ФОНД ИСПИТНИХ ПИТАЊА ПО ПРОГРАМУ СТРУЧНЕ

ОБУКЕ ЗА ПЛАНИРАЊЕ, ПРОЈЕКТОВАЊЕ И НАДЗОР НАД

ИЗВОЂЕЊЕМ СИСТЕМА ТЕХНИЧКЕ ЗАШТИТЕ

ОБЛАСТ 1.

Увод у прогрма и тема 1 - Техничка заштита:

1. Класификација делатности приватног обезбеђења (област, гране, групе

шифре делатности)

Класификације су систем израза у стандардној форми који се користе у

приказивању одговарјућих појава. Оне раздвајају опште податке у категорије које
су, колико је могуће, хомогене у погледу оних карактеристика које су предмет
одређеног истраживања. Те категорије су најчешће приказане у хијерархијској
структури, где се свакој приписује словна или нумеричка ознака.
Класификације се деле на референтне и изведене. Референтне класификације су оне
које су глобално прихваћене и званично усвојене од Уједињених нација и сличних
међународних институција (ММФ, УНЕСКО, ИЛО). То су нпр. ИСИЦ (
класификација делатности), ЦРЦ (класификација производа), НС (класификација
спољне трговине), ИСЦО ( касливикација занимања)... Изведене класификације се
базирају и изводе из референтних и то су НАЦЕ (каласификација делатности у ЕУ),
СРА (класификација производа у ЕУ), ИСЦО-88 (класификација занимања)...
На основу референтних и изведених класификација утврђују се националне
класификације, који им одговарају у потпуности или до одређеног нивоа. У
Републици Србији је на снази нови Закон о класификацији делатности и Уредба о
класификацији делатности са прилогом о јединицама разврставања.
Као што је случај у другим државама, тако и у Србији скора да не постоји ФТО која
је специјализована за пружање само једне врсте услуга приватног обезбеђења, нпр.
услуга физичке заштите. Одговарајући захтевима тржишта и корисника услуга,
ФТО истовремено нуде и пружају више врста услуга обезбеђења, нпр физичку
заштиту, техничку заштиту, транспорт вредности и др. Подела на врсте (секторе) и
категорије услуга приватног обезбеђења у ЕУ потпуно одговара наведеној
класификацији врста и категорија услуга приватног обезбеђења из стпског
стандарда услуга приватног обезбеђења, па је тако европски стандард основне
обуке потпуно примењив у Р. Стбији.
Заштитним и истражним делатностима припада шифра 80. Обухвата услуге
повезане са заштитом као што су: истражне и детективске услуге; услуге
обезбеђења и патролирања; прикупљање и пренос новца, докумената и осталих
вредних ствари уз помоћ особља и опреме за заштиту ових драгоцености током
преноса. Овде спада и обезбеђење функционисања електронских алармних система
као што су противпровалничку и противпожарни аларми, углавном даљинско
надгледање ових система, које често укључује и њихову продају, постављање и
поправљање. Уколико се продаја, постављање и поправљање тих система обављају
засебно, ове услуге не сврставају се у обу област, него у малопродају,
грађевинарство и сл.
80.1 Делатност приватно обезбеђења – грана
80. 10 Делатност приватног обезбеђења – група
Обухвата једну или више следећих услуга: заштиту и патролирање, прикупљање и
пренос новца, докумената и осталих вредних ствари уз помоћ особља и опреме за
заштиту ових драгоцености током преноса. Обухвата услуге: коришћења
блиндираних возила, обезбеђивања телесне заштите, коришћења полиграфа,
узимања отисака прстију, заштите. Не обухвата обезбеђивање јавног реда и опште
безбедности, делатност 84.24.
80. 2 Услуге система обезбеђења – грана
80.20 Услуге система обезбеђења – група
Обухвата:
- надгледање и даљинско надгледање електронског заштитног алармног система
као што су противпровалнички и противпожарни аларми, укључујући њихово
постављање и одржавање;
- постављање, одржавање, поправљање и подешавање механичких или
електронских уређаја на закључавање, безбедносно заштитне сефове повезане са
блиским и даљинским надгледањем;
- јединице које извршавају обе активности могу бити ангажоване у продаји
заштитних система, механичких или електронских уређаја на закључавање,
безбедносних и заштитних сефова.
Не обухвата:
- постављање система обезбеђења као што су противпровалнички и
противпожарни аларми, без каснијег надгледања, дел. 43.21
- трговину на мало заштитним системима, механичким или електронским
уређајима на закључавање, безбедносним и заштитним сефовима у
специјализованом радњама, без надгледања, инсталирања и услуга
одржавања, дел. 47.59
- давање савета у вези са безбедношћу, дел. 74.90
- обезбеђивање јавног реда и опште безбедности, дел.84.24
- услуге израђивања дупликата кључева, дел.95.29

80.3 Истражне делатости – грана

80.30 Истражне делатности – група
Обухвата:
- истражне и детективске услуге
- активности свих приватних истражитеља без обзира на то за кога и шта
истражују

2. Општи и посебни услови за стицање лиценци за правна лица и

предузетнике, врсте лиценци

За вршење послова приватног обезбеђења правном лицу или предузетнику

Министарство може издати: 1) Лиценцу за процену ризика у заштити лица,
имовине и пословања; 2) Лиценцу за вршење послова физичко-техничке заштите
лица и имовине и одржавање реда на спортским приредбама, јавним скуповима и
другим местима окупљања грађана; 3) Лиценцу за вршење послова обезбеђења
транспорта и преноса новца и вредносних пошиљки; 4) Лиценцу за вршење
послова планирања система техничке заштите; 5) Лиценцу за вршење послова
пројектовања и надзора над извођењем система техничке заштите; 6) Лиценцу за
вршење послова монтаже, пуштања у рад и одржавања система техничке заштите и
обуке корисника. Правна лица и предузетници за послове приватног обезбеђења
којима је издата лиценца за вршење послова 2) и 3) могу да користе техничка
средства.
Лиценце за вршење послова приватног обезбеђења могу се издати правном лицу,
односно предузетнику који испуњава опште услове за добијање сваке од утврђених
врста лиценци, односно који: 1) су уписани у регистар привредних субјеката у
Републици Србији, са одговарајућом шифром делатности; 2) имају акт о
систематизацији радних места, са описом послова и овлашћењима запослених за
свако радно место; 3) имају акт који ближе прописује изглед униформе коју носе
службеници обезбеђења и изглед знака; 4) имају одговорно лице: (а) које је
држављанин Републике Србије, (б) које је пунолетно, (в) које је психофизички
способно за вршење послова, што доказују лекарским уверењем надлежне
здравствене установе, (г) које има најмање средњу стручну спрему, (д) које је
прошло одговарајућу безбедносну проверу, (е) које има лиценцу за вршење послова
приватног обезбеђења, која се издаје физичком лицу; 5) поседују одговарајући
простор; 6) поседују посебан простор за смештај оружја и муниције, у складу са
прописима о условима за смештај и чување оружја и заштиту од пожара, уколико
послове приватног обезбеђења обавља са оружјем. Министар надлежан за послове
здравља доноси акт којим се утврђује листа референтних здравствених установа
које издају уверења о психофизичкој способности за обављање послова приватног
обезбеђења. Посебни услови које треба да испуни правно лице, односно
предузетник да би добили: 1) Лиценцу за процену ризика у заштити лица, имовине
и пословања – јесу да имају најмање једног запосленог службеника обезбеђења са
лиценцом која се издаје физичком лицу, односно са Лиценцом за процену ризика у
заштити лица, имовине и пословања; 2) Лиценцу за вршење послова физичко-
техничке заштите лица и имовине и одржавање реда на спортским приредбама,
јавним скуповима и другим местима окупљања грађана – јесу да имају најмање 10
запослених службеника обезбеђења са лиценцом која се издаје физичком лицу,
односно са Лиценцом за вршење послова одговорног лица за заштиту или
Лиценцом за вршење основних послова службеника обезбеђења – без оружја или
Лиценцом за вршење специјалистичких послова службеника обезбеђења – са
оружјем; 3) Лиценцу за вршење послова обезбеђења, транспорта и преноса новца и
вредносних пошиљки – јесу да имају најмање 10 запослених службеника
обезбеђења са лиценцом која се издаје физичком лицу, односно са Лиценцом за
вршење специјалистичких послова службеника обезбеђења – са оружјем и да
поседују техничка средства за транспорт и пренос новца и вредносних пошиљки у
складу са законом; 4) Лиценцу за вршење послова планирања система техничке
заштите – јесу да имају најмање једног запосленог са средњим образовањем
техничке струке, са лиценцом која се издаје физичком лицу, односно са Лиценцом
за вршење послова планирања система техничке заштите; 5) Лиценцу за вршење
послова пројектовања и надзора над извођењем система техничке заштите – јесу да
имају најмање једног запосленог са високим образовањем у пољу техничко-
технолошких наука, са лиценцом која се издаје физичком лицу, односно са
Лиценцом за вршење послова пројектовања и надзора над извођењем система
техничке заштите; 6) Лиценцу за вршење послова монтаже, пуштања у рад и
одржавања система техничке заштите и обуке корисника – јесу да имају најмање
једног запосленог са средњим образовањем техничке струке и са лиценцом која се
издаје физичком лицу, односно са Лиценцом за вршење послова монтаже, пуштања
у рад, одржавања система техничке заштите и обуке корисника.

3. Услови за ситицање лиценце физичких лица, врсте лиценци

За вршење послова приватног обезбеђења физичком лицу Министарство може

издати: 1) Лиценцу за процену ризика у заштити лица, имовине и пословања; 2)
Лиценцу за вршење послова физичко-техничке заштите лица и имовине и
одржавања реда на спортским приредбама, јавним скуповима и другим местима
окупљања грађана: (а) Лиценцу за вршење послова одговорног лица за заштиту, (б)
Лиценцу за вршење основних послова службеника обезбеђења – без оружја, (в)
Лиценцу за вршење специјалистичких послова службеника обезбеђења – са
оружјем; 3) Лиценцу за вршење послова техничке заштите: (а) Лиценцу за вршење
послова планирања система техничке заштите, (б) Лиценцу за вршење послова
пројектовања и надзора над извођењем система техничке заштите, (в) Лиценцу за
вршење послова монтаже, пуштања у рад, одржавања система техничке заштите и
обуке корисника. Физичка лица, којима је издата лиценца из, могу послове
приватног обезбеђења вршити и самостално ако су уписана у регистар привредних
субјеката у Републици Србији као предузетници. Лиценца за вршење послова
приватног обезбеђења може се издати физичком лицу које испуњава опште услове
за добијање сваке од утврђених врста лиценце, односно које: 1) је држављанин
Републике Србије; 2) је пунолетно; 3) има најмање средњу стручну спрему; 4) је
прошло одговарајућу безбедносну проверу; 5) је психофизички способно за
вршење ових послова, што доказује лекарским уверењем надлежне здравствене
установе; 6) је обучено за руковање ватреним оружјем, односно ако је одслужило
војни рок са оружјем, ако послове врши са оружјем; 7) је савладало одговарајућу
обуку за вршење послова приватног обезбеђења у складу са овим законом; 8) има
положен стручни испит у Министарству. Посебни услови које треба да испуни
физичко лице да би добило Лиценцу за вршење послова техничке заштите, односно
Лиценцу за вршење послова планирања система техничке заштите или Лиценцу за
вршење послова пројектовања и надзора над извођењем система техничке заштите
или Лиценцу за вршење послова монтаже, пуштања у рад, одржавања система
техничке заштите и обуке корисника – јесте да има стечено најмање средње
образовање техничке струке. За лице које поседује лиценцу, доказ о психофизичкој
способности за вршење послова приватног обезбеђења подноси се једанпут
годишње. Правно лице, односно предузетник доставља Министарству лекарско
уверење о годишњој провери психофизичке способности за свако физичко лице
коме је издата лиценца. У случају да правно лице, односно предузетник не достави
лекарско уверење, сматраће се да је физичко лице за које није достављено лекарско
уверење престало да испуњава прописане услове за вршење послова приватног
обезбеђења. Обуку могу похађати само лица која испуњавају услове Изузетно,
лицу које има одговарајући степен и врсту стручног образовања и најмање три
године радног искуства на пословима овлашћеног полицијског службеника,
безбедоносно-обавештајним пословима, пословима професионалног припадника
Војске Србије и пословима извршења кривичних и прекршајних санкција, издаје се
лиценца уколико испуњава услове. Обуку физичких лица за вршење послова
приватног обезбеђења могу да спроводе Министарство и правна и физичка лица
која испуњавају материјалне, техничке, стручне и кадровске услове за обављање
послова обуке која добију овлашћење Министарства. Ближе услове, у погледу
потребних објеката, односно просторија, материјално-техничких средстава и
опреме, стручне оспособљености и броја лица која спроводе обуку лица за вршење
послова приватног обезбеђења, а које морају испуњавати лица из ЗоП, као и
програме стручне обуке, начин њиховог спровођења, садржину и начин вођења
евиденција о овлашћеним лицима и лицима која су учествовала у обукама и висину
трошкова организовања и спровођења обуке прописује министар надлежан за
унутрашње послове (у даљем тексту: министар). Физичко лице које жели да добије
лиценцу за вршење послова приватног обезбеђења подноси Министарству, односно
овлашћеном правном или физичком лицу пријаву за обуку физичких лица за
вршење послова приватног обезбеђења. Лица која су завршила обуку физичких
лица за вршење послова приватног обезбеђења полажу стручни испит у
Министарству. Начин провере обучености физичких лица, односно начин полагања
стручног испита за вршење послова приватног обезбеђења и висину трошкова
организовања и спровођења стручних испита, као и садржину и начин вођења
евиденција о лицима која су полагала и положила стручни испит утврђује
Министарство, уз сагласност министра надлежног за послове финансија. За
издавање лиценце плаћа се републичка административна такса. Трошкове
организовања и спровођења стручних испита сноси лице које полаже стручни
испит, односно правно лице код којег је лице које полаже испит запослено. Захтев
за издавање лиценце подноси се Министарству, преко месно надлежне полицијске
управе. Месно надлежна полицијска управа је она управа која је образована за
подручје на чијој територији се налази седиште, односно пребивалиште
подносиоца захтева. О захтеву за издавање лиценце решење се доноси у року од 15
дана од дана пријема захтева. Изузетно од става ЗоП поступак се може прекинути
закључком, ако је то потребно ради провере поднетих доказа у ком случају се
решење о издавању лиценце доноси у року од највише 60 дана од дана подношења
захтева. Правним лицима, предузетницима и физичким лицима који испуњавају
прописане услове лиценца се издаје на период од пет година. Лиценца престаје да
важи након истека рока од шест месеци од дана коначности решења којим је
издата, ако правно лице у том року није почело са радом. Правном лицу,
предузетнику и физичком лицу којем је истекао рок важења лиценце, на његов
захтев издаће се нова лиценца, под условом да није дошло до промена законом
прописаних услова Захтев за нову лиценцу може се поднети најраније 60 дана пре
истека рока важења претходно издате лиценце. Решењем ће се одбити захтев за
издавање лиценце или одузети издата лиценца правном лицу, предузетнику и
физичком лицу који не испуњава или које престане да испуњава прописане услове
за вршење послова приватног обезбеђења. Садржину захтева за издавање, као и
изглед и садржину свечане форме лиценце прописује министар. На закључак из
закона и на решења о издавању лиценце, решење о одбијању захтева за издавање
лиценце и о одузимању издате лиценце може се изјавити жалба. Жалба се изјављује
Министарству, у року од осам дана од дана пријема решења. Одговорно лице у
правном лицу и код предузетника дужно је да у року од осам дана обавести
надлежну полицијску управу о престанку рада или гашењу правног лица и
предузетника.

4. Појам Техничке заштите

Техничкa заштита је обезбеђење лица и имовине које се врши техничким

средствима и уређајима, њиховим планирањем, пројектовањем, уградњом и
одржавањем. Поред техничке заштите постоји физичка заштита (је услуга
обезбеђења која се пружа првенствено личним присуством и непосредном
активношћу службеника обезбеђења у одређеном простору и времену, као и
применом мера и употребом средстава принуде) и физичко-техничка заштита (је
услуга обезбеђења која се пружа првенствено личним присуством и непосредном
активношћу службеника обезбеђења у одређеном простору и времену, као и
применом мера и употребом средстава принуде) Послови техничке заштите врше
се употребом техничких средстава и уређаја за спречавање противправних радњи
према лицима, имовини или пословању, а нарочито за заштиту од: 1) недозвољеног
приступа у просторе и објекте који се обезбеђују; 2) изношења, односно отуђења и
неовлашћеног коришћења штићених предмета; 3) уношења оружја, експлозивних,
радиоактивних и других опасних предмета и материја; 4) провале, диверзије и
насилног напада на објекат или одузимање предмета; 5) неовлашћеног приступа
подацима и документацији; 6) заштиту возила за транспорт новца и других
превозних средстава; 7) других идентификованих ризика.

5. Категорије техничке заштите, врсте и намена

Употребом техничких средстава и уређаја за обезбеђење лица, имовине и

пословања сматрају се услуге које се пружају применом појединачних или
функционално повезаних периметарских мера, уређаја и система за:
противпровалну и противпрепадну заштиту, заштиту од пожара, видео-
обезбеђење, контролу приступа, социјалне аларме, сателитско праћење возила
(ГПС), електрохемијску заштиту вредности, механичку заштиту и заштиту
података. Техничка средства и уређаји могу бити повезани у систем техничке
заштите. Техничка заштита спроводи се на подручју штићеног објекта или
простора, приликом обезбеђења штићених лица, имовине и пословања, или
приликом обезбеђења транспорта новца и вредносних пошиљки. Техничка средства
која се користе у обављању послова приватног обезбеђења није дозвољено
користити на начин којим се нарушава приватност других. Када се послови
заштите објекта или простора који се користе за јавну употребу врше уз употребу
уређаја за снимање слике, правно лице и предузетник за приватно обезбеђење
дужни су да на видљивом месту истакну обавештење да је објекат или простор
заштићен видео обезбеђењем, а корисник услуга је обавезан да то прихвати и
архивиране снимке чува најмање 30 дана и да их, на захтев, стави на увид
овлашћеном полицијском службенику. Прикупљени подаци могу се користити
само у сврху за коју су прикупљени. Забрањено је уступање трећим лицима и јавно
објављивање прикупљених података, осим у случајевима предвиђеним законом.

6. Противпровални и противпрепадни алармани системи

Намена противпровалних система је заштита од провале али у одређеним

случајевима, поступак заштите подразумева и детектовање вероватне намере, са
сигнализацијом да је намена детектована, у циљу одвраћања потенцијалног
починиоца. Централе могу бити и једноставне, а да тиме не умање осетљивост
система детекције. Једноставним централама се прибегава код стално поседнутих
простоа ( нпр. надзор од 24ч), а како су такви простори, било да је реч затвореним
или отворени, обично велике површине, обе централе поседују индикаторе места
детекције. За разлку од ових, заштита непоседнутих простора подразумева дојаву
на даљину или, у урбаним срединама, алармирање случајних пролазника.
Поузданост система заштите зависи пре свега, од квалитета пројекта система, па
тек онда од квалитета уграђене опреме.
Пројекат система заштите обухвата:
- тип и распоред детектора
- аутономију рада код нестанка напона градске мреже
- поузданост заштите од неовлашћеног искључења
- ефикасност детекције и дојаве квара система и
- аутоматску периодичну, односно контунирану проверу исправности
детектора и извршних елемената дојаве.
Остале карактеристике система односе се на:
- могућност измене режима рада
- програмирану измену режима рада и
- примењени систем укључења и искључења система
Карактеристике лоше пројектованих система су лажно детектовање и неефикасна
дојава.
Очекивани дуг век система противпровалне заштите често је угрожен радовима на
одржавању објекта (електричне, канализационе и водоводне мреже или
грађевински радови) којим се оштећују поједини водови система противпровалне
заштите. Не ретко, долази и до отказивања батерија, због старости. Ови кварови,
ако се не открију одмах по настанку, озбиљно угрожавају ефикасност целог
система. При упознавању једног система заштите, важније је уверити се да систем
поседује функцију самозашите него, на пример, у његову исправност.
Квалитетни системи противпровалне заштите активирају дојаву неовлашћеног
искључења у следећим случајевима:
- кратак спој било које две жиле спрежних каблова;
- прекид напајања из спољних извора дужи од дозвољеног;
- смањење капацитета интерне батерије испод дозвољеног.
Осим наведених, ови системи врше повремену или континирану проверу
светлосних и звучних уређаја за узбуњивање, најчешће њиховим повременим
краткотрајним укључивањем или укључивањем под сниженим напоном.

7. Алармни системи за заштиту од пожара

Савремена техника за заштиту од пожара обухват велики број апарата, уређаја,

возила и стабилних постројења. Према својој функцији – начину гашења пожара,
може се поделити на:
- пожарну сигнализацију,
- ватрогасна возила и приколице,
- стабилна противпожарна постројења – системе.
У штирем смислу, средства за заштиту од пожара подразумевају противпожарна
техничка средства и средства за гашење, која првенствено зависе од природе,
односно „класе“ пожара.
Основни задаци пожарне сигнализације су откривање пожара, алармирање и
управљање уређајима за гашење пожара. Пожарни сигнални систем је електронско
постројење које врши пожарну контролу објекта регистровањем индикација пожара
(дим, топлота, пламен, зрачење), обрадом те индикације покретањем система за
аутоматско гашење пожара.
Електрични пожарни сигнални систем чине: јављачи (давачи) пожара, сигнална
централа, кабловска инсталација и остали елементи (аларм, сигнали).
Јављачи пожара који реагују на дим су јонизациони димни јављачи и оптички
димни јављач. Јављачи пожара који реагују на промену температуре су електрични
термодиференцијални јављач, електрични термомаксимални јављач и механички
температурни јављач.
Сигнална централа врши надзор над објектом преко јављача пожара, даје аларм о
пожару и командује радом аутоматских система за гашење пожара.
Стабилни системи за гашење пожара могу бити аутоматски или полуаутоматски.
Аутоматски системи дејствују без учешћа човека, потпуно независно. Под
полуаутоматским системима подразумевамо активирање уређаја које врши човек са
даљине. Стабилни противпожарни системи за гашење монтирају се на основу
следећих захтева:
 Због велике брзине простирања пожара и могуће велике штете;
 Због одсуства јединице за заштиту и спасавање или њене велике
удаљености;
 Због тешких услова гашења мобилном противпожарном опремом;
 Због неопходне велике количине средстава за гашење у првим тренуцима
избијања пожара;
 Због неприсуства људи у објекту где се одвијају аутоматски технолошки
процеси.
Стабилне противпожарне системе делимо према срдствима за гашење на:
 Системе за воду,
 Системе за ваздушну пену,
 Системе за угљендиоксид (CO2),
  Системе за прах и
 Системе за халоне.

8. Видео обезбеђење

Када се послови заштите објекта или простора који се користе за јавну употребу
врше уз употребу уређаја за снимање слике, правно лице и предузетник за
приватно обезбеђење дужни су да на видљивом месту истакну обавештење да је
објекат или простор заштићен видео обезбеђењем, а корисник услуга је обавезан да
то прихвати и архивиране снимке чува најмање 30 дана и да их, на захтев, стави на
увид овлашћеном полицијском службенику. Прикупљени подаци могу се
користити само у сврху за коју су прикупљени. Забрањено је уступање трећим
лицима и јавно објављивање прикупљених података, осим у случајевима
предвиђеним законом.

9. Системи за контролу приступа

10. Системи електро-техничке заштите новца

Правна лица и предузетници за приватно обезбеђење могу вршити послове

обезбеђења преношења новца и вредносних пошиљки пешице, при чему морају
користити системе за електрохемијску заштиту вредности. Изузетно, ако се пренос
новца или вредносне пошиљке врши блиндираним, односно специјалним возилом
без система електрохемијске заштите у пратњи службеника обезбеђења од возила
до тачке преузимања/депоновања новца мора се налазити најмање још један
наоружани службеник обезбеђења. Укупна тежина кофера и предмета који се у
њему преносе не сме бити већа од 18 kg, осим ако је кофер прилагођен за ручну
вучу. Пренос новца или вредносне пошиљке обавља најмање један службеник
обезбеђења у сталној комуникацијској вези са контролним центром (ГСМ мрежа
и/или радио веза са сопственом фреквенцијом и репетиторима).

11. Сателитско праћење мобилних објеката и лица (ГПС)

Правна лица и предузетници за приватно обезбеђење врше послове пратње и

обезбеђења транспорта и преноса новца, вредносних и других пошиљака ако имају
најмање једно специјално возило за транспорт мора да има уграђен GPS уређај за
сателитско праћење и даљински мониторинг из сопственог контролног центра;
Пријемници сателитске навигације представљају кориснички сегмент система за
глобално позиционирање. У свету постоји више система за глобално
позиционирање. У националним оквирима могуће је коришћење Глобалног
позиционог система (GPS) који је развила геодетска служба америчког
министарства одбране.
Данас су увелико развијен ручни GPS пријемници примерени потребама сектору
приватног обезбеђења који омогућују једновремено и брзо одређивање
тродимензионалне позиције, сигурну навигацију до жељене тачке, мерење брзине и
смера кретања објеката, тачног времена, регистрацију геопросторних података за
допуну постојећих карата или израду нових карата и израду разних ГИС
апликација.
GPS пријемници функционишу независно од географског положаја, доба дана,
метеоролошких услова и броја корисника, обезбеђујући при томе тачност од 2 до 5
m у сваком тренутку, као и тачност испод 1 m уз коришћење диференцијалне
корекције са перманентних станица. GPS пријемник омогућава тачно одређивање
позиције траженог објекта за мање од једне секунде, чиме се сакупљање података о
локација убрзава и поједностављује. По достизању жељене тачке, довољно је
једноставним притиском на GPS типку пријемника аутоматски записати и
меморисати координате у реалном времену или подести уређај да бележи податке
на правцу кретања у задатој јединици времена. На тај начин, накнадно је могуће
материјализовати пређени пут или картографисати линијски или контурни објекат.
Поред тога могу се истовремено сакупљати и описни подаци.
Основни делови конфигурације GPS пријемника су: антена са предпојачивачем,
радиофреквентна јединица, јединица за унос података и екран, микропроцесор,
јединица за смештај података, и јединица за напајање енергијом.
Највећи број GPS пријемника има интерни извор напајања у виду алкалних или
литијумских батерија које омогућавају рад у трајању од 5-10 часова, односно
целодневан рад. Такође, могуће је користити и спољни извор напајања у виду
акумулаторске батерије која омогућава непрекидан рад у трајању од 12 часова или
напајање из аутомобила. Трајање батерије зависи од метеоролошких услова који
владају у време коришћења. Врема рада зими је много краће. GPS пријемник се
може користити у температурном опсегу од -20 до + 50 степени.
Основни принцип рада GPS пријемника је коришћење сателита као референтних
тачака за одређивање опзиције на Земљиној површини путем трилатерације. Са
сателита се константно емитује кодни радио сигнал који је веома јак, тако да може
да пробије кроз облаке и маглу. На небу изнад сваке тачке на Земљи минимално је
доступно 7 сателита. Сателити су распоређени у 6 орботални равни, а на Земљи
постоји 6 контролних станица које константно управљају кретањем сателита
баждарањем њених орбиталних позиција.
Одређивање просторних кордината у степенима, метрима или другим мерним
јединицама базира се на добијању просторног лучног пресека као скупа могућих
решења мерења одстојања до три сателита. На тај начин добија се
дводимензионална тачка на Земљиној површи која ће бити изражена у
геофрафским или правоуглим координатама и представљати нашу тренутну
позицију.
Мерење удаљености од антене пријемника до сателита врши се тако, што се време
које је потребно радио-сигнала идентична је брзини светлости, тако да је време
његовог доласка реда величине стотог дела секунде. Проблем одређивања тренутка
у којем је сигнал напустио предајник на сателиту, решен је истовременим
генерисањем псеудослучајног кода са предајника и пријемника корисника. Разлика
у времену пријема псеудослучајног кода у пријемнику представља време путовања
радио-сигнала. При томе, сателит као мултиканални сервер само емитује одређени
низ псеудослучајних кодова без потребе пријема сигнала од корисника.
GPS пријемник поседује много јефитнији и мање поуздан часовник који може бити
неусаглашен са часовником на сателиту. То ће генерисати грешку у одређивању
позиције у реалном времену (x,y,h) потребно једновремено мерење удаљености до
четри сателита и усаглашавање часовника у пријемнику. Тада пријемник одузима
или додаје време све док не дође до реалног резултата, односно елиминише
неусклађеност часовника.
Јевтинији GPS пријемници, са мањим бројем канала, врше једно по једно мерење.
Скупљи мултиканални пријемници ( са 4,8,12 и више канала), врше једновремено
мерење удаљености до већег броја сателита, па чак могу и да сами бирају
најповољније распоређене сателите за свој рад. Та могућност је веома значајна за
објекте који веома врзо мењају своју позицију у геопростору у све три димензије.
Максимални учинак при позиционирању постиже се правилним планирањем и
организовањем рада са GPS пријемником. Најповољнији услови позиционирања су
дада је на располагању велики број сателита. Наменски софтверски модули за GPS
пријемника помаже да се одабере најбоље време за прикупљање података. Наиме,
помоћу софистицираног модула креирају се небески дијаграми који показују
путање GPS сателита, њихову активност, расположивост, азимут и елевацију
сваког сателита који у датом времену може бити употребљен за позиционирање.
За потребе радника приватне безбедности најпогоднији су ручни GPS пријемници.
GPS теренски рачунари су робусни, који користе посебан оперативни систем и
више апликативних софтвера за позиционирање и навигацију на растерским или
векторским картама и аерофото снимцима приказаним на екранима осетљивим на
додир, картирање и израду ГИС апликација, односно за омогућавање бежичног
повезивања и екстерних меморијских картица (које омогућују практично
неограничену меморију). Такође, за потребе сектора приватне безбедности користе
се пријемници који су намењени за позиционирање и навигацију, уз могућност
коришћења карата одговарајућег формата.
Савремени сектор приватне безбедности користе системе за аутоматско праћење
лица и објеката који се састоји од контролног центра, подсистема за одређивање
позиције - GPS архитектура и подсистема за пренос података. Наиме, ради се о
уређејима који најчешће интегришу GPS и GSM модем, као и микропроцесор у
рационално и компактно обликованом кућишту које обезбеђује високу поузданост,
ниске трошкове уградње и експлотације. Уређаји користе наменски софтвер за
контролу комуникације и праћење мобилних објеката.
Уређаји су у стању да континуирано бележи позицију (идентификација, физичко
име, логичко име, латитуда, лонгитуда, висина, реон, насеље, улица, кућни број),
догађаје и статус за велики број лица или возила (курс – азимут правца кретања,
брзину, протекло време, време у току, време позиције и др.). Ти подаци се могу
одмах регистровати на дигиталној карти, двосмерном GSM или радио
комуникацијом на више дестинација ради праћења ситуације у реалном времену, тј.
праћења оперативних радника или возила по месту и времену, проналажење и
праћење одређеног лица и возила, анализе и оцене могућности путне мреже и
осталих објеката саобраћајног система, координацију садејство и сарадњу
расположивих снага на терену по времену и положају. Такође, подаци се могу
записати у меморију уређаја и накнадно преносити. Архивирани подаци могу
послужити као подршка при одлучивању у превентивном или репресивном раду
приватног обезбеђења.

12. Миханичка заштита

Под механичком заштитом се подразумевају средства заштите која својим

конструкцијским особинама физички спречавају неовлашћени приступ објекту
заштите или његово огуђење. Спадају ланци, катанци, сефови....

13. Квалитет у систему техничке заштите

Минималне техничке услове код обавезне уградње система техничке заштите у

банкама и другим финансијским организацијама (поште, штедионице, мењачнице,
трезори и др) у којима се, у складу са овим законом, обављају послови приватног
обезбеђења утврђује Влада. Ближи начин вршења послова техничке заштите и
коришћења техничких средстава утврђује министар.
Планирање система техничке заштите врши се на основу процене ризика у заштити
лица, имовине и пословања коју је израдило правно или физичко лице са
одговарајућом лиценцом у складу са овим законом. Употребљена техничка
средства морају, у погледу квалитета, сигурности и гаранција, испуњавати законске
норме и техничке стандарде који важе у Републици Србији. Правно лице и
предузетник за приватно обезбеђење одговорно је за исправност и функционалност
средстава из става техничке заштите, а корисник услуга мора да осигура њихово
одржавање и сервисирање у складу са овим законом и уговором.

Тема 7. Планирање система техничке заштите:

1. Појам планирања
2. Врсте планова
3. План техничке заштите
4. Елементи плана техничке заштите
5. План интегралне заштите
6. План повезивања са другим технолошким системима
7. Систим веза у штићеном објекту
8. Интегрисање различитих система техничке заштите
9. Процедуре за поступање службеника обезбеђења
10. Израда прописа и процедура

ОБЛАСТ 2

Тема 2 - Штићени објекат:

1. Појам штићеног објекта
2. Врсте штићених објеката
3. карактеристике штићених објеката
 4. Категоризација штићених објеката у односу на ниво ризика
5. Остали системи на/у штићеном објекту
6. Критичне тачке

Тема 4 - Процена ризика у планирању система техничке заштите:

1. Појам ризика
2. Процена ризика
3. Фазе процене ризика
4. Принципи процене ризика
5. Технике за процену ризка у планирању система техничке заштите
6. Методологија процене ризика
7. Комуникација о ризику
8. Елаборат порцене ризика

ОБЛАСТ 3

Тема 3 – Угроженост шитћених објеката:

1. Појам угрожености
2. Извори угрожавања
3. Критичне тачке, дефинисање и анализа
4. противправно деловање
5. Прикупљање података
Ефективно и ефикасно прикупљање података подразумева примену одређених
правила у раду, заснованих на научним и практично провереним сазнањима.
Организација прикупљања података се састоји из неколико фаза:
Дефинисање контекста (пројектовање);
Организовање;
Реализација;
Састављање записа.
Дефинисање контекста прикупљања података је почетна фаза у којој менаџер
ризика мора да осмисли шта жели да сазна, о чему жели да прикупља податке,
анализира стање постојећих података, где може да пронађе податке, са ким треба да
оствари контакт, направи идејну скицу пута који га води до података који тражи.
Организовање је логичан наставак прве фазе и састоји се из два дела планирања и
практичног организовања за прикупљање података. Планирање треба да резултира
планом, чији ће садржај да буде такав, да, пре свега, менаџер ризика, а затим и сви
остали који су битни за прикупљање тражених података, добију представу и
прецизне смернице шта, када и како треба да раде, да би менаџер ризика добио
валидан податак. Практично организовање омогућава менаџеру ризика да изврши
све припреме коју су предвиђене планом за прикупљање података. Циљ практичног
организовања је да све планирана лица, материјални ресурси и окружење, у
моменту прикупљања података буду на месту и стању које је предвидео менаџер
ризика.
Реализација претпоставља активирање плана за прикупљање података и сам рад на
прикупљању података применом различитих метода. Ако је неопходно, менаџер
ризика ће вршити мерење и проверу добијених података.
Састављање записа је завршна фаза у којој менаџер ризика врши уобличавање
података на најприхватљивији начин за ефикасну процену ризика. Записи могу да
се воде у папирном и електронском облику. Код израде записа менаџер ризика
треба да тежи да приоритетно прикупља податке које захтева прописани стандард.
У случају нејасноће, двосмислености или непрецизности податка, треба да врши
његову проверу, а тек онда обавља уношење у запис.
Методе прикупљања података су испитавање, посматрање, експеримент, студија
случаја, анализа докумената, тест и биографска метода.
Испитавање је метода прикупљања емпиријских података посредством исказа,
првенствено усмених, али и писаних које дају испитаници. Предмет испитивања
може бити прошлост, садашњост, будућност, реални догађаји, понашања, замисли,
осећања или једном рачју СВЕ. Врсте испитивања благо, неутрално оштро, затим
индивидуално (1.више испитивача у једном временском низу 2. Истовремено више
испитивача испитује једног испитаника), групно и колективно ( 1. Преко „спикера“
2. Тим испитавача, најмање два члан) начин усмено, писмено и комбиновано.
Технике испитивања интервју (је прикупљање података испитивањем путим
непосредног усменог и разговора испитавача са испитаником. Супериорност
испитавача не сме бити изражена), анкета (свако испитивање на основу узрока.
Разликујемо усмене анкете (телефонска, радио ТВ...), писмена анкета (поштанска,
новинарска, статистичка) и комбинована анкета (прелазни облик између анкете и
интервјуа). Анкете се даље деле на формализованим писменим упитником
(прецизно конструисан упитник и прецизно дефинисан питања и модалитети
одговора) и неформализоване анкете (релативно мало питања, где су дата питања, а
одговори је изостављен и ли делимично дат.
Посматрање је метод научног прикупљања података непосредним чулним
опажањима манифестације појава. Предмет посматрања су: 1.спољни предмети и
појаве 2. Сам посматрач
Експеримент је начин прикупљања података непосредним чулним опажањем,
коришћењем помоћних техничких средстава или без њих. Услови се вештачки
изазивају и контролшу. Врсте експеримента су прави (лабораторијски
експреимент) квазиексперименти (природни експеримент, симулација) Чиниоци
експеримента су експериментатор, експериментални чинилац, експериментални
субјект, контролан група и услови експеримента.

6. Пословна тајна
Према Закону о заштити пословне тајне, пословном тајном самтра се било која
информација која има комерцијалну вредност зато што није опште позната нити је
доступна трећим лицима која би њеним коришћењем или саопштавањем могла
остварити економску корист, и која је од стране њеног држаоца заштићена
одговарајућим мерима у складу са законом, пословном политиком, уговорним
обавезама или одговарајућим стандардима у циљу очувања њене тајности,а чије
би саопштавање трећем лицу могло нанети штету дрћаоцу пословне тајне.
Пословном тајном не сматра се информација која је означена као пословна тајна
ради прикривања кривичнод дела, прекорачења овлашћења или злоупотребе
службеног положаја или другог незаконитог акта или поступања домаћег или
страног физичког и правног лица. Као пословна тајна у смислу овог закона не
могу се штитити информације за које је посебним законима прописано да не могу
представљати пословну тајну. Заштита пословне тајне траје све док су
информације које представљају ту тајну чуване као поверљиве. Држалац пословне
тајне може на друго лице да пренесе право коришћења пословне тајне.
Прибављање, коришћење, односно откривање информације која представља
пословну тајну другим лицима дозвољено је и без сагласности држаоца, ако је
извршено у складу са законом, односно на начин који није у супротности са
добрим пословним обичајима. У случају спора, лице које тврди да је информације
које представљају пословну тајну прибавило или открило, односно да их корист на
законит начин дужно је да то и докаже. Свака радња предузета у оквиру
индустријских или комерцијалних активности која за последицу има откривање,
прибављање, односно коришћење информације која представља пословну тајну,
без сагласности држаоца пословне тајне и на начин супротан закону и добрим
пословним обичајима (повреда уговорних одредаба о чувању пословне тајне,
злоупотреба пословног поверења, индустријска или комерцијална штијунажа,
превара...), сматраће се делом нелојалне конкуренције.

Тема 5 – Безбедност у информационим и комуникационим

системима:
1. Појам информационих и комуникационих система
2. Врсте и карактеристике информациони и комуникационих система
3. Затворене мреже
4. Врсте напада у информационим и комуникационим системима
5. Системи заштите у информационим и комуникационим системима

Тема 6 – Детекција неовлашћеног прикупљања информација:

1. Врсте уређаја за неовлашћено прикупљање информација
2. Техничка средства за детејцухз уређаја за неовлашћено прикупљање
информација
3. Компромитујуће електромагнетно зрачење
4. Фарадејеви кавези

Фарадејев кавез или фарадејев штит представља простор формиран неким

проводљивим материјалом или мрежицом таквог материјала, који се користи да
блокира електрично поље. Фарадаи кавези су названа по енглеском научнику
Мајкл Фарадеј, који их је измислио 1836 године. Фарадејев кавез ради јер је
спољни електрично поље узрокује електричног напона унутар кавеза које спроводи
материјала који ће бити подељен тако да су укинути ефекат на терену је у
унутрашњости кавезу је. Ова феномен се користи за заштиту осетљиве електронске
опреме од спољног радио-фреквенција сметње. Такође се користе за заштиту људи
и опреме против актуелних електричних струја, као пто су олује и
електростатичког пражњења, јер се плилажу кавез спроводи садашњи око
спољашње стране затвореног простора и никако не пролази у унутрашњост
(громобран). Фарадаи кавези не може да блокира статичко магнетно поље, као што
је магнетно поље Земље (компас ће и даље радити унутар кавеза). Уобичајна
заблуда је да Фарадејев кавез пружа потпуну блокаду или слабљење. Пријем или
пренос радио таласа, облик електромагнетног зрачења или из антене у оквиру
Фарадејев кавез је јако ослабљени или блокиран од стране кавеза. Међутим,
Фарадејев кавез је варирао слабљење у зависности од таласне форме, фреквенцију
или удаљености пријемника (одашиљача и моћи пријемник) предајник. Лифтови и
остале просторије обавијене са металним оквирима и зидова симулира Фарадејеф
кавез ефекат, што доводи до фубитка сигнали и „мртве зоне“ за кориснике
мобилних телефона, радија и других електронских уређаја који захтевају
спољашње електромагнетне сигнали. Неки електричари носе Фарадеј одела, који
им омогућавају да раде на високим напонима без ризика од струјног удара, одело
спречава да електрична струја тече кроз тело. Микроталасна ретна користи
Фарадејев кавез, садржи електромагнетске енергије у рерну и да заштити
спољашњост од радијације.

5. Ометачи

Ометачи сигнача односно бликатори сигнала су намењени за заштиту животног и

радног простора, осноано за бликирање и ометање рада других уређаја. Ометачи
сигнала се зову још и ометачи, односно џамери. На тржишту постоје разне врсте
ометача у зависности од тога које фрекфенције блокирају односно ометају. Са
појавом мобиних телефона, радио бубица, ГПС локатора за возила и других уређаја
јавила се и потреба за уређајима који ће блокирати њихов рад отуд и назив ометачи
или бликатори сигнала. Пирмена уређаја за блокирање је веома разноврсна.
Највећу и најмасовнију примену ометачи су нашли у позориштима, биоскопима и
факултетима (посебно након афере „Индекс“ у Крагујевцу). Исто тако џамери се
могу примењивати и на пословним састанцима гди би такође ометали рад
мобилних апарата (уколико се захтева састанак без непотрегних прекида). Са
безбедносног аспекта примењују се за зсштиту од прислушкивања у возилима,
становим (штићени објекат по месту становања), канцеларијама ( штићени објекат
по месту рада), где им је главни задатак да бликирају прислушкиваче. Основна
подела ометача је на фиксне и преносиве ометаче. Фиксни ометачи су предвиђени
да се пиккњуче на 220 волити и да омета одређени простор без померања. Мобилни
ометачи имају пуњиву батерију, односно мобилно напајање и самим тим могу да
ради било где. Друга подела ометача је на: са пасивним хлађењем и на блокаторе са
кулерима а за непрекидан рад блокатора непходно је да имају кулере који их хладе,
мада има никих модела без кулера који имају добро решење пасивно хлађење и
такође могу да раде непрекидно.тењћа подела је у зависности кују фрекфенцију
бликирају: GPS ометачи ометају рад ликатора за возила; GSM ометали, ометају рад
мобилних телефона; WIFI ометачи, ометајуwifi мреже; Ометачи који ометају рад
више уређаја истовремено. При избору ометача треба обратити пажњу на снагу
ометача, која директно одређује полупречник дејства, затим на аутономија рада
која зависи од снаге ометача и капацитета батерије као и фрекфенције уређаја
ометача ( што више антена поседује ометач блокира више различитих
фрекфенција).Свака евентуална злоупотреба уређаја у недозвољене сврхе подлеже
личној одговорности крајњег корисника Свака земља је на различите приписе
регулисала примену ометача У Републици Србији употреба ометача је забрањена,
јер су мобилни оператери, који су платили лиценцу и плаћају накнаду за
коришћење радио- фреквенцијског спектра мора да буде гарантовано да неометано
рада. Ометање сигнала није дозвољено осим за потребе одбране и безбедности, то
је регулисано Правилником о изменама и допунама Правилника о начину контроле
коришћења радио-фрекфенцијаског.