Professional Documents
Culture Documents
Kroz Mećavu
Kroz Mećavu
Реља Кнежевић и његов синовац Вујо се враћају из чаршије након што су безуспешно
покушали да продају краву. Њихова упорност и нада у то да ће наићи неки купац држала
их је у чаршији све до сумрака, што ће касније имати непоправљиве последице јер ће их
затећи мећавна ноћ у планини.
Већ на самом почетку дела до изражаја долази разочарање, немоћ и очај, које Реља осећа.
Касније у току приповетке открива се да му је било изразито важно да прода краву како би
зарадио новац за задушнице и одао пошту својим покојнима. Тамна осећања која су
обузела Рељу Кнежевића огледају се и у његовом ставу, и у његовим уздасима, начину
хода (хода погнуто, вуче ногу за ногом), а његово очајање долази до изражаја и у речима
које беспомоћно понавља о томе како им нико није пришао чак ни да се нашали са ценом.
Опис зимског пејзажа на почетку приповетке садржи мноштво акустичних и визуелних
елемената и у складу је са осећањима главног јунака, његовим унутрашњим немиром и
осећањем беспомоћности које га обузима.
,,Сува зима стегла. Одасвуд бије, пржи и као уједа, гризе оштра и немила студен....”
Персонификацијом, ономатопејом, поређењима зима, хладноћа и студен се
оживљавају, а изражајност је толика да се готово може осетити немоћ коју људи морају
осећати пред природом и њеним моћима.
Реља слути значај надолазеће мећаве и предосећа несрећу и таму, стрепи од тог
предосећаја и настоји да му се одупре свом преосталом снагом. Неизвесност и страх
градацијски расту у приповеци, а Рељина борба са природом је симболична. Говорећи о
мећавама које су га гониле, он говори о свеопштој несрећи која је задесила његову
породицу. У једном тренутку мећава за Рељу постаје синоним за тешку судбину и
неправду која га је обузела. На спољашњем плану, Реља се физички бори са мећавом, али
на унутрашњем плану то је борба против очаја и туге који га обузимају.
Кроз изражајне описе ветра, студени и снега приказује се човекова беспомоћност
пред судбином, али буди се и осећање дивљења према Рељи, који у тој борби не посустаје.
Међутим, оног тренутка када схвати да је Вуја остао завејан, Реља губи и последњу
животну борбу.
Борећи се и пркосећи снегу, Реља Кнежевић пркоси неправди и тами, па и његово
пробијање кроз мећаву и потреба за светлошћу и сунцем има симболичку функцију и
смисао, што је у складу и са насловом дела.