Rodna ravnopravnost, ekonomija, životna sredina: Projekat rudnika

litijuma u dolini Jadra - dobra prilika za razvoj ili pretnja okruženju?

Studija slučaja
Ova studija slučaja daje detaljniji uvid u predloženi razvojni projekat rudnika litijuma u dolini
Jadra, te njegovim mogućim posledicama - i pozitivnim i negativnim - na lokalne zajednice u
dolini i van nje. Zbog svoje nedovoljne transparentnosti, ovaj projekat je u poslednje vreme
postao predmet žučne debate, pune političkog naboja. Studija slučaja gleda na projekat kroz
prizmu Neksusa, istražujući njegove rodne aspekte i uticaj na lokalne zajednice u lozničkoj
opštini.

O projektu rudnika litijuma

Godine 2004., u okolini Loznice, grada u Zapadnoj Srbiji, Nenad Grubin, geolog, predvodio je
tim koji je mapirao i postavio dve istražne bušotine. U drugoj bušotini otkriven je nov mineral
dugog imena: litijum-natrijum-borosilikat hidroksid. Nazvan je jadarit, po reci u čijoj dolini je
pronađen. Kasnije je Međunarodno mineraloško udruženje (IMA) potvrdilo da je u pitanju nov,
do tada nepoznat mineral.

Glavni svetski mediji su naširoko izveštavali o ovom otkriću. Neki britanski mediji krstili su novi
mineral “kriptonit”, po fiktivnoj supstanci sa Kriptona, Supermenove planete. Rudarska prava je
kupila britansko-australijska i druga na svetu po veličini metalsko-rudarska korporacija Rio Tinto
(na španskom: obojena ili mutna reka; iz perspektive ovog projekta, ime kompanije budi neke
neželjene asocijacije).

1
Bloomberg je pisao “u senci stare pravoslavne crkve, Rio Tinto je otkrio kriptonit, čudesni
materijal iz filma Supermen, za koji se kompanija nada da će joj obezbediti kartu za ulaz u
biznis zelene energetike”.

U godinama nakon otkrića depozita jadarita, zbog povećanog interesovanja za električna vozila
koja koriste litijum-jonske baterije, pažnja javnosti se prebacila sa bora na litijum: jadarit je viđen
prvenstveno kao izvor litijuma.

Kako tvrdi Rio Tinto, projekat “Jadar”, jedan od najvećih “greenfield” projekata, bi mogao
godišnje proizvesti oko 55 hiljada tona litijum-karbonata najvišeg kvaliteta (onog koji se koristi
za baterije). Uz sadašnju cenu od oko 10$ za kg litijum-karbonata, bruto godišnji prihod bi
mogao biti oko pola milijarde dolara. Ako bi projektovani vek rudnika bio oko 50 godina, kako se
planira, to znači da bi ukupni prihod mogao dostići 25 milijardi dolara. Mišljenje mnogih je da su
ove procene preskromne i možda potcenjene.

Kompanija tvrdi da je transparento obeveštavala o svim aktivnostima oko projekta; ipak, do

sada ni projektna dokumentacija ni izveštaj procene uticaja na životnu sredinu nisu finalizovani i
prezentovani javnosti, iako je očekivani početak izgradnje rudnika najavljen za iduću, 2022.
godinu.

Stav ekoloških i građanskih aktivista

Mnoge ekološke organizacije, lokalne nevladine organizacije i građani izrazili su svoje

neslaganje sa projektom. Nezadovoljstvo građana, ne samo u Loznici nego i u drugim delovima

2
Srbije, raslo je eksponencijalno sa najavama novih istražnih bušotina u potrazi za litijumom
širom Srbije (npr., Valjevo, Požega, Vranje, Rekovac, Gornji Milanovac, Bukulja, Cer, Merošina,
Sjenica, Jagodina). Poziv na uzbunu od strane lozničkih aktivista postao je model građanske
akcije protiv eksploatacije rudnog bogatstva od strane međunarodnih korporacija.

Prema novom prostornom planu ovog područja, napisanog novembra 2019.g. a usvojenog
februara 2021. G., oko 22 sela i 500 hektara zemljišta će biti obuhvaćeno. Rudnik je planiran
kraj reke Jadar (desne pritoke Drine), sa podzemnom eksploatacijom ispod samog korita reke.
Kraj rudnika bi bio i pogon za preradu rude (“refining”) koji bi koristio značajne količine
sumporne i hlorovodonične kiseline, te natrijum hidroksida. Predložene promene prostornog
plana su, očekivano, samo dolile ulje na vatru građanskog nezadovoljstva. Čak je i najviša
državna vlast počela da strahuje da će loznički poziv na uzbunu prerasti u poziv na pobunu.

Neke od glavnih primedbi aktivista su:

1. Aktivnosti na iskopavanju i preradi rude ugroziće poljoprivrednu proizvodnju, po kojoj je ovaj

kraj poznat.

2. Rudne rente za korišćenje zemljišta su, tvrde, veoma niske - oko 3% do 5% prihoda.

3. Stahuje se da će rudnik imati katastrofalan uticaj na životnu sredinu, posebno kada je reč o
podzemnim i otpadnim vodama. Rio Tinto stalno priča da to nije tačno; utisak u javnosti ipak
ostaje loš.

3
4. Otkup zemljišta (do sada je 36 imanja prodato Rio Tintu) je prema navodima lokalnih aktivista
tekao uz zastrašivanje lokalnog stanovništva (“ako ne prodate milom, uslediće eksproprijacija”).
Takodje, spominje se cena od oko 100 evra po aru, sto je spram vrednosti rude smešno niska
cena.

5. Dobro poznate prakse kompanije Rio Tinto u svetu i njeno neadekvatno tretiranje problema i
aksidenata koji su se dešavali narušili su reputaciju kompanije. Nivo poverenja da će kompanija,
ovog puta, održati obećanja da zaštiti sredinu je vrlo nizak.

Konačno, iako je Vlada potpuno posvećena ovom projektu, i reputacija same Vlade je
komprimitivana zbog načina na koji je tretirala slične ekonomsko-ekološke probleme (RTB Bor,
Smederevska Železara, Ling Long fabrika guma u Zrenjaninu, da navedemo nekoliko).

Kako prenosi BGEN, lokalne organizacije poslale su upit državnim organima oko obima moguće
štete izazvane iskopavanjem Jadarita, oko tehnologija koje će biti korišćene, oko toga da li bi
stanovnici morali da napuste svoje domove, i zašto je njihovo poljoprivredno zemljište bilo
preklasifikovano u građevinsko. Projekat je dovođen u pitanje i u vezi njegovog prekograničnog
uticaja i mogućeg kršenja Espoo Konvencije UNECE-a.

Ekolozi su posebno zabrinuti zbog eventualnog sukoba interesa, s obzirom da je u Srbiji na

investitoru da finansira izradu studije uticaja na životnu sredinu, pa bi tako nalazi ove studije
mogli biti, u najmanju ruku, pristrasni, po principu “ko plaća muzičare, bira pesmu”.

Stavovi akademske zajednice

Stav akademske zajednice prema ovom projektu je, u najboljem slučaju, ambivalentan. Ugovor
potpisan između Rio Tinta i nekih fakulteta Beogradskog Univerziteta sadrži odredbe o
poverljivosti i tajnosti, koje sprečavaju stručnjake uključene u projekat da iznose u javnost
podatke ili da izražavaju svoje stručno mišljenje.

Drugi, koje ugovor ne veže, bili su pak glasniji. Oni su se usredsredili na degradaciju zemljišta i
ekološke i društvene posledice. Ovo je bilo sasvim očigledno tokom događaja “Projekat Jadar -
Šta je poznato?”, koji je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU). Profesor
Biološkog fakulteta Dr Imre Krizmanić je tom prilikom rekao da je jedina prava odluka
odustajanje od projekta. Nakon ovog događaja i analize raspoloživih dokumenata, tri akademika
poslali su pismo vladi izražavajući svoju zabrinutost da projekat “Jadar” nije dovoljno
transparentan. Akademici su uvereni da će projekat, sem ogromnih problema sa zaštitom
sredine, dovesti i do značajnih, a negativnih, demografskih, društvenih i ekonomskih posledica.
Kako je spomenuti SANU skup zaključio, mnoga pitanja oko projekta ostaju otvorena. Ta se
pitanja uglavnom tiču stvarnog ekonomskog efekta projekta i njegovih društvenih i ekoloških
posledica.

Dr Dragana Đorđević, istraživač u Centru za izuzetnost iz hemije i inženjerstva životne sredine

Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM), naglasila je u intervjuu 9. decembra 2020.
da je „najkritičniji deo procesa proizvodnje litijuma iz Jadarita tretman sumpornom kiselinom na
250 stepeni Celzijusa, za šta su potrebne ogromne količine vode i energije. Na tako visokim

4
temperaturama, kisele pare koje se koriste za proizvodnju litijum-karbonata će isparavati u
atmosferu, nagrizati rastinje, i oštećivati pluća životinja i ljudi. Ako se pak odluče za
nisko-temperaturni postupak, tada će fluorovodonična kiselina (HF) biti potrebna za razbijanje
silikatne strukture Jadarita. To može kao nusproizvod stvoriti izuzetno otrovan gas
silicijum-fluorid (SiF4) koji će takođe biti ispuštan u atmosferu. "

Vlast i dalje podržava projekat

Sve vlade Republike Srbije od 2004. g. do danas, bez obzira na međusobne političke razlike,
snažno su podržavale projekat. Poput svojih prethodnika, i sadašnja Vlada naglašava finansijski
i ekonomski značaj projekta, i njegov potencijal da katalizuje razvoj ovog inače nerazvijenog i
demografski sve ispražnjenijeg područja zapadne Srbije, pretežno orijentisanog na
poljoprivrednu proizvodnju.

U junu 2021. godine, suočena sa sve većim nezadovoljstvom građana lozničkog kraja, Vlada je
nastavila da ukazuje da se ovaj projekat ne odnosi samo na rudarstvo. Proces potpunog
ciklusa, kako se tvrdi, uključio bi i preradu rude, proizvodnju litijum-karbonata, proizvodnju
litijumsko-jonskih baterija, pa čak i proizvodnju električnih vozila. Kao potporu svojim tvrdnjama,
premijerka Brnabić je još ranije, u martu, najavila da bi izvoz litijuma iz Srbije mogao biti čak
zabranjen ili ograničen, u pokušaju da se podrži razvoj celovitog vrednosnog lanca.

Mira u kući radi, Vlada je potvrdila da se ovde ne radi samo o ekonomiji i obećala da će procena
uticaja eksploatacije litijuma na životnu sredinu biti transparentna i dostupna javnosti. Najavljuje
se i referendum o ovom pitanju.

Šta ne sve to kaže Rio Tinto?

Rio Tinto se uzdržao od javnog komentarisanja ideje srpske Vlade da ograniči izvoz proizvoda
kompanije. U nedavnom intervjuu, glavna direktorka lokalne ekspoziture Kompanije “Rio Sava
Exploration”, Vesna Prodanović pozvala je sve one koji ne veruju kompaniji - ili Vladi - da
uspostave sopstveni sistem praćenja mogućeg uticaja na životnu sredinu. Rio Tinto je dalje
naglasio da će projekat pomoći povećanju budžeta opštine Loznica za 60-70%, i da će biti
uključeni programi podrške za zdravstveni sektor i obrazovanje.

Pomalo je čudno da projekat koji bi stvorio milijarde profita (ako dobije zeleno svetlo od Vlade i
građana Srbije) još uvek nema svoj vlastiti kanal komunikacije, poput web stranice projekta. To
ukazuje na njegovu još uvijek izrazito spekulativnu prirodu.

U maju 2021. Rio Tinto je potpisao Memorandum o razumevanju s InoBat-om, “venture capital”
kompanijom sa sedištem u Bratislavi, koja se predstavlja kao „kompanija za istraživanje, razvoj i
proizvodnju baterija s dugoročnim ciljem da evropskim tržištima pruži nova energetska rešenja“.
Prema ovom MoR-u, Rio Tinto i InoBat sarađivaće na ubrzavanju uspostavljanja "od kolevke do
kolevke" lanca vrednosti proizvodnje i recikliranja baterija u Srbiji (onaj koji uključuje i obradu
otpada pa ne ostavlja trag). Njihovo partnerstvo pokrivaće ceo životni ciklus od rudarstva do
recikliranja litijuma.

5
Međutim, InoBat je gotovo nepoznat u svetu proizvodnje litijumsko-jonskih baterija, bez vlastitih
istraživanja i razvoja hemije baterija. Njegova web stranica ne sadrži informacije ni o kakvoj
litijumsko-jonskoj bateriji spremnoj za tržište - čak ni slike prototipa za koji se nadaju da će
jednog dana komercijalizovati.

Ovo su dakle okolnosti oko projekta vađenja i prerade litijuma u slivu Drine.

Litijum projekat iz Neksus perspektive

Ukratko, Neksus pristup na optimalan način usklađuje ekonomske, socijalne i ekološke koristi.
Čini se da uvek postoji kompromis između konkurentnih prioriteta. Kao što je napomenuto u
Konceptu radionice, Neksus voda-energija-hrana-ekosistemi se temelji na saznanju da su
istraživanje prirodnih resursa, upravljanje vodama, proizvodnja energije, klimatska akcija,
poljoprivreda, ekosistemi, turizam, i ekonomija uopšte, međusobno povezani.

Kao primer Neksus pristupa, uzmimo vezu između upravljanja vodama i poljoprivrede.
Podzemna voda u planiranom rudarskom području zasićena je, po definiciji, jedinjenjima bora
kao što je jadarit (jer da nije, ne bi bilo ni potrebe za iskopavanjem - “bez bora, nema ni
rudnika“). Problem s jadaritom je u tome što svaki njegov molekul (LiNaSiB3O7OH) ima tri atoma
bora. Iako je element bor mikronutrijent u uskom opsegu, njegov čak i malo povećani nivo može
dovesti do takozvane borne toksičnosti. Biljke koje unosu previše bora u početku pokazuju žuto
ili smeđe lišće. Zakržnjavanje je prilično često, a voćke mogu postati manje rodne.

Prema nedavnom izveštaju BIRN-a, pet građana sa područja Loznice već je dobilo naknadu od
Rio Tinta zbog izlivanja podzemne vode bogate borom tokom istražnih i istraživačkih aktivnosti.
Podzemna voda došla je do njihovih useva i prouzrokovala “borovu plamenjaču”.

6
Građani su zabrinuti da takve nesreće mogu postati norma u dolini Jadra kad/ako jednog dana
rudnik započne proizvodnju. Neki kažu da bi, ako bi Rio Tinto i uspeo da izveze litijum, Srbi,
narod poznat po proizvodnji šljovice, bi je na kraju morali uvoziti.

Rodna ravnopravnost

Sada ćemo da sve ovo gore navedeno pogledati detaljnije iz perspektive rodne ravnopravnosti,
kroz "rodno sočivo", ili, ako želite još bliže, kroz "rodni mikroskop", pozivajući zainteresovane
strane, globalne i lokalne, da podele sa nama svoje stavove.

Primarna pitanja koja ćemo istražiti su:

Kako bi otvaranje rudnika uticalo na život muškaraca, žena i dece u neposrednoj blizini rudnika
(dolina Jadra) i šire (zapadna Srbija, posebno nizvodno uz reke Drinu i Savu)?

Sem porodica koje će se morati preseliti iz neposredne blizine rudnika, koliko će još porodica
morati napustiti svoja vekovna ognjišta? U kojem radijusu oko rudnika?

Kako bi eventualno otvaranje rudnika uticalo na one koji odluče da ipak ostanu u njegovoj
blizini? Kako bi to uticalo na njihovu bezbednost, zdravlje, poslovanje? Ovdje posebno
zabrinjava budućnost brojnih jednočlanih, siromašnih, staračkih domaćinstava, koja su u većini
slučajeva žene?

Kako bi iskopavanje i prerada rude uticalo na polu-intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju (npr.

proizvodnja malina, tovljenika) u blizini rudnika i šire? Da li su dugoročni efekti toksičnosti bora -
na biljke, životinje i ljude - potpuno shvaćeni?

Upravljanje vodama: ko će i kako pratiti kvalitet vode duž doline Jadra, i na njegovom ušću u
Drinu?

Koliko će novih radnih mesta za muškarce i žene biti stvoreno otvaranjem rudnika? Hoće li se
ovi novi poslovi ponuditi lokalnom stanovništvu ili drugim, može biti stranim, radnicima? Kakva
će biti rodna struktura novootvorenih radnih mesta?

Koliko će sadašnjih radnih mesta u primarnom (npr., poljoprivreda) i tercijarnom (npr., turizam)
sektoru biti izgubljeno? Kakva će biti rodna struktura izgubljenih radnih mesta?

Kako će ovaj projekat uticati na kulturno nasleđe, baštinu, i identitet lokalnog stanovništva u
dolini Jadra (uključujući i staru pravoslavnu crkvu u čijoj senci je, kako tvrdi Bloomberg, nađen
Jadarit?)

Da li prednosti ovog projekta zaista premašuju njegove potencijalne nedostatke? Može li se oni
izraziti u novcu? Da li je blagostanje - i njegov dobitak ili gubitak - merljivo?

Sada ćemo zamoliti naše panelistkinje da daju svoje viđenje. Danas su sa nama:

7
Dr Dragana Đorđević, naučni saradnik, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Republike
Srbije

Marija Alimpić, predsednica udruženja „Zašitimo Jadar i Rađevinu“, predsednica Udruženja

„Zaštitimo Jadar i Rađevinu“

Ana Pavlović, vlasnik Agencije za turističku promociju Cera, osnivač neformalne inicijative EKO
CER, vlasnica Turističke agencije za promociju Cer, osnivačica EKO CER inicijative

Predstavni(ca)k Rio Tinta (pozvan)

* * *