Prag

PRAGUE
(Czech Republic)
Madjarska(Tranzit)
Slovačka(Tranzit)
Avanturista I Turistički Vodič:

Miodrag Živanović
Skripta izdata:25.04.2019
3.
PLAN I PROGRAM PUTA
Dan 1 (26.04.2019): Polazak autobusa sa parkinga parkinga ispred Muzeja Jugoslavije (Kuće
cveća) u 18:00h. Upoznavanje u busu, euforija i dobra muzika... Noćna vožnja preko Mađarske
i Slovačke sa usputnim pauzama radi obavljanja carinskih formalnosti i radi odmora putnika na
3-4 sata u zavisnosti od lokacije i opremljenosti benzinske stanice.
Dan 2 (27.04.2019): Dolazak u Prag u prepodnevnim časovima. Fakultativni obilazak grada:

Starogradski Trg, sat Orloj, katedrala Svete Gospe od Tina, crkva Svetog Nikole, jevrejska
četvrt, katedrala Svetog Vida, Praški dvor i Zlatna ulica, spomenik Karlu IV, Karlov most.
Smeštaj u hostel u popodnevnim časovima. Noćenje.
Dan 3 (28.04.2019): Doručak. Fakultativni izlet u Drezden, “Firencu na Elbi” u Saksonskom

trouglu.
Obilazimo: palata Cvinger, opere Zemper, Državni muzej, Bogorodičina protestantska

crkva. Povratak u Prag. Noćenje.
Dan 4 (29.04.2019): Doručak. Fakultativan odlazak u Češki Krumlov, jedan od najčuvenijih

gradova Češke u kome ćete čuti misteriozne priče o vampirima.
Obilazimo: Krumlovski dvorac, gradska zdanja i spomenike koje većinom karakterišu stilovi
gotike, renesanse i baroka, gotičku crkvu Sv. Vida.
Povratak u Prag. Fakultativna vožnja brodom po Vltavi. Noćenje.
Dan 5 (30.04.2019): Doručak. Pakovanje stvari i napuštanje soba. Stvari stavljamo u autobus, a
mi imamo slobodno vreme za kupovinu suvenira, aktivnosti po želji i opraštanje od “zlatnog
grada“.
Polazak za Beograd u večernjim časovima.
Noćna vožnja preko Slovačke i Mađarske sa usputnim pauzama radi obavljanja carinskih
formalnosti i radi odmora putnika na 3-4 sata u zavisnosti od lokacije i opremljenosti benzinske
stanice.
Dan 6 (01.05.2019): Dolazak u Beograd u prepodnevnim časovima.
4.
MAPE
Dan 1
POLAZAK (1 DAN)
*Beograd (Kuća cveća) – Granični prelaz Horgoš (Madj)- Rajkai Határ Parkoló(Slovačka)
Vreme polaska: 18;00(optimalno) - Vreme dolaska: 20:00(optimalno)
Obavestiti putnike da je mesto okupljanja kod Muzeja Jugoslavije(Kuća cveća),najmanje sat

ranije pre polaska,poslednje provere pred put(obavezna provera pasoša,avio karata,boarding
lista,lične dokumetacije),prebrojavanje putnika i njihovo smeštanje na već odredjena
sedišta,polazak autobusom.
Jako bitna napomena je da na put obavezno nose novac koju je u Eurima radi lakšeg
zamenjivanja u Madjarskoj
Olympus Plaza - ЕКО benzinska stanica (15 min odmor)
Vreme dolaska: 19:45(optimalno)
Napomenuti putnicima da se obezbede hranom i vodom jer posle prelaska granice u

nemogućnosti su da koriste RSD valutu,po mogućnosti razmene nešto dinara za Madjarske
forinte.
1 RSD = 2.69 HUF
Po povratku u autobus obavesti ih da se probližavamo granici i da spreme pasoše uz napomenu

da se ponašaju pristojno i ozbiljno.
Madjarska(Tranzit)
Prestonica ove centralnoevropske države je Budimpešta, grad koji je toliko lep da se često poredi
sa Pragom, a nazivaju ga i Parizom Istoka i Gradom Svetla. Budimpešta je ubedljivo vodeća
turistička destinacija u Mađarskoj, a pored nje tu su i mnogobrojne banje, jezero Balaton, prelepi
manji gradovi kao što su Šopron i Eger, i veliki broj muzičkih festivala, koji sve više privlače
mlade iz celog sveta.
Ali da li ste znali da je čuveni mađioničar Hari Hudini rođen upravo u Budimpešti, da se ispod
ovog grada nalazi najveći sistem geotermalnih pećina na svetu, i da, postoji verovanje po kome
ako dodirnete pero na statui Anonimusa u blizini Trga heroja možete postati poznati pisac?
Današnja Budimpešta obuhvata tri nekadašnja grada, a mogla je i da se zove drugačije

Izgrađen davne 1849. godine, živopisni Lančani most Széchenyi spaja obale Dunava i
podjednako zanosno izgleda danju i noću, kada zbog osvetljenja ostavlja skoro bajkovit utisak. Sa
jedne njegove strane posetioci mogu da vide grandioznu zgradu Parlamenta, a sa druge Budimski
dvorac. Ako pređete sa jedne na drugu stranu mosta, imaćete utisak kao da ste iz jednog grada
ušli u drugi. I nećete mnogo pogrešiti, jer su ovo nekada zaista bili potpuno različiti gradovi.
Budim je tiši, brdoviti, rezidencijlani deo, zapadno od Dunava, Obuda (stari Budim) je severno
od njega, a ravna i nešto življa Pešta prostire se sa istočne strane reke. Ova tri grada su se
ujedinila 1873. godine i tako je nastala Budimpešta kakvu znamo danas. Neko vreme je postojala
mogućnost i da ime grada bude drugačije skovano, ali eto, Mađari su ipak odlučili da im se
prestonica ne zove Peštabudim.
Nijedna zgrada ne sme biti viša od 96 metara
Ako dobro pogledate, videćete da su dva najviša zdanja u Budimpešti bazilika svetog Ištvana
(Stefana I) i Parlament. Bazilika je izgrađena u čast prvog mađarskog kralja (izgradnja je trajala
više od 50 godina), a Parlament je izgrađen u neogotičkom stilu i poznat je po tome što mu je
kupola ukrašena sa preko 40kg zlata. Iako su ove zgrade izgrađene u različito vreme, jedna stvar
im je zajednička – obe su visoke tačno 96m. Njihova identična visina simbol je podjednake
važnosti crkve i države, i zakon zabranjuje da bilo koja građevina bude viša od njih. Ako ste se
nekada zapitali zašto u Budimpešti nema solitera, to je glavni razlog.
Budimpešta ima zaista stare atrakcije
London je jedini grad na svetu koji ima stariji metro sistem od Budimpešte. Budući da je sa
radom počeo 1896. godine, kada je Mađarska proslavljala 1.000 godina od dolaska Mađara u ovu
oblast, metro je dobio naziv Milenijumski metro. U gradu se nalazi i jedan od najstarijih
zooloških vrtova na svetu. Budimpeštanski zoo vrt i botanička bašta, otvoreni 1865. godine,
poznati su po zdanjima neodoljive art nuvo arhitekture.
Neke od atrakcija su stvarno velike
Locirana u 7. distriktu, sinagoga u ulici Dohany je najveća evropska sinagoga (u funkciji) i druga
najveća u svetu. Izgrađena je pedesetih godina 19. veka u neomavarskom stilu, i danas može da
primi 3.000 vernika. Ovo zdanje izuzetno je kako spolja, tako i iznutra i vredi izdvojiti vreme za
vođenu turu i obilazak muzejskog dela, kako biste se upoznali sa njenom istorijom i pričom o
stradanju lokalnog jevrejskog stanovništva tokom Drugog svetskog rata. Budimpešta je poznata
po još jednoj velikoj atrakciji, koja je i nama dobro znana, a to je Sziget Festival, jedan od
najvećih muzičkih festivala na svetu. Svakog avgusta ovde se skupi oko 400.000 ljudi iz celog
sveta kako bi uživali u više od 1.000 koncerata najrazličitijih izvođača.
Budimpešta nije oduvek bila prestonica
Budimpešta je prestonica Mađarske i njen najveći grad, ali to nije uvek bio slučaj. Estergom ili
Ostrogon (Esztergom), mesto rođenja prvog mađarskog kralja Ištvana I (Stefana I), bio je
prestonica od 10. do 13. veka, kada je, tokom mongolske invazije, kralj Bela IV premestio svoju
prestonicu prvo u Peštu, a potom u Budim.
Poznata je po svojim termalnim izvorima
Pored impresivne arhitekture, bogate istorije i ukusne hrane, Budimpešta je poznata po svojim
termalnim izvorima. Ovde ih ima preko 100, što je više nego u bilo kojoj drugoj svetskoj
prestonici. Izvora ima raznih, od onih sa blago toplom vodom do onih čija voda je vrela, a
njihove zdravstvene blagodeti su brojne, posebno za mišiće, kosti i kožu. Mnoga termalna
kupatila, koja su se koristila još u vreme starih Rimljana, i danas rade. Neka od poznatijih su
Gellert, Szechenyi, Rudas i Kiraly.
Mađarska je bila deo rimske provincije Panonije, sve dok je u 4. veku nisu naselili Huni, koje je
predvodio Atila Bič Božiji. Zatim ovo područje počinju da naseljavaju Germani, Avari i Sloveni,
a tek u 9. veku Ugri, odnosno današnji Mađari. 1000. godine Ištvan se krunisao za kralja i zemlja
je bila nezavisna sve do Mohačke bitke 1526. godine, kada su Mađari poraženi od strane Turaka.
Tada deo Mađarske potpada pod vlast Otomanskog carstva, drugi deo ulazi u sastav Habzburške
monarhije, a treći (Transilvanija) postaje delimično nezavisan.
Krajem 17. veka Habzburzi jačaju i čitava država postaje deo ovog carstva. Da bi ostvarili svoja
nacionalna prava, Mađari dižu bunu protiv Habzburga 1848. godine. Ta buna bila je neuspešna,
ali 1868. Habzburška monarhija postaje Austro-Ugarska, država u kojoj su Mađari imali mnogo
veći stepen autonomije. Po završetku Prvog Svetskog Rata, kada je i Austro-Ugraska izgubila rat,
podelila se na Austriju i Mađarsku, koja kao takva postoji i danas.
Dodatne zanimljivosti
Na skoro 600 kvadratnih kilometara, Balaton je najveće jezero u centralnoj Evropi. Ono je,
zapravo, tako veliko da se često naziva mađarskim morem, a ljubitelji sunca posećuju njegove
obale već decenijama. Za obližnje sumporne vode banjskog gradića Heviz, veruje se da imaju
lekovita svojstva i da mogu izlečiti reumatske bolesti i tegobe.
Zahvaljujući obilju prirodnih termalnih izvora, Mađarska se može pohvaliti sa oko 450 javnih
banja i termalnih kupatila. Istaknuta kultura banjskog kupanja ovde postoji još od rimskih
vremena, a to je navodno i najbolji lek za mamurluk.
Značajni pronalasci uključuju Rubikovu kocku (vajar i profesor Erno Rubik, 1974. godine),
kriptonsku električnu sijalicu (fizičar Imre Brodi, 1937. godine), kao i hemijsku olovku, koju je
patentirao 1938. godine novinar Laslo Biro.
Mađarska je dala 13 nobelovaca do danas, što je više po glavi stanovnika u odnosu na zemlje
poput Finske, Španije, Kanade i Australije, pojavljujući se u svakoj kategoriji osim nagrade za
mir.
Dodirivanje olovke koju drži statua Anonimusa u Gradskom parku u Budimpešti će, prema
predanju, svakoga blagosloviti velikim spisateljskim sposobnostima. Možda ne verujete u ovo, ali
sjajna površina olovke sugeriše da mnogi posetioci to ipak rade.
Pre 120 godina kralj Karolj je ozvaničio mađarski Tokaj region, gde se vino proizvodi još od 5.
veka.
Ukoliko upitate Mađare šta je dobro za glavobolju, odgovor je Palinka. Za menstrualne bolove?
Palinka. Za nervozu? Palinka. Probajte da odbijete čašicu čuvene voćne rakije i rizikujete da
nanesete tešku uvredu.
Kao što izreka kaže: „Palinka u malim količinama je lek, a u velikim količinama lekovito
sredstvo“.
Prema legendi, kada je 1848. godine ugušena mađarska revolucija protiv Habsburgovaca, 13
mađarskih generala je pogubljeno, a Austrijanci su nazdravljali kucajući se čašama piva poslije
svakog pogubljenja.
Kao rezultat toga, Mađari su se zakleli da to neće činiti narednih 150 godina i iako je to vreme
prošlo, običaj je ostao. Ako ništa drugo, i dalje se prilikom nazdravljanja uspostavlja kontakt
očima.
Moguće najčuveniji vaterpolo meč u istoriji odigran je između Mađarske i SSSR-a na Olimpijadi
u Melburnu 1956. godine, u kom je Mađarska pobedila sa 4:0 pre nego što je igra otkazana kako
bi se izbegli neredi.
Judit Polgar je stekla titulu velemajstora sa svega 15 godina 1991. godine što je rekord. Šah se
igra svuda u Mađarskoj, uključujući i plutajuće table koje se koriste u termalnim centrima.
Krunisanje Arpada kao prvog kralja Mađara je označilo početak mađarske države 896. godine.
Budimpeštanski metro je izgrađen na hiljadugodišnjicu zemlje 1896. godine. Takođe, mađarsku
himnu bi trebalo otpevati tokom 96 sekundi, ako se to radi u odgovarajućem tempu.
Danas se više od 1.000 tona paprike godišnje proizvede u Mađarskoj. Postoje dva muzeja na ovu
temu, u Segedinu i Molnaru, koji pružaju priliku da se isproba ovaj začin.
Počevši sa radom 1896. godine, to je, takođe, druga najstarija podzemna železnica na električni
pogon u svetu koju je preduhitrio samo londonski metro.
Najveći svetski geotermalni sistem pećina nalazi se ispod prestonice zemlje i sastoji se od oko
200 podzemnih prostorija.
Dok je istraživanje pećina uglavnom dostupno samo kvalifikovanim posetiocima, jedan broj
pećina se, sa šlemom na glavi, ipak može posmatrati iz daleka, poput pećina Szemlo-hegi i
Molnar Janos.
Sa 3.000 mesta sinagoga u Dohanji ulici je najveća u Evropi i deo je svetske kulturne baštine
UNESCO-a.
Osnivač Paramount Pictures-a, Adolf Zukor, Vilmos Frid – poznatiji kao Vilijam Foks i reditelj
čuvenog filma "Kazablanka", Majkl Kertiz, (pravo ime Mano Kaminer) dolaze iz Mađarske.
Veruje se da je grof Drakula zasnovan na liku zloglasnog Vlada Cepeša iz 15. veka, koji je
terorisao Vlašku (tada dio Mađarske) sve dok ga nije uhapsio kralj Matija Korvin.
Elvis Prisli je počasni građanin Budimpešte.Čuvenom američkom muzičaru je državljanstvo

posthumno dodeljeno 2011. godine kao priznanje za njegov donekle herojski status koji je dobio
nakon izvođenja pesme „Mir u dolini“ na američkoj televiziji koja je skrenula pažnju na
revoluciju 1956. godine.
Osim toga, priznanje mu je odato i tako što je jedan bulevar ponio njegovo ime.
Otvoren 2015. godine, budimpeštanski Muzej flipera ima više od 130 klasičnih mašina i bolje se
rangira na TripAdvisor-u nego neke atrakcije poput Trga Heroja, dvorca u Budimu ili Mosta
slobode.
Roditelji moraju voditi računa o zakonu kada odlučuju o imenu deteta. Imena mogu biti samo sa
prethodno odobrene liste, a sva odstupanja moraju biti odobrena od strane Istraživačkog instituta
za lingvistiku Mađarske akademije nauka.
Mađarski jezik je deo porodice finsko-ugarskih jezika i smatra se jednim od najtežih jezika na
svetu za učenje.
Slovačka(Tranzit)
Slovačka je raznolika zemlja koja svojim posetiocima nudi bezbroj aktivnosti i mogućnosti za
raznovrstan odmor. Prelepa priroda, kupanje u kristalno čistim jezerima, bogata istorijska i
kulturna baština sigurno će vam ostati u lepom sećanju ukoliko posetite Slovačku, zemlju u kojoj
istorija i umetnost još uvek žive.
Dvorac Bojnice- najlepši dvorac u Slovačkoj smešten je na prekrasnoj lokaciji na brdu

Strazovske a upravo je tu snimljeno nekoliko bajkovitih romantičnih filmova. U sklopu dvorca
smešten je zološki vrt.
Tatralandia- najveći vodeni park u Slovačkoj nalazi se u blizini mesta Liptovský Mikuláš a pruža
bezbroj mogućnosti zabave za sve uzraste. Razni bazeni na otvorenome sa prekrasnim pogledom
na krajolik i okolna brda čine ih još posebnijima.
Bratislava- glavni grad Slovačke u posljednjih nekoliko godina svojim je brojnim obnovama
„doterao“ izgled grada. Posebno renoviran centar grada sa brojnim kafićima poziva na opuštanje i
ugodno druženje.
Dodatne zanimljivosti
Priča iz diplomatskih krugova kaže kako se jednom mesečno sastaje osoblje slovačkih i
slovenačkih ambasada kako bi zamenili pogrešno dobijenu poštu.
Slovačka nam je još svima manje-više nepoznata, jer uvek pre biramo odlazak u Mađarsku ili
Češku nego u nju. No, ovo je 14 razloga zašto baš posetiti državu čudesne prirode.
Slovačka ima najveći broj dvoraca i zamaka po glavi stanovnika na celom svetu. Da, u državi ima
više od šest stotina dvoraca i zamaka, a u celoj državi žive tek nešto malo više od pet miliona
ljudi. Najpoznatiji su dvorac u Bratislavi i i dvorac Spiš koji je našao svoje mesto i na popisu
Svetske baštine.
U zemlji se nalazi više od šest hiljada pećina. Najslavnije ćete razgledati posetom nacionalnim
parkovima i uveriti se da predstavljaju prava čuda prirode. U pećini Krasnohorska nalazi se 34
metra visoki stalaktit koji je svoje mesto našao i u Ginisovoj knjizi rekorda.
Glavni grad Slovačke, Bratislava, jedini je glavni grad koji se graniči s dve susedne zemlje;
Austrijom i Mađarskom. Da bi stvar bila bolja, Beč je udaljen tek 60 kilometara, tako da ploveći
Dunavom do njega možete stići već za 90 minuta.
U Slovačkoj je u upotrebi evro, i to još od 2009. godine. S obzirom na to da sve susedne zemlje
osim Austrije koriste svoje valute (forinte u Mađarskoj, krune u Češkoj), ovo predstavlja veliki
plus za turiste koji se ne moraju zamarati menjačnicama.
Zemlja je prepuna prirodnih lepota, a obavezno kad se nađete ovde, izdvojite vremena za posetu
prekrasnim planinama Visoke Tatre. Nekoliko vrhova viših od dve hiljade metara i jezera stara
više hiljada godina ostaviće vas bez daha.
Pored prirodne lepote, recimo kako ovde ima više od 1300 izvora mineralne vode i lekovitih
termalnih izvora. Mnogi od njih se koriste za terapije i rekreaciju i služe kao deo spa-rizorta, koji
su u ovoj zemlji zahvaljujući dugoj tradiciji, prilično povoljni.
Stari srednjovekovni grad Levoča dom je najvišeg drvenog oltara na svetu. Visok je 18,6, a širok
šest metara i napravljen je bez ijednog eksera.
Područje današnje Slovačke nekad su naseljavali Kelti, sve dok ih nisu pokorili Rimljani. Danas
ovde žive, naravno, Sloveni.
Priča iz diplomatskih krugova kaže kako se jednom mesečno sastaje osoblje slovačkih i
slovenačkih ambasada kako bi zamenili pogrešno dobijenu poštu.
Uz nešto više od pet miliona stanovnika, izvan države živi još dva miliona Slovaka.
Slovakinja Adrijana Sklenarikova model je s najdužim nogama na svetu, barem po Ginisovoj

knjizi rekorda.
Slovački jezik se često naziva 'slovenskim esperantom', jer je najrazumljiviji svim ostalim
slovenskim narodima.
Najstariji evropski maraton održava se jednom godišnje u Košicama prve nedelje u oktobru.
Roditelji jednog od najpoznatijih umetnika svih vremena Endija Vorhola poreklom su iz istočnog
dela Slovačke.
Rajkai Határ Parkoló(Slovačka)- E65/D2 Břeclav//SVK E65/D2 Brodské(Che)
BRNO
Brno se nalazi na jugoistoku zemlje, na ušću reka Svitave i Svratke na istočnim obroncima
Češko-moravske visoravni Grad je administrativni i kulturni centar Pokrajine Južne Moravske od
1,125.000 stanovnika.
Kraj oko današnjeg grada nastanjivala su brojna keltska i slavenska plemena još od 5. veka.
Početkom 13. veka počinje povećana kolonizacija nemačkog stanovništva.
Brno je dobilo status grada 124., od 14. vijeka potpalo je pod vlast markgrofova moravskih koji
su vladali gradom iz utvrdjenja Špilberk na brdu iznad grada. Ona je služila kao utvrda protiv
brojnih opsada grada 1428. (Husiti), 1464. (Jirži Podjebradski), 1645. (Šveđani) i poslednji put za
Šleskih ratova (1744.1745.)[ Tvrđavu su zauzele Napoleonove trupe 1805. nešto prie velike
pobede u Bitci kod Austerlitza koji se nalazi 11 km jugoistočno od Brna.
Za Habsburgške vladavine utvrdjanje Špilberk pretvoreno je u zatvor i vojnu bolnicu, u kojoj su

odrobijali mnogi buntovnici, tako da je stekla status jednog od najgorih zatvora Austrijskog
carsta.Nakon starta industrijske revolucije, Brno se razvio u industrijski centar Moravske. Zbog
brojnih tekstilnih fabrika zvali su ga "češki Manchester". Viša tehnička škola osnovana 1899., iz
koje je 1919., izrastao Masarikov univezitet.Zidine oko Špilberka stajale su sve do polovicne 19.
veka, tad su porušene i po uzoru na bečki Ringstrasse zamenjene parkovima i zgradama.
Brno je važan industrijski centar, sa puno tekstilnih tvornica, i jakom metalnom industrijom;
traktori Zetor, oružje Zbrojovka.Brno je i poznati sajamski grad, u kom se međunarodni sajmovi
održavaju od 1928.
Uprkos brojnim opsadama i ratovima Brno ima puno vrednih građevina i spomenika iz minulih
vremena, poput crkve sv.Tome i sv. Augustina. Ipak je najpoznatiji spomenik Vila Tugendhat,
rad Mies van der Rohea iz 1930. koja je 1992. uvrštena na UNESCO-vu Listu mesta svetske
baštine u Evropi.
Česka Republika Osnovne Informacije
Glavni grad: Prag Službeni jezik: Češki
Predsednik: Miloš Zeman Predsednik Vlade: Andrej Babiš
Nezavisnost: 28. oktobar 1918. kao Čehoslovačka,podeljena 1. januara 1993.
Površina: 78.866 km2 (114) — voda 2%
Stanovništvo ‍: 10.512.400 Gustina: 133,29 st./km2
Valuta: Češka kruna CZK‍
1 CZK = 4,5878 RSD 1 EUR = 25,7301 CZK

Ostale informacije
Vremenska zona: UTC +1, +2 (CET, CEST)
Internet domen:‍.cz‍
Pozivni broj: +420
Češka, neobalna država u Srednjoj Evropi koja se graniči sa Nemačkom na zapadu, Austrijom na
jugu, Slovačkom na jugoistoku i Poljskom na severoistoku. Glavni i najveći grad je Prag, koji
broji preko 1.2 miliona stanovnika. Današnja Češka uključuje teritorije koji su pripadali
istorijskim državama Bohemiji,Moravskoj i Češkoj Šleskoj.
Okružena planinskim vencima i zaštićena gustim šumama, Češka predstavlja pravi mali vrt u srcu
Evrope. Zemlja prirodnih lepota, raznovrsnih planinskih pejzaža i prelepih gradova smeštenih na
stenama, sa sunčanim vinogradima, pećinama, klisurama, dolinama i melanholičnim rekama i
jezerima.
Zemlja nudi izuzetno arhitektonsko nasleđe sa impresivnim dvorcima, istorijskim mostovima i

tradicionalnim gradovima, od kojih je čak 12 najatraktivnijih proglašeno svetskom baštinom od
strane UNESCO-a. Osim toga, u Češkoj se organizuje više od 60 festivala i narodnih običaja
tokom cele godine. Monumentalni dvorci napravljeni od cigle, koji se protežu na 78 hiljada
kilometara dugoj teritoriji Češke, su možda jedna od najvažnijih karakteristika ove zemlje. Poseta
istorijskim znamenitostima daje turistima priliku da upoznaju porodični način života plemićkih
porodica. Obavezno je naravno I poznati Češki zamak kao što je zamak u Pragu, sa svojom
dugom istorijom. Praški zamak, koji je trenutno rezidencija predsednika Republike, a bivša
rezidencija Čeških kraljeva, je i najveći zamak na svetu. U Pragu takođe postoje građevine
jedinstvene arhitekture kao što je ‚‚Zgrada koja pleše‚‚ (izvorno nazvana Fred i Džindžer-poznati
plesački par), koja se ističe time što dizajnom podseća na par plesača. Može se naravno obići I
divan Bohemijski zamk, kao što je Karlštejn (30 km jugozapadno od Praga), barokne crkve i
manastire i srednjevekovni grad Česky Krumlov.
ISTORIJA
O naseobinama na teritoriji Češke još oko 28.000 godina pre nove ere govori niz arheoloških
nalazišta. Od III. veka prije nove ere naseljavaju je Kelti, a od I. veka i Germani. Sloveni su se na
područje današnje Češke doselili u V. veku, a u VII. veku oformili Samovo Carstvo. Godine 833.
na području Moravske, Slovačke, severne Mađarske i zapadnog zakarpatskog kraja nastaje
Velikomoravska kneževina, koja vremenom raste i obuhvata i Češku,Šleziju, Lužice,
Malopoljsku, i deo Mađarske. Velika Morava, od koje se Češka otcepila 894., nestala je pod
udarom Mađara 907. godine.
Češka država nastala je krajem IX. veka kao Vojvodstvo Češka u sklopu Velikomoravske
Kneževine. Nakon pada kneževine 907. godine, centar moći se iz Moravske preselio u Bohemiju
(Češku) pod vladavinom Pšemislovića. Godine 1004., Vojvodstvo je formalno priznato kao deo
Svetog Rimskog Carstva Godine 1212. službeno je priznata kao Kraljevina Češka, a svoj najveći
teritorijalni obim imala je tokom XIV. veka. Češki kralj nije vladao samo tadašnjom Češkom već
i svim drugim zemljama koje su stvorile tzv. Krunu sv. Vaclava, a imao je i pravo glasa pri
izboru nemačkog cara. Tokom Husitskih ratova u XV. veku, postaknutih češkom reformacijom,
Kraljevina Češka se suočila s nizom embarga i odbila je čak pet hrišćanskih pohoda koje su
proglasili vođe Katoličke crkve, a mahom vodili nemački carevi.
1526. године на чешки трон дефинитивно ступа династија Хабзбурговаца, која је земљу
припојила Хабзбуршкој монархији. Масовни устанци су подизани 1547. и 1618. године.
Када су у мају 1618. године царски гувернери избачени са прозора у прашком Храду
(догађај који се у чешкој историји означава сликовитим називом дефенестрација), то је
означило увод у Тридесетогодишњи рат. Године 1621. Чеси су поражени у бици на Белој
гори и 27 племића је тада погубљено на тргу у Прагу. Ускоро се почело са насилном
рекатолизацијом чешких протестаната. Реформе Јосипа II 1781. године донеле су крај
вазалства и почетак верске толеранције. Од краја 18. века, у чешким земљама се формира
народни покрет за обнову чешке културе и језика, а касније се истиче и захтев за
политичком аутономијом.
Након пораза Аустроугарске у Првом светском рату, чешке земље су се осамосталиле и

заједно са суседним Словацима 28. октобра 1918. године формирале нову државу,
Чехословачку (чешки: Československo), тзв. „прву републику“, која је обухватала и
територију закарпатске Русије (данас део Украјине), са првим председником Томашом
Гариком Масариком.
Прва Чехословачка република била је етнички веома разнолика, са великим немачким,

пољским, украјинским и мађарским мањинама. У међуратном периоду, Чехословачка је
била у политичком савезу са Румунијом и Југославијом познатом по имену „Мала
Антанта“. Сматрало се да ће овај савез бити брана ширењу Совјетског Савеза и
реваншистичким амбицијама Мађарске. Под притиском нацистичке Немачке и европских
сила, од којих су неке пренебрегле раније одбрамбене споразуме са Прагом, Чехословачка
је у септембру 1938. године Минхенским споразумом Немачкој предала широк погранични
појас Судета са значајном немачком националном мањином. Цела држава је де факто
предата немачкој контроли, уз договор да то буде последњи немачки захтев. Неке
Словачке територије додељене су Мађарској, а спорну Тјешинску област Чешке узела је
Пољска. Настаје и „друга република": Словачка добија већу аутономију, а у име државе
улази цртица: Чешко-Словачка (чешки: Česko-Slovensko). Недуго затим, 14. марта 1939,
Словачка проглашава независност, а 15. марта немачка војска окупира остатак земље и
проглашава Протекторат Бохемија и Моравска.
Tokom Drugog svjetskog rata, Češka je bila pod nemačkom okupacijom, a oslobođena je 1945.
godine od strane Sovjeta i Amerikanaca.
Резултат Другог светског рата за Чехословачку је било 125.000 погинулих, од тога 83.000
Јевреја, и стотине хиљада људи у затворима, логорима или на принудном раду. У мају
1945, савезници су ослободили Чехословачку, а 3 милиона етничких Немаца су Бенешовим
декретима протерани у Немачку и Аустрију.
Većina stanovništva koje je govorilo nemačkim je proterano nakon rata, čime je Češka izgubila
veliki deo svojih manjina i svoj raniji dvojezični karakter. Na izborima 1946. pobedu je odnijela
Komunistička partija Čehoslovačke. Nakon državnog udara 1948., Čehoslovačka je postala
jednopartijska komunistička država pod sovjetskim utecajem. Godine 1968., rastuće
nezadovoljstvo režimom kulminiralo je reformskim pokretom znanim kao Praško proljeće, koji je
završio sovjetskom invazijom. Čehoslovačka je do 1989. godine bila pod okupacijom, kada je
Baršunasta revolucija dovela do raspada komunističkog sustava i reuspostave višestranačke
republike. Dana 1. Septembra 1993. godine, Čehoslovačka se mirno raspala, a njene bivše članice
postale su nezavisne republike Češka i Slovačka.
Klima je kontinentalnoga tipa s hladnim zimama i velikim termičkim skokovima; leta su topla, a
zime hladne, oblačne i vlažne. Osećaju se i morski i kontinentalni uticaji. Planine su obrasle
šumom do najviših vrhova, dok se na obroncima uzgajaju poljoprivredne kulture.. Valja
napomenuti da su velika šumska područja zemlje ozbiljno ugrožena onečišćenjem i kiselim
kišama.
Češka je izrazito razvijena država s visokim životnim standardom Češka je takođe 10.
najmiroljubivija zemlja sveta, a uz to ostvaruje visoki stepen demokratske vlasti. Prag ima
najnižu stopu nezaposlenosti u celoj Europskoj uniji. Češka je uz to i članica Ujedinjenih nacija,
Europske unije, NATO-a, OECD-a, OSCE-a
PRAG
Država: Češka Republika Površina: 496 km² Poštanski broj: 10000–19900
Kraj: Centralnočeški Osnovan: IX vek Stanovništvo:

1.259.079
150 – Vatrogasci
155 – Ambulanta
156 –Gradska policija
158 –Policija
112 – Univeryalan Evropski Hitan broj
Vremenska zona: Prag prati UTC / GMT +1 sat. Ušteda dnevne svetlosti se ovde vidi.
Valuta: Službena valuta Prag CZK (Koruna).
Struja: Struja u Pragu je 220v. Utičnice uzimaju dvopolni utikač sa okruglim pinovima tako da
imate to na umu i ponesite adapter. Ako zaboravite adapter onda ga možete nabaviti u prodavnici.
Internet: Internet u Pragu je u velikoj meri obezbeđen od privatnog sektora i dostupan je u
različitim oblicima, koristeći različite tehnologije, u širokom rasponu brzina i troškova.
Jezik: Službeni jezik u Pragu je češki.
Kontakti za hitne slučajeve: Telefon službe hitne pomoći 155, Policijski telefon 158, Telefon
opštinske policije 156.
Izbegavajte kontakt sa ženama i muškarcima koji djeluju kao ulične prostitutke, jer su često
džepari.
Budite svesni troškova potrošnje u noćnim klubovima; oni su često visoki. Budite oprezni sa
potrošačkim karticama, koje nose visoke finansijske kazne ako su izgubljene pre nego što se
račun plati.
U principu, Česi su više rezervisani u svojim poslovima sa strancima nego, recimo, Grci ili
Italijani. Po uvođenju, uobičajeno je rukovati se; ljubljenje na obrazima rezervisano je za članove
porodice i bliske prijatelje.
Kada uđete u prodavnicu, uobičajeno je da kažete "zdravo" (Dobry den) trgovcu i da kažete
"zbogom" (na shledanou) na odlasku. Smatra se nepristojnim da se u javnosti govori preglasno,
iako je ovo "pravilo" često obustavljeno u pabovima.
Prag je glavni i najveći grad Češke republike, kao i glavni grad Srednje Češke, jednog od
četrnaest regiona u Češkoj. U njemu danas živi 1,2 miliona stanovnika, od čega najveći deo čine
Česi, a manji Slovaci, Poljaci, Nemci, Rumuni, Romi i Mađari... Osnovan je u devetom veku na
sedam brežuljaka, sa obe strane reke Vltave, koja protiče gradom u dužini od skoro 30 km, pa ne
čudi što ima čak osamnaest mostova. Za razliku od drugih evropskih metropola, nije mnogo
stradao u II svetskom ratu, pa je njegova arhitektura (Stari grad, Mali grad i Novi grad) jedna od
najsačuvanijih u Evropi, a od 1992. godine, istorijski centar grada je uvršten i u deo UNESCO-ve
svetske kulturne baštine. Danas su ubraja u jednu od najposećenijih turističkih destinacija Evrope
(šesti grad po posećenosti, odmah posle Londona, Pariza, Rima, Madrida i Berlina) ali, i sveta.
Prag,zlato praslovenske kulture,mistika srednjeg veka I velelepnost baroka.Na svojih osamnaest

mostova na obalama Vltave leži jedna od najlepših evropskih prestonica i gradova sveta.Možda
je zlato na Praškim kupolama izbledelo,no grad stotinu tornjeva,svetaca i kapija i dalje očarava
zvucima uličnih zabavljača na Karlovom mostu,odjecima koraka po kaldrmisanim ulicama i
zvonkim akordima hiljada kristala u praškim dvoranama i suvernicama.
Grad dugovečne prošlosti i bogate istorije,kraljevski,zlatan.Topot kopita na Satromestskim

namestima,zadimljene tezge koje mame vrućim,začinjenim kobasicama,kuvanim vinomi češkim
knedlama,kao i bezbroj ušuškanih pivnica,samo su neke od slika koje ovaj čudesni grad tonovima
romantike,istorije,mistike,dobre zabave i ukusne hrane.
Starogradski trg u Pragu

Najstariji i najznačajniji praški trg je Starogradski trg (Staroměstské náměstí). Nastao je još u
desetom veku i proteže se na površini većoj od 9.000 kvadrata.
Mesto gde se slivaju posetioci preko cele godine. Ovde ih zabavljaju ulični izvođači, osvežavaju
se u baštama kafića i dive se okolnim građevinama različitih arhitektonskih stilova. U centralnom
delu trga je spomenik Janu Husu, češkom verskom reformatoru, a okolo se nižu građevine
različitih epoha, kao što su zgrada Strogradske većnice i Crkve Device Marije sa svojim
zatamnjenim kulama.
Starogradski trg
je ipak najpoznatiji po astronomskom satu iz XV veka. Fascinantna mehanička prestava, koja se

u srednjem veku smatrala jednim od svetskih čuda, je već 600 godina jedno od najvećih blaga
grada Praga. Astronomski sat (Pražský orloj), je najstariji sat takve vrste koji još uvek radi.
Astronomski sat, poznat kao Praški Orloj
Old Town Hall Tower and Astronomical Clock Travel Tips

Posetioci mogu posetiti istorijsku dvoranu uz minimalnu naknadu.
Pokušajte da izbegavate posetu Old Hallu tokom vikenda i gužve.
Na raspolaganju su i lift i invalidska kolica.
Staro gradska većnica i astronoski sat, Stari gradski trg, Stari grad, Prag 1, Češka Republika
Kontakt broj: 420-775443438
Old Tovn Hall Tover and Astronomical Clock Timing: 11:00 - 06:00 pm
Najbolje vreme za posetu Starom Gradskom Domu i Astronomskom Satu (preferirano
vreme): 11:00 - 12:00
Vreme koje je potrebno za posetu Starom gradu Town Toweru i Astronomskom satu: 02:00
Interijer: od januara do decembra, ponedeljak od 11:00 do 18:00.

Od utorka do nedelje: 9:00 - 18:00.
Kula: od januara do decembra, ponedeljak od 11:00 do 22:00.
Utorak do nedelje od 9:00 do 22:00
Odrasli 100 kc
Deca 50 kc
Porodica 210 kc
Trgom dominira Astronomski sat, poznat kao Praški Orloj koji se nalazi na katedrali Lund.
Nastao je 1410 godine, a pokazuje izlazak Sunca i Meseca, dane, godine, mesece i pojedine
glavne planete. Ovo je jedna od najvećih atrakcija u Pragu, pa se na trgu stalno okuplja veliki broj
turista koji čekaju da vide izlazak 12 apostola.
Astronomski sat sastoji iz tri dela – procesija apostola na vrhu, deo koji pokazuje vreme i deo sa
kalendarom. Glavna atrakcija je deo sa apostolima koji se pojavljuju na svaki pun sat. Kostur,
koji meri vreme predstavlja Smrt i povlači konce pogrebnog zvona jednom rukom, dok drugom
primiče uveličavajuće staklo. Prozori iznad tog dela se otvaraju i pojavljuju se Isus i dvanaest
apostola. Kada se prozor na kraju procesije zatvori, petao koji se nalazi iznad prozora kukuriče i
lupa krilima, označavajući pun sat. Ostale figure na sceni su Turčin koji mrda glavom, tvrdica
koji zaljubljeno gleda u svoju vreću sa zlatom, kao i sujetan, ohol čovek koji se posmatra u
ogledalu.
Kada smo kod Astronomskog sata, ne bi trebali da propustimo priliku a da se ne popnemo na vrh
njegove kule, i napravimo neke od fantastičnih fotografija, jer sa ove pozicije, čitav Prag izgleda
kao na dlanu. Pruža se neverovatan pogled na gradske kule, mostove, Vltavu i sve lepote ovog
grada. Po legendi grad će zadesiti velika nesreća ukoliko se sat ne održava, tako da su vrlo
pažljivi po tom pitanju.
Do astronomskog sata je ukrašeni kasnogotički portal, glavni ulaz u gradsku većnicu, koja danas
služi za kulturne i društvene događaje, kao i ceremonije venčanja, koje su danas veoma popularne
među česima.
Preko puta katedrale sa satom nalazi se crkva Device Marije, koja je prelepa i tako lepo noću
osvetljena, pa deluje potpuno nestvarno. Kada je pogledate sa Starog trga imate utisak da je ni na
nebu ni na zemlji. Na starom trgu nalazi se i prelepa crkva sv.Nikole i spomenik Janu Husu,
podignut na 500-tu godišnjicu njegovog spaljivanja na tom mestu. Pored crkve nalazi se
Jevrejska četvrt koja vas vodi do Vltave.
Legenda o predskazanju časovnika:
Jednoga dana je neki zatvorenik, posmatrajući astronomski sat na Starogradskom trgu, ugledao
vrapca koji je uleteo u usta statui koja simbolizuje Smrt. Bio je užasnut tim prizorom, jer je
smatrao da je to predskazanje da će ostatak života provesti u zatvoru. Ali već nakon sat vremena,
časovnik se opet pokrenuo. Usta statue smrti su se otvorila i vrabac se oslobodio i odleteo, na
veliko olakšanje zatvorenika. Nekoliko dana nakon ovog događaja zatvorenik je bio oslobođen.
Hram Device Marije Tinske
Adresa: Karmelitska 9, 118 00 Praha 1, Češka, Prag

Kontakt broj: + 420-257533646
Vreme: 08:30 - 07:00
Cena: Besplatno
Vreme potrebno za posetu crkvi: 01:00
Muzej od ponedeljka do subote od 9:30 do 17:00 i nedeljom od 13 do 18 časova.

Misa u 9 i 18 sati od ponedeljka do subote i engleska misa u četvrtak u 17 časova.
Nedeljni masovni rasporedi: 10.00, 12.00, 17.00, 18.00 i 19.00.
Ova monumentalna gotička crkva na Starogradskom trgu sa 80 metara visokim tornjevima

blizancima predstavlja jedan od najupečatljivijih kadrova Praga. Izgrađena je između sredine 14-
tog i ranog 16-tog veka na mestu crkve iz 11-tog veka. Krajem 17-tog veka posle požara
unutrašnjost dobija barokni izgled.
Orgulje koje se nalaze u crkvi potiču iz 1673 godine delo su Hans Heinrich Mudta iz Nemačke i
najstarije su u Pragu. Restaurirane su u Bonu i vraćene u crkvu 2000-te godine.
Crkva doživljava veliku rekonstukciju od 1973. godine. Na uskrs 1992. godine dobija novo
zvono od 960kg u severnom tornju koji je bio prazan od vremena nemačke okupacije. Još tri nova
zvona od 300kg, 500kg i 2500kg postavljena su 2008. godine.Severni toranj se zove Eva a južni
Adam.
Crkva Svetog Nikole
Malostranske namesti, 118 00 Praha 1, Češka, Prag

Kontakt broj: + 420-257534215
Vreme: 09:00 - 16:00
Cena studentima samo: 60 CZK
Najbolje vreme za posetu Crkvi Svetog Nikole (preferirano vreme): 09:00 - 11:00
Vreme potrebno za posetu crkvi Sv. Nikole: 02:00 Hrs
Ova monumentalna barokna crkva sv. Nikole na Praškom trgu u Starom gradu je remek delo
genija svog vremena Kilian Ignac Dientzenhofera. Završena 1737. godine, crkva je prvi put bila u
vlasništvu Katoličke crkve, kasnije Pravoslavne crkve i sada pripada Čehoslovačkoj Husitskoj
crkvi osnovanoj ovde 1920. godine.
Originalni dizajn plafona, freske (K. D. Assam), dekoracija štukature (B. Spinetti) i statue (A.
Braun) su majstorski primer baroknog osećaja dramatičnog efekta. Završen je sjajnim lusterom
koji je Pravoslavnoj crkvi poklonio ruski car Aleksandar II. 1880. godine crkva Sv. Nikole na
Starom gradskom trgu ima jednu od najimpresivnijih crkvenih interijera u Pragu.
Prednja strana crkve je prvobitno bila smeštena na malom trgu koji se zvao "Henovo tržište", a
sama crkva je bila okružena mnogim drugim zgradama, zbog čega je i njegova čudna orijentacija.
Kuća pored crkve nalazi se na rodnom mestu Franca Kafke. Popularni koncerti klasične muzike u
crkvi Sv. Nikole su među najomiljenijima. Posle večernjeg koncerta, Stari gradski trg osvetljen
fenjerima i noćnom osvetljenom crkvom Gospe pred Tinom nezaboravan je prizor!
Jevreji su oduvek predstavljali važan neophodan i integralni deo i češke istorije i kulture. U
prošlosti su osnovali oko 150 mesta za život u Kraljevini Češke. To je bilo samo zbog holokausta
kada se stanovništvo brzo smanjilo. Većina sinagoga iz nekadašnjeg geta uključena je u deo
Jevrejskog muzeja. Možete se vratiti u istoriju, zakoračiti u nekoliko sinagoga, kao i na Staro
jevrejsko groblje, slušati priče Mordočima Maisela, rabin Lov i njegov Golem ...
Istorijski jevrejski geto Jozefov

Je poznat po dobro očuvanim sinagogama. Staronova sinagoga je najstarija aktivna sinagoga u
Evropi i potiče iz 13-tog veka, a u ovoj četvrti se nalazi još 4 sinagoge iz 16-tog veka. Španska
sinagoga je novijeg datuma (19. vek) ali je vrlo atraktivna zbog svojih ornamenata. Staro
jevrejsko groblje je najstarije u Evropi i takođe se nalazi u ovoj četvrti.
Jevreji se naseljavaju u Pragu od 10-tog veka. Početkom 20-tog veka veći deo ovog dela grada
srušen i napravljen da liči na Pariz ali je sačuvano 6 sinagoga, staro groblje i gradska skupština.
Stop at: Starij zidovskij Hrbitov, Praga, Bohemia
Staro jevrejsko groblje je jedno od najstarijih sačuvanih jevrejskih grobnica na svetu i zajedno sa
starom-novom sinagogom, predstavlja najvažnije mesto u jevrejskom gradu Praga. Časopis
National Geographic ga svrstava među prvih deset groblja koje treba posetiti širom sveta.
Osnovana je u prvoj polovini 15. veka. Najstariji nadgrobni spomenik datira iz 1439. godine;
poslednje sahranjivanje je bilo 348 godina kasnije. Iako je groblje tokom vekova bilo nekoliko
puta prošireno, još uviek nije bilo dovoljno veliko da zadovolji potrebe jevrejskog grada. Kako je
prostor bio oskudan, tela su bila zakopana jedan na drugi, sa grobovima slojevitim do 12 dubina.
Na groblju je oko 12.000 spomenika, od kojih su mnogi ukrašeni životinjskim i biljnim
motivima.
Stop at: Španska sinagoga, Jevrejski muzej u Pragu, Prag, Bohemija
Španska sinagoga u Pragu je jedna od najlepših sinagoga u Evropi. Sinagoga je dobila ime po
maurskom stilu, u kome je 1868. godine sagrađena na mestu originalne sinagoge tzv. Altschul -
iz 12. veka. Egzotični stil, inspirisan poznatim Alhambrom, naglasio je reformistički karakter
nove sinagoge, koja je pripadala nemačkim Jevrejima.
Zgradu su dizajnirali Jozef Niklas i Jan Blsk, izvanredan enterijer Antonna Bauma i Bedić
Mržberger. Frantiek kroup, kompozitor češke državne himne, služio je kao orguljaš 1836-45
Stop at: Sinagoga Pinkas, Jevrejski muzej u Pragu, Prag, Bohemija
Sinagoga Pinkas je druga najstarija sačuvana sinagoga u Pragu.

Sagrađena u kasnomotičkom stilu 1535. godine, osnovao ga je Aaron Meshulam Horovitz,
istaknuti član Praške Jevrejske zajednice, a verovatno je dobio ime po svom unuku, rabinu
Pinkasu Horovitzu. Prvobitno je bila mesto molitve za porodicu Horovitz i nalazila se u blizini
ritualnog kupanja (mikveh). Vraćena je u prvobitni oblik 1950-54.
Sinagoga Pinkas je 1955.-60. Pretvorena u spomen na skoro 80.000 jevrejskih žrtava Šoaha iz
boemskih zemalja. Jedan od najstarijih spomenika ove vrste u Evropi, delo su dva slikara, Vćlava
Botka i Džija Ivana. Nakon sovjetske invazije 1968, spomenik je bio zatvoren za javnost više od
20 godina. U potpunosti je obnovljena i ponovo otvorena za javnost 1995. godine nakon pada
komunističkog režima.
Stop at: Sinagoga Klausen, Jevrejski muzej u Pragu, Prag, Bohemija
Sinagoga Klausen je najveća sinagoga u jevrejskom gradu Praga.

Klausen je prvobitno bio ime tri manje zgrade iz 16. veka koje su nekada bile na ovom mestu.
Ove zgrade su uključivale ješivu (talmudsku školu) koju je osnovao čuveni rabin Loev. Nakon
požara iz geta 1689. godine, na lokalitetu je podignuta sinagoga Klausen 1694. godine, u ranom
baroknom stilu.
To je bila druga glavna sinagoga praške Jevrejske zajednice i ovde je služio jedan broj istaknutih
rabina. Takođe je korišćena kao mesto molitve od strane Praškog Pokopnog Društva.
Stop at: Sinagoga Maisel, Prag, Bohemia
Sinagoga Maisel podignuta je 1592. godine na osnovu privilegije koju je dao car Rudolf II. Njen
osnivač je bio Mordecai Maisel, gradonačelnik Praškog jevrejskog grada.
Sagradili su ih Juda Tzoref de Herc i Josef Vahl, izvorno je bio renesansni hram sa tri lađe, što je
bilo neobično za njegov dan.
Sinagoga je izgorela u getu u požaru 1689. godine i više puta je obnovljena. Sadašnju neogotičku
formu stekla je od prof. A Grotte 1893-1905.
Pass Bi: Precious Legaci Tours, Prag, Bohemia
Da li ste znali da su Jevreji živeli u Pragu, ali su bili odvojeni od ostatka grada u getu 600
godina?
Da li ste znali da jevrejska četvrt u Pragu ima najstariju jevrejsku sinagogu u centralnoj Evropi?
Da li ste znali da su na jevrejskom groblju ljudi zakopani u 12 slojeva zbog nedostatka prostora?
Da li ste znali da Josefov (zvanično ime Jevrejske četvrti) sadrži najveći jevrejski muzej na
svetu?
Manes Bridge
Most je nazvan po čuvenom slikaru 19 veka Josefu Manesu (jednom od istaknutih predstavnika
češkog romantizma) i devetom mostu preko reke Vltave.
Nalazi se na mestu starog trajektnog sistema koji je povezivao ribarsko selo. Međutim, još jedan
od njegovih prethodnika je bio spušteni gvozdeni most, koji je povezivao Stari grad i Mali grad
Klarov iz 1869. godine. Most je izgrađen po projektu inženjera František Mencl i Alois Novy. Na
mostu su radili i arhitekti Pavel Janak, Vlastimil Hofman i Mečislav Petr. Izrađen je od betona i
izgrađen je u stilu češkog kubizma.
Most je dug 186 metara, širok 16 metara i sastoji se od 4 segmentna luka. O dekoraciji su se
brinuli vodeći češki vajari, koji su kreirali figuralne frizove sa temama iz života plivača u Vltavi.
Vredi napomenuti da je od 2009. godine postojala Šetnja slavnih, u kojoj su limene zvezde
instalirane kao počast češkim kompozitorima. Pored toga, to je jedan od rijetkih mostova preko
rijeke Vltave koji se koristi osim automobila i pješaka za tramvaje.
Praški dvorac
Detalje za ulaznicu za Prag Castle

Duga tura: Potpuna prijava- 350 KA, popust -175 KA, porodični ulaz - 700 czk
Kratka tura: Potpuna prijava - 250 KA, popust - 125 KA, porodični ulaz - 500 czk
Adresa: Prazski hrad, 119 08 Prag, Češka Republika

Kontaktni broj: + 420-224371111
09:00 - 06:00 pm
Najbolje vreme za posetu Praškom dvorcu (preferirano vreme): 15:00 - 17:00
Vreme potrebno za posetu Pragu: 02:00 Hrs
Vrtovi dvorca mogu biti slobodno dostupni leti.

Posetite odlične umetničke galerije unutar dvorca i okolnih palata.
Gledajte ceremoniju zamene straže zamka u punom satu, najbolje u podne.
Praški dvorac najveći je drevni dvorac na svetu. U njemu su tokom prošlosti vladali češki
kraljevi, kraljevi Sv. Rimskog carstva, biskupi, a danas je to dom predsednika Češke Republike i
jedna od glavnih turističkih atrakcija odakle 'puca' predivan pogled na celi Prag.
Tragovi dvorca datiraju još iz 880. godine i vladavine princa Borivoja, a prva građevina na tom
području bila je crkva Device Marije. Današnja bazilika sv. Jurja i katedrala sv. Vida potječu iz
prve polovice 10. stoljeća, da bi tijekom vladavine Karla IV. dvorac dobio gotičke obrise i još
čvršće zidine, koje su tijekom stoljeća nadograđivane.
1918. godine Hrad postaje dom čehoslovačkog predsednika, kad se osniva i predsednička garda.
Deo grada u kojem se dvorac nalazi zove se Hradčany, a to je ime s vremenom postalo i sinonim
za češku politiku. Najpoznatije palatte unutar dvorca su Stara kraljevska palata, Belvedere (letna
rezidencija), palata Lobkowicz i Nova kraljevska palata. Od ostalih poznatih građevina tu su
toranj Daliborka, Zlatna ulica, Škola jahanja i toranj Mihulka, gde se čuvao barut, a od prirodnih i
umetničkih lepota izdvajaju se Kraljevski vrt, Južni vrtovi, Španska dvorana, Rudolfova galerija,
kraljevski dragulji i relikvije.
Unutar katedrale sv. Vida nalazi se predivno dekorirana kapelica sv. Vjenceslava, na čijem se
jugozapadnom delu nalaze vrata koja vode do mesta gde se čuvaju već spomenuti dragulji, čiji su
najznačajniji delovi kruna sv. Vjenceslava, plašt za krunidbu, žezlo i 'kraljevska jabuka'. Vrata su
zaštićena sa sedam brava, a ključeve čuva sedam najvažnijih ljudi u državi.
Najdominantnija zgrada Praškog dvorca je gotička katedrala sv. Vida iz 14-tog veka. Ne samo
da je najveća i najznačajnija crkva u Češkoj već i jedna od najmonumentalnijih katedrala srednje
Evrope.
Katedrala Sv. Vida Adresa: Hrad III. nadvori, 119 00 Praha, Češka, Prag
Katedrala Sv. Vida Broj kontakta: 420-224372434
Katedrala Sv. Vida Vreme: 09:00 - 16:00
Cena: Besplatno
Vreme potrebno za posetu katedrali Sv. Vida: 02:00
Verske službe: od ponedjeljka do četvrtka - 7:00; Petak - 7:00 i 18:00.
Subota - 7:00 i nedelja - 8:30 i 10:00.
Morate biti sigurni da imate kartu da vidite celu katedralu.

Bell Tover je dostupan samo u dobrom vremenu koje se sastoji od 287 stepenica.
Na raspolaganju je stolica za invalidska kolica.
Zlatna ulica
Adresa: Zlata ulička, 110 00 Praha 1 - Hradcani, Češka, Prag

Kontaktni broj: + 420-224373368
Vreme: 09:00 - 17:00
Cena: Besplatno
Vreme potrebno za posetu Zlatnoj stazi: 02:00 Hrs
Ulaz u Golden Lane se plaća, ali posetioci ne mogu kupiti ulaznicu za to. Potrebna vam je jedna od ulaznica za
posetitelje Praškog dvorca, koja koštaju 250 CZK (kratka poseta) ili 350 CZK (duga posetna karta), a uključuju i
ulaz u druge dielove dvorca.
Nakon zatvaranja dvorca, ulaz u traku je slobodan.
Nastala je nakon gradnje severnog zida dvorca, a ime, koje potiče iz 16. veka, verojatno je dobila
po zlatarima. Na broju 22 nalazi se kuća poznatog češkog književnika - Franza Kafke.
A sad malo praktičnih infrmacija.
Ako ne idete organizirano do dvorca, najlakši način kako doći do njega jeste kombinacijom
javnog prevoza. Izlazi se na metro postaji Malostranská (linija A) i onda tramvajom 22 ili 23 za
Pražský hrad.
Kapela sv. Vaclava najznačajnije je mesto u katedrali jer se u njoj nalaze posmrtni ostaci ovog
zaštitnika Češke. U katedrali se nalazi i kraljevska kripta, brojne bočne kapele, freske, vitraži.
Ulaznice su potrebne za Staru kraljevsku palatu, baziliku sv. Jurja, Nacionalnu galeriju,
Zlatnu ulicu, tornjeve (Daliborka, Mihulka...) izložbu 'Priča o Praškom dvorcu'. Prodajnih
mesta je nekoliko, poput informativnih centara pokraj katedrale sv. Vida, Zlatne ulice ili na web
stranici www.ticketportal.cz. Cena za sve navedene građevine je 300 CZK, dok za decu, mlade i
studente do 26 godina postoji popust od 50 posto. Naravno, mogu se kupiti i pojedinačne ulaznice
za neku od znamenitosti.
U Katedralu), koja se nalazi u Trećem dvorištu, ulaz je slobodan prvih desetak metara, ali ako je
želite videti celu, onda se plaća. Crkva je otvorena od devet sati, a nedeljom od podne.
Španska dvorana i Rudolfova galerija otvorene su za javnost svega dva puta godišnje - prvu
subotu nakon 8. svibnja i prvu subotu nakon 28. listopada.
Od travnja do listopada dvorac je otvoren od pet sati do ponoći, a ostatak godine od šest sati do 2
sata. Znamenitosti za koje je potrebna ulaznica otvorene su od devet sati do 18 sati, od travnja do
listopada, a ostatak godine do 16 sati.
Vrtovi su uvijek otvoreni od 10 sati do 18 sati, a na proleće i leto koji sat duže.
Predsjednička garda ima ceremoniju smene straže, ispred ulaza u Prvo dvorište, svakih sat
vremena od pet sati do 23 sata, dok se u podne smena odvija uz fanfare i zastave.
Spomenik Karlu IV u Pragu podignut je neposredno uz most koji je po njemu dobio ime. U
zgradi iza spomenika, u prizemlju je smjesten i muzej sa bogatom kolekcijom koja svjedoci o
nastanku Karlovog mosta, nacinu gradnje, obnovama i sl., jednom rjecju o raznim periodima koji
su se, svaki na svoj nacin, odrazili i na izgled i svrhu Karlovog mosta.
Karlo IV Luksemburgovac (Prag, 14.maj 1316 - Prag, 29.novembar 1378) bio je ceski kralj od
1346. i car Svetog Rimskog Carstva (1347-1378).
Karlo IV je sin ceskog kralja Ivana i Elizabete, kcerke ceskog kralja Vjenceslava II. Poslije oceve
smrti postao je ceski kralj, a njemacko plemstvo mu je dodijelilo i titulu njemackog kralja 11. jula
1346. i krunisan 26. novembra u Bonu. Godine 1355. je krunisan za kralja Italije. Karlo IV je
obecao papi Klementu VI odredjene ustupke i time dovrsio dugotrajni sukob papstva i carstva. U
vezama sa papstvom krunisan je za kralja Lombardije, a na kraju i za rimsko-njemackog cara.
Time je postao i jedini vladar svih kraljevina Svetog rimskog carstva.
Prosirio je carstvo 1364. godine pripajanjem Austrije i Ugarske. Izdao je 1356. cuvenu Zlatnu
bulu. Zlatnom bulom Ceska je postala slobodna zemlja. Bulom je uveden carski ustav, postupak
biranja cara i definisane su duznosti sedmorice elektora. To su bili izborni knezovi koji su imali
veliku snagu zbog ucesca u izboru cara (grof palatin od Rajne, markgrof od Brandenburga,
vojvoda od Saske,kralj Bohemije i nadbiskupi Mainza, Triera i Kölna).
Karlo IV bio je ucen covek. Osim sto je poznat po cuvenom praskom mostu, on je nastojao
ekonomski uzdignuti Cesku. Podigao je prasku biskupiju na rang nadbiskupije. Zalozio se za
ulepsavanje Praga svetovnim i crkvenim gradjevinama. Osnovao je Univerzitet u Pragu 1348.
godine, koji je ujedno bio i prvi slavenski univerzitet u Evropi.
Karlov most
Karlov most u Pragu poznat je po nacinu gradnje gde su se kamene kocke medjusobno lepile
jajima. Prica o Karlovom mostu pocinje malo pre samog nastanka mosta. Naime, neposredno
pored njega, u 12. veku sagradjen je Juditin most, prvi kameni most preko Vltave. Medjutim,
Juditin most nije izdrzao veliku poplavu 1342. godine, te je odluceno da ce se graditi novi.
Kamen temeljac polozio je kralj Karlo IV 1357. godine. Most je dug 520 m, širok je 9.5 m i ima
16 ogromnih poluokruglih lukova.
Nevjerovatno je da je upravo ovaj most 400 godina bio jedina veza izmedju dviju obala Vltave i
ujedno dviju istorijskih gradskih cetvrti Starog Grada i Male Strane. Karlov most upecatljiv je i
po svoja dva goticka tornja na svakom njegovom kraju, ali i po 30 spomenika religijske tematike,
koji se nalaze uzduz mosta.
Karlov most je je jedna od najvećih turističkih atrakcija koja krasi grad Prag. Spaja Stari i Mali
grad i prepun je umetnika koji prodaju svoja dela ili sviraju na svojim instrumentima. Legenda
kaže da ko se poljubi ispod velikog luka Karlovog mosta ostaju zauvek zajedno, zato dobro
razmislite da li je osoba pored vas ona prava.
Kažu da je nemački car i češki kralj Karlo IV, verujući da će ovoj gradjevini dati dodatu snagu, a
prema pravilma numerologije, položio kamen temeljac u 5.31h ujutru 9.jula 1357 godine.
Izgradjen je od blokova peščara i završen 1402 godine kada su ga prozvali Kameni most, a
kasnije Praški most, a od 1870 godine nosi ime Karlov most. Na oba kraja zaštićen je gotskim
tornjevima . Na mostu se nalazi 16 lukova na kojima stoji 30 statua koji predstavljaju svece i
zažtitnike tog vremena, a služe kao i čuvari mosta i Praga.
Najpoznatija medju njima je statua svetog Jana Nepomuka čija smrt je prikazana na reljefima
ispod statue. Prema legendi kralj Vaclav je sumnjao u ženinu vernost i tražio je od sveštenika da
mu otkrije ispovest kraljice. On je to odbio nakon čega je posle mučen i bačen u reku sa Karlovog
mosta, a 5 zvezda se pojavilo na mestu gde se utopio. Legenda kaže da ako protrljate bronzanu
ploču, ispod statue sa desne strane, levom rukom, želja će vam se ostvariti, a veruje se i da ćete se
opet vratiti u Prag. Bezbrojni dlanovi turista dali su statui svetli zlatni sjaj. Statue su kopije od
onih prvobitnih koje su krasile most, a originali su od 1965 godine premešteni u Češki nacionalni
muzej. Ovaj most je jedan od 12 mostova koliko ih ima na Vltavi, i najstariji je most u Pragu.
Spada u najlepše i najočuvanije mostove u Evropi, i jedan je od najvećih atrakcija grada,
pretvoren u pešačku zonu koji ceo dan vrvi od mnogobrojnih turista. Ulični slikari, muzičari,
crtači, prodavci suvenira svakodnevno zabavljalju posetioce i čine ga živim spomenikom praške
kulture i istorije.
Preporučujemo da Karlov most prelazite noću, jer tek tako možete doživeti svu njegovu lepotu.
Predlozi za ostatak dana
Zid Lennona ili John Lennon Vall je zid u Pragu, Češka Republika. Nekada normalan zid, od
osamdesetih godina prošlog veka bio je ispunjen grafitima inspirisanim Džonom Lenonom i
tekstovima pesama Beatlesa. Smešten na malom i osamljenom trgu preko puta francuske
ambasade, zid je dobio prvu takvu dekoraciju nakon atentata na Johna Lennona 1980. godine
kada je nepoznati ujetnik naslikao jednu sliku kantautora i neke pesme .
Godine 1988, zid je bio izvor iritacije za komunistički režim Gustava Husaka. Mladi Česi pisali
su pritužbe na zidu u izvještaju o vremenu doveli su do sukoba između stotina studenata i
policajaca sigurnosti na obližnjem Karlovom mostu. Pokret koji su ovi studenti pratili opisan je
kao "Lennonizam", a češke vlasti su te ljude opisivale različito kao alkoholičare, mentalno
poremećene, sociopatske i agente zapadnog kapitalizma.
Zid neprekidno prolazi kroz promene i originalni portret Lennona se dugo gubi pod slojevima
nove boje. Čak i kada su neki zidovi prefarbani od strane vlasti, sutradan je ponovo bio pun
pesama i cveća. Danas, zid predstavlja simbol globalnih ideala kao što su ljubav i mir.
Zid je u vlasništvu Suverenog malteškog vojnog reda, koji je omogućio da se grafiti nastave na
zidu, a nalazi se na Velkoprevorske namesti (Veliki Priori Skuare), Mala Strana .
Sličan zid inspirisan prvobitnim zidom pojavio se na zidovima centralnih vladinih ureda u Hong
Kongu, a građani su postavljali šarene postove sa svojim demokratskim željama za Hong Kong
tokom protesta u Hong Kongu 2014.
Dana 17. novembra 2014. godine, na 25. godišnjicu Baršunaste revolucije, zid je obojen u čistu
belu od strane grupe studenata umetnosti, ostavljajući samo tekst "zid je završen" . Malteški
vitezovi su prvobitno podneli krivičnu prijavu zbog vandalizma protiv studenata, koji su se
kasnije povukli nakon što su stupili u kontakt sa njima. Zidni mural je još uvijek prisutan od 23.
jula 2017. godine. A "Zid je gotov" promijenjen je u pjesmu "Rat je završen".
Dana 22. aprila 2019. godine - Dan planete Zemlje - akcijska grupa "Izumiranje" pobedila je
cijeli zid sloganima koji zahtijevaju akciju češke vlade o klimatskim promenama. Prolazni
članovi javnosti su bili ohrabreni da dodaju svoju poruku tokom procesa, što je rezultiralo
pozivima na akciju na nekoliko jezika koji su dodani zidu. Zidu je dodata i ogromna slika
lobanje. Preoblikovanje je izvršeno na način koji je omogućio da se neka od postojećih
umetničkih dela uključe u novi izgled.
Plesna kuća (Tancici dum) nalazi se na odličnoj lokaciji uz reku Vltavu u gradu Pragu. Njen
dizajn je prilično jedinstven, a posebno veoma upadljiv u centar grada. To je prilično moderna
zgrada okružena istorijskom arhitekturom.
Izgradnja plesne kuće odvijala se između 1992. i 1996. godine. Ima veoma smele i zaobljene
obrise. Upravo zbog toga su arhitekte Vlado Milunc i Amerikanac Frank Oven Gehri nazivali
"Fred i Ginger Building", nakon plesnog dvojca koji je bio veoma poznat.
Gornji sprat Plesne kuće je jedini deo zgrade otvoren za javnost, i dom je jednog od vodećih
gradskih restorana: Restoran Ginger & Fred.
Krenite u arhitektonski divnu i potpuno „jedinstvenu“ zgradu Plesne kuće u Pragu tako što ćete
kupiti karte za Dancing House na prodaju. I najbolja stvar kada kupite karte za plesnu kuću koja
je ovdje navedena je da uštedite mnogo više na cenama karata za plesnu kuću, dok istražujete
krivudave interijere Plesne kuće pod stručnim nadzorom. Karte za Dancing House su na
ogromnoj potražnji pa se pobrinite da rezervišete karte za Dancing House bez odlaganja.
Tražite najbolje mesto za pivo u Pragu? Pili smo doslovno stotine piva ovdje u Pragu, i mi smo tu
da vam pomognemo da uradite isto!
Kao što možda znate, bukvalno ima na hiljade mesta za pivo u Pragu. Češka je legendarna po
svom pivu, a Prag je raj za ljubitelje piva.
U slučaju da niste primetili, Prag se neprestano uspinje na lestvice kao jedna od najpopularnijih
destinacija na svetu. Svake godine, milioni turista iz svih krajeva sveta dolaze u češki grad kako
bi se divili njegovim gotičkim katedralama, lutali njegovim srednjovjekovnim ulicama i izgubili
se ispod nebeskih tornjeva.
Spálená (Národní třída) predlog za ulicu
Dolaze i za još jednu stvar. Pivo.
"Ja samo pijem jedno pivo" je najčešća laž u Češkoj. Pivo je tako dobro i tako jeftino, da je
nemoguće imati samo jedno.
Češka republika vlada šampionom za najveću potrošnju piva po glavi stanovnika na svetu, a
Prag, najveći grad, ostaje neosporan epicentar. Ako zamišljate da pivo teče slobodno kroz
kaldrmisane ulice, niste daleko. Zahvaljujući ovdašnjim gigantima kao što su Pilsner Urkuell i
Budveiser Budvar, pivo (pivo na češkom) je u izobilju.
Velika imena nisu jedino pivo u gradu. Češka Republika je dom za stotine malih pivara, od kojih
većina proizvodi generacije piva.
Ipak, pronalaženje najboljih mesta za piće još uvek može biti oštro oko. Da biste uštedeli vreme,
uradili smo teški lifting (piće) za vas i sastavili našu listu od 5 najboljih mesta za piće ukusnog
piva u Pragu. Nastavite sa (nekim) oprezom.
X33 NAJJACE PIVO U CESKOJ 12.6%
Letna Beer Garden

Letná Zahradní restaurace
Letenské sady, 170 00 Praha 7-Letná
Dobrodošli u najbolji pivski vrt u Pragu. Ili bar onaj sa najboljim pogledom.
Smeštena visoko iznad reke Vltave sa pogledom na Prah, Letna je omiljena među lokalnim
stanovništvom i posetiocima. Uvučena ispod lisnatog krošnja kestena, Letna Beer Garden nudi
slatko oslobađanje od letne vrućine, kao i savršenu rupu za zalivanje za svaku noć u danu.
Uzmite sedište na jednom od desetina stolova za piknik, izaberite između nekoliko čeških piva,
uključujući Gambrinus, Pilsner i Kozel, i narežite na masnu češku klobasu (kobasica).
Dakle, ako želite da popijete ukusno pivo dok uživate u nekim od najboljih pogleda u Pragu,
zaista trebate posetiti Letnu barem jednom za vreme vašeg istraživanja Praga. Čak možete da
svratite zimi na brzo pivo i nekoliko fotografija.
T ANKER ROOFTOP BAR

Налази се у: Котва
Адреса: Náměstí Republiky 656/8, 110 00 Staré Město, Чешка
Радно време:
Отворено ⋅ Затвара се у 22:00
Телефон: +420 722 445 474
Kafe Damu
Najeftinije pivo 77 centi
Адреса: Karlova 26, 110 00 Praha 1-Staré Město-Staré Město, Чешка

Радно време:
Отворено ⋅ Затвара се у 00:00
Телефон: +420 234 244 269
ČESKI KRUMLOV
Pregled
Obilazak vodi najznačajnijim zgradama Starog grada, sa najboljim pogledom na dvorac pored
zvaničnih jezuitskih zgrada, crkve Svetog Vida, Glavnog trga, pivare i renesansnih zgrada. Na
latranskoj strani formalna barokna crkva sv. Josha, bolnica, manastir i kompleks dvorca
završavaju u baroknom pozorištu ili dvorcima dvoraca. Tokom posete ćete upoznati istoriju,
legendu i poznate ličnosti ovog čarobnog grada. Razgledanje unutrašnjosti zamka je moguće
samo posetiti uz grupnu turu (kojom upravlja dvorac Česky Krumlov i njihovi vodiči)
Češki Krumlov je grad u Češkoj Republici, u okviru istorijske pokrajine Bohemije. Češki
Krumlov je grad upravne jedinice Južnočeški kraj, u okviru kojeg je sedište zasebnog okruga
Češki Krumlov.
Češki Krumlov se nalazi u krajnje južnom delu Češke republike, blizu granice sa Austrijom - 20
kilometara južno od grada. Grad je udaljen od 180 km južno od glavnog grada Praga, a od prvog
većeg grada, Čeških Budjejovica, 25 km južno.
Češki Krumlov jedan je od najočuvanijih starih gradova Češke, zbog čega se nalazi na UNESCO-
vom spisku svetske baštine. Iako na prvi pogled sve kuće izgledaju kao da su tek sagrađene, ne
verujte prvom utisku: one su obnovljene, ali većina je sagrađena u 16. i 17. veku. Oko 14.000
stanovnika ovaj preslatki gradić naziva svojim domom, koji se prostire na površini od 22 km2.
Grad se obrazovao u gornjem delu toka Vltave, koja ovde pravi nekoliko naglih okuka.
Nadmorska visina grada je blizu 500 m. Područje oko grada je brdovito i pošumljeno, a južno se
izdiže pogranično planinsko područje Šumava.
Područje grada bilo je naseljeno još u praistoriji,naselje pod današnjim nazivom prvi put se u
pisanim dokumentima spominje u 1230. godine. U 1274. godine naselje je dobilo gradska prava.
Grad je već tada bio naseljen Nemcima, ali je češko stanovništvo bilo brojno u okruženju.
Kako legenda kaže, ime grada potiče od nemačkog izraza „Krumme Aue“, što se može prevesti
kao „krivudava poljana“. Ime grada dolazi od prirodne topografije mesta, naročito od krivudavog
meandra uz reku Vltav.
Novoosnovana republika Čehoslovačka je zauzela Krumlov novembra 1918. godine, po

završetku Prvog svetskog rata, da bi 1919. godine Češki Krumlov i zvanično postao deo
novoosnovane Čehoslovačke. Ovo je veoma teško prihvatilo mesno nemačko stanovništvo, koje
je činilo ubedljivu većinu u gradu (oko 85% po popisu iz 1910. godine), pa je u gradu veoma
brzo prihvaćen nacistički pokret. 1938. godine Češki Krumlov, kao naselje sa nemačkom
većinom, je ocepljeno od Čehoslovačke i pripojeno Trećem rajhu u sklopu Sudetskih oblasti.
Posle Drugog svetskog rata mesni Nemci su se prisilno iselili iz grada u maticu. U vreme
komunizma grad je naglo industrijalizovan. Posle osamostaljenja Češke došlo je do opadanja
aktivnosti teške industrije i do problema sa restrukturiranjem privrede.
Češki Krumlov jedno je od najpopularnijih mesta, koje privlači svojom prelepom arhitekturom i
mnogobrojnim umetničkim delima smeštenim u starom delu grada i Krumlovskom dvorcu.
Poznat je i kao kulturni centar, jer je tokom godine domaćin nekoliko manifestacija i festivala.
Najpoznatiji je „Festival petolisne ruže“.
Ono što u gradu dominira je Krumlovski dvorac, koji je sagrađen u gotskom stilu od strane
feudalnih gospodara nešto pre 1250. godine. Ovo je drugi po veličini dvorac u Češkoj (prvi je
praški dvorac Hradčani), a u odnosu na grad neobičajeno je veliki. Zbog svoje arhitekture,
kulturne tradicije i veličine, Krumlovski dvorac spada u vodeće najznačajnije znamenitosti
centralne Evrope. Njegova izgradnja trajala je od 14. do 19. veka, a vrlo dobro je očuvan
originalni izgled. 1963. godine dvorac je postao nacionalni spomenik, a 1992. je upisan na
UNESCO-vu listu Svetske kulturne baštine. U sastavu dvorca nalazi se barokni teatar sa binom,
koji se koristi samo tri puta godišnje, zbog svoje starosti.
Posle izumiranja prvobitne porodice gospodara, 1302. dvorac je postao vlasništvo porodice
Rozenberg, koji su mestu dali ružu kao simbol. Car Rudolf II kupio je Krumlov 1602. i dao ga
svom nezakonitom sinu Julijusu od Austrije. Grofovska porodica Švarcenberg je preuzela
Krumlov 1719. Veliki deo gradske arhitekture predstavljaju zdanja nastala od 14. do 17. veka u
stilovima gotike, renesanse i baroka.
Gradska zdanja i spomenike većinom karakterišu stilovi gotike, renesanse i baroka. U Češkom
Krumlovu nalazi se muzej Egon Šile, austrijskog slikara koji je živeo u ovom gradu, i gotička
crkva Sv. Vida. Gradnja crkve započeta je 1407. godine, a radovi na njoj trajali su nekoliko
vekova. Crkva Vida oslikana je izuzetno vrednim freskama.
Neverovatna lepota Češkog Krumlova privukla je i brojne režisere, pa su na njegovim ulicama

snimani mnogi filmovi (Hostel, Illusionist, Traumstadt). U gradu se nalazi i čuvena pivara
Eggenberg.
Češki Krumlov danas ima oko 14.000 stanovnika i poslednjih godina broj stanovnika u gradu
lagano raste. Pored Čeha u gradu žive i Slovaci i Romi.
O Latranu i osnivanju dvorca Krumlov
Perchta von Rosenberg, portrait U danima mračnog srednjeg veka, kada na mestu današnjeg
Česky Krumlova nije bio ni grad ni dvorac, tamna i duboka šuma prekrila je dolinu reke Vltave.
Upravo kroz ovu šumu trgovački put vodio je iz Austrije u češku unutrašnjost. Na stenama iznad
reka, tamo u šumi, grupa lopova i pljačkaša, u kratkom pljačkašu (lotri), imala je svoj brlog i
napadala i pljačkala svaki putnički trgovački karavan koji je prolazio kroz drvenu prirodu.
Jednoga dana, naravno, došlo je vreme pljačkaša, jer je herojski vitez Vitek otkrio skrovište i
spalio ga do temelja. Zatim je sagradio nepobediv dvorac Krumlov koji je zauvijek čuvao Prag
preko Vltave. I najduža ulica u gradu, koja se pojavila pored i ispod dvorca, nazvana je u spomen
na pljačkaše - Latran. Istorija, naravno, naziva ovu ulicu na mnogo praktičniji način, jer je dobila
svoje ime od latinske reči Latus (bočna, bočna), ukazujući na sporednu ulicu duž dvorca i vodi do
starog grada.
Legenda o kamenoj braći

U blizini Česky Krumlova na krstu dve poljske staze stajale su dvije skulpture. Obe skulpture
izgledale su veoma slično, pa su ih ljudi zvali braćom od kamena. Hodočasnici su dolazili k
njima daleko. Zbog toga što se na ovim skulpturama susrelo previše ljudi, gradsko veće je
odlučilo da ih ukloni. Dve duboke rupe su ostale na mestu gde su skulpture iskopane i niko nije
mogao da ih popuni. Obe skulpture su postavljene u šupu. Vrlo čudni svetli i čudni glasovi izlaze
iz ove šume svake noći. Stjuard se zabrinuo i ponovo je podigao skulpture - jedan od njih je bio
smešten u centru svoje farme, a drugi u šumi Triniti. I opet su mnogi došli do njih, ali koliko je
ljudi dolazilo do tih skulptura, manje ih je dolazilo na hodočasničko mjesto Kajov. I opet su
skulpture morale biti uklonjene. Po nalogu konzole iz Česke Budejovice, dvojica muškaraca su
nosila obje skulpture prekrivene tkaninom na kolima. Svuda su prošli zvona kapela i crkava. Svi
znaci ovog čudnog jarma nestali su u Česke Budejovicama
Nekada, najbogatiji čovek Krumlova, počeo je da gubi mladost, a time i miran i spokojan noćni
san. Uskoro je odlučio da otkrije tajnu svog bola svojoj ženi. Pokazalo se da je novac koji je
bogataš primio u jednoj jedinoj noći ispostavilo se kao plaćanje za njegovu dušu, koju je obećao
đavolu na kraju svog života. Žena bogataša, u užasu, otišla je da se posavetuje sa sveštenikom.
Ali sveštenik je imao ogromnu moć, mogao je da izbaci đavola i da pozove anđele. Stoga,
pozvavši đavola jednom rečju, moćni sveštenik je tražio ugovor i pročitao ga naglas. Međutim, u
napadu terora pre Eminencije, đavo je mešao sporazume zbunjujuće i dao je svešteniku
pogrešnog, koji je pripadao drugom građaninu. Sveštenik je povukao oba ugovora i tako spasio
živote dvojice stanovnika grada samo jednim gestom.
Ljubazan batler
U davna vremena, jedan od čuvara dvorca Česky Krumlov često je dolazio u vinski podrum kako
bi pregledao i provjerio vinovu lozu zbog svog izvrsnog okusa i mirisa. Ovaj čovek je obavljao
svoj posao sa takvom pedantnom posvećenošću da se i posle njegove smrti može videti među
vinskim buradima koje nastavljaju njegovu omiljenu zabavu.
Bela dama
U 15. veku u dvorcu je živela plemkinja Perhta fon Rozenberg, poznata kao "Bela Gospa". Njen
otac, Ulrih II von Rozenberg, uprkos otporu svoje kćerke, udala se za nju za Moravskog
gospodara Jana fon Lehtenštajna, koji je imao gadan temperament, veoma je loše postupao prema
svojoj ženi. Međutim, na samrtnoj postelji, on se pokajao i zamolio svoju ženu da mu oprosti
patnju koju joj je nanio. Međutim, odbila mu je da oprosti, nakon čega ju je proklinjao. Od tada,
Perhtina duša je lutala mračnim hodnicima dvorca i ne može naći mir. Kaže se da se Bijela Gospa
pojavljuje prije značajnih događaja. U ruci drži rukavicu, crna rukavica predskazuje nesreću, a
bijelu - radost i prosperitet. Mnoge legende o Beloj Gospi mogu se čuti ne samo u Češkom
Krumlovu, već iu čitavoj Češkoj Republici.
Glupi debatant.
Nekada je u Krumlovu postojala gostionica «At Undel». Bilo je to veoma udobno mesto, gde su
ljudi posle uspešnog dana došli na trgovinu za čašu ili dve piva. Jednog dana, dvojica muškaraca
su se svađala oko toga ko bi mogao da popije dva piva, najbrže što je nagrada bila krava.
Međutim, pobednik je bio srećan kao i on, nije mogao da uživa u svojoj pobedi, jer je umro iste
noći. Posle njegove smrti on bi se pojavio vlasniku gostionice kao duh, okrivljujući ga za svoju
glupost. Tek nakon molitve za dušu pokojnog pobednika u crkvi Svetog Vida, gostioničar je
mogao da mirno spava.
Lukav stanodavac
Zgrada u ulici Panska ima veoma lošu reputaciju. Sve zbog zlog zemljoposjednika koji je ovde
živeo, zlostavljao je svoje zaposlenike i imao nasilnu narav. Njegovo bogatstvo mu nije bilo
dovoljno i odlučio je prodati svoju dušu đavolu u zamenu za moć i autoritet. Kada je došlo vreme
da se smiri, odlučio je da prevari i odloži vreme obračuna. Jednog dana, on je nacrtao krugove na
svim vratima i prozorima u svojoj kući, tako da đavo nije mogao da uđe. Zaboravio je da obeleži
mali prozor za toalet, kroz koji je đavo ušao i odvukao ga pravo u pakao, iščupao mu kožu i
ozbiljno unakazio njegovo telo. Do danas se u gradu pojavljuje duh zlog gazde. Moralno
pregovaranje sa zlim duhom može se samo loše završiti.
Poduzetni lopov.
Alhemičar je živeo u ovoj kući, služio je na sudu pod Villiamom i Peterom Rozenbergom. Zvao
se Antonin Michael iz Ebbersbacha. Tvrdeći se da je najveći alhemičar i naučnik, u stvari, bio je
jednostavna budala i prevarant. On je izmislio mnogo načina da zavara građane, kao što su: uzgoj
zlatnih novčića, iz jednog dukata, stavljanjem u zemlju kao seme i zalivanje na poseban način
"poznat samo njemu lično", drugi koji prodaje eliksir mladosti i dugovječnosti naivnih žrtava.
Prema legendi, Michael je poslat u zatvor, gdje je završio svoj život. Ali to nije istina, on je
uhapšen, pušten i umro kod kuće i pokopan u dvorištu manastira, počašćen kao aristokrat. Sada,
duh Anthonina Michaela često hoda uz stepenice i oko kuće peva pesme.
Crkva Svetog Vida u Češkom Krumlovu. Spavajući vikar.
Postoji mnogo legendi o ovoj crkvi. Jedan od njih je o lokalnom vikaru koji je zaspao u
ispovednoj kutiji i nije primetio kako se zajednica raspršila, vrata su se zatvorila i zatvorila. Bila
je ponoć, kada se jadni kustos probudio i ugledao skup duhova koji su prisustvovali službi.
Sledećeg jutra se probudio i otkrio da sada ima belu kosu.
Kuća ukleta.
Ljudi koji posećuju muzičku školu osećaju prisustvo gomile, čak i kada gotovo da nema
prisutnih. Ova kuća je bukvalno ispunjena duhovima. Ranije je ovde bila jezuitska škola. Jednom
je lokalni učitelj izgubio živce i ugrizao zenicu drvenim pokazivačem. Roditelji ucenika psovali
su ucitelja i godinu dana kasnije umro. Od tada, svi duhovi u okrugu hrle u ovu kuću.
Nesretna Markita.
Početkom 17. veka jaja zgrada je služila kao javno kupatilo. Ovde je rođena lepa devojka Markita
Pihlerova. Poznata je po tom što ju je volio mentalno bolesni Julije Austrije, sin Rudolfa II.
Toliko je bio dirnut njenom lepotom, da ju je odveo da živi u svom dvorcu, nažalost njegov
psihološki problem je razdvojio par. Jednog dana, Markita je pronađena edva živa pretučena i
unakažena od strane Juliusa na smeću ispod dvorca. Markitini roditelji su uspeli da ožive svoju
ćerku, ali su bili primorani da je vrate u zamak. Nažalost, ona je postala žrtva Juliusove
šizofrenije. Građani grada su bili toliko razdvojeni događaji, Rudolf II je morao zaključiti svog
sina u istoj prostoriji u dvorcu, gdje se dogodilo ubistvo.
Božanska Margaret.
Ova kuća se nalazi u manastiru St. Claire. Ovde je živela šarmantna monahinja Margaret. Lečila
je pacijente tokom epidemije kuge u 16. stoljeću.Ona je olakšala život ozbiljno bolesnih ljudi i
znala je kako mešati čudesne čajeve i lekove mešanjem bilja. Ljudi su jako voleli Margaret zbog
njene ljubaznosti i brižnosti. Na Margaretinoj samrtnoj postelji, obećala je da će koristiti
manastiru i ljudima nakon njene smrti, i tako se to dogodilo. Legenda kaže da će se duh
Margarete pojaviti pored kreveta ozbiljno bolesnih pacijenata, a njen izgled će najaviti brzu
oporavak.
Misteriozna žena u žalosti.

Gradski sudija je živeo u ovoj kući. Jednog dana, žena je pokucala na njegova vrata, obučena u
crno, sa licem skrivenim crnim velom. Rekla je ženi sudije da se zove Lidmila i da nema gde da
ode. Vlasnici kuće su joj omogućili da živi s njima jer je Lidmila bila slatka i sposobna da se
brine o deci. Porodica sudije ju je volela. Kada je Lidmila preminula, ostavila je veliku svotu
novca vlasnicima kuće. Ali niko joj nije video lice, znao je za njenu prošlost, a čak se i njeno ime
sumnjalo. Do danas znamo samo da se Lidmilin duh može videti kako hoda ulicama u komsiluku.
PREDLOZI ZA OSTATAK DANA
Takođe, u mnogobrojnim malim dućanima možete kupiti svakakve suvenire i ukrase, ručno
izrađene proizvode. Tako vas iz svakog drugog izloga gleda Krtek u svim veličinama i od svih
mogućih materijala. Češki junak iz animiranih filmova, drago kamenje garnet i moldavit, razni
drveni ručno izrađeni proizvodi čekaju vas na svakom uglu.Isprobajte neke od čeških specijaliteta
u Krčmi u Šatlavskoj ulici (Krčma Šatlava). Za uživanje u interijeru srednjovekovnog podruma
u kojem možete uživati u roštilju i češkom vinu ili pivu, mesto morate rezervirati unapred.
U restoranu Jakub preporučujemo da isprobate klasična češka jela poput češke supe kulajde,
zeca u umaku od senfa...
DREZDEN
Priča o Drezdenu, glavnom gradu Saksonije smeštenom u dolini reke Elbe, ujedno je i priča o
riznici pravog kulturnog blaga koje se nalazi u istočnom delu Nemačke. Zašto još ovaj grad
zovu "Firenca na Elbi" bice vam jasno kada se nadjete na čuvenom "Teatarplatzu" odakle se
pruža veličanstven pogled na monumentalne građevine koje duboko u svojim temeljima kriju
priču o istoriji grada, koji je u Drugom svetskom ratu bio uništen do temelja, a onda se poput
ptice "feniks" izdigao iz pepela.
Pre svega jedan sokantan podatak,Drezden je verovali ili ne prapostojbina Južnih Slovena,naši
preci put Balkana krenuli su iz pravca ove prestonice, samim tim dobrodošli dragi putnici u
naše izvoriste,van ovog podaka Drezden ce vec uveliko osvojiti vaše srce, da li zbog njegove
istorije, kolača od marcipana ili kulture koja je odisala u svakom kamenu, Drezden će i dalje ostati
tajnovit grad, sa burnom istorijom svojih kraljeva i vojvoda.
Tužna istorija i bombardovanje Drezdena od strane Amerikanaca i Britanaca za vreme Drugog

svetskog rata 13.i 14. Februara 1945.godine, kada je uništeno oko 80 odsto zgrada, najlepših
arhitektonskih zdanja, ostaje i do dan danas velika zagonetka za mnoge istoričare - Koji su razlozi
Čerčilovog napada na prestonicu Saksonije? Postoji nekoliko varijanti ili objašnjenja, da je moćni
vladar želeo Rusima da demonstrira brzinu napredovanja zapadnih snaga, te i da je hteo izbeći
borbe na zemlji i samim tim bombardovao Drezden,to ne znamo.
Drezden je dugo bio pošteđen od napada saveznika, ali nepuna tri meseca pre kraja Drugog
svetskog rata, na taj je grad u napadu, koji je trajao 37 časova, bačeno na hiljade bombi od
kojih je stradalo preko 25 hiljada civila. O ovom periodu burne istorije, istoričari, ali i turistički
vodiči kao i stanovnici prelepog Drezdena, pričaju sa setom, pokazujući na obnovljene građevine
koje uprkos teškim razaranjima, onako veličanstvene prkose vremenu, a prolaznicima oduzimaju
dah.
Posetiti Drezden a ne probati čuvene "Bokvurst" ili "Franvurster" kobasice, isto vam je kao da
posetite Italiju a da ne probate picu ili već neko drugo tradicionalno jelo. Kobasice se prodaju
na ulici, te dok šetate čuvenom Praškom ulicom (Pragerstraße), kupite vurst sa senfom u zemički koji
košta 1,80 evra. Pragestrase je glavna ulica u kojoj se nalaze šoping centri, jedan od najvećih je
"Alt Markt" u kojem možete da pazarite bukvalno sve, od kozmetike, garderobe, obuće, nakita,
tehničkih stvari. Pored čuvenih modnih brendova "Prade" i "Gučija" tu su i C&A , zatim H&M,
"Primark" u kojima ćete za male pare obnoviti svoju kolekciju.
Prepun kafića i prelepih restorana koji se najviše nalaze u Novom gradu (Neustadt) za čuvenu Tase
kafu( Tasse Kafe), ukusa sličnog kao espreso moraćete da izdvojite oko 2,10 evra. Nemci praktikuju
da uz kafu uvek pojedu i neki kolač ili parče torte kojih je u izobilju, pa je odluku teško doneti, ovaj
užitak vas košta oko 2,90 evra, dok se običan kolač sa jabukama i marcipanom,suvim grožđem
može kupiti i za 0,90 evra.
Ukoliko vaš obilazak gradom planirate gradskim prevozom, tramvaji su glavno prevozno sredstvo
u gradu. Na tabli koja se nalazi na svakom stajalištu označeno je tačno vreme za koliko koji prevoz
stiže, saobraćaj funkciniše besprekorno kako u dnevnim tako i u noćnim satima. Dnevna karta koju
možete kupiti u prevozu na automatu ili na stanicama košta 6 evra, dok karta za 1,5 sat vožnje iznosi
2,30 evra, nedeljna karta košta 21evra, dok za mesečnu morate izdvojiti oko 60 evra.
Nemci ljubitelji fudbala i piva, svoje vikend rado će iskoristiti navijajući za svoj gradski klub
"Dinamo" koji se nalazi u blizini Velikog parka i do kojeg se stiže sa glavne stanice (Hautbahnhofa).
Ono što je privuklo moju pažnju jeste da ne postoje pešački prelazi, samo dve bele linije koje
pokazuju gde je mesto za pešake, semafori često umesto zeleno pokazuju crno, što je znak da ulicu
možete preći. Ukoliko imate mogućnost, grad je najlepše obići biciklom, Nemci dosta koriste ovo
prevozno sredstvo.
Osim što Drezden nazivaju gradom kulture, on je i bogat industrijski centar. Sa preko pola miliona
ljudi koji žive u gradu, dok 1,25 miliona stanuje u širem gradskom području, većina radi u
automobilskoj industriji, ali i u industriji satova, optičkih instrumenata i izradi poluprovodnika.
Rudarstvo je temelj razvoja Saske oblasti. Drezden je četvrta po veličini urbana regija posle
Berlina, Hamburga i Kelna.
Rekonstruisan nakon Drugog svetskog rata, zaista je nemoguće zamisliti da je od pepela ponovo
nikao pravi dragulj umetnosti. Da je spomenicima i kulturnim zdanjima ponovo vraćen život, kao da
nikada nije bio ni prekinut. Nakon svega, bilo mi je jasno zašto je Geta voleo ovaj grad, zašto je
Šilerova "Oda radosti" nastala u srcu Drezdena i sasvim je jasno zašto je Drezden sinonim
za kulturu, simbol ponovnog rađanja i života koji mnogi zovu "Drezdenska bajka".
ZWINGER PALATA
Da je priča o Drezdenu poput bajke za koju se najviše vezuje ime moćnog vladara Fridriha Avgusta
Snažnog - kralja Saksonije, Litvanije i Poljske koji je vladao tokom 17.veka, uvericete se kada kročite
u baštu čuvene "Cvinger" palate (Zwinger), rezidenciji Avgusta Snažnog, koji je najzaslužniji za
impresivne barokne građevine i lepotu Drezdena. Priče i legende o moćnom vladaru kažu, da je
nadimak Snažni poneo zbog svog fizičkog izgleda, da je voleo da putuje po Italiji i Francuskoj, po
prirodi esteta kralj je umetnike slao na usavršavanje po čitavom svetu, te se mogu zapaziti stilovi
italijanske kulture.
Legenda kaže, da je Avgust Snažni pored toga što je voleo lepotu i raskoš bio je i veliki
ljubavnik, te je iza sebe ostavio čak 370-oro dece koju je dobio sa velikim brojem ljubavnica
kojima je u znak zahvalnosti za potomstva gradio raskošne palate. U samom srcu barokne
umetnosti, palati "Cvinger" nalaze se najlepše skulpture i fontane, dok unutrašnjost rezidencije krasi
vrt koji izlazi na sve četiri strane palate, koja je ujedno bila deo odbrambenog zida.
Ljubitelji umetnosti u ovom impresivnoj rezidenciji mogu da posete i nekoliko muzeja. Palata krije pet
veličanstvenih dragulja - Muzej oružja koji sadrži kolekciju od preko 10.000 kostima i oružja, zatim
čuvenu Galeriju Starih Majstora - najbogatiju kolekciju slika (750) Rafaela, Ticijana,
Đorđona,Rubensa, Rembranta i mnogih drugih umetnika 15.i 16.veka. Takođe, u ovom sklopu se
nalazi i Galerija Novih Majstora, ali i Muzej porcelana kao i "Zeleni trezor". Dnevna karta za obilazak
ovih Muzeja u sklopu "Cvingera" košta oko 20 evra, dok se ulazak u vrt ne naplaćuje.
ZEMPERE OPERA
Da li zbog prošlosti i istorije koja se toliko utkala u svaki kamen ovih veličanstvenih građevina koje
kao da su poput živih duša pričale svoju priču svaka za sebe, pažnju ce vam na izlasku iz "Cvingera"
privuci "Zemperopera" (Semperopera) naziv je dobila po svom stvaraocu Gottfried Semperu koja je
tokom bombardovanja 1945. godine bila do temelja razrušena, da bi se nakon 40 godina vrata opere
ponovo otvorila. I ova izvanredna građevina krila je svoju tajnu duboko u unutrašnjosti
pozorišta, posetioci na ulazu su mi rekli da su akustika i zvuk koji čujete u ovoj opera bolji od
onoga u čuvenoj milanskoj Skali.
Za jedan ovakav užitak i obilazak "Semperopere" potrebno je izdvojiti oko 15 evra, dok se ulaznica
za pojedine događaje i manifestacije koje se održavaju u njoj kreće i do 200 evra
Bogorodična protestantska crkva (Frauenkirche)
Jedan od simbola saksonske prestonice građena od 1726-1743 godine je poznata i Bogorodična

protestantska crkva (Frauenkirche). Tokom bombardovanja pretrpela je velika razaranja, bila je
simbol rata, da bi nakon njene obnove od 1994-2005 godine postal simbol pomirenja i
ujedinjenja naroda. Zanimljiv podatak koji sam čula a vezan je za ovo prelepo zdanje jeste da ju je
često posećivao Johan Sebastijan Bah koji ju je davne 1726. godine i lično otvorio. Unutrašnjost
Crkve je toliko prostrana da može da primi i preko 3 hiljade vernika.
PREDLOG
Da je sve poput bajke u ovom slučaju Drezdenske, još jednom se uverite kada posetite samnom I
Kraljevsku palatu (Rezidenzschloss Dresden), koja je nekada bila jedna od najvažniji renesansnih
zgrade u Nemačkoj. Od 1485. godine Drezden je bio prebivalište Saksonskih kraljeva. Ključni
arhitektonski značaj Kraljevskog dvora bio je od 1548-1556 kada je dvor rekonstruisan, kao takav
vekovima je bio značajno stecište prinčeva i kraljeva, njihovo mesto moći. Decenijama nakon rata,
Kraljevska palata je morala da se energično brani protiv planova za rušenje, konačno 1986.godine je
počela obnova. Danas, Kraljevska palata, najveći je kulturni dragulj ovog dela Evrope.
U sklopu palate nalazi se nekoliko muzeja u kojima se čuva blago kralja Avgusta, darovi i čuveni
"Zeleni dijamant"neprocenjive vrednosti. Preko 380 eksponata, dragog kamenja,nakita i objekata
možete videti u okviru postavke u Velikoj Sali (Riesensaal-a). Kabinet grafike nalazi se u prostranim
sobama dvorca, dok su za turiste najatraktivnije postavke u muzeju "Novi zeleni trezor" ( Neues
grüne gewölbe) , Istorijska zelena grobnica (Historische grünes gewölbe) Turska soba ( Türkische
cammer) u kojoj se nalazi najveća i najstarija zbirka eksponata iz perioda Otomanskog carstva.
Ulaznica za obilazak ovih nekoliko muzeja košta 21 evro, izuzev za muzej "Novi zeleni trezor" koji se
naknadno plaća.
Nezaobilazna je poseta čuvenog Murala na kojem su prikazani svi vladari Saksonije koji se
nalazi u Avgustovoj ulici (Augustusstraße), pogled na jedno ovakvo delo u koje je utkano
hiljade i hiljade sitnih porcelanskih pločica, ostaviće vas bez daha.
Kulturna ponuda u Drezdenu je prebogata-čuvena po svojom muzici već skoro 700 godina, Nemojte
se začuditi ako na ulicama vidite ljude kako sa sobom nose neki od instrumenata, većina mladih ljudi
svira neki muzički instrument. Poznati festivali su svakako džez festival, zatim filmske noći na obali
Elbe, ali i mnogi drugi poput festivala tetovaže koji se održava upravo u ovom periodu.
AMBASADE
Slovačka
Ambasador: Momčilo Babić
Budkova 38
Adresa: 81104 BRATISLAVA
SLOVAČKA REPUBLIKA
+ 4212 / 544-31-927,
+ 4212 / 544-31-928,
Telefon:
+ 4212 / 544-31-929,
+ 4212 / 544-31-935
Faks: + 4212 / 544-31-933
E-mail: embassy.bratislava@mfa.rs
Internet sajt: http://www.bratislava.mfa.gov.rs
Mađarska
Ambasador: Ivan Todorov
Adresa: Dozsa Gyorgy ut 92/b

H-1068 BUDIMPEŠTA
MADjARSKA
Telefon (centrala): + 361 / 342-85-12
Telefon: + 361 / 322-98-38
Faks: + 361 / 322-14-38
Telefon (sekretarijat): + 361 / 342-05-66
Telefon konzularnog
+ 361 / 322-14-39
(centrala):
+ 361 / 322-14-36,
Telefon konzularnog:
+ 361 / 322-14-37
Faks konzularnog: + 361 / 352-88-46
budapest@serbiaemb.t-online.hu
E-mail:
budapest-consulat@serbiaemb.t-
E-mail konzularnog:
online.hu
Internet sajt: http://www.budapest.mfa.gov.rs
Češka Republika
Ambasador: Vera Mavrić
118 00 PRAG 1, Mostecka 15

Adresa:
ČEŠKA REPUBLIKA
Telefon: + 4202 / 57-53-20-75
Telefon (Sekretarijat): + 4202 / 57-53-03-93

Telefon (Konzularno
+ 4202 / 57-53-39-49
odeljenje):
Faks: + 4202 / 57-53-39-48
embassy.prague@mfa.rs
E-mail:
konzularno.prag@mfa.rs
Internet sajt: http://www.prague.mfa.gov.rs
Nemačka
Ambasador: Dušan Crnogorčević
Taubert Strasse 18
Adresa: D-14193 BERLIN
NEMAČKA
+ 4930 / 895-77-00,
Telefon:
+ 4930 / 895-77-02
Faks: + 4930 / 825-22-06
E-mail: info@botschaft-serbien.de
Internet sajt: http://www.berlin.mfa.gov.rs

A&O Prague
Хотел са 2 звездице
Děčínská 1, 180 00 Praha 8, Чешка
+420 286 880 235
A & O se nalazi pored parka Malesicki,na 300 metara od tramvajske stanice Zborov i 20 minuta
vožnje tramvajem od istorijskog centra Praga.Hotel A&O nudi doručak na bazi švedskog stola koji je
veoma bogat i besplatan pristup bežičnom internetu.
Време пријављивања
Do 3:00 по подне
Садржаји
Дозвољено за кућне љубимце
Добро за децу
Перионица веша
Има бар
Забрањено пушење
Паркинг
Базен
Ресторан
Приступачност
Лифт са приступом за инвалидска колица
Улаз са приступом за инвалидска колица
Понуде за смештај
Породичне собе
Клијентела
Погодно за породице
Плаћања
Дебитне картице
Кредитне картице — MasterCard · VISA

Prag

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prag

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAGUE

Avanturista I Turistički Vodič:

PLAN I PROGRAM PUTA

Dan 2 (27.04.2019): Dolazak u Prag u prepodnevnim časovima. Fakultativni obilazak grada:

Dan 3 (28.04.2019): Doručak. Fakultativni izlet u Drezden, “Firencu na Elbi” u Saksonskom

Obilazimo: palata Cvinger, opere Zemper, Državni muzej, Bogorodičina protestantska

Dan 4 (29.04.2019): Doručak. Fakultativan odlazak u Češki Krumlov, jedan od najčuvenijih

Povratak u Prag. Fakultativna vožnja brodom po Vltavi. Noćenje.

Polazak za Beograd u večernjim časovima.

Dan 6 (01.05.2019): Dolazak u Beograd u prepodnevnim časovima.

Vreme polaska: 18;00(optimalno) - Vreme dolaska: 20:00(optimalno)

Obavestiti putnike da je mesto okupljanja kod Muzeja Jugoslavije(Kuća cveća),najmanje sat

Olympus Plaza - ЕКО benzinska stanica (15 min odmor)

Vreme dolaska: 19:45(optimalno)

Napomenuti putnicima da se obezbede hranom i vodom jer posle prelaska granice u

1 RSD = 2.69 HUF

Po povratku u autobus obavesti ih da se probližavamo granici i da spreme pasoše uz napomenu

Današnja Budimpešta obuhvata tri nekadašnja grada, a mogla je i da se zove drugačije

Nijedna zgrada ne sme biti viša od 96 metara

Budimpešta ima zaista stare atrakcije

Neke od atrakcija su stvarno velike

Budimpešta nije oduvek bila prestonica

Poznata je po svojim termalnim izvorima

Elvis Prisli je počasni građanin Budimpešte.Čuvenom američkom muzičaru je državljanstvo

Dvorac Bojnice- najlepši dvorac u Slovačkoj smešten je na prekrasnoj lokaciji na brdu

Slovakinja Adrijana Sklenarikova model je s najdužim nogama na svetu, barem po Ginisovoj

Rajkai Határ Parkoló(Slovačka)- E65/D2 Břeclav//SVK E65/D2 Brodské(Che)

Za Habsburgške vladavine utvrdjanje Špilberk pretvoreno je u zatvor i vojnu bolnicu, u kojoj su

Česka Republika Osnovne Informacije

Glavni grad: Prag Službeni jezik: Češki

Predsednik: Miloš Zeman Predsednik Vlade: Andrej Babiš

Nezavisnost: 28. oktobar 1918. kao Čehoslovačka,podeljena 1. januara 1993.

Površina: 78.866 km2 (114) — voda 2%

Stanovništvo ‍: 10.512.400 Gustina: 133,29 st./km2

Valuta: Češka kruna CZK‍

1 CZK = 4,5878 RSD 1 EUR = 25,7301 CZK

Vremenska zona: UTC +1, +2 (CET, CEST)

Pozivni broj: +420

Zemlja nudi izuzetno arhitektonsko nasleđe sa impresivnim dvorcima, istorijskim mostovima i

Након пораза Аустроугарске у Првом светском рату, чешке земље су се осамосталиле и

Прва Чехословачка република била је етнички веома разнолика, са великим немачким,

Kraj: Centralnočeški Osnovan: IX vek Stanovništvo:

Prag,zlato praslovenske kulture,mistika srednjeg veka I velelepnost baroka.Na svojih osamnaest

Grad dugovečne prošlosti i bogate istorije,kraljevski,zlatan.Topot kopita na Satromestskim

Starogradski trg u Pragu

je ipak najpoznatiji po astronomskom satu iz XV veka. Fascinantna mehanička prestava, koja se

Astronomski sat, poznat kao Praški Orloj

Old Town Hall Tower and Astronomical Clock Travel Tips

Interijer: od januara do decembra, ponedeljak od 11:00 do 18:00.

Legenda o predskazanju časovnika:

Hram Device Marije Tinske

Adresa: Karmelitska 9, 118 00 Praha 1, Češka, Prag

Muzej od ponedeljka do subote od 9:30 do 17:00 i nedeljom od 13 do 18 časova.

Ova monumentalna gotička crkva na Starogradskom trgu sa 80 metara visokim tornjevima

Crkva Svetog Nikole

Malostranske namesti, 118 00 Praha 1, Češka, Prag

Istorijski jevrejski geto Jozefov

Stop at: Starij zidovskij Hrbitov, Praga, Bohemia

Stop at: Španska sinagoga, Jevrejski muzej u Pragu, Prag, Bohemija

Stop at: Sinagoga Pinkas, Jevrejski muzej u Pragu, Prag, Bohemija

Sinagoga Pinkas je druga najstarija sačuvana sinagoga u Pragu.

Stop at: Sinagoga Klausen, Jevrejski muzej u Pragu, Prag, Bohemija

Sinagoga Klausen je najveća sinagoga u jevrejskom gradu Praga.

Stop at: Sinagoga Maisel, Prag, Bohemia