Istorija

Prvo doba u razvoju čoveka naziva se praistorija. Praistorijsko doba traje od pojave
čoveka do pronalaska pisma u IV milenijumu pre nove ere. Na osnovu arheoloških ostataka
najstariji tip pračoveka se nalazio u Africi. Njegov fizički izgled, uticalis u klimatski uslovi.
Čovekovi davni preci su živeli najpre na drveću, a posle u pećinama. Da bi lakše skupljali
hranu, išli u lov, slobodnije se kretali i izrađivali oružje i oruđe udružuju se u zajednice. Takva
zajednica naziva se horda. Najjačeg su birali za predvodnika te grupe.
Prema materijalu koji je čovek koristio za izradu oružja i oruđa, praistorija se deli na
kameno i metalno doba. Kameno doba traje od pojave prvog čoveka pa do 4000 godina p. n. e.
Kameno doba deli se na:
paleolit, mezolit i neolit.

Da bi organizovali velike radove u dolini Nila, Egipćani su stvorili veće teritorijalne

zajednice – opštine ili nome. Na čelu nome se nalazio starešina – nomarh.
Oko 3200. godine p. n. e. vladar Gronjeg Egipta, Menes, uspeo je da pokori Donji egipat
i formira jedinstvenu državu.
U IV milenijumu p. n. e. podignuti su veliki gradovi Ur, Uruk, Akad.. To su gradovi-
države. Međusobno su vodili ratove, iz kojih je Uruk izašao kao pobednik. Grad Uruk stvorio je
Sumersko carstvo, a oko grada Akada stvorilo se sumersko carstvo.
U III milenijumu vladar severnih krajeva Sargon proširuje svoju moć na Sumer. Tako
nastaje jedinstveno Sumersko-Akadsko carstvo. Sargon je vodio ratove protiv Sirije i Palestine.
Osovjio je mnoge zemlje pa je prozvan „vladar četiri strane sveta“.
Vavilnosko carstvo nastalo je u II milenijumu p. n. e. sa centrom u Vavilonu.
Najznačajniji vladar je Hamurbi. Uspeo je da proširi teritoriju Vavilona, koji postaje
najjača država Starog Istoka.
Vavilonsko carstvo slabi posle Hamurabijeve smrti, a jača Asririja sa centrom u Ninivi.
Najznačajniji vladr je bio Asurbanipal koji je vladao u VII veku p. n. e.
Asirsko carstvo su krajem VII veka p. n. e. porazili Haldejci.