Академија васпитачко-медицинских струковних студија Крушевац –

одсек Ћуприја

Семинарски рад

Здравствено васпитање

ВАСПИТАЊЕ ЗА ЗДРАВЉЕ У ПРЕВЕНЦИЈИ

БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ

Професори: Студенти:

Ранђеловић Кристина

Ћуприја, 2023.
 Садржај
1. Увод.....................................................................................................................1

2. Болести зависности............................................................................................2

2.1. Епидемиологија болести зависности..............................................................2

2.2. Фактори ризика...........................................................................................3

3. Превенција болести зависности.......................................................................4

3.1. Здравствено васпитање у превенцији болест зависности.......................5

4. Закључак...................................................................................................................8

5. Литература..........................................................................................................9
 1. Увод

“Здравље је стање потпуног физичког, душевног и социјалног благостања, а не

само одсуство болести и изнемоглости.” – Светска здравствена организација,
конституција из 1948. године. Овако дефинисано здравље представља предмет
контроверзе, због њеног недостатка оперативних вредности, двосмислености и
недостижности употребом израза “потпуно”.

Здравље представља највећу људску вредност и као такво треба настојати

очувати га и унапредити га током целог живота појединца. Здравствено васпитање је
једна од мултидисциплинарних грана која се бави овом тематиком. Оно представља
комбинацију учења и активности заснованог на искуству које омогућава људима да
стекну контролу над чиниоцима који утичу на њихово здравље и здравље других људи
(Интернационална унија за здравствено васпитање, СЗО Дивизија за здравље).

Задаци здравственог васпитања јесу стицање знања о превенцији болести и веза

између понашања и здравља, способност ерадикације здравствено-ризичних понашања
и успостављања оних који доприносе здрављу, развој способности анализирања
различитих утицаја на здравље(култура, медији), развитак вештина комуницирања
ради успостављања и одржавања здравих међуљудских односа, развој вештина
постављања циљева и доношења одлука у корист здравља и развој способности
залагања за здравље појединца, породице и заједнице и формирање одговорности за
исте.

Према Светској здравственој организацији болести зависности представљају

душевно-физичко стање које настаје интеракцијом између живог организма и средства
које ствара зависност. Оне су принудне или представљају неодољиву потребу за
повременим или редовним узимањем/коришћењем средства које ствара зависност и
самим понављањем процеса се обнавља психички ефекат и избегава физичка
нелагодност. У болести зависности се убрајају наркоманија, алкохолизам, конзумација
дувана, интернет зависност и игре на срећу(коцкање).

3
 2. Болести зависности

Савремено дефинисање болести зависности у својој суштини је засновано на

научним чињеницама и медицинско је по својој природи. Дефинише се као поремећено
понашање, повезано са самовољним коришћењем или самоуношењем хемијске
супстанце, које се регулаторно понавља и појачава и поред тога што доводи до
штетних, непријатних, па и прогресивно све тежих, чак и опасних последица и
озбиљних оштећења и себе и других.

Болести зависности представљају медицински, психолошки, социолошки и

културолошки проблем, а осим тога настоје да буду политички, економски, етички и
породични проблеми.

2.1. Епидемиологија болести зависности

Последња два века, поремећаји повезани са болестима зависности су значајно
утицали на морбидитет и морталитет популације. У САД зависници од супстанци
представљају 40% свих хоспитализованих пацијената са стопом смртности од 25% или
500 хиљадана годишњем нивоу. Око сто хиљада смртних случајева годишње у
директној је вези са употребом дроге или алкохола. Две трећине тих смртних исхода
јавља се код хероинских и кокаинских зависника, а 40% је старости између 30 и 39
година. Око 50% свих саобраћајних несрећа узроковале су особе под дејством неке
супстанце. Више од 50% случајева насиља у породици везано је за употребу алкохола
и других супстанци. Поремећаји због злоупотребе супстанци сучесто удружени са
другим облицима психопатологије.

Пример 1. Пушење је масовна навика епидемијских размера и веома је

раширена у земљама у развоју, па и код нас. По броју пушача Србија jе на трећем
месту у Европи, после Грчке и Турске. У економски развијеним земљама навика
пушења стагнира или опада. Какво је стање са пушачима међу школском децом
показују подаци, према којима 74,5% ученика у Србији никада није пушило, стално
пуши 10%, а повремено пуши 5,4%. Школска деца имају већ 2,5 годинa пушачког

4
стажа, а њих 4,2% пуши преко 20 цигарета дневно. Ови подаци су нешто израженији
код мушке него женске деце, и код сиромашнијих у односу на имућније ученике.
(Раширеност болести зависности у Србији, Митровић, Б. и сарадници.
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-3208/2015/0350-32081503001M.pdf ).

2.2. Фактори ризика

Треба имати унапред у виду узрочни троугао – личност зависника, околина и
предмет зависности, да би могли да се дефинишу фактори ризика за настанак
зависности. Обзиром да већина болести зависности настаје у адолесцентном добу, када
је индивидуа најрањивија и још необликована личност, фактори ризика од највећег
утицаја јесу они из ране фазе развоја. Најбитнији и утицајнији фактор јесте сама
друштвена заједница и социјализација индивидуе – породица, учитељи и професори,
другари и вршњаци, ваннаставне активности и дружења, окружење, град/село и др.

Најчешће у факторе ризика спадају:

 Конфликтна или хаотична породична атмосфера(често и сама

подстакнута због алкохолизмом или неком другом врстом зависности и
узрокујући дисфункцију породице).
 Неефикасно и неауторитативно родитељство, “тежак” темперамент
детета или рани поремећај понашања.
 Недостатак блискости или повезаности у односима родитеља и
детета(хладноћа у односу, извештаченост, одсуство једног родитеља).
 Непотребно повучено или стидљиво понашање или обратно – агресивно
понашање.
 Неуспеси у савладавању школских захтева.
 Слабе или одсуство социјалних вештина и сналажење у окружењу.
 Девијантно друштво
 Удруживање у деликвентним и антисоцијалним понашањима.

У оквиру одређивања ризико фактора, не може се гледати један чинилац, већ

целокупна слика и личност зависника, како би се на најбржи и ефикаснији начин
решио проблем.

5
 3. Превенција болести зависности

Болести зависности захватају све сегменте популације, остављајући бројне

последице на психичко и физичко здравље, утичући на породичне односе, радну
способност и социјалне активности из чега се закључује да су значајан проблем
појединца, породице и друштва. Представљају значајне трошкове по друштво због
директних и индиректних последица злоупотребе и зависности одређених супстанци и
активности. Болести зависности су универзални проблем, а начин употребе и
последице су индивидуално и социо-културно специфичне.

Превенција болести зависности се спроводи од давнина – прохибиције,

изоловања и/или кажњавања корисника, која нас води до савремених програма
превенције. Историјски, превентивни програми су се кретали од индивидуалних до
свеобухватних програма целокупне друштвене заједнице.

Савремени приступи базирају се на укључивању свих друштвених структура у

јединствени план борбе против ових штетних појава. Препорука је да се оствари
сарадња и интеграција различитих нивоа: локална власт, здравство, школство, судство,
полиција, социјални рад, производне организације, црвка, удружења грађана,
хуманитарне организације, организације које имају утицаја на квалитет живота(спорт,
култура, невладине организације), особе које су зависници, опорављени(излечени)
корисници и друге друштвене снаге. Овакав приступ болести и њеној превенцији
постаје задатак целокупне друштвене заједнице, а не само здравственог система.
Превенција је успешна уколико је ослоњена на широко учешће целокупне заједнице.

6
 3.1. Здравствено васпитање у превенцији болест зависности
Превенција и борба против болести зависности изискују мултидисциплинарни
приступ и укључивање свих капацитета друштва. Заштита јавног здравља је основа ово
гконцепта, који обухвата мере лечења, рехабилитације, ресоцијализације и
реинтеграције зависника у друштвенузаједницу.

Концепт здравственог васпитања обухвата:

1. Здравствену пропаганду – ширење здравствених информација и свести.

Представља иницијални део здравственог васпитања и односи се на ширење и

односи се на ширење информација о неким актуелним здравствени проблемима са
циљем да код читалаца, слушалаца или гледалаца изазове интерес за проблем о коме је
реч. Одликује се ширењем информација о неким актуелним здравственим проблемима
и то путем плаката, штампаних материјала(летака, брошура), као и путем средстава
масовних комуникација. Ефекти ове методе су краткотрајне у буђењу интересовања за
одређени здравствени проблем.

Пример 2. Здравствена пропаганда у превенцији болести зависности може

обухватати израду плаката, постера, плакета, фотографија, брошура и летака у оквиру
радионица у школама, удружењима, радним колективима и другим заједницама.

Слика 1. Пример летка за превенцију болести зависности

Извор https://ntvarena.com/obiljezen-mjesec-borbe-protiv-bolesti-zavisnosti/

2. Здравствено просвећивање – подизање нивоа знања о проблему.

3. Здравствено васпитање/васпитање за здравље – научна дисциплина са
изграђеним принципима, теоријом и праксом.

7
 За разлику од пропаганде, чији је циљ упознавање и учење, циљ здравственог
васпитања јесте примање знања, уграђивање и примена истог. У оквиру свеобухватне
здравствене заштите, упоредно са заштитом и унапређењем животне и радне средине,
упрапређењем стамбеног питања, исхране и рекреације, здравствено васпитање
становништва добија изузетно значајну улогу. У складу и оквиру са начелима
свеобухватне, доступне и ефикасне здравствене заштите, здравствено васпитање
постаје свестрана и систематска делатност свих друштвених чинилаца у којој се
ангажују све здравствене и васпитно-образовне институције, месне заједнице,
друштвене и друштвено-политичке и хуманитарне организације, средства јавног
информисанања и грађани. Здравствено васпитна делатност представља једну од
могућности за очување и унапређивање здравља и квалитета живота популације,
чинећи напоре да отклони штетне факторе који на неки начин могу да угрозе здравље
људи.

Пример 3. Здравствено васпитање настоји да мења навике и пружа информације

и знања о очувању и унапређењу здравља. Један од примера јесте увођење самог
предмета здравствено васпитање у редован план и програм школских и
високошколских установа.

Слика 2. Уџбеник здравственог васпитања за основну школу

Изворhttps://kreativnicentar.rs/p/knjiga/zdravstveno-vaspitanje-za-prvi-razred/

8
 4. Промоцију здравља – организоване активности за оспособљавање људи
да повећају контролу над својим здрављем.

Представља процес оспособљавања људи и заједница да повећају контролу над

својим здрављем и унапреде га. Процес кроз који се људи оспособљавају да направе
здрав избор. Омогућава стварање животних и радних услова који су безбедни,
стимулативни, адекватни и пружају задовољство. Циљеви промоције здравља јесу
охрабривање људи да прихвате здраве стилове живота, уз довољно физичке
активности и избалансиране исхране; и охрабривање јавности да буде свесна ризика по
здравље и свих оних фактора који доприносе здрављу и да у том смислу предузму
акције.

Пример 4. Промоција здравља се може дешавати на сваком месту уз адекватна

здравствено васпитна средства. Најбољи примери су презентације, радионице и
дискусије у склопу мањих или већих колектива, где се размењују искуства и шире
знања о значају болести зависности.

Слика 3. Радионица на тему превенције болести зависности

Извор https://backapalankavesti.com/drustvo/zdravstvo/radionica-na-temu-
zavisnosti-od-psihoaktivnih-supstanci/

9
 4. Закључак

Здравствено васпитање је веома битно, а недостатак ове врсте или неадекватно

здравствено васпитање, оставља на појединца и заједницу далекосежне последице.

Здравствено васпитање делује пре свега превентивно, а када то није могуће,

оно настоји да се његова улога нађе у помоћи током оздрављења као и деловања на
лечену особу, како би дошло до промена у начину и стилу живота који су довечи до
болести. У оквиру здравственог васпитања, неодвојиви део јесте здравствена
пропаганда, чија је улога у ширењу потребних информација и подизању свести
становништва о важности здравља и здравих стилова живота.

Савремени трендови злоупотребе психоактивних супстанци, апарата за игре на

срећу, интернера и друго, стварају нове изазове за праћење и процену стварне
преваленције њихове употребе, као и изазов за креаторе јавноздравствених политика.
Будућа истраживања би требало да се фокусирају на процену ефикасности постојећих
интервенција и формирање нових. Програми би требало да узму у обзир факторе
ризика који имају тенденцију за формирање зависности као и заштитне факторе.

Повећање самопоштовања и самоефикасности адолесцената као и повећање

родитељске контроле и емоционалне подршке могу имати велики утицај на понашање
младих и представљају важан елемент у креирању програма превенције и
рехабилитације.

Такође, идентификовањем особа које имају највећу шансу да постану зависници

могуће је прилагодити део програмских активности индикованој превенцији. У
ефикасним јавно здравственим политикама јасно је процењен однос штете и користи
која настаје као последица широко доступних и промовисаних активности које
изазивају зависност, ниво учешћа у контроли овог проблема и спровођењу законских
мера.

10
 5. Литература

Бјелајац В. (2019). Здравствено васпитање и пропаганда. Универзитет Црве

Горе, Медицински факултет. Очитано 01.11.2023.
Доступно на https://pdfcoffee.com/seminarski-rad-zdravstveno-vaspitanje-i-propaganda-
pdf-free.html

Димитријевић И. (2000). Болести зависности, развој активности на превенцији,

лечењу, едукацији и истраживања у Југославији. Очитано 01.11.2023.
Доступно на https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0370-8179/2006/0370-
81790606257D.pdf

Миловановић Д., Сакоман С., Мићић, Ј., Димитријевић И. (2004). Болести

зависности. Европски центар за мир и развој, Универзитет за мир Уједињених нација.
Очитано 01.11.2023.
Доступно на https://www.ecpd.org.rs/pdf/2015/books/2004/2004_bolesti_zavisnosti.pdf

Мердовић Б., Живаљевић Д. (2021). Превенција болести зависности кроз учење

о безбедносој култури. Очитано 01.11.2023.
Доступно на https://kpolisa.com/index.php/kp/article/download/97/86/187

Митровић Б., Поповић, Р. Тимотић, Б-., Митровић, А. (2015). Раширеност

болести зависности у Србији. Очитано 01.11.2023.
Доступно на https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-3208/2015/0350-
32081503001M.pdf

Настасић П. (2005). Превенција болести зависности, блок за болести

зависности. Институт за ментално здравље, Београд. Очитано 01.11.2023.
Доступно на https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-2538/2005/0350-
25380501183n.pdf

Каварић Н. Здравствено васпитање. Социјална медицина. Очитано 01.11.2023.

Доступно на

11
https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_9503/objava_74815/fajlovi/ZDRAVSTVENO
%20VASPITANJE.pdf

Тамаш Т. (2023). Преваленција фактора ризика и њихов утицај на настанак

најчешћих болести зависности младих. Универзитет у Новом Саду, Медицински
факултет Јавно здравље, докторска дисертација. Очитано 01.11.2023.
Доступно на
https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/21782/Disertacija_14134.pdf?
sequence=1&isAllowed=y

Чекеревац А., Перишић Н. Социјална политика у заштити менталног здравља и

превенцији болести зависности. Универзитет у Београду – Факултет политичких
наука, одељење за социјалну политику и социјални рад. Очитано 01.11.2023.
Доступно на https://rfpn.fpn.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/875/socpol.pdf?
sequence=1&isAllowed=y

Нићифоровић Шурковић, О. (2019). Здравствено васпитање. Медински

факултет Нови Сад, катедра за социјалну медицину и здравствену статистику и
информатику. Институт за јавно здравље Војводине. Очитано 01.11.2023.
Доступно на https://izjzv.org.rs/uploads/b19b96fd-173c-e94a-b384-bd90b93bc94a/
Zdr_vasp_def_ciljevi_Promocija_zdravlja.pdf

Приручник “Васпитање за здравље кроз животне вештине” Очитано 01.11.2023.

Доступно на https://www.unicef.org/serbia/media/6991/file/Priru%C4%8Dnik%20za
%20Vaspitanje%20za%20zdravlje%20kroz%20%C5%BEivotne%20ve%C5%A1tine.pdf

12