Месопотамија, Сумери, Клинасто писмо, Вавилон

Тешко је данас, ако се прате међународне вести, замислити да се колевка људске

цивилизације налазила на територији данашњег немирног Ирака. Ту, 12.000
година пре нове ере, током неолита, између реке Тигар и реке Еуфрат, појавила
се прва цивилизација-Месопотамска.

Месопотамија, понекад називана Међуречје, превод од староперсијског-

„Земља између две реке“ или арамејског-„Кућа двеју река“, подручје је југозападне
Азије. Главни разлог за настанак древне цивилизације биле су реке око којих се
она развила. Редовне речне поплаве чиниле су земљиште плодним, а
наводњавање усева било је лако. Обиље хране допринело је већој концентрацији
људи и тако су створена специјализована друштва. Месопотамија је једна од
најважнијих подручја у историји човечанства. Многе старе цивилизације су се ту
развиле, као на пример Сумер, Вавилон, Асирија, Акад итд. Неки од најранијих
примера писања у свету су пронађени у овој регији,а ту су настали и први градови.
Због свега овога , Месопотамија је позната као „колевка цивилизације“.
Месопотамско подручје је у раздобљу од 4000.п.н.е. до 1000.п.н.е. дало значајну
цивилизацију у којој су се измењивали разни народи: Сумери, Акађани,Асирци (на
северу) и Вавилонци (на југу). Налазишта ових култура су у данашњој Сирији и
Ираку.

Мапа древне Месопотамије

Први људи који су створили своју цивилизацију у Месопотамији били су
Сумери. Око 4.000 године пре нове ере, населили су се између река Тигар и
Еуфрат и оставили за собом бројне доказе о томе колико су напредна
цивилизација били. Начин на који су Сумери контролисали природу, једно је од
њихових највећих достигнућа. Исушили су мочваре, прокопали канале и терен око
Еуфрата прилагодили својим потребама. Изумели су опеку и градили су куће, чак
и на два спрата. У средишту града налазио се комплекс којим је доминирла
грађевина четвороугаоне основе - зигурат, грађен од непечене опеке. Иако до
сада није пронађен ниједан, на основу писаних извора се претпостваља да се на
врху зигурата налазио храм посвећен градском божанству.Сумери су били прва
високоразвијена цивилизација која је иза себе оставила писане споменике.
Сумери су створили многе градове-државе дуж Тигра и Еуфрата, а најпознатији су
били Ур,Урук, Киш,Мари.

Сумер је био робовласничка држава. У најранијој прошлости није било владара,

већ су у градовима владали првосвештеници. Како се држава развијала, из
редова првосвештенства бирани су краљеви. Улога краља била је да води војску у
бој, да тера народ да поштује ред и закон, да се градови одржавају итд. Народ је
био подељен на три сталежа. Најнижи сталеж чинили су робови који су обично
служили у богатим породицама, радили у домаћинству, чистили улице итд.
Средњи слој чинили су трговци, земљорадници и занатлије. Трговци и
земљорадници су трговали са другим народима, снабдевали град разним
сировинама итд. Занатлије су имале улогу улепшавање града. Највиши слој у
Сумеру заузимало је свештенство, чиновници и војска. Највише од свих ценило се
свештенство. Они су сматрани божјим слугама и њихова улога била је да угађају
боговима и да се потруде да се угађа боговима.
Иако су себе сматрали јединственом цивилизацијом, Сумерани никада нису били
у стању да се уједине у јединствену државу. Неки од градова, као што су Ур и
Урук, успели су у неком тренутку да уједине велики део земља древне
Месопотамије, али никада све. Године 1750. пне Еламити, који су живели у
земљама данашњег Ирана, освојили су град Ур. Ово се такође сматра крајем
сумерске цивилизације.
Једна од најкрупнијих културних тековина сумерског народа био је проналазак
писма. Клинасто писмо је систем писања који су први развили древни Сумери
у Месопотамији око 3500-3000.п.н.е. Представљао је мале клинасте знакове
исписане на глиненим плочама, које су накнадно печене. Сматра се најзначнијим
међу многим културним достигнућима Сумера и посебно сумерског града Урука,
где се клинасто писмо први пут јавило око 3200.п.н.е.

Сумерски натпис у архаичном монументалном

стилу (око 26. п. н. е.)

Плоча са клинастим писмом

Откриће и дешифровање древних месопотамских глинених таблица крајем
19.века потпуно је променило разумевање људске историје. Научник и
преводилац, Џорџ Смит променио је разумевање историје својим преводом Епа о
Гилгамешу 1872.године. Овај превод је омогућио да се протумаче и друге глинене
таблице које су поништиле традиционално разумевање библијске верзије историје
и прокрчиле пут да научна, објективна истраживања историје, напредују.

Плоча са прото-клинастим пиктографским

знаковима
(крај 4.миленијума пре нове ере), Урук
Сматра се да је ово листа имена робова а рука у
горњем левом углу представља власника.

Уговор о продаји њиве и куће у клинастом писму

прилагођеном глиненим плочама, око 2600. године
пре нове ере.

После дугог периода непрекидног ратовања, Вавилонци су се појавили на

историјској мапи. Вавилон је био мали град-држава у централној Месопотамији
век након што је основан 1894. пре Христа. Ствари су се промениле са
владавином краља Хамурабија, од 1792. до 1750. године пре нове ере. Био је
ефикасан владар који је створио централизовану бирократију са опорезивањем.
Хамураби је ослободио Вавилон од стране власти, а затим освојио целу јужну
Месопотамију, доневши стабилност и наметнувши вавилонско име региону.
 Вавилонска кула

Једно од најважнијих достигнућа ове прве вавилонске династије био је законик

под називом Хамурабијев законик, који је обогатио и побољшао раније писане
законе Сумера и Акада. Попут кодекса сумерског краља Ур-Наммуа од Ура,
написаних год. 2100 пне до 2050. године пре нове ере, Хамурабијев кодекс је
један од најстаријих дешифрованих списа знатне дужине на свету.
Написан око 1754. године пре нове ере од шестог вавилонског краља Хамурабија,
Кодекс је написан на глиненим плочама. Кодекс се састоји од 282 закона са
строгим казнама у зависности од друштвеног статуса. Неки виде Кодекс као рани
облик уставне власти.
Вавилонско царство које је успоставио Хамураби постојало је око 260 година све
док Вавилон нису освојили освајачи 1531. пре Христа. Прво су дошли Касити,
затим су дошли Хетити и на крају Асирци.
Између 626. пре Христа и 539. пре Христа, Вавилон се поново утврдио над
Месопотамијом. Тада је настало Нововавилонско царство, чије су се границе
простирале не само на област између Тигра и Еуфрата, већ и на читаву Сирију и
Палестину.

Лазар Планић