Dužine identifikatora promenjivih u Matlabu treba da budu najviše 31 alfanumerički karakter, pri

čemu se karakteri posle tridesetog ignorišu. Identifikator promenjive obavezno mora početi
slovom, dok ostali karakteri mogu biti kombinacije slova, brojeva i znaka podvučeno (_).
Identifikator promenjive ne sme da sadrži blanko karakter. Matlab razlikuje velika/mala slova u
imenu identifikatora promenjive. Prilikom određivanja identifikatora uobičajene su dve
programerske konvencije. U prvoj se koristi donja crta, dok se kod druge koriste velika slova,
kao na primer: ime_promenjive odnosno ImePromenjive.

Postoje i specijalne promenjive čiji su nazivi rezervisani i to su: ans, pi, eps, flops, inf, nan, i, j,
nargin, nargout, realmin, realmax.
Za vreme jedne sesije rad sa Matlabom, tj. dokle god se ne napusti program, u memoriji se
čuvaju najnovije vrednosti svih definisanih promenjivih nastalih u komandnoj liniji ili u skript
datoteci. Kao što je prethodno napomenuto, vrednost dodeljena nekoj promenjivoj može ponovo
da se koristi jednostavnim kucanjem identifikatora te promenjive ili uključivanjem te promenjive
u neki izraz. Promenjive se brišu iz memorije naredbom clear. Da bi se videlo koje su promenjive
definisane od poslednjeg izvršenja naredbe clear, dovoljno je otkucati whos. Skromnija varijanta
naredbe whos je who. Ako se želi da se iz memorije izbrišu samo pojedine promenjive to se čini
naredbom clear i navođenjem liste identifikatora promenjivih razdvojenih blanko karakterom.

Prilikom unosa matrice, elementi po vrstama se moraju razdvojiti ili blanko simbolom ili znakom
(,), dok se vrste razdvajaju znakom (;). Važno je napomenuti, da ako se na mestu nekog elementa
eksplicitno napiše matematički izraz, onda između alfanumeričkih karaktera i simbola
matematičkih operatora ne smeju da se stavljaju blanko karakteri. Matlab pruža više različitih
načina da se dodele brojčane vrednosti vektoru. Jedan od načina da se specificira opseg vrednosti
i priraštaj između dva susedna broja određenom naredbom. U Matlabu je moguće manipulisati
matricama i vektorima, kao i vršiti operacije nad matricama i vektorima.

Kontrola toka izvršavanja naredbi u okviru programa napisanog u Matlabu se vrši pomoću
sledeće četiri neredbe: while, if, for i switch. Sintaksa ovih naredbi određuje da se svaka od ovih
naredbi završava naredbom end. Dakle, sve naredbe ili izrazi koji se nalaze između jedne od
naredbi kontrole toka programa i naredbe end će se izvršavati ako je zadovoljen odgovarajući
logički uslov. U okviru jedne naredbe kontrole toka je moguće ugnezditi i druge naredbe za
kontrolu toka.

Kada se koriste naredbe za kontrolu toka programa, dobra programerska praksa je da se naredbe
koje se nalaze pod kontrolom tih naredbi uvuku nekoliko karaktera. Nazubljivanje programa
znatno povećava čitljivost programa čime se olakšava traženje grešaka i održavanje programa.
Kada se koristi Matlabov editor / dibager, nazubljivanje se vrši automatski.

Jedan od načina da se grupiše sekvenca naredbi je u obliku skript datoteke sa ekstenzijom „.m“.
Drugi oblik m-datoteke je funkcija. Funkcije su skript datoteke koje kreiraju sopstveni radni
prostor i lokalne promenjive pod okriljem Matlaba. Sve promenjive koje se kreiraju u okviru
funkcije su lokalne za tu funkciju i ne korespondiraju sa promenjivima istih imena u drugim
skript ili funkcijskim datotekama. Sve ugrađene naredbe u Matlabu su funkcije ovog tipa.
Upotrebom funkcija uprošćava se složenost i povećava čitljivost izvornog koda, izbegava se
dupliranje koda, povećava se portabilnost, itd.
Svaka funkcija ima najmanje dve linije koda, pri čemu prva linija obavezno mora da ima
zahtevani format. Opšti oblik funkcije je:

function PovratnaVrednost = ImeFunkcije(Argumenti)

%komentari
Izrazi

Svakoj funkciji mora da se dodeli ime koje bi trebalo da bude smisleno i dovoljno indikativno
da ukazuje na to šta ta funkcija radi. Šta više, ime „.m“ datoteke mora da bude isto kao i ime
funkcije. Prva linija u funkciji predstavlja prototip funkcije, čime se specificira broj promenjivih
i njihov tip (skalar, vektor, matrica) koje se prenose iz glavnog programa u funkciju i obrnuto.
Komentare, koji se nalaze neposredno ispod deklaracije funkcije, Matlab tretira kao help
informacije vezane za tu funkciju, i ispisuju se kada se u komandnoj liniji Matlaba unese: help
ImeFunkcije.
Na kraju funkcije se ne nalazi terminator karakter ili izraz kao što je end kod naredbi kontrole
toka.

Kada se u komandnoj liniji napiše ime funkcije Matlab pokušava da prepozna funkciju po imenu.
Preciznije, Matlab najpre proverava da li je ime funkcije promenjiva. Ako to nije, proverava se
da li ta funkcija ne pripada skupu internih funkcija Matlaba. Ako to ne uspe, Matlab traži na
disku datoteku sa istim imenom. Ako se funkcija pronađe, Matlab je kompajlira i smešta u
memoriju tako da može da se koristi i svaki sledeći put.

Kada se pozove funkcija, bilo iz komandne linije, skript datoteke ili druge funkcije, vrši se
prenos argumenata u funkciju prema specificiranoj listi argumenata u prototipu funkcije.
Promenjive u definiciji funkcije ne moraju obavezno da imaju iste identifikatore kao u pozivu
funkcije. Naprotiv, ista imena promenjivih mogu da imaju potpuno različito značenje u skript
datoteci iz koje se poziva funkcija i same funkcije. Argumenti funkcije, koji se nalaze između
zagrada u definiciji funkcije, predstavljaju lokalne promenjive i formiraju se pri pozivu funkcije.
Prvom argumentu se dodeljuje vrednost prvog parametra u pozivu funkcije, i tako dalje do kraja
liste argumenata. Dakle, pri pozivu funkcije mora da se vodi računa da poziv odgovara definiciji
funkcije. Argumenti funkcije se odvajaju zapetom.

Matlab sadrži veoma fleksibilne funkcije za dvodimenzionalnu i trodimezionalnu grafiku. Ovim

funkcijama je moguće generisati krive ili površi, vršiti manipulacije sa dijagramima i menjati
karakteristike i notaciju na dijagramima.

Svaki dijagram se kreira u prozoru slike, tj. u prozoru koji otvori Matlab za vreme izvršavanja
funkcije koja kreira dijagram. Ako se u programu koristi više funkcija koje generišu dijagrame,
Matlab će pri izvršavanju svake funkcije da kreira prozor slike koji će da prebriše prethodni.

Osim osnovnih funkcija, Matlab raspolaže dodatnim paketima alata za rešavanje posebnih klasa
problema, o kojima će biti reči kasnije.