t
Kriza na putu ka EU[{OO(OO)O}AA]
Razvoj ekonomskih odnosa, evolucija graaanskih
prava, antiklerikalni intelektualnipoduhvati, doveli su do
toga da etnicka i verska pripadnost graaana, negde vise
negde manje, postanu ono za sta drzava nije direktno
zainteresovana
5_ iJa Rakovic
Z akasneli nacionalizmi na Istoku i novi nacionalizmi
na zapadu Evrope obelezili su kraj prosloga veka.
Pocetkom treeeg milenijuma situacija se smirila,
'-ormirale su se nove drZave na Istoku a neke
zapadnoevropske drzave su se decentralizovale i dale svojim
:nanjinama vise prava. Sve ovo desavalo se paralelno sa
u:spostavljanjem zajednickog evropskog trZista, politickim i
clonomskim umrezavanjem koje je Ugovorom iz Mastrihta
'"eZultiralostvaranjem Evropske unije.
~.fVLTIKULTURALIZAM NASPRAM
~ACIONALNOG JEDINSTVA
Brisanje granica izmedu evropskih drZava kod
C"TOpofilastvorilo je nadu da ce se evropski narodi, kako
zapadni tako i oni istocni, pribliziti, te da ce se istorijski
antagonizmi prevaziCi. NaroCito ovde u Bosni i Hercegovini
i:O prevazilazenje istorijskih antagonizama izgleda kao
nedosanjani san koji su ostali Evropljani dostigli, a nama tek
predstoji poplocavanje puta ka mirnom zivotu sa Drugim.
Fizicko brisanje granica izmedu naroda ne znaCi
brisanje granica u glavama ljudi. lako su clanice Unije
neutralne po pitanju etnicke pripadnosti gradana sto se
n;ihovih prava pred zakonom tice, daleko od toga da je u
zemljama Zapadne Evrope postignuta harmonija u
emickim odnosima. Razvoj ekonomskih odnosa, evolucija
gradanskih prava, antiklerikalni intelektualni poduhvati,
doveli su do toga da etnicka i verska pripadnost gradana,
negde vise negde manje, postanu ono za sta drzava nije
direktno zainteresovana. No, i taj mit 0 etnokulturnoj
neutralnosti' poceo je da se preispituje s obzirom na
promene koje su se u Evropi desile. Do preispitivanja je
doslo zbog prosirenja Evropske unije, imigracijom iz Treeeg
sveta, a "ostrica postojece etnokulturne razliCitosti nije
orupljena demokratizacijom"2. Sukobi u Severnoj Irskoj,
baskijski separatizam, flamansko-valonska prepiranja,
rasno motivisano nasilje u Britaniji, Francuskoj i Nemackoj,
ligizam i sicilijanizam u Italiji, pokazuju da Evropa nije
basharmonicna kada je 0 etnickim odnosima rec.
"Postmodernog pojedinca karakterise odsustvo
snaznog pojedinacnog identiteta. . . on je plutajuCi
[{OO(OO)O}AA]= BIH
pojedinac koji nema nikakvih jasnih referentnih tacaka ili
parametara...,,3 Medutim, ma koliko globalizacija i
savremenost doveli u pitanje tradicionalne referentne tacke i
stare oblike lojalnosti pojedinaca, i dalje nas u velikoj meri
odreduje ono sto nismo sami birali: etnicka-nacionalna-
verska pripadnost, recju, kultura zajednice u kojoj zivimo.
Karakteristika neonacionalistickih pokreta u
Zapadnoj Evropi je uglavnom tdnja za autonomijom, a ne
separatizam. Mnogi od pokreta svoje programe grade na
ideji dvojnog, politickonacionalnog i kulturnonacionalnog
identiteta4. Dozvoljava se, dakle, mogucnost da se u okviru
jedne socijetalne kulture, olicene u zajednickom jeziku koji
se koristi u sirokom spektru institucija jedne drZave, smesti
vise etnickih kulturi. Time se iskazuje dvojnost istorijskih
secanja, odnosno lojalnost svojoj kulturi s jedne, a drZavi s
druge strane. Tako, na primer, skoti u Velikoj Britaniji ne
zele otcepljenje, ali insistiraju na svojoj etnickoj i verskoj
razliCitosti od Engleza. Od donosenja Act of Union 1707.
godine skotska je u sastavu Kraljevstva i od tada ima poseban
polozaj koji olicavaju autonomni pravosudni i obrazovni
sistemi, te vlastiti sistem lokalne samouprave. Ali, svoj
parlament skoti su dobili tek 1997.godine 6.
DRZAVA U ODNOSU PREMA GRADANIMA
Velika Britanija je dobar primer kontinuiranog
diversifikovanja uzrokovanog velikom pokretljivoscu
stanovnistva i stalnom imigracijom iz svih delova sveta. U
odnosu prema drZavi, u Kraljevstvu stoji pojedinac, a ne
zajednica, etnicka ili verska. Pojedinac moze ostati delom
svoje zajednice (hindu, pakistanske, italijanske, poljske), a
istovremeno biti lojalni gradanin Ujedinjenog Kraljevstva.
Veliku Britaniju specificnom cini i proces decentralizacije,
koji daje sansu svim gradanima da ucestvuju u procesu
politicke kontrole i odlucivanja 0 sve sirem spektru pitanja
od drustvenog znacaja.
Institucije Velike Britanije su zainteresovane za
etnicki i verski background svog stanovnistva. Postoje
razliCite vladine komisije za ostvarivanje rasne jednakosti,
nastoji se da u sudski sistem ude sto vise pravnika iz redova
useljenickih zajednica. Cilj je da drzava bude sto blize
LJETO 2004. 29
II'
gradanima.
U Francuskoj pak, drZava uopste nije
zainteresovana za boju koze, etnicku pripadnost ili religiju
svojih gradana. Francuski model nacije temelji se na ideji
politieke nacije, gde je nacija "jedan stalni plebiscit"'. U
francuskom pravnom sistemu deluje princip ius soli, na
osnovu kog se drZavljaninom postaje rodenjem u zemlji ili
odredenim brojem godina provedenih na teritoriji
Francuske8.
Nasuprot principu ius soli je princip ius sanguinis,
koji pripadnost drzavi vezuje za poreklo. U nemackom
pravnom sistemu deluje ius sanguinis, sto je nakon pada
Berlinskog zida dovelo do toga da nemacka drzava podari
ddavljanstvo Nemcima s krajnjeg istoka Evrope, a uskrati
pasose nemalom broju dece imigranata doseljenih u
Nemacku sedamdesetih godina proslog veka.
lako se iz navedenog Cini da je francuski model
nacije liberalniji od nemackog, ne treba zaboraviti da u
Francuskoj zahtevi za razliCitoscu pred institucijama drZave
ne vrede, sto pokazuje nedavna polemika 0 zakonu 0
zabrani nosenja verskih simbola u drzavnim skolama.
Marame su zabranjene u francuskim drZavnim
institucijama, dok na londonskom aerodromu Heathrow
putnike na pasoskoj kontroli moze docekati Britanka
kineskog porekla sa jakim akcentom, Arapkinja sa
maramom na glavi ili Sik sa turbanom.
Stice se, dakle, utisak da je Velika Britanija u
prednosti u odnosu na Francusku i Nemacku sto se politike
multikulturalizma tice. Dok se u Francuskoj i Nemackoj,
uprkos razliCitim konceptima nacije, drugost stavlja sarno u
sferu privatnog zivota, u Britaniji se razlike pokusavaju
"ukopcati" u sistem institucija.
JEDNOJA-MNOGIMI
Za uspostavljanje principa etnokulturne pravde
neophodne su jake politicke institucije. Postratna BiH je
josuvek drZavno slaba. Proces pomirenja na ovim
prostorima teee. Nema vidljivih granica izmedu entiteta,
Mostar je ujedinjen, tzv. zajednicke institucije funkcionisu
vec nekako. No, one granice u glavama Ijudi josuvek nisu
pobrisane. Sloboda savesti je zagarantovana i svako sebe
moze ograniciti u odnosu na Drugog koliko god hoce i zeli.
Ipak, nismo Ii se potrudili da naoko nevidljive granice
izmedu bh. naroda ipak budu dovoljno prisutne da nas, na
ovaj ili onaj naCin, ogranicavaju. U mostarskom Dnevnom
listu i dalje se mogu videti oglasi u kojima se trazi zamena
stana Sarajevo-zapadni Mostar, u julu je u Sarajevu
eksplodirao automobil bas na meauentitetskoj liniji
razdvajanja. Jasno je, medutim, da BiH kao multikulturna
konfiguracija9 ne moze biti centralizovana a da ne dovede u
pitanje ekonomske i kulturne specificnosti svojih
unutrasnjih regiona.
Bosna i Hercegovina bi mogla biti veoma plodno
polje za promovisanje dvojne politickonacionalne i strane 73-80
kulturnonacionalne lojalnosti u kojem "jedno ja ima
mnogo mi"lO. Afirmacija Ijudskih prava, odustajanje od
maksimalistickih nacionalnih zahteva, preispitivanje
sopstvenih istorija te reforma obrazovnog sistema, tj.
uvodenje neke vrste komparativnog pristupa (po principu
slicnosti i razlike u jeziku, istorijskim interpretacijama)
morali bi uspostaviti atmosferu u kojoj ponos sto neko
30 NOVI POGLEDI
pripada nekom od konstitutivnih i manjinskih naroda nece
iskljuCivati ponos pripadnosti drZavi Bosni i Hercegovini
kao multikulturnom drustvu.
Neka od najvaznijih pitanja 0 kojima treba
razmisljati su kako decentralizovati drZavu a, istovremeno,
izbeCi stvaranje etnicki homogenih regija te kako suzbiti
separatizme ako je vecnemoguce izbeCietnicku homogenost
nekih prostora.
Sporazum u Dejtonu ostavio je asimetricno
decentralizovanu drzavu. Ideja asimetricne decentralizacije
primenjuje se sirom Evrope i mogla bi nanovo biti model za
BiH, ali u potpuno novom konceptu i kontekstu. Novi
koncept bio bi decentralizacija BiH na osnovu ekonomsko-
geografskih karakteristika u novom kontekstu priprema ove
zemlje za evropske integracije.
Autor je roaen 1979. godine u Novom Pazaru; diplomirao na
Fakultetu politiekih nauka u Beogradu na Katedri za
novinarstvo i komunikologiju; specijalistieki studij u oblasti
radionovinarstva zavrlio u Sarajevu; trenutno pred
diplomiranjem na Filololkomfakultetuu Beogradu na Katedri
za orijentalistiku.
BiH as a interethnic postconflict society needs re-
reconstruction of the state identity. One of the ways could
be bulidingup ofa state which would in itself reconcile two.
kinds of loyality: loyality to the state and to the culture of
onezs family background. Western European countries
can be the examples of how to decentralize the state
without frustrating ethnic groups and with promoting of
human rights standards in order to create a society which
1 Will Kimlicka, clanak "Etnicki odnosi i zapadna politicka teorija",
casopisHabitus, Novi Sad, mart 1999, strana 20-25
2 Alpar Losonc, Habitus, Novi Sad, mart 1999, strana 91
3 Paul Marie Rosenau, Postmodemism and the Social Sciences, Princeton
University Press, Princeton, 1992. page 65.
4 Antoni Smit, Nacionalni identitet, XX vek, Beograd 1998, strana 216
5 Will Kimlicka, op. cit. strane 20-25
6 Sinisa Tatalovie, Manjinski narodi i manjine, Prosvjeta, Zagreb, 1997,
7 Kristijan Dordano, Ogledi 0 interkultumoj komunikaciji, XX vek,
Beograd 2001, strana 209
8 Pjero Zanini, Znacenja granice, Clio, Beograd 2002, strana 63
9 "Multikulturne konfiguracije daju se definisati kao interetnicki
sistemi koje karakterise prisustVo etnosocijalnih dispariteta i etnickih
napetosti koji iz njih rezultiraju", Ogledi 0 interkultumoj komunikaciji,
Kristijan Dordano, XX vek, Beograd 2001, strana 142
10 WJ.M. Mackenzie, Deljeni identitet, zbornik tekstova Politicka
antroplogija, priredivac cedomir cupie, Clio, Beograd, 2002, strana 102