ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У

ЗРЕЊАНИНУ

Студијски програм: Мастер струковне студије технолошко инжењерство

Наставни предмет: Системи обновљивих извора енергије

Употреба енергије ветра

Семинарски рад

Предметни професор: др Миодраг Ковачевић Студент, бр. индекса:

Предметни асистент: Урош Ћирић, МСТ 16/22

У Зрењанину, септембар 2023. године

 Садржај

Увод.......................................................................................................................................2
1. Обновљиви извори енергије.........................................................................................3
2. Енергетски потенцијал Републике Србије..................................................................4
3. Ветрогенератори............................................................................................................6
3.1 Састав ветрогенератора................................................................................................7
3.2. Подела ротора ветрогенератора:..................................................................................7
4. Састав ветрогенератора................................................................................................8
4.1. Стуб или торањ ветрогенератора.................................................................................8
4.2. Ротор ветрогенератора..................................................................................................8
5. Прорачун механичке снаге...........................................................................................9

1
 Увод

Све већа потреба за енергијом, али и за очувањем животне средине, представља

основни проблем са којим се суочава већина држава Света. Енергија добијена из
обновљивих извора, попут енергије воде, ветра, сунца или биомасе, може олакшати
приступ чистој и безбедној енергији читавом човечанству.

Обновљиви извори енергије су непресушни, са малим или без штетних утицаја на

животну средину. До краја 19. века ветар се користио као најзначајнији извор енергије,
све до експанзије фосилних горива, који се одржао до данас.

Последњих деценија у свим разијеним економијама Европе и Света, перманентно

се увећавају инвестиције за изградњу ветроелектрна. Мада Република Србија нема
ветроенергетски потенцијал као поједине државе Западне Европе, њен потенцијал није
занемарљив, а у последњих неколико година је и започела његова експлоатација.

2
 1. Обновљиви извори енергије

За разлику од необновљивих извора енергије, обновљиви извори енергије су облик

енергије који се не може потрошити јер се може у потпуности или делимично
регенерисати. Ова врста природне енергије је свуда око нас, баш као и сам природни
свет. Коришћење обновљивих извора енергије помаже у смањењу емисија штетних
издувних гасова, као и негирање или смањење ефекта стаклене баште и загађења
животне средине. [1]

Енергија из обновљивих извора се троши истом брзином којом се обнавља. На

коришћење обновљиве енергије утиче низ фактора, укључујући њену тренутну
економску конкурентност и еколошку прихватљивост. Поред тога, како извори
фосилних горива нестају, потражња за енергијом стално расте. Коришћење
обновљивих природних ресурса може смањити потребу за необновљивим изворима
енергије, посебно нафтом и природним гасом. [1]

Од свих обновљивих извора енергије енергија ветра представља најбрже растући

извор. Као и код осталих извора и овде постоје позитивне и негативне стране – када
смо код негативних основни проблем јесте ефикасност. Истраживања у Великој
Британији која има преко 250 електрана на ветар показују да велики број њих
производи мање од 20% максималне могуће производње док две ветроелектране
производе једва 10% у односу на могући максимум. Највећа оваква електрана на тлу
Уједињеног Краљевства је постигла свега 18,7% од максималне пројектоване
ефикасности. Потребно је нагласити да је прихватљива норма за електране на ветар
између 25 и 30%. Овакви резултати говоре у прилог противницима коришћења
енергије ветра а са друге стране стручњаци тврде да резултати варирају од године до
године ис тога морају бити узети са одговарајућим опрезом.

Без обзира што је енергија ветра увек релативно скупа у поређењу са коришћењем
фосилних горива то није зауставило развој индустрије енергије ветра.

Ветар има огромну снагу коју повремено уочимо кроз његову изразиту разорну
моћ а у дужем пероду ветар може да обликује терен или изазове ерозије у неким
областима. Човек је од ветра направио савезника, почевши још од поморских пловидби
а први писани подаци говоре о ветрењачи изграђеној у Персији 947. године. Верује се
да су ветрењаче коришћење у Кини и Јапану још пре 3000 година. На тлу Европе
ветрењаче су се појавиле у 12. веку и од тада па до 19. века ветар је коришћен као
веома значајан извор енергије. Све европске земље су имале велики број ветрењача (од
18000 у Немачкој до преко 20000 у Француској) а можда најпознатија земља ветрањача
је Шпанија захваљујући Дон Кихоту и Сервантесу. Код нас је традиција коришћења
ветра постојала такође од 19. века а прва ветрењача је изграђена у Елемиру код
Зрењанина. [1]

3
 2. Енергетски потенцијал Републике Србије

Широка употреба електричне енергије резултат је идеја Николе Тесле, а Србија је

била дом првих хидроелектрана на свету када је електрична енергија била још у повоју.
Србија заостаје за земљама ЕУ по коришћењу енергије ветра за око 20 година. [2]

Може постојати више разлога за ово кашњење. Постојање технички изводљивог

енергетског потенцијала ветра је предуслов за раст енергије ветра. Економску
оправданост улагања у изградњу ветропаркова одређује потенцијал ветра, који такође
служи као основа за ефикасну законску регулативу у овој области. [2]

Енергетски потенцијал ветра одређеног подручја графички се приказује

нагеографским картама на којима су уцртане области са карактеристичним
интензитетима брзине ветра или густине снаге ветра на датој висини изнад тла. Скуп
оваквих карата носи назив Атлас ветра, а за податке који су придружени географским
координатама каже се да су дати у географском информационом систему (GIS
Geographic Information). [2]

Први Европски Атлас Ветра објављен је 1989. године и представља резултат

пројекта чији је кординатор био Институт RISO из Данске , на основу Атласа ветра
могуће је идентификовати подручја потенцијално погодна за конверзију механичке
енергије ветра у електричну енергију. Значај истраживања започетих 1981. године из
којих је проистекао Атлас ветра Европе је у развоју методологије за одређивање
енергетског потенцијала ветра. Ова методологија данас се може користи за процену
производње електричне енергије ветроелектране пројектоване на локацији са познатим
енергетским потенцијалом ветра и уз познате податке о техничким карактеристикама
изабране ветротурбине.[2]

За израду Атласа ветра датог подручја користе се базе података о

карактеристикама ветра постојећих метеоролошких станица, као и подаци прикупљени
помоћу сателитских мерења и помоћу метеоролошких балона. Сателитска мерења дају
релативно поуздане податке о ветру у приобалном подручју, док је њихова
употребљивост на копну веома ограничена. Нови модели који се непрекидно развијају,
омогућују све прецизнију израду атласа ветра и на континенталном подручју на бази
података са геостационарних сателита изнад полова. При коришћењу података
метеоролошких станица на копну, потребно је прибавити базе података о ветру са што
већег броја станица лоцираних на изабраном подручју. За сваку од станица врши се
моделирање утицаја свих фактора који утичу на локалну брзину и правац ветра који се
мере. Узимањем у обзир процењен утицај свих фактора, могуће је базу података о
ветру добијену мерењем свести на вредности, које би инструменти мерили да су
постављани на месту које карактеришу неки „стандардни“ услови конфигурације
терена у околини мерне станице. Брзина ветра изнад површине тла у такозваном
граничном атмосферском слоју, мења се зависно од облика терена (орографије),

4
карактеристика површине терена (храпавост), препрека за ветар у околини мерне
станице (разни објекти) и начина постављања мерног система. Храпавост терена се
разликује за водене површине, шуме, пашњаке, песак, снег , насељена места и за друге
пејзаже и караткерише се Коришћење енергије ветра у Србији одређеном класом
храпавости или неком другом величином. Величина храпавости може зависити и од
годишњег доба. [3]

Прва студија енергетског потенцијала ветра Србије израђена је 2002. године за

потребе Електропривреде Србије (ЕПС) . Утврђен је значајан енергетски потенцијал
ветра, посебно у области Јужног Баната и источне и југоисточне Србије. Енергетски
Коришћење енергије ветра у Србији потенцијал ветра у Србији процењен је на око
1300 МW, а могућа годишња производња електричне енергије из ветра на 2.3 ТWh. Као
резултат пројекта „Студија енергетског потенцијала Србије за коришћење сунчевог
зрачења и енергије ветра“ Студија ЕЕ704-1052А, урађен је Атлас ветра Србије за
различите висине изнад тла и за различита годишња доба. На слици 4 приказана је
брзина ветра на висини 100 м изнад тла у зимском и летњем периоду. Поново се дошло
до закључка о технички искористивом потенцијалу ветра у Јужном Банату и источној
Србији. [3]

Слика 1.: Енергетски ветропотенцијал Републике Србије зими (лево) и лети (десно) [3]

5
 3. Ветрогенератори

Облик електране који користи енергију ветра, обновљиви извор електричне

енергије, су ветрогенератори (слика 2.) или ветроелектране. Ветрогенератори се састоје
од потпорне конструкције у облику стуба, ветротурбине, генератора електричне
енергије, компоненте која контролише брзину ротације генератора и излазног напона,
и везе са системом за складиштење енергије или електричном мрежом. [4]

Слика 2.: Ветрогенератори[4]

Електране на ветар користе кинетичку енергију ветра, коју помоћу турбина на

ветар претварају у механичку и даље, преко електричних генератора, у електричну
енергију. Горњи део ветрогенератора окреће се при брзини ветра од 4-5 метара у
секунди, односно између 14,4-18 километара на сат. Како је почетак стартне брзине
корисног рада ветрогенератора релативно висок, очигледно је да је њихова локација, с
обзиром на интензитет ветра и вероватноћу појаве ветровитих дана основни фактор
економичног коришћења. Граде се на копну (onshore wind farm), али и у приобалном
појасу плитких мора (offshore wind farm) где дувају јаки и стабилни ветрови. [4]

6
 3.1 Састав ветрогенератора

Већина данашњих ветрогенератора у суштини поседује сличну, ако не и исту

констрокцију. Ветрогенератори се састоје од следећих делова:

 Ротор ветротурбине састоји се од одговарајућег броја лопатица спојених на

вратилу преко једне или више глава. [4]
 Лопатица је део на којем долази до конверзије кинетичке енергије ветра у
кинетичку енергију обртања ротора. [4]
 Глава је део ротора преко којег су лопатице чврсто или флексибилно повезане с
вратилом. [4]
 Вратило служи за приенос обртног момента од главе до електричног оменторa.
На положају његове осе заснива се једна од најважнијих подела ветротурбина.
 Вратило турбине је спојено директно на главу, па преузима обртни моменат и
целокупно радијално и аксијално оптерећење које се преко лежајева преноси на
носећу конструкцију: стуб и темељ. [4]
 Преносник или мултипликатор се по правилу изводи као зупчанички и служи
за довођење брзине обртања ротора на вредност коју захтева електрични
генератор. [4]
 Вратило оментор служи за погон електричног оменторa и по правилу не
преноси оптерећење. [4]
 Електрични генератор служи за претварање кинетичке енергије обртања
вратила у електричну енергију и представља крајњи елемент конверзије
енергије у ветроелектрани. [4]

1.1. Подела ротора ветрогенератора:

Према аеродинамичком ефекту:

 Ротори са отпорним деловањем
 Ротори са узгонским деловањем

Према положају вратила:

 Ротори са хоризонталном осовином
 Ротори са вертикалном осовином

Према брзини обртања:

 Ротори са промењивом брзином обртања
 Ротори са константном брзином обртања.
7
 2. Састав ветрогенератора

2.1. Стуб или торањ ветрогенератора

Унапређења структурног дизајна и конструкцијских материјала довела су до

изградње торњева знатно веће висине, што омогућава постављање ротора на вишљу
тачку од подлоге , где је ветар знатно веће снаге. Мале турбине (снаге мање од једног
киловата) монтирају се на обичан стуб висине од 10 до 20 метара, који је од кривљења
и евентуалног пада заштићен разапетим сајлама. [5]

Турбине снаге од 1 до 30 киловата се постављају на тубуларне торњеве или

стубове висине од 20 до 40 метара. Турбине средњих димензија се у складу са праксом
монтирају на тубуларне челичне торњеве висине од 25 до 50 м. Торњеви турбина на
ветар кроз које су спроведени каблови за струју производе се од метала, ојачане
пластике или бетона. [5]

2.2. Ротор ветрогенератора

Ротор се састоји од ротационе главе и кракова на које делује кинетичка енергија

ветра. Скоро све модерне турбине на ветар имају роторе који се обрћу око осе
паралелне са подлогом. Окрећући се, ротор окреће и осовину која конвертује енергију
ветра у механичку енергију. [5]

Окретање осовине покреће генератор који конвертује механичку енергију у

електричну. Иако неке модерне турбине на ветар имају кракове израђене од
композитног дрвета, они се по правилу производе од фибергласа, лаког и веома јаког
материјала који се прави од полиестерних смола и фибера стакла. Алуминијум и челик
нису нашли примену у изради ових ротора: алуминијум није отпоран на константно
напрезање услед јаког ветра а челик је претежак. [5]

Мале турбине имају уграђен и мали стабилизатор сличан ветроказу који их држи
увек усмерене у смеру одакле дува ветар а веће турбине имају инсталиране
електромоторе који их механички окрећу у жељеном смеру. [5]

8
Слика 3.: Дијаграм конструкције ветрогенератора/ветрењаче[5]

9
 3. Прорачун механичке снаге

Прорачун је исти као и за обичну ветрењачу, пошто је разлика тек у каснијем

степену претварања енергије.

Снага која је пренета на ротор ветрогенератора је пропорционална површини коју

покрива ротор, густини ваздуха и кубу (трећем степену) брзине ветра.

Дакле теоретска корисна снага је:

1 2 3
P= αρνπ r ν
2

P = снага у W,

α = фактор искоришћења,

ρ = густина ваздуха у Kg/m³,

r = радијус турбине у m, и

v = брзина ваздуха у m/s.

Пошто ротор (елиса) узима енергију од ваздуха, брзина ваздуха пада. Алберт Бец,
немачки научник, је установио 1919. да ветрењача може да искористи највише 59%
од теоретске енергије ветра. [5]

пример:

Рецимо да је 15 °C на нивоу мора и густина ваздуха је 1.225 Kg/m³. Ветар брзине 8

m/s (28.8 Km/h) кроз ротор дијаметра 100 m ће пронети 77000 Kg ваздуха кроз
простор кракова ротора ветрогенератора. [5]

Укупна снага је 2.5 MW, али само 1.5 MW може да се искористи због Бецовог
закона. Добијена механичка енергија се даље претвара у електричну у електричном
генератору, па је излазна електрична снага још умањена. [5]

10
 Закључак
 Све већа потреба за енергијом, али и за очувањем животне средине, представља
основни проблем са којим се суочава већина држава света. Енергија добијена из
обновљивих извора, попут енергије воде, ветра, сунца или биомасе, може олакшати
приступ чистој и безбедној енергији читавом човечанству.

 Прва студија енергетског потенцијала ветра Србије израђена је 2002. године за

потребе Електропривреде Србије (ЕПС) . Утврђен је значајан енергетски
потенцијал ветра, посебно у области Јужног Баната и источне и југоисточне Србије.
Енергетски Коришћење енергије ветра у Србији потенцијал ветра у Србији
процењен је на око 1300 МW, а могућа годишња производња електричне енергије
из ветра на 2.3 ТWh. Као резултат пројекта „Студија енергетског потенцијала
Србије за коришћење сунчевог зрачења и енергије ветра“ Студија ЕЕ704-1052А,
урађен је Атлас ветра Србије за различите висине изнад тла и за различита годишња
доба. На слици 4 приказана је брзина ветра на висини 100 м изнад тла у зимском и
летњем периоду. Поново се дошло до закључка о технички искористивом
потенцијалу ветра у Јужном Банату и источној Србији.

Већина данашњих ветрогенератора у суштини поседује сличну, ако не и исту

констрокцију. Ветрогенератори се састоје од следећих делова:

 Ротор ветротурбине састоји се од одговарајућег броја лопатица спојених на

вратилу преко једне или више глава.
 Лопатица је део на којем долази до конверзије кинетичке енергије ветра у
кинетичку енергију обртања ротора.
 Глава је део ротора преко којег су лопатице чврсто или флексибилно повезане с
вратилом.
 Вратило служи за приенос обртног момента од главе до електричног оменторa. На
положају његове осе заснива се једна од најважнијих подела ветротурбина.
 Вратило турбине је спојено директно на главу, па преузима обртни моменат и
целокупно радијално и аксијално оптерећење које се преко лежајева преноси на
носећу конструкцију: стуб и темељ.
 Преносник или мултипликатор се по правилу изводи као зупчанички и служи за
довођење брзине обртања ротора на вредност коју захтева електрични генератор.
 Вратило оментор служи за погон електричног оменторa и по правилу не преноси
оптерећење.
 Електрични генератор служи за претварање кинетичке енергије обртања вратила
у електричну енергију и представља крајњи елемент конверзије енергије у
ветроелектрани.

11
 Литература
 https://en.wikipedia.org/wiki/Wind_turbine -приступљено 15.09.2023 [1]
 https://greenenergysolution.org/vetrogeneratori/princip-rada-vetroturbine/ -
приступљено 15.09.2023 [2]
 https://sr.wikipedia.org/wiki/Ветрогенератор -приступљено 15.09.2023 [3]
 http://envidome.com/wp-content/uploads/2015/11/Koriscenje-energije-vetra-u-
Srbiji.pdf , приступљено 15.09.2023 [4]
 https://www.fintelenergija.rs/sr -приступљено 15.09.2023[5]

12