Professional Documents
Culture Documents
Елизабета I Тјудор
Елизабета I Тјудор
Елизабета I Тјудор
Елизабета I Тјудор
Лични подаци
Породица
Ана Болен
Династија Тјудор
Краљица Енглеске и Ирске
Потпис
Елизабета I Тјудор (енгл. Elizabeth I Tudor; 7. септембар 1533 — 24. март 1603)
била је краљица Енглеске и краљица Ирске, од 17. новембра 1558. до своје
смрти. Понекад називана Краљица Девица (Virgin Queen) и Добра Краљица
Бес, била је пети, и последњи, владар из династије Тјудора, наследивши своју
полусестру, краљицу Марију I. Владала је у периоду великих верских
превирања. Након кратке владавине полубрата Едварда VI и полусестре
Марије, чији се начин управљања земљом разликовао у сваком погледу, њено
44-годишње краљевање доводи до пораста енглеске моћи и утицаја у свету. У
тренутку када је дошла на трон, примери двеју претходних жена које су
владале Енглеском нису обећавали мирну и успешну владавину нове краљице.
Чак и они који су је подржавали надали су се да ће се удати и власт препустити
мужу, али Елизабета је имала друге планове. Она је једном заувек вратила
Енглеску протестантизму. За време њене владавине је порасла економска моћ
Енглеске, цветала наука, филозофија и култура, започела је
колонизација Северне Америке и оснива се Британска источноиндијска
компанија.
Елизабета је била плаховит и понекад неодлучан владар. Ова друга особина,
која је њене саветнике чинила нервозним, често је спашавала од лоших
политичких и брачних одлука. Као и њен отац, Хенри VIII, била је писац и
песник. Доделила је краљевске привилегије неколиким организацијама,
укључујући Тринити колеџ у Даблину и Британској источноиндијској компанији.
Елизабетина владавина назива се Елизабетанском ером или Златним добом и
окарактерисана је многим променама у енглеској култури. Вилијам
Шекспир, Кристофер Марлоу и Бен Џонсон стварали су за време ове
ере. Френсис Дрејк постао је први Енглез који је обишао Земљу, Френсис
Бекон је објавио своја филозофска и политичка гледишта.
Краљица је била скромна у дељењу почасти и одликовања. Само девет
племићких почасти - једно војводство и седам баронија енглеском, и једна
баронија ирском племству - додељено је за време Елизабетине владавине.
Елизабета је, такође, смањила број личних саветника са 38 на 19, и касније на
14.
Елизабетин портрет са крунисања; на хаљинама су извезене Тјудорске руже, а коса је пуштена као
симбол девичанства.[3]
Дана 17. новембра 1558. године, само једанаест дана након што је законски
именовала полусестру својом наследницом [2][6], умрла је краљица Марија I и у
складу са Законом о наслеђивању, Елизабета је наследила енглеску круну.
Народ је славио смрт непопуларне Марије и уз весеље је прихватио
Елизабетин долазак на трон. Пуна суверенска титула Елизабете I гласила
је: Милошћу Божијом, краљица Енглеске, Француске и Ирске, бранитељ вере,
врховни поглавар Цркве Енглеске и Цркве Ирске. Елизабета је, као и сви
енглески владари почевши од Едварда III, наследила титулу француског
владара, али није никада владала Краљевином Француском.
За крунисање Елизабете био је задужен Овен Оглеторп, бискуп од
Карлајла. Надбискуп од Кентеберија, који је иначе задужен за крунисање
монарха, умро је на исти дан као и Марија I, а надбискуп од Јорка и бискуп од
Дарама, који су били изнад бискупа од Карлајла у рангу, нашли су начин да
избегну крунисање протестантске краљице. Бискуп од Карлајла је био католик,
а сама церемонија збуњујућа мешавина протестантских и католичких обичаја.
[5]
Елизабета I је крунисана 15. јануара 1559. у својој двадесет и петој години.
Религијски проблеми[уреди | уреди извор]
Први проблем са којим се нова краљица морала суочити био је
проблем религије, који је задавао муке Хенрију, Едварду и Марији. Елизабета,
међутим, за разлику од њих није била претерано религиозна, те је њена верска
политика била релативно толерантна према свим верским групама тада
присутним у Енглеској и Ирској. Није сумњала у то да већина њених поданика
жели да се Енглеска опет ослободи папске манипулације и шпанског утицаја.
Такође је знала да је ни папа ни Католичка црква никада неће признати за
закониту владарку, будући да су брак њених родитеља сматрали незаконитим
од његовог самог почетка. Елизабета је зато одлучила поново да стави на
снагу Акт о униформности којим је протестантизам поновно уведен као једина
законита религија. Законом о врховништву Цркву је вратила под краљевску
власт.
Марија I Шкотска
Ово дело непознатог уметника насликано је само три године пре Елизабетине смрти, али приказује
краљицу много млађу него што је тада била.
Роберт Дадли, Елизабетин удварач и дугогодишњи пријатељ. Њихово пријатељство трајало је преко
тридесет година.
8. Едмунд Тјудор
9. Маргарет Бофорт
5. Елизабета од Јорка
1. Елизабета I
Тјудор
6. Томас Болен
7. Елизабета Хауард