улагања, али различитог обима и степена прецизности.

Наиме, тежња је што

свеобухватније регулисати правне послове, улагачког карактера, реализоване на
територији друге државе, раздвојити их од класичних комерцијалних послова, пружити
адекватну правну заштиту страним улагачима и осигурати извесност у пословању и
предвидљивост у погледу стицања профита. Разлог таквог приступа у дефинисању
страних улагања јесте намера да се осигура примена правних извора, као и института,
мера и инструмената заштите садржаних у њима, што шири круг облика страних
улагања.11
Страни улагач може бити мотивисан различитим факторима на инвестирање у
држави пријемници капитала, као што су јефтини фактори производње, раположивост
природним ресурсима и могућност њихове ефикасне алокације, узимање учешћа на
новим тржиштима и потом пласирање робе на њима, а све ради стицања што виших
профита. Наиме, улагач који купује одређене инвестиционе или капиталне вредности
очекује принос од инвестиције који би требало да се реализује током трајања
инвестиције, а подразумева стечене користи од имовине умањене за износ текућих
трошкова.12 Капитал ће се кретати ка локацијама, на којима се може оплодити и
увећати, а тиме се покреће већи економски потенцијал, него што би био остварен
искључиво домаћим средствима. 13

3. ВРСТЕ СТРАНИХ УЛАГАЊА

Класификација страних улагања може бити учињена према бројним

критеријумима.14 За потребе нашег рада најважнија је подела према могућности
страног улагача да утиче на управљање улагачким подухватом, у складу са чиме се
страна улагања деле на стране директне инвестиције, портфолио инвестиције и
уговорне форме страних улагања или заједничке пословне подухвате уговорног
карактера.

11
Цветковић, П., Међународно-правна заштита страних инвестиција од
некомерцијалних ризика, докторска дисертација, Ниш, 2005, 29.
Keynes, J. M., op.cit., 177.
13
Војиновић, Ж., Зеленовић, В., Стране директне инвестиције у Србији – разлике у
начину инвестирања и њихове последице, Култура полиса, год. XIV, бр. 33 (2017), 492.
14
Цветковић, П., у својој докторској дисертацији Међународно-правна заштита
страних инвестиција од некомерцијалних ризика, на стр. 30, наводи поделе страних улагања
коришћењем различитих критеријума. Тако, с обзиром на врсту економске вредности која се
инвестира, разликују се инвестиције у стварима и у правима. Према критеријуму својинског
карактера уложеног капитала, разликују се приватне и државне инвестиције. С обзиром на то да
ли је реч о страном капиталу који улази директно из иностранства, или се ради о средствима
страног порекла добијеним из профита већ постојеће инвестиције у држави пријемници
капитала, разликују се инвестиције учињене „свежим“ капиталом и инвестиције капиталом који
се реинвестира. Према интезитету утицаја страног улагача на управљање својом инвестицијом
разликују се директне инвестиције, портфолио инвестиције и уговорне форме инвестиција.
 3.1. Стране директне инвестиције

Највећи удео у прекограничном кретању капитала, посебно у државама у

развоју, крајем 20. века имала су страна директна улагања. 15 Покрећући знатан капитал
у глобалним размерама, стране директне инвестиције постале су не само део светског
економског система, већ и суштински фактор привредног развоја.16 Како подразумевају
кретање капитала преко граница националних држава, стране директне инвестиције су
компанијама омогућавале коришћење ресурса држава са других крајева света и у
почетној фази свог настанка везиване су углавном за екстрактивну делатност.
Временом, долази до њихове појаве у секундарном сектору привреде, односно у
индустрији, а у савременим условима пословања највећи раст су забележиле у
терцијарном сектору, односно у услужним делатностима. Тако су постале једна од
најважнијих карактеристика савремених економских односа, креирајући канале
међународних токова капитала и утичући на развој светског тржишта. Стране директне
инвестиције повезују развијене државе и државе у развоју, утичу на раст
продуктивности и самим тим увећање капитала, омогућавају развој технологије и
употребу савремених техника у процесу производње. 17
Стране директне инвеститиције у савременим условима пословања уз трговину,
постају основни механизам остваривања глобализације светске привреде. 18 У таквим
условима, оне повећавају производњу, запосленост, увећавају доходак и потрошњу и
подижу животни стандард широм света.19 Економски циљ страних директних
инвестиција јесте побољшање друштвеног благостања, посебно у неразвијеним
државама и привредним системима у периоду транзиције, док у формалном смислу се
јављају бројни приступи у њиховом дефинисању, облицима улагања, пруженој заштити
и другоме.20 Поред бројних позитивних ефеката које стране инвестиције остављају на
привреду државе пријемнице капитала, јављају се и одређени негативни ефекти. До
таквог закључка долази се на основу искуства држава пријемница капитала. 21 У
негативне ефекте страних инвестиција убраја се могућност експолатације радне снаге,
развој привреде у складу са интересима страног улагача, а не у складу са националним
интересима и потребама, нелојална конкуренција, посебно у области политике цена,
утицај на суверенитет државе пријемнице капитала, трансфер капитала у државу

15
Bogdan, Ž., Istraživanje veze između inozemnih direktnih investicija i gospodarskog rasta
europskih posttranzicijskih zemalja, Zbornik Ekonomskog fakulteta u Zagrebu, godina 8, br. 2, 2010,
62.
16
Foreign Direct Investment for Development, Maximising benefits, minimising costs, OECD,
2002, 4.
17
Рапаић, С.,Улога страних директних инвестиција у локалном економском развоју у
Републици Србији (2001-2013), докторска дисертација, Факултет политичких наука, Београд,
2016, 28.
18
Несторовић, О., Стране директне инвестиције као фактор одрживог развоја
привреде Србије, докторска дисертација, Економски факултет, Крагујевац, 2015, 6.
19
Дашић, Б., Стране директне инвестиције као показатељ регионалних
неравномерности у Србији и могућности њихове ефикасне алокације, Економски хоризонти,
2011, б. 13(1), 30.
20
Поповић, В., Директне стране инвестиције у Републици Српској и Босни и
Херцеговини, у Зборник радова „Правна сигурност као поспешујући фактор за директне стране
инвестиције“, Крагујевац, 2016, 13.
21
Вујовић, С., Стевановић, С., Петровић, Д., Негативни ефекти страних директних
инвестиција – искуства неких земаља, Економика пољопривреде, бр. 2/2010, 189.
порекла и одлив средстава из државе у којој се послује и чији се ресурси експолатишу,
прекомерна експлоатација природних ресурса и друго. 22
Стране директне инвестиције јесу категорија страних улагања која одражава
циљ страног директног улагача манифестован да дугорочно стекне интерес у
привредном друштву, које је основано или се оснива у другој држави.23 Наиме, у
дефинисању страних директних инвестиција полази се од трајности улагачког односа
који се заснива улагањем капитала у већ постојеће или ново привредно друштво. Из
таквог њиховог одређења произилази да је једно од основних обележја страних
директних инвестиција, које их издваја од свих других облика прекограничног кретања
капитала, управо трајност успостављеног односа. Намера да се оствари трајни интерес
генерално подразумева успостављање дуготрајних односа између страног улагача и
правног ентитета у који улаже, као и могућност страног улагача да утиче на управљање
инвестицијом.24 Наиме, страни улагач који инвестира у привредно друштво, основано
по правном поретку друге државе, на чијој се територији налази, изражава намеру да
кроз своје улагање послује дужи период не би ли остварио свој циљ кроз убирање што
виших стопа профита. Наредна важна карактеристика страних директних инвестиција
јесте утицај страног улагача на управљање правним ентитетом у који је уложио свој
капитал. Страни улагач, код овог облика улагања, мора имати суштински утицај на
управљање инвестицијом, који не мора бити манифестован искључиво кроз већинско
власништво у њој. Прецизније, утицај који страни улагач има не мора бити апсолутан.
Наиме, значајан утицај на пословање компаније у иностранству не мора значити и
апсолутну контролу над њом, већ искључиво постојање реалне могућности утицаја на
доношење одлука у компанији.25 Препорука OECD-а јесте да праг буде 10% акција
компаније у коју страни улагач инвестира свој капитал.26 Такав страни улагач може
контролисати правни ентитет у који је уложио капитал директно или непосредно,
остваривањем гласачког права, али и посредно, преко других правних субјеката, који
имају гласачко право у компанији.27 Резимирано, трајни интерес страног улагача
подразумева постојање дугорочних веза између њега и правног ентитета у који је
уложио свој капитал, док се под контролом над инвестицијом подразумева постојање
значајног степена утицаја на управљање. 28 Заправо, под страним директним
инвестицијама подразумевају се улагања ради стицања својине или контроле над
одређеним средствима, а у циљу убирања профита.29
У својим публикацијама дефиницију страних директних улагања даје и OECD.
Према овој дефиницији страних директних инвестиција, страни улагач за циљ има
успостављање трајног интереса посредством инвестиције у привредно друштво, са

22
Види више: Бубњевић, Д., Ефекти страних директних инвестиција по земљу
домаћина, Школа бизниса, научностручни часопис, 2009, 74-75.
23
Ангелски, М., Димовски, З., Правно регулисање и ефекти иностраних директних
инвестиција у Републици Македонији, у Зборник радова „Правна сигурност као поспешујући
фактор за директне стране инвестиције“, Крагујевац, 2016, 26.
24
Riskt to return – Foreign Direct Investment and the Rule of Law, Hogan Lovells, Bingham
Centre for the Rule of Law, British Institute of International and Comaparative Law, Investment
Treaty Forum, 2015, 12.
25
Рапаић, С., op.cit., 31.
26
OECD Benchmarks Definition of Foreign Direct Investment, fourth edition, 2008, 48.
27
Рапаић, С., op.cit., 32.
28
OECD Benchmarks Definition of Foreign Direct Investment, 48.
29
Станковић, Б., Вигњевић Ђорђевић, Н., Јавно-приватно партнерство и концесије,
као посебни облици страних улагања у Србији, Часопис за економију и тржишне комуникације,
година III, бр. II, 2013, 287.
седиштем у држави различитој од државе његовог порекла, односно у држави
пријемници капитала.30 Дакле, страна директна инвестиција подразумева дугорочни
прекогранични пренос средстава страног улагача из државе порекла у државу
пријемницу капитала, са циљем остваривања профита, а уз преузимање ризика који
током читавог периода пословања носи страно улагање. Током читавог периода
пословања страни улагач има знатан утицај на доношење одлука у предузећу у које је
уложио средства и на начин његовог пословања. Економски интерес страног улагача
остварује се улагањем у државу која обилује неискоришћеним ресурсима, јефтиним
факторима производње, посебно јефтином радном снагом, расположивом
инфраструктуром, као и стабилним и транспарентним институционалним и
регулаторним оквиром, који пружа правну заштиту страним улагачима. Заправо, стране
директне инвестиције за циљ имају стварање сталног економског интереса, који садржи
намеру инвеститора да кроз контролу и управљање реализује профит. 31
Стране директне инвестиције јесу начин за преношење материјалних средстава
из једног привредног система у други, али такође и нематеријалних средстава, попут
технологије, права интелектуалне својине (на пример, иновативни дизајн производа или
предузетничке вештине). 32 То значи да стране директне инвестиције подразумевају
трансфер не само финансијских средстава, већ и свих стварних права и других
имовинских вредности из једне државе у другу, ради њиховог коришћења и
располагањима њима у тој држави, а са циљем убирања профита. Стране директне
инвестиције представљају улагања у одређена привредна друштва, као и све видове
финансирања привредних друштава, на начин који омогућава улагачу да стекне
власничку контролу.33
Како подразумевају реализовање трајнијег интереса и успостављање дугорочног
пословног односа, стране директне инвестиције подразумевају читав низ активности
које предузима страни улагач. Директне инвестиције укључују како почетне
трансакције између два ентитета, тако и све касније трансакције. 34 Активност страног
улагача почиње иницијалним улагањем у предузеће у држави пријемници капитала, али
се и наставља кроз бројне друге радње које се предузимају након тога, а које се
манифестују у реинвестирању оствареног капитала, сарадњу са другим филијалама и
компанијама, као и све наредне трансакције које предузима страни улагач. Иако су
стране директне инвестиције најризичнији вид улагања, истовремено оне доносе и
највећу предност изражену кроз високе стопе профита. 35 У складу са тим, важно је
напоменути да страни улагач реализујући страну директну инвестицију на себе
преузима ризик пословања, али и ризик губитка привредног друштва у које је уложио

30
OECD Benchmarks Definition of Foreign Direct Investment, 48.
31
Јовановић, М., Утицај националног пословног окружења на стране директне
инвестиције као међународну маркетинг стратегију, докторска дисертација, Економски
факултет Универзитета у Крагујевцу, 2012, 169.
32
Simionescu, M., The Realtionship between economic growth and foreign direct investment
during the economic crisis in the European Union, Zbornik radova Ekonomskog fakulteta u Rijeci,
vol. 34, no. 1, 2016, 188.
33
Стојадиновић Јовановић, С., Стране директне инвестиције као облик финансирања
глобалне економије, Банкарство, 1/2013, 38.
34
Станковић, Б., Вигњевић Ђорђевић, Н., op.cit., 287.
35
Види више: Јовановић, М., op.cit., 171.
свој капитал.36 Страно директно улагање подразумева чвршће и трајније укључивање у
токове међународног трансфера капитала и међународног тржишта.
Код страних директних инвестиција су све функције, власничке, управљачке и
контролне обједињене и у рукама улагача.37 Оне могу бити реализоване на различите
начине у држави пријемници капитала, било самосталним оснивањем привредног
друштва, преузимањем привредног друштва, спајањем са привредним друштвом које
већ послује и у власништву је домаћег улагача или пак оснивањем новог, заједничког
привредног друштва са улагачем из државе пријемнице капитала. 38 Облик у коме ће се
реализовати стране директне инвестиције зависи од услова предвиђених у правном
поретку државе пријемнице капитала, као и од пословне стратегије, расположивих
ресурса и циљева улагача. 39 Најчешћи облици страних директних инвестиција јесу
greenfield инвестиције (нове инвестиције), braunfield инвестиције (инвестиције у замену
или проширивање постојећих производних капацитета) и merger and acquistition (
спајања са постојећим компанијама на територији друге државе и припајања и
преузимања компанија, које већ послују на територији државе пријемнице капитала). 40
Greenfield инвестиције јесу један од облика страних директних улагања које
подразумевају изградњу потпуно нових производних капацитета и погона за
отпочињање пословних подухвата. Такве инвестиције подразумевају почетак нових
пословних активности на територији државе пријемнице капитала. Заправо се ради о
потпуно новој врсти послова, која до тада није била реализована у економији државе
пријемнице капитала, што подразумева веће ангажовање свих неопходних ресурса, а
пре свега смањује стопу незапослености кроз отварање нових радних места и повећање
потражње за радном снагом. Са друге стране, ова врста инвестиција пружа нове
продукте потрошачима на тржиштима на којима се појављује. Кључно одредиште
greenfield инвестиција јесу државе у развоју или пак државе у процесу транзиције, док у
развијеним економским системима доминантни облик страних директних инвестиција
јесу спајања и припајања. 41 Појавом на тржишту државе пријемнице капитала утиче се
на конкуренцију, што поред бројних предности које ова врста инвестиција доноси,
може утицати и негативно на конкуренцију домаћих предузећа потискивањем локалних

36
Лабудовић Станковић, Ј., Ефекти преливања страних директних инвестиција, у: М.
Мићовић (ур.), Зборник радова „XXI век – век услуга и Услужног права“, Крагујевац, 2017,
434.
Аntevski, M., Strane direktne investicije: karakteristike, obrasci i efekti, Međunarodni
problemi, Vol. LX, br. 1, 2008, 61.
38
Цветковић, П., Међународно право страних инвестиција, Здужбина Андрејевић,
Београд, 2007, 19.
39
Ibid.
40
Поред наведене поделе, постоји и низ других подела страних директних инвестиција,
до којих се долази коришћењем различитих критеријума. Но, како њихова анализа превазилази
потребе нашег рада, биће само наведене. Према облику, стране директне инвестиције се деле на
хоризонталне, вертикалне и конгломератске. Са аспекта инвеститора, потоји акционарски
капитал, реинвестирани капитал и интракомпанијски зајмови. Према начину ширења
активности матичне компаније на глобалном нивоу, стране директне инвестиције се деле на
ресурсно оријентисане и тржишно оријентисане инвестиције. Светска банка их дели према
мотивима инвестирања на инвестиције које траже повећање продуктивности производње,
инвестиције које траже већ постојеће капацитете како би задржале и промовисале дугорочне
циљеве своје компаније. Стране директне инвестиције могу имати и основне и посебне облике.
Види више: Дашић, Б., Стране директне инвестиције као показатељ регионалних
неравномерности у Србији и могућности њихове ефикасне алокације, 61-70.
41
Беговић, Б., Мијатовић, Б., Пауновић, М., Поповић, Д., Гринфилд стране директне
инвестиције у Србији, Београд, 2008, 13.
компанија са тржишта. Овај вид инвестиција је највећи извор финансијских средстава
за земље које у њему оскудевају, те су за такве државе неопходне ради подстицања
привредног раста и развоја.
Braunfield инвестиције јесу улагања уз коришћење, тј. куповину земљишта и
постојеће инфраструктуре које су већ коришћене у сврху производње одређених роба.
Ова врста инвестиција подразумева улагање којим се врши реконструкција и
модернизација већ постојећих привредних друштава у иностранству.42 Најчешће се
ради о куповини имовине стечајних дужника и поновног покретања производње на већ
постојећим производним капацитетима. Оне свакако доприносе привредном развоју
држава пријемница капитала, али у мањем степену него што то чине гринфилд
инвестиције.
Међународни мерџери и аквизиције подразумевају куповину, спајања или
припајања два привредна друштва различитих држава порекла, при чему мерџери
подразумевају спајање два једнака привредна друштва из различитих држава када
настаје нова фирма, док аквизиције подразумевају спајање два неједнака партнера у
којима једно привредно друштво преузима друго, које таквим подухватом постаје њена
подружница, огранак, пословница или филијала. 43 Merger или спајања су ситуације
када се два или више предузећа која послују у различитим земаљама спајају у једно са
циљем успостављања једног новог привредног субјекта. На тај начин се проширују
производни капацитети, обједињују производни процеси, усвајају најбоље технологије,
ствара ново снажније предузеће које се лакше бори са конкуренцијом и остварује веће
профите, што је и основни циљ спајања компанија. Acquistition или преузимања су
заправо преузимање власништва над једном компанијом од стране компаније страног
улагача. Једна компанија припаја себи другу компанију, преузимајући производне
капацитете, поседоване лиценце и права интелектуалне својине, као и све ресурсе, али
преузимајући и обавезе које је имала циљна компанија. Тако наставља своје пословање
под истим или измењеним пословним именом, а свакако у власништву страног улагача.

3.1.1. Појам страног улагача

Појам страног улагача одређује се како националним, тако и међународним

правним прописима. Општа дефиниција одређује страног улагача као резидента земље
извознице капитала, земље порекла страног улагача, односно као нерезидента земље
пријемнице капитала. То могу бити правна или физичка лица, субјекти јавног или
приватног права. Када страни улагачи улажу на територији државе пријемнице
капитала кроз неки облик страних директних инвестиција, добијају статус страног
директног улагача. Директни инвеститор може бити појединац, група повезаних
физичких лица, корпорација или на други начин организовано привредно друштво,
јавно или приватно или група повезаних лица.
Ко је резидент одређене државе одређује се унутрашњим правним прописима те
државе, док се нерезиденти углавном одређују негативно као лица која нису резиденти
одређене државе.

42
Стојадиновић Јовановић, С., op.cit., 38.
43
Ibid., 40.
 3.2. Портфолио инвестиције

Портфолио инвестиција реализује се посредством светског тржишта капитала

кроз куповину хартија од вредности.44 Портфолио инвестиције немају за циљ
успостављање трајнијег односа између страног улагача и правног ентитета у који се
улаже, као ни остваривање утицаја на управљање предузећем. Портфолио инвеститор у
својим рукама нема моћ да утиче на располагање капиталом, који је уложио у хартије
од вредности привредних друштава у иностранству, односно нема ефективну контролу
над пословањем привредног друштва у чије хартије од вредности је уложио свој
капитал.45 Основни мотив портфолио инвестирања је осигурање приноса на уложени
капитал, без ангажовања свог рада, уз истовремено минимизирање или преузимање
прихватљивог ризика.46 Диверсификација ризика се врши улагањем у већи број
привредних субјеката, односно укупно расположиви капитал се не инвестира у хартије
од вредности једног привредног субјекта, већ у хартије од вредности различитих
издавалаца, чиме се ризик смањује. Традиционални облици ових улагања се појављују
као улагања у хартије од вредности које издаје страна држава, за разлику од
нетрадиционалних, модерних облика који представљају улагања у хартије од вредности
приватних субјеката, која не дају инвеститору право управљања и контроле. 47 Такође,
улагање у хартије од вредности може се остварити и улагањем у институционалне
инвеститоре, који ће даље као професионални улагачи пласирати капитал, не би ли
стекли добит, коју потом исплаћују улагачима.
Управо ови другачији циљеви улагања праве основну разлику између страних
директних инвестиција и портфолио инвестиција, те њихово боље разумевање изискује
и прављење пралеле између ова два вида страних улагања.

3.3. Разлика између страних директних улагања и портфолио улагања

Кључна разлика између страних директних инвестиција и портфолио

инвестиција јесте у висини прага учешћа у власничком капиталу, који потом омогућава
или не омогућава управљање и контролу над пословањем тог привредног друштва. 48
Стране директне инвестиције карактерише суштински утицај страног улагача на
доношење одлука у правном ентитету у који је уложио свој капитал, док код портфолио
улагања таквог циља нема. Једини интерес јесте уложити у хартије од вредности које
доносе сигуран профит.
Стране директне инвестиције подразумевају успостављање трајног односа,
дугорочног пословног односа, док код портфолио инвестиција такве намере нема.
Портфолио инвестиције подразумевају куповину хартија од вредности, акција,
обвезница и других деривативних хартија од вредности са циљем њиховог држања док
доносе извесну корист страном улагачу. Такав однос страног улагача према хартијам од
вредности у које је инвестирао упућује да их може продати у било ком тренутку на

44
Цветковић, П., О ефектима страних инвестиција: резлика између стварности и
предрасуда, у: Квалитет међународних односа, свест о регионалном идентиту и могућности
сарадње и интеграције на Балкану, приредио Д. Тодоровић, Ниш: Институт за социологију
филозофског факултета, 2004, 162.
45
Рапаић, С., op.cit., 30.
46
Јовановић, М., op.cit., 169.
47
Ibid.
48
Рапаић, С., op.cit., 30.
финансијском тржишту. Страни портфолио улагачи су заинтересовани за сигурност
искључиво приноса од свог улагања, стога настоје да диверсификују ризик улагањем у
мање ризичне хартије од вредности, у хартије од вредности које ће донети сигурну
добит уз повраћај уложеног капитала без ангажовања сопственог рада.
Из наведеног даље произилази да стране директне инвестиције подразумевају и
преузимање већег ризика, него портфолио инвестиције. Улагање на трајнијој основи,
као и контролисање компаније у одређеној мери подразумева читав сет ризика, како
комерцијалних, тако и некомерцијалних. Улагањем у стране директне инвестиције
страни улагач добија и бројне обавезе према држави пријемници капитала, услед чега
му се пружају и одређене гаранције правне сигурности. Са друге стране, портфолио
инвеститор ризикује само губитак прихода, дивиденде или камате, који му доносе
хартије од вредности у које је уложио.
Код портфолио инвестиција страни улагач може у кратком року повратити своја
средства, било кроз повраћај уложеног и наплату профита, било продајом на
финансијском тржишту, што није случај код страних директних инвестиција.
Портфолио инвеститор фактички може у било ком тренутку одустати од своје
инвестиције, док такву могућност страни директни улагач нема. Уговорни аранжман
који има успоставља му бројне обавезе према држави пријемници капитала, узроковане
самом чињеницом да користи њене ресурсе и средства, те и да се реализују у имовини
велике вредности. Портфолио инвеститор не мора ниједног тренутка бити присутан у
држави у којој инвестира своја средства, док страни директни улагач мора бити
присутан непосредно или посредно из разлога остваривања свог утицаја у компанији у
коју је инвестирао своја средства.

3.4. Заједнички пословни подухвати уговорног карактера

Заједнички пословни подухвати уговорног карактера јесу мешовит облик

страних улагања, који обједињује карактеристике страних директних инвестиција и
портфолио инвестиција. Такви, мешовити облици страних улагања се реализују кроз
одређене уговорне форме између државе пријемнице капитала и страног улагача, а које
за страног улагача предвиђају само права облигационоправног карактера, а не и
својинска и друга стварна права над оствареним улагачким подухватом.49 У савременој
правној теорији означавају се још и као „Нове форме инвестиција“.
Под осталим облицима уговорне сарадње подразумевају се неинституционални
заједнички подухвати, концесије повезане са В.О.Т. или В.О.О.Т. аранжманима, као и
различити уговори о улагању или трансферу права интелектуалне својине (уговор о
лиценци), уговор о вођењу предузећа.50

49
Цветковић, П., Међународно-правна заштита страних инвестиција од
некомерцијалних ризика, 37.
50
Вукадиновић, Р., Међународно пословно право, 239.