Крсташки ратови су верски ратови између хришћана и муслимана.
Повод за избијање сукоба: Турци Селџуци су у 11. веку заузели Јерусалим и Палестину. Палестина је за хришћане света земља, а Јерусалим свети град. У Јерусалиму се налазио Христов гроб, па је на том месту подигнута црква Св. Гроба. 1095.- папа Урбан II у Клермону (Француска) позива хришћане у рат за ослобођење Јерусалима и Палестине. Витезови који су се одазвали папином позиву називају се крсташи.
ПРВИ КРСТАШКИ РАТ 1096.-1099.
Једини успешан рат за хришћане. 1099. ослобођени су Јерусалим и део Палестине Крсташи су у ослобођеним областима формирали крсташке државе, од којих је навећа била Јерусалимско краљевство са центром у Јерусалиму. После Првог крсташког рата оснивају се витешко-монашки редови: Темплари, Тевтонци и Јовановци.
ТРЕЋИ КРСТАШКИ РАТ 1189.-1192.
Повод за сукоб- муслимански војсковођа Саладин је заузео Палестину и Јерусалим. Крсташку војску предводе немачки цар Фридрих I Барбароса (удавио се на путу до Јерусалима), енглески краљ Ричард Лавље Срце и француски краљ Филип II Август. Исход сукоба- Саладин и Ричард Лавље Срце постижу договор на основу ког су хришћани добродошли у Јерусалим и Палестину под условом да не носе оружје.
ЧЕРВРТИ КРСТАШКИ РАТ 1202.-1204
Крсташи крећу ка Јерусалиму бродовима. Бродове им је изнајмио млетачки дужд Енрико Дандоло. Да би исплатили изнајмљивање бродова, крсташи су за млетачког владара заузели град Задар. Крсташи мењају мишљење и уместо Јерусалима нападају Цариград. 1204. под налетима крсташа пада Цариград а тиме и Византија. Био је то тзв. први пад Византије. Крсташи међу собом деле територију Византије и оснивају крсташке државе. Најпознатија крсташка држава била је Латинско царство са центром у Јерусалиму.