Sadržaj

UVOD.........................................................................................................................................3

1. CILJ PROJEKTA....................................................................................................................4

2. PROJEKAT VRTIĆA.............................................................................................................5

3. FASADNI DEO OBJEKTA...................................................................................................8

ZAKLJUČAK.............................................................................................................................9

2
UVOD

Reč projekat se danas veoma često koristi, bilo da se radi o građevinskim radovima,
pokretanju novih poslovnih ideja, razvoju novih proizvoda ili pokretanju poljoprivredne
proizvodnje. U građevinskoj praksi i propisima, projekat podrazumeva tehničku
dokumentaciju dok u nekim drugim oblastima ista reč označava poduhvat kojim se postižu
određeni ciljevi:

1. skup povezanih aktivnosti određenih ciljem, opisima i tehničkim uslovima koje se

moraju izvršiti upotrebom resursa u zadanom vremenu, uz ograničenu raspoloživost
novca za njihovo financiranje;
2. određeni i ograničeni posao koji se mora dovršiti i koji ima svrhu, vek, veze s ostalim
projektima i izvorne karakteristike nekih njegovih delova;
3. složeni, otvoreni, dinamički sastav vezan za okruženje;
4. međusobno, u logičkom sledu, povezane aktivnosti usmerene prema ostvarivanju
zadanih ciljeva u uslovima ograničenja vremena;
5. svaki jednokratni ljudski pothvat koji ima jasno određen cilj, a izvodi se po fazama
unutar zadanog vremena, uz trošenje ili iskorištavanje velikog broja različitih i
ograničeno raspoloživih resursa.

3
1. CILJ PROJEKTA

Svaki projekat ostvaruje određeni cilj koji mu je postavljen, a može imati jedan opšti ili više
specifičnih ciljeva. Da bi se postigao opšti cilj projekta, potrebno je ispuniti svaki pojedinačni
cilj. Projektom se može upravljati samo ako su specifični ciljevi precizno definisani i
planirani unapred. Stepen ostvarenosti projektnog cilja utvrđuje se merljivim kriterijumima
koje utvrđuje naručilac, odnosno nosilac projekta. Svoje kriterijume prioriteta naručilac
određuje u zavisnosti od toga da li želi da svoj projekat završi u najkraćem mogućem roku, da
li želi da ostane u okvirima procenjenih troškova ili želi da postigne što bolji kvalitet
izvedenog posla, bezs obzirom na moguće odstupanje od planiranih troškova i povećanje
obima posla.

U svakodnevnom životu susrećemo se sa raznim projektima koje moramo sprovesti, odnosno

dovesti do zacrtanog cilja. Svaki projekat koji se planira da se izvrši mora biti efikasno
planiran. S obzirom na to da je projekat dugotrajan proces koji uključuje mnoge aktivnosti i
učesnike koji moraju biti smisleno povezani u celinu, njime se mora upravljati. Upravljanje
projektom znači voditi računa o jedinstvenosti projekta. Svaki projekat je jedinstven i radeći
na njemu možemo koristiti iskustvo prethodnih projekata, ali uvek ima nepredvidivih
promena i potrebno je primeniti složenije metode planiranja.

4
2. PROJEKAT VRTIĆA

Parcela predviđena za vrtić je trougaonog oblika i ograničena je sa dve glavne saobraćajnice.

Podeljena je u tri osnovne zone prema nameni. Prva zona koja se nalazi na istočnom uglu
parcele namenjena je za mali park koji služi kao zaštitni pojas od saobraćaja, a ujedno i kao
prostor za odmor i mesto susreta za decu i roditelje. Druga zona predstavlja prostor dvorišta
koji može da bude zatvoren ili otvoren za okruženje u zavisnosti od potreba škole. Dvorište
vrtića projektovano je kao fleksibilan prostor sa različitim sadržajima koji mogu da se
dopunjuju i transformišu. Treća zona predviđena je za vrt i otvoreni teren. Ova zona ima
dvojaku namenu, gde sa jedne strane zatvara komleks formirajući zaštitni zeleni pojas od
saobraćaja, dok sa druge strane otvara vrtić ka okolini pružajući lokalnoj zajednici novi
parkovski prostor za odmor, rekreaciju i igru.

5
Značajan uticaj pri postavci koncepta bilo je formiranje otvorenih prostora koji imaju
višestruku namenu. Otvoreni prostori projektovani su kao produžetak nastavnih prostorija,
kao prostori za odmor i igru. Višenamenski prostori kompleksa vrtiića projektovani su oko
centralnog dvorišta, formirajući na taj način vezu sa okruženjem i omogućavajući prožimanje
različitih funkcija.

Objekat je programski i morfološki podeljen u tri celine. Prvu celinu čini objekat za decu od 1
do 3 godine, drugu objekat za decu od 3 do 6 godina, dok treću celinu čine zajednički prostori
koji povezuju objekat u jednu morfološku celinu. Ti prostori teže da se vizuelno i sadržajno
povežu s ostatkom kompleksa i sa okolinom. Ovakav način organizacije daje mogućnost
određenim funkcijama da izađu iz osnovnih okvira i da se prošire na otvoreni prostor, i na taj
način ostvare direktniju vezu sa korisnicima prostora i sa okruženjem.

Sve prostorije projektovane su tako da imaju optimalnu orijentaciju. Opšte prostorije imaju
južno i jugo-istočno osvetljenje, dok specijalizovane prostorije i pomoćne prostorije imaju
severno i severozapadno osvetljenje. Takođe su projektovane i prostorije na otvorenom za
povremeno odvijanje vizuelne nastave. Veličina opštih učionica je 8,5x7m, dok veličina
specijalizovanih prostorija varira. Pregrade između prostorija moguće je ukloniti in a taj način
povezati dve ili više susednih prostorija ukoliko način odvijanja nastave to zahteva.

6
Oblikovanjem se nastojalo da se podrži funkcionalna raznolikost objekta. Morfologija terena
uticala je na postavku objekata na parceli i formiranje otvorenih prostora. Tako se objekat
kaskadno povlači ka unutrašnjosti bloka koji je manjeg nagiba i stvara dinamičnu
kompoziciju u zavisnosti od pada terena. Trougaoni oblik parcele značajno je uticao na
osnovnu postavku kompozicije, što se jasno sagledava iz situacije.

7
3. FASADNI DEO OBJEKTA

Među fasadnim materijalima dominiraju opeka i drvo zbog svojih ekoloških svojstava i
prijatnog izgleda što je pogotovo značajno za objekte gde borave deca. Fasada je predviđena
kao sendvič zid od dva sloja opeke i termoizolacionog materijala. Materijali predviđeni u
enterijeru su prirodni materijali toplih boja. To su pre svega opeka i drvo. Zidovi između
učionica su od lakog materijala sa izolacijom. Takođe na pojedinim mestima u objektu
javljaju se i zidovi sa drvenom konstrukcijom i drvenom oblogom. Podovi su u prostorijama
drveni, dok su u komunikacijama i višenamenkim prostorima od kamena i keramike. Spušteni
plafoni su predviđeni od drveta i gipsanih ploča.

8
ZAKLJUČAK

Pojam planiranja se odnosi na određivanje i definisanje nivoa kvaliteta u skladu sa kojim

treba da se izvode radovi, a utvrđuje ih investitor u dogovoru sa stručnjacima u fazi
projektovanja. Ne težimo uvek najkvalitetnijem rešenju, jer je ono i najskuplje, zahteva više
vremena i koncentracije tokom izgradnje ili montaže i zahteva pronalaženje kvalifikovanih
izvođača za postizanje potrebnog nivoa kvaliteta.

Obezbeđenje kvaliteta se vrši prema projektnoj dokumentaciji kvaliteta - planu kvaliteta. Plan
kvaliteta obuhvata procedure i uputstva za rad za ispitivanje i kontrolu kvaliteta, kao i
specifična uputstva za ugradnju opreme, a zasniva se na standardima itehničkim propisima.
Kada se plan kvaliteta uspostavi, postoji stalna kontrola da li će plan biti realizovan tokom
realizacije projekta.

Kontrola kvaliteta se vrši ispitivanjem i eksperimentima upoređivanjem dobijenih rezultata sa

zadatim standardom, počev od kontrole ulaznih materijala, kontrole transporta, gotovih
proizvoda, kontrole prilikom ugradnje, do kontrole prilikom isporuke objekta. Vrše se
hemijske analize, ispitivanje fizičko-mehaničkih svojstava, kontrola dimenzija i sl. Broj
ispitivanja se unapred utvrđuje u trenutku projektovanja, izvodi ih izvođač, ali i investitor
ukoliko je zainteresovan za poštovanje ugovorenih odredbi o kvalitetu radova