БОРИСЛАВ

МИХАЈЛОВИЋ

ОГЛЕДИ

НОВО ПОКОАЕЊЕ
БЕОГРАА
ОАВРЕМЕНА ПРОЗА
БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ

О Г Л ЕД И

НОВО ПОКОЛЕЊЕ
ВЕОГРАД; 19«.
 СРПСКО ГРАЂАНСКО
ПБСНИШТВО ХУП1 ВЕКА
у .
историЈи наше књижевности има старосе-
делачких делова који се у њој налазе от
кад су створени, видно истакнути и попггова-
ни од свију. Српско грађанско песништво није
било те судбине. Оно је настало тихо и неНа-
метљиво, кретало се побочке од главних путе-
ва наше књижевности, п а ' је временом зане-
марено и изгубљено из вида. Затурено по ру-
кописним песмарицама свога времена, није има-
ло познатост и трајање штампане речи. Ова по-
езија, опонтано никла за потребе људи свога ве-
ка, живо се верала својим необичним странпути-
цама у XVIII веку, ^а доцније неко време по-
норнички ишчезне, и тако, у историји наше ли-
тературе, доживи незаслужену судбину да буде
примећена касно, а да јој се пуна пажња обрати
тек у наше дане.
Грађанско песништво XVIII века („Грађан-
ска лирика XVIII века“ није можда тачан на-
зив за ову књижевност, која се није огранича-
вала само на лирику) претставл>а по многим сво-
7
јим одликама ванредно занимљиву појаву чији
значај и рез^лтати истраживања све више расту.
Данас већ, и сва је срећа што је тако, ова
област није више забачени, неиспитани кут исто-
рије наше књижевности, како је то била пре
невеликог броја деценија. Ухваћен је траг тога
песништва, и тим трагом је већ прокрчена поне-
ка стаза у "овој дотле нетакнутој и непознатој
чести. Тако да се данас човек, приђе ли надомак,
овога проблема, среће са значајним делом веђ
прибране грађе и проверених закључака. Тиме је
изучавање ове поезије доспело до тачке која
омогућује бацање једног општег, брзог погледа
на ову књижевну појаву и њено сасвим изузетно
место у склопу наше литературе и развоју на-
шег друштва. Овај рад је један од неколиких по-
кушаја те-врсте.
Треба рећи, најпре, и то одлучно, да је уоби-
чајени назив „Грађанска лирика XVIII века“ са-
свим услован и помало насилан. Јер та поезија
није, као пгго је већ речено, била само лирска,
сем тога она има своје истоврсно продужење и у
XIX веку, а са извеском натегом могло би се,
додуше, у дефоЈШисаним ојблицима, наћи њених
трагова до данас. Али, док се, и ако се, не усво-
ји срећнији и прецизнији назив, ми се мора^о
служити примљеним и одомаћеним, тешећи се
притом колико можемо чињеницом да се по-
везаност, испреплетеност и динамична сложе-
ност књижевних појава и иначе тако нерадо
подаје у окове било којој класификацији.
8
 Ни мерила која одређују шта се све и!ла под-
разумевати под „грађанском лирржом ХУШ ве-
ка“ нису најсрећније нађена. Критеријум покоме
грађанска’ лирика обухвата нештампане песме
краја XVIII века — песме које су пЛрене пфе-
писивањем и певањем — не би доследно и без
остатка сабрао све песме које јесу и имају пра-
во да се назову песмама грађанске лирике. Мно-
ге од ових песама штампане су, и то често врло
рано, а добар њихов број није им:ао мелодију,
није био певан. Принцип анонимности аутора
неоправдано би оставл>ао ван овог оквира читаг
низ неоспорних, карактеристичних и махом из*
врсних примерака овог песништва — чији се ци-
сци знају. Мерило по коме се „грађанском лири-
ком XVIII века” има сматрати поезија нађенг
у рукописним песмарицама тога врбмена п ојо то -
ву је механичко и никако не задовољава. Јер
има у тим песмарицама и других нестихованих
писања и бележења, а има и песама које ни на
који начин не могу опадати у нашу грађанск>
поезију: низ руских побожних песама, неке пе-
сме наше штампане литературе, једна мађарск«.
песма, велики број наших народних („слепач-
ких“) песама, разна стихована житија кнеза Ј1а~
зара, богородичина чуда итд. Критеријум који
одређује да ли се једна песма има или нема сма-
трати грађанском мора у себи садржавати пре-
судан садржајни а не спољни моменат. Није ва-
жно за једну такву песму да ли је штампана
или не, да ли је меличка или^не, зна ли јој се
9
 Аут^ор или је заборављен, — а пбсма на свом путу
од човека до човека толико мењана и дотерива-
на да је изгубила првобитан облик, — одлучује
једино чињеница да ли таква песма својим ду-
хом, садрлЖком и формом, својим стилским осо-
бинама спада у грађанско песништво.
Прва детерминантна карактеристика овог пе-
сништва је чињеница да је оно производ и сво-
јина цашег раног грађанства, ојачалог у Војво-
дини током ХУ1И века, ма да је ово песништво
тамо постојало и раније. Аустриско заузеће Бу-
дима и Пеште 1686 године (дакле пре Велике
сеобе), затекло је у тим црсељима знатно више
Срба но Мађара. Тај наш живаљ се крајем XVII
и током XVIII века осетно појачао придошлицама
последњих сеоба из многих наших крајева с'оне
стране Саве и Дунава. Тако су се само 1690 годи-
не доселили у Будим и његову околину Срби из:
„Дервенте, Травника, Сарајева, Зворника, Сре-
брнице, Требиња, Црне Горе, Зете, Мораче, При-
јепоља, МиЛешева, Новог Пазара, са Косова, из
Вучитрна, Пррпптине, Белог Поља, Пећи, Ђако-
вице, Призрена, Скопља, Прилепа, Солуна, Кра-
това, Беолрада, Ваљева, Подриња, Мачве, Ужи-
ца, Студенице, Старога Влаха, манастира Раче,
Рудника, Крушевца, Сталаћа, Алексинца, Ниша,
Параћина, Раванице, Јагодине, Ресаве, Зајечара,
Смедерева итд.“ (Тихомир Ђорђевић). Њихово
познавање балканских земаља и језика давало
'им је знатну надмоћ и предност као Лзсредни-
цима у трговини са Истоком, тако да су често
10
долазили до приличних богатстава. Наше гра-
ђанско становништво у XVIII веку сачињавали
су углавном „почтенородни купци", занатлије
с!их врста и занимања сврстани у строге оквире
својих еснафа, затим ситне дућанџије и њихо-
ве калфе, свештеници, писари, ђаци и војници.
И ето баш ти људи су били главнИ ствараоци и
шириоци нашег, боље речено свог, грађанског
песништва. И зато ова поезија носи у свом Ли-
терарном изразу као отисак тачну и јарко јасну
физиономију својих твораца; носи у саставцима
својих стихова (кад се одбаци оно што је случа-
јан нанос или манир) крцато мноштво ситних и
крупних појединости, сијасет малих згода и не-
згода из жршота нашег грађанства онога време-
на. Може се сасвим слободно отићи један корак
даље и рећи: иза сваког књижевног дела лежи,
мање или више провидно, човек и његова епоха.
Код колективне књижевности та веза је јаснија
и виднија због њеног смисла и способности за
избор заједничког и типичног, као и због њеног
несмисла за индивидуално. А у целој нашој књи-
жевности не постоји ниједан *њен издвојени
део у коме би се у толикој мери, као у нашој гра-
ђ&ској поезији XVIII века, однос између дел|
и класе која га је створила, могао уочити тако
незамућено и непосредно.
Јер, пре свега, та поезија је несумњиво ко-
лективна. На други, наравно, начин и посред-
ством друтих путева него наша народна поезија,
којој је усмени поступак њеног преношења
П
умно!ч>м одредио црте. Грађанско песнииггво је
песмаричко у двоструком смислу те речи: пре-
писивачко, и оно што би се данас рекло „шан-
сонско, шлагерско". Зато почетак његовог опа*
дања и пропадања коинцидира са појавом оних
безбројних „Ј1ира“ — штампаних песмарица.
Прелазиле су-те песме са жица једне тамбури-
це на другу; почете као серенада испод „кокет-
фенствра“ у главној улицн, обилазиле су све
пенџере и сокаке једнога града; песма из Сеге-
дина доспевала би у Карловце, неко би понешто
додао, неко променио, а понеки педант верно и
тачно преписао. Заборављен и непризнат изгу-
био би се аутор, а песма весело скитала по равни-
цама Паноније, улазећи често поново споредним
сокаком у исти онај град са чије је, пијаце и
кренула у обилазак. Колективности и изједна-
чењу црта ове поезије нарочито је допринео оби-
чај „вандровке“ — одласка „у френт“ наших —
и не само наших — калфи у томе времену, ка-
да је обилажење многих градова и разних мај-
стора био утврђен и навиком освеигган начин
прибирања знања, и значајан и обавезан дода-
т |р својој дипломи и престижу своје доцније
фирме. Грађански песник често изреком каже:
„Ходио сам дост по свету“, а ми можемо с по-
узданошћу да наслућујемо сву силину тога ути-
цаја на изједначење укуса и свиђања, на ства-
рање оне изравнане, помало интернационализо-

12
ване панонсхо-биргерске цивилизације. Географ-
ска компаративна залетања грађанског песника:

„Как луна в ношчи между звездами

и славни Лондон в прочи местами,
та к .. .“ итд.,

одају7његово „географско чуло“, како је то на-

звао један од последњих испитивача ове поезије
(М. Лесховац).
Кад песник каже:
„В целој Хунгарији њест молера тога,
КоЈи б трефит моГао јасност лица твога“ —

онда баш ограничење овог „компламента" на

„целу Хунгаријуи, а не проширење на цео свет,
сведочи не толико о отсуству маште, колико о
смислу за реалистички хиперболизам — ако би
се овај парадоксални израз могао"отрпети.
Класична берберска таМбурица морала
имати једнаке, или бар сасвим сличне напеве и
мелодије, блиске теме и лбводе, на целом оном
широком простору од Јегре до Земуна, од Оси-
јека до Арада, а сигурно и ван тога круга, јер
је наш музикални и радознали брица прошао
добар део тих крајева.
Све је ово доводило до изједначења и садр-
жајних и формалних особина ове поезије, до
сличних тема и инспирација, до заједничке ме-
трике и истог фундуса речи, и то је ову пое-

13
 зију чинило колективном. Баш таква она -је за
нас драгоце^а и као врста и као податак. А ње-
на уједначена распрострањеност, о чему несум-
њиво сведочи то што су јој творци и преписи-
вачи живели у Будиму, Сент Андреји, Карлов-
Цима, Новом Саду, Осијеку, Загребу, Копривни-
ци, ПетрИ$ви, Ашањи, Карловчићу, Араду, Ши-
ду итд. — даје овој поезији значај и вредност
једне широко распрострањене, заједничке и мно-
говрсне књижевне, и не само књижевне, појаве.
Даљи је замашај’ вредности ове поезије њена
- стварна Независност која је често ишла до про-
тивположености меродавној, званичној, нашој
литератури онога времена. Али свака дословност
би овде била погрешна. Грађанска поезЈ^а није
сасвим чиста у изразу, много је реквизита она
изнајмила од нашег класицизма и од наше на-
родне поезије, нарочито у језику или у окаме-
њеној фигури. У несмарицама је даље нађен
зндтан број руских песама, и то не само побо-
-жних. Неке су несумњиво руске, друге инди-
цирају на то, а биће их по свој прилици и та-
квих код којих је наша адаптација учинила да
им се руско* порекло више не опажа. И песме
наших књижевника су продрле у песмарице:
неколико Орфелинових, Доситејева „Песн на ин-
сурекцију -Сербијанов", Емануила Козачинског
„Преславна Сербијеи две Везилићеве песме итд.
У појединим грађанским песмама осећа се Ка-
чићев утицај, у другим опет реминисценције на
Рељковићевог „Сатираи. Неки грађански песни-
14
 ци имали су несумњиво књадкевно образовање
(Јован Авакумовић, на пример), а за сликара Ни-
колу Нешковића Стерија је забележио да је писао
песме и народним и славенским језиком. Сви
наведени моменти патстицали су утицај штам-
пане литературе на ову одметничку, самосталну
књижевност. Али тај је утицај био пре свега.
формалан, посредан, често хировит и случајан,
Сем тога потпуно се приметно може пратити ка-
ко је тај утицај неједаак по интензитету у раз-
ним циклусима ових песама. Од побожне лири-
ке према љубавној линија тога утицаја је низ-
лазна. '7 |
Међутим, далеко је значајнија, и, рекао бих,
повољнија та околност, да садожина и дух ових
песама претстављају својом животном непосред-
ношћу потпуни контраст — најмалокрвнијој и
најбеживотнијој поезији целе наше литературе
— нашем псеудокласицизму. Тако, када је наша
ранија историја књижевности XVIII века знала
да у том времену укаже само на рационализам
и псеудокласицизам, она је тиме спупггала тем-
пературу наше књижевности за целу топлину и
жар једне свеже и животне непосредности коју
јој је_давала ова грађанска поезија. Она не по-
.знаје хладау хипокризију узвишеног и парад-
ног, не одушевљава се буколичком и аркади-
ском идилом, има она своје и сасвим друкчије
прохтеве, животне а мање узвишене, свакоднев-
не а мање бизарне, плотски разголићене а не
закопчане до грла Не уздржава се она од фри-
15
волног, не преза ни од ласцивности, па иде све
до порнографије, због које су многе песме из
ових песмарица до данас остале необјављене.
Грађански песник уотите није познавао уо-
бичајене песничке позе тљније хтео да мари за
каћиперлук скромности. Емпиричар и практи-
чар, каквим га је начинило његово време и још
више његово занршање, он је у својој поезији
пре свега гледао практичну потребитост, а пре-
писивач је своју песмарицу сматрао и бележни-
цом и потсетником и приручником за разне при-
лике и многе поводе. Таква једна песмарица че-
сто је умела да садржи различите и бројне за-
белешке свога власника. Ашањски каплар Сте-
ван Јанковић записује (1778—1783) у своју,песма-
рицу: „Житије кнеза Ј1азара“, „Богородичино
^УДо“, „Песн о смерти", народну песму „Срби у
Доваверту“ (Вук, IV, 1896), запис о „верло љу-
тој зими“ 1782 године, кад је био „голем снег“,
„највећем човеку до раскрижи у чакшира“, да-
ље описак својих дужника, апокрифна питања
о стварању света и Адаму, песму о руско-тур-
ском рату итд. Један други преписивач, који је
вероватно био берберин (јер има записан рецепт
о неговању косе и упуту како се вадИ зуб без
клешта), проширује интерес своје бележнице
чз к на формуле метеоролошких прорицања:
»"ЛГепп (Ие боппе ги Мог^епз т Шгет Аи1{*ап%е
г1пеп С1гке1 и т з1сћ ћа^, аи! дуекћег ЗеИе з1сћ
сЗегзеЉе С1гке1 2 иегз! аиНи!, уоп даппеп ћа1
т ап ^Утс! ги &еу/аг1еп.« Друге неке песмарице
имале су и других и друкчијих записа, у чијем
се друштву песме нашег грађанског песника
нису осећале ни нелагодно ни неприкладно, јер
преписивач њих није сматрао неким узвишеним
тајанственим послом, оне су за н>ега лретстав-
љале драгу и потребну разоноду, биле саставни
део духовног света овог трезвеног и разумног
практичара.
Зато су те песме и биле наЈчешће речене је-
зиком и појмовима његове свакодневице. Тргов-
ци и занатлије знали су по неколико језика, на-
равно из практичних а не филолошких потреба
или радозналости, и та се многојезичност онда,
најчешфе са свом драстичношћу коју овакве ме-
шавине дају, одразила и на њиховом песничком
изразу. Са предметима цивилизације које су
примали већином од Немаца, они су примали и
њихов језички израз, а лишени у великој мери
сваког језичког пуританизма, они су нештеди-
мице, широке руке расули те речи по својим сти-
ховима, не обзирући се и, уосталом, не осећа-
јући да ли је израз довољно леп и свој, него
трудећи се, углавном, да једноставно и недво-
смислено изразе оно што хоће. Већ сама сту-
дија језика ових песама дала би пажљивом и
запажљивом историчару једну масу података,
вредних нарочито због пуне извесности о њихо-
вој спонтаности и ненамештености, а да и не го-
воримо о томе да је за свако изучавање нДрави
нашег XVIII века језик ових пе<сама од неоце-
њивог значаја.
2 Огледа 17
 Онако градска каква је била, ова поезија је
природно показивала гордељиво|Ст грађанина
према „паорији**, према нашим сељачким маса-
ма, којв су се тек у ово време потпуно укопале
у земљу, напустиле своју, сточарску привреду и
своје балКанско-пашњачке навике према сељака-
н>у, схватиле вредност плуга и плодност ове
простране и равне земље, напустиле своје зему-
нице и плетере и почеле да се ушоравају. Стра-
шна економска и са њом и културна заосталост
сељака, а релативно шири видокрут и култур-
није навике раног грађанства, гајиле су код гра-
ђана понос и презир према сел>аку. Зато се не
чудимо овој девојци што у помоћ позива град-
ске удобности и забаве Новог Сада, це би ли по-
ново привукла свога драгана који је изгледа по-
чео да облеће око сеоских цура:

„За марву је само поље, бунар, извори

Гди падају с хуком у тавној гори,
Гди птичице поју, ехо говори.
Ено, драги, градска царска палата,
Енр на све стране куле од злата,
Према граду равни Шанац при самој води;
Славни град са планином, са долом ходи,
Дунав дели пак мост, бродове своди.
Ах можеш ли, драги, што зажелити
Што те неће овде развеселити?
Ди ћеш сувим, по камену, драги, ходити,
С друштвом твојим лепе даме под ноћ ловити,
Вал, музику, шпацир препроводити?
18
 Еда љубиш која тело не стеже,
Спред- и састраг једну прегачу веже,
С цванцигери и петаци плетене косе,
Са шљокама измешане кошуље носе,
Што с вретени ходе, играју босе?
Кропгго, драги, тамо често отходиш, *
Ах, и мене овде често остаљаш?”

И овај, као и низ других података сведочи о

искључиво градској природи овог песништва.
Када разгледамо занимања и места боравка пи-
саца и преписивача ове поезије, поред темиле
чињенице да знамо само за мали број њих, и
притом за штуре податке о том малом броју, ова
тврдња ће бити само оснажева. Једна претходна
напомена: раздвајање особе преписивача и пе-
сника је понекад само условно, а проистиче из
уботе оскудице података о тим људима, ма да
је почесто песник и прелисив.ач морао бити један
те исти човек, што за понеког од њих и изри-
чито знамо.
Највећу, најдрагоценију и рекао бих, стилски
најчистију песмарицу оставио нам је Аврам Миле-
тић, родом из Видина, иначе у време док пише
своју песмарицу (1778—1781) трговачки калфа у
Новом Саду. Вреди помена да овај човек, доцнији
деда Светозара Милетића, почиње да бележи
своју збирку тачно оне године када је завршио
свој „<шегртлук“ и постао калфа, дакле, на неки
начин самосталнија личност, и већ наравно мо-
Мак. Неће бити погрешно ако њега назовемо у
многом поглбДу класиком нашег грађанског пе-
сништва XVIII века. Мање биготан од осталих,
а са још увек блиским сми*слом за народну пое-
зију, он је својим лепим рукописом иописао 129
песама у бележницу чије је налажење било
први озбиљнији потстицај за изучавање ове по-
езије.
Већ сама Милетићева песмарица дала би нам
оснобне појмсве о грађанском песништву, све и
да, неким случајем, нису пронађене, псред низа
засад анонимних, и збирке Матије Ивковића,
писара у Копривници и Завребу, Ирижанина
Германа Крстића, јеромонаха хоповског, Јована
Пајића, учитеља у Петрињи, Стевана Јанкови-
ћа, каплара из Дшање, Карловчанина Марка
Поповића итд. Један од наредних а важних за-
датака у изучавању грађанског пеоништва јесте
да се употпуни сазнање о животним путевима
и судбинама ових личности и.да се њиховом не-
вероватно малом броју придруже читаве повор-
ке лица. На тај би се начин, елиминацијом онога
што је појединачан случај и индивидуална јед-
начина, могла добити потпунија претстава о но-
сиоцима ове, понављам, колективне поезије.
Данас је то још мање могућно утолико пре
што се уз наше поразно незнање о писцима пе-
смарица придружује тешка околност да се и о
песницима ове лирике зна подједнако мало или
још мање. Јован и Авакум Авакумовић, Стеван
Зурковић, Никола Нешковић, Јулијана Новако-
20
вић, П. Живковић .— и то су готово сва имена.
Података ближих и прецизнијих о њима, сем
нешто мало о Авакумовићима и Нешковићу (али
као о сликару) готово уопште нема. Па ипак* оно
што не дају њихове биографије, богато надок-
нађује њихова поезија, оном блиско притегну-
том везом између стиха и живота, коју смо већ
напред означили као једну од најдрагоценијих
особина грађанске поезије. При излагању врста
и особина врађанских песама треба нарочито
обратити пазНњу на то густо и чврсто ткиво Жи-
вота и стихова, јер ће нам баш оно најбоље дати
одговор на питање шта је грађанско песништво, и
помоћи да одредимо централне и периферне ци-
клусе, и из грађанске поезије одвојимо оне пе-
сме које у њу не спадају.
Грађанско песништво, тачније оно што се
под њим подразумевало или подразумева, није
један и једначит блок. Оно се састоји из више
слојева од којих су неки прелазни, гранични, а
неки, строго речено, не спадају овамо и морају
бити искључени.
Ма да у једној, несумњиво грађанској песми,
има овакав ироничан .стих:
„умилни глас дајут као слепачке гусле“,
ипак је у песмарицама нађен побележен изве-
стан број епских народних песама, наравно са ме-
стимичним грађанским прилагођењима, нарочито
из области лексике. Ове песме, и поред тога, у
толико надмоћној мери чувају своју народно*-
21
епску лрироду, да не спадају у домен грађанског
песништва. Још је већи број у песмарицама лир-
ских народних песама које су се овде нашле за-
хваљујући својој*меличкој природи, краткоћи и
упечатљивости. Нарочито је много лирских на-
родних песама у песмарици Аврама Милетића у
којој отсустао побожних песама иде напоредо са
великим бројем народних. Неке су преписане са
строгом пажњом и очувале су потпуно своју на-
родну линију, али број оваквих је незнатан, изу-
зетачан. Наш калфа је чешће пропуиггао у пе-
сму и понеки свој. стих, опажај или интерес, тако
да је занимљиво пратити како се у понекој пе-
сми чисте народне основе (а ова хоће често да
буде мало апстрактна и лишена пуне животне
непосредности), одједном помоли проза свако-
дневице:
„Мој господар пре мене устане

Пак менека из постеље буди,

Речма буди а устима љуби:
,,Устај горе, драга душо моја,
Те умивај бело лице твоје“ ...
Полива ме студеном водицом,
Удара ме руменом ружицом. —
А код овог другог господара
Доцкан легнем а рано устанем,
Двор пометем и воде донесем,
Чизме отрем, свињама заметем,
Ручак спраљам, из постеље будим.“

22
 Хоће и уме та и^ешавина да буде и мкого -иб-
разитија, па зато и драстичнија. У песми чије
се народне речи певају и данас:
„Моје бело лале, не срди се на ме!“
И ти мислиш, лале, да се срдим на те:
Ако се ја, душо, расрди(м) на те,
Сва нас Босна помирити неће..
после стихова:
„Када идеш канда паун шеће,
Кад беседиш канда голуб гуче..
одједном песник удари у други тон:
„Твоје беле руке за свилене пггуцле,
Твоје беле ноге за свилене штримфе,
За свилене штримфе,,за бечке ципеле.
Сва персона твоја за свилу создана.“

Вал>а водити рачуна о овим појединачним и орет-

ким моментима грађанског продирања у народ-
ну поезију. Несклад који овакви грађански сти-
хови изазивају кад се сретну у народној песми
одлично указује на разлике међу њима. Па ипак
се те песме морају остАвити ван строгих оквира
грађаџске поезије и сматрати оним што и јесу:
народним песмама, које је грађански песник
прихватио и прилагодио себи у тренуцима кад
је из овоје песничке области правио излет у су-
седну.

23
 У граничном пределу грађанске лирике, само
овога пута ближе њеном средишту, налази се
онај доста обилан циклус побожних и њима бли-
ских песама. Ипак, овде треба неколико пута
рећи; али! ^
Грађанеки песници су несумњиво били до-
бри православци, али од неког биготизма они
никада нису у значајнијој мери патили. Њи-
хово православље је првенствено обредно-оби-
чајно, да не кажем фолклорне природе, а не по-
јављује се у оном православно-калуђерском ви-
ду зазирања од свега што је страно и туђе и ми-
рише на унију. Већ је Доситејева рационали-
стичка филозофија почела да у^иче на грађан-
ску класу, почела да утиче на узрок који ју је
стоворио. Паразитска улога манастира, који, као
институција, од овог времена ^адаље нису ви-
ше ништа дали нашем народу, та улога је већ
опажена, већ добро уочена, а одатле па до из-
- раза, код овог брзореког и спонтаног песника,
врло је близу:
„Калуђер светац ■
хунцут му отац,
мати .пропалица,
а он пијаница
у манастира.“
То је стиховани пандан Доситејевој забелешци о
једној изјави Тодора Милутиновића: ,,Наша је
сва наука у томе, да познамо колико је коме
вину и шљивовици година“. И кад смо већ код
24
Хопова, ево још јед&н антикалуђерски ласцивнн
мотив грађанског песника:

„Једна мати, сто отаца,

Из Опова, сто попова.“ /

Тако је критицизам лагано нагризао твЈ)до-

кору љуску традиције и наслеђених веровац»а,
засада наравно ударајући само на највидљивије
грехове и најошптије противуречности.
Међутим, обредно-обичајни видови право-
славља давали су почесту инспирацију грађан-
ском песнику. Песмарице су препуне песама као
што су „Слава во вишњих Богу“, „Ликуј днес
Сионе“, „Вси јазици восплешчите руками“, „О,
кто, кто, Николаја служит”, које су се држале
још дуго и дуго у народу, а"биле уствари мало-
руске школске песме, донесене од руских учи-
теља за време митрополита Вићентија Јованови-
ћа. Као наш домаћи производ могу се сматрати
само песме посвећене српскилГ светитељима. Ме-
ђутим, како се зна, по једној Стратимировиће-
вој забелешци, да је неке писао Јован Рајић, а
сем тога су те пееме штампане већ 1790 и 1804
године, оне се сасвим природно издвајају из гра-
ђанског песништва и не чиџе његов саставни део.
Јасно је да и међу преосталим побожним
песмама има много адаптираних са руског. Сла-
вјански елементи језика знатно су ггретежнији у
побожним песмама него у осталим врстама. Нај-
чешће су те песме, као што је већ иотакнуто,
25
обредско-обичајне, божићне, ускршње, вертеп-
ске итд. Калуђерско порекло њих кногих не
подлеже сумњи. Темама својим сасвим конвен-
ционалне и незанимљиве, ове песме су привлач-
није развијеном формом било дистиха, било
строфе. Само, почетни интерес брзо опадне кад
се и ту сусретне са шаблоном и узором. Књи-
шкост ових песама расла је са правилним и ком-
пликованим размерама, честим рефреном, ма-
хом доследно спроведеним ритмом, што га је нџ-
метала мелодија коју су ове песме морале има-
ти. Библиска фабула и високи, „торжествено-
славословећи“ тон не бивају нарушени проло-
мом савременог живота у неприкосновени домен
религије. Ретка су места као ово у песми „С(вја-
тим) трим јерархом“:
„Иже изволиша нас в њедро пријати
. Ученијем благим равно напајати
Православно славенски и Латинов немецки
Јуност нашу.“ ,
Јасно се у овим побожним песмама разликују
два слоја. Први књишко-калуђерски, са удаље-
ним језиком, са строгом садржином, са компли-
кованом формом и јасним уметничким претен-
зијама:
„Воста Господ јако спј^
Днес из мертвих тој воста,
Веселтесја људије,
Царије и књазије,
И вси свјатитељије“.

26
 Ови песници понекад мало кокетују са сво-
јим познавањем класичне историје и митологије,
наравно у циљу да покажу „торжество“ хри-
шћанства над безбожницима:
,,Нероне сурови, кесару римски,
Вудеш ти на веки в гесне горети”.
или:
„Где дева сина породила
Падајут во Ефес Дијана”.

Други слој побожних песама је језиком више

народски, са епским нагласком и једноставнијом
формом, на пример:
„Жиди Христа уфатшне
На крсту му муке даше
Чавли длане прибијаше
Горком жучи напојише, ' *
Оцтом уста испираше/* итд.
На овој песми се, узгред речено, опажа и ја-
сан утицај неке католичке песмарице из запад-
них крајева. Језик указује на штокавско-икав-
ски изворник, можда чак са чакавским ути-
цајем.
Побројаним особинама побожне лирике треба
придодати необично важну и значајну чињеницу
да се побожне п^сме налазе неједнако заступљене
по разним песмарицама. Код јеромонаха Крсти-
ћа једино ће њих бити, у песмарици калфе Ми-

27
 Лвтића њи* готаво и нема. Ове околаости дају
право да се тврди да се побожне песме налазе,
додуше, у сфери грађанског песни-штва, али на
његовој периферији, у граничним областима
према црквено-калуђерској књижевности.
Један даљи циклус песама, у чије би се за-
главље могао ставити наслов једне од њих:
„Песн духовна“, неће нас много интересовати.
Већ сами њихови називи „Песан смерти“, „Песн
о великој скорби“, „Песн умиленија о души“
итд. — довољно казују о калуђерском пореклу
и врло старој врсти. Наравно да с тим упоредо
иде и извесна укоченост у форми и застарелос.т
језика и тематска окамењеност, што заједно чи-
ни, с обзиром на садржајни критеријум који
треба применити, да оне такође нису ни инспи-
рацијом изворне ни мотивима типичне за гра-
ђанско песништво, а призвуци страног у њима
сведоче да су оне наплављен и стран нанос.
Речју, мени изгледа да се и овој врсти песама
може и мора оспорити право на строгу припад-
ност грађанском песништву.
Циклус пригодничарских пес^ама, међу који-
ма је приличан број ода, има један други узор
и наслон: угледање на штампану књижевност
оног времена. Та „привјетствија“ и „многољет-
ствија“, сачињавана приликом устоличавања и
промоција митрополита и епископа, писана по-
водом ,,тезоименитих“ празника (имендана), има-
ју своје блиске пандане у тадашњим штампаним
песмама. Имена личности којима су ови стихо-
28
ви упућивани^ митрополит Вићентије Јовановић
—- Видак, жртрополит Павле Ненадовић, влади-
ка Јован 'Порђевић (доцније митрополит), вла-
дика Петар Петровић и Арсеније Радивојевић
— показују недвосмислено да су их сачињавали
људи блиски високом црквеном клеру. Једна од
ових ода уједно показује прилагођавајуће спо-
собности тона и језика свога сачиниоца. „При-
вјетствије“ Јована Авакумовића сасвим је сла-
вјанског карактера, и у узвишено-торжественом
тону, док друга његова песма, из друкчијег ци-
клуса, она чувена и необично чисто рађена
„ћашхалија новаја“ нема ништа од свега тога,
реско је потсмевачка и већ, наравно, сасвим де-
патетизована.
Међу осталим похвалним песмама, које нису
морале бити упућиване само личностима него су
могле славити и неку земЈву, крај или догађај,
има покаткад, и поред елавјанских реквизита у
речнику, фигури и изразу, и неке унутарње ин-
вентивности. За пример наводим две строфе из
лепо изведене, ма да нешто предугачке алего-
риске песме ,,Песн славнија Сербији“.:
,,Прескорбнаја горлице,
Камо намерајеш?
Камо отлетајеш?
— Отвешчај на сије!
В ину гору отлетају
Гнездо ново да сллетају
Тамо намерају.

20
 Прескорбнаја горлице,
Кто тја оскорбл>ајет,
Зде жити не дајет?
— Отвешчај на сије!
Хишчни копци и јастреби
Снедајушчи и огреби '
Ти мја отгоњајут.“
Од других пригодних песама вреди помену-
ти: „Песн на моровују болезн у 1796 лету бив-
шују“. То је приказ чувене иришке куге, оног
страшног помора, који је само у том месту по-
косио око 3000 душа, и готово потпуно сатро
овај некада значајан градић. Бројни кордони
које је том приликом постављала санитарна
власт, учинили су овај и иначе маркантан дога-
ђај још уочљивијим, те је живахан интерес гра-
ђанског песника потражио и нашао и у овој
теми прилику да задо<вол»и своју склоност ка ак-
туализацији своје лирике. Песма о којој је реч
није ни лепа, нити успева да да много од оне
стравич-не атмосфере кужног помора, али је зна-
чајна као документ о врсти догађаја којима је
обраћао пажњу грађански песник.
Среджпне циклусе грађанског песништва
претстављају војничке и љубавне песме. Али,
пре њиховог излагања ваља напоменути да и оЗа
подела, као и свака друга уосталом, оставља ван
својих оквира понеку песму, која је запала из-**
међу граница појединих циклуса. То су поједи-
начне, усамљене песме, махом безначајне, недо-

30
вољно заступљене бројцр да би сачин>авале по-
себан циклус, а са темама толико посебним да се
не могу уврстити у неки од побројаних. Такве
би, на пример, биле две невеште хумористичне
песме о вину и зецу, или дидактично-рациона-
листичка песма проЛв пића. Проналаском и об-
нових песмарица порашће број
сличних песама, или ће се можда појавити и но-
ве врсте. Засада њихов број је недовол>ан за по-
себну класификацију, а њихова усамљеност не
дозвољава тироке закључке. У накнаду за то,'
војничке, а нарочито љубавне песме, стил-ски су
сасвим зреле и имају потпуно одређену физио-
номију.
Војничких песама је сразмерно мало очува-
них, а штета је што је тако, јер ово неколико
песама и песмица које имамо казују прво, да их
је морало бити више, и друго, дд су оне необич-
но искрене и занимљиве, па према томе и значад-
не. Војничка улога Срба у Аустрији, нарочито
у XVIII веку, знатна јеси многоврсна. Кроз мно-
га европска бојишта прошао је српски војник за
аустриском заставом, плаћајући својом крвљу
скупо право да не буде феудално подвлашћен.
Далеко у туђем свету, ти орпски граничарски
пукови, често несвесни и зашто се и против
кога бију; бранили су само неки магловити
појам части српског оружја, стопут варани на-
дом да ће им њихова горда храброст донети но-
ве „привилегије" или учинити да се бар старе
најзад испуне. По прашњавим путевима закр-
31
вављене Европе, изгубљени у страном свету ту-
ђих језика, далеко од з&муница својих подунав-
ских села запевали би маршевску песму на сво-
ме језику и онда би се осетили ближи својима
код куће и свом далеком крају равница и
мочвара.
Ове песме, састављене углавном од официра
и подофицира, садрже^ понеки од мдмената из
њиховог живота. Час се у њима појави некакав
војнички понос, вариран мало на аустриско-гра-
ничарски начин:
„Тиса се мути,
Крајина буни,
јунаци циче,
коњици вриште;
пушке се сјају
сабље блистају, }
госпоже туже, —
потиске руже, —
јер се јунац^
пешци с коњици,
на пут справљају,*
помоћ додају
пемској краљици,
славној Немици“ ...,

час опет јуначко-делиски тон стукне у позади-

ну, а проговори тегоба и неизвесност војничког
занимања:

32
 „Жалосни гласи стигоше
Путоват на војску.
Зато ми серце уздише
Јер не знам Француску".
Морало је нашрм војнику бивати потешко да
крене кад је са уздахом цедио ове помркнуте
стихове:
„Мени ордер стиже да ја марширујем,
да ја маширујем из Новога Сада“.

Требало је кретати. богзнаЈПО ко]*и пут, у неиз-

весну маглу и гтоашину евоопских путева, на-
гледати се многе смрти, своје и туђе, често не-
доспавати, залогај недојести па можда и остати
негде тамо као лгкопан или неукопан летп бе^
костаче и опела. Крен^ти је било тешко. а даље
ићи била ]'е навика. Том наподу војника, чи1и
с.у преци живот провели у бојевима устанка и
бескрајним сеобама, нису била страшна ни кр-
вава разботишта, ни безбројни конаци, ни бес-
крална маошевања. Умели су, кад су се већ јед-
ном нашли у Т01 далекој и аепознатој „Франци-
шкој“, да запевају веселе маршевске песме:
..От Францшпко, земље племенита,
Влаго нама по теби идући
И на путу профунте 1етгћи!
Бог живио нашег Соломона,
Који с нама лепо комендира*1.
В Отедџ* и
Многа од о®их песама умукнула је недопевана
и заборављена погибијом неког војника певача
који је није могао заиисати јер је био неписмен.
Сигурно није једна песмарица, брижљиво и го-
динама писана ‘незграпним подофицирским ру-
кописом, испрана од кише и иструлела. Кад је
непријатељсжи војник пребирао ранац мртвих,
бацио би ту свешчицу туђег језика и азбуке јер
она није њему могла низашта послужити. До
нас је доспео мали број ових песама које су
стари ислужени подофицири певали и преписи-
вали кад су се враћали ,,у вилајет“. Веома мали
број очуваних војничких песама даје нам само
да наслутимо неке згоде и незгоде из света и
живота тих старих ратника, не дозвољавајући
нам шире закључке. Остаје очекивање и нада
да се пронађу нове песмарице, можда само вој-
ничке, па да нам оне употпуне и заокруже овај
циклус, један од најпривлачнијих у целом гра-
ђанском песништву XVIII века.
ЈБубавна поезија, не само да је далеко за-
ступљенија у грађанској лирици, него је и*ина-
че највише „своја“ — грађанска. Ту је грађан-
ски песник сасвим код своје куће и у сврм свету
и вилајету, па ће нам дати сложену и занимљи-
ву целу скалу својих љубави, јада, неверстава,
потсмеха и непоштедног бичевања, а кроз све
то пружиће нам многе податке о себи, својој
класи и њеном животу.
Најпре ће нам, и то штедро и распричано,
показати на свој неувијен и скоро безазлен на-
34
чин кога он то воли. Лик девојке у грађанској
лирици, када је та девојка вољена и њој пева
њен драган, то више није безлична, схематска и
знатно идеализована слика младе девојке из на-
ше лирске народне песме, са оних неколико по-
знатих ошптих места:
„Зуби су јој два низа бисера
Обрвице морске пијавице“, итд.
Овај млади грађанин више види и више за-
хтева. Опажања песникова нису више само из
области врлина, свиђања му ,се не крећу само
око ока и усана. И гардероба и фризура и дру-
штвено опхођење и много других околности и
навика градсхог и грађанеког живота младе де-
војке, све то опажа радознало љубавникрво око.
Његова девојка није ни шумска вила ни млада
пастирка. Она живи у неједноставним и „свет-
ским44 условима града, моде, обичаја и навика,
па реализам њеног драгана хоће баш тим да се
подичи и њу да похвали. Он се плете у најин-
тимније делове тоалете и козметике:
„Обрве си навранила,
те си мене преварила,
Золуфе си начинила,
те си мене обчинила.
На теби је мидер мави —“ ...
Ово одаје човека непримитивних навика и зна-
чајан је социолошки податак. Илустрације ради,
наводим у дужем изводу једну песму која сје-
а» 35
дињује у себи многе ознаке љубавне грађанске
лирике:
„Јест зде једаа дева,
цар чрш и ми се нема лелшу
Баш у Бечу, царском граду,
а камо ли в Новом Саду.
Ко год види њено тело
сваки мора хвалит зело,
Јер прекрас њена персона
вредну чини царског трона.
Лепа ти си, ах, Ешице,
пгго нам крушиш весма серце!
Твога тела, твоји стопа,
нема цела Еуропа.
Нек се#скрију шпрехмајстори
и ви бечки танцмајстори,
Јер беседа и минета
твога нема у пол света.

Натурална полна дара,

как данипа между звездама
Шеташ лепо как грлица,
слатка Јешо Нешковица.
Лешпе (ћапбе усне тво1е
от кармазин скупе боје.

На глави 1о1 коса глатка

како свила холандеска,
А са тлагу и са прелу уви1ена
а с потиљка взгор зглаћена"...
36
 Ето, ради гкомпЈГиковане Јешицине фризуре
која га је уехитила, он је нокварио ритам; шпрех-
мајстори и танцмајстори бечки су постиђени, а
космополитизам компарације из прве нам одаје
„вандрокаша“.
Опигге речено, елементи компарације у јед-
ном песничком делу обично увек говоре много
о наклоностима и интересима песника и оне
средине у којој он живи, којој припада. Онда
када поређење није само усвојени или неопаже-
но наслеђени шаблон (јер и у литератури се
двоструко наслеђује: свесним избором и непри-
мећеним усвајањем) оно често бива прозор кроз
који поглед може да продре у свет песников.
Ретко се где то може тако лако приметити као
у овој лирици:
,„Метни стакло на астал,
гледни очи своје,
познај да су као кристал
без порока што је.
Силни поглед сам магнет,
памук руке, груди снег,
образ прилика;
многоцена свила влас,
слаткогласни твој је глас
што је музика.“
Дакле и огледало, и кристал, и памук, и му-
зиха, па још и „многоцена“ — чак и да не зна-
мо наслов погодили бисмо да је строфа из пе-

37
сме „За похвалу пелаторе госпоже новосадске“.
И како да оно „многоцена“ не присили човека
да се сети* да је баш непосредно пре овог вре-
мена (1773) издана за наше трговце аритметика
са нужним подацима о мерама и валутама.
Често фигура, баш због овог непосредног про-
лома предмета свакодневног живота у стих, би-
ва трапава, незграпна, груба, па ипак силно за-
нимљива, јер изненада у једној летимичној ре-
чи разоткрије део живота тог нашег старог гра-
ђанског света:
, I
„место тебе љубим румену ружицу,
Румену ружицу^место твоја уста
и мој фролак бели место твоји руку,
А мој шешир, душо, место очи твоји
моју бритку бритву место обрвица.
Ја постељу моју често претресујем
место тебе, душо!..

Чак и онда када песник, уосталом доста че-

сто, укалули своја осећања у наиван шаблон о
љубави и чежњи од које ће да умре, одједном
грађанин у њему нарушава идилу и подноси де-
војци најдаљи доказ своје љубави, најдаљи за
који је способан тај свет трговања и стицања.
Он јој лагано открива крајичак оне грађанске
неприкосновености и светиње, која се зове: те-
стамент. Ево тих, само на први поглед зачудних
стихова:

38
 „Веран еам ти сзагда био
Сваку вољу испунио,
И да ћу ти опет бити
Баш и после моје смрти
То сведочим болујући.
На кревету издишући.
Моје портре, моје.сате
Преписујем душо, за те
И остало, ситне ствари.
Нека будну бедни дари...

Путена и нестидљива, земаљска и нелице-

мерна, животу до под кожу блиска, ова љубав-
на поезија пренебрегавала је и нарушавала сва
правила дискреције и анонимности. Не пропу-
шта песник да именује и гласно помене своје
Јуле, Маце, Кристинице, и са зачудном и мало
поносном отвореношћу даје, уз искрену разго-
лићеност својих жеља, чак и презиме своје дра-
гане:
... „У собу ме пусти на бечке кревете,
на меке душеке на свил (не) јоргане,
Да се двоје, душо, млади саставимо,
да ја тебе, драга, обљубити могу,

Ја јунак млади себе девојчицу

девојчицу младу Анку Макаријеву“ ...
Један други проклиње и то именом и гласно
интриганткињу проводаџику која му је скриви-

39
ла да његова Јула „не кте бити Новосатчса** и
поћи за н>ега:
,,Послушасте ви Јованку,
Бог убио вашу мајку“.
Тој неанонимности дугујемо за онај симпа-
тични наивни понос по%те, када*, на крају оне
простодушне песмице која почиње са:
„Кристинице, злато моје сегединско!“ . •.
Ј

тачно и савесно забележи: „Кристинице Субића

в Сегедине в горњеј вароши месеца августа 26
лета 1786“. ГХросто човек види младића с тамбу-
рицом како сачињава и склада Кристиници, сво-
ме злату, песму коју ће гледати да отпева тако
да га она чује, или ће њоме тешити свој севдах
и прекраћивати чекање у радњи између две му-
штерије.
Када знамо шта је то еснаф, шта је то мај-
сторова ћерка јединица која даје право на рад-
њу, када оценимо сав значај мираза за младог
потребитог калфу који се још није заимао, ка-
да се сетимо да је за тај свет склапање брака
често био пут за много обогаћење или упропа-
шћење, а с друге ртране ставимо осведочено уве-
рење да је грађански песник реаговао искрено,
брзо и спонтано на значајне згоде и незгоде
своје свакодневице, онда нам постаје потпуно
блиско и појмљиво то прекомерно интересова-

40
ње за брак, које је нашло места у песМама И
песмарицама ових младожења и удавача. Ево
једног одбијеног просиоца који се, додуше, не
са много отмености ^и стила, али зато са свом
силином свога суревњивог беса обара на свог
„брата“ боље среће и успеха:
„Не могу се, Мацо, доста начудити,
како си се могла тако преварити.
Или шта си онда в себе промислила,
кад си ту мрцину перви пут видела?
Ваља да га ниси добро промотрила
те си таку шкоду себи учинила.
Ах, промисли, душо, ти сама собоју
и обрати љубав ти к мене первоју,
Не гледај ти њега што он носи цопфа
или к тому рећи топфа и зулофа
Већ његовог тела пропорцију, гледај,
персону такође целу промотривај,
Пак ћеш онда видет што у њему лежи,
да и дјавол мора от њега да бежи:
Глава јест његова подобиЈе диње
зуби су му мали као у влашке свиње“... итд.,
бубњи у још двадесетак редова песникова па-
сквилна злоба.
Ова песма, са тако колосалним отсуством по-
енте (чији је чести изостанак једна од формал-
них особина ове поезије уошнте) даје нам, "до-
душе, у негативној формулацији, идеал мушке
лепоте, као што то једна друга, са мало опре-

41
знијим и критич<кијим ставом, чини еа женском.
Овај „конкурс лепоте <по градовима“ (М. Бог-
дановић), гласи овако:
„О Араде, ни село^ш граде,
већем један украј воде смраде,
у теби су жене поносите:
Широке су како Темишварке,
А дебеле како Сегединке,
Главу носе како Коморанке,
А зулофе како Острогонке,
Лепо шећу како Сентандрејке,
Црна ока како Пештанки&е,
А беле су како Будимкиње,
Поклецљиве како Оеечкиње,
Подашљиве како Футошкиње,
Смејачице како и Бајкиње,
Вино пију како Карловкиње,
Пољубљиве како Варадинке,
Ситно ходе као и Јегарке,
Становите како Земункиње,
Румене се како Иришкиње,
Пуне гара како Сомборкиње,
Танковите као Вуковарке,
Трудољубве као Бечкеречке,
Белоноге као Белграткиње.“

Ево једне насилу удомљене девојке где се

јада:
„Сав мој живот и баш стање
Јест за тобом уздисање;
У богатству превеликом
 Што не живим са приликом.
— Јер ме моји родитељи
Удадоше не по вољи.

Дадоше ме за богата
Да ме скиру са свог врата,
Који има доста блага
Али не зна шта је драга,

Родитељи шта мислите,

С вашом децом што чините?
Зашт не дате милу драгу,
Већ предате јадну врагу?
Богатоме без љубави,
Да је <пређе он умори.“
Ко не би без погрешке претпоставио да је пи-
сац ове песме био баш тај одбијени сиромашни
грађанин коме је мотив социјалне неједнакости
препречио пут до девојке коју је желео, па он
свој случај дигао чак до дидактике (коју иначе
ова поезија баш не мари много), до уопцггеног
прекора родитељској грамжљивости.
Треба рећи да је љубавна песма служила
грађанину и у практичне сврхе удварања. Зато
у врло великом броју песама он велича девојку
и ставља је врло високо. Али наш калфа је сен-
тименталан, благ и чак плачљив само док је
заљубљен, тј. док се још нада и чезне или је
срећан у љубави. Помери ли се из овог „тру-
бадурског“ става, он одмах одлази у крајност.
Његов критицизам није дисциплинован и не уви-
43
ја се много. Док се удвара Жени он не штеди
речи похвале. Нал»ути ли се нешто, он јој се од-
мах крупно свети својом мало наивном и ма-
нирисаном покудом. То се разочарани љубавник,
преварени муж, или одбијени просац свети за
своју интимну драму у оваквим или сличним
стиховима:
,,Сада сваки познаје, што ће рећи жена:
Кто њој много верује тај памети нема.
Сваки нека сведочи ко је жене кушао,
Није већег зла видео ко је сав свет прошао.
Лице бело казује с којим људе вара
Срце које предаје, у њем има врага,
Гизду меће на себе и очима мами
Докле кога младића несрећно премами.

Да је жена голем враг, от дјавола гори, —

Он ће знати најбоље кога љубав мори.“
Ту је сад већ сва психолошка прицрема за
„пасквилу“, за пакосну потсмевку, за карикату-
ру. Пројављује се љути хумор безобзирног пе-
сника, падају лицемерна и нелицемерна дивље-
н>а, а гола поруга, не штедећи ни уседелицу,
испева талентовану и у пуном даху донесену:
„Песн о фаршанге“.
... „Знаде апотека
колико петака
Јест дојако отишло,
руменило, белило
44
 И црнило правећи
обрвице мажући;
А колики хорпутер
јест отишо у ветар
А још више сапуна
на мом лицу смазана...“
Ни удомљена жена не бива поштеђена. Умет-
нички можда најдотеранија, а стилски свакако
најчистија песма целе грађанске поезије узела
је за тему баш „подашљивост" жена. Ту нам се,
већ помин>ани, даровити Јован Авакумовић, ко-
ме је Алексије Везилић комплиментирао: „Пред
тобоју многославни Вергил стидитсја“, показао
сасвим невергиловски. То је она чувена „Пашха-
лија новаја“ из 1775 године, песма која ујед-
но сведочи и о примерној надарености свога са-
чинител>з и о његовом беспримерном цинизму.
Свих 12 строфа ове песме су само варијанта
ове теме:
... „Откако је века и начала света,
Пристрастије чудно међ гослама цвета:
Поносе се једне, друге су стидљиве,
Многе преко тога јоште су ћудљиве —
Пак ће опет, веруј, овог лета бити
Да ће се и оне дати намолити“ ...
Од незаинтересоване, обично мало фриволне
поруге, па до сатире, до шибања по обичајима
и „неподопштинама" само је корак, додуше зна-
тан; чак пресудан за вредност побуде и инспи-
рације, али тај корак је грађански песник и
45
хтео и умео да учини. Ево Змајевог патријар-
халног „Билдунга”, истина, без националистич-
ког романтичарског пресенка, али зато скоро
читав век раније:
... „Игле и кудеље скоро нестало.
Прести, ткати, вести, све је престало;
Место витла и преслице сад су шпинети,
Гласне харфе, виолини, танци минети,
Не молсе међ људе без тог поднети.
Од године от две дечицу уче,
Угодити момком, како не муче!
Шопфе, топфе и зулофе, салуп мидере,
Право кроје пре нег једно што се издере,
Сваки минут траже нове шнајдере.
Ципеле од коже или папуче
Неће ни слушкиња сад да абуче.
Већ везене и свилене ћенар и саде;
Српско пдатно господична која би саде
Понела, откако патист настаде..
На ове и бвакве песме, из којих је дивљење
према женама већ давно нестало и место њега'
зацарила оштра критика и љута потсмевка, на-
довезују се антицинцарске песме. По мом ми-
шљењу и њих треба уврстити, као засебан пот-
циклус, у љубавне песме. Све те песме против
Цинцара, све одреда инспирисане %су питањем
девојке, жене или брака. Њихов шовинизам не-
ма корен и извор у некој нетрпељивости која
би била својствена нашем грађанству XVIII ве-
ка. Шовинизам изражен у овим песмама је изу-
46
зетан и настао је, углавном, због тога и поводом
тога што су се Српкиње удавале за Цинцаре, те
главне претставнике једноверске чаршиске кон-
куренције.
Српски грађанин с краја XVIII века није био,
принципијелно није могао бити велики шовини-
ста. Из многих разлога и због многих морања.
Он је прошао подоста света, видео и упознао
многе народе, вере и обичаје. Живо се кретао
по градовима Паноније у којима су се стицале
многе буржоазије, многи рачуни и многа жи-
вл>ења. Човек другог народа или вере за њега
је свакодневна, знана појава с којом мора да
рачуна, с којом мора да живи, с којом мора да
послу1е. Наши „купаци" и „почтенородни госпо-
дари“ нису се устезали да своје синове школују
у протестантским гимназијама Северне Угарске,
онда када су напредније форме размене добара
почеле узимати маха, и када стари византиски
трговачки дух и радиност више нису били до-
вољна спрема за успех у тргов^чкој конкурен-
цији, а домаће школе нису могле да им пруже
довољно и довољно модерних знања. Они нису
имали увек много разумевања за калуђерске ба-
ријере према „неверији“, за баријере које су по-
стајале озбил>на сметња и кочница напретку.
Ј Б уди који су тако много користги видели од Јо-
зефовог »То1егап2 Ра1еп1«-а (1781 године) при-
родно и нужно су морали имати смисла и разу-
мевања за принципе изнесене у овом акту, тако
радосно дочеканом од нашег грађанског света.
47
 Отуда у целој орпској грађанској поезији ни
речи грдње или мржње према Немцима, Мађа-
рима, Власима, чак ни према Турцима скоро, ка-
моли према Хрватима. А што су им Цинцари
тако често на језику и то на један начин који
чне дозвољава ни најмању сумњу о великој мр-
жњи према Гогама, Арнаутима, симицијама, ка-
лајџијама и како их још све не зову, томе су
узрок посебни односи између Срба и Цинцара.
Цинцари су некако, због родбинских веза, јези-
ка и вере, били ближи свет, више свој него Нем-
цјЖ ши Мађари, па баш зато више пред очима
упоређењу, више под руком потсмевци. Они су
се женили махом доцкан и бивали често бога-
тији, што је условљавало неравноправне брако-
ве са СрпкињаМа, у које су оне уносиле своју
младост и цео онај свет жеља који са њом иде,
а Цинцари своју старачку закопчаност, зимогро-
жл>ивост и мргодну нарав стгфих џршрија. При-
лика као створена за потсмех и није је могао
продустити наш грађански песник који је уз то
у много случајева био и слабији чаршиски кон-
курент, или баш онај исти неуслишени просац,
кога су победиле „Гогине“ паре. Једном удата
девојка бивала је изгубљена личност за наше
људе, када се зна за затвореност и непоткушки-
ву неприступачност цинцарских кућа и безмер-
ну љубомору старих мужева:
... „Ако чашу узме срце му бије,
Вири да за чије здравље не пије.
Ил ако се за кашиком малко наклони

48
 Већ се боји да се млађем ком не поклоии
Ил да беле ноте где не наслони.
От трпезе друштво кад се подигне,
Упре очи у н»у да не намигне,
И прати је укоченим свуда очима
Мотри, како који место у з т а
И гакав разговор Јесте међ њиМа.

Честна жена себе водити не да:

За нос, ко што воде влашког медведа.
То је турска и цинцарска дивља природа
Дивљим бити, Српски роде. тебе (1е) школа
Измеђ нашег славног царског таког народа"...
Тако је грађаноки песник покушавао да се
свети своме конкуренту, који му је био не са-
мо противник у чаршији, него му се плео и у
кућу, узимао му чељаде и имао своју цинцар-
ску поношљивост и гордељиву надмоћ као став:
„Ах, не могу уж молчати,
нити од днес претерпети,
Арнаутске луде главе
и велике њине хвале,
Што се они похваљују
и хиљаде показују.
Како који овде дође,
све сокаке за дан прође,
Да се може сподобити,
коју деву посетити
4 Опдедн 49
 И пред њом се пбквалити,
како ће је лреварити
Да б за њега ктела поћи
измишљава ден и ноћи“ ... итд.
И овога пута наш грађански песник је остао
непоправљиви чаршилија. Без погрешке је уда-
рио на најосетљивије место: на питање цинцар-
ског хредита. Своме противнику и непријатељу
спремио је за каштигу песму у којој му је при-
качио најсвирепију реч за коју његова свест зна:
банкрот:
„С туђи новци себе славе
и хиљадама весма хвале.
А кад дођу кредитори,
ондак њима глава гори.

Мастило би потронгио,
и перо би утупио,
Руке би сам уморио
папира би искварио.
И влаге би пре нестало
нег што би ја пописао
И дугове њине казао
и њиову векслу зде ставио.
Више дуга арнаутског
нег што има песка морског,
На више су дужни места
нег што има в небу звезда. —
Једним словом аз говорју:
колико јо капљи в морју,

50
 Да је оно све мастило,
јопгг се не би исписало,
* Колико су Гоге тужни
по целоме свету дужни“ ...
Ето којим је правцем ударвра песма зато што
је ,,Гога” по|кушао да превари неку девојку „да
б за њега ктела поћи“. Због тих посебних по-
вода из којих су настале ове антицинцарске
песме не дају право на закључак о неком оп-
штем шовинистичком ставу, или подвученој не-
трпељивости' нашег грађанства XVIII века. Та-
кав закључак претстављао би произвољан на-
лаз и сведочио о неразумевању оне сложене, али
размрсиве и докучљиве области: карактера, мен-
талитета и духовног видокруга наше грађанске
класе с краја XVIII века.
И овако летимичан преглед особина и врста
грађанског песништва, дат у кратким и брзим
потезима, пружа већ јасан наговештај о томе,
да је круг интереса ове поезије затворен и стро-
го омеђен, а да се у њему налазе, што ближе
центру, све интензивније обојене песме, чији је
основни тон одредило то што су носиоци тих
песама припадали нашем раном грађанству.
Историја наше литературе мало где може да
укаже на тако блиску и непосредну везу изме-
ђу књижевног израза и класне припадности
стваралаца, и то не само темом и садржином.
Формалне особине ове поезије такође носе
неизбрисив отисак ваопитања, интересовања и
утицаја, које су примили, показали или осетили
4* 51
носиоци нашег грађанског песнииггва. Такав је
и њихов изукрштан, шарени језик, таква њихова
разнолика метрика од народног трохејског десе-
терца и осмерца све до компликованих размера
баш многоврсне ^трофе, таква, најзад, и фигу-
ра, сад из народне поезије, сад потекла из „књи-
жества", сад опет грађански изворна. Грађан-
ски поета није био ни пробирач ни језички пу-
ританац. Ондашњи српски језик, без довољних
и довол*но нијансираних израза за многе пред-
мете и по1мове градског живота, остављао му је
две могућности: да се одрекне понеког описа,
или да за њега узме стране али разумљиве из-
разе. Грађански песник је изабрао ово друго.
Отуда по свим песмама разбацани окрњци туђих
речи, отуда „цопфи, топфи и зулофи, салуп ми-
дери“, ,,роз-фарбе усташца", отуда изрази пен-
џер, ашик и кашик, отуда „фалишаг", „персо-
на“, „дама“, „мадам“, „фрајла“, „шпрехмајсто-
ри“ итд. То за песника нису ни биле језичке по-
запмице. Тако је он говорио и на улици и код
куће и у радњи. Али он је учио непгго и школе,
прочитао месецослов и понеку Рајићеву или Ор-
фелинову књигу и, свакако, недељом ишао у
цркву, можда чак и певао за левом певницом.
Све је то ситило његов језик славјанизмима,' му-
тиј ! о његову народну основу. Нарочито су свеча-
не прилике живота, свадбе, славе, даће, крште-
ња изискивале пуно наздравичарске многоглаго-
љивости. Тада би говорник гледао да своју бе-
седу учини „торжественом“ друкчијом од гово-
52
 ра радног дана, и са облачењем стајаћег одела,
вратне мараме и чисте хошуље, узимао на себе
свечани изглед и говор подешавао уз такву при-
лику. Славјанизирани језик штампаних књига,
знак отмености и учености, добродошао је у та-
квим моментима. А поезија, која је исто тако
врста говорничка и певачка, такође је тражила
да постане ученија и отменија. Отуда су ове пе-
,сме препуне славјанизама и у лексици и у мор-
фологији, ређе у синтакси. Само нису ти славја-
низми подједнако заступљени у свим песмама.
Ти наши грађани имали су уз куће баште које
су се често граничиле са сеоским атарима, а у
тим селима је још била жива и пунозвучна на-
родна лирска песма. Грађански песник, који је
„узимао своје добро свугде где га је нашао" го-
стољубиво је примио речи, изразе и готове фигу-
ре из народних песама. И кад је хтео да му пе-
сма буде целомудрена и свечана, певао је мало
. претенциозно и прециозно овако:
„зане тјаготу плачевна сердца
разве јединог мојего творца,
не знајет никто
но она такмо
једина.

Изрјадна душо, твоја персона

достојна славит царскога трона,
тебје богиње
*завиди ниње
красоту.
53
 А кад је био расположен да запева мало ћри-
сније, да пусти на вољу срцу и заборави на
уштогл>ену позу, онда би потекли овакви сти-
хови:
„Збогом, душо рођена,
Бог ће добро дати,
Душо моја медена
Да ћемо с’ састати.
И тако се у зависности од расположења и
тренутка мешала високопарна „скорб” и пла-
чевни „печал“ са „хорпутером“ и „минетима“,
мешала се „румена ружица“ са „луном между
звездами“. Често4је од свега тога понешто било
и у једној јединој песми. Занимљиво је прати-
ти те разне слојеве како се међусобно мешају и
преплићу:
„Ф инијкс. д р е в о п р ев и со к о
н а к о м п о је т д и в н и сок о,
Верну своју спомињући
и у дневи и у ноћи.

Византије племенита
у Европи знаменита
Пошљи мени медецине
да ми серце не изгине! итд.
„Дивни соко“ изг народне песме није могао да
седи на некаквом јавору или бору, грађански
песник га је поставио-на отменије/ егзотичније
„финиксово древо”. Лек за ,,скорб” не може да

54
се тражи у травама и биљу, него се „медецина*1
наручује из Византије, јер ваља показатД да смо
учени, да се разумемо у Европе и географије.
Тако су се у речнику, у фигури, у песничкој
идеји преплитали елементи народног говора и
песме, славјански речник и фигуре штампане
књижевности и још свежи, нетранспоновани
појмови свакодневног живота.
Овај шарени, изукрштани језик сврставан је
у стихове разних и багатих облика. Строфа гра-
ђаноког песника је често раскошна, китњаста.
Ма да се којипут ређају једноставни, припро-
сти дистиси, троми и досадно понављани, ипак
у већини песама владају многе, често врло ком-
пликоване и фине строфе, чије се порекло не
може увек установити. Ритам разностран и не-
уједначен, једанпут рафинирано истанчан, дру-
ги пут грубо немузикалан, трећи и четврти пут
конвенционалан или хировито нераван, пети пут
се манифестује, да тако кажем, потпуним нево-
ђењем рачуна о себи или једноставно отсуством
сваког »ритма. Студијк метричких и ритмичких
особина грађанских песама биће могућа тек онда
кад се истраже и изнађу њихове мелодије и на-
певи који су у овом правцу сигурно били пре-
судни.
Међутим, већ сад је видна драгоцена окол-
ност да ове песме нису ходале (бар не у својој
претежној већини) на Лукијанов начин: „убором
Серпкиње, ходом Римке". Ишле су оне обучене
У, додуше, не увек укусно и елегантно, али зато

55
домаће рухо, а игго им корак није увек био ги-
бак и одмерен, зато су били криви неравни и
неизравнани путеви наше песме и наших рође-
них напева.
Уметаичка вредност највећег дела песама
грађанске лирике је незнатна. Те песме су ства-
ране у време првих почетака наше нове лите-
ратуре, када још ништа није било ту, ниједан
усвојен или наслеђен песнички узус. Ништа да
се достигне, ништа да се превазиђе! Ова је по-
езија кренула без успелог извиђања озбиљне
претходнице, кренула смело, али# насумце, п*
није чудно што су јој спотицања била тако че-
ста и што је залутала много пута. Наш књижев-
ни језик још није био озбиљно на помолу, још
није заподенута кавга о њега и за њега-, тек ако
су се прва чаркања наговештавала. Вредност
народне поезије још је лежала закопана за свест
нашег градског света, а народна песма је, уме-
сто добродошлицом, почесто сретана с презиром.
О значајнијој песничкој култури твораца гра-
ђанске лирике често нема ни речи, да и,не го-
воримо о некој учености. И тако даље, и тако
горе.
Неће нас зато ни изненадити, а камоли ужа-
снути погрешан лирски акценат, наказно рече-
на фигура, гротескна реч, невешто вођена ин-
спирација, или све то скупа у понекој песми.
Утолико ће нас више обрадовати кад у шуми
ових неспретно садељаних стихова неки зазву-.
чи топло и звонко. А оних неколико у целини
56
 лецих песама права су радост и награда човеку
који проучава ову поезију, а уме и разуме да
* од ње не рахтева да пружи више но што то она
може и треба да да. Ипак, естетичар овде нех
не очекује много! Историчару литературе ту је
далеко шире и обилније ловиште.
Јер ова поезија је, ма колико то изгледало
чудно, ма да накинфурена — природна, ма да
навепгго напирлитана — наивна, ма да смешно
прециозна — спонтана. Има и она, наравно, сво-
ја афектирања, али под наслагом речи у ткиву
песме подрхтава само месб живота, сочно, и за
сву снагу стварности руменије од бескрвних и
бледих хибрида 1\адашње званичне књижевности.
Историја наше књижевности има да исправи
неправду: заборав и занемареност према овој
лнрици и да је смело стави у темеље почињања
наше нове послесредњовековне поезије. Она ће
сигурно неким својим особинама, нздржатк цробу
омерања са штампаном поезијом свога доба, јер
је умела да се прилитао сачува од сувог дидак-
тизма у који ју је просто нагонио рационализам
и јер је знала да избегне апстракције и укоче-
ност класицизма.
Ако сума културно-историских података ко-
ју једно песништво пружа може придонети ње-
говом књижевном значају, онда грађанска ли-
рика има да покаже завидно високу меру тих
својих способности. Не само књижевни истори-
чар и критичар, него и економист, социолог и
 ксторичар наи1ег раног грађанства проучаваће
ову поезију.
Језик ових песама, ма колико шарен, пабир-
чен и понекад вапијуће немогућ, значајан је за
нашу дијалектологију и историју#нашег језика.
Имамо у овим песмама, премда јако замућено,
ипак фиксирано језичко стање знатно пре Вука.
Притом је језик ових песама делимично ослобо-
ђен књишкости, а књишкост језика је главна
непријатељица дијалектолошке вредности наших
писаних споменика.
У историји сваке литературе може да се на-
чини једна груба подела, која својом нееластич-
ном линијом раздваја, с једне стране, без обзи-
ра колико важне, изумрле делове те књижевно-
сти, а с друге оне делове који и данас живе,
читају се и пружају оно што је још римски
песник звао: »де1ес1;аге е! ргосЈеззе«.
Српско грађанско песништво није и неће би-
ти штиво наших живих антологија, неће бити^
заступљено у нашим популарним хрестоматија-
м а. и читанкама, а. то је, ма колико н а .први. по-
глед механичан, ипак сигуран критеријум да је
ова поезија покојни литерарни вид и као врста
и као песништво. Али зар није напред написано
да је она подела груба? Има у историји литера-
туре угашених делова, који сем докуменатског
интереса и значаја имају и један други, виши-—
они спајају одживело песништво са живим. Срп-
ско грађанеко песништво срећно заокружује фи-
зиономију почетка наше поезије. Имамо одмах,

58
 чим смо пропевали, један животни тон у пое-
зији, једну живу и спонтану нит. Нису те пе-
сме биле ремек-дела склада и умешности, често
су остајале испод или изван уметности, али су
наши грађани,. у времену укочене, бледе и да-
леке поезије псеудокласицизма, за свој рачун и
за свој ћеф, певали песме ближе потребама и ра-
зумевању људи нашег завичаја. Док су учени
песници „сочињавали“ своје патетичне стихове,
паштећи се да наш језик који се тек ослобођа-
вао стегну у строге окове туђих прозодија, гра-
ђански песници су весело певушили своје песми-
це, наивне, срдачне и невеште. Нису знали за ве-
лику и тешку »Агз РоеИса«, али су изгледа до-
бро знали о чему,поезија новога времена треба
да пева. Зато су дали поезији крајем XVIII века
једну живахну црту и док је тадашња званична
књижевност губила своју главу у маглама псе-
удокласицизма, дотле је грађанска поезија чвр-
рто, ма да незграпно, стајала на тлу. Грађанска
поезија није знала, а није ни могла знати, по-
требну меру уметничке транспозициЈе и остала
је често у локалном тону најуже врсте. Али је
она *зато прва у историји наше литературе уве-
ла песника у наше градове, куће и сокаке, прва
почела да опева, свеједно какве, али истините
радости, невоље и укусе нашег човека. То је чи-
ни значајном и даје јој право да заузме посебно
и сигурно место у историји наше поезије.
БРАНКО Р А Д И Ч Е ВИЋ
 I

И ма л>уди чији животи изгледају као један

потез, прост, неузбурхан и неизломљен. На први
поглед и живот Бранка Радичевића личи на
кратку, обичну, често сретану причу. Детињство
у очевој кући, ђаковање у две основне школе и
две гимназије, одлазак на студије, две збирке
песама, нешто недовршених рукописа и најзад
она — по неком тужном правилу безмало ре-
довна пратиља лирике — грудоболна смрт пре
тридесете. Рекао би човек готово обавезна био-
графија једног песника за неку мелодрамску
цричу. Само, тај први поглед је варалица. Бран-
ко је живео снажно и садржајно; умео је да од
живљења отме више него пуну меру, и нису га
се узалуд доцније сећали, кад се вихор његовог
дела истутњио и смирио, као младића који је
живео „за два живота“.
Његово време ломили су површински и по-
норнички сукоби и потреси. Европа је имала
једнога цара — Свету Алијансу, а Аустрија још
63
и њеног оца и намесника — Клемеиса Лотара
Венцла, кнеза Метерниха, који је будаим оком
мотрио над државом, међу ^ ји м је многим на-
цијама, тамо доле на њеном јужном рубу, жи-
вео народ одаекуд са Балкана, гранични и гра-
ничарски Срби. Они су му били мало досадни са
вечитим причама о некаквим својим правима,
привилегијама, позивањима на Леополда, Ма-
рију Терезију, Јозефа, па ипак Срби нису били
ни изблиза главна опасност царевини. Имао је
Метерних јачих и већих главоболл него што је
било све слабије наставл>ање онога што су ње-
гови претходници залочели, наставл>ање тог пи-
павог и неуопешног посла: унијаћења тврдогла-
вих и тврдокорних шизматика на* периферији
монархије. А главобоља је било збиља свакоја-
хих. Јер тај „некрунисани жандар“ Европе, за-
једно са својим крунисаним ортацима истога за-
нимања, владао је, што даље, све више над вул-
каном. Европа је поново, још једанпут у својој
историји, очекивала једну револуцију. Чекала
је још одонда откад је Наполеонов тутањ, изро-
ђен и доцније савладан, спустио заставу слободе.
Привидно, епоха Свете Алијансе у Аустрији је
епоха мира, али под кором мирНог живљења
бије се, у свим видовима, крупним и ситним,
двострука битка: жестока и упорна борба око
задњих позиција феудализма, на које насрће са-
моуверена буржоазија у напону своје покренуте
снаге; и битка која је постала саставни део сва-
кодневице, свих навика и односа, битка за на-
64
ционално одржање и слободу у овој земљи мно-
гих народа, вера, судбина и тежњи. А српски
народ, поред прилика и неприлика заједничких
свим нацијама Монархије, имао је још своје по-
себне, завичајне бриге, размирице и рачуне. У
тако једно време у Славонском Броду 16 марта
1824 године родила је Ружица Радичевић, жена
малог царинског чиновника, првенца сина Алек-
сија. То дете које неће проћи кроз живот пун
авантура и крупних заокрета постаће једно од
најлепших имена српске књижевности.
Српска књижевност, нарочито рана, препуна
је имена путника, оних чудних људи што су као
гоњени нечим ходили овим континентом. Човек
долази у искушење да рече да су ту књижев-
ност путници и створили. Доситеј, Вук, па и Ње-
гош, да се помену само први и највећи, видели
су света, и свом великом искуству додали ону
сигурност што је даје многа промена људи и
средина. Прву двојицу је на то терало њихово
самоуШтво а потпомогао дуги век; 'Његоша је
гонила жива радозналост и болест, а омогућа-
вала владарска моћ. Код Бранка ништа од све-
га тога. Он је сав свој живот одживео у три-
четири места и неколико излета. Ако оставимо
детињство, о коме нам наше расипничко непри-
бирање и нечување података даје врло мало за-
нимљивог, онда Бранка ваља потражити у Кар-
ловцима где учи гимназију, у Темишвару где
је завршава, и најзад, али и најбоље, у Бечу,
где не учи ону школу у коју је уписан. Додамо
»
5 Огледи 65
ли овоме још: „једампут у Броду, једампут у
Карловцима, једампут у Вуковару, трипут у Ми-
тровици, трипут у Земуну, двапут у Београду,
двапут у Руми“ — како он сам пише — онда*
бисмо имали пред собом јасну претставу о том
да је Бранко најдаље и најдуже путовао у оној
својој песми која почиње са:
„Прокте ми се једном путовати,
Бела света малко огледати.“
У стварном животу путовао је.мало, а дуго
боравио у месту у које дође.
Да погледамо његова главна боравицгга.
Карловци, 1835, јесен, Своје последње дане
траје митрополит Стратимировић. У својој триде-
сеттрећој години постао је митрополит и већ четр-
десет и пет година управља Карловачком митро-
полијом. У типичној уображености свезналице,
он себе сматра за човека који „и по званију и по
срцу и по положенију у коме стоји и причине
ученита народнога (или возрасту или^у паденију)
натлучше види“. Он је оснивач и врховни па-
трон карловачке гимназије, бира њене професо-
ре, долази на часове и сам испитује ђаке. Круп-
на ~и тешка фигура Стефана Стратимировића
надвила се над гимназијом у чији је први разред
довео и уписао свог једанаестогодишњег сина
царински чиновник Теодор, каснији Божидар
Радичевић. Овде ће Алекса остати шест година,
да доцније обеслфти своје „место драго“ и да
у њему заувек остави свој траг. Не знам има ли
места у нашој земљи које је тако везано за не-
ког 1|ашег човека, као Карловци за Бранка. И
данданас Карловчани сматрају Бранка сасвим
присним и својим на један неуобичајено интиман
и топао Начин. Карловчани ће вам и данас у
неколико улица и сокака показати »,кућу у ко-
јој је становао Бранко“. Само немојте се осло-
нити на та унеравања. То само проговара дома-
ћинова жеља да тако буде и љубав према Бран-
ку. Има међу тим кућама једна која самим сво-
јим изгледом просто нагони на тврдњу да је то
та. Под оним је брегом нгго „неје чудо за око“,
сасвим близу Белила и митрополитске баште, —
мала, увек лепо кречена, са евенкама што с је-
сени висе лод стрејом. Међутим, ни она није
имала ту част да у њој живи Бранко.
Бранка је отац оместио у једну немачку ку-
ћу иза патријаршиског двора — Ауерову кућу,
и дечак је пошао у школу. Он је још из основне
школе одлично владао немачким, сад ће ваљда
најзад да учи нешто српски. Али ни говора о
томе. У тој малој оприземној згради (нова гимна-
зија подигнута је знатно доцније) биле су сме-
штене учионице ,,само по имену српске гимна-
зије”, како је о тој школи посведочио Вук. Пре-
давало се у нижим разредима на немачком, у ви-
шим на латинском језику. Не само да српски
језик није постојао као засебан предмет, него
се на њему није ни предавало. Тек десет година
после Бранковог одласка из карловачке гимна-
зије, у њу је уведен српеки језик. Предавања је
0* 67
Алекса имао ц пре и после подне. После првог
припремног разреда, учиће други, трећи и ч^твр-
ти граматикални разред (с1 абб1б ^гашаИсеб) и пе-
ти и шести (с1а551б ћитапИаИб). У сваком разреду
имаће једног професора за све предмете, доц-
није једаог за природне науке а другог за »ћи-
ташога«. Скоро сасвим без уџбеника, школу ће
учити из скрипта по предавањима професора. У
клупи је морао седети мирно и „внимателно“.
Није смео ништа да запиткује. Са ђацима се по-
ступало строго. „Чврста рука“ се још увек сма-
трала најсигурнијим и најплодоноснијим сред-
ством „воспитанија“. Алекса је могао бити ка-
жњаван и за „непристојно поведеније у школи
и квартиру“, и за „нестатлук на сокаку“, и за
„немирлук у цркви“, и за* „идење на коменди-
ју“, па богами и за „купање на Дунаву“. Казне
су биле не само многе већ и оштре: „изоблича-
вање, укор, стајање, клечање, затвор“, а поне-
кад и „шибање брезовим прутом“. Кад се сетимо
Бранкових стихова:
„Колико сам пута превесео
Са другови у лађицу сео",
онда морамо да верујемо да је танки брезови
прутић.,фијукнуо који пут и над будућим песни-
ком који је био чувен и страстан пливач и ве-
слач.
У 'граматикалним разредима учио је нешто
мало минералогије, ботанике и зоологије. Савла-
дао је основне појмове из математике и физике,
08
колико је скучени гимназиски програм обухвд-
тао. Научио је историју старих аарода и „все-
мирну историју“ до Вестфалског мира. Из гео-
графије је знао далеко више о старим грчким
и римским земљама него пблитичку географију
свога времеиа. Отстојао је многе службе, вечер-
н>а и бденија у цркви, слушао безбројне часове
„науке христијанске“. У трећем разреду читао
је Цезара и Цицерона, у четвртом је упознао тај-
не латинске стилистике и реторике, у петом раз-
реду вежбао је латиноко говорништво и учио
да се сналази у класичној митологији,, у шестом
се упућивао у узвишена правила латинске пое-
тике. Знао је латински толико да је могао њиме
лепо да пише и говори. Ипак то њему није сме-
тало да воли свој народни је?ик и то пркосно
да покаже.
У време Бранковог школовања Вук је већ
увелико био „заметнуо кавгу“. На свим стра-
нама српског културног живота водила се бор-
ба око народног, језика. Те струје су пробијале
свуда, па се нису могле одбијати ни од старих
зидова карловачке гимназије. Карловци су били
средиште митрополије и високог клера, јак и
снажан културни центар, главна тврђава „ча-
Стевина“ — највећег и најмоћнијег Вуковог не-
пријатеља. Сви професори карловачке гимцазије
били су у ово време против Вука, једни из уКе-
рења, други из страха. Сви су још врло добро
памтили како један заслужан професор умала
није изгубио службу зато што је једном пришао
69
 Вуку да га пољуби у руку. V гим>Назији у ко-
јој се није предавао ни „славјаносербски“ језик,
није се могао ни замислити народни језик и Ву-
ков правопис. Па ипак се Алексије Р а д и ч е в и ћ ,
ученик IV граматикалног разреда, није бојао
казни и забрана. Он се једини од свих ђака усу-
дио да једну латинску лекцију преведе на срп-
ски језик и да је напише Вуковим правописом
са прогоњеним и „нечастивим“ словом јот. Бран-
ков професор Василије Лукић није зато казнио
свога најбол»ег ученика. Добром човеку, а сла-
бом наставнику (кад је предавао математику
„никако није могао у разломцима најпростијег
вида дотле Да дотера да сваког школског сата
не запне тако да се морао служити сунђером“)
било је зазорно да свог најбољег ученика, који
га је често превазилазио у знањима, казни због
смелости духа. И данас постоји та Бранкова
свешчица »ЕхегШ1а согпбепс1а« писана оним ње-
говим дивним калиграфским рукописом, коју
сигурно није смео професор да однесе и покаже
у митрополитском двору кад је носио задатке
најбољих ђака. Остала је та свешчица као доказ
Бранкове ране наклоности према народном је-
зику и Вуковој борби, и као један од првих тра-
гова Бранковог смелог и самосхалног духа који
ће он сачувати целог свог живота. Није узалуд
заг Бранка и његовог брата Стевана један њихов
колега из гимназије забележио: „Њих двојица
унели су у омладину поноса и полета. Поред
њих осетили 'смо нови живот“.

70
 Сам Бранко је о школи и проф^сорима ие-
вао у два маха и то сасвим супротно. Први пут
раним, још невештим стиховима моли учитеље;

„Опросте, ако дикоји ред,

Ја вами сам нанесао вред,
То никад ја не чиња рад,
Ма да и чиња кад и кад“ ... итд.
па онда завршава:
„И ако воска, меда, плод
Он справи кадегод за род,
Нек благодарност буде вам,
Што знасте њега слати там“.
Тако Бранко пише 1844 године. Како то на-
ивно, идилично звучи, нарочито кад се упореди
са стиховима из „Пута“, писаним 1847: ,
„Ој давори, учитељи клети,
Да чудне сте и дивне авети
Пола мачке и пола сте људи“ ... итд.

Сасвим је разумљива ова супротност. Ако се

Вукову сведочанству о „несрпскости“ тадашње
карловачке гимназије дода Суботићева изричита
тврдња да је „дух на к^рловачкој гимназији био
у оно време калуђерски“, онда је јасно ово: све
док се није уписао у Вукову школу, Бранко је,
по једном конвенцио^налном осећању благодарио
својим професорима на „полученом воспитани-

71
ју“, да би тек доцније, снагом и растом своје кри-
тичности, изменио мишљење.
Огорчену, и не много фину, Бранкову сатиру
према професорима изазвао је класицистичким
оковима скучени наставни програм гимназије
предаван од професора који пут и високе вред-
ности, али махом обузетих педантским деопо-
тизмом, чију је сву штету и непотребност Бран-
ко осетио тек кад је сазрео. Стиховима у „Путу“
Бранко је светио своје дечаштво које су строгост
времена и школа покушали да спутају, да му
ускрате радост и ведрину берби, купања и не-
сташлука, наметну много високопарно знање, а
одузму једрину народног говора и лепоту народ-
не песме. Само нико није уопео да спута Бран-
ка и срећа је за орпску књижевност што је било
тако.
Срећа је, јер та друга половина ђачкога кар-
ловачкога живота, то је половина оне цене коју
данас вреди Бранко. Тај део његовог живота је
више него познат, јер њему је име „Ђачки ра-
станак“. Бранка је оно што се о њему имало
рећи написао тако добро, и тако довољно, да би
била прилична несмотреност парафразирати ње-
гове стихове.
Само, све је то Бранко схватио тек много
доцније, доживео, да се тако изразим, накнадно,
у сећању. Године 1841, у пролеће, док пише свој
ђ а ч к и задатак »АбзсМес! у о ш КаНотоИг«, он тај
свој растанак доживљава књишки, конвенцио-
72
Нално. Ништа још од карловачког ђачког т&ићб*
та није уобличено у сазнање, није се згуснуло у
доживљај, све је то још растурено цо пдићаку
сећања овог седамнаестогодишњег младића што
са одличном дипломом шестог разреда и главом
пуном грчке митологије и латинске прозодије
путује оцу у Темишвар.
О Бранковом боравку у Темишвару нема мно-
го података. Ту је учио два разреда филозофије,
и у то време је био ћутљив и недружеван. Слу-
тимо још да је ово време било период великог
и упорног читања у очевој лепој и пробраној
библиотеци, а усвајајући Бранков датум „Девој-
ке на студенцу“, знамо да је ту и пропевао. Са-
мо наклоност, и то претерана наклоност за ап-
сурд, учинила је да се тако често спомиње*да је
Бранко, тај песник рођеног нашег језика и на-
родног ритма, најснажнији противник одара и
митологије, почео своје песништво са две песме
на немачком, пуне Муза и Дедала, од којих је
једна ода V то још у Сафином једанаестерцу.
Уствари, то су биле обичне, обавезне ђачке ма-
турске радње, тзв. »соггес!а«. Прве своје само-
сталне стихове Бранко је започео писа^и тек у
Темишвару.
Није Бранко дуго остао у Темишвару, том
забаченом куту и периферији наших културних
збивања. У јесен, 1843 године, Метернихов би-
дермајерски Беч ^обио је новог становника у
личности младог јуристе Алексија Т. Радичевића,
Прва бруцошева посета била је управљена јед-
73
ном малом стану у Бапс1з1;газзе ођег Ке1зпег|;абзе,
где га је примио стари познаник његовог оца,
Вук. И Бранко се одмах обрео усред вртлога чије
је брзаке и матицу одлично савлађивао, вртло-
га, у коме се у ковитлац окрећу питања језика,
правописа и књижевности српске, кријући под
тим спољним, мањим видовима средишно кул-
турно питање прве половине нашег XIX века,
питање народног принципа наше културе. Бор-
ба се водила .стопу по стопу, свакодневно, већ
скоро три деценије, и Бранко је затекао порд-
маклу битку и померене фронтове. Неколико
овлашних, а карактеристичних потеза биће до-
вољно да наговести људе, средину и срж борбе
у коју је Бранко имао да улети и којој се тако
непоштедно и младићски захуктано.предао.
И да није било других, већих морања и по-
вода, Бранко је већ самим својим пореклом, ве-
зама и симпатијама свога оца, па чак и тиме што
је- био сестрић ватреног „вуковца“, вуковарског
трговца Јустина Михајловића, био предодређен
за нападачку, победну, народну страну фронта.
На њој је Вук, сада већ не више „тиква без ко-
рена“, већ прослављено европско име, предводио
своју симпатичну и срчану „партију“ ситних и
крупних грађана, интелектуалаца .и храброг ни-
жег свештенства (храброг, јер бити уз ту пар-
тију није у оно доба било лишено знатних опа-
сности). Лагано, стално, расла је ова Вукова „пар-
тија“. У почетку сам с Копитаром, Вук своја
прва дела растура помоћу оно мало својих по-
74
з#аника и пријатеЛ»а. Пријатељи су најпре и!И-
рили његова дела. Доцније, Вукове књиге почи-
њу да шире круг Вукових пријатеља. На свим
странама у којима живи наш народ дизали су
се в у к о в ц и . Ту је Бранков ујак Јустин Михај-
ловић који је толико много учинио да Вуко-
вар постане Вукова тврђава. У свом интимном
дневнику овај разумни трговац .бележи дан сво-
га познанства с Вуком као најсрећнији дан сво-
га живота. Последње своје речи у животу на-
писаће Вуку, али ће смрт пресећи писмо код
прве реченице. Ту, у броју најсрчанијих вухо-
ваца, видимо и младог учитеља Адама Драгосав-
љевића, који је Вука упознао преко књига и са
учитељским заносом почео да народ поучава у
ономе у чему је народ поучио Вука: он први
уводи Вухов језик и правопис у основну школу
малог барањског места Шиклуша. У Трсту Вла-
дисављевић, у Земуну Стевановић, у Шиду
Аврам Панић, скоро у сваком већем месту на-
шао се‘ понеко да буде изасланик ВукРве славе
и борац за његово дело. Својом огромном пре-
писком Вук повезује све те Људе, пријатељује са
њима, окупља их, саветује и бодри. Широка мре-
жа скупл>ача „пренумерације“ растура Вукова
дела, и не помажу никакве забране ни прогони.
На путу Вук има где да отседне и буде дочехан.
Није он више странац у „лацманији“. Вуков жи-
вот. и успеси постају народна слава и народно
добро. „Ја сам овде разгласио за ваше дипломе
које сте примили... чуде се и диве се са вели-
75
ким страхоггочитанијем“, пише му једдн Ново-
сађанин. Други тражи од Вука његов печат да
по њему направи свој, треЈш оставља тестамен-
том Вуковом сину Сави новаца. Један војни
„практикант“ шаље „аковче бермета“, тај још
од Доситејевих времена класичан начин на који
су наши мали људи изражавали своју благона-
клону и похвалну критику. Вук се пита за са-
вет кад треба ћерки или сину купити књиге,
Вуку се наручују посебне куповине у Бечу („пет
пари добри пиштоља од 6 драма каливер и један
леп сербијански гуњ, величине за стасне и ви^
соке људе“), њему се обраћају за мишљење о
промени занимања, о преласку у Србију. Вуков
ауторитет се позива у помоћ у породичним ства-
рима: „Молим вас ако мога шогора Јована Ники-
форова, слушатеља медецине IV године видите,
а ви га својски посаветујте да се добро влада“.
Тадија Илић, „немачки шнајдер“ са Зерека, тра-
жи од Вука да му нађе службу. Испреплеле су
се међусобне услуге од крупног посла иародне
културе, до најличнијИх захтева и жеља. Шаљу
се Вуку „пренумеранти,,1 често покупљени уз
велику муку, преписују се народне песме, речи,
загонетке и упућују са најпунијим поверењем
Вуку — он ће најбол>е знати шта са тим треба
учинити, а Адам Драгосављевић обрадовано ће
прочитати после: „Код којијех ријечи стоји да
се говоре у Барањи, оне ми је дао Г.. Адам Дра-
госављевић“. Не може се замиелити успех Ву-
кове борбе без ових многих ситних помагача, у
76
чијем је броју био и Бранков отац ' који се са
Вуком упознао још 1825 године. )
Са друге стране утаборио се. непријатељ. Тај
други фронт није био једИнствен ни по својим
ставовима, ни ло својим побудама. Многе и ра-
зличите побуде пуниле су борцима редове тог
фронта. Вук је изазвао пуно моћних непрцјате-
ља. Црква је торжествено заоденула плашт чу-'
вара традиција и пошла у „свети рат“ против
Вука. Стару, некада збиља потребну љуштуру
конзервативизма и оклоп своје непроменљиво-
сти, црква користи за заклон, за бусију, из које
покушава да не да напретку да је одгурне у
страну, прегази или заобиђе. До пре неколико
година на челу ових мегданџија што воде кр-
сташки рат против „подлих и срамних речи“ и
,,српа нечајстивог” — јоте, стајао је сам митро-
полит Стефан Стратимировић. Треба само по-
гледати његов презриви синоним у овом изразу:
„језик простих земљеделцев или возаров, слуг,
говедаров, овчаров и прочих подлејших људеј“.
Он, који је био за своје време веома учен човек,
бавио се и језикословијем, али ту је имао веро-
ватно најмање успеха од свих послова којима
се бавио, а бавио се многима. Па ма да је ње-
гов штампани етимолошки оглед био прилична
бесмислица и ма да се једном пред Вуком, го-
ворећи о нашим дијалектима, ,,осрамотио“, ипак
је Стратимировић, по моћи, власти и- високом
ауторитету, био знажан противник, по чврстини
и упорности дорастао Вуку. Само, овај моћни
77
господин имао је још да осети да наш Јадранин
није ни меког кова Саве Мркал>а, нЦ несрећне
судбине Луке Милованова, и тек смрт 1836 год.
ако Је успела да Стратимировићу остави понеку
илузију о ијсходу борбе.
Друго крило, оно списатељско, било је у пи-
тању језика и правописа понекад злонамерно,
чешће добронамерно, али скоро увек незналачко.
Добровски им је још одавно рекао да је славјан-
ски језик којим пишу’— стари, неискварени срп-
ски. Они су онда славјанствовали навелико. До-
шле су прве чарке и сел>ак Вук им је креснуо
не само да не знају српски језик, него су забо-
равили и „српски мислити'1. Они су се обраћали
Шафарику, а овај опрезни Словак шпекулант-
ски је прећуткивао што је знао. »Коп поб1гит
1ап1ав сотропеге Шез« — вели он у оцени Су-
ботићеве граматике. Наилази њихов први пораз.
Чудним, заобилазним путем из Европе долазе
до ц>их народае песме, оне исте што су их у
„њиховим" Карловцима и Шишатовцу гуслари
казивали Вуку, а Вук целом свету. А кад Су сад
те песме стигле из Европе, а Европа гЈрказала
своју задивљеност за песме и изрекла свој нео-
бориви суд о ваљаности скупл>ачког посла, онда
је то у њиховим редовима начиниЛо први про-
лом. Отада су они у недоумици, (лутају, повлаче
се, опиру. Та зар Вук није у дослуху с Копита-
ром, а зар Копитар није аустриски човек са сво-
јим дворским словенством, зар њега не зову

78
„Мефистофелес Словена“? Није ли Вуков језих
ипак говедарски неразвијен — како се на њему.
каже, рецимо, ,,чувствителан“? Такве и многе
друге оправдане, смешне или бесмислене сумње
муче ове људе. Паметни родољуб а опрезни ар-
химандрит Лукијан, и народни песник а црно-
горски владика Његош стоје негде на средокра-
ћи између Вукове „партије“ и ових списатеља.
Обојица су знали4Вукову цену и вредност, и обо-
јица су, нарочито Мушицки, имали разумевања
и емисла за посао који је Вук радио. Па ипак
нису у свакој прилици били уз Вука, нити су
дохраја делили његова мишљења. Мањи књи-
жевници и културни радници имали су разно-
лика убеђења, од крајњег непријатељства до уз-
држаног одобравања. Недоследности таквог ста-
ва биле су видне нарочито код оних људи који
су због осетљивих положаја које су заузимали
праДили безбројне компромисе, као на пример
Јован Суботић. Он је бивао током свог дугог и
сваштарског живота и „уредник“ Летописа Ма-
тице српске, и песник, и посланик црквеног са-
бора, и политичвр, и драматург, и граматичар, и
мемоарист, и богтепита шта све још. не, а свим
тим пословима се бавио некако ни успешно ни
безуспешно, него негде до оне средње тачке где
марљив медиокритет исказује своје невелике
способности. Линија којом он иде у овом жесто-
ком окршају је кривудава, типична линија љуДи
о којима је реч. Пример ће то најбоље показати.
Године' 1847 Суботић добија ни мање ни више
79
него од Даничића, и не на ком другом неважни-
јем месту него баш у „Рату за српсхи језик и
правопис“ комплимент да је једним својим члан-
ком „ооветлао образ свему народу нашему“. У
том чланку („Неке черте из повестнице сербског
књижества“), Суботић одаје тако пуно и лепо
признање Вуковом језику да је сам Вук у јед-
ном писму пропратио тај чланак примедбом: „Ја
нијесам мислио да ће се за мога живота у њему
(Летопису) онако о мени писати“. Па ипак је Су-
ботић устукнуо од идеје да у „Летопис“ уведе
Вуков језик до краја, колебао се у правопису,
сам писао неку уполовл»ену граматику, а свог
„Калуђера“ штампаће служећи се ј^том чак 1881
године.
Уз добронамерне колебњивце имао је Вук
међу списатељима непријатеља из господске та-
штине и сујете списатељске. Наравно, да се овде
за пример просто намеће његово име. Он, Јован
Хаџић, господин, законодавац Србије, правник,
»рое!е 1аигеа1;иб« — Милош Светић, коме пожун-
ска омладина честита рођендан стиховима:
„У Косовсхом ко је боју, јунак био знамо сви,
На књижевном сад си пољу, храбри Милош,
Србу ти“,
зар он да подноси нападе „ћопавог“ Вука, код
кога све „носи на себи печат непристојности,
гробијанства и крајњег безобразлука, као пло-
дова неполуче1Ног у младости восцитанија и пре-
80
Иебрегнутог изображенија умног и моралног и
недостатка грађанског дружевног живота“. Тако
Хаџић памфлетски а карактеристично пише у
свом, по злу чувеном, III Утуку, који ]е иза-
звао она три брза и бритка одговора: најпре Ву-
ков „Чалабрчак док приспије ручак“, ла Дани-г
чићев „Рат“, и најзад Бранков „Пут“.
Његова тврдоглавост уштогљеног учењака и
песника силила га је и на оваква бесмислена
усхићења:
„Милости и власти, о велики дебели јеру,
И на нас простри, нас греј, ттрими, о прими нас“.
Чак и онда када је већ увелико престао да буде
узвишена величина, још увек је било у њему
нечег надутог и непомирљивог. Већ ]е одавно
Бранко био мртав, већ је и велики путник Вук
престао да ходи земљом када је Хаџић 1864 го-
дине потегао да издаје „Огледало собско (за је-
зик, повестницу и смесу књижевну)“, и помало
]е морало и жалосно изгледати како тај стари
човек, ко 1 и ни1е био без воедности, покушава и
м^чи се да затвоои пооваљена врата кооз кота
^велико ттомакао и далеко испредњачио
и језик, и повесница. и књижевност српска. Про-
сто је чудо како се Хаџић, иначе паметан човек
и добоа глава, упорно трудио да одржи«овакве
мДУбоке“ и поетенниозне ко 1ештари1*е: ,,И у срб-
ском 1 езику Творителниј јединствени1 јесте сла-
богласан. или танкогласан, а Дателни множе-
6 Огпбдж 81
ствениј силногласан или дебелогласан", јер у
првом случају се „дојна устна увлачи унутра",
а У другом с«? усне „од зуба напоље одтискују“.
Тако се из многих побуда, на различите на-
чине, водила ова дуга борба у којој нису била
примењивана само чиста средства лојалне борбе
штампом, па ко „утуче“. Вукови противници ко-
ристили су своје политичке положаје, свој гра-
ђансжи престиж и имовинска преимућства да
онемогуће или бар сузбију и стишају Вука и ву-
ковце. Даничићев *„Рат за српски језик и пра-
вопис“ ниЈе се могао штампати у Бечу »аиз ћо-
ћегеп ро1Шзсћеп Ниск81сћ1:еп«. Вук је сумњао, и
■имао је изгледа право, да се то десило на основу
Хаџићеве интервенције.
23. XI. 1844 Вук у једном од својих безброј-
них материјалних шкрипаца моли Матицу срп-
ску да се пренумерира на сто примерака друге
књиге народних песама. Чак и не тражи новац
унапред, а ево шта ово „содружество“ чији је
задатак да негује књижевност и шири просвету
у српском народу одговара и то записничким ре-
шењем: „Има му се отписати да Содружество
није у стању толике трошкове на тај конац чи-
нити, но да се на један егземплар за своју би-
блиотеку пренумерирати хоће“. Да су га просто
одбили то би било само ружно, овако су са оним
једним егземпларом придодали недоличности сво-
га поступка и најгору врсту цинизма: цинизам
пуне кесе.
82
 У такву борбу, која траје’већ годинама и
води се свим могућим средствима, улетео је и
Бранко Радичевић чим је дошао у Беч. Ниједног
јединог тренутка он није оклевао илњ склизнуо у
сумњу. Код њега нема ни оних ситних почетних
лутања која су опажена код Даничића. Од са-
мог почетка своје делатности па до краја свога
живота, Бранко ће и у Бечу и у Београд^ и у
песмама и у земунској кафани, и у говору, и у
писмима, свуда и увек бранити и борити се за§
народни језик и народну књижевност. Што је
имао о томе да прокламује написао је у „Путу“,
а што је хтео да покаже показао је својим пе-
смама. Оно неколико сачуваних писама пока-
зује да се тај Бранков став, став песника и јав-
ног радника, доследно поклапа и са његовим
интимним ставом човека. Не само деклараторно,
него и присно, у крв је ушла Бранку ствар на-
родног језшса. Оне његове препирке у земун-
ској кафани само верно потврђују став који смо
и предвиђали, став овота младића, међу чије рет-
ке мане неискреност није никада спадала. „Пре се
ту у гостионици поведе реч.о Вуку, а неки ће
Маркић (ћурчија из Новог Сада) рећи, да .се Вух
с Римском ргора&ап<1от свезао и тако еванђел»е
издао. На то ја устанем и речем му да он преда
мном најнепоштенији човек остаје ако ми то не
докаже. Т&ко ови дана у кавани почнем бој за
ј, љ, њ, са Р&дисДвом и неким другим магарци-
ма, па укресавши им подобро, свршим овахо:
„За слепце сунце и није“. „Онај весели младић
83
 чамаше по вас дуги дан у писарници озбиљнога
Вука“, а „о сутону би ухватио слабог старца ис-
под руке“ и водио га у шетњу и друштво. Бран-
кове речи у писму Даничићу из Земуна: „Е мој
Ђуро, тебе да ми је и Вука и (знаш какви сам)
и још какво чедо бело, па за цео други с^ет не
бих ни марио“, тако убедљиво показују како је
Вук Бранку био насушан и као пријатељ и као
учитељ.
Научио је с д Вука много, у првом реду језик.
Јер Бранко, кад је дошао у Беч, није зцво добро
српски језик. Међу многобројним доказима, које
за ову тврдњу пружају Бранкови први нацрти пе-
сама, налази се и овај. Године 1844 Бранко шал>е
оцу песму са насловом „Убица без да зна“. Не
може ни на који начин да се код Бранка зами-
сли таква погрешка већ 1847, камоли доцније. А
што он није добро знао језик, томе није био
узрок што Војвођа^* као говоре неким језиком
•лошег квалитета. Ова тврдња, настала углавном
због једног нетачно протумаченог места у Вуку,
хоће и данас да се одржава као предрасуда о
пречанском говору, а демантује је, између оста-
лог, и тако очита чињеница да је баш сремски
говор главна основа данашњег књижевног јези-
ка. Није, дакле, то био узрок. Било је доста дру-
гих разлога са којих Бранко није довољно добро
владао језиком. Он је три године основне шко-
ле, шест разреда карловачке и два разреда те-
мишварске гимназије учио, углавном, на немач-
кспл и латинсхом језику. Оно мало српског што
84
је у школама тога врембна сретао, било је све
пре него народии говор. У Карловцима Бранко
станује и храни се код Немца Ауера; у Теми-
швару у очевој библиотеци књите су махом на
немачком; то су били узроци који одају
тахо много признања његовом доцнијем језику и
учитељу који га је научио. Јер велики простор
савладаног знања лежи између бног „без да зна“
и активног скупљања речи за Вуков речник. И
то каквог прикупљања! Када је био у Реснику,
као гост Јована Илића, Бранко је слао Даничићу
зналачки пробране лепе и ретке речи: „Чуо у
Реснику, селу јпод Београдом: дангубита воде-
ницу. Да нема ветра, пауци би небо замрежили.
Занећивати кога. Извор из камена бије“, итд.
Али нити је Вук био једини у Бечу од кога
се непгго дало научити, нити је Бранко научио
само језик. Пре свега читао је много, а литера-
тура му је била овде доступна и у већој мери и
од боље врсте. Упознао је у Бечу велики број
људи од којих су многи били значајне личности.
Ту се он здружио с Даничићем, а та веза је
оплеменила топлином једног пријатељства исто-
рију наше културе. „Па и сама се каткада зане-
сем сјећањем у оно цвијетно доба, по онијем
златнијем кутићима очина дома, међу оне честе
зборове свијетлијех лица, у онај скромни зачедак
наш хњиге“ — сећаће се доцније Мина, и при-
чати како су се у бечкој „Васер-гласији“ ску-
пљали Миклошић, Ранке, Карара, Петрановић,
Вук, Даничић и Бранко. Ту у Бечу Бранко ће
85
упознати Његоша, кнеза Михајла, можда* Копи-
тара, Рајевеког, Срезњевског, Богобоја Атанац-
ковића, Светозара Милетића, Данруга Медакови-
ћа, Анастаса Јовановића, Ђорђа Натошевића,
Блазнавца, Милицу Српкињу и многе друге. До-
дајмо свим овим реченим и претпостављеним
утицајима упечатљивост Бранкових двадесет
година и утицај који даје велики модеран град
са ненриметним свакодневним култивисањем
које се са ваздухом усисава, и биће јасно да је
Беч био место у коме је израсла и формирала
се Бранкова личност.
Са малим прекидима Бранко живи у Бечу од
1843 године до смрти. Изузетак је само време од
1848 до 1850. Њега Бранко проводи највише по
Срему и у Темишвару. Бранковом држању у том
времену обично се прећутно замера што није
био борац ако не као Петефи, а оно бар као мла-
ди Ђура Јакшић. Међутим, података о Бранко-
вом држању у то време имамо таман толико да
нам јасно предоче његов став и покажу да му се
нема пгга замерити игго не би уједно била једна
шира, општа замерка оном времену.
Бранко се постарао да нам са довољно кате-
горичким стиховима остави необорив податак о
томе, са каквим је он осећањем предусрео пари-
ску Фебруарску револуцију. Ти непотпуно сачу-
ванЈ^ стихови писани су непосредно под свежим
утиском догађаја а најдоцније 14 априла 1848.
Почетак је узбуђен, мајестетичан, скоро хим-
нозан:
86
 „Ој Паризе, ти срце Франције,
Ој Францијо, врце света цела,
Твоја слава сврх неба се вије,
Ти срце си младо ми понела“.

То даље, о понесеном Бранковом срцу, нена-

дохнадизво је унипггило време, негде на оном
дугом путу Бранкових хартија од »СиМепзЈоска«
бечке болнице до „сигурне" (?) архиве Матице
српске. Даљих неколико стихова недостаје. За
њима долази она лепа визија слободе (све до да-
нас код нас зачудо недовољно истакнута), у
красној отава рими којаг гЛ^мом мишљењу, ме-
ђу најлешиим местима Бранкове родољубиве по-
езије заслужује високо место. Стихови гласе:
,,Гле је веће де прелази Рајну,
Ка истоку тамноме се креће.
Ој Србијо дал је видиш сјајну,
Како амо поносито шеће?
Та доба је, пуштај жељу тајну
Ол ће сада, оли никад неће,
Устај, устај, бритким мачем плани,
Преко Дрине сестрице задани!“

Даље две строфе позивају Босну и Црну Гору

да устану на Турке. Дакле Француска, а та реч
у Бечу у рано пролеће 1848 значи синоним сло-
боде, и у тој Француској Париз, град који је
већ више од пола века центар француског и
светског слободарства, занели су младо срце (јер

87
сви млади људи немају га таквог) младог БраН-
ка Радичевића. И одмаз* затим, без оклевања,
ово грађанско слободарство се преобраћа ^ дру^
ф једно осећање, у свест о незалеченој нацио-
налној рани, о Босни поносној. Још од времена
кад је оно „Ђорђе Дрини доодио", па много и
много година из^ Бранка, сваки наш слободар-
ски покрет, свеједно звао се он „уједињена омла-
дина српска“, или му на челу стајао Светозар
Марковић, свој захтев за грађанским слободама
спајаће са захтевом за национално ослобођење,
и налазиће за сходно да проговори коју реч зе-
мљи Србији о томе А је она и пгга је њена ду-
жност на Истоку. Ој Србијо „пуштај жељу тај-
ну, ол* ће сада, оли никад неће“ — то је била
Бранкова реч Србима и Србији 1848.
У почетку Бранко је као своју дужност схва-
тио писање. Он пише „Милету“, песму нацио-
налну (у.смислу антитурску).
„Ох дора је, јуриш чини свако,
А ја засад, још ћу ето вако“.
У јуну месецу за Бранка је ово „засад“ било
прошло. Кад су се догађаји већ извитоперили,
па разбуктани узели плахи вид узалудних бит-
ки и борења, Бранко баца писање, напушта Беч
и одлази у Срем. Код нас се писало да је у Бран-
ковом напуштању Беча превагнуо узрок мате-
ријалне оскудице. А то неће бити да је било тач-
но. Не да је Бранко тада имао новаца — боже
88
 оачувај — у то време он је ближи Све*1у
пресипању. Па ипак већ само 1Тутовање кошта
много новаца, даље, Бранко живи већ дужи низ
година у Бечу устаљеним и не много луксузним
животом, он у том граду и^а очито дугова (а
где има дугова ту се увек могу* још и нови на-
правити), у Бечу остаје и Даничић, пријатељ с
којим он дели и који с њим дели последњу пару.
Ч*ак да је материјална оскудица и учествовала у
узроцима његовог одласка, то је могло бити само
у неком врло незнатном подразлогу. Да је остао
у Бечу свакако да му не би текли мед и млеко,
али баш • године проведене по Срему претстав-
љају уједно дане његових највећих оскудица и
немања, то су они дани за које сам пиш еда „ку-
бури и невољише“. И најзад, а изнад свега,
Бранко је био човек активнбг живота и морао је
%да полети на лице догађаја, тамо где се ломила
судбина његовог народа.
Са каквим мислима путује у Војводину сам
је рекао, додуше, не много лепо, у једној од
оних грубих песама што их пише тренутак и
слепило борбене мржње. Ту песму, пролазећи
кроз Загреб, дао је Гају и овај ју је штампао.
Оно:
,,Јуриш Србе, јуриш море,
На Маџаре на злотворе“ —
довољно кажо^да је и Бранко пошао са целим
српским"народом онамо куда су га одвели: с јед-
не стране недовољно разумевање, или тачније
89
речено, отсуство сваког разумеван»а за српсао
национално питбње код вођа мађарске револу-
ције, а с друге стране лојалистичха политика Јо-
сифа Рајачића, Јелачића и њихових камарила.
Још једном у дугоу нИзу поновљених случаје-
ва Беч изиграва наивност нашег народа. Кад је
растрежњење дошло, онда је било већ сувише
касно да се ишта поправи, али још увек довољ-
но рано да се схвати шта се десило. И сјајно
осећање правде и мере нашег народа учинило је
да се ово доба и нашег борења назове: маџар-
ска буна.
Мацарску буну Бранко проводи у -сталном
кретању све до протеривања из Београда, по-
сл^ чега се дуже времена задржава у Земуну.
Та његова стална путовања (ма да о томе немамо
изричите потврде), морала су бити агитационе
природе, особито када се зна да су се многи
млади људи у то време тиме бавили. Обићи
Брод, Карловце, Вуковар, трипут Митровицу и
Земун, двапут Београд и Руму и све то за ци-
гла два месеца, то готово не оставља никакве
сумње. Бранко се живо интересује догађајима,
и не само то, он има и самосталне погледе на
њих. Какве, ми то не знамо, али „наше ствари
добро стоје, ако и несу баш како би ја и ти тели,
али се надам да ће све то по нашој вољи иско-
чити“, пише он Даничићу, па му онда ређа све
догађаје последњег времена. Када јавља Ђури
како су га протерали из Београда он између оста-
лог казује: „Сутрадан пређем преко Саве и пре-
90
 везем своје стћари у Веоград. Ту сам тво са свО-
јом браћом потпирити ватру, јер сам жеравице
подоста опазио“. Дакле, ето нас најзад до обја-
шљења зашто Бранко нема тих дана „мач о бе-
дру“. Он потпирује жеравицу и то двоструку,
јер у том истом Београду он ће подбуњивати
* ђаке лицејске против назадњачких факултет-
ских уредби и бити протеран из њега због тога.
То што се Бранко после тога склонио у Земун
није никакво бежање од догађаја — напротив
— Земун је у то време (пролеће 1848) средиште
збивања и догађања.
сГамо већ сада Бранков је тон постао таман,
већ се јављају прве сенке разочарења. Јануара
1849 он пише „Стојана“, кога завршава стихо-
вима:
,,Сад иди у свет, моја јадна песмо,
в Но волео би да си ми повесмо,
Да из тебе дивно ја увртим уже,
Да браћа моја неке њим послуже”.

Ти стихови већ носе очити траг немоћног гнева

једног разочарења. Ко су ти „неки“ које би тре-
бало обесити, рећи ће Бранко нешто доцније.
Априла месеца Бранко већ очајава. „Новине:
^1аше су ствари свакојаке, само не како треба.
Зло 7/8. Добро 1/8. Ех1гас^иш ех ћГз^опа Биса1;г18
3. Аппо 1849. Мепз Ареп(ћх. Народ ваљан да му
пара нема, али . .. е1с. УМе Иарге^сит е!с.“
Овај алузиони текст хоји ми данас не разумемо

91
баш еаовим, морао је Ђури Даничићу, коме је
био и упућен, довољно казати евојом иронијом.
Мало доцније Даничић ће читати једну песму
за коју су ове речи биле само припрема. То је
она песма коју издање од 1923 зове „Ј1уди>
Бранко“, а издање од 1924 „Безимена“. Увод у
њено треће певање посвећен је догађајима из
1848. Када Бранко ово пише већ му је увелико
јасно како је цела Буна за нас један велики'
промашај. Стихови који овде доминирају, то су
она два из драдесет и четврте строфе:

„Оде, оде зора бела,

Нама данк$ не донела“.

Разумео је Бранко да Срби нису у 1848 години

схватили добро његово питање:
„Ој Србијо, дал је видиш сјајну
Како амо поносито шеће?“
Отишла је зора а није донела Дан. Бранку није
довољно да само јадикује због пораза, него обе-
лежава кривце и то жестоко, недвосмислено:
„Жена није — браду има,
Човек није — дуга хаља,“ итд.

То је увод у дуги низ стихова ове клетве у ко-

јој Бранко куне Јосифа Рајачића. У то време
је већ био издан октроисани устав и постало је

92
јасно да су Срби изиграни. Бравкова је заслуга
што је међу првима знао да упре руку право на
кривце.
Разочарење у -Буну није било једино које је
Бранко имао да преживи. Већ поменути „Сто-
јан“ има у препеву ове красне сти сове о зала-
ску сунца: *
„Пољуби успут градове и села,
Пољуби реке, отоке и врела,
Пољуби Србље, те соколе оиве,
Пољуби мртве, пољуби и живе,
Пољуби ране по грудих, по глави,
Пољуби крвцу што с пуши у трави,
Још љубну куле дивна Београда,
Па онда зађе од голема јада“. —

онда се песма наставл>а:

„Ал уз Дунаво један плови чамац,
На среди седи један момак самац,
Па гледа тужан онамо назада,
Окле га, ево, изагнаше млада*.

То је једина Бранкова реминисценција у сти-

ху на његово протеривање из Београда, децем-
бра 1848. Током те године он се неколико пута
бавио у Београду. Али његово присуство у Ср-
бији власт није радо гледала. То више нису би-
ла она епска времена побуњеничке Србије која
су рађала Карађорђа, Главаша, Проту Матију.
93
 Већ је Јф ву одвладао своју и коџа-Милош, са
свом оном мешавином истинске и демагошке
бриге за народ и земљу, и са својим баснослов-
ним источњачким ^еспотизмом. Милошеву пре-
чврсту руку сменио је један слаби кнез и једна
снажна чиновничка олигархија која је, између
осталог, изазвала знатну мржњу на „немачка-
ре“. Бранко који је у „Путу** тако жестоко оши-
нуо баш те људе свакако да није мотао бити
радо виђен у једном полу-Гарашаниновом, полу-
немачкарском Београду. Чувена је анегдота ка-
ко је Бранко, здравећи се са свима, пришао у
београдском Читалипггу да се поздрави и са јед-
ним старим „пречанином" (В. Лазићем), а из ово-
га проговорила нетрпељива увређеност: „Ја се
.не љубим са оним човеком који је све нас што
смо овамо прешли-и који смо заиста донели про-
свјешченије назвао магарцима“.
Ове ситне непријатности крунисала је најзад
надлежна личност, вечитц, свудаприсутни и
свевидљиви полициски писар Србије деветнаесто-
га века, који се овога пута звао Николче. Цео до-
гађај Бранко је испричао Даничићу: „Ево ти ка-
ко прођо у Београду. Кад пређо Саву, баш беше
буна у Б. лицеуму. Ђаци нектеше примити за-
кбне што им даваху њине старешине... Ја се
састанем са неколико ђака и рабрио сам их у
томе колико сам знао. .. За вечером је било
свакојаких разговора, какбе би ваљало да су
школе, какви учитељи, е!с., најпосле и о наро-
ду и о влади. .. Сутрадан пређем преко Саве и
94
пренесем своје ствари у Београд.^у сам тбо са
својом браћом потпирити в"атру, јер сам жера-
вице подоста опазио. Дођем на конак своме кар-
ловачком другу Д. Поповићу, протођакону. Код
њега нађем два поштена калуђера . .. Мало за-
т и ^ у ђ е Јошпић (чини ми се да је протосинђел)
ехћог!аћог у лицеуму, гес!ог, шта ли? Поздрави
се (??) са мном, па измеривши ме подобро и про-
говоривши доста слатки, медени е1;с. речи, опро-
сти се и оде. Јовшић је највећи злотвор правде
и истине. Ђаци су га готово из школе бацили.
Сутрадан ујутру око осам сати (још бија у
кревету) донесе ми друг једно отворено (отпеча-
ћено) писмо. Друг мој беше мал^о поплашен. У
писму овако стајаше: „Неки Бранко е1;с. да одма
дође у полицију. Николче т . р. е!с.“. Писмо на-
равно по пандуру са палицом е±с. пословно. ..
Дођем пред Николчета (?). Он започе савијати
и превијати док најпосле не рече: „Ви сте (ја)
овде наше ђаке побунили". Ја тедо нешто на то *
да речем, ал рн не даде: „Знате л’ шта? Ви одма
данас дз преко идете“. Ја се на то осменем и за-
иштем да ми ту пресуду на артији да. Он не теде
и запита ме шта би с њом? А ја сам му одгово-
рио: да имам спомен, кад сам у слобоДној зе-
мљи био“.
Ова сцена збиља не захтева коментар. Тако
је ето Бранко прошао у Београду у коме се ра-
није мислио и настанити, запослити и остати да
живи.
95
 Следећа година у Темишвару пролази у оче-
кивању могућности повратка Бечу и школовању.
И најзад 1850 године он поново стиже у Беч
да ту проведе три године учећи медицину, изда
још једну збирку песама и умре. Те године из-
гледају као неко његово повлачење, неки бе^ од
поезије у медицину, или на предају пред тубер-
кулозом која је све више освајала. Он живи као
питомац кнеза Михајла. Тај млади изгнаник (од
Бранка старији тек који месец), који ће се доц-
није развити у онако доброг аутократу, да ће
бити само просвећена, европеизирана варијанта
балканског издања свога оца, имао је у ове дане,
а и доцније, велику и лепу склоност ка меценат-
ству. Он помаже и Вука, Даничића, Миклошића,
Људевита Штура, Светозара Милетића, да по-
менем само најзнатније. Мина се сећала да је
■Михајдо давао Бранку годишњу помоћ од 800
форинти, „а за оно доба бијаше то толико да је
Бранко могао красно живјети". Нема основа
претпоставци да је Бранко те своје последње
године проводио расипнички у раскалашном тро-
шењу. Болешћу начет и изнурен, живео је врло
уредно и похађао предавања са њему несвојстве-
ном тачношћу. Па ипак, ма да је он током целог
живота мање кукао на немаштину него што му
је то она својим честим посетама давала права,
видимо да он и у тим годинама необично оску-
дева. Једино његово сачувано писмо ЈБуби Не-
надовићу, са дирљивим, отвореним позивом упо-
моћ, за који су само ретки способни, не оставља
96
никакву сумњу о Бранковој оскудици: „Ево те
молим да гледаш како знаш и да ми пошаљеш
150 ф. ср. Ја ти те ногце вратити не могу... Ја
бих ти имао пуно о својој невољи писати, али
знајући коме пишем, мислим да је доста“. Није
Бранко ни са Михајловом помоћу „красно жи-
вео“, него је и ту Мина, по свом обичају, мало
ружичастије погледала на драгу прошлост.
Морало је то друкчије бити. Михајло ф био
просто опседнут од оних људц које је Бранко,
са оном ретком аутоиронијом иза које се крије
стид, назвао својим „СЈгизпразнитељима кНежеве
кесе“. Михајло је ову опсаду издржавао на тај
начин, што је давао, по правилу, мање но што
се тражило. Чинио је то финије и са више об-
зира него кнез Милош, чија је одбрана од на-
сртљивих молилаца такође била: „Дај му нешто,
да се одбије просити“. А Бранко, гго свему што
о њему знамо, све је био пре него насртљиви
молилац. Да замоли био је сувише поносан, да
пружи руку било га је стид. Самб је одмахнуо
руком у једном од најтежих тренутака у свом
животу, кад му није понуђено онр што му је
требало: „Бих пре десет дана код кнеза у V©-
з1аб-у, пише Даничићу. „Ја не зачех о својој не-
во љ ји , а он не хте зачети. Тако исто и што се
тебе тиче. Е шта ћемо. — Збогом. Твој Бранком
Колико је снаге требало да се не „зачне“ мол-
ба и колико уздржаног очаја крије оно „е шта
ћемо“ — види се тек онда када се зна да та не-
воља, за коју су и Кнез и Бранко знали, није
7 Огледи 07
била ниигга друго до крајња потреба да Бранко
отпутује у Италију, где је требало да проба по-
следњу наду да га југ спасе од бољке која се
претећи размахала. Те речи је Даничић прочитао
само пола године пре но што ће читати истом
руком писане ове црне редове: „Ђуро брате...
Првих десет дана не наканијЈ: се никако да ти
одговорим, а доцније не могох, јер почех крв
баца^! е1;с. и падох у кревет. Сад сам се већ ма-
ло отео, за докле — ко то зна. Ббће1 вели да
су ми се на плући већ 1ићегсиИ заметнули. Ето
весеља.” Лебл је у то време био један од најбо-
љих лекара у Бечу, а Бранко медицинар треће
године и добро је^ћнао шта та дијагноза значи.
„Потајна грозница циједила му је живот не-
престанцб" — пише Мина Караџић, „и тада се
видјело да му нема лијека. Ходаше истина и
долажаше Вуку на договор, али сваки дан све
слабији. Вук му савјетоваше да се пресели у
болницу. Тамо ће му се о трошку кнежеву спре-
мити згодна соба, тамо ће га дворити двије вје-
ште нудиље; а тамо ће имати свега што му по
наредби првијех бечких лекара буде »ваљало за
исцјељење. С тужнијем осмјехом пристане Бран-
ко и на то, те се пресели у болницу. Ту имађа-
ше сваке његе и понуде, а Вук и 'Даничић оби-
лазише га често. Мати моја пазила је Бранка
као и рођена сина, па није прошло дана да га
не надгледа. Радоваше се кад му ко дође, и бје-
ше још једнако јако весео. Али и то не потраја
дуго. . . “
 Последње месеце свога живота Бранко је про-
вео, кажу, са слеђе^Лш једним осмејком, који је
гтостао горак само једном, кад му је једна грам-
жљива болничарка рекла речи што их само
обездушена навика може изговорити: „Ви ћете,
господине, умрети, него молим вас дајте ми у
спометЈ ову вашу амајлију о вратуи.
Ускоро иза тога био му је крај. Само конац
му није дошао ни онако како је желео:

„Ој сунашце жића мог убаво

Када зађеш, о зађи крваво,
Сред копаља, звеке и мачева”—
нити тамо где га је желео:
„Ал кад ми се веће смрћи мора,
Нек се смркне измеђ ови гора”.
Њему се „смркло“ у хладној једној туђинској
болници, у соби која је имала број и у којој је
и он био само број. .. „Једнога дана . .. .теку
даље Минине топле речи, „сјеђаше моја мајка
као обично уз Бранка. Тога дана бјеше необич-
но узбуђен и њежно држаше обје њезине руке
у својима. Тако су дуго сједили и разговарали.
Кад мајка пође, те се на вратима осврну да та
још једанпут поздрави, али Бранко с болнијем
изразом склопио руке над главом. Поплашена
викне нудиље, притрчи Бранку, дигне га у на-
ручје; али сјен самртнијех крила бјеше већ пао
на лице Бранково. ЈогЦ једанпут захвално по-
7 *
99
гледа, још се једанпут уморно осмјехне, па онда
се наже; а оно дивно срце 1Љ 0 је толико осјећало,
толико се надало, толико хтјело, преста ку-
цати..
Умро је 18 јуна 1853 и сахрањен на Санкт-
Марксовом гробл>у.
Требало је да прође „половина половине ве-
ка“ па да му домовина укаже двоструку част:
што* је од Бранковог наслеђа већ имала једног
Змаја и што је послушала његову песму о Бран-
ковој жељи.
 п
Средина XIX века обогатила је наше сликар-
ство портретом. Са зидова наших галерија гле-
дају скрштених руку купци и граждани Јована
Поповића и Новака Радоњића, успијају уснама
жене и прсе своје напрсне крстове архимандри-
ти Константина Данила, стиде се Симићеве па-
тријархалне жене у либадетима и антеријама;
пажљиво око и тражилачка жеља срешће и по-
неки акварел или 'дагеротцпију Анастаса Јова-
новића. И много других сјајних имена нашег
сликарства, и још више безазлених непознатих
молера побележили су_ на платну, дрвету, зиду
и папиру сијасет ликова знаних и незнаних, моћ-
них и силних онога света и нишчих и убогих,
господских ликова и смерних створеи>а, славних
списатеља и безначајних граждана. А нигде нИ
за лек ни верног уља, ни проверенот цртежа,
ни несумњиве дагерстипије са живог Бранко-
вог лика. Доцније, кад је мртвом младићу слава
разрасла до жрајњих граница наших завичајних
101
одушевље&а, онда су се појавили многи цртеаси,
фотографије, рађене било по сећању, било са
претензијама на изворност, али махом са импу-
тираним цртама које живи Бранко биће да није
имао, јер сви су сад гледали на њега као Мина
„својим заљубљеним очима“.
Тако ми данас немамо лика за који бисмо
са свом потребном сигурношћу могли устврдити
да је сачувао и до нас донео црте оног дугуља-
стог лепог лица, крупних очију и широког чела,
које знамо да је имао песник уранка наше ли-
рике. У замислима људи који га воле *о је сва-
ки пут новц, слободан лик драго? младића, друк-
чији кад ко „момак иде враголан44, а друкчији
кад оно „млидијаше умрети44. Само му је коса
и тамо и овде дуга и златно-мрка, а бели око-
вратник широко раздрљен. (Зато тако немогуће
делују честа Бранкова попрсја са набраном то-
гом око врата. Та то — забога! — није Мушиц-
ки, него Бранко). *
Испричали су савременици да је био „виши
од средњег раста, тела размерна, витка а посна-
жна44, да кад би поцрвенео „осула би му се по
цијелом лицу жарка румен44; да није био пија-
нац, да је био одличан пливач; скоро сви тврде
да се облачио увек не само лепо и чисто но и
елегантно, једино Мина, која је, на један пома-
ло непријатан начин, претеривала кад га је прет-
стављала скоро девојком по чедности, каже да
се носио скромно, Речено је и да је био „лепо
развијен човек44, речју, „идеал лепога, младога,
102
интелигентнога Србина“. Али сне оне СП6&&111&&
поједцности и уошнтавања не казују ни довољно
ни на -најбољи начин ко је и какав је човек био
Бранко Радичевић.
А он је био — и то треба. пре свега рећи, —
размахнута, снажна и даровита личност, био је
потпун човек, и то човек који није само физич-
ки био леп. Може се разгледати свака његова
хартија, писмо, забелешка, свако сећање и успо-
мена на њега, па притом да и најопрезнија на-
клоност не буде натерана да зажмури, прескочи
или забашури нешто. Нигде нас ту не преду-
среће ни ситна нека опачина, камоли крупна; чак
ни свакодневица, тај стални и сигурни уништи-
лац великих имена, не помаља претерано често
свој' празан и обичан лик. Наравно, то не значи
да је Бранко био преподобан и смеран занесе-
њак. Ма да не онако раскалашан и разблудан
какав изгледа у својој првој збирци, и нарочито
не онакав какав је још више у оно доба морао
изгледати, Бранко је био човек коме се ништа у
животу није отело. Знао је да капље над послом
у Вуковој писарници, да сто пута брижљиво пре-
рађује своје стихове. Стизао је и на „Беседе“ и
у школу, и на купање и у лов. Умео је да говори
и да ћути са кнезом Михајлом, да буде вољен
и пажен као син у Вуковој кући, а остало је и
доказа да је добро познавао бечки „демимонд“.
Није био с раскида да пролумпује с друговима,
а могао је данима да слуша и води мудре разго-
воре с Вуком, Миклошићем, Ранкеом. Умео је
103
и да каже своју реч и да буде пажљив слушалац
туђе мисли. Могао је месецима да не напише ни-
једног ретка, да дуго ствара своју песму, а знао
је и да одједном у тренутку напише красне сти-
хове у Минину „споменицу“.
Бранко, који је био предодређен да не траје
дуго, није у своја доживљавања уносио шкр-
тачку, цепидлачку дурашност; економика осећа-
ња била је непознат појам овом богатом мла-
дићу. Такав је он увек: захуктан, предан и ср-
цем расипан, у свим веза^а и сукобима што му
их је живот доносио, или их о« сам заподевао.
Његово псрсдично одећање било је јако и
показивало се увек на један леп и ненаметљив
начин, без пренемагања и патетике. Врло рано,
још као дечак, претрпео је тежак губитак. „Ма-
мица је умрла 14 марта после подне у 2 сата, у
вторник, ја сам остао од мамице од 9 година“ —
записао је мали Алекса својим детињим руко-
писом три дана после мајчине смрти. Када му је
после мајке умро и брат Стеван, кога је врло
волео, онда је Бранко ЈСву своју љубав усретсре-
дио на несрећног Теодора Радичевића. Тај отац
је био у животу једно ретко несрећно створе-
ње. Изгубио је најпре малу кћер и жену, па он-
да сав прегао да' подигне своја два сина. Цедио
је сву своју сирАињу да одржи ту децу, да их
васпита и ишколује, имао је за њцх великих
амбиција, и већ почињао да гледа њихова оства-
рења, кад му је један већ поодрастао умро; а
други — Бранко — устрајао до тежег тренутка:
104
да прво бцу и целом сВету покаже (Своју узори-
тост и вредност, па' да онда и он умре. Божидар
Радичевић је имао да остане жив и поднесе све
то. Он је Бранка — последњег од четири члана
своје породице — надживео за читавих једа-
наесу година: само је он знао колико је Бран-
кова слава која је из дана у дан расла за њега
била радост, а колико туга. Није тешко зами-
слити колико пута је стари Теодор прелиставао
пожутела „Ацина“ писма. Та писма и ниеу пи-
сма.у правом смислу речи, у њима је највише
стихова. То Бранко оцу саопштава своје махом
песничке планове, прве нацрте својих песама,
брине се о штампању очеве књиге — речју
то два књижевника другују. Јер Божидар се, до-
душе са прилично оскудним способностима, ба-
вио и књижевношћу. Премда његов превод Вил-
хелма Тела, кажу, није много успешан, сам из-
бор одаје част његовим склоностима. Његова би-
блиотека са неуобичајено добрим избиром за оно
време учинила је свакако доста да отац и син у
писмима говоре и о Бајрону. Бранко је у пи-
смима оцу сав пажљив, очито је да поштује и
цени сву ону количину одрицања коју мора да
чини тај скромни чиновник да издржава сина
студента у Бечу. Нигде ту нема уобичајене кук-
њаве за новац, а ако невоља ипак нагна, молба
гласи „Татице, свршују се ево 6 месеци, бил'
смео молити?“ А да то није ни лепо васпитање
бидермајера, ни конвенционална учтивост све-
дочи она срдачна измена ,,ти“ и ,,ви“ у обраћа-
105
н>у оцу, она пажљива брига за његово здравЉО,
све до оних стихова:

„Ти си, отац, моје друго сунце”.

Поред тога што је знао да буде изванредан

син, Бранко је поседовао још једну моћ чија је
вредност бар исто толика, умео је да 5уде при-
јатељ. А био је то, као и све друто што је чинио,
на један талентован начин.
Он и Даничић, та два „Вучићаи за којима би
се „многи окренуо кад их је видео“, знали су
да своје сабораштво вежу још једним присни-
јим зближењем — пријатељством. Они нису би-
ли ни по темпераменту, .ни по .основним склоно-
стима, ни по много још чему једнаки. За малу
илустрацију нека послужи Минина прича, како
је Бранко толико волео децу да је некипут до-
водио потпуно непознато дете са улице у свој
стан и играо се с њим, а тиме је сметао у раду
и љутио педантног, вредног, намрштеног Дани-
чића. Ипак су се они разумевали тако добро да
најчешћи Бранков израз у писмима Ђури: »е!с.«
симболише у себи све оне полудоговорености,
разумевања у. лету, са пола речи, што их само
једно потпуно саживљавање дозвољава.
У последњим писмима која Бранко пише Ђу-
ри пре своје смрти, у данима када разбеснела
болест гони, а пријатељство даје права на мало
више саможивости и на ону хвалисаву и несно-
сну болесничку распричаност о својој болести —
106
6Д свег^а тога ни трага. Он пише само о Ђури-
ним пословима и бригама.
Бранково пријатељство са Ђуром Даничићем
тако је лепо да би имало своју вредноСт и да
је усамљено и једино у Бранковом животу. Ова-
ко оно само расте кад уз њега стане таква једна
песма о другарству каа што је „Ђачки раста-
нак“, када се томе придодају многа Бранкова
друговања, и онај присан и искрен однос према
Вуку и његовима. Имао је Брако и смисла и
моћи да разуме да је приврженост људима једна
од највећих лепота и једна од највећих снага
човекових. V
Ништа не врши тако зајамчену проверу при-
јатељства, као заједничко сиротовање. Ђура је
оскудевао када је дошао у Беч, па и доцније че-
сто. Бранко је сиротовао целога живота. Њега
је притискивала она најдосаднија врста нема^
штине, не онај црни очај потпуног немања, но
сива, мучна недовољност, дугови, повериоци. Са-
адо, ма да је његова оскудица стална и тешко
сношљива, он уме да је поднесе. Ево неки при-
мер: „Чујеш Ђорђе! Ваљало би да си ми одма
отписао, рећи ћеш ти, е 1;с., а ја: ваљало би да
сам имао новаца, ваљало би да сам ти: отписао.
Да ли ћеш ово разумети не знам, али ћу ти ево
малко олакшати. Ево сам ти се једва дочепао
неколико крајцара да .ти могу писмо франкира-
ти — Хеј! Сиротињо и селу си е 1 с.“.
Или: „Брате Ђоко!. Ти велиш да си ми. одав-
на писао 1 . због огласа 2 . због 10 ф. ср. а ја вера
107
 и Бог писма ни видео несам. Ја сам ово твојз
писмо јуче добио, али не могавши пре доћи до
новаца, тек ти данас одговарам и шаљем ти 15
ф. ср. и још те молим да ти ти новци до Беча
буду доста (наоавно ако је могуће, ако не ти са-
мо пиши па немај бриге)“.
/ Како ово писмо јасно казује своју лепу при-
чу. Даничићу треба новац да путује у Беч. Од
кога да их тражи ако не од Бранка. Он тражи
10 форинта сребра. Бранко се растрчао, разле-
тео и нашао новац (са какво^муком, он ће то
наравно фино прећутати) и шаље му, (и ту' ви-
димо ону праву галантност за коју је способан
само сиромах човек), шаље му не тражених 10
форинти сребра, него 15 форинти. Без пренема-
гања, снагом једне искренбсти моли га још да
му то буде доста, и онда оно красно „а ако не,
ти само пиши па немај бриге“.
Ето, тако се односи према новцу Бранко Ра-
дичевић, човек који га никада није имао довољ-
но, и који је једном у времену када је нарочи-
то „кубурио и невољисао“ рекао ове речи: „Та
ово човек мора само да се брине како ће овај
траљави живст провести и шта ће јести“. Ово
је рекао старији искуснији Бранко, који је већ
научио шта значи та битка што је свакодневно
воде живот и немање. Али и док је још сасвим
млад (тих дана је баш навршавао двадесету го-
дину), онда када га је тек стала кљуцати беда,
он у п и с м у оцу каже: „Чакшире за лето имам
једне, капут готово ниједан,---- чизама немам “
108
 — у истом том писму има и ове редове: „ .. .Дру-*
го што сам издао, све је на добро дано, 1 ф. сре-
бра Штуру (Штур је учени неки Словак и мора
из Маџарске да бега, он се једноме у Бечу по-
тужио да нема новаца на пут ђаци су се сла-
венски поревенили и приложили по могућ-
ству)..
Далеко би одвело набрајање свих оних слу-
чаЈева у хојима је Бранкова немаштина оста-
вила о себи трага, довољно је да се рече, да ју
Је он увек знао дочекати с непокорношћу према
н»еним принудама.
Међу осталим Бранковим особинама да наве-
дем једну, која иНаче^ не пријатељује много са
уметницима — ненаметљивост. Она стална по-
треба писаца да јуре за публиком којој ће чи-
тати своје необјављене радове постала је већ
пословична и дозлабога банална. Још је само ху-
мористи без маште употребљавају у својим ви-
цевима. То, наравно, није сметало и не смета
многим песницима свих времена да помало пате
од ове болести. Остало нам је неколико потвр-
да да Бранко не само да није био наметл»ив са
својим песмама, него је уопште нерадо читао
другима своје песме из јецног финог опреза да
ни на који начин не дође у прилику да коме
досађује. Он је иначе био човек отвореног духа,
без закопчаности и намћорлука. Али се клонио
излишних поверавања људима са којима није
био присан. Са људима најближим себи, са они-
ма за чију је благонаклону пажњу био сасаим
109
сигуран, није поступао тако. Многа н>Бгова не-
објављена песма сачувала се баш захваљујући
преписци с оцем или Даничићем.
Не треба још заборавити да је у нашој књи-
жевности доцније само једном владао период
већег „чрезвичајног сврабежа књигоизданија“
него у Бранково време. Вредни и бројљиви Ву-
довић задужио нас је и овим податком: од 1840
—1847 набројао је он 140 песника. Заиста импо-
зантан број. Бранко је умео да се свлада и да
чека. Он је већ увелико био формиран песник
пре но што је и слова објавио, тако да ми данас
сасвим разумемо успомену Јована Ђорђевића:
„Ми смо се чудили откуда је могао наједанпут
поред нас искрснути готов, савршен песник, кад
о њему дотле нико од°нас није ништа чуо“.
Бранко је у својим писмима и у песми упу-
ћеној Његошу показао да увиђа и запажа недо-
статке .својих песама. Само он је у исти мах
знао и њихову вредност. Био је свестан да је
лажна скромност само кокетерија уображено-
сти. Зато.је имао пуно поуздање и у своје пе-
сме и у себе као песника. Чудна је то ствар пе-
сничко самопоуздање. Показују га сви, и велики
и мали, па и они најнезнатнији, па, или га оди-
ста имају, или се само праве, тек скоро сваки
је оставио понеку песму у хојој изражава своју
сигурност да ће трајати. Та тема родоначелна
још са оним чувеним »Ехе&1 топитепШ т« зби-
ља је мач са две опггрице. Она бива у поезији
једнога песника ретко привлачно место ако се
110
изд ње нађе велики таленат и одржи задану реч,
а преобраћа се у ненгго јадно, час ружно час
смешно, ако сасвим изневери и омане. Ево један
пример из наше литератур.е:
„Надао сам се и певао сам и песма се моја
У Бачкој чула, Срему и Банату,
И у даљном се одглас Делиграду одбијао,
У Прагу кажу нема ружно грло,
* А у славној Хрватској је једна јој канула суза
— тако је претенциозно певао Двадесетдвогоди-
шњи Јован Суботић.
Бранков понос је и већи и даљи:
„Аџ што певах неће пропанути,
Након мене хоће останути,
Док се пој$, док се винце пије,
Док се коло око свирца вије,
Докле срце за срцем уздише
Е па дотле, а куда ћу више!”
Суботићеве речи звуче цеопраздано охоло
крај Бранкових, ма да су ове друте далеко це-
скромније. Ствар је у томе да Бранков лонос не
делује даљином свога захвата, него свом оном
уверљивошћу коју им даје дуги низ стихова,
од оне прве девојке што је разбила крчаг на
студенцу, до оне последње што кори:
Где си душо, где си рано?
Где си данче мио?
Где си сунце огрејано?
Где ои досад био?

111
 Имао је Бранко још једну нескромност — убе-
ђење да је велики сликарски таленат.1Само та
вера је друкчије судбине него она песничка, —
остала је приватне природе и није речена свету.
Ми данас не можемо проверавати њену оправ-
даност, јер она је завештала само речи и жеље,
а није отиснула и изрекла свој домет у матери-
јалу. Ипак једна дословност у разумевању тих
места где Бранко говори о својим сликарским
способностима непотребно би нам га учинила
помало неозбиљним. Мина се сећа како јој је
Бранко причао да би за три године сликања
премашио Рубенса. Ја мислим да је ту буква-
лизам шипарице услужно понудио# своју упеча-
тљивост младићској кокетерији. Бранкр се занео,
па мало претерао и рекао крупну реч, а Мина
задивљено гледајући у Бранка тврдо упамтила
хиперболу. На другом једном месту кад Бранко
говори оцу како је он други „Раваило“ (Ра-
фаел), то место је несумњиво ублажено једним
видним хумором. Штета што му „судбина не да-
де кичицу у руку“, како сам каже. Тек онда би
се мбгла оценити њетова способност. Овако је од
Бранкове жеље да постане сликар и његовог
уверења да би \за то имао способности, остало
само неколико по рукописима нашараних немар-
них и летимичних профила који не казују
ништа.
У свим пословима којих се лаћао Бранко је
бивао необично уредан и савестан. У гимназији
је био одличан и примеран ђак, његове очуване
112
свеске из тога времена тако су чисте, уЛусне,
калиграфски писане да се са дивљењем гледају.
На његову реч се увек могло ослонити. Своје
песме увек је брижљиво дотеривао и радио; ду-
го је требало времена да њима постане задово-
љан. Обе његове збирке, нарочито прва, имају
за оно време неуобичајено мали број штампар-
ских грешака, а лепотом свог слога и издања
претстављају изузетак у оном нашем, не баш
увек укусном штампању у XIX в^ку.
Овој савесности би наизглед противуречила
чињеница да Бранко за читавих десет година
није завршио факултет. Али, одузмемо ли две
године Буне, а придодамо промену факултета
•— права су му стално била одвратна, а на ме-
дицину га гонила болест и увереност да ће сам
себе најбоље лечити — и већ бисмо имали обја-
шњење његовог десетогодишњег студирања. Са-
мо оно постаје непотребно кад код Вука нађемо
разлог зашто су се часови на правном факул-
тету често држали без Бранка: „Бранка Ради-
чевића ја нијесам видио у школи, — умиривао је
Вук уплашеног ујака Јустина Михајловића — а
изван школе виђам га често. Ако буде паметан
и срећан, биће му доста и ово игго је у школу
ишао. И Ђуро Даничић не иде у школу, али ми-
слим да учи што у школи не би могао научити.
Ми имамо доста Срба, који су све школе свр-
шили, па видите какви су: хајде дат^ле да огле-
дамо и (Соваквима: неће ли нам се срећа наопо-
слом обрнути”.
$ Оглеади Ш
 А што се срећа наопослом (унапредак) обрну-
ла, томе су тако много допринела и ова тројица,
од хојих Вух није редовно учио школе, а Бран-
ко и Даничић је нису завршили.
Ма да сваком опису Бранкове личности пре-
ти помало опасност да постане панегирик, ипак
ни Бранко није био без једне мале, честе сла-
бости. Траг о тој Бранковој слабости остао је у
н»еговим хартијама, она се није јавно исказала,
остала је само умшшвај. Ради се о некоректно-
сти према Штуру. Штур је Бранкову другу збир-
ку песама, која је иначе прошла мукло и без
великог интересовања, дочекао са оправданом
критиком. Та критика није у себи садржавала
ништа од оних ружних полемичких страсти и
начина којима је оно време обиловало. Бранко
је тада показао да ни он није слободан од оне
ситне списатељске сујете која нимало не да на
себе. Он пише одговор на ту критику, одговор
који не нини част ни Бранковој прози ни њеном
писцу тако нетрпељивом према замеркама. Бран-
ко је научио словачки да би прецизно разумео
и могао да одговори на ову критику, па се рнда
послужио ситним полемичким триком: пронашао
је код Штура неке грешке у разумевању наше-
га језика, тако природне кад се ради о једном
странцу, па му на основу њих оспорио сваку
квалификацију за кри^гичара. Бранко тај свој од-
говор није штампао, и било је добро што то није
учинио, ма да једно ширр разумевање на које
има право према себи овај песник, не би у свему
Ц4
овоме могло да нађе нешто више него сујету, која
није у стању да увек о себи да рачуна. Чудна
подударност случаја наводи на напомену да је и
Ђура Дад^чић учинио сличну ствар када је 1878
ча једну сасвим оправдану Брикнерову критику
поступио на исти начин. То што је Даничић у
оно време био превалио педесету, сведочи само
о томе да је превелика осетљивост на туђе су-
дове мана која не пита за године.
Бранко је био изванредно леп. Био је усто
млад и животом, млад и својим стиховима. Био
је песник у она романтичарска времена када та
реч није у себи садржавала нипгга од позива и
занимања, а све од стања и осећања. Потражи-
мо га онда тамо где се стичу младост, лепота и
осећање — у љубави. Само, оДатле ће се тра-
гање вратити без сигурног плена. Ниједно једи-
но женско име ту неће бити изговорено, ако се
не спомене Мина. Много је писано, још више
нагађано о односима Бранка и Мине, а ништа
се са сигурношћу не да рећи. Да ли је било љу-
бави између младога песника и лепе Вукове
нћери, остаће изгледа заувек- тајна. Бранко је
У једном од својих пбследњих писама, када је
већ био тешко болестан, молио Ђуру Даничића
Да му остави једну Минину слику. Али ова мол-
ба је речена у контексту неозбиљних реченица
11 не даје право ни на какав закључак. И Ђура
Даничић и Мина су после Бранкове смрти ћу-
тали о овоме. Шта су све „лепа Мина“ и Бран-
рекли једно друтом, да ли је то било само
8* 115
пријател»ство младића и девојке, или Минина
несрећца љубав, или Бранкова реч без одзива,
или танана љубав без сведока, све то измиче
пажљивом истраживачком оку и чува своју чар
незнаног и нетакнутог.
Сем Мине не знамо име ниједне девојке коју
је могао волети Бранко. Обратимо ли се песмама,
оне ће нам рећи оно што је једном одлично
формулисао Јаша Продановић: Бранко је девој-
ке или уздизао до неба или обарао у траву.
пусти да љубав као осећање проговори кроз
стих, онда он у већини случајева, са оним та-
наним инстинктом наше лирске народне песме,
пусти да те речи изговоре девојдчке усне. Нај-
боље Бранкове љубавне песме су баш те мале
песме (једна ^Јадна драга” на пример) чија је-
дноставност пре значи богатство него оскудност.
У својим лирским песмама Бранко није опевао
своје љубави. Листајући Бранкове љубавне пе-
сме наићи ћемо ипак на једну, за коју сасвим
сигурно знамо да је сачувала један Бранков до-
живљен љубавни занос. Кад је први нацрт ове
песме Бранко слао оцу, изриком је казао: . 0
чему ова песма гласа, то сам доживио”. Песма
почиње овим лепим стиховима:
„Никад није вито таоје тело
Рука моја млада обавила,” ...
Шетао је он можда у какав летњи сутон једном
од бечких паркова, и онда је, у летимичном су-
116
 срету, лроминула крај њега лепа, млада Вечли-
ка коју он више никада неће видети. Она је, ве-
роватно равнодушно, замакла за неки завијутак
алеје, он јо т : стајао као укопан, изнеНада за-
скочен њеном ј. зпотом . Доцније, кад је његов за-
нос постао песл 1 и стихови, Бранко је тај дсн
гађај, претерују! ч двоструко, као песник и као
романтичар, испј хчао овако:

„Тио вече ко да те донело

Сред анђела са божија крила,
У ма с дивно мени појавила,
У ма дивну вече те однело.
Сам остадо са сузнијем оком,
Сам ту самцит на свету цироком,
Сам са ноћи тавном ал бзз санка.
О зоро моја, зоро без осианка,
Сунце мило, ал без бела данка,
На те мислим, душо, без престанка”.

Тако као да је једна иронија хтела, да једи-

ни поуздани љубавни доживљај нашег песника
младости и пољубаца прође без једне једине из-
мењане речи и загрљаја. И тако ми дацас нисмо
у стању да на Бранковом цртежу повучемо јед-
ну значајну црту.
Бранко својом раном смрћу пр^тставља код
нас синоним пресеченог живота. Живео је само
двадесет и девет годинау једном времену дугог
и лаганог стицања знања, када се до положаја
у друштву долазило годинама улорне борбе. Био

117
је само несвршени студент без иметка и динло-
ме, без места и почасти. Није доспео ни до фи-
шкалске ни до докторске клијентеле, тотово да
није ни „јео свога хлеба”, хако :у то грађани
његовог времена звали. Тек је је ном ногом био
закорачио у живот, кад га је б /лест покосила.
У књижевности проговорио је ;амо своје прве
речи. Па ипак и те прве речи б ле су му довољ-
не да не умре.
 ш
Немачки романтизам, који је највише утицав
на нашг био је жесток али кратак по трајању.
Наш романтизам је био дуг, развучен, са неко-
лико узастопних разгоревања и врло често није
био чист и искЉучив. Наш романтизам је дуго
носио трагове рационализма, у прве његове по-
четке плели су се класицистички мотивиу а у
првој и највећој фигури нашег романтизма —
Вуку, имамо тако много реалистичких особина,
да Вук спада можда пре у реадизам него у*ро-
мантизамГ Што је то било тако највећи део узро-
ка лежи у* закаснелости наше литературе, због
које је она била принуђена да брза, одмиче и у
кратком низу година пређе периоде који су у
другим литературама. трајали знатно дуже. Ми
ћемо тек- иза педесетих година добити однего-
ван чист романтизам, који ће у шездесетим го-
динама надвикати и ућуткати све друге тонове
и суверено зацарити у нашој литератури.
119
 Песник о коме се у овом раду расправља н^-
сумњиво (Спада у романтизам. Само, овако речена
формулација остаје много широка и зато захтева
тачнија омеђења. Дајући дефиницији са сваке
стрдне помало простора, може се рећи да је
Бранко песник раног, почетног романтизма ко-
ји, ма да сав бунтован, ипак још не*иде до по-
следњих мета својих захтева. Дакле у односу на
своје последнике још увек узак, неразвијен —
ембрионалан.
Бранко је и као песник и као човек заузи-
мао многе програмске ст^вове романтичара. Но-
сио је фес и народну ношњу, презирао пречан-
ске, малограђанске навике а до неба уздизао
каш „природи ближи” хајдучки „балкански
тип“, нападао је стиховима оне који су у Србију
уносили западну културу и обичаје јер му ни Ао-
сиоци „просвешченија“ ни оно само нису били
довољно наши, српски. Али сви ти ставови у
којима се већ на први поглед препознаје роман-
тичарска мода, која свој корен вуче чак тамо
негде од Ж ан Ж ак Русоа, били су само „општа
места“ романтизма. Бранко нема — за романти-
чарског песника обавезних — висинских узлета
у прекомерну страст, он се не предаје и не за-
леће у претерану осећајност. За правог роман-
тичарског песника Бранко је још сувише тих,
смирен, без емфазе и патетике, недовољно узбу-
ђен. Његов индивидуализам је ненаметљив, дис-
кретан, можда чак покало бојажљив. Бранко је,
да тако кажем, приземан романтичар, сав ту на
120
овом свету, са темама блиско Јћудским, знамим,
свакодневним.
И још нешто: романтизам’ је, бар XIX века,
махом животно-неафирмативан правац, ^ајче-
шће песимистичан. Бранко Радичевић је не само
оптимиста, него најрадоснији и најждаотнији пе-
сник наше књижевности.
У току даљег излагања биће скренута пажња
на једну Бранкову песму, тачније, један његов
започетак, у коме ја видим напуштање роман-
тизма и наговепггај једног реалистичког песнич-
ког приповедања.
Када се Бранко постави у овакав, са сто огра-
да омеђен и поприлично окресан романтизам,
још увек му од њега остане: бунтовност, ломље-
ње дотадашњих норми и канона, љубав лрема
природи и наклоност према националној исто-
рији, извесна поједностављења, претеривања и
идеализација личности и збивања, народност у
погледу језика и тема и већ, наравно, изналаже-
ње нових могућности изркза да би се све то мо-
гло отпевати .
Само, ове мало широке формулације о роман-
тизму и Бранку неће нам рећи много. Јер свако
предочење особина једног књижевног смера, па
ма и онда кад је лишено апстрактних пресена-
ка, још увек у себи нужно садржава уоппггава-
ња којима се свака класификација брани од не-
послушне и неспутљиве животне разноликости-
А кад се својства правца примене на писца сна-
жна и самостална, онда већ све ошџте ознаке
121
 бивају условне, врло разнолике, менљиве. При-
том, да ее један писац постави тамо где му је
место у једној литератури, ваља размотрити и
шта дн пре себе затиче и шта иза себе заве-
штава. '
Иаша књижевност, која настаје релативш>
доцкан, почиње, као и све књижевности те вр-
сте, мало необично: све су оне у доба своје прве
младости прилично стармале, сувопарне, учене
и придичне. И треба да се подоста намудријаше,
да дуго ходају утегнуте и упггогљене због узви-
шености својих тема и начина њихове обраде,
да се ломе коленоприклоно пред многим туђим
олтарима, да провидним лицемерјем своја по-
четна и почетничка муцања заодевају тогом па-
тетике — све то до оног тренутка док одједном
не груне њихова стварна младост. То је био слу-
чај највеће од тих књижевности — руске, то је
била судбина и наше српске књижевности. И,
пазећи при упоређењу на сразмере, можемо ре-
ћи, да као што је руској књижевности један
младић даровао младост и пустио да живот про-
лети песмом и уметри стихове, тако је и са Бран-
ком разлистало пролеће наше лирике.
Отпочети први нешто у једној литбратури
која траје, бити озбиљно први у нечему, значи
бити корено друкчији ио они дотад, значи пре
свега бити реформатор. Књижевно-историски
значај Бранков и јесте сав баш у томе, што је
он био песник — реформатор, да не употребимо
крупнију реч — превратник. Није он дошао као
122
 завршан, врхунски песник једног развоја. НиЈе
он дао крајњи домет и своје име једном давно
започетом процесу који је он завршио тиме што
је надвисио своје претходнике синтезом њихо-
вих појединачних покушаја и тиме што је био
већи таленат. Не! Бранко стоји на самом почет-
ку једцог заокрета, код првих видика иза окуке,
одакле на сваком кораку даље вреба ново и из-
ненађујуће. Бранко је, дакле, био песник не
синтезе и краја, него. почетка и отварања нових
могућности. Писци ове прве врсте дугују захвал-
ност својим претходницима, писци реформатори
почињу свој раст двобојем у коме побеђују до-
тадања свиђања, а доцније њихово дело постаје
узор и основица на којој ће други зидати, Стоха
Бранково рушилаштво не претставл>а ни избли-
за најмањи -део његових књижевно^историских
заслуга, јер се имало шта да обара, јер су била
сазрела времена обрачуна и промена, и јер је
Бранко то умео сјајно да изведе.
Ево у неколико најкраћих црта шта је имало
да подлегне Бранковим нападима:
1847 године већ је одавно замукла Харфа
Шишатовачка, али Матица српска баш тих го-
дина издаје сабрана дела Лукијанова. И Вида-
ковић није ме^у живима, па ипак се „Касије
царице“ прештампавају безброј пута, Силоани
и Милеве су „најмилија читаћа забава", Не глу-
ми више Јоаким Вујић, не преводи Коцебуа, и
не пише панегиричке путописе, но његов дух:
авантуризма, шарлатанства и нарочито плагија-

123
1Ча ЛО левредним узорима још има своје следбе-
нике. Последње своје сате одбројава и Сима Са-
рајлија, а од њега завештана не сасвим доту-
павна претстава о узвишености и високоосећај-
ности песничкој крива је за не мало смешних
необичности у нашем књижв|ству.
У поезији додуше више не влада суверено
песник чувеног стиха: »ОсИ рго1апит уи1&из е!
агсео«. Хорације је престао да буде једини извор
и утока поезије. Немачки сентиментализам ра-
сузио се већ навелико. И школа ,,објективне ли-
рике“ обилно излрсва своја „мирна чувства“. Па
ипак још се не да алкејска стЈофа. Још Матица
српска (1846) расписује конкурс:4 „Нека се пре-
веду на српски све оде Хорација с додатим
нужним изјасненијама“. Да не дужимо, послу-
жимо |се рвчима Јаше Игњадовића, да се „у
једно доба код Србал>а доста поета појавило,
који су у римским оков^ма свом народу пе-
вали“.
Све ће то Бранко стубоком да испреврће сво-
јом појавом.
Појава Бранка Вадичевића, везује се код нас
готово стално за име Вука Караџића. Када се
ова веза стави у широки културно-историски
оквир, онда је то у реду. Међутим, што се тиче
књижевности то је само делимично оправдано.
И ма да никад, сем у првим ватреним и грубим
окршајима Бранко није називан Вуковим епи-
гоном (него му се обично даје часна улога „ства-
ралачки сарадник на истом делу“), највише што
124
се у том правцу да рећи, јесте — да је рранко
био и то. Бранкова реформа (а ја, подвлачим,
говорим само о уметничкој књижевности и при-
том о поезији) шира је од Вукове. Не схватају-
ћи Вуково језичко-правописно дело само фор-
малистички, ипак остаје тврдња да је Бранко,
— и то је жила куцавица његовог стварања и
кичма његове побуне, — новим невуковсхим са-
држајем и животношћу испунио цашу поезију.
Што се он притом служио народним језиком и
фигуром, Вуковим правописом и сгихом народ-
не песме, то је у првом реду зато што су ње-
гове стварне теме тражиле адекватан форма-
лан израз и срећно га налазиле баш тамо. Дакле
нису Вуков правопис, народни језик и метар
створили Бранка, јер је немогуће да сама форма
створи нову књижевност, него је првенство у
здравом, и животном садржају Бранкових пеоа-
ма, који је у Вуковим разоткрићима нашао мо-
гућност да се најпродорнијом снагом изрази. И
ЈБуба Ненадовић је' у оно време пггампао песме
на народном језику и Вуковим правописом, па
му то ипак није помогло да постане песник^још
мање значајан реформатор. Код песама као шта
су на пример „Ђачки растанак11, или „Враголи-
је“, или „Кад млидијах умрети“ главне вредно-
сти не леже ни у језику ни у метру, најмање у
правопису, него у сочности и лепоти речене жи-
вотне лирике. У време кад су се ове песме по-
јавиле, оне су имале још један значај и при-
влачност: биле су нове и неупоредиво друкчије.
125
 У Бранковој епској поезијц, и језих је чистији
и 6ол>и, народни метар прецизнији и доследнији,
слик пажљивији и оригинални-ји него у лирици,
па ипак! Језику и свим другим елементима фор-
ме не одриче се овде вредност — сачувај боже!
— али у једном реформистичком послу у књи-
жевности трасе нових путева поставља садржи-
на, узето наравно у врло широком смислу те
речи.
Сем тога, нити је Бранко наш први песник
који пише народним језиком и метром, како се
то често мисли, нити је његов језик и близу та-
ко добар- к§ко се то без изузетка тврди.
Ево само на дохват неколико доказа за прву
тврдњу:
У Летопис Матице српске десетерац је прби
унео не неко Други, него баш%Хаџић-Светић. Он
1826 преводи „Енеиду“ „по начину јуначки срп-
ски песама“, а 1827 Хорацијеву »Агз роеИса«
„размером народњи наши песама“. 1833 и 1837
излазе Симина „Пјеванија гфногорска и херце-
говачка“, која не могу бити сматрана као чиста
наредна књижевност. 1837 и 1844 објављене су
песме Јована Суботића, највећим делом писане
на народном језику. Његово „Сабља момче цви-
јет дјевојче“ 1842 писано је чак јужним наре-
чјем. 1834 појављују се Његошеве епске песме.
Уопште еп (а то је у оно време значило десе-
терац и махом народни језик) врло је у моди.
Још 1804 године^ Гаврило Ковачевић издао је у
»Земуну Јбдну епску песму на народном језику.
126
Отад су епске десетерачке песме на народном
језику стална књижевна појава. Један од кон-
курса Матице српске (1844) тражи: ,,епос о пред-
мету из историје српске.узетом“. Његошева „Лу-
ча“ излази 1845, а елементи народног језика у
њој су несумњиви. 1842 година је датум „Јеке
од Балкана“, а 1845 „Виле Острожинске“ Огње-
слава Утјешеновића. Исте године кад и Бранко-
ва збирка (1847) појављује се и „Лазарица“ Јок-
сима Новића — Оточанина, „сувог злата вред-
на“. Та књига је цењена због језика толико да
сам Бранко, у стиховима у којима напада Но-'
вића за најружнију националну издају, има за
песму ове стихове:
„Твоја песма од Лазара,
Такну срце сред недара“.
Да не дужим: неколико месеци пре Бранка на-
ша поезија је добила „Горски вијенац“.
Већ и ово је сасвим довољно за доказ да
Бранкова вредност и заслуга не могу бити у то-
ме што је први почео писати народним метром
и језиком, већ и из тот најпростијег разлога јер
то није тачно. Време за право грађанства народ-
ног језика било је изборено и сазрело и он про-
бија на све стране, са свом неодољивом сили-
ном привлачне новине. Стара „славјаносербска”
језичка стега пуца по шавовима и нарушавајући
је гласно и све јаче, народни језик осваја себи
право. Бранко ће, наравно, и овај процес же-
стоко убрзати, али опет не самим фактом свога
127
језика. него снагом којом песме такве вредности
као пгго су његове делују свим својим својстви-
ма, па и језиком, метром и правописом којим су
писане. Бранков утицај на утврђивање народ-
ног језика у уметничкој литератури, ма колико
значајан, ипак је другостепен у Бранковом ства-
ралапггву. Тај утицај је био само једна од мно-
гих последица већег и важнијег посла, тачније
само један од многих Бранкових путоказа у
правцу стварања наше нове поезије; умањен
притом околношћу да су за реформу језика за-
слуге других знатније и претежније, а реформа
поезије лежи углавном на Бранку.
Рекао сам горе да ни сам Бранков језик није
сјајан. Оваква једна тврдња не може стајати
гола, 'то је јасно, утолико пре што она против-
речи уобичајеном дивљењу које се код нас ука-
зује Бранковом језику. Зато ћу покушати да
своју примедбу прецизније одредим и наговестим
њене доказе, изоставл>ајући, јер ми то размере
овог рада не дозвољавају, ширу и детаљнију до-
кументацију.
Бранкове песме, по а^ногим мерилима, па и
с обзиром на језик, дели на два сасвим јасно
одељена дела црта њихове довршености. Први
нацрти, нарочито они рани, и језички су немо-
гући, да би доцније бивали све. изглађенији и
дотеранији. Завршене песме имају неодољивих
надмоћи над оним већим делом песама које су
место у дефинитивцу форму, остале заоденуте у
„т]заље“ првога кроја. Ко би хронологију Бран-
128
 кових песама одређивао површно, по датумима
који се у књигама штампају испод текста онако
како их је Бранко стављао,. тај би се опасно
преварио. Испадало би да су најбоље Бранкове
песме оне написане 1843 и 1844 године, онда када
му је било деветнаест и двадесет година. Тај да-
. тум (јануар 1844) стоји и испод текста „Ћачког ра-
станка“. Међутим, стихови које је Бранко у то
време писао толико су по свом песничком изра-
зу малокрвни, сиромашни лириком и са оскуд-
ним, чак изнакаженим језиком, да се у њима
тек са тешком муком распознаје; први нацрт доц-
нијег „Ђачког растанка“. Исти је случај са свим
његовим песмама којима знамо више варијаната.
Бранко увек песми оставља датум првога дана,
'без обзира колико пута она била мењана и до-
грађивана у његовој врло савесној радионици,
која је имала необично велике склоности баш
према том преправљачком послу. Доцнија вари-
јанта је увек бивала боља по многим особинама,
нарочито језичким. С обзиром да је велики број
Бранкових песама остао збиља у „траљама“,
коректно је за једно излагање (које претендује
да оспори највише квалитете његовог језика) да
се ограничи само на оне песме које је сам Бран-
ко сматрао завршеним и пустио их испод своје
Руке у свет. Тако ће се овде и поступити и го-
ворити углавном сааЛ о језику прве две збирке
песама, не узимајући посебно у помоћ многе
језичне недостатке и неуглађености његових не-
завршених песама.
0 Огледи 129
 Бракков језик није исто пгго и Вуков. То још
није замерка, то је констатација. (Уопште Ву-
ков језик, у уском смислу те речи, није запра-
во никада ни био ни раније, а камоли данас, наш
књижевни језик, ако се изузму неки филолози
који су га се пасионирано придржавали). Бран-
ков језик је у знатној мери свој и самосталан.
ГГрви одзив о Бранковим песмама био је од Ђу-
ре Даничића који је том приликом рекао за
Бранков језик да је „као суза чист“. Отада су
то људи понављали и тврдили безброј пута,
ослањајући се на Ђурин језички ауторитет, и
на инерци1у која тако често прати неке наше
књижевне судове. Не треба само сметнути с ума
прво: да је Даничић био присни Бранков при-
јатељ, друго: да се збирка о којој је реч једном
од својих најважнијих песама идејно ослањала
на „Рат за српски језик и правопис" и треће:
да је оно место у Ђуриној критици у којој то-
бож индиферентно каже „ овај г. Ради4евић“
написано углавном зато да би читаоцима похва-
ла била убедљивија. Ја нећу да кажем да је Да-
ничић био необјективан; за оно време Бранков
језик је био свакако далеко већа вредност него
данас, али је Даничићевој једностраној похвали
доцн^је дат смисао проширен до тврдње ичо ле-
поти и богатству Бранково^ језика. Док се ра-
ди само о чистоти језика, ствар се да бранити:
Бранков језик }е збиља чист у овом једном сми-
слу: скоро је буквално чист од утицаја славја-
низираног књижевног језика. Када Бранко вр-
130
ши понеку ретку језичку позајмицу од Његоша,
онда се као опарен чува да од њега узме било
који славјански или митолошки елеменат. У том
смислу чистота Бранковог језика је неоспорна,
што у историској перспективи није, наравно, за
потцењивање. Његош, који је језичар далеко
више врсте и далеко веће вредности"неголи Бран-
ко, нема, у овом смислу, ни издалека тако чист
језик. Али када се са терена чистоте језика пре-
ђе на разматрање његових вредности у оквиру
народног говора, онда ствар не стоји ни близу
тако повољно по Бранка.
Најпре богатство језика. Вуловић је навео
податак да је Бранко у својим песмама употре-
био четири хил»аде речи и то се, одрекуд, узело
као доказ за богатство Бранковог језика. Али
Вуловић је у том бројању рачунао као посебне
речи и категорије и оно што се не би могло као
такво сматрати,' он је био у том рачунању уоп-
ште врло склон да ту цифру што је могуће ви-
ше подигне~Па и без обзира на то, кад се бо-
гатство језика већ ^ ч е л о математички докази-
вати, да останем у тој дисциплини. Бранко је
написао око 8.000 стихова. Од њих је половина
десетосложних а остали су стихђви махом од
осам или једанаест слогова — дакле све дужи
стих, Број од Бранкових 4.000 различитих речи
у овом односу је управо убедљиво и јасно мали.
Узмимо за просек само четири речи за стих
(што је по особинама нашег језика мало), испада
да је код Бранка од 32.000 употребљених речи,
9* 131
само 4.000 изворних. Просечно се свака реч по-
навља осам пута. Ту већ више не може бити
речи о богатству. Додајмо овоме да је код Бран-
ка од 4.000 речи колико их је употребљавао,
било 1700 глагола и 1400 именида, а придева.са-
мо 340 и прилога само 210. Онда се већ мора
говорити о оскудици атрибута, о реченици при-
зЛитивној и претежно састављеној само од- суб-
јекта и предиката, а ако су ту и додаци, они
су већином типизирани.
За доказ о богатству Бранковог језика често
се наводи да у његовим песмама има две сто-
тине речи, које се не-налазе у Вуковом речни-
ку. Само тај број није баш мнсго узбудљив, јер
редак је нагц песник код кога се не би дао на-
бројати бар толики број таквих речи (код мно-
гих би их се, зар, нашло и несравњено више).
Сем тога свом бројању сечморају учинити многе
замерке. Понека од ових речи које Вуловић
броји у Бранкове неологизме су уствари чести
војвсђански провинцијализми, непознати Вуло-
вићу. Многе од оних које Вуловић зове „прекро-
јеним речима“ настале су Жвољно и принудно,
најчешће слика ради и притом унакажене, а
известан број су ономатопеје, често невеште.
Сем тога версватно је да један мањи број од
свих двеста речи захваљује за своје постојање
непажљивом слагачу и коректору треће посмрт-
не збирке песама. Дакле, боље би било по ,Бран-
ков језик да добар део од ових две стотине речи
којих нема у Вука није ни употребл>аван у ње-
132
говим песмама. Оне често нису никакав доказ
за ширину Бранковог језика, него га само на-
РУжују.
дал>е, 'у већини својих песама, Бранко ниЈе
за Вуком и Даничићем пошао у јужни говор.
Остао је на источном, из правилног увиђања да
треба да пише својим матерњим наречјем, али
је онда ударио у крајност па је у своме ека-
визму претеривао на један сувишан и доцније
изобичајен начин.^Го је додавало још једну цр-
ту извесној манирисаности његовог језика. Али
ни као екавац он није доследан. Он врло често
и произвољно употреби ијекавски облик у екав-
ском тексту. Затим, он ће ‘учинити колико год
му то пута слик захте а он не успе да друкчије
изведе, насиље над језиком: грешке у употреби
падежа, произвољну употребу одређеног и неодре-
ђеног вида и многе друге граматичке и синтактич-
ке недозвољености. Бранко је један од криваца
за увођење прекомерне елизије у нашу поезију,
елизије која ће и њему и његовим последници-
ма одузети или смањити лепоту многог стиха.
Ми смо толико навикли на Бранков језик да
често и не опазимо неке његове мане. Када на
пример прочитамо познате стихове:
„С Богом остај, красно СтражиловО!
Многи те је у звездице ково,
Многи рече: „Ао рајска слико!”
Ал ко ја те рад не имо нико!”
онда смо често склони да заборавимо да послед-
њи стих садржи један озбиљан варваризам.
133
 Ипак, једна оД најкрзшнијих замеркн Бран-
ховом језику јесте то што је он препун про-
винцијализама, али на један језички недопу-
штен начин. Јер његови провинцијализми нису
ту ради језичког обојења у говору људи једно-
га краја или средине (као код Његоша на при-
мер), нису доследно спроведене особине једног
дијалекта у фонетици, морфологији, сцнтакси и
лексици, него их он сасвим произвољно меша:
војвођанске, црногорске, хер^еговачке, србијан-
ске, далматинске, дубровачке, славонске, како му
кад падне на памет, тачније како га на то ри-
там и слик нагнају: „Овим прилозима из свију
крајева српских Бранков је језик постао не са-
мо богатији и китњастији, него је добио и облик
свесрпски и тиме се одликује од језика свију
наших пееника“ — каже Вуловић. Овакву ми-
сао могла је да инспирише само тако јако разви-
јена „бранкоманија“, каква је била у Вулови-
ћа. Ипак, узалуд се он труди да оправда и чак
начини врлину од произвољне мешавине Бран-
кових провинцијализама. Сувише провидна њи-
хова употреба ради ритма и слика одаје
тајну њиховог присуств^, а што је Бранко имао
обичај да их и иначе по Који пут употреби и
сматрао њихову употребу дозвољеном, то је би-
ла заблуда коју је Он платио осетним падом
вредности свога језика.
То би били у најгрубљим цртама они недо-
стаци, или боље сувишци, Бранковог језика,
који не дозвољавају да се о њему говори са
134
 оном мером исказивења квале како је то уоби-
чајено, нити да се за Бранкову реформу као те-
мељ узима језик.
У односу између народне и Бранкове метри-
ке нема сумње о једноме: Бранко је разрадио и
у уметничкој поезији утврдио право народног
•метра. Само, како смо раније видели, он тај по-
сао није први започео, а сем тога народна ме-
трика је њему лично скривила за осиромашење
форми. Док је још млад и неразвијен песник,
Бранко је по строфи и стиху много разноликији
но доцније, када је усвојио народн^ метар (тро-
хејски десетерац и осмерац). Строфа му је, баш
под утицајем народне песме, осталд некомпли-
кованД, примарна, често је и нема; само су јед-
ном приликом сонети, и само у једној песми
станца („Туга и опомена“) и оба пута у песмама
које није издао јер их није довршио, а то код
њега значи, између осталог — није их превео у
народни метар. Узроке неразвијености његових
стиховних размера, њихове уједначености, тре-
ба тражити, понављам, у утицају народне метри-
ке, јер у његово време наша уметничка поезија
знала је увелико и за друге и разноликије фор-
ме. Што се остали песници њима лоше служе,
а Бранко са сиромашнијим формама успева да
да сјајан лириЗам, то ни уколико не оспорава
ову тврдњу, јер Бранковом успеху узроци су из
друге области.
Код нас се радо тврди да је Бранко први оз-
биљан творац јамба у нашој поезији и да се под
135
Вранковим утицајем јамб доцније све чешће
јавља. Ова тврдња захтева корекцију или бар
ближу модификацију, јер она је и тачна а и није
тачна. Ево како и зашто: Бранко се јамбом слу-
жи у раним нацртима својих песама често, а
доцније га све више напушта. И „Ђачки раста-
нак“ је најпре писан јамбом, па касније преве-
ден у трохеј. За живота Бранко није штампао
ниједну песму у јамбу. И најбоља његова песма
овог метра, „Туга и опомена“, штампана је тек
у посмртној збирци (1862). Значи да Бранко прак-
тично није могао својим јамбом утицати до 1862
године, а дотле је јамб већ и чест и одомаћен.
Према томе, ма да је' Бранко хронолошки први
наш песник који се озбиљно служио јамбом, он
није својим у*ицајем утемељио тај метар у на-
шој поезији. Што и то није учинио, узрок је ле-
жао баш у народном трохејском метру кога се
он доцније строго придржавао.
Дакле ни народни метар, који је Бранко узео
из Вукових песама, није обогатио разноликоШћу
облика Бранкове стиховне размере, и не може
бити сматран озбиљнијим фактором његове ре-
форме. Што је, доеђутим, Бранко први у нашој
поезији открио унутрашње могућности ритма,
схватио његову функционалну улогу у песми,
што је први упознао сву драгоценост и ефект-
ност поенте, што је унео у стих сјајну музичку
дикцију, што је знао, боље него други дотада,
да се послужи лепом и лукавом тајном слика,
што је умео да црпе из народних кола и поско-
136
чица, и мимо Вука, и друкчије но Вук — сви
ти сјајни елементи Бранкове форме не могу би-
ти приписани Вуковом утицају.
Сада када смо негативно дефинисали Бран-
кову реформу, тј. изнели где нису њени основ-
ни корени, можемо прећи на њено излагање.
Бранко је пресекао све накалемљене и непри-
родно јако развијене везе наше поезије са кла-
сицизмом. После њега одарство сахне, Хорације
се повлачи у своју класичну величину и није
више живи пример за углед. У накнаду за то
Бранко отвара народну жилу ^аше уметности,
са свим оним великим последицама које одатле
произилазе. Бранко је задао самртан ударац ди-
дактизму у поезији, тој немилој заоставшгини
рационализма. Иза Бранка дидактизам ће живо-
тарити још у лонеком песнику, али он више
никад неће бити владајући правацг чак више
неће ни истицати своје претензије да доминира.
Бранко је немачки сентиментализам, од кога је
помало патио и сам, ипак свео у потребне разме-
ре. Објективна лирика („мирног ^увства“), која
осваја баш у предбранковско време, такође бива
озбиљно пресечена Бранковим индивидуали-
змом, који је, ма колико слабачак и неразвијен,
при својој појави био ипак реформан и необрш-
но привлачан. Значајније од свега напред рече-
ног је ово: поезија је^др Бранка била сматрана
узвишеним послом, имала скоро побожан, обред-
ски карактер. Најрадије се кретала, иаГ бојазни
да не буде унижена, у строго ограниченом доме-
137
Ну висохопарннх апстрвкција. Бранко је пое-
зију оборио са тог пједестала на земљу и при-
ближио је приснијим људским темама. Ове тврд-
ње, казане одвећ коштуњавим терминима исто-
рије књижевности, некако хладно и недовољно
казују суџггину Бранкове реформе. Рецимо то
друкчије и слободније!
После Бранка не постоји више „табу,, у на-
шој поезији — проглашена је равноправност те-
ма. Не уздишу Амори, ишчезао је Купидо, чезне
се стварно, воли се земаљски, па се то и каже
гласно, са једном доцније непрекораченом сло-
бодом. Када је касније у неким својим песмама
Бранко долазио до саме ивице порнографије, та-
мо га је догнала судбина реформатора, која је
захтевала да се у афирмацији слободе и прете-
ра, само да би се своје право на њу што јаче
истакло и посведочило. Пејзаж код Бранка није
више ни апстрактан ни аркадиски, него је зна-
ни, блиски видик карловачких брежуљака, ви-
нограда и лугова. Река није далека непозната
вода што својим током нешто тајанствено шуми,
него наше „Дунаво“ у коме се „захвата веслом
и десницом“. Младићи нису бледе, усамљене ју-
ноше, већ момци враголани што пију вино, лове
по гори, беру винограде и поскакују у колу, а
црнооке, босоноге девојке беле на потоку платно
и пуцају од здравља. Скоро свака Бранкова пе-
сма у првој збирци изгледа као да објављује по
једно начело његове реформе: „Девојка на сту-
денцу“ 'прокламује гласно и неодољиво да су
138
прошла врембна накинђуре^ости у 11оезији, на-
ивно чиста лирска линија н&шег фолклора саоп-
штава своју вољу за животом у нашој уметнич-
кој поезији. „Путник“ је уранио да свакоднев-
ну јутарњу лепоту природе и младу девојку по-
здрави на уласку у нашу књижевно^т. „Циц“
то је за оно време била бачена рукавица свим
несничким пбјмовима, изазов свим филистрима,
звонки прасак смеха над свим нормама и пра-
вилима узвишености, а при свем том једна рет-
ко лепа и фино повучена лирска слика. Момка
„Враголана“ пустити да појури за момом и сру-
ши је под липу, то је била смелост далеко већа
него употреба јоте. Онај „Пастир“ пгго је певао
своје блаженство:
„благо ми на виру” —
то није био неки по моди прерушени аркадиски
пастир, него сремски чобан који је уз фрулу
отпевао своје право на ситну, малу, топлу људ-
ску срећу. Бранкова „Молитва“, то је прекид
са дотадањим ученим и апстрактним дисертаци-
јама о Богу и са Богом. И тако даљб и тако слич-
но, скоро у свакој теми да се наћи нешто што
значи новост у теми или новост у схватању, а
све те песме спаја црвена нит Бранковог ствара-
лаштва: оптимизам и природност.
„Он (Бајрон) је био луда, што није знао жи-
вот уживати, него га је све најгоријим себи прет-
ставл>ао“ ... ја ћу га „у том превазићи што ћу

139
живот с лепе стране узети и нећу као он о оча-
јању певати“. Одбиј^о овим речима оштрину из-
раза — а Бранкових двадесет година, к'олико је
имао кад их је писао, дају нам иа то пуно пра-
во — па ћемо имати прокламован Бранков пе-
снички гЈрограм. Формулисан, додуше, не много
лепо, али са том предношћу да је формулација
аутентична — лично Бранкова. Одавде је даље
произилазила и она велика љубав према свему
живоме и мртвоме што га је окружавало, љубав
за „свет мио и премио“ које је пун сваки Бран-
ков стих:
... „Брда, горе и планине,
И ви стене ту поносне,
Кланци, лузи и долине,
Реке, врела, луке росне!
Кад вас гленем ал ми го(ди)
Благо мени да се роди!
И ви слатки, слатки тићи,
И овчице благо мени!
И на стењу ви козлићи,
И ти мраве ту малени!“ ... итд.
Бранко је друговао са природом на један срда-
чан начин, само природу није никада остављао
празну, 'ненасед>сну,•увек је ту човек да је про-
духови. Узмимо на пример „Ђачки растанак“:
„Ој Карловци, место моје драго!“ —
узвикнуо је Бранко, па снда није оставио, кога
хоће понекад да назову „описни песник”, није-
140
дан детаљнији опис градића, него се распевао
о људима и живљењу у њему. Дође ли у „вино-
граде умиљате“, 'онда је одмах у њима и берба
и коло, и читава врева и хука од људског рада
и весеља. Спомене ли Дунав, онда на све стране
прска вода од Ееслања и купања младића који
се „счекују на ноге и руке“. Па и онај забачени,
неугледни и безначајни део Карловаца — Бели-
ло, доопео је у песму само због белиља:
,,Свуд по теби деклице танане,
Свака од њих лака као лане,
Лица бела,. па мало румена,
Сукња борна дивно придевена,
Сунце сјаје са небеса златно,
Моме шећу па ми беле платно”.
А када је на ред дошло његово Стражилово,
онда му је Бранко отишао са целом својом ђач-
ком дружином. Ретко је који наш песник толи-
ки део својих стихова, као Бранко, посветио
природи. Па ипак, природа је за Бранка била
само човеку друг и само леп оквир за живот и
за радост.
Колико је Бранко био песник живота, најсјај-
није сведочи његоЕа претсмртна песма. Песма
„Кад млидијах умрети”, та лирска суза пред
блиским гробом, то је, чини ми се, најлепша пе-
сма о животу у целој српској поезији. Стих
који јој је дао боју, основни тон, то је она дир-
љива туга:

141
 „Зеленога више ја никада
видет нећу” ...

Бранков лиризам био је, када се појавио, нов

не само својом високом мером, него је био нов
врстом, нов по природи својој. То, додуше, није
био лиризам једног широког распона у дана-
шњем смислу речи., Региртар интереса је узак,
неразвијен, понављања су и чешћа но пгго би их
радозналија машта могла дозволити, осећајност
је често уоппггена, недовољно лична, и још мно-
го других замерки могло би се ставити садржај-
ности Бранкове лирике. Али све то тек из доц-
није перспективе, када је захваљујући баш ње-
говом певању, наша поезија прешла своје дечач-
ко доба. Како год била посматрана историја на-
шега песнипггва, увек ће се у њеном темељу
указати Бранков угаони камен.
* Формална Страна Бранкове лирике не може
с данашњег гледишта да издржи озбиљнију кри-
тику. Али у времену када се она појавила, њене
формалне новине су биле необично значајн^, не
можда толико остварењима — ма да Бранко има
један број и формално беспрекорних стихова —
него пре својим указивањима. Наша доцниЈа по-
езија није пошла за Његошем. Он је остао сам
и узвишен, један и непоновљив. Али су зато сви
песници кренули за Бранком. Формални квали-
тети, боље речено формалне недоречности Бран-
ка Радичевића разбујале су се у Змају и Ђури,
па преко Војислава до у Модерну. Бранкова по-
142
езија ]е била први степен ка озбиљниЈем песнич-
ком изразу. Тек кад је тај степен прекорачен,
могло се отићи даље и више у бистрије облике
и раскошније грађевине. Бранко је и у погледу
форме, као и у погледу садржине ако не увек
проналазач нових путева, а оно увек прва из-
видница која је њима сигурно закорачила.
Све се ово односи, наравно, на лирско Бран-
ково стваралаштво. Што се тиче епа, једанпут
би већ требало подвући ово: Бранкове епске
песме, све одреда, недовршене су и не могу бити
меоене мерилом које се примењује на готове
песничке творевине. Ни1е био ни песничка афек-
тација ни празна реч онај последњи стих:

„у траљама отац вас оставља”.

Бранкова епска поезија сва је остала у трал>а-

ма зато јер није добила своју коначну прераду
и дефинитивну редакцију. Овоме наизглед про-
тивуречи чињеница да је „Гојка“ и „Хајдуков
гроб“ Бранко штампао. Али кад прочитамо
Бранков одговор на Штурову критику, онда ви-
димо да је Бранко те јесени (1851) морао штам-
пати нешто (због чега, ми то можемо само да
нагађамо), и да ни он сам није сматрао да су ове
песме зреле за објављивање. Узмемо ли у обзир
онај Бранков пажљив и баш озбиљан рад на
песми, оних неколико примера из којих се види
како се доцнијом прерадом скоро невероватно
т^реображава свака његова песма; како је, ре-
\ 143
цимо, још увек слаби „Гојко“ за сто копаља бо-
љи од „Милете“ (свога првог нацрта), па ће нас
то донекле утешити у погледу Бранкових еп-
ских песама.
А та утеха је заиста потребна. Јер ма шта се
рекло и истакло као квалитет ових песама, ни-
један покушај оживл»авања ових песама не мо-
же успети, будући да је над њима изречена
строга и неопозива осуда што ју је донело ско-
ро стогодишње ћутање. Бранкове епске песме
су данас, као и још давно пре тога, мртве и спа-
дају само у гостољубиву област књижевне исто-
рије, као допунски и не много значајан додатак
— Бранковој лирици.
Из дужног обзира према количини тих пе-
сама изложићу недостатке једне од њих. Узми-
мо на пример „Гојка“. Та песма је недовољно
по шавовима изглачан, конгломератски спој на-
ше народне песме, Бајрона и немачке ритерске
поезије и то не од оне најбоље врсте. Духовито
је речено за „Гојка“ да у њему „ништа српски
није, само су му Турци српски“. Све су то неки
људи издвојени из средине и времена, смеште-
ни у један феудализам који делује помало на
немачки начин; усто ту су безљудни крајеви у
којима живе изгледа једино протагонисти; ис-
причана. фабула је наивна, притом схематична,
провидна. Десетерац у „Гојку“, ма да чист и до-
следан, спутан је и задржан сликом, тако да
тече тромо и поновљено до досаде. Народни пе-
вач је лепо осетио непотребност слика и пустио
144
 да његов десетерац тече као прича течно и Не-
задржано. Ма да је утрошено доета стихова, ју-
наци у ,,Гојку“ су остали шаблонизирани, ма-
локрвни, више опште фигуре него живе лично-
сти. Јунаци се бију храбро, издајице издају под-
ло, а девојке су све одреда и некако слично
лепе. Надаље, досадна су она вечито иста, не
много инвентивна отпочињања „зора зори“, „зо-
ра свиће“, „зора оде“, „бела зора“ итд. У дру-
гим епским песмама недостаци су сличне врсте,
али их и свака песма има нових, посебних, сво-
јих. Наравно да у свим тим песмама има и ле-
пих стихова (ипак је то Бранко!), на местима
чак и сјајних, али они су претежно усамљени,
разбацани и неповезани, тако да не дају они
основни утасак песми.
Довде је говорено о шест епских Бранкових
песама које се као такве редовно спомињу и
узимају: „Гојко“ (Милета), „Хајдуков гроб“,
„Освета“, „Утопљеница“, „Стојан“ и ,,Урош“.
Међутим, има још једна песма, тачније један
одломак од песме, који се најчешће ставља у
епске, а који по мом мишљењу тамо не спада.
Од свих Бранкових мање познатих песама она
је најинтересантнија. То је она што нема насло-
ва, а коју Бранко у време кад намерава да је
пише, назива једном: „Луди Бранко“, а други
пут ,,Безимена“. Пишући о њој Даничићу, Бран-
ко каже: „Биће у њој и о небу и о паклу и о
ф политици и о грљењу и — не знам још о чему“,
а за локализовање радње каже: „видиш да је
10 Огледи ил
 у Бечу но биће и другде“. Ова песма је тек била
започета, стихови су махом груби, недорађени,
али су они занимљиви јер у њима преовлађује
један сасвим реалистичан тон, местимично пун
ироније, битно различит од осталог Бранковог
пезања. Штета што нам је од песме остао само
мали део, и то махом онај о „грлењу“, иначе,
изгледа да то није требало да буде епска песма
у уобичајеном смислу речи, него реалистичан
роман у стиховима, као нека врста нашег и вр-
ло ласцивног Евгенија Оњегина.
Као и епске песме, тако и ова нема озбиљне
књижевне вредности. Све ду то комади из једне
песничке радионице, док су још у фази обраде.
Зато треба да буду посматрани једино као ин-
тенције, или у сврху анализе књижевног про-
цеса стварања. Ипак, како год били посматра-
ни, сви ови стихови су већ одавно смештени у
пространу торбу историје књижевности и нису
више живи, као што, уосталом, и у доба своје
прве појаве нису изазвали јачи интерес и па-
жњу..
Сасвим је друкчши био наступ Бранкове са-
тиричнб" песме „Пут”. Б јгком коју је изазвала.
она спада у оод урнебесом најдочеканијих на-
ших песама. Својом изазовношћу претстављала
је врхунац смелости, отворено, без увијања и
дискреције удлрила је право у осињак. Када је
један од првих критичара зановетао Бранку:
,.летињску несташност, непокривену похотљи-
вост, безумну непризнателност, неразбориту са-
146
мопоузданост, бестидну грубост, крајње незнан-
стзо о људима и стварима и остале таке немо-
ралности и опачине“ — и када се још 1856—1858
године предавало по београдским гимназијама:
„Песме су му као цвет који привлачи оројим
ди-вним бојама, а одбија својим загушљивим ми-
рисом“ — онда је то у првом реду „Пут“ инспи-
рисао ове судове. Као докуменат нарави из до-
ба последње офанзиве Вукове „партије“ и као
дохаз Бранховог доследног става, ,,Пут“ је пе-
сма од прворазредне важности. Међутим, њего-
ва књижевна вредност је мала, скоро ништавна.
Изузимајући нешто лепих стихова („Црна Го-
ро, поносито стење“, итд.), остало је пре груби
памфлет него |Сатира. Нигде ту нема ни фине иро-
пије, ни убедљиве гротеске, ни паметне заједљи-
вости. Мисао је вођена једнолиниски, одвећ про-
видно и много.грубо. Сиромашна је духом сати-
ра која своја средства углавном исцрпљује ти-
ме што противнике крсти: магарцима, псинама,
буљинама или већ неким од тих израза, што их
у срџби сугерише недовољно довитљива машта.
У време своје појаве многозначајна, бурна и уз-
б.удљива, ова песма се данас чита с муком и до-
садом. Она је такође само књижевно-историски
докуменат.
Тиме смо укратко завршили смотру Бранко-
вих стихова. Ваља погледати мало и у њихову
позадину. Наша критика се уморила изналазе-
ћи разне утицаје на Бранка, и у својој истра-
живачкој ревности понеки пут и претерала. Не-
№ 147
колики утицаји су неоспорни. То је на првом
месту народна песма и епска и лирска, хако Ву-
кова тако и она која је жива у Бранково време
и из које је он сам црпао. На примеру Бранко-
вог кдла Тихомир Остојић је показао и' доказао
једном убедљивом и бриљантном анализом да на
ритам те песме није утицала Вукова песмарица,
него изворне поскочице сремачког кола. Међу-
тим. Остојићево упућивање на ,.Коло“ штампа-
но у календару „Ружица” за 1840 годину у коме
су стихови:
„Свирац свира. срце дира‘, итд.
као и тврдња да је Бранку идеју за обраду на-
ционалног кола дала »Р1е8пор18еп« Максимили-
Јана Врховца из 1818 године, чини ми се да неће
бити тачна. Истина је ту, по моме мишљењу, у
овоме: и те песме и Бранкова претрпеле су исти
утицај — утицај народног кола. Отуда су про-
истекле додирне тачке и сличности. Сем овог,
народног утицаја, код Бранка се може уочити
још неколико литерарних утицаја. Бранко је за
своје време и наше прилике био образован чо-
век. Говорио је одлично немачки, мађарски и
латински, читао чешки и словачки, можда фран-
цуски и румунски. Читао је много. Знамо да је
Бајрона упрсте познавао; о Шекспировим дели-
ма расправд^ са сигурношћу добро упућеног
зналца; познаје Милтона, Клопштока, Лесинга;
зна за -Пушкина;' додајмр Гетеа и Шилера, Хај-
неа н Уланда. Од ових песника неки су имали
неоспоршог утацаја на Бранка. Само и.ту се ма-
148
ло претеривало. Бајронов утицај на 6п, ма
лико јасан, није дошао до израза свуда Тамо где
га запажа Остојић, који је^ имао (ако се тако
може рећи) извеену благонаклону идиосинкра-
зију према томе утицају, И Хајне и Уланд, а
нарочито Гете, Шилер и мали песник Шулце,
мање су имали стварног утицаја но пгго се то
тврдило. Литерарни утицаји на Бранка били су
не толтико непосредни, ксЕћико од оне врсте што
их читање и књижевно образовање доносе сами
собом, а ако ту и тамо има и убедљивих слич-
ности, онда је то пре последица случајних реми-
нисценција на прочитано, него непосредне ин-
спирације.
У последње време у нашој науци се све више
устаљује тврдња о једном пресудном домаћем
утицају на Бранка. Тај утицај се не задовољава
да буде само траг што од летимичног познавања
остане на понеком стиху или песми, него би
Бранко, наводно, директно одатле произилазио,
за главу додуше виши, али са кореном спупгге-
ним у поезију која се зове: српско грађанско
песнипггво XVIII века. Ова тврдња се све више
изражава у категоричком виду, предаје се на
Београдском универзитету, (проф. Милан Богда-
новић), продире у популарне чланке и написе, и
постаје владајуће мишљење. Мени се чини да
она не само подлеже сумњи, него је и сасвим
нетачна.
Сва досадашња излагања о тесној вези Бран-
кове поезије и грађанског песништва углав-
149
ном су се ограничавала на изјаве у том
смислу, додуше недвосмислене, али без подасти-
рања низа аргумената и предочавања детаљни-
јих доказа, који би овој тврдњи давали снагу
утемељеног' и докрајченог. Обично се за доказ
Бранкове везе са грађанском лириком наводи
један једини пример и неколико општих тврдњи.
Зато што нису истакнута нека јача, кључна ме-
ста у овој тврдњи, свако мишљење супротно њој
мсра да удари на њу као целину, фронтално.
Прилика за широку и слободну шетњу, додуше,
изг.рсна, али и велика могућност за проваљива-
ње отворених врата, могућност дакле, да се до-
казује оно што можда нико и не спори. Деси ли
се ово последње, -кривица неће бити само до
мене.
Приговори који имају да се учине сасуоје се
из опажања, углавном, двоструке врсте: прво
друштвено-историских неподударности, и друго,
очигледних компаративних супротности између
грађанске и Бранкове лирике.
Грађанска лирика сасвим је посебна врста
књижевности. Стварана ван граница, боље ми-
мо оквира званичне, владајуће, штампане књи-
жевности она је по превасходству пратилачка
појава неразвијених литература. И францус^а
»рое81е ћоигбео18е« и \ немачка »Ме1з1ег§езап2«
својом појавом засецају у ране дане тих лите-
ратура. Тако је и наше грађанско песништво на-
стало у XVIII веку заједно са првим корацима
наше књижевности, у време док још штампана
150
белетриСтичка књига претставља^читаву реткост.
Преписивачки и „шлагерски"'" начин преношења
и конзервације овог песништва не само да је у
тако великој мери одредио и условио његове цр-
те и особине, него је и поставио границе њего-
вом трајању у пуној снази. Учесталост књига,
чаеописа, песмарица, календара итд. подједнако
је смртоносно деловала и на народну и на гра-
ђанску књижевност. Крај XVIII века и прве де-
ценије XIX, то је природно време цветања на-
ше грађанске поезије, која је већ у XVIII веку
завршила своје формирање и већ згуснула у
стил и правац. У време Бранковог књижевног
стварања (пета деценија XIX века), ово песни-
штво је већ увелико малаксало у својој полет-
ности и развоју, оно траје само инерцијом, али
живи сокови су у њему већ пресахли. Друштве-
но-историска неприродност једног таквог односа
не дозвољава могућност да се Бранко идеоло-
шки ослони на одживелу, дотрајалу поезију ко-
ја је већ све своје маркантније црте истакла
још пре 70—80 година. Ова друштвено-времен-
ска диспропорција грађанске и Бранкове лири-
ке једна је од првих немогућности њихове на-
беђене везе, која ће се и у много других видова
показати једном цеприродном и натегнутом ком-
бинацијом.
Да ли је Бранко уопште познавао грађанску
поезију? Изричитих дрказа немамо ни за ни про-
тив, зато се и <*а потврдан и за одречан одговор
морају кор^стити посредни докази и претпо-
151
с?авке. Али ако се они употребе, ево одмах јед-
на лоловина одгбвора: Бранко са тим песмама и
песмарицама није могао имати ближи и озбиљ-
нији контакт, једино ако је још Алекса непгго
знао. Јер Бранко, то је, као што смо већ видели,
Беч, а у Бечу то су Бајрон, Хајне, Шекспир, Ге-
те, итд., а ако се већ хоће нешто своје и зави-
чајно, онда је то наравно Вук у најширем смислу
те речи. Кад Бранко није у Бечу, онда носи фес
и србијанске опанке, сав је у романтичарско-на-
ционалним расположењима, а то је врло непо-
годно стање за зближење са неком песмарицом
„грађанског“ стила. Од панонско- биргерских оп-
сесија Бранко никада није патио у стиху, па го-
тово ни у животу. А дечак Алекса, да и дозво-
лимо да је понешто знао, можда понеку песмицу
и отпевао, иако су о томе у „Ђачком растанку“
остала друга сведочанства, — тамо се о Марку
песме певају. Библиотека Теодора Радичевића,
превоДиоца Шилера, и његове књижевне скло-
ности не дају маха претпоставци. о наклоностима
према „берберској“ поезији у родитељском. до-
му. Бранко, као што знамо, није имао „вандро-
кашких“ лут$н>а, а сва његова^ кретања и при-
јатељства су у средини грађанске интелигенци-
је, — доцније чак списатељске, — тако да све
ово оснажује сумњу да ли је Бранко уопште
познавао грађанску лирику. Једино у карловач-
ком периоду ако је ђачићу крај грозног учења,
латинских и немачких стихова, и берби, и купа-
ња и Краљевића Марка, остало понешто време-
152
на за грађанско песништво, џоје је (ово узгреД
спомињем) и по својим темама и интересима за
мало одраслије године, но што су једанаеста до
седамнаесте. Додајмо јо'ш, да су Карловци и у
оно време били место високог свештенства, ђака
и сељака. Имамо и један озбиљнији, ма да јоцг
увек не директан доказ о свему овоме. Сачува-*
ла се у хартијама панчевачког проте Васе Жив-
ковића једна песмарица Александра Бана, кар-
ловачког гимназијалца из 1833 (дакле непосред-
но пре Бранковог доласка у гимназију). Песме
из ове песмарице, чија је аутентичнос? несумњи-
ва, нису песме грађанске лирике. Сем прве од
њих — преведене песме у част цара Франца, и
једне ђачке — све оста!ае су јасног народног по-
рекла, са делимичним и местимичним адапта-
цијама. Ево само почетних стихова неких од
ових» песама:
„Паун пасте, трава расте“
„Поиграј, Павле, поиграј“ ✓
„Ранила мила славуја“
„Кује ли, кује
/ Шта кујеш?
„Мој се војно испред двора шеће“
„Обсу се небо звездами“
„Игра коло Комар момче младо“
„Све птичице лепо поју јер су веселе“ итд.
Ето тим песмама су испуњене ђачке песмарице
Бранковог времена. Једном речју, ја не налазим
у Бранковом животу оно време и околности у
којима би грађанско песништво могло на њега
153
кзвршити свој снажнији утицај. Бранко није
припадао оној средини у којој се гајиЛа ова, у
крајњој линији, сталешки уско ограничена пое-
зија, а Бранково време је већ увелико престало
бити песмаричко, то је време штампане лите-
ратуре.
Ипак прави и прав одговор о питању овог
утицаја даће нам тек истрага о слагању и разми-
моилажењу грађанске и Бранкове лирике. Ја,
наравно, разумем да се у тврдњи са којом по-
лемишем не ради о идентитету, него о наставл>е-
■пссти линије, о произилажењу. Зато нећу упо-.
требити аргументе које пружа колективно ау-
торство грађанске лирике; пренебрегнућу чиње-
ницу да је Бранков став свесна побуна против
псеудокласицизма, док грађанска лирика поче-
сто ж и в рг у његовој сенци и од њего^их отпада-
ка, и нећу спомињати онај низ особина који чини
оправданим Лесковчеву тврдњу да је ово пе-
сништво „пре ферментација поетичних стања и
расположења, сирових и примитивних”, него
права, изистинска поезија. Ја ћу само упореди-
ти основне смернице двеју поезија, које се мени
чине супротне, често до противуположености.
Због просхррности материје (којој никако не
мислим ићи у детаљ), ја ћу поступити системом
елиминације, наиме, издвојићу све оно у чему
о сродности не може бити ни речи, не бц ли ми
на крају остао какав заједнички садржатељ.
Бранкова поезија емоционално се простире
на све крајеве нашег народа, на цео простор иа-
154
ше националне' књижевности, са свим потреб-
ним ограничењима и уопштавањима која отуда
произилазе. У грађанској лириц^ песма час има
интерес само за један градић или чак шор, рад-
њу, а час се опет темом залети у неку безвазду-
шну апстракцију. Једанпут је ту песничко уоп-
штавање које не дозвољава изузетачну поједи-
начност ни човеку ни средини, а други пут лич-
на једначина и »сси1еиг 1ос^Је« од оне најуже
врсте, понекад још у искривљеном, немогућем и
обавезно полукомичном виду.
Код Бранка програмски истакнуто отсуство
дидактичности, код грађанског песника ситно-
грађанско морализаторско филистерство, осе-
тљиво утлавном на једну жицу: женску преверу
и податљивост.
У језику нема говора о разлици, ту је већ пун
контраст. Код Бранка ништа ван строгог и ја-
сног оквира народног говора; код грађанског
песника фантастични галиматијас свих могућих
и немогућих утицаја. Сви народи, моде, занима-
ња и средине додали су понеки окрњак својих
речи овој шареној и гротескно измешаној како-
фонији.
Бранко, наш први чисти варварин, свом сна-
гом својих моћи изгонио је не само из својих
Песама, него и из наше књижевности задње ста-
новнике Олимпа. Грађански песник примао је у
своје стихове врло гостољубиво, и помало пре-
циозно, те митолошке величине које су се из ви-
соких палата класицизма снисходиле и у његов
скромнији дом.
155
 А к о би се Вранков стил дао једн ој рбчи у
окове, та реч би 'била: једноставност. .-г- Својој
невеликој дарсјритости грађански поета је м и-
слио да помогне смеш ном, претенциозном висо-
к опарнош ћу.
Метрика грађанског песника нија сва у стро-
гом, штуром и помало посном Бранковом стриху
и сТрофи. То је распевана разноликост форми
'која зачуди, па борами и задлви. Овде је штета
на Бранковој страни, али сличност тиме није
ништа добила.
Све је ово врло несумњиво и врло тако. Само
ово су мање-више елементи форме и њихова
супротност би могла долазити са невештине, не-
дораслости грађанског поете. Обратимо се теми
и унутрашњем садржају, можда ће они истаћи
бар заједнички интерес и радозналост, кад већ
обрада ових песама Ареса са себе свако упоре-
ђење.
Од дидактичко-приповедачке, полуфилозоф-
ске и побожне песме, тако драге грађанској пое-
зији, од те врсте песама које су настале под
утицајем старе српске књиге, руских учитеља
и украјинске црквене литературе, Бранко је да-
лек за читав један век, и то век знатних и зна-
чајцих промена у нашем друштву и књижевно-
сги. Једина Бранкова побожна песма „Молитва“
битно је нешто друго и по инспирацији, и по
приласку теми и по обради. Већ и најповршнији
поглед и најпристрасније око морају се одрећи

156
било каквог сусрета на овој песничкој географ-
ској ширини.
Читав један даљи циклус грађанске лирике
обузет је, потпуно природно и законито за вре-
ме и сталеж о коме се ради, војничким („сол-
дачким“) песмама. Те песме су код Бранка јед-
ноставно незамисливе. Очигледност и овде ли-
шава потребе сваког доказивања.
Грађанска поезија је необично пригодничар-
ска и у ширем. и^у ужем смислу те речи. По-
знаје она и оде, и стихована ,,многољетствија”,
поздравне песме на „тезоимените" празнике, пе-
сму о Лују XVI, о иррпикој куги итд. Баш пе-
сници из директно супротног круга Бранку на-
шли би овде одговарајући део свога стварала-
штва. Нико ваљда, надам се, неће узимати оба-
везни матурски Бранков задатак, »ОДе вегћег
ЕхеИепг« шеснаестогодишњег Бранка, да би и у
њему нашао пригодничара.
^Јаљи циклус грађанског песништва је онај
антицинцарски, у који се могу уврстити они рет-
ки напади на поједина места и занимања. Разло-
зи који су створили ову врсту песама знани су
и јасни. Не мање је, међутим, очигледно да је
просто немогућа било каква Бранкова веза са
једном таквом песничком врстом.
Довде су излагане оне теме које грађанека
лирика. има, а. Бранку. су сасвим стррне. Али
исто тако и Бранко има низ интереса које гра-
ђанска лирика уопште не познаје.

157
 Када бисмо из Бранкове лирике избацили
описе природе, лишили бисмо се на тај начин, да
не претерам, бар половице његових стихова, —
строго градског песника и певача пејзаж скоро
уопигге не занима.
Бранкове мале и који пут врло лепо исПри-
чане романсе не учествују у броју тема грађан-
ске лирике. Песников објективистички и неу-
трални начин. сликања у овим романсама тако
је јасно књишког (немачког) порекла и дијаме-
трално је супротан индивидуалном поступку гра-
ђанског песника.
Наравно да се песмама и врсте и стила и са-
држине као што су „Ђачки растанак", или
„Пут“, или „?“ код грађанске лирике не може
наћи ништа блиско.
Ипак, остаје последња нада за проналажење
тематске везе између Бранкове и грађанске по-
езије у једном једином слоју који им је зајед-
нички — у љубавној лирици, а која притом за-
узима огроман део интересовања и једног и дру-
гог песника. Само, и то ваља одмах истаћи, баш
особине љубавних песама најбоље показују ко-
лико су Бранко и грађански песник два разли-
чита песника, баш особине ове групе песама
претстављају један од најпресуднијих аргуме-
ната за разнобитност Бранкове и грађанске по-
езије.
Један део љубавних грађанских песама од-
мах се самостално издваја, јер у њима се девој-
ке и жене коре, исмевају, презиру или саветују.
158
То су оне песме пуне хумора, сарказма, злоби-
вости, сумњичења, вајкања. А њих не само да
је много, него су оне и најбоље, љубавне песме
у грађанској лирици. Код романтичара Бранка
Радичевића их није било и није их ни могло
бити.
Читав даљи низ елиминација: тема брака и
срећног и несрећног тако блиска грађанским
младожењама и удавачама, сасвим не постоји
код Бранка. Бранко не опева своје срећне и не-
срећне љубави, ту врло форсирану тему грађан-
ског песника. Цела Бранкова лирика не изго-
вара ни једно једино име и најчешће је неутрал-
на — у трећем ли^у. Грађанска љубав је сва
стварна, <т именовањима тачним и ^прецизним
и увек, без изузетка, лична, најличнија. Дода-
мо ли, боље одузмемо ли и оне песме у којима
грађански песник опева градску лепоту своје
драгане, онај интернационализовани идеал мало-
грађанства (док су код Бранка све љубави по-
мало пасторалне а девојке се не описују), па нам
од целе љубавне поезије није остао ниједан при-
ближан елеменат, све је ишчезло без остатка.
Према томе, сасвим разнолик интерес гра-
ђанске и Бранкове поезије имао је за резултат
потпуно разнородне теме, а када су се сусрели
у једној теми — љуоави — која уоеталом постоји
разлику својих ставова и гледишта.
у свим лирикама, онда су и ту показали сву
Чудновато је да заступници идеје о Бран-
ковом произилажењу из грађанске лирике нису
159
никада указали на једно подударно место у њи-
ховрш позицијама. У грађанској лирици налазе
се ови познат*и стихови:
„Ципеле од коже или лапуче
Неће ни слушкиња сад да обуче,
Већ везене и свилене ћенар и саде
Српско платно господична која би саде
Понела, откако патист насгаде.”
(,,Песни во всја дни“)

Томе код Бранка одговарају стихови надах-

нути презиром према туђинској ношњи:
„Српчић прими саЛт мудри,
Старо руо баци са се, *
А на себе д р у ^ удри,
Чим се прави људи красе,
У штуфле се дивне стера,
Лати фрака и квекера.

Ој квекере, ао фраче!
Кад вас видим ношњо лепа(
Од мила ми срце скаче,
Јер ви чојку дасте репа.“

Само и да је употребљен, овај аргуменат не

би ништа доказивао, јер ова код Бранка типич-
но романтичарска иронија према страначкој но-
шњи књишког је порекла, а код грађанског пе-
сника је она настала из практичних разлога.
Осим тога, овај се мотив протеже скоро кроз

160
целу нашу. књижевност. Ево га и у Летопису за
1827 годину:

„Кад пролази, с рамена нас кривоврато гледи,

Кад поздравља само зато да кога увреди.
Сви убори, сва обућа, што је женска риза,
Нема цене, разве туђе, разве из Париза.,,
(„Худа Сербкиња”, Летопис Матице српске 1827,2 (9).
Доцније ће се тај исти мотив појавити и у
З^ајевом „Билдунгу“, сада већ сасвим јасно ро-
мантичарски компонован (,Душанова два потом-
ка, деветнајсти славе век“). И неће се тај мотив
задржати само на поезији. Прећи ће и у коме-
дију, наћи ћемо га код Стерије и код Нушића.
Па и данас се јавл>а у новинарству и хумори-
стичној књижевности где исмева разне модерне
појаве „најлонизације“. Из овога је јасно да овај
стални мотив наше књижевности Бранко није
узео из грађанске лирике, него право из живо-
та, одакле га је узео и непознати писац „Худе
Сербкиње“ и Змај и Стерија и Нушић и савре-
мени хумористи.
Дакле, лирика Бранка Радичевића и трађан-
ско песништво су две сасвим различите поезије
без међусобне везе и утицаја. Различите по умет-
ничкој вредности, супротне по тематици и
без заједничких формалних особина. Временски
удаљене једна од друге оне су — и сасвим је
природцо што је тако — две самосталне лирике,
два, по много чему различита времена.
4Д ОглеуџЈ 161
 Шта је то онда проузроковало и скривило
идеју о Бранковој тесној повезаности са грађан-
ском лириком? Биће да је томе био узрок то
што су обе лирике својим духом и целим сво-
јим ставом у оштрој супротности са владајућом
класицистичком и псеудокласицистичком шко-
лом. Само, грађанска поезија и Бранкова су у
опозицији према дотадашњим певањи^а свака
за свој и свака на други начин. Њихове везе са
народном песмом сасвим природно су настале
независно једна од друге, потпуно самостално и
одатле су нужно различите.
То нам, ето, пружа један брзи поглед и једно
летимично упоређење у коме су намерно изо-
стављена сва цитирања и цотања распредања.
Бранко Радичевић није „ д у х о в н и Син Вука Ка-
раџића“, — али он исто тако није ни „духовни
син грађанске лирике“ (Милан Богдановић). И
уопште, зашто би Бранко неизоставно и по сва-
ку цену мор^о бити нечији духовни син?
Још пре Бранка снорадично се јављају у на-
шој штампаној литератури песници, тачније,
њихове строфе, који припремају Бранкову поја-
ву. По књижевним часописима, забавницима и
повременим зборницима јављају се стихови к#ји
додуше бојажљиво и само делимично најављују
Бранков долазак. Истраживања у овом правцу
даће вероватно интересантне резултате, али т;о
претставља предмет засебне студије, у чије за-
главље треба ставити наслов: „Бранкови прет-
ходници“.
163
 Овде ће бити само скренута пажн»а на неко-
лико примера у којима се дају наслутити први
знаци оних црта које ће Бранко у нашој лите-
ратури развити. Појава ових Бранкових прет-
ходника била је однекуд занемарена у нашој
историји књижевности, а кад је који пут на њих
био обраћан поглед, он је готово увек склизнуо
преко њих, ма да у њиховој поезији има и пуно
звука и лепих напева и смелих тражења. Све
наше антологије остављале су на страну ову по-
езију. Ни у једној од њих не могу се прочитати
ови стихови, ова парада српског језика:
„Ил у мојој градини,
Ил у туђој садики
Вишњичица вићана
Љуљушка се кићана.
Кора јој је танана
Кошуљица ланана.
Листак зелен листао ,
За вишњицом пристао:
Меће на њу одећу
Ткану још о пролећу.
Цветак бељан цватио,
А чега *се латио? —
Одећу јој шарује,
Очи људске чарује.“

Песма је штампана у првом броју „Голубице“

(1839 године) — скоро читаву, деценију пре Бран-
кове збирке. Овај истанчан и фини народни је-
зик са скоро руским смислом за деминутив, није
1,93
случајан. код аутора ове песме Вукашина Ради-
шића, човека који, ма да }е био познавалац ми-
тологије и добар преводилац са грчког, ипак је
сматрао да су прошла времена уношења мито-
лошких елемената у нашу поезију. „Нека Јупи-
тера нека се премеће у орла, у лабуда, у овна,
итд. Шта је он тим тео свет научити?“ — писао
је Радишић у свом писму из Цариграда 1841 го-
дине. Већ је у то доба увелико било у нашој ли-
тер^тури песама и песника који су хтели да лиру
замене фрулом, јер једино она:
, ,,Рода свога, српстра дичног
Славу може дизати, —
* И јуначку Деда мишцу
Хвално одсад гласати.*1
(Милош Поповић: Фрулица, 1839 године).

И тако, док су једни песници писали: „Когод

нам советује да пуко просто пишемо јест народ-
ни непријатељ — узми нам језик церковни —
узми закон — отећеш народство“, (Јован Пачић),
дотле су други песници знали не само да пишу
„пуко просто“, но и да се хвале „турским речи-
ма“, усуђивали су се да се ругају митима и бо-
говима, као Бранко доцније музама и Пегазу,
и умели су да у помоћ позову „нросту фрулу
српског момчета“, као што ће Бранко кликнути:
„Гусле моје, овамоте мало“. Једна таква песма
објављена је у Летопису Матице српске још 1826
године:
№
 „Но начаст им њиче басне,
Начаст им и Јупитер.
Нећу да знам ни за лиру
Прем’ је јако у, моди.
Њу остављам стихотворцем
Искуснијим од мене
Бојећи се да ми жица
Која на њој не пукне.

Дај овамо момче српско,

Твоју просту фрулицу,
Да мало попевад сриски
А уз српску свираљку.
Из ње ће ме свако српско
Срце лак’ разумети.
Нећу дуго да се мучим
Како иде да иде,
Нити тебе перце гристи
Док ми лепо што кажеш,
Нит озас књиге превртати,
Да из вас што украдем,
Нит вас мити опретресати
Да стихове напуним
Красотама. Није брате
Веће турским речма!”
(К. П.: Песма љубавна)
Док је највећи део тадашњих песника био до
грла закопчан и утегнут, и док се њихова пое-
зија саплитала о неравнине туђих размера, ип$к
се у том времену дЗ наћи песама пуних непо-

165
србДНости, црпсним из народНог стваралаштва,
песама распеваних ритмова и једне веселе за|сук-
талости. Није Бранко Радичевић први наш пе-
сник кола, и није у његовом колу први пут клик-
нула потскочица. Навешћу једно необично за-
нимљиво коло, које је под именом „Српска игра
и свирка песмом изражена“ штамцано у „Голу-
бици“ 1841 године. Ово лепо сватовско коло, на-
ђено у Трлајићевим хартијама, писано је чистим
бачким народним језиком, врло је ^ритмично и
сватовски несташно:
,,Само нека засвирају Молчани јунаци
Пак ће нам се накупити сви Молски сокаци,
Девојчица и снашица, кићени момака,
Посрнуће у коло наерке и бака.
Бациће и попа читуљицу артију,
Високо ће за појас он задети шнтију.

И коло ће на авлији завести широко,

Сватови ће повикати сви у глас високо:
*,Држ се саде снашо, не шеврдај нево,
Помичи се на десно, потресај на лево!
Свирај Јашо ватрено поносити свирче,
Држдер и ти амо..., приљ Романе стриче!
Живо браћо, живо, подвикујте: хаха-хуј!
Михаљ-бачи хегедуш, српска кола хегедуј!“
Момак Неви замиче својим црним брком,
А ножица за ногом потскакује трком.
Перјанице све лете' момком око главе,
Момке оком стрељају лепотице плаве.

1 66
 V пс>Ј1е се замре&Ла сва <ед зноја брада.
Бок протире младожењи несташница мдада.
У ^омака из очију светла муња сева,
Громом грме свирале, а Нева попева.“

У овом „молском колу“ које је и по тону и по

ритму бли^ко Бранковом, има већ и непосред-
ности и народног ритма и ведрине потскочице.
Бележим и једну песму Григорија Трлајића
не зато што би имала непосредне везе са Бран-
к»вом поезијом, него да би се видело како је у
поезији преБран^а било разноликих елемената,
како то није била уједначена и изравнана пое-
зија ни по мотивима ни по количини реалности
која је у њу уношена. Ово је једна несма из оне
симпатичне врсте стихованих писама. Трлајић^у
је послао Из Москве 1. V. 1799 године својој ку-
ми, супрузи сегединског проте. У 1звом писму,
које је штампано у Летопису Матице српске
1827 године, има врло течних и збЈЉвујуће реа-
листичних стихова:

„Ја помислих у себи: „Вала ето зиме!“

Благо оном ко има(т) чекати ју с чиме!
У кога се ваљају гојани по свињцу,
Ко се рујну радује у подрум^ винцу,
Ко у бечку проколе ред по реду сдаже,
У кога се ваљушци по лонцу не траже.
И ко много јама, пуни има(т) жита,
, У кога се подпиче с сиром масна пита.

167
 У кога по Двору играјутсја жребци
• Или ноћу кукуричу мамузасти певци.
У кога се диче јунци на салашу
Ах, и ко грли 4 целује своју лепу снашу!“
Ова врло реалистична песма војвођанског га-
здашлука јСвежа је и непосредна, са скорочистим
народним језиком иако ју је писао учени Србин
који је толико дуго живео у Русији. Има у њој
један тон грађанске доброћудности који тако
много потсећа на Доситеја. 1827 године када је
штампана и она је допринела разноликости на«
ше поезије пре Бранка.
Наклоност ка малим романсама, на^леђена и
удвојена очито из немачке поезије, већ је била
широко раширена и пре Бранка. С^мо су неве-
• шт^ји ови стихови од Бранкових а по духу су
му сасвим блиски:
„Је*ст ми љубак сан у шуми
Где славуји дижу гласе:
Кад грудашце твоје врело, ј
Пунодражно, млечно бело,
Мом на сусрет таласа се.“
(Ђ. Рајковић: Момак и девојка)
У овој ,,посрбл>еној балади“ на крају ће се
утопити од силне љубави и момак и девојка, а то
је мотив и једне Бранкове песме.
Смисао за пејзаж снажно је прчео и пре
Бранка да се развија код наших песника. Изме-
ђу многобројних примера навешћу две Свети-

168
ћеве строфе, које кад би Вранко саМо мало пре-
радио и померио ритам, могао би слободно да
потпише, толико сличе његогим стиховима:
„Сунце сија, ветрић дува,
Листак листку шапуће;
Птицу птице глас дозива,
♦ Пчела цветке облеће:
Поток бистри струјно тече
Испод беле' тополе,
А ту стоји младо момче
Са девојком оздоле.“
(М. Светић: Момак и драга, 1840 г.)
Да будем сасвим јасан: овим редовима није
намера да докажу да је Бранко Радичевић би<г
под утицајем неког од наведених песника. Ова
многа цитирања су само избор из великог броја
песама које показују да је у време пре БраНко-
ве појаве наша литература већ почела да наслу-
ћује праве смерове уметничке поезије, почела
већ да начиње неке од оних тема које^ће Бран-
ко касније разрадити. Зато је узалудан и замо-
ран посао тражити и захтевати везу Бранкове
поезије са грађанском песмаричком лириком,
кад ови стихови указују да се Бранко појавио
и могао појавити зато штб је наша штампана
литература већ увелико била отпочела припре-
ме за његову појаву, — што се једном речју
Бранково време ‘приближавало. Навешћу готово
у целини једну течну и занимљиву Малетићеву

169
%п6сму у којој ка пример имамо већ припремљ^-
ну и готову тему Бранковог „момка враголана“.
•Малетићева песма ја помало дуга и развучена,
без Бранковог смисла за прећуткивање, без ње-
гове фине композиције и сажетости, али тема је
ту и готово је идентична:
„Седила украј потока
Млада ко капља девојка.
фчи јој неба звездице,
Корали танке уснице,
Образи снега грудвице,
Мекана свила косице.

Буква је гране савила,

Жајрког од сунца сакрила
Тихи је ветрић мазио,
Поток јој ноге ладио.
Тако је сан премамио,
Себи у крило свалио.
•Зора је румена осула,
Девојци лице посула.
Мараму ветрић открио,
„Недра У дољу слетио.
Топлу јој крвцу ладио,
Тихи јој санак сладио.

Шетало момче потоком

Вребало лова свуд оком.
Скоро девојче угледа.
Клону му пушк^, претрну,
170
 С лут!ањем срца с* освриу:
Сама у ладу девојка!
Може ли бити без ^омка?

Клече на листак шунггави

Тајна га сила пресави
Наслони тешке уснице
Љубави пуне ватрице
Нежну на руку — целога
Неста му света и бога!
Ватре од силне усница
Ожеже с’ нежна ручица.
Трже се из сна девојче
Скочи ко јагње одојче.
Врисну и севну планином,
Момче за њоме равнином
Тутњи и моли: не бежи,
Душо од мене не бежц!

Стиже. Девојче пригрли,

Љуби је, грли и грли.
Око се с оком састало,
Срце девојци свладало,
Ватра јој лице посула
„Драгог на руци клонула.
Око у љубви сустало
Срце на срцу куцало
Рука на РУЦИ дрктала
'Уста на устма зтарала ... итд.
(Ђорђе Малетић: Момче и девојче, 1844)
171
 Видели смо шта је Бранко у стању да на-
чини кад де дочепа овакве теме. Са две речи
да момка и девојку, оживи и узбуди сцену и
направи читаву малу драму. Уме да заћути на
време. „Вири, дане сјајни, вири, али чувај тај-
ну“. Али зато Бранко и јесте велико Име наше
поезије. И то што је Бранкова песма боља од
Малетићеве не оспорава тврдњу да је наша по-
езија још пре Бранка почела да припрема за
њега теме. Тај помало ласциван мотив усамљене
девојке доста је раног датума. Ево га двадесет
година пре Бранка (Летопис 1827 године):
„Одежд’ бела распуштена немарно по телу
Горе коже врат и груди, доле голен белу.
Појас јој се црвен види, раздрешен (низ страну“, итд.

Звучи готово као светогрђе, а ипак је исти-

на да Бранко ниЈе био родонач&лник ни теме
о берби, те по древасходству његове теме. Једна
слаоа песма М. Питковипа у летопису за 1026
годину испевана је о берби и поводом бербе. Не-
ки стихови из ове песме, додуше, врло бледо и
врло далеко имају сродности са Бранковим:
„Веселе берачке с кошарицом следим,
Како ми убирају с задовољством гледим.

Једна пева, друга једе и блебеће,

А тррћа у пут’њу сабрано умеће.

172
 Берачке по томе совершећи брање
Скупа трче ватри и налажу 1рање.
„Ватра пламти, оне у коло с* хватају,
И око пламена певајућ играју.“
(М. Витковић: Песма о берби)

Кратак, захуктан ритам којим ће Бранко ис-

певати неке од својих најбољих стихова, такође
није до њега ћотпуно непознат. Ево га у Стери-
јиној песми „Спомен Видова дана“ 1841 године:
„Сабље звече,
Брда јече,
Крв се лије,
Срце бије;
Кољи вриште,
Мајке пиште
* А јунаке ране тиште.“

У чудној песми „Поздрав Илирцем“, Адам Дра-

госављевић је тај кратки ритам са брзим и бли-
ским сликом употребиб прилично вешто и до-
следно:
„Поздрав, слога,
Љубав млога,
Свим Илирцем,
Књигописцем,
За знак врли
Неумрли.
Већ вечито

пз
 Истинито
Освануло,
.Огрануло,
Сунце свима
ИлИрима.
Да Бог дао,
Обасјао
Дан весеља,
Просвећења
„Међу свима ' #
Славенима.

Зле неслоге,
* Досад млоге,
Већ нестало
Ну постало
У Илира
Братство мира, *
Једнакости
И сродносТи“ ... итд.
(А(дам) Д(рагосављевић): Поздрав Илирцем,
Бачка вила 1845 године).
Фундус песничких речи и израза који ће
Бранко употребити за своје песме стваран је ла-
гано а стално код песника који су се пре њега
појавили. „Црноока мома“, израз каји смо на-
'Викли да сматрамо Бранковим, више пуТа се
јавл>а пре њега. И не само тај израз:
„Српске кћери чарнооке,
Танкоструке и високе,

174
 Белолике, љупхе, свилокосе,
Вас у срцу млади Срби носе."
(Василије Живковић: Лепа Маца, Бачка вила
1845 године).

Овај пример није нипошто усамљен:

„Данас Виду цркви прате,
Данас јој је венчан дав,
Сакутшо киту, свате,
Ђувегија Радован.
Њета бабо ће^ки бира,
А не мека њена груд;
Она љуби Велимира
„Љуби млада узалуд." —

тако почиње песма Ђорђа Рајковића објављена

1845 године,. у којој су даље речи сасвим као код
Бранка: „танке моме, лаке снаше, вранчић, вир,
игра коло игра коло (са сликом „наоколо1*), усни-
це, звездице, бело лице, женикови златни дво-
ри“, итд.
Указујући на ове моменте хтео сам само да
истакнем потребу да се ова поезија проучи и
да се тачно установе њене везе са Бранковом
поезијом. Несумњиво да је имао право Малетић
кад је 1841 године писао за наше књижевнике
„да су по већој части сами дилетанти". Ипак и
такви они су крчили пут за нашу праву умет-
ничку поезију и „њеног првенца Бранка Ради-
чевића“.
175
 Књижевна фигура Бранка Радлчевића наста-
ла је и произишла из укупности узроха и ути-
цаја свога времена, када су наше друштво и на-
*ра литература, завршавајући свој прилремни
стадијум, сазрели за праву уметничку поезију.
Утицај скоро пронађене народне поезије-и стра-
ни литерарни утицаји значили су много за ње-
гово лично формирање као песника, отворили
му шире и лепше видокруте., али главни моме-
нат који омогућује његову појаву био је дотада
пређени пут развитка нашег друштва и наше
литературе, јер у развоју једне књижевности
нема и не може бити прескакања.
Бранко је био и остаје полазна тачка наше
уметничке поезије, ударена у времену када је
наша књижевност већ откорачала неколико који
пут и залудних али обавезних стаза, и кад се
тиме створила могућност за слободан и ситуран
ход једним ширим и важнијим путем. И није
само парадокс ако се каже да је Бранко Радиче-
вић дете буне 'против псеудокласицизма, и да
ни$е било овога не би било ни Бранка. Он је
тајновита и замршена лутања наше књижевно-
сти извео пречацем на чистину и нови ћут. Ње-
гова је заслуга што је тај пут открио< и по ње-
му учинио неколико знаменитих путоказних ко-
рака,

176 V
МИХАИЛО ЛАЛИЋ: „СВАДБА"
БЕО ГРА Д, ,,П РО С В Е Т А ” 1950
VЈГ Једноличној патетици наше савременв кн»и-
жевности недавно се нешто догодило: написа-
на је једна снажна и значајна књига. Ненави-
кла на такве догађаје, сувише дуго храњена де-
лима просечне вредности, наша књижевна кри-
тика као да је изгубила смисао за изненађење
па је затајила и пред овом књигом. Уместо да
одмах и обрадовано прихвати писца, а делу д&
крила популарностиг она је свикло процедила два
приказа, један јаднији од другога. У првоме (Ели
Финци: Књижевне новине број 28, 1950 г.), не-
ким мистичним речником написано је пар реда-
ка, «оје мутњикавост и бизарност нису, нарав-
но, спасли од празнине. Други, мало дужи при-
каз (Велибор Глигорић, Књижевне новине број
35, 1950 г.) тачно је оно што је од његовбг писца
и требало очекивати: оскудно, конзенционално
препричавање књиге уз два-три закључка који
су толико општи да никако не долазе у опасност
да буду погрешни.
,И тако, док се у круговима читалаца гово-
рило о „Свадби“ Михаила Лалића узбуђено, са
13
* 179
много узрујаних и крупних речи, са пуно мо-
жда прераних и можда погрепгаих али стуасних
судова, наша књижевна критика је остала до-
следна себи: отупелих критеријума, површна,
канцелариска критика навике и празних запе-
тљаних речи. *
А књига и њен писац заслужили су већу па-
жњу и бољи дочек. Још „Извидница" :— збирка
приповедака Михаила Лалића — из 1948 годи-
не, извиднички је наговестила једно озбиљно име.
Већ у тој Збирци приповедака Михаило Лалић
се показао као савремен писац у пуном смислу
те речи, као књижевник знатног животног иску-
ства, снажног замаха, оштре, можда мало ро-
бустне опсервације, приказао се као изразити
епичар и прави и одличан зналац народног језика
и гово$а. Чим се појавила његова „Извидница“,
одмах се могло знати да ће за њом доћи и глав-
нина. И главнина је почела да пристиже: поја-
вила се „Свадба**, приповетка којој до романа
недостаје тако мало и тако много у исти мах.
Најчешћи неспоразум у књижевности је не-
споразум између писца и теме. Буде да тема за-
клони писца и надвлада га, деси се да писац ба-
ци у засенак тему и остане он на првом плану.
Штету овог неспоразума плаћа увек дело. „Свад-
ба“ Михаила Лалића има први предуслов за до-
бру књигу: слагање писца и теме о којој пише.
Добар познавалац народног црногорског живота
и језика, писац са изразитим смислом за епско
јуначко приповедање, неоптерећен наклоношћу
180
ка увијеном и Липавом психологизиЈ)а1ву, он је
као створен да нам исприча Црну Гору, у којој
су „и отпррЦе само људске жетве биле богате",
да нам исприча Црну Гвру из скора11пвих дана,
дана у којима се борило, гинуло, измећарило и
тамновало. И његова „Свадба“ је из тога време-
на, из крупних, снажних и сурових дана рево-
луције.
Под мрачним сводовима колашинске тамни-
це живе ликови и сенке затвореника, нескрше-
них делија којима је ратна срећа савфзала руке
и оковала глежњеве; бораца који су за тренутак
посустали па их дограбила замка, сломио очај
или превара; мрких људи старога кова које је у
колашински затвор довела пркосна навика да ви-
соко држе главе и не повијају колена ни пред
ким; и случајних затвореника са којима се сви-
рело нашалила четничка обест и хировита суд-
бина. Сви су они ту зато јер, како вели Лали-
ћев Вуко Недић, „мора и у овим рупама неко да
труне, мора и на стрелиштима да се гине — не-
ма свадбе без меса.“
Са друте стране браве и живоТа накостре-
шио се тамничар: „Све" жандари! Божју вам
мајку колико вас има и како сте се сви окупили
на ову несрећну Црну Гору“ — тако ће их при
првом сусрету на капији затвора поздравити Та-
дија Чемеркић, личност чија се стамена и круп-
на прилика наднела над целу приповетку.
Насликао нам је Лалић ликово и једних и
других, каткад у кратком потезу назначио н>и-
181
 хове животе и смрти, дао сву страву тамноваља
и бахати бес тамничара, горду величину смелих
и ситни јад страшљиваца. Водио нас кроз те-
скобну муку окованих^људи, кроз злосрећне и
мутне ^изије џелата, све до вешала и стрели-
пгга, до оне танке линије која везује и раздваја
живот и смрт. 1
Али у ‘Лалићевом казивању не живи само
затвор. Слика је пунија и пространија. Пробије
у ток приповетке сећање затвореника на дом и
^укућане, на тешку бригу и страх партизанских
породица и нејачи, „тог живог робља, намуче-
ног“; помоли свој нелепи лик стоглава колашин-
ска чаршија, забринута над својом несигурном
судбином; сећање, једина слобода ових спута-
них људи, помене пале другове и осунчане дане
борби и борења; одведе гуслар из Дробњака сво-
јом песмом у давне дане Старине Новака; до-
лети понекад у сну драги видик њива и врхова;
оштро замахне смрт која се „тих дана била же-
стоко закосила“ и ван'тамница и није-сам^о „по-
јединачно брала у сужањству увенуло људско
цвеће“. А за цело време приче, невидљива а ипак
чујна, стално и до бола присутна у свести ових
људи, тутњи битка, час даљи час ближи бој што
га бију дивизије пролетера, тамо негде где човек
може како ваља погинути и заменити се, у не-
ком лепшем свету, без мемле, окова и Џогаза
ковача.
У суром затвору трају сужњи дане, чекају-
ћи кад ће и на њих доћи ред да заврше путеве
182
и странпутице свога Живота окде где из коЛ&-
шинског затвора воде и (свршују се све стазе —
на стрелиштима Брезе. Своје часове крате како
ко зна и уме. Један реже у дрвету ситне, фине
предмете, урезује у њих своје име и намењује
их друговима, дако би тако продужио мало сво-
га живота и када га не буде више на овом бе-
лом свету. Свађа и прека реч опије понеког од
„кавгаџија“, а сета иза спуштених капака одве-
де маштаре танком путањом чежње у честар и
лепоте бољег света. Излизане старе карте за
тренутак понуде заборав у ризику и замкама
покера. Упорна мисао смелих неуморно кује пла-
нове о бекству, узалуд тражећи пут до обале
спаса и освете. А ^ а д а оптти јад притегне сва
срца, помири и спута све енергије, онда се у
средину постави гуслар из Дробњака да окине
песму, и да на те мушке речи поносне^ давнине
одјекне пркосна вера овог „робља засузкњеног".
Кроз покрет, дело, говор, песму и ћутање
ових људи дао је Лалић део оне епске размах-
нутости са којом се живело, додао томе психо-
лошку црту добро уочених слутњи и колебања,
употпунио слику атмосфером и све те сплетчзве
различитих судбина везао једном личношћу.
Тадија Чемеркић. То је човек који се један-
пут упозна, па после неизбрисиво памти. Не мо-
жда зато што се људи као Тадија често срећу
у животу. Него зато што је његов лик у припо-
веци дат са свом убедљивошћу његове изузет-
ности. Од првог сретаја са њим, још тамо у Ли-
183
јевој Ријеци, док Тађа „прикатанчена уз даску
камиона“ спроводе Талијани, читалац осети како
је тај човек упорно жив и жилав, јак и истинит.
Брижљиво и ретко успело урадио је Лалић сво-
га Тадију, пренео своје топло људско осећање
за њега ,и на нас читаоце, наговестио трагове ње-
гове прошлости и назначио његов даљи пут не-
покорности и борења.
Тадија је допао затвора баш онако, како се
људи његовог соја и хватају: превером и прева-
ром. Стара црногорска прича коју је живот ис-
причао у више варијаната но писци, а сестра Ба-
трићева тужбалицом оплакала:
„Зар невјерне не зна Туцке,
Бог их клео!
Б ће тебе преварити,
Дивна главо!

Да погибе у беј љути,

Убојниче!
<Ђе се српски момци грабе,
Младо момче!
Око главах и оружја,
Просте ране!
Но на вјеру у невјере,
Вијерна главо!“

Само узаман су хапсанџије помислиле да је свр-

шено са Тадијом Чемерлијом, опасним шверце-
ром и пусником, љутим партизанским осветни-
184
ком. И ухваћен, и окован у „љуто гвожђе“, ве-
рује Тадија Чемеркић у снагу своје руке: „Го-
жђурија, синџири, волтови, све је то људска ру-
ка направила, све то значи моја рука може да
развали“. Спретан да пређе, заобиђе или сломи
сваку препреку и вичан да сачека свако зло,
поносан и смео, Тадија Чемеркић чува најбоље
традиције црногорског попггења и јунаштва. У
овим новим временима када је Револуција, та
велика, помамна и крвава „свадба“ повела своје
коло и по Тадијиним брдима, он је нашао своје
место:
— „Ада, богати, шта си намислио сијати ако
изађеш?“ — пита га друт у затвору.
— „Право да ти кажем, одавно сам намије-
рао да сијем куршуме, дако би ми никло мало
правде и синуло мало слободе за ону ђецу.“
Још једном „сијати куршуме да никне прав-
да“, то је жеља сужња Тадије Чемеркића. Бо-
дар и несаломљен, он делује као ослонац и уз-
даница на људе око себе.
— „И збиља је као планина — мислиће о ње-
му један„затвореник, човек мекшег живота и та-
ње крви но Тадија. — Њему не смета машта и не #
бркају му се узалудне мисли... Он не жали
људе колико ја, али им је зато стопут корисни-
ји; не зна за колебања, али је зато сналажљи-
вији и на ријечи и на дјелу. Страх од смрти
њега не смрзава као мене, а живот сам он више
воли, боље брдни и паметније употребљава не-
го ја“.
185
 Такав човек проћи ће кроз колашински за-
твор памћен и вољен, спреман да предусретне
све прилике и неприлике које тако изобшгно
пружа чудна, посувраћена стварност живота —
тамновање. Када наиђу часови да ваља умира-
ти, умеће и тај тренутак да дочека спокојно, као
што приличи човеку и јунаку. Добиће можда
највеће могуће признање да му у тамничарској
души жандара Анчића пробуђени човек до-
викне:
— „Збогом, Тађо Чемеркићу, човурино људ-
ска! Држи се као што ти приличи, нек ти и на
смрти завиде ове кукавице а ја ти већ одавно за-
видим“.
Умео је Тадија, и то како је само умео, да
„постоји на страшном месту“ пред напереним
цевима и Талијана и Немаца и четника и свих
жандара „са којима му би суђено да се черупа
и под оним и овим и сваким царем“. Али је знао
и да побегне онда када је бег значио спасти љу-
де од сигурне смрти и поново се дочепати пушке.
А кад је расковао окове и пригрлио оружје, он-
да је опремљен и са даровима понов^ кренуо
на ту крваву „свадбу“, којој су људи пошли да
кроз борбу „освоје и привјенчају народу нај-
љепшу љепотицу на земљи, правду и слободу
заједно“. Само није Тадија дошао на свадбу сам,
него онако како* прави свадбари иду, са дру-
штвом и друговима који знају и пушку заметну-
ти и песму отпевати. То, како је Тадија даље
186
Свадбовао, Иије ушло у опсег ове приповетке.
На самој обали борбе и слободе завршила се ова
прича о Црној Гори у четничкој тамници.

* * *
Лалићево писање, пуно блиставих и крупних
врлина и многих често значајних недостатака,
покреће читав низ питања наше савремене при-
поведачке прозе и захтева књижевну анализу
које се као метода, наравно на <5воју штету, да-
нашња наша критика скоро сасвим одрекла.
Оно што чини једну од најснажнијих вред-
ности Лалићевог приповедања то су његови из-
ванредно чврсто грађени ликови. Лалић није
подлегао једном поступку у схватању личности,
поступку који је крив што је многа наша после-
ратна приповетка изгубила снагу и уверљивост.
Тај поступак би се, не много срећно, могао на-
звати априористичком концепцијом лика. Писац
хоће да- наслика рецимо јунака, издајицу, коле-
бљивца, борца слабића. Испод грађе његовог тек-
ста сувише |Стрчи костур површне типичности и
онда личност приповетке цело време само игра
улогу коју јој је наметнуо писац. Личност бива
приказана само као јунак или кукавица, у сваком
реду се осети пиШчева намера, а иза јунакових
речи и поступака, иза целе његове испричане
судбине, види се воља и намера пишчева да та
личност буде оваква или онаква, и тако схва-
ћени лик има онда нешто марионетско у себи.
187
Непотребно је наводити примере, н»их је пр^пуна
наша савремена проза. Код Лалића је у првом
плану човек, свеједно да ли се он зове Мишо
Вуковић са својим „црним сном човјека који се
помирио са смрћу“, да ли је то Драгушић „се-
љачки љепотан немирних удова“ и немирне ду-
ше, ^да ли је то Величко Савовић „са још увек
живом навиком на јаке изразе и склоношћу за
свађе и препирке“, или Анчић, „жандар по стру-
ци и Ћрофесији чији је живот већ годинама не-
престан рат с несхватљивом опасношћу која
расте из народа као из земље и зими и љети и
с јесени кад све сем вода опада“. НаЈпре Лалић
наслика, често са неколико мајсторских потеза
човека, својом сочном фразом и два-три одлично
пробрана детаља, постави га живог на сцену, да
му да проговори реч убедл*иву и истиниту, па
читалац тек иза тога после осети или разабере
и шта такав човек претставља у животу. Не пра-
зна апстракција замишљеног лика који своју
типичност позајмљује од намере и жеље пишче-
ве да му је да, но човек који је типичан или
нетипичан (а то је такође врста типа) животом
којим живи. Зна Михаило Лалић да конструк^
тивно грађење лика није исто што и исконстру-
исано и многи наш писац могао би се о томе
код њега поучити.
У грађењу ликова у „Свадби“ Лалић је по-
казао да познаје оба метода којим се литература
служи, а који су крајње различити. Пр!ви је ме-
тод постепеног приказивања човека којим пи-
188
сац постиже да се из странице у страницу лич-
ност ствара и развија пред читаочевим очима..
Тако је дата главна личност „Свадбе" Тадија
Чемеркић. Кроз целу приповетку о њему сазна-
јемо кроз његове поступке све више и више чи-
њеница. Овај метод, типичан за роман, веће је
вредности него онај други којим писац својим
приповедањем одмах поставља на сцену готову
личност са свим њеним особинама. Све лично-
сти у „Свадбии, сем Тадије, постављене су тако
да их одмах имамо предочене у целини, и даље
немамо ништа ново од њих да очекујемо него
једино поступке у строгом складу са њиховим
особинама које су нам већ речене. Несразмера
у Лалићевој „Свадби" између броја постепено
грађених ликова и личности унапред датих — а
ово друго је карактеристика анегдоте и припо-
ветке — одузела је у великој мери „СваДби“
право да се назове романом. Иначе Лалић је
прави мајстор ових тренутних, брзих снимака.
Шкрт у речима и изразима, он у неколико ре-
дака инвентивно пронађе главну осовину једног
човека или једног живота. Тако је оцртан реци-
мо Момчило Лукић, који је револуцију очекивао
као свечаник па сустао и посрнуо под ударцима
свакодневних мука и сила. Тако је у једној ре-
ченици приказан и „наредник Палачко скитни-
ца без завичаја, који пије од страха и од нави-
ке ... и дугује и камену и дрвету“. И читав да-
љи низ скицуозно а снажно датих затвореника
и тамцичара.
189
 Скоро све Лалићеве личности у „Свадби“, без
обзира на то да ли је на њих утрошио много
или мало простора, да ли им је посветио пуну
меру своје пажње или их дотакао успут и уз-
гредно, све су убедл>иве„и живе. То је утолико
више зачудо што Лалић слика готово искључиво
једну страну њиховог живота. Лалићева концеп-
ција човека не иде у широк захват и у потпу-
ност. Његов човек је, ако би се тако могло рећи,
готово једино „политички човек“ у уском сми-
слу те речи. У „Свадби" је обраћена пажња на
веома мали број животних манифестација. Свој
интерес за човека Лалић исцрпљује оног тре-
нутка кад је одредио и показао његов политич-
ки став и његово политичко деловање. Можда је
то код њега у „Свадби“ свесна елиминација свих
осталих животних питања, настала из закључка
да у времену једне револуције, поготову у јед-
ном затвору, све остало и није важно. А можда
је код Лалића као писца развијено једино то
чуло. Свеједно. У сваком случају су овим по-
ступком Лалићеви људи знатно осиромашени и
сведени на, ма колико значајну, ипак тек једну
црту човековог живота. Озбиљно обраћање па-
жње на проширење људских основа његових
личности знатно би подигло вредност Лалићевог
приповедања, нарочито зато, јер је писац у оним
ретким случајевима када је изашао из ограни-
чене области својих интересовања, показао да
има и смисла и способности да да целога чо-
века.
190
 Проблематика Лалићевих личности овим није
исцрпена. Он је постигао један сјајан и код нас
несравњив успех. Ојјо ш т о ево већ неколико го-
дина никако не полази за руком нашим жрипо-
ведачима, Лалић је постигио: успео је да дб по-
зитивну личност а да она буде потпуно жива и
убедљива. Већ годинама у нашим романима,
хроникама, приповеткама, у драми и на филму
ако је нека личност успела да живи самостал-
ним и пунокрвним животом, то је увек била не-
гативна или бар настрана личност. Једини успе-
ли позитивни ликови били су деца или старци
и бабе, највише наравно зато што им је њихов
узраст обезбеђивао наклоност читаоца. Зато ула-
зак Тадије Чемеркића у нашу литературу треба
да буде двоструко поздрављен.
Лалић је јачи у сликању оних људи које он
цени, воли и поштује, а једна од главних осо-
бина његове прозе је баш та да он ниједног тре-
нутка не оставља читаоца у необавештености о
томе на којој се страни налазе његове симпати-
је. Све пре него хладан посматрач, Лалић је на
један темпераментан и загрејан начин стално
присутан у своме причању. Читалац га скоро
чује како на неким местима псује, шкргуће зу-
бима, узвикује „браво“ и „аферим“, осећа њего-
во уздржано и мало презриво сажаљење према
сломљенима, а нарочито опажа његову срџбу и
бес на издајице, лижисахане, измећаре. Овај
став писца, тако јако опасан за објективно при-
поведање, није ипак Лалића, бар не у већини
№
случајева, одвео у „црно бело“ сликање. Тај огра-
ничени смисао само за две боје, без сенке, пре-
лаза и нијансе, постао је скоро ендемична зара-
за нааде књижевност-!. Као да су заборавд»ене
речи Горкога: „Новек-друг приказује се у тако
засењујућој светлости да га уопште више не ви-
диш; човек-пријатељ обично се приказује једно-
бојно-црно и готово увек као будала. Не мислим
да је то исправно. Где постоје два непријатеља.,
тамо постоје — два хероја. Писац који хоће да
буде уметник мора помало да буде и историчар
и да зна да је непријатељ — веома добар учитељ
у борби, ма да његове лекције скупо стају“.
Ма колико сви говорили и (Сви знали да ,,црно-
бели“ третман не даје ни праву ни велику књи-
жевност, ипак ће се ова болест још дуго и муч-
но вући по нашој књижевности, нарочито у де-
лима која обрађују теме ослободилачког рата.
Није ни то наравно случајно: преживели смо с
једне стране времена тако великих и светлих
подвига, а с друге стране доживели смо оно за-
пгго Лалић тачно каже да ће бити потребно „мно-
го црне боје да би се овај свијет описао”.
Михаило Лалић је програмски противник овог
једностраног, површног третмана. Па ипак, док
су његови јунаци људи са крупним врлинама и
ситним манама, његови подлаци су само подлаци
и једино подлаци до краја. Сем понеког изузетка
(на пример жандар Анчић), који на жалост често
делују као намерна и зато неубедљива концесија
схватању о потреби ширег третмана личности,
ш
он је своју расипност у употреби црне боје ве-
зао са врло великом шкртошћу кад је у питању
бела или сива. Ипак, чини ми се, да је схема-
тичност неких његових негативних личности пре
последица озбиљних мана: недовољне транспоно-
ваности текста, повремених склоности ка натура-
лизму и извесних новинарских навика. Срећна
је околност да се ове Лалићеве мане појављују
ретко, он очито зна за њих, бори се са њима и
у највећем броју случајева успева да их свлада.
Међутим, баш озбиљна вредност Лалићеве књиге
и поштовање према његовом таленту наводе ме
да се мало задржим на овим појавама, као што
би, уосталом, држећи цело време високо мерило,
требало бити непопустљив према многим недо-
стацима ове добре књиге. ^
Лалићеве мане се најчешће лрјављују онда
када описује неку мрску личност. „Поднаредник
Ристо Обрадовић ... с лицем које као да је по-
зајмљено од најмршавије мачке у 'овом гладном
граду.“ Иза ове слабе, неукусне и насилу духо-
вите реченице, следи мало даље друга: „Жандар
Рајачевић, један од оних Што мучки уједају и
своје и туђе“. ЕтФто је Лалић. На једној истој
страни текста оволики контраст. Једна каракте-
ристика вулгарна и празна, а крај ње, на разма-
ку од свега неколико редака, цео човек у једној
реченици, оштро срезан и тачно запажен.
Лалић је у „Свадби" написао много изван-
редно тачних страница о страшном лику колек-
тивног непријатеља, о кукавној перфидији стра-
13 Огл 193
шљивих Талијана и о „отровној“ немачхој маши-
ни смрти „сложеној од стотина и хиљада пла-
вих и румених младића у чистом рубљу и изгла-
чаним чакширама". Поред свега тога, Лалићева
будна савест писца знала је да напише и овакве
редове:
„Тај незнатан догађај: животиња са својим
умиљавањем, игром и радошћу, привуче пажњу
стражара, пролазника и нарочито оних десетак
окупаторских во1ника који су се ту дееили. Тћ-
ли1ани су се ггримакли, узаслонили уз ограпу,
загледали се у та1 призор и зани1емили. С1ећа-
ли су се сваки свога дома или кра1а. сваки сво-
1е жел»е за повратком тако неизвјесним и не-
сигурним. сваки свога страха да ^и у случају
повратка неће затећи живе оне ко1е жели и
неће препознати оне ко1е затече... Очи су им
се заиаклиле од суза; неки су их. не кри1ући,
брисали песницама, и — то их за тренутак пре-
руши у доброћудну дјецу у зеленом, натоварену
тешким, нелијепим и непотребним играчкама.
Глепа1ући их тако, Ново Рељић... рдмах
промијени став према „римској копиљчади11 и
изнесе нову опаску: О
— Видиш... Преварио би се човјек и мо-
гао би се огријешити. А имају и они душе и
мекоће и сјета људскога.‘у

Поред оваквих лепих и широко људских

страница у опису колективног непријатеља, Ј1а-

194
лић који пут изненади олаким и грубим нови-
нарским текстом где мржња према непријат^љу
добије неки на^илу хумористичан и јевтин тон,
па баш зато мање убојан и мање оштар. О Тали-
јанима пише на пример и овако: Талијани „ови
ситни и главати синови народа утученог полици-
јом, папством и фашизмом, испружише врато-
ве, надуше гуше и закрешташе: Тути бандити,
мацаре!“ ... и даље ... „кревељили (су) окру-
гла, дупаста лица и мјаукали, кефтали и кака-
ризирали у хоровима ту једну ријеч „мацаре11
бијесном мржњом ситних и лукавих животиња‘\
Четници, које је у болници приказао једном ши-
роком и духовитом сликом, непотребно одједном
„да га наљуте, запјеваше сложно, као неки ма-
гарећи хор састављен од ритања, ревења и на-
тезања“.
ЈТалићеве наклоности ка натурализму ретке
су али опасне баш зато што често упропасте или
бар оборе вредност снажним местима у књизи.
Он почне реченицу широко и епски: „Коса смр-
ти звиждала је над сјеверним крајевима Црне
Горе, где су и отприје само људске жетве биле
богате, сваљујући на откосе“ — и онда ненадно
заврши — ,,с једне стране младе главе парти-
занске, с друге с^ране сиједе и просиједе, круп-
не и главате четничке главурде“.
Недовољна транспозиција текста, пропушта-
ње у приповетку сирових животних података,
непрерађених или недовољно уметнич^и прера-
ђених, такође је једца од особина Лалићевог при-
Ц* 195
поведања. О управнику колашинског затвора
Марковићу, Лалић ће испричати да је био „де-
бео као чабар, с објешеним безбојним лицем ев-
нуха и ружном килом на врату“, „надудучен и
тежак“: говориће о „огромном месишту Марко-
вићевих размјера“. Зато што је нетранспонован
и површан, овај груби опис личности мање ће
рећи о управниКу затвора него оно друго место
кад Лалић проговори инвентивнијом страном
свога талента. Онда ће нам Марковића показати
у немом дијалогу који овај непомични и нагр-
ђени човек води са списком давно пострељаних
затвореника. Сам, затворен у својој канцеларији
и помало стравичан, тај хапсанџија коре, прези-
ре или без самилости и речи „размине“ писану
колону поби^ених људи, а цео човек и његова
лрофесија појавл^ују се ту у краткој, мало би-
зарној али необична убедљивој сцени. Кад се
прочитају ови редови, још дуго после тога они
се памте и у току приповетке леже као тамни
и дубоки вир на планинској води брзици Лали-
ћевог приповедања.
Као и у двакој доброј књизи, и у Лалићевој
се слабо и подбачено место брзо и непријатно
уочи. Код Лалића још нарочито зато јер је ње-
гово приповедање врло узбудљиво и широко
епски постављено. Ни код једног нашег после-
ратног писца нема толико смисла за епику као
код Лалића. Језик личности у ,,Свадби“ је еп-
ски језик крупних речи, оштрих узвика, саже-
тих формулација ^ широких појмова. Живот
№
којим ти људи живе сав је у скок&вима круп-
ним и непрорачунатим, живот пун бусија, замки
и подвига. У најбољој и најплеменитијој вези
са нашом народном традицијом, Лалић пише
крупним потезима, сажето и снажно. Многа стра-
ница у овој књизи је израђена сигурном руком
уметника, без китњастог украса фигуре, строго
и оиггро као народна јуначка песма:
„У јесен 1941 у партизански штаб батаљона у
Брдима Дошао је млад подофицир бивше Југо-
словенске војске да тражи путну објаву. Потпи-
сали су му то што је тражио — а он, кад је
требало да прими, извукао је парабелум и без
промашаја га сасуо у комавдјрта Милију Че-
меркића и комесара Бринџића а затим, кори-
стећи забунур побјегао. Само, није могао да за-
даљи. За њим се натурио Тадија, брат убијеног
команданта. Гоњење је трајало сатима, у каме-
њару пуном шкрапа, пећина и заклона бољих
за онога што бјежи него за оног \ито га тјера.
Брз и вичан терену, Тадија је ипак успио да се
лриближи и узме мах. Пуцали су један на дру-
гог често, љутито и оштро, довикивали се и
Ц Л ф ^етили запаљене крви и раскрвављених удО-
— као кад један брани главу а Други тражи
и главу и освету. Једно вријеме је изгледало
да ће побједник бити онај коме истраје муни-
ција. Међутим, под навод дана, подофицир се
повуче у пећину и покуша да се притаји = био
је рањен у руку и више није владао шдпком.

197
 Дрије него што је стигао да отшарафи бомбу
за посљедњу одбрану, ускочио је Тадија да га
поклопи и савлада, прво голим рукама а после
и оружјем“.
Много је испричано у ово неколико наизглед
сувих редака. Мирне и озбиљне речи. А иза
њих сва провалија што дели два табора, и два
мучка убиства из потаје, и крш „бољи за оног
који бјежи, него за оног што га тјера“, и „запа-
љене крви“, и „раскрвављени удови“, и најзад
„света освета“ као неписан закон којим се живи
и због кога се мре.А како је то само речено! Ни-
једне сувишне речи. Пробајте да овом контексту
померите било реч, да додате или одузмете
иешто. Одмах ће бити нарушен склад. Подофи-
цир „није могао да задаљи“. Не ^аже Лалић није
могао да побегне, нити да побегне далеко. Све
би то било и слабије и мање концизно. Лалић
каже реч „задаљи“, и одмах се осети да је то овде
најбољи могући израз. „Тадија је ипак успио да
се приближи и узме мах“. Не да први отпочне
паљбу, нити да се згодније намести, нити да бо-
ље нанишани, ни да преузме иницијатимгЈцга
све то заједно и срећно краће „да узме ц јм Н Р
пуцали су „често, љутито и оштро“, док се"*„под
навод дана“ подофицир није повукао а „Тадија
ускочи да га поклопи и савлада“. Ето, овакво
писање и ^ада није скроз проведено, из првог
поглЦ^ нам открива правог писца који зна за
тајну да драматика најјаче делује баш онда ка-

108
Да се да строго и мирно. А „Свадба“ је готовО
цела мозаички састављена из одломака таквог
снажног приповедан>а. #Навешћу још један из-
разити пример. Ноћ пред стрељање описаће Ла-
лић овако:
„Било је тужно погледати ове одрасле му-
шкарце, већином плећате, стасите и здраве хра-
ниоце породица, чија ће дјеца бити сирочад
под туђим стрејама, или јединце, узалудне наде
родитеља, с чијим животима ће се угасити огњи-
шта и развити црни барјаци над сламеним кро-
вовима.
Има ту толико орача да исхране девет села,
косача и чобана да изЈше хиљаде оваца, има
ђака и студената који би прославили бистрину
* и обдареност црногорску и има бораца довол>но
•да разбију талијански батаљон или њемачку
чету — а све им то не помаже и, управО баш'
то је разлог да овако прерано нестану. Ноћ је
сггворила поноре за ове људе, потоке, који ће
до јутра тећи мутни од крви и мрачне шуме
колашинске, чије ће се звјерке преситити људ-
ским месом. Више од педесет породица нема са-
на у ову ноћ и сва л^бав и откупи, и све же-
ље и молитве и завјети — узалуд су \ .
Ова Лалићева способност да збир животних
појединости уопшти у једну широку и пуну за-
маха слику, једна је од највећих вредности ње-
говог писања. Сем даровите опсервације, спо-

199
 бобне да занемари неважно и случајно; а увек
спремне да продре у бит и окосницу, овом Ла-
лићевом успеху највише доприноси његов језик.
Лалићева је „Свадба“ поново показала сву
лепоту и снагу ијекавштине. Да ова књига и
није постигла ништа друго' сем овога, то би већ
било врло много. Зато Лалићев језрбс покреће
читав низ питања из области нашег књижевног
језика. Један процес већ пун век и по траје у
нашој књижевности: процес уношења народног
језика у литературу. Принцип народног језика
у књижевности, покренут Орфелином и Досите-
јем, Вуковом победом је само постао опште при-
знат, а сам процес ни у ком случају није довр-
шен. Од.Вуковог времена надаље створен је је-
дан хњижевни језик који се врло много удаљио
од живог народног говора. Процес уношења на-
родног језика у књижевност траје, наравно, кон-
тинуирано, али с времена на време крене бр^ке
унапредак или узназадује или стагнира. Вуков
лични језик није портао језик наше књижевно-
сти. Његошев исто тако. Романтичарски песници
пишу једним прилично уједначеним заједничким
језиком препуним деминутива и китњастих атри-
бута, језиком доста уским, који тек ако је срк-
нуо са народног извора^ли се напио -није. Уоп-
ште, могло би се једдом помало оштром оценом
рећи да су наши приповедачи увек народни је-
зик прегрпггима уносили у књижевност, а песни-
ци га стерилизовали и кочили тај процес. Срп-
ски реализам, нарбчиго појавом сеоске приповет-
200
ке, дао је изванредан образац како треба књи-
жевни језик освежити народним, јер је освеже-
ње које је он уносио долазило у два вида: у је-
зику личности које се описују, у дијалогу дакле,
а исто тако и у језику самог приповедача. Ра-
кић, Дучић и њихова школа у приличној мери
су канонизовали песнички језик и спутали про-
цес. продирања народног. „Београдски стил“ је
развио синтаксу, обрт, успешно неговао речени-
цу, алрг је лексички остао узак, одомаћио многе
стране изразе нарочито у терминологији и зау-
ставио посрбљивање варваризама. Приповедачи
између два рата, нарочито бни који су долазили
из крајева чији језик није био у ооровици књи-
жевног, поново су га богатили, али не по узору
на своје претходнике реалисте: док је лично ка-
зивање ових писада често остајало језички бле-
до и оскудно, јунаци њихових п р ^ а говорили
су једрим и пуним многих могућности народним
језиком. После рата поново имамо и на исти
начин изражену плиму народног говора. Ова
схема, кратка и зато груба, довела нас је до тач-
ке са које хоћемо да поводом Лалићевог језика
утврдимо једну чињеницу. Данас ми имамо у на-
шој савременој прозној белетристици два, по
вредности апсолутно неједнака језика — језик
приповедача и језик личности о "којима припо-
ведач пише. Да избегнем неспоразум, додајем:
сасвим је јасно и природно и не треба да буде
друкчије да писац мора говорити језиком разли-
чи^т>гМ од 1езика својих јунака. То је, између
201
ссталог, нужан поступак за индивидуализацију
ових других. Али, док се дијалошки делови на-
ше прозе све више богате новим изразима, кон-
струкцијама, речима и тако даље, језик припо-
ведачев најчешће остаје стереотипан, свеједно
да ли богат или неразвијен, али без примања но-
вих могућности, без развијања. Чини ми се да
је у процесу даљег уношења народног језика у
књижевнОст дошао тренутак кад приповедачи
треба да одбаце извесну укоченост свога језика,
на коју је у тако великој мери утицало новинар-
ство, и да од језика својих јунака који често
изврсно познају, позајме, наравно транспонова-
но, много свежине, непосредности и инвенције.
Да се вратимо Лалићу и одмах да му чести-
тамо, јер он поступа баш тако^Лалићев дијалог,
жив, напет, ^еобуздан тако добро пристаје ра-
зговору његових људи, људи из краја који по-
знато добро говори*. Час је то свечани језик круп-
них речи и слика, час оштра, брза, духовита
упадица, сад опет лагана докона приповест, а
увек ту, у близини тих речи, лежи јасна веза
и наговештај да то говоре јунаци у чијем се
крају још увек уз гусле пева и причају „примје-
ри чојства и јунаштва“. Ако у овој књизи, у ко-
јој сваку одлИКу прати понеки недостатак, има
једна без мане и сенке, онда је то њен беспре-
коран дијалог.
Али Лалићев језик није врсан само у дија-
логу. Добро познавање сељачког говора је осо-
бина која ее, нарочито после рата, врло често
202 *
јавл>а код наших приповедача. Оно чшЛе је Ла*
лић готово усамљен у нашој приповеци, то је
чињеница да је он у свој лични језик,^у"говор
писца, примио много од тог чврстог, епског и
чворноватог језика својих људи. Тај утицај је
створио Лалићев језик и стил, чије су главне
особине: 'сликовитост, сажетост, одлична компа-
рација, кратак, оштар атрибут, прецизна апози-
ција, претежно дуга епска реченица, складна, са
финим смислом за ритам и за изненадну паузу
и предах. Лишен свих афектирања и склоности
ка артистичким необичностима, миран и госпот-
ствен, Лалићев стил није ипак хладан. Прочи-
тајмо ове редове:
,,Пронађоше гуслара, утрапише му гусле^*
угураше га у средину. Он, нешто блеђи него
обично, заузе своје уобичајено мјесто на пећи
и ,... поче превлачити гудалом нешто крућим
потезима који су одавали уздрхталу руку. Оне
помало свечане и понекад разметљиве припреме
обавезне код свих пјевача а срачунате на обу-
здавање слушалаца и њихове пажње, потраја-
ше дуже него обично јер се гуслар дуго коле-
бао коју пјесму да изабере и чинио напоре да
завлада ^рукама и ^ласом. Најзад окиде реским
кликом који шикну у висиНу као да хоће да
пробије свод и крОв над њим и одведе уклето
људство у друге просторе, у висине и љепоте
посљедње опроштајке пјесме.“

208
 Стилистички упоређен са најбољим описом
гуслара код нас, Андрићевим у роману „На Дри-
ни ћуприја“, Лалићев гуслар ће издржати упо-
ређење. Тако је исто стилски изванредан и Ла-
лићев пејзаж. Оретко и шкрто расут по књизи,
увек постављен на оном месту где је потребан
развоју радње или расположењу личности, да-
кле нИкад сам себи циљ и сврха, он је у исти
мах увек и вредност сам за себе: „Сунце, наве-
ло к заласку, освијетљавало је са стране облаке
мрке над Вучјем и црвене над Бјеласицом, си-
једе и искидане око усамљених борова на Кљу-
чу а густе и дебеле низ Тару. Витак лук дуге
'изви се на лактовима двију невидљивих ријека.
^егдје у градским баштама пијетао пред спава-
ње најави ћудљиву мартовску промјену време-
на“. То је један од образаца Лалићевих пејза-
жа, недовољан да их до краја илуструје јер, чу-
вајући све најбоље особине стила, Лалићев пеј-
заж је сваки пут и срећно друкчији. „Пели су
се куд ни дивокозе не стижу и спуштали се у
провалије гдје ни вран кости не налази”, —' ова-
ква реченица, тако проста и тако снажна у исти
мах, карактеристична је за Лалићеву „Свадбу“.
Само Лалић не би био Лалић кад у свом чистом
и течном тексту не би направио понеки груби
испад, непотребан и неоЈТђрстив. „Овај неписме-
ни орган потказивача и кукавних пЛаћеника до-
нзсио је фотографије изнакажених љешева с
потписима „Непозната жртва комунистичког те-
рора“ или „Овако су радили партизани“, а те
204
слике су биле толико замазане да је испод њих
ваљало написати „Тама у тунелу“ јер би то ^>о-
ље одговарало“. Откуда овде и шта ће Лалићу
овај виц са „тамом у тунелу“, толико давнашњи
да га ни просечни хумористички лист не би
хтео више да донесе на сво^им страницама. „Кад
би Тадија Чемеркић пустио „срцу“ и сузним
жљездама и славинама на вољу“ — просто је
чудо како Лалић, пидац пажљиве мере и истан-
чаног осећања за текст, напише овакве редове,
па не осети да су они неозбиљни, погрешни и
•неприкладни. На чистим страницама Лалићеве
књиге ова места делују као мрље, као просуто
мастило по листу исписаном сигурним и лепим
рукописом. Ти су поклизаји код Лалића у ве-
ћини случајева последица тежње за духовито-
шћу. „Свадба“ је, у мери у којој јој је то њена
тема дозволила, пуна непосреднох^ и даровитог
хумора. Тај хумор је увек добар кад извире из
припремљене сцене, ситуације или личности.
Скооо сваки пут кад писац форсира духовитост.
кад свесно и намерно гротескно конципује лич-
ност или догађај, хумор му испада тражен, си-
ров и наметљив! Таква је на пример фигура док-
тор Перолина, нешто на средини између неве-
пгге гротеске и наивне каривдтуре, сва дата од
два оскудна и неинвентивна ш>датка: глупости и
прскања саговорника пљувачком. Тај форсирани
хумор био је у стању да постигне и оно што мно-
го тежи проблеми нису могли да учине:
205
 *— „Ала та ноћас сипаш пепео — кори га
Томељић (то сељак говори!) — Нијесам ја,*то си-
гурно неко други пуши и просипа пепео — (то
Лукић, студент, не разуме фигуру!) — Не пуши
нико, него се ти д р ^се посипаш пепелом по
глави”. И то говоре људи у ноћи пред стреља-
н>е, они исти који су мало пре гледали како Та-
дија Чемеркић „наслоњен леђима пА пећ, с тер-
зиски поткупљеним ногама . .. страсно намиче
опггрице ножева“ и слушали његов савет: „У
рукав иза лакта га турни овако отвореног, а он-
да држи горе руку да ти сјечиво не испадне при
везању. Послије, ако ти „ђевер“ буде неки по-
краћи, само му повучеш жалац испод грла да
нема кад ни да викне; 1(а ако буде цеки дуган-
лија, ћукни га испод ужичице, овако, па закре-
ни косином, испод ребара. Само не у кост, јер
може да се заломи нож, онда нијеси ништа
учинио“. *
Можда ће неко рећи да овај приказ Лалићеве
„Свадбе“ где редовно сваку похвалу прати ча њу
бачена сенка личи на оно Антонијево „а Брут је
човек частан неоспорно“. Овој примедби недо-
стајало би тачности у истој оној Ј^ери у којој би
јој достајао цинизам. Недостацима приповедача
Михацла Лалића овде је у већој мери него ње-
говрш квалитеттА обраћена пажња из два
разлога: јер ништа није тако поучно као мане
добре књиге, и јер прекор само слабом смета,
јакога снажи. Цепидлачки би и узалудан био
посао када би неко у приповеткама, рецимо Бог-
806
дана Чиплића, усрдно трагао за свим слабим ме-
стима, падовима, промашајима. Али писцу „Свад-
бе“ треба учинити част и тиме шТо ће му бити
скренута пажња на местимичне нескладности
његове чврсте и изврсне грађевине. Не можда
затс да би он своју „Сзадбу“ дотеривао, мењао
и поправљао. Његова књига је већ почела да
живи самосталним животом, прихваћена од ве-
ликог броја читалаца, и тај свој живот треба да
настави са непомереним изгледом своје прве по-
јаве, без накнадних, обично неуспелих и муч-
них промена. Али од Михаила Лалића се оче-
ку^у још многе нове приповетке и роман, и то
вероватно не један. Није ли онда потребно упу-
тити неколико оштријих речи композицији ње-
гове „Свадбе“?
Пово што „Свадбу" карактерише у погледу
композиције, то је отсуство континуиране сцене
и обиље дигоеси1а. Зато књига делу1*е мало ра-
здешено и губи карактер романа која би иначе
по многим својим својствима могла и морала да
има. Већ прва глава нема довољно експозицио-
них елемената. Она, као и све иза ње, тек малим
делом прича о Тадији Чемеркићу, да би скроз
цела била прошарана дигресијама свих могућих
врста. У целом тексту који је сав замишљен да
се одиграва пред нашим очима, тек ако је десе-
ти део посвећен непосредној сцени, све остало
су побочни излети настали поводом неког истак-
нутог момента, често и без икаквог повода. Осе-
ћају се трагови говорног приповедног тона који
207
воли и дозвољава застрањивања. Нит сцене за-
час се помоли, Лалић поведе читаоца да крене
за њом, па одмах прекине, сакрије радњу и упу-
сти се у излете. Сцена почне, читаочева пажња
порасте, Лалић је зауетави, прича о нечем дру-
гом, упусти се у дигресију, најчешће и потребну
и успелу али предугу, а он или не уме или неће
да је скрати. Доведе свога Тадију до колашин-
ског затвора. Тек је наговестио његову ђидиску
личност, а тај за нас још увек невиђени човек,
иза чијих првих кошчатих речи назиремо снагу
и јунака, још се није ни појавио. Ми напето
очекујемо сусрет, а Лалић удари у дугу екскур-
зију о ст^ву према комунизму жандара Анчића.
*Гај Анчићев став је необично тачно запажен и
лепо мспричан али смо изгубили Тадију из вида.
Најзад Тадија излази из камиона. Сцена поново
оживл>ава, изврсно, изванредно насликана. Али
пред Тадијиним и читаочевим очима испречило
се осам стражара. И Лалић упада у замку свог
сопственог богатства. Прекида сцену и даје пор-
трете и историју свих осам стражара без изу-
зетка. Готово сва осморица приказана су врло
успешно, али ми јед^а дочекамо да чујемо шта
бива са оним чудним затвореником кога Лалић
најзад пушта управнику затвора. Опет убедљив
призор, али и читава прича о томе како су, за-
што су и какве су све штапове носили четници.
И још епизо^а са издајником Мировићем. Овако
уметнута у радњу, ова епизода није ни посебна
приповетка, а није ни довољно приљубљен и сра-
208
стао а камоли органски део „Свадбе“. Везана за
причу само лабавим везивом (Мировић је носио
исти оков којим Тадију окивају), овлаш скици-
рана, оза епизода делује само као материјал за
једну причу, или као илустрација за тему из-
дајник. А линији радње не да довољно даха да
се развије и расприча. Овде је наведен ток само
прве главе, али то тако иде кроз целу „Свадбу"
и чини да њено приповедање изгледа мало разо-
бручено, недовољно строго и дисциплиновано.
Само не треба губђти из вида једну околност.
Лалића на овакав поступак вероватно нагони
велики обим његових животних искустава и то
што нема довољно снаге да се уздржи да не
ислрича све. Он је писац који само изручује из
себе, ништа не цеди, све се рони из њега док
приповеда. Из велике грађе коју има не зна да_
одабере, па талентовано невешто трпа и прича
и с брда и с дола све што му дође под руку, а
све му је под руком кад прича, и то га изгледа
завара и заборави. Када се то констатује код
писца чије дело већ Лежи цело иза њега, онда је
дозвољена строга оцена: сувише много нрича тај
писац, необуздан је, брзорек и помало брбљив.
Код младог писца то је драгоцен податак о ње-
говој бујности и о томе да више има да испри-
ча него што стиже да учини. Кад се такав пи-
сац умери, а рутина и увиђање га кад-тад на то
нагнају, онда постигнута мера бива пунија, гу-
шћа. Тешко је само са оним писцима који имају
премало да кажу. А код Лалића је уотлте мана
14 Ошеди 209
 пре у оном што је сувишно код њега него у оном
што му недостаје.
Пре но што пређем на завршне редове овог
приказа, хтео бих да скренем пажњу на још
једну појаву у Лалџћевом и не само Лалићевом
приповедању. И Лалића протони један узалудан
страх. То је онај несто сретани страх припове-
дача да га читалац можда не разуме, или бар не
довољно. Тај страх рађа жељу да се понека ми-
сао, или слика, исувише подвлачи и понавља,
да се непгго што је већ фино^речено уметничком#
сликом, тцм једино убојним оружјем књижевне
прозе, понови изричито, оголело и штуро, без
драгог украса полудоговоренбсти, оне недоречено-
сти која од читаоца ствара сарадника марљивог
ибудног. Узимам на дохват један пример: ,,Само
он није могао да затвори очи, оне су се сад биле
осамосталиле, рашириле од јада и зинуле да ви-
де све и да ништа не пропусте". Прочиташ. Ста-
неш. Одлично речено, зар не? Па надовезујеш
с&м даље: очи које су се осамосталиле. Живе
за себе. Упијају све, као да су оне једино живе
на човеку... Ситуација је ту. Цела. Али писац
се уплашио да није схваћен. И наставља: „Било
је то као да му је гледање .замијенило све жи-
вотне функције а очи све органе“. Зашто је по-
требна ова друга реченица? — И Лалић и многи
други писци треба да схвате да је читалац мно-
го интелигентнији него што су то они који пут
склони да претпоставе. Када се тога сете, онда
је то срећно, боље и за њих и за читаоца. Наро-
210
чито Лалић не треба да се боји да га читалац не
прати довољно пажљиво и запажљиво. Сувише
он добро прича да би се платио немара према
себи. Само незанимљив писац може себи да до-
зволи оскудан луксуз прејасних формулација. ;
Можда би овај осврт требало пре завршити
једним општим утиском него свођењем оцене.
Када читалац дочита „Свадбу" и склопи њене
листове, онда осети да није читао само књигу
већ да је и био негде. Био у једном свету нашег
поноса и срамоте око њега, био међу људима о
којима му је Лалић рекао истину — истину њи-
хових особина, и био на једном ваздуху од кога
се и у својој соби постаје некако јачи.
Књижевност, као уосталом и свака друга умет-
ност, почива на тој фикцији, на дочараној сли-
ци живота., Што ја та слика уверљивија, на
нови начин или новим светлом осветљена, што
је занимљивија и снажније речена, већа је и
мера њене вредности, веће је и њено право да
постоји. Лалић је својој „Свадби" обезбедио пра-
во да живи и траје, а себи као писцу право да се
његова реч чита помно, и нова очекује са па-
жњом и нестрпљењвм. Нема јаднијег стања у
једној књижевности него она ситуација у којој
од њених писаца, без озбира на оно што су већ
дали, немаш више ништа ново да очекујеш. Ми-
хаило Лалић је један од малог броја писаца који
су нашу литературу извели из тог глувог доба
без сутрашњице.
 Учинио је то овом мушком и мушки написа-
ном књигом.
Ту књигу „Просвета” је издала у шест хиља-
да примерака. Мало је то за „Свадбу” Михаила
Ладкћа!
ИЗЛОЖБА СЛИКА
МИЋЕ ПОПОВИЋА
 Ј ^ а д а је пре једног века, оне благословене И
за нашу литературу^победне 1847 године Бран-
ко Радичевић издао своје прве песме, критику на
ту збирку писао је њему најближи човек, ње-
гов пријатељ и друг Ђуро Даничић. То -је била
прва похвала и прва топла реч. Ваљда зато да
не би узбунио љути рој противника и дао им
оружје у руке, Даничић је у чланку прикрио
своје пријатељстао са Бранком и говорио о њему
као о страном, нецознатом човеку: „Неки г. Ра-
дичевић“ или „овај господин Радичевић“. Ова
анегдота и редови који после ње* следе, немају,
наравно, никакву амбицију да буду упоређење
личности. Само, кад сам почео да пишем прве
редове о сликару Мићи Поповићу, сетио сам се
сличности ситуације.
Мића Поповић ми је пријатељ. Драг и драго-
цен. Нећу дд сакријем ту чињеницу кад пишем
о његовом оликарству, јер све и кад не бих имао
других, јачих разлога, тај један би ми био дово-
љан да баш зато о њему говорим објективно.
Или, зар се обавезно са више објективности пи-
215
ше о човеку који нам је мрзак, туђ или равно-
душан. Пријатељство обавезује на исКреност, а
искреност на истину. Ако пријатељство не да
снаге да се пријатељ тачно види, зове се засле-
пљеНост, а ако се оно боји своје сопствене при-
страсности њему је име варка. Ово, наравно, није
ни моје оправдање ни молба за дозволу да узмем
реч. Једноставно сам хтеа да кажем да за писа-
ње јавних оцена о пријатељу даје или одузима
право само истинитост онога што ће се рећи.
Притом, ја нећу да пишем приказ сликарске
изложбе у уобичајеном смислу те речи. Нити
једну бедекерски схваћену шетњу кроз изложбу
од слике до слике. Хоћу да загледам мало и у
човека који стоји иза свога дела, да обратим па-
жњу на пут којим је јурио, сустајао и корачао,
да, једном речју, повежем слике и сликара она-
ко како их је и живот везивао.
На два разна начина улазе људи у салу са
изложеним сликама. И готово увек се по том по-
ступку, по томе како ко улази, може знати да»
ли је то нови, несвикнути посетилац коме је ова
изложба прва или једна од првих, или је то неко
ко зна шта је то изложба и како се она гледа.
Први посетилац, одмах како уђе, још с врата,
устреми се на прву слику пред собом, још тач-
није на број испод ње, брзо отвара каталог, чита
назив, погледа слику и онда одмах журајиво
лети на другу. Истраје ли му стрпљење, обићи
ће тако целу салу, видеће сваку поједину слику,
али, бојим се, неће видети ни сликара ни изло-
216
жбу. Друти посетилац улази лагаг!о, од врата
упућује цегде према средини сале и дуго време-
на неће погледати ниједну посебну слику, ше-
таће очи зидовима изложбе, тражиће основни
утисак атмосфере и тона, тражиће да види џело
д^ло и пресек целог дела, па тек после тога и
оне саставне елементе који су га створили. Уђи-
мо и ми тако на прву самосталну изложбу сли-
кара Миће Поповића. '
Две сале Уметничког павиљона на Малом Ка-
лемегдану пуне слика. Велике фигуралне ком-
позиције, групни и појединачни псртрет, преде-
ли са мора, из равнице, крај река, шума и вино-
града, понека мртва природа — више жива но
мртва, јер је то најчешће цвеће — и скоро све
технике: велика и мала уља, акварели, гвашеви,
темпере, цртежи пером, трском, четкицом, ма-
стилсм, тушем и- бајцом. И на свим тим слика-
ма пуно људи, фигура у природној величини, гу-
стих, засићених портрета, лаких, скицуозних
сенки:
Ено, у великој луци у Задру, засвођеној про-
страним широким небом Северног Приморја, у
јутро једног сунчаног радног дана утоварују мор-
нари трабакулу, дечаци пуштају змаја, шетају
доконе лучке бадаваџије, а гомила жена чека
барку да се укрца за прелаз. Поред бетонске ме-
шалице, песка, малтера и људи Новог Београда,
само неколико метара даље: зграда старог по-
зоришта. На изрованој калдрми Београда су-
срет два света: сељак у гуњу, господин са ци-
217
ЈЈмндром и официрска униформа Милановог бре-
мена; дама са сунцобраном и кринолином прет-
последње моде из Беча и улични продавац бозе,
вечите моде Балкана. Пикамер у руци смеђег
младића са белом кошуљом оштро продире у си-
ви камен централне Босне, полунаги мишићави
младић невешто а упорно бочи се са техником
мотора, а трећи скоро дечак доноси у тестији
воду. То једна од многобројних бригада трасира
пругу Шамац-Сарајево. Бубњар из улице Орло-
вића Павла, уздржаног и (строгог покрета, сти-
снутих танких усана на узбуђеном лицу, удара
прве тактове оног пустог, тешког и лудог нашег
јужног кола. Један младић толико се~ удубио у
решавање шаховског | проблема да му скоро ни
лице не видимо. На једном платну, под високим
и распеваним небом ране јесени, "и са пејзажом
сазрелих кукуруза и распростртим Веоградом
као позадином критикују пријатељи сликарево
платно. Преко пута њих намешта |Се тешки лук
панчеЕачког моста. Са сваког зида гледа понеки
аутопортрет, час*строго простудиране црте лица,
час лака скица једног тренутка и расположења,
сад опет колористички експеримент тамног лика
на белој позадини. Кутић малене србијанске па-
ланке са апотеком на углу и стара маслина пред-
вече путем у село Дикло. Читаве поворке кар-
ловачких вршограда, улица и зграда^ Ране поро-
дичне композиције пуне присности, топлине и
невештих искрених потеза. Портрети оца, мајке,
брата и жене поред портрета дечака, мале Не-
218
 мице, студенткиње, човека са лулом и човека
маском. Крај једног свелог цвећа у белом бока-
лу, са једне стране јато врана над пустим кра-
јем у сунчано подне, са друге страце породица се
одмара у башти.
То је свет који слиДа Мића Поповић, то су
к»егове теме. Али „тема је само уводнц део са-
држаја у^слици“, написао је, потписао и доказао
Мића Поповић. Остали, далеко већи део садржаја
његових, и не само његових, већ свих оних сли-
Ка које (Су сликарство а не нацртана литература,
даје боја, композиција, цртеж, планови, валери
и фактура. Какав је тај други, ликовни садржај
сликарства Миће Поповића? У свим својим га-
мама, а оне су многе и разнолике од тамне, сите
гаме прве фазе преко полурасветљене палете
другог периода до лазурне, сребрно-сиве про-
зрачности 1950 — свуда се ту провлачи једна
нит и једно схватање. Ако добацимо оне слике
«које је Мића Поповић на ову изложбу изнео као
свој експеримент и поштену доследну ретроспек-
тиву, тј. она платна којима је он радознало за-
гледао ликовне могућности у суседству пута ко-
јим иде, остале слике поред свих разноликости
теме, третмана и осветљења, збијају се у један
стил и правац који бих ја, додуше без дозволе
аутора, назвао неореализам. Реализам због то-
га, што су строго чуване форме животних обли-
ка, што сликар у портрету, пејсажу и компози-
цији тражи и налази основни карактер лика, пре-
дела и сцене, а нови зато што се у сликарству,
219
 у последњ^м и овом веку, мнгого штошта дого-
дило, а Мића Поповић то има на уму и за своје
радове користи позитивне изналаске многих мо-
дерних праваца. Значајна, доминантна црта По-
повићевог неореализма јесте пре свега дожив-
љеност онога што се слика. Његова платна су
лишена хладне наративности, артистичке кон-
темплације, штурог констатовања. Кад станемо
пред слике, онда видимо да је Мићи Поповићу
драго то суво цвеће у белом бокалу, да је дуго
стајао загледан у свој сиви предјесењи Београд
и његово магличаво топло- осветлење, да је за-
једно са дечацима у Задру пуштао шареног зма-
ја и да је провео^дане са трећом ударном сара-
јевском средњошколском бригадом; у чију је
ча&т насликао „Трасирање пруге“. Видимо како
је дуго и са љубављу студирао напрслу кору
старе маслине и њено испреплетено грање, како
је са наклоношћу слушао стару и узбудљиву
причу Доситејевог лицеја, и како је дуго вре-
бао док је уграбио онај продор сунца на шета-
лишту у Задру. Пред сваком својом темом, ако је
она за њега доживљај а -не хладна студија не-
ких сликарских проблема, на пример „Човек са
лулом“, „Мали акт“, Поповић је заинтересован
и узбуђен. То његовим сликама даје топлину и
чар доживљеног, проосећаног, искреног. То је
прво што нам даје анализа кад покуша да от-
крије тајну уверљивости и присности Попови-
ћевих слика. Ако је то портрет, онда је то и сту-
дија о човеку, али и учешће у његовој еудбини,
220
 љубав или бар разумевање за њега и атмосферу
која га окружује, ако је пејзаж, све ако на ње-
му и нема човека, он је ту негде у близини; ако
су то слике прошлих дана („Београдско позо-
риште“, „Карловачка гимназија“, „Доситејев ли-
цеј“), ту је и топло разуме^вање за смисао и ка-
рактер људи и времена. Мића Поповић није хла-
дан посматрач предмеуа који слика, већ уметник
лиричар, загрејан лепотом људи и ствари, што
му ипак не смета да их тачно види. Једном крат-
ком апозицијом речено, Мића Поповић је сликар-
учесник својих платана. Час ведар и раздраган,
час смркнут и тужан, једном опет сиво обесхра-
брен, други пут че!кљив и носталгичан, трећи
пут ведро разнежен, он је сваки пут врео и уз-
буђен. Слепо, ропско преношење облика из при-
роде, та једностраност натурализма не да да се
на слици види било шта друго до једино сликани
предмет у свом дословном, површном, виду. Сло-
бодна варијација на виђеии предмет, кад пређе
меру и ^тостане апстракција сликаног, дозволи
и чак наметне произвољност. Мића Поповић не
усваја ни једно ни друго. Када наслика лиде, он-
да се на њему осети и кожа^ц кост испод ње, и
око и усне и образ, и волумен свега тога, а у
исти мах и психологија лика онако како ју је
сликар видео. У пејзажу је Мића Поповић ,у пр-
вом реду лиричар. Он је песник воде, шума, ка-
мена и градских улица. Оњ тражи душу једног
предела, тамну сенку врбовог шумарка, ^унчану
једноставност пешчаног пруда, тихи ток равни-
221
чарске реке, плави, хладни прелив камена мор-
ске обале, погрбљен, изанђаа зид старих зграда
и танку, поносну линију звоника.
Да би се ово могло насликати, потребна су сред-
ства, захтева се занат. Мића Поповић га је изу-
чио, додуше не цео са подједнаком пажњом и
зато не цео добро. Поводом ове изложбе, и с пра-
вом, чула су се два мишљења „Мића Поповић
не уме да црта“, и „Мића Попорић је одличан
цртач“. Збиља, овај сликар познаје два сасвим
различита цртежа. Нацрта портрет човека с ма-
ском тако добро да испод белог картона тачно
наслућујемо црте и волумене лица, а у младићу
са шахом занемари цртеж ^ица до те мере, да
то више није лице него маска. Док недоучен у
анатомији људског тела, нарочито у великој фи-
гури, пусти да му понеки кук непотребно иско-
чи, нека рука се опусти сувише дуго, нека глава
занемари прдцорцију са телом — он у исти мах
изванредно нацрта. мали женски акт танком и.
узбудљивом линијом. Пејзаж црта са изванред-
ним односима маса и планова, људски портрет са
зналачком анализом карактеристичног и битн.ог
а у исто време, у великом и дивном платну за-
дарске луке, нацрта немогуће дефо^мисане мор-
наре. У композццији ,,Грађаии“, тој изванредној
студији лица са четири портрета старијих жена,
од којих је сваки ремек дело за себе, младу же-
ну нацрта тако да се, не зна где јој престај? ра-
ме а где почиње лакат. Да је цртач. од талента,.
знања и мере, показао је у највећем броју својих
222
 платана и у свим својим цртежима. Цртачки не-
достаци Миће Поповића нису органски, нису не-
достаци талента, они су више последица недо-
следности, недовол>це пажње и његозе грозни-
чаве, ужурбане трке. Али док је у цртежу који
пут несигуран, у боји то никад није. На обој* ве-
ликој изложби, на којој слике излаже и младић
од шеснаест и човек од двадесет с!едам година,
готово уопште нема прљаве боје. Не само то.
Нема на тим сликама нигде ни крика, ни су-
дара тонова, нема сировог, неоплемењеног места.
То су квалитети који кад се нађу код једног
сликара дозвољавају само да се каже да ои „осе-
ћа боју“, али не и вшпе од тога. Међутим Мића
Поповић може и уме много више. Скоро свака
његова слика је колористички до^ађај. Његова
палета, са великим репертоаром разноликих га-
ма, увек даје уравнотеженост која није сува, са-
владаност која није педантизам и склад који ни-
је баналност. Мића Поповић је мајстор нарочи-
то сиво-сребрнастих тонова које је издиферен-
цирао до високе мере, и показао да сива боја
није само средство за везивање обојених повр-
шина него се у њој крију крупне и велике мо-
гућности. Сем сивих боја, у којима је вероватно
данас наш најбољи зналац, Поповић нарочито
добро познаје зелене и окер.
Што слике Миће Поповића делују чврсто и
завршено, томе у врло великој мери доприно^и
њихова фактура и обрис — његов сликарски ру-
копис. Фактура може да упропасти једну слику,
223
може да буде на просечној мери равнотеже тако
да ништа не дода и не одузме вредностима сли-
ке, а може да буде, и то је најсрећнији случај,
један од главних елемената сликарског израза.
Код Миће Поповића готово је редован овај по-
следњи случај, ређи је други, а никад први. Он
одлично познаје пасте и лазуре и сав њихов зна-
чај. Обрис четкицом му је широк и снажан, не-
ма ту пипавог тражења ни педантног прорачу-
на. Фактура на слици никад није схематична,
иикад се.не понавља. Овај оликар који се тако
опрезно, и тако храбро у исти мах, свуда чува
манира, знао је да ~за сваку своју слику изгради
нову, живу фактуру. Нема ту произвољне упо-
требе шпахтле, нема строгог и помало досадног
паралелизма ротеза четкицом; он слику гради
чврстим и сваки пут новим обрисом, не бежећи
притом од пасте и не злоупотребљујући лазуре.
Мића Поповић зна и шта валер значи и шта
валер не значи у сликарству. Кад је,у ранијим
фазама сликао платна валерски конципована, он-
да је псказао да познаје све тананости овог ва-
жног сликарског проблема, а када је нарочито
у последње време свесно и намерно почео дд за-
немарује валер, онда је доказао да то није само
парадокс ако се каже да за добро некоришћење
валера постоји један предуслов: умети га прет-
ходно добро користити. Зато подређивање валер-
ских контраста квалитетима боје, у последњем
раздобљу Поповићевог рада, делује као сигуран
и свестан уметнички поступак а не као немоћ.
224
 Ове своје занатске способности Поповић ко-
ристи за разноврсну употребу, строже у портре-
ту, слободније у пејзажу, комбиновано у компо-
зицији, али увек у свим платнима подреди за-
натска постигнућа вишем уметничком циљу.
Има ли Мића Поповић недостатака? Има,
хвала богу. Има и недостатака и двадесет и се-
дам година. А аутор многих од ових слика има
их и мање од двадесет и седам. У том малом
броју година, стигао је да буде само дете и онда
одмах сликар. А редовног сликарског школова-
ња готово да није ни било. Кад је било време да
се дуго, до замора, до бесвести учи цртеж и мо-'
делација, да се потроши огромна хрпа папира,
која се, после, зове зној и учење, да се истисну
тубе и тубе узастопних пробања боја и односа,
да се научи игга је црвено у зеленом, проникне у
тајне сивог и свежине окера, онда су биле по-
сне и сурове године окупације, принудних,радо-
ва, логора у Борском руднику, а у малој касети
свега неколико драгоцених боја чији се ни грам
није смео ставити узалуд. Онда је отац био у за-
робљеништву, а мајка и млађи брат незбринути.
Сав полет руке која се отимала за кичицом тре-
бало је дати ношењу цигаља на грађевини, а од
злехуде зараде откинути који динар за туш и
четкицу. После је дошла година ратовања када
је сам напустио удобни и миран штабски заку-
так да би се суновратио у битку, када је у тор-
бици крај метака, у оном ужурбаном гоњењу не-
пријатеља, било места само још за свешчицу и
16 О глери 225
 перо.' У предаху између две битке, на колену
и после у болници, док се рана замлађивала,
ужурбано је забележио неколико цртежа Босне
под бехаром и војника другова. Два-три семестра
на Академији, када је једино 'могао имати пла-
ћени модел, иначе за све остало време његов ма-
ли собичак и~туга због тога што су платна увек
мања, и што их је увек мање него пгго би же-
лео, и очај због потрошене последње тубе капут-
мортума, или пгго рука, укочена у Децембру, твр-
ђе повлачи меку линију замисли. Гладни, бес-
кућни дани у Задру и журба да се што пре стиг-
не на изложбу на којој слике, више сигурно не-
го можда, неће бити примљене. Нигде ту није би-
ло места за докону и мирну студију, требало је
прескочити протекле године, тако страшно пра-
зне без сликања и тако ненадокнадиве за оног
ко хоће да све своје дане и. целога себе да сли-
карству. Дошла је грозница стварања, требало
је у исти мах и рећи оно што има да се каже и
учити како да се то каже. Зато недостаци ње-
гових платана: местимична недоцртаност, понека
недовршеност, недореченост утиска, и извесна де-
компонованост великих слика не брину но обе-
ћавају. Он има пред собом још многе године сли-
кања, а за себе већ један крупан отскок висо-
ког домета. Сликар који је успео да у једној
ужурбаној трци учења свога заната, савлада та-
ко сложене проблеме колорита, фактуре и ва-
лера, успео да нагна своју палету да тачно и бр-
зо одговара на расположење и утиске које жели
б26
 да наслика, умеће да савлада и ове недостатке.
Он још не пати од рутине, те опасне болести изу-г
ченог заната. Сам је за себе написао у свом &а-
талогу две значајне констатације: да није са-
свим пронашао себе и да не робује маниру. Док
је ово друго тачно до последњег слова, прва тврд-
ња само радује због скромности. Мића Поповић
је на овој изложби показао велики број разних
сликарских интенци/ја. Показао је сликарство за-
сићених, цизелираних површина у тамној гами,
сликање тонско и валерско, сликарство лаког
лирског утиска, сликарство слободних широких
потеза, студију и анализу, бр$у, блиставу синте-
зу, тренутан утисак и продирање у суштину.
још није рекао завршну реч, није рекао којим
ће од ових путева дал»е да удари. Још није се-
би затвррио ниједна врата. Зато ова изложба и
није рекла ко ће бити Мића Поповић. Она је
само показала шта све Мића Поповић може да
буде. Има, истина, у тим сликама један заједнич-
ки плавосиво-сребрни колорит, има један лир-
ско-реалИ|Стичан сликарски став, и то су сигурне
основе његовог даљег сликарства. Али Мића По-
повић је досада учио и учећи стварао. Сада ће
му остати више времена да ближе и детаљније
одреди себе. То ће бити један даљи крупан ко-
рак, који треба да га далеко одведе. Поводом
овог питања једни су писали да је прави израз
Миће Поповиће у ваздушастој колористичкој
: слици „У башти“, други су га налазили у атмо-
сфери луке у Задру, трећи у мирној студији бо-
16* 227
је и цртежа у слици „Моја мајка и жена“, че-
тврти у прозрачној недоречености ,,Задарског ше-
талишта“. С тим у вези развила се и дискусија
о узорима Миће Поповића.
„Ја мислим да свако ко мало зна занат мо-
же да учи од оног ко зна занат добро. Али то не
значи да се мора и сме усвојити и форма учи-
теља. Епигонство у формц је последица недостат-
ка сопствене садржине“ ^ написао је Мића По-
повић у поговору свог каталога. Значајније од
тих написаних речи је то, што је он ову тврдњу
и насликао. Зато у комплекс питања о узорима
Миће Поповића не улази реч епигон. Има Мића
Цоповић много и добрих учител>а који су га учи-
ли сликању: боји, композицији и цртежу, фак-
тури, валеру. Кад је схватио да школа у коју је
био уписан неће или не може да му пружи до-
вољно поуке, он се уписао у другу школу у којој
су му, додуше најчешће посредном речју репро-
дукције, предавалр добри наставници: Коро га је
учио тајни и чарима дубоких зелених боја, Фран-
циско Гоја му је предавао широк и слободан
обрис на портрету, Мане га је поучавао о до-
следности. спроведене гаме, сви француски им-
пресионисти одреда су му говорил# о могућно-
стима и радостима пленера и атмосфере. Кате-
дру националних ликовних предмета држали су
Ђорђе Костић, Миловановић, Челебоновић и Лу-
барда.
Виде се сви ови учитељи на његовим слика-
ма, али онако како је сваки учитељ задовољан

228
хад се види: нихада као покраден човек, увек
хао учитељ чија је поука примљена, савладана
и фанспонована. Од 160 слика на овој изложби
има словом само је^дна за коју се може рећи: ова
слика своје постојање дугује само утицају јед-
ног другог сликара. И баш тај један једини слу-
чај наЈбољи је доказ сликарског поштења Миће
Поповића, јер испод ње стеји назив: „Сећање на
Гоју“. Од својих учитеља Мића Поповић је узео
што је хтео, прихватио оно што му је требало. И
онда је кренуо сам даље. Куда ће сутра поћи
Мића Поповић, то може само да се нагађа. Од
широке могућности избора који је он савесно^по-
казао на изложби, он има само да изабере пра-
вац јкоји ће му дати највише прилике да се раз-
махнуто изрази и да нађе дефинитиван пут сво-
ме сликарству. Али, то је, питање сутрашњице
Миће Поповића. До данас он је изградио себе да
постане спреман за нове потхвате и дао високу
меру остварења до којих се може доћи док човек
пробије до сопственог израза. Још једанпут се и
на његовом случају показало да сликарство није
уметнојст у хојој постоје два одељена раздобља:
време док се учи па тек онда време кад се ствара.
Он је показао да се тај процес може и мора скло-
пити у једну, складну и даровиту целину. Тиме
је још једанпут код нас покренут проблем сли-
карских студија и школа. ,
Академија ликовних уметности у Београду
и њени руководиоци треба да се озбиљно зами-
сле над чињеницом да Мића Поповић, најтален-
229
 тованији и најуспешнији сликар послератне ге-
нерације, који је са двадесет седам година по-
стао крупно и озбиљно име нашег сликарсгва, је-
дини који је на једној, и то^аквој самосталној
изложби, донео свој пу-ни сликарски лик, Да он
уједно није могао да опстане ни као ђак на тој
Академији. Ако је дужност те школе, а она то
несумњиво јесте, да помаже развоју сликарских
могућности младих људи, да грубо речено про-
изводи сликара, како данас та школа треба да је
забринута над околношћу да је онај човек кога
је она отписала као неважан и неминован про-
ценат шкарта при тој продукцији, да се он по-
казао као најплеменитији комад који је био у
тој радионици. Наша Академија не би требало да
послужи за анегдоте, старе анегдоте о кратко-
видим установама звучног имена чија је главна
особина да најбоље људе своје струке занемару-
ј& и не види. Ко данасможе да буде сигуран#по-
сле овог случаја, &а та Академија није одбацила
или неће одбацити и још понеког Мићу Попови-
ћа, који можда сам неће успети да издржи? Ако
та школа неће или не уМе да прихвати Попови-
ће, шта је онда, дођавола, њен задатак и зашто
се троши толико време и новац? Не ваљда за
стварање тихих и богобојажљивих младића смер-
ног понашања. Јер сликарски грех ђака Миће
Поповића према Академији био је „његов став и
његово понашање. Тај његов став био је само у
томег хтео је да слика самостално, није призна-
вао каноне и узоре, а понашање му је било у
230
 томе да је то гласно говорио. Зато ће тужно
бити за ту школу хад сликарска биографија Ми-
ће Поповића почне речима: сликарство је студи-
рао сам, у својој собици три пута четири метра,
будући да га је Академија ликовних уметности
у Београду године 1947 искључила из редова сво-
јих ђака.
Одлазећи са прве самосталне изложбе Миће
Поповића, ми односимо са собом утисак једног
празника боја и топлих људских осећања. Осе-
ћамо да смо гледали резултате једног студиозног
рада и једне .уметности пуне страсти и радозна-
лости. И односргмо једно мало чуђење. Јер Мића
Поповић је изнена!)ење, један озбиљан и свој
сликар, одједном искрсао на пространом пољу
нашег сликарства.
 ББЛЕШКА

Борислав Михајловић рођен је 1922 године

у Иригу. Класичну гимназију заврпшо је у Срем-
ским Карловцима, а Филозофски факултет у
Београду. Сада је асистент у Музеју Вука и До-
ситеја у Београду.
Године 1947 издао је збирку песама („Пе-
сме”) под псеудонимом Б. М. Михиз.
Изузев једног одломка из огледа о Бранку
Радичевићу, сви остали радови у овој књизи об-
јављују се први пут.
✓
/
 С А Д Р Ж А Ј:

Стр.
Српско грађанскр песшшсгво ХУШ зека — — 5
Вранко Радичевиђ — — — — — — — 61
Михаило Лалић: „Свадба” — — — — — 177
* * *
Изложба слтса Миће Иааоаића — 213
 В . МихафговиЊ
ОГЛЕДИ

★
Ошрелва: Б. Пе^ЈогаиЈћ и (М. Бснрота
Твхничиои Јтрадник: Боокитр ПвЈкхвић
Кореасгар В. ОшиооЈевиЛ

★
Пјредадо (у пггашиу 01-1-1061 (подиие.
Рукопис 6р. 14. Шггиљшано Фшрилицом
у 5.000 ггриагврадса. Шташмињ^ зшарше-
во 7-1У-19б1 годние у ШтмпаЈрсисом
цредузећу ,,Омладина”, Веопрад, Ву-
лешцр озо{Ј(вод0 Мишића 10. Штаоша-
иигх таЈбадоа 14%.
КОНТРОЛНИ КУПОН
Ако је примерак
књиге неисправан, вра-
тите нам књигу зајед-
но са овим контролним
листом.
В. М И ХАИ ЛО ВИ Ћ :
ОГЛЕДИ

ЦЕНА 49 ДИНАРА