [8]
Типологија урбане површине

Период
прикупљања Место становања Средње урбана
Урбана регија Рурална регија
података регија
Португал 7 541 792 1 469 322 1 284 795

Континент 7 220 914 1 379 557 1 198 388
Аутономна регија
2019. година 110 083 63 989 68 727
Азори
Аутономна регија
210 795 25 776 17 683
Мадеира
Португал са својим БДП-ом од 12.000 УСД/стан. спада у једне од

најсиромашнијих држава. Пољопривреда је и даље значајна грана, чији је удео доста
велики (5,5 %). Сама продуктивност је доста испод границе Западне Европе, проблеми
су застарела технологија и недостатак инвестицијског капитала. У северном делу
Португала у ком влада влажнија клима, узгајају се кукуруз, поврће, грожђе, маслине,
8
док се у јужном делу државе узгаја пшеница и јечам. Португал је значајан произвођач
маслиновог уља и вина. Шумарство је доста развијено, док рибарство значајно опада
због застареле технологије. Око 2/3 електричне енергије се добија у термоелектранама,
а 1/3 у хидроелектранама. Већина индустрија је концентрисана у два подручја. На југу,
на потезу Лисабон-Сетубал, преовладавају већа предузећа петрохемије, хемијске
индустрије, аутомобилске, електротехничке, и дрвне индустрије. На северу, у подручју
Порто-Брага-Авеиро, преовлађују мала предузећа текстилне, кожне, прехрамбене,
дрвне, електроничне индустрије, али и производња вина. Туризам представља једну од
најважнијих грана Португала [10].
Република Србија је суверена држава која се налази у јужном делу Панонске
низије и центру Балканског полуострва, на раскрсници путева средње и југоисточне
Европе. Већим делом захвата Балканско полуострво, док мањим захвата Панонску
низију (слика 6). Заједно са Косовом и Метохијом, површина Србије је 88.499
квадратних километара, што је поставља на 113. место у свету, док је површина коју
заузима без Косова 77.474 квадратних километара. Од укупне површине Србије, 0,13 %
је прекривено водом. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће
градове у југоисточној Европи [11,12].
Према попису из 2019. године, Србија без Косова и Метохије броји око 7
милиона становника, тачније 6.944.975, док са Косметом броји око 8.739.223
становника. Густина насељености је 89,6 становника по квадратном километру.
Укупни бруто домаћи производ (БДП) из 2019. године је 51,48 милијарди долара.
Индекс хуманог развоја (ИХР) из 2020. године је 0,799 (висок) [13].
Слика 6 . Положај државе Србије на карти Европе
Према подацима које прикупља међународна организација World Bank, број

руралног становништва је 2019. године у Србији процењен на 3.037,846 (слика 7), док
је број урбане популације процењен на 3.907,389 (слика 8) [7].
9
Слика 7. Рурална популација
Слика 8. Урбана популација

Србија је подељена на две аутономне покрајине, Војводину на северу (39
општина и 6 градова) и Косово и Метохију на југу (28 општина и 1 град). Србија се
састоји од пет статистичких региона: Војводина, Београд, Шумадија и Западна Србија,
Јужна и Источна Србија и Косово и метохија. Република Србија има укупно 145
општина и 29 градова, од којих се шест издвајају по највећем броју становника (табела
4).
Табела 4. Највећи градови у Србији по броју становника
Број становника у ужем Број становника у ширем

Град
подручју подручју
Београд 1.666.763 1.659.440
Нови Сад 231.798 341.625
Ниш 183.164 260.237
Крагујевац 150.835 179.417
Приштина 145.149 198.897
10
Суботица 105.681 141.554
Београд, као престоница Србије, представља седиште српске политике,

привреде, културе, образовања и науке. Београд је најмногољуднији град у Србији,
који броји преко милион и 100 хиљада становника у ужем подрују, а преко 1.659.440
становника у ширем подручју. Подручје насеља Београд, ужег и урбанизованог дела
укупне површине 360 km², обухвата следеће градске општине: цео Врачар, Звездару,
Савски венац, Стари град, Раковицу и Нови Београд и делове Вождовца, Земуна,
Палилуле и Чукарице [37].
На основу прикупљених података о Републици Португал и Републици Србији,
може се извршити упоредна анализа која ће приказати сличности и разлике помеутих
параметара ове две државе.
На основу општих података ових двеју држава, може се закључити да, иако
Португал представља једну од најмањих држава Европе, ипак је већа држава од Србије
како по својој површини, тако и по броју становника и са много већим животним
стандардом. У табели 5 биће приказани општи подаци анализираних држава.
Табела 5. Упоредна анализа општих података Португала и Србије
Густина
Површина Број БДП
2
насељености ИХР
(km ) становника 2
(становник/$)
(становник/km )
Португал 92.225,61 10.269,417 111,6 23.407,91 0,864

Србија 77,474 7.186,862 90 7.246,73 0,799
11
3. Основи управљања комуналним отпадом
Кроз цело историјско раздобље, људи су генерисали отпад. У подручијима са
ниском густином насељености, отпад је генерално био занемарљив, док је у густо
насељеним деловима чак и биоразградив отпад био проблем. У прошлости отпад није
представљао велики проблем јер је светска популација биле знатно мања у односу на
данашње време. Отпад је свуда око нас. Људи отпад бацају у реке, мора, језера, на
улице, у природу и на тај начин загађују своје окружење и смањују природни ресурси..
Данас се треба озбиљно позабавити овим проблемима и радити на уклањању свих
нежељених ефеката које су ови проблеми створили. Отпад и технологије прераде
отпада су током историје, али и данас увек биле у раскораку, јер је развој технологије
био знатно спорији. Чврст отпад, као један од највећих проблема данашњице, јавља се
и код развијених држава и код земаља у развоју. Проблем се јавља јер градови нису у
могућности да га одложе или да га прераде у адекватном временском периоду. Из тог
разлога долази до прекомерног задржавања отпада на улицама градова. Последице које
су уследиле јесу ширење зараза као и непријатан мирис који се ширио. Највећи
проблем у прошлости је била немогућност одлагања отпада. У данашње време, отпад
представља велики проблем градовима, због недовољног броја места за његово
одлагање. Системи управљања чврстим отпадом у земљама у развоју сусрећу се са
разним проблемима, као што су слаби ресурси, недовољно техничко искуство, што
утиче на неадекватно управљање, а самим тим и на настанак низа проблема и губитака
како у економији, тако и у биолошкој и еколошкој сфери.
Динамичким растом популације, урбанизацијом, брзом индустријализацијом и
економским развојем дошло је до брзог повећања количине чврстог отпада у
развијеним земљама. У прошлости, управљање отпадом је било занемарљиво, све док
се није појавила свест да се реши проблем управљања чврстим отпадом. У готово свим
земљама у развоју, чврст отпад представља велику опасност како по околину, тако и по
здравље људи. Већина држава у развоју настоји да побољша политику система
ефикасног сакупљања отпада, као и његов даљи третман.
3.1 Стање отпада у свету

Урбанизација, раст становништва и економски развој доводе до генерисања
отпада. Све већи просперитет земаља и кретање ка урбаним подручјима повећава отпад
по глави становника. Овај брзи раст становништва заједно са урбанизацијом отежава
пружање одговарајућих услуга сакупљања и третмана отпада. Генерално, локалне
самоуправе надгледају управљање чврстим отпадом. Око 70 % земаља развило је
политике којима се регулише сектор отпада. Лоше управљање отпадом контаминира
животну средину, штети и животињама и људима, а може чак утицати и на економски
развој региона. Ипак, одрживо управљање отпадом захтева високе трошкове и значајне
дугорочне напоре [14].
У свету се годишње генерише 2,01 милијарде тона комуналног чврстог отпада,
док се са најмање 33 % од тога не управља на еколошки безбедан начин. Широм света,
отпад створен по глави становника дневно износи у просеку 0,74 килограма, а креће се
у распону од 0,11 до 4,54 килограма. Иако чине само 16 % светске популације, земље
са високим приходима генеришу око 34 % или 683 милиона тона светског отпада. На
слици 9 је приказана количина чврстог комуналног отпада по глави становника на
годишњем нивоу [15].
Слика 9. Количина чврстог комуналног отпада по глави становника на годишњем нивоу

(килограми/становник/дан) [16]
Oчекује се да ће глобалнa количина отпада порасти на 3,40 милијарди тона до
2050. године, више него двоструко у односу на раст становништва у истом периоду.
Све у свему, постоји позитивна корелација између генерисања отпада и нивоа прихода.
Предвиђа се да ће се дневно генерисање отпада по глави становника у земљама са
високим дохотком повећати за 19 % до 2050. године, у поређењу са земљама са ниским
и средњим приходима, где се очекује да ће се повећати за приближно 40 % или више.
Источна Азија и Пацифик генеришу већину светског отпада, 23 %, а регион Блиског
Истока и Северне Африке производе најмање у апсолутном износу од 6 %. Међутим,
региони са најбржим растом су Субсахарска Африка, Јужна Азија и Блиски Исток и
Северна Африка, где се до 2050. године очекује да ће се укупно генерисање отпада
више него удвостручити. У овим регионима се више од половине отпада тренутно
отворено баца, а путање раста отпада имаће огромне импликације на животну средину,
здравље и просперитет. На графикону 1 је приказано генерисање отпада у 2016. години
и пројекције генерисања отпада за 2030. и 2050. годину [15].
Милиона тона годишње

800
400
0
2016 2030 2050
Графикон 1. Предвиђено генерисање отпада по регионима [15]

Када је у питању решавање проблема све веће количине отпада којим се не
управља, избор технологије није пресудан и обично је само један од фактора који треба
узети у обзир. Глобално, већина отпада (отприлике 37 %) се тренутно баца или одлаже
на неки облик депоније, од чега се 8 % одлаже на санитарне депоније са системима за
сакупљање депонијског гаса. Од укупне количине насталог отпада, тзв. open dumping
јесте начин третирања 33 % отпада, док се 19 % рециклира и компостира, а 11 %
13
спаљује. Остали третмани којим се третира отпад на глобалном нивоу представљени су

на графикону 2 [15].
13.50% 5.50%
11.10%
0.30%
3.70% Компостирање
Спаљивање
Контролисане депоније
Депоније
33.00% Санитарне депоније
25.20%
Open dumping
Остало
7.70%
Графикон 2. Третман и одлагање отпада на глобалном нивоу [15]

Састав отпада разликује се у зависности од нивоа прихода, што одражава
различите обрасце потрошње. Земље са високим приходима генеришу релативно мање
количине хране и зеленог отпада, 32 % од укупног отпада, и генеришу више сувих
фракција отпада који би се могао рециклирати, укључујући пластику, папир, картон,
метал и стакло, који чине 51 % отпада. Земље са средњим и ниским приходима
генеришу 53 %, односно 57 % хране и зеленог отпада, при чему се удео органског
отпада повећава како се ниво економског развоја смањује. У земљама са ниским
приходима материјали који би се могли рециклирати чине само 20 % тока отпада [15].
У већини земаља операције управљања чврстим отпадом су обично локална
одговорност, а готово 70 % земаља поседује институције које су одговорне за развој
политика и регулаторни надзор у сектору отпада. Отприлике две трећине земаља
створиле су циљане законе и прописе за управљање чврстим отпадом, иако се њихова
примена драстично разликује. Директно укључивање централне владе у пружање
услуга везано за третирање отпада, осим регулаторног надзора или фискалних
трансфера, није неуобичајено, с тим што око 70 % услуга третирања отпада директно
надгледају локални јавни субјекти. Најмање половину услуга, од примарног
сакупљања отпада до третмана и одлагања, обављају јавни субјекти, а око једне
трећине укључује јавно-приватно партнерство [15].
Финансирање система управљања чврстим отпадом представља значајан изазов,
чак и више за текуће оперативне трошкове него за капиталне инвестиције, а
оперативни трошкови морају се узети у обзир унапред. У земљама са високим
приходима, оперативни трошкови за интегрисано управљање отпадом, укључујући
прикупљање, транспорт, третман и одлагање, обично премашују 100 долара по тони.
Земље са нижим приходима троше мање на операције отпада у апсолутном износу, са
трошковима од око 35 долара по тони, а понекад и већим, међутим, те земље имају
много више потешкоћа у повраћају трошкова. Управљање отпадом је радно
интензивно, а трошкови самог транспорта крећу се у распону од 20 до 50 долара по
тони. Накнада трошкова за услуге отпада драстично се разликује по нивоима прихода.
Накнаде за кориснике крећу се у просеку од 35 долара годишње у земљама са ниским
приходима до 170 долара годишње у земљама са високим приходима, с готово
потпуним повраћајем трошкова у великој мери ограниченим на земље са високим
приходима. Локалне самоуправе обично покривају око 50 % инвестиционих трошкова
везаних за системе управљања отпадом, а остатак углавном долази од државних
субвенција и приватног сектора [15].
14
3.2 Стање отпада у Европској унији

Стање отпада у Европској унији зависи пре свега од економске развијености
државе, индустријализације земље, а потом и од свести људи. Комунални отпад у
Европској унији чини око 10 % укупног генерисаног отпада, за период прикупљања
података 1995 - 2018. Морфолошки састав отпада се разликује међу држава чланицама
Европске Уније. У развијеним држава, у морфолошком саставу отпада највећу
концентрацију имају пластика, картон и папир, док је удео органског отпада знатно
мањи. У средње развијеним држава највећу концетрацију има оргаснка фракција, док
су концетрације амбалаже и амбалажног отпада знатно мање. Како постоје разлике у
морфолошком саставу отпада, тако постоје и разлике у начину управљања отпадом
међу државама чланицама. Издавају се три типа третмана отпада: депоновање,
рециклажа и спаљивање отпада [17].
3.2.1 Еуростат
Еуростат представља кључ Европске статистике. То је сајт који прикупља и
објављује статистичке податке о свим чланицама Европске уније, као и о државама ван
ње. Мисија Еуростата јесте пружање висококвалитетних статистика за Европу. Сајт
даје увид у разне податке као што су: јавност, публикације које су намењене широј
јавности. На сајту постоје девет тематских збирки публикација. Свака публикација је
приказана различитом бојом и одређеним симболом. Како бисмо приступили
статистици која је везана за отпад, потребно је проћи неколико корака. Statistics
Explained (статистичка објашњења) представља водич до Европске статистике. У делу
Животна средина и енергија, првенствено у делу Животна средина се налази
категорија везана за отпад. У оквиру категорије Отпад постоји 10 страница, од којих
су две најбитније: статички подаци чврстог отпада и статички подаци отпада.
1. Комунални отпад
Од укупне количине отпада, само 10 % заузима комунални отпад.
Подаци приказују количину комуналног отпада у килограмима по једном
становнику у периоду од 2005. до 2018. године (слика 10). Из података се може
закључити да постоје варирања, од 814 kg по становнику у Данској 2018.
године, до 272 kg по становнику у Румунији. У чак 18 од 32 државе се повећала
количина комуналног отпада по глави становника у периоду од 2005. до 2018.
године. У периоду између 2005. и 2018. године је дошло до промена у
третирању отпада, депоновање се смањило, док су третмани као што су
компостирање, рециклажа и спаљивање отпада у знатном порасту. У 2018.
години генерисано је 492 kg по становнику комуналног отпада у Европској
унији.
Слика 10. Количина комуналног отпада по државама у периоду од 2005. до 2018.
15
2. Генерисање отпада
У 2016. години укупан отпад генерисан од стане свих привредних
активности и домаћинстава износио је 2.216.000 тона. Како чланице Европске
уније немају уједначене животне стандарде, тако и количина отпада варира од
државе до државе. Земље које имају највећу популацију имају највише отпада,
али постоје нека одступања као што су Румунија и Бугарска, са друге стране
Италија и Португал су генерисале релативно малу количину (слика 11). Како би
се приказала просечна количина генерисаног отпада, узима се укупни
генерисани отпад из домаћинстава и производних активности у односу на број
становника. 2/3 укупног отпада у Европској унији заузима минерални отпад.
Слика 11. Генерисање отпада (килограм по становнику) 2018. године

3. Третман отпада
У 2016. години око 2.097.000 тона отпада је третирано. У најразвијеним
државама проценат третираног отпада је знатно већи него код неразвијених
држава, јер неразвијене државе нису успеле да реше своје првобитне проблеме
који су везани за отпад. Највише третираног отпада има у Немачкој, док
најмање у Словенији (слика 12). Количина отпада који је предмет одлагања
смањена је са 1.027 милиона тона, колико је одложено 2004. године, на 995
милиона тона одложено 2016. године, што је пад од 3,1 %. Учешће одлагања у
укупном третману отпада смањио се са 54,1 % у 2004. на 47,4 % у 2016. Постоје
значајне разлике међу државама чланицама ЕУ у погледу метода третмана
отпада. На пример, неке државе чланице су имале веома високе стопе
рециклирања (Италија и Белгија), док су друге погодовале депонијама (Грчка,
Бугарска, Румунија, Финска и Шведска) [18].
Слика 12. Третман отпада по типу одлагања и опоравк 2016. године
16
3.3. Упоредна анализа стања отпада у Републици Србији и Португалу

Како светско друштво експоненцијално расте, генерише се све већа количина
отпада. Сваке године Европска унија одбаци 3 милијарде тона отпада, од чега је око 90
милиона тона опасан отпад. Јасно је да поступање и одлагање целокупног овог
материјала, без наношења штете околини, постаје велика невоља. Почетком 90.-их
година прошлог века количина отпада која се тада генерисала порасла је за 10 %.
Већина је одбачена у спалионице или је одлагана на депоније, стварајући штету
животној средини. Одлагање отпада на депоније не заузима само драгоцени простор
земљишта, већ и узрокује загађење ваздуха, воде, тла, испуштајући угљен-диоксид и
метан у атмосферу, а хемикалије и пестициде у земљу и подземне воде. Ова ситуација
је штетна како за здравље људи, тако и за биљке и животиње. Ови догађаји су
пробудили свест код људи и покренули одговарајуће законодавство за правилно
управљање отпадом. Главни циљеви политике Европске уније и Републике Португал у
управљању отпадом су спречавање и смањење производње отпада и смањење његовог
штетног утицаја поновном употребом и модификацијом производних процеса,
усвајањем чистијих технологија. У Португалу је сектор отпада претрпео револуцију
последњих година, због појаве Стратешког плана чврстог отпада I (PERSU I) 1997.
године и сталним притиском ЕУ на њене чланице и произвођаче отпада. У децембру
2006. године основан је и PERSU II, чија је улога била да исправи све грешке
направљене у претходном плану. Међутим, како је план имао врло амбициозне циљеве,
потребно је било да се ти циљеви преобликују.
Проблем комуналног отпада у Португалу постаје све гори с временом и чини се
да је његово решавање далеко. У Португалу, као и широм света, производња
комуналног отпада експоненцијално расте, где је главни проблем раст друштва, где
преовладава светска потрошња. Чврст отпад предствља један од најважнијих
еколошких проблема данашњице. Једини начин да се овај проблем реши је стварање
ефикасног система управљања. У Португалу се ова врста отпада шаље на депоније иу
спалионице. Законодавство се мењало кроз године неколико пута као одраз застарелог
у поређењу са захтевима ЕУ. Тежња закнодавства је да се у будућности чврст отпад
мора посматрати не само као највећи проблем за решавање, већ као и потенцијални
ресурс сировина.
С почетком новог циклуса планирања повезаног са Националним стратешким
референтним оквиром, био је потребан преглед PERSU Iкако би се осигурао
континуитет у националној политици и отпаду у заједници. Разлози за ревизију PERSU
-а су:
 Примећене промене на нивоу политике ЕУ о отпаду (Директива
бр. 2006/12/ЦЕ);
 Одобрење Декретом бр. 178/2006 о новом Општем систему
управљања отпадом, који је показао промене у правном сектору;
 Обавеза државе у вези са поштовањем Кјото протокола за
смањење емисије гасова и ефекта стаклене баште;
План PERSUII представља ново мерило за период од 2007. до 2016., и
преиспитује стратегију за смањење биоразградивог комуналног отпада који се шаље на
депоније, као и План интервенције за чврсти отпад и слично. Стратешке смернице овог
плана су:
 смањити, поново искористити и рециклирати;
 сепарација;
17
 минимизирати одлагање отпада на депоније;

 важеће информације у корисно време;
 одрживост у системима управљања;
 Кјото протокол [19] .
Укупна генерисана количина комуналног отпада у континеталном делу
Португала износила је у 2018. години од око 9,94 милиона тона (+4,2 % у односу на
2017. годину), што одговара годишњој производњи отпада по становнику од 505
kg/години, односно дневној производњи од 1,38 kg по становнику. Ово повећање може
бити повезано са побољшањем економске ситуације у Португалу (слика 13).
Слика 13. Производња комуналног отпада у континенталном делу Португалије
Што се тиче сакупљања, није било значајне разлике у поређењу са 2017.

годином, задржава се преваленција сакупљања расуте масе за већину сакупљеног
отпада (слика 14). Повећање квалитета и количине одвојено сакупљеног рециклираног
отпада циљ је политике о отпаду која је истакнута у PERSU2020. постављањем
одређеног циља за селективно прикупљање отпада, које је усмерено само на неке
материјале (папир, картон, стакло, метал и пластика).
Слика 14. Сакупљање комуналног отпада у континенталном делу Португала
У 2018. години постојала су 23 система управљања комуналним отпадом

(SGRU) који су покривали целокупну територију копна. Сваки од ових система има
инфраструктуру која осигурава одговарајуће крајње одредиште за комунални отпад
произведен на њиховом подручју.
18
У односу на производњу по глави становника и на SGRU, постоји, веће

генерисање отпада у системима управљања у којима је концентрисано више
становништва. Међутим, у погледу генерисања отпада по глави становника, ове
разлике су усклађене, са већим вредностима у системима управљања Алентејом и
Алгарвеом (слика 15).
Слика 15. Генерисање комуналног отпада, укупно генерисање и по становнику
Последњих година дошло је до повећања вредности индикатора, што је сигурно

резултат примене стратегија предвиђених у PERSU II и PERSU2020. За 2020. годину
постојао је предложени циљ, да вредност индикатора буде 50% (слика 16).
Слика 16. Стопа припреме за поновну употребу и рециклажу
На слици 17 приказана је подела комуналног отпада по операцијама управљања као и

удео који заузима.
Слика 17. Подела комуналног отпада по операцијама управљања
19
Што се тиче директних одредишта за комунални отпад, такође се види да се

директно одлагање на депоније повећало са 32 % у 2017. на 33,4 % у 2018. години и да
отпремање отпада за спаљивање остаје стабилно као одредиште за 20% генерисаног
комуналног отпада (слика 18) [19].
Слика 18. Еволуција комуналног отпада
У наредној табели 6 биће приказани подаци који се тичу генерисања и

управљања комуналним отпадом у 2013. години.
Табела 6. Генерисање и третман отпада за 2013. годину [20]
Параметар Вредност
Популација 2013. (Еуростат)
Укупан број становника 10.487,289
Генерисање отпада у 2013. години (Еуростат)
Укупно (хиљада тона) 4.598
Укупно (kg/стан./год.) 440
Управљање отпадом у 2013. години (Еуростат) (kg/стан./год.)
Укупна количина отпада који се третира 440
Рециклирање 57 (13 %)
Компостирање 57 (13 %)
Спаљивање 104 (24 %)
Депоније 222 (50 %)
Усклађеност са циљевима
Подаци о усклађености са циљевима директиве о Циљ 2013. за Португал: Макс: 50 %
депонији, или преостала удаљеност до циља (уколико Перформансе 2013.: 53 %
циљ није испуњен)
Подаци о усклађености са циљевима оквирне Циљ 2020.: 50 %

директиве о отпаду или преостала удаљеност до циља Перформансе 2013: 26 %
(уколико циљ није испуњен)
Из табеле се може закључити да су стопе одлагања отпада на депоније веома

високе (50 %), а стопе рециклаже релативно ниске (26 %) да би се уклопиле са
хијарархијом отпада и испуниле тадашњи циљ рециклирања (50 %) који је утврђен у
Оквирној директиви о отпаду Европске Уније за 2020. годину. Према извештају
португалске Агенције за заштиту животне средине (АPА), која оцењује напредак ка
задатим циљевима ЕУ, циљ у 2013. години је скоро постигнут, јер је 53 %
биоразградивог отпада послат на депоније. Ово смањење је резултат новоизграђене
инфраструктуре за механички и механичко-биолошки третман отпада.
20
Према подацима из Националне стратегије управљања отпадом од 2014.-2019.

године, у Србији се тренутно генерише 2.488.566 тона комуналног отпада годишње..
Од третмана отпада у Србији је највише развијено одлагање отпада на депоније.
Велики број градова има своје депоније, а поред њих се јављају и дивље депоније.
Србија је подељена на 26 региона за управљање отпадом. Највећи удео у комуналном
отпаду у Србији заузима биоразградиви и баштенски отпад, а затим фини елементи,
картон, папир, пластика и стакло (слика 19). У Србији просечно се генерише 300
килограма по становнику. Проценат комуналног отпада зависи од годишњих доба и
активности људи. Количина баштенског отпада је највећа у пролеће и јесен. Састав
комуналног отпада може бити различит и зависи од годишњег доба. Те разлике се могу
видети на слици, на којој су приказане летње, зимске и пролећне анализе морфолошког
састава отпада (слика 20). Постоје званични сајтови на којима се могу видети сви
статистички подаци и стратегије везане за отпад, а то су Агенција за заштиту
животне средине и Републички завод за статистику.
Слика 19. Састав комуналног отпада у Србији
Слика 20. Састав комуналног отпада по годишњим добима

Када се узме у обзир укупна количина генерисаног отпада и број становника
добије се јединична количина генерисаног отпада (табела 7). Највећа вредност
забележена је у 2013. години која је за 14,6 % већа него вредност из 2018. године.
Табела 7. Укупна количина генерисаног отпада по глави становника
2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
8,2 6,7 6,9 6,7 6,9 7
Mорфолошки састав комуналног отпада са свим фракцијама које га чине на

националном нивоу државе Србије приказан је на слици 21.
21
Слика 19. Фракције које чине морфолошки састав комуналног отпада
Одлагање отпада на депоније је једини начин организованог управљања

отпадом. Велики број градова има своју депонију, односно сметлиште. Укупан број
депонија у Србији током 2015. године био је 123, а 2018. 90. Капацитет постојећих
депонија је у већини општина попуњен, док већина не задовољава ни минимум
техничких стандарда. Србија је једна од последњих земаља Европе које немају
развијено тржиште комуналног отпада, а према подацима 40 % отпада из домаћинства
завршава на једној од 1.711 непријављених и нелегалних депонија.
Разлика између генерисане количине и количине отпада која је предата на даље
поступање представља количину отпада која је остала на складишту код произвођача
отпада. Током 2017. године Србија је била земља која је у Европи генерисала најмање
отпада по становнику након Румуније. Табела 8 представља податке о начину
поступања са генерисаним отпадом у Србији из 2017.године.
Табела 8. Начин поступања са генерисаним отпадом према подацима за 2017. годину
Предато на
Карактер привремено Предато на Предато на
Генерисано складиштење Извоз (t)
отпада (t) одлагање (t) третман (t)
другомпредузећ
у (t)
Опасан отпад 78.103 9.985 29.141 32.062 2.274
Неопасан
9.249.601 155.754 416.461 859.076 37.262
отпад
3.3.1 Упоредна анализа

Португал, иако мала држава, генерише велику колична отпада, али тежи ка томе
да што боље практикује политику смањења генерисаних количина отпада. Србија, као
и Португал, генерише велику количину отпада. Ово је повезано са већим животним
стандардом, као и са већим бројем становника, већом потрошњом производа и услуга,
и самим тим већом количином генерисаног отпада. Средња годишња количина отпада
коју генерише сваки становник Португала у току године (2018. године) износи 505 kg
по становнику, што је за 59,4 % више од становника Србије који генерише 300 kg
стан./год. У табели 9 је дат приказ основних параметара везаних за генерисани отпад у
ове две државе.
Табела 9 . Упоредна анализа стања отпада у Србији и Португалу [36]
22
Португал Србија
Укупна количине генерисаног 291 703.71 тона 2 488 566 тона
отпада
Средња годишња количина
генерисаног отпада по 564 kg / стан. 300 kg / стан.
становнику
Дневна количина генериснаог 1,38 kg по становнику 1 kg по становнику
отпада
Из прикупљених података се може закључити да обе државе, иако мале,
генеришу велике количине отпада. Како Португал има већи БДП и животни стандард,
тако је потрошња услуга знатно већа, што за узрок има већу количину отпада. Средња
годишња количина генерисаног отпада коју генерише становник Португала за 2014.
износи 564 kg стан. што је за 53,19 % више од становника Србије који генерише 300
kg/стан. годишње. Португал, за разлику од Србије, 24 % од укупне количине
генерисаног отпада шаље на спаљивање са уштедом енергије за 2013. годину, док
Србија 0 %, али Португал, као чланица Европске уније, је више сконцентрисана на
уштеду и добијање енергије, као и на одрживи развој и заштиту животне средине, за
разлику од Србије која још мора да ради како би своје резултате побољшала.
Рециклирани отпад у Србији је износио 14.000 t, док је у Португалу 13 % од укупне
количине генерисаног отпада послато на рециклажу.
3.4 Упоредна анализа стања отпада у Крагујевцу и Лисабону
Лисабон, као град са високим животним стандардом, великим бројем
становника, великом густином насељености и веома развијеним туризмом, генерисане
количине отпада су веће, као и потребе за његовим уклањањем. Управљање отпадом и
сакупљање истог у граду Лисабону континуирано се побољшава кроз стратешке
планове у складу са националним и европским циљевима за управљање отпадом. У
Лисабону као главном граду, постоје два система сакупљања отпада (од врата до врата,
и од врата до врата који обухвата и папир и картон). Овакви системи прикупљања
употпуњују се местима на којима се оставља отпад. Биоотпад се прикупља само из
неких предузећа и јавних башта.
Према законској уредби 239/97 од 9. септембра 1997. године, општина Лисабон
је одговорна за сакупљање комуналног отпада генерисаног на подручју општине и
превоз до центара за прераду и третман отпада. Општина је одговорна за сакупљање
отпада чија је максимална производња 1.100 литара дневно. Приватне компаније за
управљање отпадом одговорне су за прикупљање од главних произвођача отпада (нпр.
супермаркета). Систем сакупљања отпада у општини Лисабон организован је
прикупљањем од врата до врата, системом за прикупљање отпада на местима
одлагања, цивилних садржаја и прикупљањем на захтев домаћинстава и предузећа.
Отпад прикупљен од домаћинстава и предузећа прикупља се заједно како би се
оптимизовале руте сакупљања отпада.
Валорсул је корпорација одговорна за управљање отпадом у 19 општина у
метрополи Лисабон укључујући општину Лисабон. У табели 10 дати су подаци о
отпаду у главном граду Португала.
Табела 10. Подаци о отпаду у Лисабону [22]
Генерални подаци
Популација (становништво) 511 667 становника (2013. године)
23
Градска популација (km2) 100.05 km2
Густина насељености (становника/ km2) 5 165.3 становника/km2 (2013)
Градска клима медитеранска
Подаци о отпаду
Укупно генерисање (комуналног) отпада (t) 291 703.71 t (2014)

Укупно генерисање (комуналног) отпада
564 kg/cтановнику (2013)
(кг/становнику)
Укупна количина сепарације (кг/становнику) и (% од
98 kg/cтановнику (2013); 21.8 % од производње (2014)
производње)
34.5 % папир и картон
24.4 % стакло
Процентуална подела укупне количине отпада за 18.9 % пластика и метал
одвојено прикупљање по фракцији 22.3 % биоотпад
0.001 % батерије
Системи сакупљања
Папир и картон Сакупљање од врата до врата се користи од 2003. године

Одлаже се на одабраним тачкама; прикупљање од врата
Стакло
до врата је доступно само за предузећа
Укључује пластичне, металне и картонске пакете;
Пакети одлагање на одабраним тачкама, али и прикупљање од
врата до врата
Прикупљање од врата до врата је доступно само
Биолошки отпад предузећима, може се одлагати на одређеним градским
местима
Годишњи трошкови
45 815 000 € (2013) Укупни трошкови за управљање отпадом у општини
29 377 921 € (2014) Операциони трошкови одељења за комунални отпад

57 % домаћинстава са системом прикупљања од врата
до врата
36 % домаћинстава са одвојеним системом прикупљања
Покривеност
од врата до врата
43 % домаћинстава који одлажу отпад на тачакма
прикупљања
У табели 11 дати су подаци о третману отпада за 2016. годину.

Табела 11. Подаци о третману отпада за 2016. годину [23]
Индикатор Количина третираног отпада у процентима (%)
1 % (количина отпада из домаћинстава послат на
Отпад из домаћинстава послат на депонију
депонију / укупна количина отпада из домаћинстава)
76,4 % (количина отпада из домаћинстава послата на
Отпад из домаћинстава послат на термичку обраду или
спаљивање (са рекуперацијом енергије) / укупна
неки сличан третман опоравка
количина отпада из домаћинстава)
9,5 % (количина органског отпада прикупљеног
Сепарација и прикупљање органског отпада
одвојено / укупна количина отпада из домаћинстава)
32,2 % (количина отпада који може да се рециклира /
Отпад из домаћинстава послат на рециклажу процењена количина генерисаног отпада који може да
се рециклира)
42 % (количина амбалажног отпада који може да се
Абалажни отпад послат на рециклирање рециклира / процењена количина генерисаног
амбалажног отпада који може да се рециклира)
100 % (количина амбалажног отпада који може да се
рециклира послат на рециклирање или спаљивање /
Опорављени амбалажни отпад
процењена количина генерисаног амбалажног отпада
који може да се рециклира)
24
Количина произведеног отпада из домаћинстава по

533 kg/стан.
становнику
Количина генерисаног комуналног отпада по глави
533 kg/стан.
становника
Општина Лисабон улаже велике напоре у проналажењу иновативних решења за

сакупљање отпада према врсти произвођача, урбаној морфологији и социјалним
карактеристикама сваке области. Као резултат тога, сада су на располагању неколико
селективних система за сакупљање отпада који у потпуности покривају град (100 %).
Постројење за спаљивање („ЦТРСУ“) са рекуперацијом енергије има максимални
капацитет пречишћавања од 662.000 t/годишње, са бруто производњом електричне
енергије од 587 KWh по тони третираног комуналног отпада и енергетским
перформансама са ефикасношћу од 60 %. Постројење прима око 2.000 тона отпада
дневно и производи довољно енергије за потрошњу од око 150.000 становника.
Делатношћу организованог сакупљања и депоновања комуналног отпада на
територији града (сеоска и градска подручја). Крагујевца бави се ЈКП ,,Шумадија”.
Укупна количина генерисаног отпада је око 52.000 t, док је стопа рециклаже доста
ниска, 1,4 4%. Од 2010. године ЈКП врши примарну сепарацију амбалажног отпада и
дистрибуцију сакупљеног амбалажног отпада у компанији Секопак. Данас се
амбалажни отпад (папир, пластика, стакло) сакупља путем жичаних и
специјализованих контејнера (град), а путем кеса у селима. У Крагујевцу постоји 36
месних заједница са којих се одвози отпад. Одвожење отпада је током целе године, у
три смене, у дане викенда, државних и верских празника, по свим временским
условима. Динамика одвоза отпада, делове града, одређује се на основу количине и
врсте отпада који настаје у тим улицама или насељима, типу становања, броју
трговинских радњи, броју посуда за одлагање отпада и фреквенцији саобраћајница. У
граду је постављено 1.300 контејнера и око 3.000 канти запремине 140 l у
домаћинствима за прикупљање комуналног отпада. У сеоским насељима се два пута у
току месеца врши подела кеса за сакупљање отпада.
Град је 2017. године изградио Рециклажни центар чија је сврха разврставање и
привремено складиштење рециклабилних материјала и посебних токова отпада до
тренутка предаје оператерима (секундарна сепарација). У Крагујевцу постоје девет
предузећа која се баве третманом комуналног отпада. Укупна количина депонованог
отпада се обично дуплира услед одлагања великих количина грађевинског отпада.
У Крагујевцу и околним селима има преко 150 дивљих депонија од којих је 106
регистровано, а 30 % становника у селима не могу да одлажу отпад у контејнерима.
Депонија поседује 17 биотрнова и 4 пијезометра, који делимично раде. Мониторинг
утицаја на животну средину се не врши. Поред градске депоније на територији града
присутно је 150 дивљих депоније на којима је процењена укупна количина отпада на
око 22.000 m3 при чему је укупно деградирано више од 5 ha земљишта.
На територији града генерише се отпад готово свих врста, које су обухваћене
законским прописима. Комунални отпад је најзаступљенији у градским и сеоским
насељима, а поред њега се може издвојити и индустријски отпад (слика 22) [24].
25
Слика 22. Морфолошки састав комуналног отпада у граду Крагујевцу [24]

На основу морфолошке анализе отпада и на основу података који су добијени
од стране јавног комуналног предузећа 'Чистоћа' (сада ЈКП Шумадија), утврђене су
количине отпада које се генеришу на подручју града. У табели 12 приказани су подаци
о количини генерисаног комуналног отпада у 2010. години.
Табела 12. Количине комуналног отпада у 2010. години [24]
Тона/дневно 144
Тона/недељно 1 008
Тона/месечно 4 320
Продукција отпада по становнику у граду Крагујевцу је за градско подручје 1
kg/дан, сеоска насеља са више од 500 становника 0,7 kg/дан, сеоска насеља са око 500 и
мање становника 0,5 kg/дан.
 Градска депонија
Одлагањем отпада на депонију обезбеђују се и осигуравају услови за
спречавање и смањење штетних утицаја на здравље људи и животну средину у току
целог животног циклуса депоније, посебно загађења површинских и поџемних вода,
земље и ваздуха, укључујући и ефекат стаклене баште. Модалитети процеса
депоновања могу се поделити на 3 начина:
 Метода јарка;
 Поршински метод;
 Метода одлагања у увалу.
Депонија на којој се одлаже отпад јесте депонија ''Јовановац'' која се налази на
улазу у село Јовановац и представља депонију површинског типа. Депонија је од
центра града удаљена око 3 km. Депонија је у функцији неких 60 година и константно
расте. Ова депонија се не убраја у санитарне депоније, нема контролисан испуст
процедних вода. Депонија је прерасла све своје капацитете, у веома је лошем стању и
има негативан утицај на околину: налази се близу реке Угљешнице и ствара опасност
од њеног загађења, опасност од огромне количине метана који настаје разградњом
отпада.
Локација депоније се налази на периферији града (3 km од центра), у употреби је
од 1966. год. и простире се на 5 hа. Сваке године се одлаже око 50 хиљада тона
комуналног отпада, што заправо представља велики проблем за околна насеља у
којима живи велики број становника, па и за сам Крагујевац. Њен рок трајања је
26
ограничен јер ова депонија не задовољава основне санитарне, техничке и хигијенске

услове за одлагање чврстог отпада и то представља опасност по животну околину, а
наравно и људско здравље. 60 % отпада који се депонује у Јовановцу је органског
порекла. У 2010. години укупна количина депонованог отпада је износила 51.798,14 t,
док је у 2014.години укупно је депоновано 105.453,532t отпада.
У табели 13. приказани су подаци о укупној количини отпада одложеног на
депонију у периоду 01.01.2011.-31.10.2011. по месецима [24].
Taбела 13. Количине депонованог отпада по месецима [24]
Месец Количина (t)

Jануар 4.543,62
Фебруар 2.864,80
Март 4.568,97
Април 5.660,36
Мај 7.134,51
Јун 4.681,86
Јул 5.202,68
Август 9.010,34
Септембар 16.078,77
Октобар 24.124,45
Из приложених података се може закључити да постоји одређена

неравномерност у количини депонованог отпада по месецима. Та неравномерност
потиче од генерисања грађевинског отпада, где се највеће количине јављају почетком
грађевинске сезоне (обично у пролеће).
Отпад који се депонује је комунални отпад и грађевински неопасан отпад.
Процена састава отпада на депонији приказана је на дијаграму [3]:
Дијаграм 3. Састав отпада

На улазу у депонију налази се ограда и рампа ради контролисања уласка. Отпад
се мери на колској ваги и ту евидентира. Приликом доласка, сваки возач је дужан да
заустави возило испред ваге. Радник на мерењу, у рачунар уноси регистарски број
возила, име корисника и врсту отпада која ће да се депонује. Када то заврши, радник
притиском на тастер укључује зелено светло на семафору, које даје слободан пролазак
возила до места депоновања. Радове на депонији обављају два типа булдожера:
булдожер ТГ 90 и булдожер ТГ 220.
27
Најновија идеја је да се поред депоније направи ново постројење за механичку и

биолошку прераду отпада, при чему би се добијао биогас као и електрична енергија.
3.4.1 Упоредна анализа
Упоредном анализом главног града Лисабона и града Крагујевца
идентификована је знатна разлика у количини произведеног комуналног отпада по
становнику, на годишњем нивоу. Лисабон, као град са скоро 3 пута већим бројем
становника него Крагујевац, има и веће количине генерисаног отпада. Такође, постоји
разлика у цифрама када је у питању третман отпада. На нивоу града Крагујевца
рециклирано је само 1,44 % од укупне количине генерисаног отпада, док је на нивоу
града Лисабoна број знатно већи, 32,2% (табела 14).
Табела 14. Упоредна анализа података о отпаду града Лисабона и Крагујвца
Лисабон Крагујевац
Број становника 511 667 179.417

Укупна количина генерисаног 291.703, 71 t 52.311,77 t
отпада
Укупна количина генерисаног 564 kg/ст./год. 252 kg/ст./год.
отпада по становнику
28
4. Основи управљања водама и отпадним водама
Вода је повезана са готово свим циљевима одрживог развоја и важна је у сваком
аспекту развоја; подржава здраве екосистеме, покреће економски раст и од суштинске
је важности за сам живот.
Два главна разлога због којих вода постаје све више оскудан ресурс јесу
неравномерна распоређеност и неправилно управљање водним ресурсима. Бројке које
о томе говоре су забрињавајуће – око 2,2 милијарде људи широм света нема безбедно
управљање услугама питке воде, док 4,2 милијарде људи нема безбедно управљање
санитарним услугама, а 3 милијарде нема основне услове за прање руку. Празнине у
приступу водоснабдевању и санитарној заштити, све већа популација, све већа
варијабилност падавина и загађење комбинују се на многим местима да направе један
од највећих проблема данашњице и будућности – несташицу воде. Дакле, јасно је да
државе морају сарађивати и удружити снаге у борби за заштиту водних ресурса целе
планете [40].
4.1 Стање вода и отпадних вода у свету
Вода је најважнији извор живота на Земљи. Она је од виталног значаја за
одржавање здравља, узгајање хране, стварање енергије, управљање околином и
стварање других послова.
Ипак, регуларне санитарне услуге нису доступне за 4,5 милијарди људи, а
приступ води за пиће води није доступан за неких 2,1 милијарди људи. Опасности
повезане са водом као што су поплаве, олује и суше су одговорне за 9 од 10 природних
катастрофа. Климатске промене само повећавају овај ризик и додатно оптерећују
залихе воде.
Од 2,1 милијарде људи, који немају приступ води за пиће, 844 милиона нема чак
ни основне санитарне услове. Од 4,5 милијарди људи, који немају исправно решено
питање канализације, 2,3 милијарди још увек немају основне санитарне услове. Као
резултат, сваке године 361.000 деце испод 5 година умире од дијареје узрокованом
недовољно пречишћеном отпадном и загађеном водом. Употреба недовољно третиране
отпадне воде повезана је са преношењем болести као што су колера, дизентерија,
хепатитис, а и тифус.
Процене показују да са тренутном стопом раста популације и актуелним
водоводним праксама, свет ће се суочити са недостатком воде од 40 % између
предвиђене потражње и расположивих залиха воде до 2030. До 2050. године 9
милијарди људи ће захтевати 60 % повећање пољопривредне производње што ће
условити 15 % повећање коришћења воде у ове сврхе. Свету ће бити потребна већа
количина воде за производњу енергије, али већ данас 1,3 милијарди људи нема приступ
електричној енергији. Више од половине светске популације данас живи у урбаним
срединама. Тај број и даље расте. Подземне воде се троше брже него што успевају да
се обнове. До 2025. године око 1.8 милијарди људи живеће у државама и регионима са
потпуним недостатком воде.
Статистички подаци о пијаћој води (слика 23):
1. У 2015. години 71 % светске популације (5.2 милијарде људи) користило
је услуге комуналних сервиса везане за пијаћу воду.
2. Пијаће воде биле су доступне за 96 земаља (што представља 35 %
глобалне популације).
3. Једна од три особе (1.9 милијарди људи), која користи пијаћу воду живи
у руралним областима.
4. Осам од десет особа (5.8 милијарди људи) користиле су изворе воде.
5. Три од четири особе (5.4 милијарде људи) користиле су изворе који се
налазе у домаћинствима.
6. Три од четири особе (5.4 милијарде људи) користиле су изворе без
контаминације.
7. 844 милиона људи и даље нема приступ основним услугама пијаће воде.
8. 263 милиона људи проводи више од пола сата у путу до извора воде.
9. 159 милиона људи још увек узима воду директно са површинских извора,
од тога 58% је живело у подсахарској Африци.
10. Седам од десет особа користило је услуге пијаће воде у 2015. години.
Слика 23. Проценат популације, који користи макар основне услуге пијаће воде, 2015
Статистички подаци о санитарно-комуналним услугама (слика 24):
1. 39 % глобалне популације (2.9 милијарди људи) користило је санитарно-
комуналне услуге.
2. Санитарно-комуналне услуге биле су доступне за 84 државе (што
представља 48 % глобалног становништва),
3. Две од четири особе које користе санитарно-комуналне (1,2 милијарде)
живеле су у руралним срединама.
4. 27 % глобалне популације (1,9 милијарди) користило је приватне
санитарно-комуналне објекте повезане са канализацијом, из којих су
накнадно отпадне воде третиране,
5. 13 % глобалне популације (0.9 милијарди) користило је тоалете.
6. Доступни подаци нису били довољни да би се извршило глобално
процењивање удела популације, који је користио септичке јаме из којих
су фекалије третиране на некој другој локацији,
7. 68 % глобалне популације (5 милијарди људи) користило је само основне
санитарно-комуналне услуге,
8. 2.3 милијарде још увек нису имале приступ основним санитарно-
комуналним услугама,
9. 600 милиона људи користило је ограничене санитарно-комуналне услуге
30
10. 892 милиона људи у свету још увек обављају основне физиолошке
потребе на отвореном.
Две од пет особа су користиле безбедно управљане санитарно-комуналне услуге
у 2015. години. [25]
Слика 24. Проценат популације који користи макар основне санитарно-комуналне

услуге, 2015
4.2 Стање вода и отпадних вода у Европи
Политика ЕУ успоставила је два главна правна оквира за заштиту и управљање

слатководним и морским ресурсима у холистичком приступу заснованом на
екосистему, Оквирном директивом о водама (WFD) и Оквирном директивом о морској
стратегији (MSFD). Директиве које су такође на снази јесу Директива о заштити
подземних вода од загађења и деградације, Директива о квалитету воде намењене за
људску потрошњу, Директива о управљању квалитетом воде за купање, Директива о
загађивању узрокованом неким опасним материјама испуштеним у водену животну
средину, Директива о третману урбаних отпадних вода, Директива о нитратима,
Директива ЕУ о поплавама и друге [26, 27].
Када се говори о водним ресурсима, говори се о слаткој води која је доступна за
употребу. Поред слатке воде, у водне ресурсе спадају и површинске воде (језера, реке и
потоци) и подземне воде. Доступност слатке воде у некој земљи зависи од климатских
услова и прекограничних протока воде (спољним токовима), док укупне количине
зависе од величине земље. Због своје величине Уједињено Краљевство, Шведска,
Француска и Немачка су имале највећу количину слатководних ресурса, са дугорочним
годишњим просеком који се кретао између 173.000 и 196.000 милиона кубних метара.
Постоје значајне разлике у количинама захватане слатке воде у свакој од држава
чланица ЕУ, које делимично зависе од величине сваке земље и расположивих ресурса,
али и од праксе црпљења, климе и индустријске и пољопривредне структуре сваке
земље. Међу државама чланицама ЕУ, укупно захватање слатке воде кретало се између
43 милиона кубних метара на Малти (подаци за 2017. годину) и 31.300 милиона кубних
метара у Шпанији (подаци за 2016. годину). Шведска (10.700 милиона кубних метара;
подаци за 2015. годину), Холандија (7.438 милиона кубних метара; подаци за 2016.
годину) и Француска (5.323 милиона кубних метара; подаци за 2016. годину)
забележиле су највеће количине захваћене воде из не-слатководних извора.
Укупна употреба водних ресурса може се сматрати дугорочно одрживом у
већини Европе. Међутим, одређени региони могу се суочити са проблемима повезаним
са недостатком воде; ово је случај посебно у деловима јужне Европе али и у регионима
31
који су повезани са малим падавинама, великом густином насељености или

интензивном пољопривредном или индустријском активношћу.
Вода се обезбеђује на два начина: јавним водоводом (јавни или приватни
системи са јавним приступом) или се становници сами снабдевају (нпр. приватним
бунарима). Иако удео јавног сектора водоснабдевања у укупном захватању воде зависи
од економске структуре дате земље и може бити релативно мали, ипак је често у
фокусу јавног интереса, јер обухвата количине воде које популација директно користи.
Када говоримо о прикључености на постројења за пречишћавање отпадних вода,
у централноевропским земљама (Аустрија, Белгија, Данска, Немачка, Луксембург;
Холандија, Швајцарска и Велика Британија) укупни проценат прикључености је
велики и ишао је до 97% у 2015. години. У земљама северне Европе (Финска, Исланд,
Норвешка, Шведска), проценат је нешто нижи и износи око 86%. У државама јужне,
југоисточне и источне Европе, ситуација је јако слична, и то у Француској, Грчкој,
Италији, Кипру, Португалу и на Малти (јужноевропске државе) 77% становништва је
прикључено на постројења, док је 78% становништва у државама југоисточне Европе
(Хрватска, Бугарска, Румунија, Турска) прикључено на постројења.
Преко 77% становништва северне и средње Европе је прикључено на постројења
за пречишћавање комуналних отпадних вода са терцијарним пречишћавањем. У
земљама југоисточне Европе тај проценат је нижи, и износи око 20%. Детаљнији
преглед прикључености и нивоа пречишћавања на нивоу држава Европске уније
показује да стопа прикључености у северној Европи износи између 80% и 90 % у
Финској, Исланду, Норвешкој и Шведској. У Финској и Шведској, пречишћавање је
готово у потпуности на терцијарном нивоу. У Норвешкој, око 20 % прикључених
отпадних вода има само примарно пречишћавање, док на Исланду већина прикупљене
отпадне воде има примарно пречишћавање или се уопште не пречишћава. Трендови
стопа прикључености становништва на постројења за пречишћавање комуналних
отпадних вода делују стабилно, уз благо повећање учешћа оних који имају терцијарно
пречишћавање у Норвешкој, што је главна промена последњих година.
Државе у средњој Европи су међу онима који имају највеће укупне стопе
прикључености у Европи - преко 90 % становништва, осим у Ирској. Учешће
становништва прикљученог на терцијарно пречишћавање је у распону од 80% до 99% у
Аустрији, Данској, Немачкој, Холандији и Швајцарској. Стопе терцијарног
пречишћавања биле су најниже у Ирској (18% становништва прикључено је на
терцијарно пречишћавање).
Укупни проценат становништва прикљученог на пречишћавање комуналних
отпадних вода држава у јужној Европи је у распону од 30% то 99 %. Ова стопа износи
90 % у Грчкој, Малти и Шпанији. Терцијарно пречишћавање преовлађује у Грчкој (89
%), па потом у Француској и Шпанији, где 60-70 % комуналних отпадних вода добија
овај висок ниво пречишћавања. У овим земљама између 2005. и 2010, дошло је до
значајног унапређења. На Кипру, Малти и у Португалији, проценат становништва
прикљученог на терцијарно пречишћавање је испод 20 %.
У државама источне Европе укупно учешће становништва прикљученог на
пречишћавање комуналних отпадних вода у 2015. је било у распону од 70% то 85 % (са
изузетком Словачке). Преко 70 % становника у Чешкој и Естонији прикључено је на
терцијарно пречишћавање, док у Мађарској, Литванији и Пољској стопа
прикључености на терцијарно пречишћавање отпадних вода износи 59-65 %. У
32
Летонији стопа прилкључености на терцијарно пречишћавање је нижа, око 17 %, а у

Словенији је око 27 % становништва прикључено на терцијарно пречишћавање.
Проценат становништва прикљученог на постројења за пречишћавање
комуналних отпадних вода у државама југоисточне Европе је у распону од 48 до 87 %.
У Бугарској и Румунији, око половине пречишћавања је терцијарно, док у Хрватској и
Турској преовлађују примарно или секундарно пречишћавање. Тек нешто мање од
четвртине становништва Турске прикључено је на канализациони систем без
пречишћавања,
Сумарни приказ врсте пречишћавања комуналних отпадних вода у великим
градовима Европске уније, према подацима за 2013. или 2014, показује да се од
укупних отпадних вода 75.4 % пречишћава терцијарним третманом, 21.4 %
секундарним, док се свега 0.9 % укупног оптерећења великих градова пречишћава само
примарним третманом [38].
На слици 25 су дате информације о проценту становништва повезаног на
најмање секундарно постројење за пречишћавање отпадних вода, што је обично
прихватљиво када је у питању ниво заштите животне средине, осим ако се прихватне
воде не налазе у осетљивом подручју. Овај удео се генерално повећавао и био је изнад
80 % у 16 држава чланица ЕУ за које су доступни подаци [28].
Слика 25. Удео становништва који се прикључује на најмање секундарно пречишћавање

градских отпадних вода (2007– 2017) [28]
Остатак пречишћавања отпадних вода је муљ из канализације. Kоличина муља
који настаје по глави становника зависи од многих фактора и прилично је променљива.
Природа овог муља је богата храњивим састојцима, али је такође често напуњена
високим концентрацијама загађујућих материја као што су тешки метали. Овај
проблем навео је земље да траже различите путеве за његово одлагање, као што је
приказано на слици 26 [28].
33
Слика 26. Третман муља из отпадних вода
4.3 Упоредна анализа стања вода и отпадних вода у Србији и Португалу

Реструктурирање водног сектора, које је почело 1993. године, бавећи се
раздвајањем, одвајањем „велепродајног“ од „малопродајног“ сегмента и за воду и
отпадне воде, отварајући сектор за приватни капитал и касније, успостављајући
регулаторно тело посвећено услугама водоснабдевања, које је недвосмислено
обележило напредак и квалитет водног сектора у Португалу. У овом периоду, на
пример, покривеност водом је порасла са 81 % на 96 % и усаглашеност са квалитетом
воде побољшала се са 50 % на 99 %, док се у отпадним водама ниво покривености
(сакупљања) побољшао са 28 % на 82 %, а квалитет водних ресурса са 28 % на 78 %.
2000. године објављен је Стратешки план за водоснабдевање и отпадне воде
(PEAASAR). Овај први план, који је обухватио раздобље између 2000. и 2006. године,
одиграо је велику улогу не само у коришћењу новог реконструисања сектора, већ и у
дефинисању циљева и политика за вођење социјалних, еколошких и економски
одрживих решења. Након овог периода, влада је замислила PEAASAR 2007–2013.
Након тога, развијена је нова стратегија PENSAAR 2020 (Стратешки план за
водоснабдевање и отпадне воде 2020). На основу биланса претходних планова,
PENSAAR 2020 дефинише стратегију која се заснива на циљевима одрживости у свим
њеним компонентама, укључујући техничке, еколошке, економске, финансијске и
социјалне аспекте.
Тренутно, у Португалу, покривеност водоснабдевањем је око 96 %. У прошлој
години обављено је више од 567 милиона испитивања воде, са резултатом од 98,72 %.
У 90-има проценат усаглашености био је око 60 %. Смањен је број извора воде у
основи и тренутно се углавном састоје од површинских вода великих димензија и
системи су много отпорнији. Нарочито на југу, где су временске прилике неповољније,
а климатске промене погоршане, на пример, у туристичкој регији Алгарве несташице
воде нема. Производња воде у 2019. години износила је око 782 хм 3, од којих је 573 хм3
наплаћено, што одговара око 29 % губитака воде. У 90-им годинама прошлог века
губици воде достигли су скоро 50 %. Ниво замене мреже у 2019. години био је близу 0
%. Данас је ниво замене више од 110 хиљада km постојећих мрежа - готово 1 %. У
2019. години потрошња по глави становника је била 192 литaрa по становнику дневно.
Побољшање услуга отпадних вода је било још значајније. Покривеност сакупљања и
пречишћавања отпадних вода је око 83 %, а деведесетих је било мање од 50 %.
34
Преостала популација је изолована и опслужена од стране појединих система.

Тренутно је око 1,5 милиона отпадних вода у постројењима за пречишћавање отпадних
вода према подацима ЕУ.
Снабдевање водом је континуирано, осим за време суша. Квалитет пијаће воде
није константно добар, посебно у мањим системима. Португал не поштује низ
параметара воде за пиће који су прописани директивом о питкој води ЕУ. На пример,
скоро 50 % зона водоснабдевања није у складу са укупним колиформама, док 20 %
зона није у складу са параметром фекалних колиформи.
Енергетска ефикасност има за циљ да процени ниво коришћења енергетских
ресурса од стране оператера, посебно потрошње енергије која је неопходна за пумпање
воде или отпадних вода. Слика 27 приказује еволуцију перформанси енергетске
ефикасности.
Слика 27. Енергетска ефикасногт вода и отпадних вода
Добар ниво перформанси овог показатеља у водоснабдевању, у складу са

смерницама ERSAR-a (Portuguese Water and Waste Services Regulation Authority),
постиже се када оператери могу да испумпају 1 m3 воде преко 100 метара, трошећи
највише 0,4 kWh електричне енергије (и најмање 0,27 kWh). Заузврат, просечан ниво
перформанси одређен је потрошњом енергије између 0,4 и 0,54 kWh по m3 и на 100
метара. За отпадне воде вредности су 0,45 и 0,45 и 0,68 kWh по m3и на 100 метара.
Слика 26. показује да различити оператери, у просеку, нису у стању да постигну
„добре“ перформансе овог показатеља.
Индикатор воде без прихода покушава да одрази ниво финансијских и физичких
губитака воде која улази у систем и која се не наплаћује купцима. Слика 28 приказује
кретање индикатора за воду без прихода од стране различитих модела управљања.
Слика 28. Еволуција воде без прихода
35
Квалитет воде KPI (Key Performance Indicators – кључни идикатори

перформанси) намерава да процени да ли вода која се испоручује купцима испуњава
све законске захтеве, укључујући и оне које је дефинисао ERSAR. Слика 29 илуструје
кретање показатеља квалитета воде. Референтна вредност одговара резултатима
једнаким или већим од 98,5 %, према ERSAR. Просечне перформансе постављају се за
нивое усклађености са квалитетом воде који су једнаки или већи од 94,5 % и испод 98,5
% [29].
Слика 29. Еволувија индикатора квалитета воде
За потребе снабдевања питком водом у 2018. години у Србији захваћено је 654

милиона m3, што представља 0,8 % мање воде у односу на исти период 2017. године.
Од укупне захваћене количине воде 65,4% су подземне и изворске воде, 26,2% је из
водотокова, а само 8,4% су воде из језера и акумулација [22].
Корисницима је укупно испоручено 424 милиона m3 што је за 0,2 % мање од
укупне количине која је испоручена 2017. године. Домаћинствима је испоручено 317
милиона m3, што представља 74,6 % од укупно испоручене воде. Индустријском
сектору је испоручено 45 милиона m3 (10,6 %), а осталим корисницима 63 милиона m3
(14,8 %). У поређењу са претходном годином, домаћинствима је испоручено незнатно
мање воде, индустријском сектору 2 % више, а осталим корисницима је испоручено 2,7
% мање воде.
Serbian Water Quality Index је индикатор који показује квалитет површинских
вода. Усвојене вредности за SWQI су: веома лош 0-38, лош 39-71, добар 72-83, веома
добар 84-89 и одличан 90-100. Слика 28 дефинише да SWQI има растући тренд за слив
реке Дунав и за целу територију Србије, док је за слив реке Саве, која има најбољи
SWQI, опадајући (слика 30).
Слика 30. Тренд SWQI у сливним подручјима, 2007-2016.[28]
36
Специфична потрошња воде за потребе домаћинстава у периоду од 2007. до

2016. године има опадајући тренд са просечном вредношћу од 155,4 l⁄кор⁄дан (слика
31). Најмања вредност индикатора забележена је у 2016. години 139 l⁄кор⁄дан [30].
Слика 31. Промена специфичне потрошње воде у домаћинствима

Проценат прикључености становништва на водовод и канализацију у сталном је
порасту од 2007. године са просечним растом од 1,6 % тј. 1,7 % (слика 32). У 2016.
години прикљученост на водоводну мрежу већа је у односу на канализациону мрежу за
24,5% и тај тренд је препознатљив у анализираном периоду.
Слика 32. Проценат прикљученог становништва на водоводну и канализациону мрежу [30]

У Србији се прерађује само 5-10 % отпадних вода. Више од 50 % индустријских
постројења не пречишћава отпадне воде, јер нема системе за пречишћавање. Србија се
данас налази при дну лествице ервопских земаља у погледу комуналне опремљености,
само 20 % општина има постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода.
Подаци Републичког завода за статистику говоре да је у 2012. години 58 %
становништва било прикључено на систем јавне канализације, при чему је генерисано
433 милијарде кубних метара комуналних отпадних вода. Од тога 72 % општина има
јавну канализацију, а од овог броја само 9,8 % има ефективан третман отпадних вода
[31]. Од 2007. године проценат становништва обухваћен третманом отпадних вода у
сталном је порасту. Највећи пораст забележен је у 2016. години када је остварен до
сада највећи проценат становништва који је обухваћен третманом отпадних вода и то
13,99 %, што је за 6,11 % више у односу на 2007. годину (табела 15).
Табела 15. Проценат становништа обухваћен третманом пречишћавања отпадних
вода у периоду 2007.-2016. године [31]
Година 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Проценат
7,88 7,96 9,21 9,36 9,66 9,89 10,42 11,25 12,11 13,99
становништва
Проценат становништва обухваћеног третманом за пречишћавање отпадних

вода у зависности од врсте третмана има такође повољан (растући) тренд у периоду
2007- 2016. године за све три врсте третмана (и примарни и секундарни и терцијарни).
37
У 2016. години значајно је порастао терцијарни третман као најсавршенији третман

пречишћавања и 3,4 6% становништва је прикључено на овај третман. Ова врста
третмана отпадних вода је у односу на 2015. годину већа за 1,55 % а у односу на 2007.
годину већа за 3,17 %.
Укупна количина отпадних вода у благом је паду па је у 2016. године
постигнута минимална вредност од 393,3 милиона m3 што је утицало и на смањење
количина непречишћених отпадних вода (слика 33). Просечна вредност
непречишћених отпадних вода је 389 милиона m3. Удео пречишћених отпадних вода
веома је низак и релативно је константан за период од 10 година, просечно износи
10,6% [32]
Слика 33. Количина и структура отпадних вода [32]

 Упоредна анализа стања вода и отпадних вода у Португалу и Србији
У табели 16 приказани су неки од важнијих индикатора у сектору вода и
отпадних вода који су узети у обзир за ову упоредну анализу. Србија је земља
хидролошки богата рекама, као и подземним водама, из којих црпи своје изворе пијаће
воде. Португал је као и Србија земља, хидролошки богата рекама у којој је нешто мање
од 10 0% становништва повезано је на градски водовод, као и канализацију. Вода је
изузетно цењен ресурс, који се максимално штеди, али и рециклира, уколико за то
постоји могућност. Међутим Португал, не поштује у потпуности начела која су
прописана од стране ЕУ за питку воду.
Табела 16. Упоредна анализа података у сектору вода и отпадних вода
Португал Србија
Потрошња воде по становнику 192 l/ст./дан 190 l/ст./дан
Повезаност на
96% 80%
водоснабдевање
Повезаност на
99% 55,5%
канализацију
Количина третираних вода 82% 10%
Када је у питању ниво третмана отпадне воде, постојe велике разлике између
ове две земље. У Србији се само 10 % укупно генерисаних отпадних вода прерађује, и
то се врши у малом броју постројења, где доминира секундарно пречишћавање.
Терцијални третман није заступљен у великој мери, јер се индустријске отпадне воде
Србије веома мало прерађују. За разлику од Србије, у Португалу се чак 82 % укупно
генерисаних отпадних вода прерађује.
38
4.4 Упоредна анализа стања вода и отпадних вода у
Крагујевцу и Лисабону
Лисабон је најзападнија престоница континентале Европе која је смештена на

десној обали ушћа реке Тежо. Осим ретких изузетака, водени терени који су раније
постојали у општини, били су вештачки изливени у канализационе мреже.
Коришћењем хидролошког модела града било је могуће симулирати примитивни
распоред природне хидрографске мреже и разграничити одговарајуће хидрографске
басене: Alges, Alcantara, Terreiro de Paco, Chelas e Beirolasи два суседна басена, од
којих је један са континуитеом у општини Одивелас (Odivelas) и још један са
наставком на општину Оеирас (Oeiras).
Град Лисабон снабдева се мрежом цевовода око 740 km, који прима воду из
површинских и подземних извора који се налазе око 100 km северно од града. Главни
извор је резервоар Цастело де Боде (Castelo de Bode), који представља између 80 и 90
% воде које снабдева EPAL (Empresa Portuguesa das Águas Livres). Поред овог
резервоара издваја се и Цапада де Валада Тежо (Captação de Valada Tejo) која воду
црпи директно из реке Тежо. Преостали извори су извори подземне воде којих има три
(Alenquer, Ota, Lezirias).
Дистрибуција воде у граду се врши мрежом са проширењем од око 1.420 km,
допуњеним сетом инфраструктуре: 14 резервоара омогућавају складиштење 429.000 m3
воде, 7 црпних станица, 3 надпритисне станице и 6 станица за хлорисање. EPAL-ова
мрежа дистрибуције опслужује око 349 хиљада купаца који су повезани на више од
93.500 прикључака. Да би гарантовао квалитет испоручене воде, EPAL користи
технологије пречишћавања које одговарају карактеристикама сакупљене воде и
континуирано надгледа квалитет воде у целокупном систему снабдевања.
Систем напајања дистрибутивне мреже под притиском је из пумпних станица са
крајњим резервоаром, који надокнађује разлику између пумпаних и потрошених
протока. Када је кота прениска, снабдевање се надокнађује крајњим резервоаром, а
када је кота превисок, вишак се скупља у крајњем резервоару.
Дистрибутивна мрежа је због неравномерног рељефа подељена на 5 зона
снабдевања, које гарантују одговарајући притисак воде од 3kg/cm2: ниска зона (од
нивоа реке Тежо до нивоа од 30 m),средња зона (између нивоа од 30 до 60 m), висока
зона (између 60 и 90 m), горња зона Монсанто (Monsanto) (изнад висине од 90 m) и
горња зона Чарнека (Charneca) (изнад висине од 90 m) (слика 34).
Зона Боја
Ниска зона
Средња зона
Висока зона
Горња зона
Монсанто
Горња зона
Чарнека
Слика 34. 5 зона снабдевања

У општину Лисабон ушло је 101,1 милион m3 воде за пиће, од којих се 60,6

милиона m3 користи у овој општини, а 40,5 милиона m3 се испоручује другим
општинама. Од воде која улази у Лисабон, губици воде су око 8,1 % (8,2 милиона m3)
услед цурења или пукотина у дистрибутивној мрежи, неовлашћене потрошње.
Ефективна потрошња воде за пиће у општини Лисабон је око 55,4 милиона m3.
Потрошња воде за пиће у општини Лисабон (55,4 милиона m3) може се
поделити у неколико сектора као што је приказано у табели 17.
Табела 17. Потрошња воде за пиће у општини Лисабон по секторима
Сектор активности Потрошња (103m3) Проценат %
Домаћа потрошња 26.500 48
Трговина и индустрија 11.500 21
Градско веће Лисабона 8.200 15
Државне и друге институције 6.200 11
Друго 3000 5
Укупно 55.400 100
Домаћи сектор је сектор са највећом потрошњом воде у општини, а потом следи

сектор трговине и индустрије. Друге активности представљају неовлашћену потрошњу.
За сакупљање, пречишћавање и одлагање отпадних вода задужен је санитарни
систем Тежо (Tejo) и Транцао (Trancão). Преостала вода се одводи у различита
постројења за пречишћавање отпадних вода (ППОВ), где се вода пречишћава и враћа у
прихватно окружење или поново користи. Отпадне воде општине Лисабон третирају
подсистем Алцантара, Беиролас, Челас и Фрилас (Alcantara, Beirolas, Chelas, Freilas).
У 2014. години количина пречишћене отпадне воде у постројењима за пречишћавање
отпадних вода износила је 115,9 милиона m3, што одговара 73,2 милиона m3 запремине
произведене отпадне воде у општини Лисабон и 42,7 милиона m3 запремине из других
општина.
Tабела 18. Количине резидуалних вода у општини Лисабон и другим општинама по
ППОВ
Резидуалне
Резидуалне
воде из
воде из осталих Укупно
Подсистем општине % %
општина (103m3)
Лисабон
(103m3)
(103m3)
Alcantara 46.845 64 13.522 32 60.367
Beirolas 8.520 12 8.879 20 17.399
Chelas 15.607 21 0 0 15.607
Subtotal 70.972 97 22.401 52 93.373
Frielas 2.264 3 20.288 48 22.552
Укупно 73.236 100 42.689 100 115.925
У 2014. години отпадне воде које су пречишћене у општини Лисабон износиле су 93,4
милиона m3, што представља 97 % укупне отпадне воде произведене у Лисабону.
Постројење за пречишћавање оптадних вода Алцантара одговоран је за третман и
прослеђивање 64 % отпадних вода, постројење Челас се бави само отпадним водама
произведеним у Лисабону (21 %) и постројење Беиролас који је одговоран за 12 %
отпадних вода [33].
40
Слика 35. Постројење за пречишћавање отпадних вода Беиролас

Хидрографију града Крагујевца чине подземна (изданска) вода и површинске
воде (извори, реке, и вештачка језера).
Подземна (изданска) вода се јавља на различитим дубинама на подручју града.
Најплића је издан у долинским равнинама река, где се јавља на дубини од 2 до 5 m
(Белошевац, Драгобраћа, Јовановац и Петровац).
На подручју града има преко 400 извора. У погледу капацитета воде извори су
махом слаби, а многи пресушују током сушних лета. Од јачих извора подигнуте су
чесме у Дивостину, Драчи, Ботуњу, Белошевцу, Крагујевцу, Великим Пчелицама и
Доњој Сабанти.
На подручју града, због вододржљивог терена, има доста река, али су услед
недовољних падавина сиромашне водом. Лепеница је највећа и најзначајнија река
града. Од осталих река које једним делом теку кроз подручје града, значајне су:
Дуленска река, Белица и Осаница.
Језера из којих се вода користи су: акумулационо језеро Грошница, језеро
Бубањ, језеро у Спомен парку Шумарице и акумулационо језеро Гружа.
Град Крагујевац снабдева се питком водом из 3 различита извора на којима
постоје постројења за третман питке воде. То су: водоводни систем ''Грошница'',
''Морава'' и ''Гружа''. Укупна дужина водоводне мреже према подацима ЈКП ''Водовод и
канализација'' износи 607 km.
Oд укупно захваћене воде више од половине бива испоручено као вода за пиће
док 98,4 % ове вредности јесу отпадне воде.
Међутим,око 15 % испуштених отпадних вода не заврши у канализационим
мрежама док се сакупљен медијум третира будући да град поседује постројење за
третман отпадних вода (око 98 %). Од укупне количине пречишћених отпадних вода у
Шумадији, град третира 91,7 %, уједно су то највеће количине третираних отпадних
вода у Србији. Прикљученост на канализацију је изузетно висока, знатно изнад
републичког просека и износи 92,3 %. Подаци везани за количине испоручене воде за
пиће за град Крагујевац, повезаност становништва на водовод, канализацију, системе
прераде вода, из 2017.године, приказани су у табели 19.
41
Табела 19. Водоснабдевање и испуштање отпадних вода за град Крагујевац [34]
Испуштене Број
Укупне Број
Укупно отпадне домаћинстава
Испоручене испуштене Пречишћене домаћинстава
захваћене воде у прикључених
воде за пиће отпадне отпадне воде прикључених
воде системе за на
(хиљ.m3) воде (хиљ.m3) на водоводну
(хиљ.m3) отвођење канализацион у
(хиљ.m3) мрежу
(хиљ.m3) мрежу
20.424 11.372 11.189 9.537 9.379 62.307 55.367
Крагујевац је први град у Србији који је 90-тих година прошлог века, системски
започео решавање проблема отпадних вода изградњом система за сакупљање,
одвођење и пречишћавање отпадних вода града Крагујевца. Постројење се налази у
селу Цветојевцу, по коме и носи назив (слика 36).
Капацитет постројења је пројектован за 1520 l/s односно за град са 500 хиљада
становника. Ово постројење јединствено је у Србији због производње био-гаса. Поред
постројења изграђена је и мрежа секундарних и примарних колектора у граду која
отпадне воде сакупља и одводи допостројењанапречишћавање [35].
Санитарне отпадне воде системом фекалне канализационе мреже,
терцијалних и секундарних колектора одводе се до примарног фекалног
колектора, и њиме до централног градског постројења за пречишћавање
отпадних вода у Цветојевцу.
Сабирна - улична мрежа фекалне канализације на територији града
изграђена је у дужини од око 260 km. Поједини делови градске територије нису
каналисани, што је последица скорашње изградње фекалних колектора и
недостатка материјалних средстава. У деловима града у којима није изграђена
фекална канализација, санитарне отпадне воде сеевакуишу путем септичких и
обичних јама уз циклично пражњење садржаја специјалним аутоцистернама.
За одржавање градског канализационог система, одвођење и
пречишћавање санитарних отпадних вода задужено је ЈКП ,,Водовод и
канализација“ Крагујевац, а за планирање и финансирање изградња нове мреже
ЈП ,, Предузеће за изградњу града“ Крагујевац. Пројектована и постављена
технологија пречишћавања отпадних вода у ЦППОВ Цветојевац састоји се из
три технолошке линије:
1. линија воде,
2. линија муља, и
3. линија гаса.
Пречишћена вода се испушта у реку Лепеницу која је по
категоризацији IV категорије. На постројењу се отпадне воде пречишћавају
биолошки и то у процесу са активним муљем, који даје ефлуент са
вредностима БПК5 до 20 mg/l i СM do 30 mg/l. Расположиви подаци показују
да:
1. отпадне воде већине испитиваних узорака не показују знааке значајнијег

оптерећена, осим у погледу садржаја амонијака, масти и уља и смањене
концентрације кисеоника,
2. предтретмани индустријских отпадних вода у Крагујевцу не функционишу што
доводи до повећаног садржаја земноалалних метала, сулфата, детерџената, цинка
и сл. који нису карактеристични за комуналне отпадне воде.
3. недостаје терцијарна обрада отпадних вода што се манифестује повећаним
садржајем амонијака у ефлуенту.
Излазни ефлуент након пречишћавања одговара пројектованим
критеријумима. На постројењу су обновљени гасни генератори ради
производње електричне енергије из биогаса. За експлоатацију и одржавање
Централног градског постројења уз пречишћавање отпадних вода задужена је
ЈКП "Водовод и канализација" из Крагујевца.
Слика 36. Постројење за пречишћавање отпадих вода, Цветојевац
 Упоредна анализа стања вода и отпадних вода у Лисабону и Крагујевцу

У табели 20 приказани су неки од важнијих индикатора у сектору вода и
отпадних вода који су узети у обзир за ову упоредну анализу. Како је Лисабон
већи град од Крагујевца, и богатији је водама, већа је количина испоручених
вода за пиће, и уједно и количина произведених отпадних вода. Када је реч о
количини третираних вода у процентима, ситуација је јако слична.
Табела 20. Упоредна анализа података у сектору вода и отпадних вода
Лисабон Крагујевац
Испоручене воде за пиће (m3) 60,6 милиона m3 11.372 m3
Произведене отпадне воде (m3) 73,2 милиона m3 11.189 m3
Количина третираних вода 97 % 91,7 %

43
5. Закључак
Управљању отпадом се данас у свету много пажње посвећује.
Генерисање отпада представља проблематичну фазу због сложене организације
система за праћење кретања генерисаног отпада. Након генерисања, долази до
складиштења отпада, а потом и до његовог одлагања на депоније. Неопходна је
константна контрола како одговорних лица, тако и надлежних органа једне
државе. Систем обухвата и складиштење и транспорт отпада, при чему мора да
се води рачуна да не дође до угрожавања како становништва тако и животне
средине на ширим подручјима.
Уколико се сагледају подаци изложени у оквиру рада, јасно се може
доћи до закључка колико животни стандард, куповна моћ, пропаганда и
политика, могу имати утицај на стање отпада, вода и отпадних вода једне
државе.
Према прикупљеним подацима може се закључити да Србија и
Португал имају потпуно различите податке везане за дату тему. Португал као
чланица Европске уније тежи ка томе да испуни све стандарде и циљеве који
си прописани, за разлику од Србије, која није чланица Европске Уније и која
покушава да се приближи европском законодавству и стандардима када је реч
о заштити животне средине. Међутим, Србија је од тога веома далеко. Ове две
земље, потпуно различите површине, положаја, економског стандарда,
индустрије, броја становника, боре се са сличним проблемима. У обе земље
постоји проблем одлагања отпада и загађења вода, међутим ти проблеми су
већи у Србији него у Португалу. Португал улаже у изградњу нових постројења
за третмане отпада и вода, као и за реконструкцију постојећих инфраструктура,
док у Србији није таква ситуација. Иако се обе државе боре да што боље реше
дате проблеме, биће потребно много времена, знања и технологије како би се
они у потпуности уклонили. У обе земље је потребно подизати ниво знања о
оваквим проблемима и свест људи да обрате пажњу на своје понашање према
животној средини.
44
6. Литература
[1] Канцеларија Европске уније за публикације. (2014). Здрава и одржива животна

средина за садашње и будуће Генерације. Луксембург: Канцеларија Европске уније за
публикације, 16. Интернет страница: http://europa.rs/images/publikacije/zivotna-
sredina.pdf, приступљено 01.02.2021.
[2] Wikipedia, https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%BE
%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0,
приступљено 01.02.2021.
[3] Human Development Reports: Human Development Indicators,

http://hdr.undp.org/en/countries/profiles/PRT, приступљено 01.02.2021.
[4] The world bank: Population, total – Portugal,
https://data.worldbank.org/indicator/SP.POP.TOTL?locations=PT,приступљено 01.02.2021.
[5] World Population Review: Population of Cities in Portugal
(2021),https://worldpopulationreview.com/countries/cities/portugal,приступљено
01.02.2021.
[6] City population: Portugal – Regions and
Cities,http://www.citypopulation.de/en/portugal/cities/, приступљено 02.02.2021.
[7] Интернет страница: https://tradingeconomics.com/portugal/rural-population-wb-
data.html, приступљено 02.02.2021.
[8] Trading Economics: Portugal – Rural Population, https://www.ine.pt/xportal/xmain?
xpid=INE&xpgid=ine_indicadores&indOcorrCod=0008857&contexto=bd&selTab=tab2
[9] Trading Economics: Portugal – Urban Population,
https://tradingeconomics.com/portugal/urban-population-wb-data.html,приступљено
02.02.2021.
[10] Proleksis enciklopedija: Portugal, https://proleksis.lzmk.hr/42328/, приступљено
02.02.2021.
[11] UNSD – Methodology, https://unstats.un.org/unsd/methodology/m49/, приступљено
02.02.2021.
[12] Влада Републике Србије – Становништво, језик и вера: Упознајте Србију,

https://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=36,приступљено 02.02.2021.
[13] International monetary fund – World Economic Outlook Databases,

https://www.imf.org/en/Publications/SPROLLs/world-economic-outlook-databases#sort=
%40imfdate%20descending, приступљено 02.02.2021.
45
[14] Statista - Global Waste Generation - Statistics & Facts,

https://www.statista.com/topics/4983/waste-generationworldwide/#dossierSummary__chapte
r2, приступљено 03.02.2021.
[15] World Bank - Trends in Solid Waste Management,

https://datatopics.worldbank.org/what-a-waste/trends_in_solid_waste_management.html,
[16] World Bank: What a waste 2.0, http://datatopics.worldbank.org/what-a-waste/,

[17] Nardus: Disertacija,

http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/4917/Disertacija537.pdf?
sequence=1&isAllowed=y, приступљено 03.02.2021.
[18] Eurostat,https://ec.europa.eu/eurostat/home?,приступљено 03.02.2021.
[19] European Comission (2015), Capital factsheet on separate collection: Lisbon/Portugal,
Copenhagen resource institute, Интернет страница:
https://www.municipalwasteeurope.eu/sites/default/files/PT%20Lisbon%20Capital
%20factsheet.pdf, приступљено 03.02.2021.
[20] Europa: Portugal, https://ec.europa.eu/environment/waste/framework/pdf/Waste
%20Summary_PT.pdf, приступљено 03.02.2021.
[21] УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ОД 2011. ДО 2018.
ГОДИНЕ, Министарство заштите животне срдине, Агенција за заштиту животне
средине, Београд, 2019.
[22] Републички завод за статистку, https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl, приступљено
04.02.2021.
[23] European Green capital (2020), Application Form for the European Green Capital
Award 2020, Интернет страница:
https://ec.europa.eu/environment/europeangreencapital/wp-content/uploads/2018/07/
Indicator_8_Lisbon_EN.pdf, приступљено 04.02.2021.
[24] Sepa: Lokalni plan upravljanja otpadom grada Kragujevca,
http://www.sepa.gov.rs/download/UpravOtpad/KragujevacLPUO.pdf, приступљено
04.02.2021.
[25] Progress on Drinking Water, Sanitation and Hygiene,
http://apps.who.int/iris/bitstream/10665/258617/1/9789241512893-eng.pdf?ua=1,
[26] European Parliament - Water protection and management,
https://www.europarl.europa.eu/factsheets/en/sheet/74/water-protection-and-management,
[27] Факултет инжењерских наука Крагујевац – Moodle,

http://moodle.fink.rs/pluginfile.php/26431/mod_resource/content/3/IN
46
%C5%BDENJERSTVO%20ZA%C5%A0TITE%20%C5%BDIVOTNE%20SREDINE-
2.%20deo-2018.pdf, приступљено 05.02.2021.
[28] Eurostat, https://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php?

title=Water_statistics, приступљено 05.02.2021.
[29] Marques R., Simões P. (2020), Revisiting the Comparison of Public and Private Water
Service Provision: An Empirical Study in Portugal, CERIS, Instituto Superior Técnico,
Universidade de Lisboa, 1049-001 Lisbon, Portugal
[30] Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2017.годину,
Министарство за заштиту животне средине, Агенција за заштиту животне средине
Београд 2018.
[31] Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2017.годину,
Министарство за заштиту животне средине, Агенција за заштиту животне средине
Београд 2018.
[32] Агенција за заштиту животне средине (2018), Извештај о стању животне средине у
Републици Србији за 2017. годину, Министарство животне средине, Београд, Интернет
страница: http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj_2017.pdf, приступљено 05.02.2021.
[33] Lisboa e-nova, Agencia municipal de energia ambiente de Lisboa etc.(2015), Matriz de
agua de Lisboa 2014, Lisboa e-nova, Agencia municipal de energia ambiente de Lisboa,
Интернет страница:
https://www.lisboa.pt/fileadmin/cidade_temas/ambiente/qualidade_ambiental/documentos/
MatrizAguaLisboa_nediaqualidade.pdf, приступљено 05.02.2021.
[34] Републички завод за статистику, Општине и Региони у Републици Србији, Београд
2018.
[35] Јавно комунално предузеће ''Водовод и канализација'' Крагујевац, http://jkpvik-
kg.com/, приступљено 05.02.2021.
[36] Агенција за заштиту животне средине (2019), Управљање отпадом у Републици
Србији у периоду 2011-2018, Министарство заштите животне средине, Агенција за
заштиту животне средине, Београд , Интернет страница:
http://www.sepa.gov.rs/download/Otpad_2011_2018.pdf, приступљено 05.02.2021.
[37] Wikipedia, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4_
%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4 , приступљено
19.02.2021.
[38] Veljković N. i sar. (2018), Perspektiva primene evropske directive o prečišćavanju

komunalnih otpadnih voda u Srbiji, Agencija za zaštitu životne sredine, Beogradski vodovod
i kanalizacija, Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, Fakultet za ekologiju i
zaštitu životne sredine, br.1, Beograd, Интернет страница:
https://www.sepa.gov.rs/download/radovi/2018/UrbanWasteWaterTreatmentDirectiveInSerbi
a.pdf , приступљено 19.02.2021.
47
[39] BBC.com, Интернет страница: https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-48941801,

48

18.02.2021 - Tijana Cvijić 415-2020

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

18.02.2021 - Tijana Cvijić 415-2020

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

18.02.2021 - Tijana Cvijić 415-2020

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Факултет инжењерских наука

Назив студијског програма: Инжењерство заштите животне средине

Стање управљања отпадом, водама и отпадним водама у

Предметни наставници: Студент:

Крагујевац, фебруар 2021.

У овом раду говориће се о стању отпада и отпадних вода у Србији и Португалу. На

2. Упоредна анализа Португала и Србије

Слика 1. Географски положај Португала у Европи [1]

Са преко 10 милиона становника (10,269.417 становника), Португал се налази на

Слика 2. Графички приказ броја становника кроз године [4]

Већина Португалаца живи у урбаним градовима. Према подацима међународне

Слика 3. Региони Португала

Табела 1. Подаци везани за регионе Португала [5]

Скраћениц Површина Популација Популација Популација Популација

Acores ACO AREG 2,322 237,795 241,763 246,772 242,796

Algarve ALG REG 4,996 341,404 395,218 451,006 438,406

Centro CEN REG 28,200 2.258,768 2.348,397 2.327,755 2.217,285

Lisboa LIS REG 3,001 2.520,708 2.661,850 2.821,876 2.863,272

Madeira MAD AREG 801 253,426 245,011 267,785 254,254

Norte NOR REG 21,284 3.472,715 3.687,293 3.689,682 3.575,338

Portugal PRT REP 92,207 9.867,147 10.356,117 10.562,178 10.295,909

Табела 2. Највећи градови Португала [5, 6]

1. Lisboa LIS 552,700 517,802

3. Vila Nova de Gaia NOR 186,502 70,811

4. Amadora LIS 175,136 178,858

Према подацима које прикупља међународна организација World Bank, број

Слика 4. Урбана популација[8]

Слика 5. Рурална популација [9]

Табела 3. Број становника у зависности од подручја у којем живе [8]

Типологија урбане површине

Португал 7 541 792 1 469 322 1 284 795

Португал са својим БДП-ом од 12.000 УСД/стан. спада у једне од

Слика 6 . Положај државе Србије на карти Европе

Према подацима које прикупља међународна организација World Bank, број

Слика 7. Рурална популација

Слика 8. Урбана популација

Број становника у ужем Број становника у ширем

Београд 1.666.763 1.659.440

Нови Сад 231.798 341.625

Ниш 183.164 260.237

Крагујевац 150.835 179.417

Приштина 145.149 198.897

Суботица 105.681 141.554

Београд, као престоница Србије, представља седиште српске политике,

Португал 92.225,61 10.269,417 111,6 23.407,91 0,864

3.1 Стање отпада у свету

Слика 9. Количина чврстог комуналног отпада по глави становника на годишњем нивоу

Милиона тона годишње

2016 2030 2050

Графикон 1. Предвиђено генерисање отпада по регионима [15]

спаљује. Остали третмани којим се третира отпад на глобалном нивоу представљени су

Графикон 2. Третман и одлагање отпада на глобалном нивоу [15]

3.2 Стање отпада у Европској унији

Слика 10. Количина комуналног отпада по државама у периоду од 2005. до 2018.

Слика 11. Генерисање отпада (килограм по становнику) 2018. године

Слика 12. Третман отпада по типу одлагања и опоравк 2016. године

3.3. Упоредна анализа стања отпада у Републици Србији и Португалу

 минимизирати одлагање отпада на депоније;

Слика 13. Производња комуналног отпада у континенталном делу Португалије