Geološka i hidrometeorološka škola ,,Milutin Milanković”

U Beogradu

REFERAT
TEMA: OBLIK DRUŠTVENE DEVIJACIJE-ALKOHOLIZAM

Teodora Krstić III/2

April 2023
Beograd
1
Šta je alkoholizam?
Alkoholizam je hronična bolest koja uključuje ne samo fizičke, nego i psihosocijalne probleme
čoveka, njegove porodice i okoline. Alkoholizam spada u grupu bolesti zavisnosti. Ne radi se, ni
o kakvoj lošoj navici, kako se to često u narodu misli i govori, več o pravoj bolesti koju treba
lečiti . Po broju obolelih i umrlih alkoholizam se nalazi na trećem mestu u svetu i to iza
kardiovaskularnih bolesti i tumora. Ako tome dodamo da alkoholicar nikada nije sam u svojoj
bolesti, već da pati i veoma često oboli i cela njegova porodica, jasno je da se broj ljudi kojima je
potrebna stručna medicinska pomoć uvećava za dva do tri puta.

Koji su prvi simptomi alkoholizma?

Kad su u pitanju bolesti zavisnosti alkoholizam ima slične osnovne kriterijume kao i druge
zavisnosti. Da bi se ustanovio alkoholizam, neophodno je da budu prisutna bar tri od navedenih
kriterijuma:

1. Postoji jaka žudnja za konzumiranjem alkohola.

2. Osoba ne može da kontroliše da li pije alkohol i koliko pije.
3. Tolerancija na alkohol počinje da raste (osoba s vremenom pije sve više i više alkohola da bi
postigla isto dejstvo koje je ranije imala manja doza).
4. Ukoliko se prestane s alkoholom, javljaju se simptomi apstinencijalne krize (drhtanje ruku,
znojenje, mučnina, nelagodnost i teskoba). Ovi simptomi se mogu javiti i već nakon sat
vremena.
5. I pored toga što je osoba svesna štetnog uticaja alkohola na svoj organizam i svoj život, osoba
nastavlja da pije.
6. U drugi plan se stavljaju sva ranija interesovanja i aktivnosti, porodica, posao i druge obaveze.
Alkohol postaje preokupacija broj jedan u životu te osobe.

2
Kako se postaje alkoholičar?

Alkohol je kroz istoriju bio prihvatljiv u mnogim društvima. Koristio se kao hrana, ali i kao lek – i
to za raznorazne boljke. Poznato je njegovo korišćenje u raznim religijskim i drugim obredima. I
danas postoji običaj da se nekim važnim povodom popije „koja čašica“ da se proslavi.

U našoj sredini, na Balkanu, alkohol se – što je pogrešno – daje i deci. Navodno da „popravi
krvnu sliku“ ili da se ona „naviknu“ na njega. I u medijima se alkohol reklamira kao sredstvo za
opuštanje. Budući da postoji ovakav stav društva prema alkoholu, on je veoma lako i široko
dostupan svima.

Ipak, u psihijatriji se razlikuje njegova upotreba od zloupotrebe i zavisnosti (alkoholizma). Kada

alkohol počne da se zloupotrebljava, to se obično ogleda kroz rizik po zdravlje osobe i dovodi do
određenih problema u ponašanju osobe, kao i odnosima sa drugim ljudima.

Obično se misli da su alkoholičari oni koji puno piju. Ali količina nije ono što definiše
alkoholičara. Definiše ga gubitak kontrole.

Tipovi alkoholičara

Najuopštenije se alkoholičari svrstavaju u svakodnevne i periodične (one koji piju samo u

određeno doba dana ili u određenim prilikama, npr. vikendom).

Postoje i druge podele. Jedna od njih je podela E. M. Jelineka na 5 tipova alkoholičara s obzirom
na to da li se javlja gubitak kontrole, odnosno koliko im je teško da se uzdržavaju od alkohola.

Ranije se alkoholizam vezivao za pojedine profesije, u kojima se smatralo da ima više

alkoholičara nego u drugim. Kasnije je ustanovljeno da ovo ne važi. Da je alkoholizam nije vezan
kako za profesiju, tako ni za druge kategorije stanovništva. Ima ga svuda. Ipak, postoje neke
specifičnosti za pojedine kategorije stanovništva.

3
Alkohol i mladi

Mladost, odnosno adolescencija, razdoblje je eksperimentisanja, kada enormno raste

radoznalost, želja za istraživanjem, novim iskustvima i kada je veoma snažan uticaj vršnjaka.
Najkritičniji period je između 13 i 14 godina, jer se tada najčešće dešava prvi kontakt sa
alkoholom. Naše društvo ima blakonaklon stav prema alkoholu, pa većina dece prvi put proba
alkohol u svojim porodicama, na nekim porodičnim slavljima.

Često ispijanje velikih količina alkohola, kombinovanje više vrsta pića i takmičenje u količini
popijenog alkohola oblici su opijanja kod mladih. Takav način života može vrlo brzo dovesti do
teških fizičkih i psihičkih posledica.

Istraživanje bolnice “Vita” pokazuje da je preko 80% mladih do 17 godina probalo alkohol, a
preko 50% njih redovno ga konzumira i to ne samo prilikom nekih slavlja, nego je to sastavni
deo ispunjavanja slobodnog vremena, uz druženje i izlaske. Oko polovine se opija, što znači da
piju zbog efekata koje pruža konzumacija alkohola.

Alkohol je veoma dostupan, a ne treba zanemariti ni njegov opuštajući efekat, da smanjuje

napetost i poboljšava raspoloženje. Mladi najčešće piju alkohol jer im pruža osećaj slobode i
popravlja raspoloženje, ali tu dolazi i do neželjenih efekata, postaju razdražljivi, neraspoloženi i
tu dolaze u začaran krug da bi se tog osećaja rešili ponovo konzumiraju alkohol i tako dolazi do
zavisnosti.

Da li je alkoholizam nasledan?

Poput dijabetesa, rizik za razvoj zavisnosti od alkohola je nasledan. Osim genetike i sredine,
porodica takođe utiče na potencijalni razvoj alkoholizma.

Ukoliko imate nekog u porodici ko je alkoholičar, budite svesni da imate veće šanse od drugih
da i vi krenete tim putem.

4
Zdravstvene posledice
Poodmakli alkoholizam izaziva brojne zdravstvene probleme, od kojih se neki ne mogu izlečiti
čak ni prestankom pijenja. Osim trovanja alkoholom, javljaju se bolesti jetre od alkohola, ali i
oštećenja srca i bubrega, jednjaka, želuca, creva, pankreasa…

Fizičke posledice nastaju i usled saobraćajnih nesreća i povreda na radu, koje su česte pod
uticajem alkohola.

Budući da alkohol najviše, pored jetre, utiče na mozak (centralni nerevni sistem), javljaju se i
brojne posledice na psihičkom planu.

Recimo, usled oštećenja nervnih ćelija javlja se alkoholna amnezija (tzv. prekid filma). Može da
se desi da se zdrava osoba koja je netolerantna na alkohol nakon pijanstva jedno vreme ne seća
dešavanja dok je bila pod dejstvom alkohola.

To se razlikuje od amnezija koje ima osoba u poodmakloj fazi alkoholizma. Kod njih, osim
poremećenih psihičkih funkcija (poput memorije), dugotrajna konzumacija alkohola izaziva
promene i u ličnosti i u karakteru. Mogu se javiti ozbiljne psihijatrijske posledice, kao što su
psihoza ili depresija.

Da li se alkoholizam može izlečiti?

Da. Uspešno lečenje počinje od apstinencije – uzdržavanja od alkohola. Zatim je bitno da se

apstinencija održi, a to se radi različitim terapijskim sredstvima. Cilj je da se alkoholičar potpuno
oporavi i ponovo socijalizuje.

Budući bolest zavisnosti, alkoholizam se uvek mora držati pod kontrolom. Za nekog ko je bio
alkoholičar važi da mora zauvek da se uzdržava od alkohola jer je čitavog života u opasnosti da
se vrati na staro bude li probao ijednu jedinu kap.Lečenje alkoholizma je kompleksno. Pravo
zalečenje je moguće samo uz intenzivni rad, koji je neophodan ako je cilj da se vodi stabilan i
normalan život.

5
Proces odvikavanja od alkohola

Za odvikavanje od alkohola simptomi mogu da budu jaki i nazivaju se apstinencijalna kriza. U

fizičke spadaju slab apetit i slabost uopšte, znojenje, glavobolja, poremećen san, mučnina. Prate
ih depresivnost, nervoza i promene raspoloženja, u odmaklim stadijumima i halucinacije ili
epileptični napadi. Obično se javljaju od 12 do 48 sati nakon konzumacije alokohola.

Po prekidu uzimanja alkohola, odvikavanje od alkohola počinje najpre detoksikacijom. Klinika za

bolesti zavisnosti detoksikacijom organizma alkoholičara tek uvodi u lečenje.
Naredna faza u lečenju alkoholizma je dodatna izgradnja motivacije za lečenje.

Kako izgleda lečenje alkoholizma? Psihijatri, psiholozi i drugi stručnjaci tokom dužeg perioda
pomažu alkoholičarima da promene svoje stavove, navike, razmišljanja, ponašanje. I time
unaprede svoj život u pravcu koji bi im pre početka lečenja delovao nezamislivo.