VISOKA ZDRAVSTVENA ŠKOLA STRUKOVNIH

STUDIJA U BEOGRADU
Studijski program: Strukovna medicinska sestra-babica
Nastavni predmet: Planiranje porodice

Seminarski rad

Delovanje negativnog zdravstvenog ponašanja na zdravlje mladih

Mentor: Studenti:
Jela Popović Andrić Jovana 74/2016
Anđelković Jovana 75/2016
Stojanović Aleksandra 76/2016
Starčević Marija 80/2016
Krivokapić Tijana 86/2016

Beograd, decembar 2016

Sadržaj:
UVOD………………………………………………………………..1
1. Karakteristike negativnog ponašanja………………………….5
2. Shvatanje negativnog zdravstvenog ponašanja………………..
 Uvod

Negativno zdravstveno ponašanje je nesreća koja ne stanuje negde daleko i ne dešava se

samo nekom drugom, svuda je oko nas. O agresivnosti, negativnom zdravstvenom
ponašanju i bolestima zavisnosti adolescenata školskog uzrazta i mogućnostima
preventivnog rada sa njima tema je koja zaokuplja mnoge tribune, javne i naučne
skupove i koji izazivaju veliko interesovanje i brojne odjeke.
Svako društvo teži da mlade naraštaje, kao nosioce budućnosti, zaštiti od nepovoljnih
društvenih faktora koji predstavljaju prepreku za njihov razvoj i normalnu socijalizaciju.
Ovaj seminarski rad sa temom “Uticaj negativnog zdravstvenog ponašanja na zdravlje
mladih” treba da ukaže na vrste, uzroke, rasprostranjenost, posledice negativnog
ponašanja, pokušaj reintegracije mladih i značaj borbe protiv negativnog ponašanja. Pri
tom treba uzeti u obzir samu ličnost ali treba naglasiti da su društvene devijacije zapravo
društveni problemi i da su one pre svega društveno uslovljene I da na njihovu pojavu
deluje niz nepoželjnih društvenih faktora. Tu prvenstveno mislimo na uslove i činioce
koji vrše uticaj na socijalizaciju, vaspitanje i razvoj mlade generacije. Kroz obradu ove
teme imamo za cilj da ukažemo na uzroke nastanka društvenih devijacija, na oblike
manifestovanja, rasprostanjenosti ovog odavno prisutnog ali sve značajnijeg društvenog i
globalnog problema, na posledice ali i na preventivne aktivnosti kojima bi se sprečila
njihova pojava.

Ovaj seminarski rad se sastoji iz dva poglavlja:

Prvo poglavlje definiše i objašnjava pojavu društvenog negativnog ponašanja sa različitih
aspekata. Zatim se ističu teorijska shvatanja o uzrocima nastanka negativnog
zdravstvenog ponašanja
Drugo poglavlje govori o vrstama negativnog zdravstvenog ponašanja i njihovoj
rasprostranjenosti kod mladih. U njemu se sadržani i rezultati istraživanja sprovedenih na
ovu temu na našoj teritoriji. Posledice negativnog zdravstvenog ponašanja su brojne i
nesagledive o čemu će takođe biti reči u ovom poglavlju.
 1.KARAKTERISTIKE NEGATIVNOG ZDRAVSTVENOG PONAŠANJA

Pojava poremećaja u društvenom ponašanju dece i maloletnika označava se u literature i praksi

različitim terminima i različito se shvata njen pojmovni sadržaj. Naučnici različitih profila i
stručnjaci u praksi u objašnjenu poremećaja u društvenom ponašanju dece i maloletnika prilaze
isključivo sa stanovištva svoje naučne discipline I struke kojom se bave, zanemarujući tumačenja
drugih primenjenih naučnih disciplina koja se moraju uzeti u obzir pri objašnjenu ovako složene
društvene pojave. Kod nas se pojava poremećaja u društvenom ponašanju dece i maloletnika
označava sledećim terminima: vaspitna zapuštenost, neprilagođenost, maloletnička delikvencija
prestupništvo mladih, asocijalno ponašanje i drugo. Svi pomenuti oblici ispoljavaju se u kršenju
društvenih pozitivnih normi. Takvo ponašanje pogađa interese i vrednosti društva užih grupa i
pojedinaca i nepovoljno se odražava na razvoj dece i maloletnika u smislu njihove socijalizacije.
Dakle društveno neprihvatljivo ponašanje je jedan vid poremećenog odnosa između pojedinca i
društva koje društvena zajednica negativno ocenjuje. Za poremećaj u društvenom ponašanju
karakteristično je odstupanje od normalnog toka razvitka deteta i maloletnika u procesu
socijalizacije njegove ličnosti.

Društvene devijacije jesu socijalni problem koji zaslužuje permanentnu pažnju društva. On ima
dalekosežne posledice ne samo za pojedinca nego I za društvo u celini. Ovaj socijalni problem
nije izolovan. U svetu danas skoro da nema ni jedne zemlje koje ne opterecuje ovaj ozbiljan I
hroničan problem. Bez obzira na stepen društveno-ekonomskog, političkog razvitka društva
pokazatelji dostižu alarmantnu visinu sa tendencijom porasta. Opšte prihvaćena pravila
ponašanja krši većina nas u svakodnevnim situacijama.
 2.SHVATANJE NEGATIVNOG ZDRAVSTVENOG PONAŠANJA

Sociolozi istuču da je negativno zdravstveno ponašanje deo društvene stvarnosti i da “ njihovo

nastojanje i postojanje treba objašnjavati određenim društvenim odnosima u okvirima globalnog
društva ali prvenstveno materijalnim životom ljudi u društvu koji karakterišu odnosi klasne
nejednakosti koji se ispoljavaju u stalnim društvenim protivurečnostima i sukobima u svim
sferama materijalnog i duhovnog života”. Prema tome negativno ponašanje možemo tretirati kao:
a) Funkcionalističko
b) Interakcionističko
c) Marksističko

Sa medicinskog gledišta, ponašanje mlade osobe smatra se veoma značajnim elementom u

proceni rizika za nastanak oboljenja reproduktivnih organa, Usvajanje rizičnih oblika ponašanja
tokom adolescencije, poput konzumiranja alkohola I droge može značajno da modifikuje polno
ponašanje. Na veličinuu rizika za nastanak poremećaja reproduktivnog zdravlja ima uticaj I
odnos mlade osobe prema zdravlju. Biološke promene koje donosi pubertet mogu biti razlog
burnog reagovanja, neslaganja sa roditeljima I okolinom.
Obeležja seksualnog ponašanja koje su najvažnija u proceni rizika za nastanak ovih oboljenja
kod mlade osobe su: uzrast kada se dogodio prvi polni odnos, broj seksualnih partnera, vrste
seksualnih veza, učestalost I vrste seksualnog opštenja, oblici seksualnog ponašanja I korišćenje
mehaničkih metoda kontracepcija.
 3.VRSTE I ODLIKE NEGATIVNOG PONAŠANJA

Process socijalizacije, koji podrazumeva process uključivanja pojedinca u društvenu celinu koja
se ostvaruje vaspitno-obrazovnim radom je jednostavan proces. Uklapanje pojedinca u društvenu
zajednicu je proces koji može naići na poteškoće, neuskladivost sa različitim oblicima
ispoljavanja i posledica. Svedoci smo većeg porasta broja osoba sa zdravstvenim problemima,
emoconalnim poteškoćama, rizičnim ponašanjem, raznim oblicima odstupanja od društvenih
normi i ponašanja. Ovi oblici ponašanja samo su neki od vidova ispoljavanja neusklađenosti i
teškoća u procesu socijalizacije jedinke. U predhodnim godinama došlo je do drastičnih promena
u svetu a i kod nas(raspad države , nezaposlenost, osiromašenje) u kojima su poremećene
tradicionalne vrednosti. To je dovelo do toga da se delu pripadnika subculture priključe sve veći
broj mladih pa i dece, omladine školskog uzrasta. Bunt protiv nasilja i rata, autoriteta odraslih u
porodici, bekstvo od stvarnosti usmerava sve veći broj mladih da traže utehu i olakšanje u
konzumiranju duvana, alkohola i droge. Naime, kako je neprihvatljivo ponašanje omladine sve
izraženije nastojaćemo da ovim redom prikažemo neke od najrasprostranjenijih oblika
negativnog ponašanja kao što su pušenje, alkoholizam i narkomanija.
Usled osećaja frustriranosti i emocionalnih teškoća koji prate adolescenciju nije retka i pojava
neprilagođenog ponašanja mladih. U perioru od adolescencije postoji veći rizik za pojavu
devijantnog ponašanja. Stres je reakcija na iznenadni i jaki,najčešće negativni događaj koji
ostavlja posledice po zdravlje pojedinca. U razvoju mladih devijanata ponašanje podstiču
određene grupe aktivnosti mladih, zbivanja u socijalnom okruženju ( grupna druženja, razne
proslave i izazovi nekonformističkog ponašanja) , individualne sklonosti ovim ponašanjima.
Tako dolazi do konzumiranja sredstava zavisnosti( duvana, alkohola, droge I dr.)
Kod ovih pojava javlja se potreba za redovnim konzumiranjem i uzimanjem sredstava zavinosti
po svaku cenu, sklonosti ka povećanju konzumirnja količine sredstava, pojava psihiče i fizičke
zavisnosti. Devijantno ponašanje može imati različite forme i različit intenzitet. Ono je svakako
negativno po samu ličnost ali i za njeno neposredno okruženje.
 4.RASPROSTRANJENOST NEGATIVNOG ZDRAVSTVENOG PONAŠANJA KOD
MLADIH

Prema rasprostranjenosti vrsta negativnog zdravstvenog ponašanja mladih, izazvane upotrebom

pojedinih sredstava zavisnosti, razlikujemo sledeće oblike:
a) Pušenje
b) Alkoholizam
c) Narkomanija
d) Rizični seksualni odnosi

PUŠENJE

Najrasprostranjeniji oblik zavisnosti koji i po svojoj masovnosti predstavlja najveću opasnost po

zdravlje jeste pušenje. Pušenje je udisanje dima nekih biljaka koje deluju na CNS.
U svetu je najrasprostranjenije pušenje duvana. Kod ljudi koji konzumiraju duvan javlja se
psihička i fizička zavisnost. Nikotin je jedan od najvećih biljnih otrova. Prestanak pušenja
najčešče izaziva uznemirenost i razdražljivost ali ne i teža psihička oboljenja.
U zapadno-evropskim zemljama mladi između 12-17 godina u velikom procentu su pušači, od
40-60%. Pušenje najčešće počinje u doba 12-15 godine. Prema nekim istraživanjima jedna
trećina mladih propuši u ovom uzrastu. Najčešće u školi, pod uticajem okoline, da bi bili
popularni i više prihvaćeni u društvu, nesvesni posledica koje pušenje izaziva.

ALKOHOLIZAM
Alkoholizam je jedan od najmasovnijih i najvećih društvenih opasnosti. On je istovremeno jedan
od najvećih zdravstvenih problema-patološki izraz unutrašnje potrebe za alkoholizmom koja
zahteva lečenje kao i svaka druga bolest. Konačno, on je i moralni problem jer označava i
karakter ličnosti. Mladi danas konzumiraju alkohol uz svaku priliku, u izlascima što se najčešće
završava vožnjom u alkoholisanom stanju i tako ugrožavaju i svoj život i život drugih učesnika
saobraćaja. Takođe pod uticajem alkohola stupaju u nezaštićene i nepromišljenje seksualne
odnose, ne razmišljajući o posledicama.
NARKOMANIJA
Zloupotreba droge je osobito karakteristična za moderno društvo.Medicinski stručnjaci navode
da nijedna droga nije bezopasna, naprotiv ostavlja teške posledice po mentalno i psihičko
zdravlje. Upravo zbog toga mnoge škole sarađuju sa lekarskim i policijskim stručnjacima,
organizujući razna predavanja sa učenicima, roditeljima, nastavnicima kako bi se bolje
informisali o ovoj zavisnosti, cilj je da deca ne posegnu za drogom. Kod nas je najpopularnija
marihuana i u kontaktu sa drogom je bio veći deo populacije od 15-20 godina.
Droga osvaja mlade, granica se spušta sve niže tako da je konzumiraju mlađi osnovci.
Osim marihuane, koriste se markice LSD I tablete ekstazija, najčešće u noćnim provodima.
Nakon dužeg uzimanja lakih droga javlja se potreba za uzimanjem težih kao što su kokain i
heroin. Jedan od najvećih problema današnjice je laka dostupnost i pristupačnost drogama koja je
svuda prisutna.

RIZIČNI SEKUSALNI ODNOSI

Mladi ljudi sve češće stupaju u rizične sekusalne odnose. To se najviše odnosi na nezaštićene
polne odnose. Sekusalno informisanje je posebno značajno u adolesceniji gde pažnja najviše
treba da se usmeri na edukaciju samih adolescenata i na što bolju saradnju sa roditeljima.
Neiformisanost i neznanje mladih je najveći uzrok neželjenih trudnoćna kao i polnih oboljenja
mladih. Najčešće polno prenosive bolesti koje se sreću kod mladih su: sifilis, gonorea, hlamidija,
trihonomas, genitalni herpes, hepatitis B I C, kondilomi, trihonomas vaginalis, candida albicans,
AIDS.
ZAKLJUČAK: