CrvenaVarijanovaZbirka Za Teoriju Cena

Varijanova zbirka
*Prevod Varijanove zbirke zadataka na Srpski jezik
Maja
Cene
830 zadataka
(+ teorija, ispravljene greske u resenjima I jos par detalja. Dopunjeno prvo izdanje)
Glave koje skripta obuhvata su:
Glava II: Budžetsko ograničenje...............1 Glava XVIII: Tehnologija...................133

Glava III: Preferencije.............................13 Glava XIX: Maksimiziranje profita....140
Glava IV: Korisnost.................................21 Glava XX: Minimiziranje troškova....148
Glava V: Izbor.........................................31 Glava XXI: Troškovne krive...............166
Glava VI:Tražnja.....................................44 Glava XXII: Ponuda preduzeća.........177
Glava VII:Otkrivena preferencija...........58 Glava XXIII:Ponuda grane.................184
Glava VIII:Jednačina Sluckog.................71 Glava XXIV: Monopol........................192
Glava IX: Kupovina i prodaja.................81 Glava XXV: Monopolsko ponasanje..210
Glava XXVI: Tržište faktora................216
Glava XXVII: Oligopol........................220
Glava XIV: Potrošačev višak...................95 Glava XXIX: Razmena........................234
Glava XV: Tržišna tražnja.....................104
Glava XVI: Ravnoteža...........................122
Glava 2: Budžetsko ograničenje
(Tačno/netačno, 11 pitanja)
1. Ako postoje dva dobra sa pozitivnim cenama i cena jednog dobra se smanji, dok prihodi i ostale
cene ostaju konstantne, tada će se budžetska linija pomeriti naniže.
NETAČNO
2. Ako je količina dobra 1 predstavljena na horizontalnoj, a dobra 2 na vertikalnoj osi i ukoliko je

cena dobra 1 jednaka p1 a cena dobra 2 p2, tada je nagib budžetske linije jednak -p2/p1.
NETAČNO
3. Ako se sve cene udvostruče, a prihod ostane nepromenjen, budžetska linija se neće pomerati jer
se relativne cene ne menjaju.
NETAČNO
4. Ako postoje dva dobra, gde jedno dobro ima pozitivnu, a drugo dobro negativnu cenu, onda će
nagib budžetske linije biti pozitivan.
TAČNO
5. Ako se sve cene udvostruče, a prihod utrostruči, onda će budžetska linija postati strmija.
NETAČNO
6. Ako je dobro 1 na horizontalnoj, a dobro 2 na vertikalnoj osi, tada povećanje cene dobra 1 neće
promeniti horizontalno presecanje budžetske linije.
NETAČNO
7. Ako postoje dva dobra i cene oba dobra porastu, onda budžetska linija mora postati strmija.
NETAČNO
8. Postoje dva dobra. Vi znate koliko dobra 1 potrošač može da priušti ukoliko ceo svoj dohodak
potroši na dobro 1. Ako vam je poznat odnos cena dva dobra, onda možete nacrtati potrošačevu
budžetsku liniju bez dodatnih informacija.
TAČNO
9. Potrošač preferira više u odnosu na manje od svakog dobra. Njeni prihodi rastu, a cena jednog
od ovih dobara opada, dok cene ostalih dobara ostaju nepromenjene. Te promene mora da su ga
dovele u bolji položaj.
TAČNO
10. Postoje 3 dobra. Cena dobra 1 je 1, cena dobra 2 je +1, a cena dobra 3 iznosi +2. Fizički je
moguće da potrošač konzumira svako dobro u ne negativnim količinama. Potrošač koji ima
prihod od 10, može da konzumira 5 jedinica dobra 1 i 6 jedinica dobra 2.
TAČNO
11. Pad prihoda usmerava budžetsku liniju oko prvobitno raspoložive potrošnje. NETAČNO
KOPIRNICA MINA Spremanje ispita: Maja 061/1040881

1
Glava 2: Budžetsko ograničenje (44 zadataka)
2.1**************************************Tezina:1******************************Tacno:A
Ako sav svoj prihod potroši na limun i mandarine, Isabella može da priušti samo 30 limuna i 8 mandarina
dnevno. Ona bi takodje mogla da iskoristi čitav svoj budžet na kupovinu 6 limuna i 14 mandarina
dnevno. Cena limuna je 6 gvineja. Koliki je Isabellin dnevni prihod?
(a) 372 gvineje
(b) 377 gvineja
(c) 371 gvineje
(d) 363 gvineje
(e) ništa od gore navedenog
2.2**************************************Tezina:1******************************Tacno:C
Ako sav svoj prihod potroši na voće i hleb, Maria može priuštiti samo 11 kg voća i 4 hleba dnevno. Ona bi
takođe mogla mogla da iskoristi čitav svoj budžet u kupovini 3 kilograma voća i 8 hleba dnevno. Cena
voća je 6 pesosa. Koliki je Marijin dnevni prihod?
(a) 115 pesosa
(b) 119 pesosa
(c) 114 pesosa
(d) 105 pesosa
(e) ništa od gore navedenog.
2.3 ************************************Tezina 2******************************Tacno: A i C

Matt konzumira kokice i salate od morskih plodova. Kokice su 1 dolar po kesici, dok je cena salate od
morskih plodova 2 dolara. Matt sebi dozvoljava da potroši najviše 13 dolara dnevno na hranu. On
takođe ograničava svoju potrošnju na 5.500 kalorija dnevno. Kesica kokica ima 1000 kalorija, a salata od
morskih plodova 500 kalorija. Ako Matt svaki dan troši ceo svoj budžet i ne prelazi kalorijsko ograničenje
onda on:
(a) može da pojede do 3 kesice kokica dnevno, ali ne više.
(b) može da pojede do 1 kesice kokica dnevno, ali više od toga.
(c) dnevno može konzumirati do 5 salata od morskih plodova, ali ne više.
(d) može da pojede do 4 kesice kokica dnevno, ali ne više.
2.4 ************************************Tezina 2********************************Tacno: A

Quincy konzumira ding dong kolačiće i salate od morskih plodova. Cena ding dong-a je 1 dolar po kesici a
cena salate od morskih plodova je 4 dolara. Quincy sebi dozvoljava da potroši najviše 23 dolara dnevno
na hranu. On takođe ograničava svoj unos na 3.300 kalorija dnevno. Kesica ding dong kolačića ima 600
kalorija, dok salata od morskih plodova ima 300 kalorija. Ako svaki dan troši ceo svoj budžet i ne prelazi
ograničenje u kalorijama onda:
(a) može da pojede do 3 kesice ding dong-a dnevno, ali ne više od toga.
(b) može da pojede do 1 kesice ding dong-a dnevno, ali više od toga.
(c) dnevno može konzumirati do 5 salata od morskih plodova, ali ne više od toga.
(d) može da pojede do 4 kesice ding dong-a dnevno, ali ne više.
2
2.5 *************************************Tezina 2*******************************Tacno: A
Tereza troši ceo svoj budžet i konzumira 6 jedinica x i 20 jedinica y. Cena x duplo je veća od y. Njen
prihod se udvostručuje, i cena y se udvostručuje, ali cena x ostaje ista. Ako nastavi da kupuje 20 jedinica
y koji je najveći broj jedinica x koje ona može da priušti?
(a) 12
(b) 6
(c) 14
(d) 16
(e) Ne postoji dovoljno informacija za odgovor
2.6. ************************************Tezina 1********************************Tacno: A
Linda troši ceo svoj budžet i troši 15 jedinica x i 19 jedinica y. Cena x duplo je veća od y. Njen prihod se
udvostručuje, i cena y se udvostručuje, ali cena x ostaje ista. Ako nastavi da kupuje 19 jedinica y, koji je
najveći broj jedinica x koje ona može da priušti?
(a) 30
(b) 15
(c) 32
(d) 34
(e) Ne postoji dovoljno informacija za odgovor
2.7 ************************************Tezina 2*******************************Tacno: C

U prvoj godini cena dobra x je bila 1, cena dobra y bila je 1, a prihod 30.
U drugoj godini, cena dobra x je bila 6, cena dobra y je bila 5, a prihod 30.
Na grafikonu gde je x predstavljeno na horizontalnoj osi, a y na vertikalnoj, nova budžetska linija je:
(a) horizontalnija od prethodne i leži ispod nje.
(b) horizontalnija od prethodne i leži iznad nje.
(c) strmija od prethodne i leži ispod nje.
(d) strmija od prethodne i leži iznad nje.
2.8 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C

U prvoj godini cena dobra x bila je 4, cena dobra y 2, a prihod 60.
U drugoj godini, cena x je bila 17, cena y je bila 8, a prihod 60.
Na grafikonu gde je x predstavljeno na horizontalnoj osi, a y na vertikalnoj, nova budžetska linija je:
(a) horizontalnija od prethodne i leži ispod nje.
(b) horizontalnija od prethodne i leži iznad nje.
(c) strmija od prethodne i leži ispod nje.
(d) strmija od prethodne i leži iznad nje.
2.9 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: D

Ako potroši čitav svoj budžet, Vanessa može priuštiti 47 kajsija i 10 trešanja. Može da priušti i samo 20
kajsija i 19 trešanja. Cena kajsije je 18 centi.
Koja je cena trešanja u centima?
(a) 64
(b) 3
(c) 21
(d) 54

3
2.10***********************************Tezina 1********************************Tacno: D
Ako potroši ceo svoj budžet, Heidi može priuštiti 39 breskvi i 12 krušaka. Ona takođe može da priušti 24
breskvi i 17 kruškaka. Cena breskve je 9 centi. Kolika je cena kruške u centima?
(a) 37
(b) 3
(c) 12
(d) 27
2.11***********************************Tezina 1*********************************Tacno: B
Heidi koristi dva dobra: banane i jabuke. Cena banane je 30 maraka, a jabuke su 15 maraka. Ako je njen
prihod 210 maraka, koliko banana može da kupi ako troši sav prihod na banane?
(a) 5
(b) 7
(c) 14
(d) 10
2.12 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: B

Tereza koristi dva dobra: mango i dinje. Cena manga je 30 jena, a cena dinje je 15 jena. Ako je njen
prihod 180 jena, koliko manga može da kupi ako potroši sav prihod na njih?
(a) 4
(b) 6
(c) 12
(d) 9
2.13 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: B

Yoram troši celokupni prihod na 11 vreći žira i 5 sanduka lešnika. Cena žira je 4 dolara po vreći, a njegov
prihod je 94 dolara. On može samo da priušti paket sa A vrećom žira i B sandukom lešnika koji
zadovoljavaju jednačinu budžeta:
(a) 4A + 12B = 94.
(b) 8A + 20B = 188
(c) 6A + 10B = 94.
(d) 4A + 14B = 96.
2.14***********************************Tezina 1******************************Tacno: B
Eduardo troši celokupni prihod na 12 pakovanja žira i 2 sanduka lešnika. Cena žira je 2 dolara po
pakovanju, a njegov prihod 34 dolara. On može samo da priušti potrošačku korpu sa A pakovanja žira i B
sanduka lešnika, šta od navedenog zadovoljava budžetsku jednačinu?
(a) 2A + 7B = 34.
(b) 4A + 10B = 68.
(c) 4A + 5B = 34.
(d) 2A + 9B = 36.

4
2.15 ***********************************Tezina1 *******************************Tacno: C
Harri kupuje dve robe, knjige i banane. Cena knjige sa mekim koricama je 4 dolara po knjizi, a cena
banane je 3 dolara po svežnju banana . Ako Harri potroši sav svoj prihod na banane, mogao bi da priušti
12 svežanja banana nedeljno. Koliko knjiga bi mogao da kupi ako sav svoj prihod potroši na knjige sa
mekim koricama?
(a) 36
(b) 48
(c) 9
(d) 16
2.16 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: E

Pretpostavimo da su cene dobra x i dobra y udvostručene, a prihodi utrostručeni. Na grafikonu gde je x
predstavljeno na horizontalnoj, a y na vertikalnoj osi:
(a) budžetska linija postaje strmija i pomera se prema unutra.

(b) budžetska linija postaje horizontalnija i pomera se prema spolja.
(c) budžetska linija postaje horizontalnija i pomera se prema unutra.
(d) nova budžetska linija je paralelna sa starom budžetskom linijom i nalazi se ispod nje.
2.17 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: D

Pretpostavimo da se cena dobra x utrostruči, a cena dobra y udvostruči dok prihod ostaje isti. Na
grafikonu gde je budžetska linija predstavljena na horizontalnoj osi, a y na vertikalnoj osi, nova
budžetska linija:
(a) je horizontalnija od prethodne i leži ispod nje.

(b) je horizontalnija od prethodne i leži iznad nje.
(c) prelazi preko stare budžetske linije.
(d) je strmija od prethodne i leži ispod nje.
(e) je strmija od prethodne i leži iznad nje
2.18 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: C

Dok je putovala u inostranstvo, Tammi je potrošila sav novac iz svoje torbe na kupovinu 5 tanjira
špageta i 6 ostriga. Špagete koštaju 8 jedinica lokalne valute po tanjiru, a Tammi je imala 82 jedinice
valute u torbici. Ako s označava broj tanjira špageta, a o označava broj kupljenih ostriga, kombinacija
koju je mogla nabaviti samo novcem iz njene tašne je predstavljena jednačinom:
(a) 82 + 6o = 82.
(b) 6s + 8o = 82.
(c) 8s + 7o = 82.
(d) 5s + 6o = 82.
(e) Nema dovoljno informacija da bi se utvrdio odgovor.

5
2.19 **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Billi Bob želi da dobije na težini kako bi mogao da igra fudbal. Billi konzumira samo milkšejkove
i spanać. Milkšejk ga košta 1 USD, a spanać ga košta 2 USD po porciji. Milkšejk ima 850 kalorija, a porcija
spanaća ima 200 kalorija. Billi Bob nikada ne troši više od 20 dolara dnevno na hranu i on uvek pojede
najmanje 8000 kalorija dnevno. Šta je od sledećeg nužno istinito?
(a) Billi Bob konzumira najmanje 9 milkšejkova dnevno.

(b) Billi Bob nikada ne konzumira više od 6 obroka spanaća dnevno
(c) Billi Bob nikada ne konzumira pozitivne količine obe robe.
(d) Billi Bob konzumira samo milkšejk.
2.20************************************Tezina 2********************************Tacno: D
Lars konzumira samo krompir i haringu. Kada je cena krompira bila 9 kruna po vreći i cena haringi 5
kruna po kilogramu, on je potrošio celokupni mesečni prihod da kupi 5 vreći krompira i 10 kilograma
haringi. Sada vlada subvencioniše krompir. Cene na tržištu se nisu promenile, ali potrošači dobijaju
subvenciju od 5 kruna za svaku potrošenu vreću krompira. Da bi platila ovu subvenciju, vlada je uvela
porez na dohodak. Lars isplaćuje porez na prihod od 20 kruna mesečno. Ako je s broj vreća krompira, a c
je broj kilograma haringi, koja je Larsova nova jednačina budžeta?
(a) 9s + 5c = 100.
(b) 14s + 5c = 95.
(c) 4s + 5c = 95.
(d) 4s + 5c = 75.
(e) 14s + 5c = 120.
2.21***********************************Tezina 1*********************************Tacno: C
Ako biste potrošili celokupni prihod, mogli biste priuštiti 4 jedinice x i 8 jedinica y ili 8
jedinica x i 4 jedinice y. Ako potrošite ceo prihod na x, koliko jedinica x možete kupiti?
(a) 20
(b) 17
(c) 12
(d) nema dovoljno informacija da bi se utvrdila količina x
2.22 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: C

Ako biste potrošili celokupni prihod, mogli biste priuštiti 5 jedinica x i 15 jedinica y ili 15 jedinica x i 5
jedinica y. Ako potrošite celokupni prihod na x, koliko jedinica x možete kupiti?
(a) 35
(b) 24
(c) 20
(d) nema dovoljno informacija da bi se utvrdila količina x

6
2.23 **********************************Tezina 1*********************************Tacno: C
Bella-ina budžetska linija za x i y zavisi od svega navedenog, osim:
(a) iznosa novca koji mora da potroši na x i y.

(b) cene x
(c) njene preferencije između x i y
(d) cene y
2.24 **********************************Tezina 1*********************************Tacno: D

Vaše ograničenje budžeta za dve robe A i B je 12A + 4B = I gde je I vaš prihod. Trenutno trošite više od 45
jedinica B. Da biste dobili još 5 jedinica A, od koliko jedinica B biste morali da odustanete?
(a) 0,33
(b) 0,07
(c) 3
(d) 15
2.25 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: D

Vaše ograničenje budžeta za dve robe A i B je 6A + 3B = I gde je I vaš prihod. Trenutno trošite više od 12
jedinica B. Da biste dobili još 2 jedinice A, od koliko jedinica B biste morali da odustanete?
(a) 0,50
(b) 0,25
(c) 2
(d) 4
2.26 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A

Mladi Alasdair voli lizalice, a ne voli ovsenu kašu. Da bi ga naterala da jede dovoljno ovsene kaše, a da bi
ga sprečila da jede previše lizalica, mama mu plaća 10 penija za svaku četvrtinu ovsene kaše koju pojede.
Jedini način da dobije lizalice je da ih kupi u radnji, gde lizalice koštaju po 5 penija. Pored toga što
zarađuje jedeći ovsenu kašu, Alasdair dobija i dodatak od 10 penija nedeljno. Ako Alasdair konzumira
samo ovsene pahuljice i lizalice i ako se na grafikonu ovsene kaše nalaze na horizontalnoj, a lizalice na
vertikalnoj osi, Alasdairova budžetka linija:
(a) ima nagib 2.

(b) ima nagib manji od -2.
(c) ima nagib -2.
(d) ima nagib 1/2.
(e) ima nagib veći od 2

7
2.27 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: C
Chuzzlevits imaju prihod od $m nedeljno. Neka x predstavlja hranu, a y sva ostala dobra.
Neka je Px cena hrane, a Py cena ostalih dobara. Oni mogu da koriste markice za hranu, kako bi kupili
hranu po ceni Px(1-s) sve do x* jedinica hrane nedeljno. Ako kupuju više hrane od x*, oni moraju da
plate punu cenu, Px za dodatne jedinice. Njihov nedeljni prihod je veći od Px(1-s)x*.
Maksimalna količina hrane koju mogu kupiti nedeljno je:
(a) x* + (m/Px)
(b) (m + x*) / Px
(c) (m / Px) + sx*
(d) m / (1 - s)Px
(e) (m + Px) / (1 – s)Px
2.28 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: C

Edmund mora da plati 6 dolara za svaku kasetu punk rock videa (što je predstavljeno sa V). Ako je
Edmundu plaćeno 24 dolara po vreći za preuzeto smeće, (što je predstavljeno sa G) i ako mu rođaci
pošalju dodatak u iznosu od 192 USD, tada je njegova budžetska linija opisana jednačinom:
(a) 6V = 24G.
(b) 6V + 24G = 192.
(c) 6V - 24G = 192.
(d) 6V = 192 - G.
(e) Ništa od ponuđenog
2.29 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: C

Edmund mora da plati 6 dolara za kasete punk rock videa, (što je predstavljeno sa V). Ako je Edmundu
plaćeno 24 dolara po vreći za preuzeto smeće, (što je predstavljeno sa G) i ako mu rođaci pošalju
dodatak u iznosu od 168 USD, tada je njegova budžetska linija opisana jednačinom:
(a) 6V = 24G.
(b) 6V + 24G = 168.
(c) 6V - 24G = 168.
(d) 6V = 168 - G.
2.30 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: C

Ako imate prihod od 40 USD da potrošite, ako roba 1 košta 4 USD po jedinici, a roba 2 košta 20 dolara po
jedinici, tada se jednačina za vašu budžetsku liniju može napisati kao:
x₁ x₂
(a) 4 + 20 = 40
x₁+x₂
(b) 24
= 40
(c) x₁ + 5x₂ = 10.
(d) 5x₁ + 21x₂ = 41.
(e) 24 (x₁ + x₂) = 40

8
2.31************************************Tezina 0********************************Tacno: C
Ako imate prihod od 36 USD da potrošite, ako roba 1 košta 4 USD po jedinici, a roba 2 košta 12 dolara po
jedinici, tada se jednačina za vašu budžetsku liniju može napisati kao:
(a) x₁ /4 + x2/12 = 36.

(b) (x1 + x2)/(16) = 36.
(c) x₁ + 3x2 = 9.
(d) 5 x₁ + 13x2 = 37.
(e) 16 (x₁ + x2) = 36.
2.32 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: A

Mogli biste da priuštite tačno 5 jedinica x i 17 jedinica y ili 8 jedinica x i 5 jedinica y. Ako odlučite da
potrošite sav prihod na y, koliko jedinica y biste mogli da kupite?
(a) 37
(b) 25
(c) 49
(d) 13
2.33***********************************Tezina 1*********************************Tacno: A
Mogli biste da priuštite tačno 6 jedinica x i 17 jedinica y ili tačno 9 jedinica x i 8 jedinica y. Ako odlučite
da potrošite sav prihod na y, koliko jedinica y možete priuštiti?
(a) 35
(b) 26
(c) 44
(d) 15
2.34***********************************Tezina 0*********************************Tacno: B
Murphi je konzumirao 100 jedinica X i 50 jedinica Y kada je cena X proizvoda bila 2 a cena Y 4. Ako je
cena X porasla na 5, a cena Y na 7, koliko Murphijevi prihodi moraju da se povećaju da bi još uvek mogao
da priušti svoju originalnu kombinaciju?
(a) 600
(b) 450
(c) 300
(d) 900

9
2.35************************************Tezina 0******************************Tacno: B
Murphi je konzumirao 100 jedinica X i 50 jedinica Y kada je cena X bila 2 a cena Y bila 4. Ako je cena X
porasla na 6, a cena Y porasla na 8, koliko Murphijevi prihodi moraju da se povećaju da bi još uvek
mogao da priušti svoju originalnu kombinaciju?
(a) 800
(b) 600
(c) 400
(d) 1200
2.36 ***********************************Tezina 0******************************Tacno: C

Ovog vikenda, Marta ima vremena da pročita 40 stranica ekonomije i 30 stranica sociologije. Takođe,
ona može da pročita 20 stranica ekonomije i 70 stranica sociologije. Koji od ovih jednačina opisuju sve
kombinacije stranica ekonomije, E; i sociologije, S, koje bi mogla da čita preko vikenda?
(a) E + S = 70
(b) E/2 + S = 50
(c) 2E + S = 110
(d) E + S = 90
(e) Sve gore navedeno
2.37 ***********************************Tezina 0******************************Tacno: C

Ovog vikenda Marta ima vremena da pročita 40 stranica ekonomije i 30 stranica sociologije. Takođe,
može pročitati 20 stranica ekonomije i 110 stranica sociologije. Koji od ovih jednačina opisuju sve
kombinacije stranica ekonomije, E; i sociologija, S; koje bi mogla da pročita preko vikenda?
(a) E + S = 70
(b) E/2 + S = 50
(c) 4E + S = 190
(d) E + S = 130
(e) Sve gore navedeno.
2.38 ***********************************Tezina 2******************************Tacno: A

Oglase u poslovnom časopisu čita 300 advokata i 1000 direktora. Sa druge strane, oglase u potrošačkim
publikacijama čita 250 advokata i 300 direktora. Ako Hari ima budzet od 3.600 dolara za oglašavanje, ako
je cena oglasa u poslovnom časopisu 600 USD, a cena oglasa u potrošačkom časopisu 300 dolara, onda
bi kombinacija direktora i advokata koje bi mogao privući svojim budžetom za oglašavanje bila
predstavljena vrednostima linijskog segmenta koji se kreće između dve grupe tačaka oko vrednosti:
(a) (3000; 3600) i (1800; 6000).

(b) (3600; 4200) i (1800; 7200).
(c) (0; 3600) i (1800; 0).
(d) (3600; 0) i (0; 7200).
(e) (2400; 0) i (0; 6000).

10
2.39 ***********************************Tezina 2******************************Tacno: A
Oglase u poslovnom časopisu čita 300 advokata i 1000 direktora. Sa druge strane, oglase u potrošačkim
publikacijama čita 250 advokata i 300 direktora. Ako Hari ima budzet od 2.600 dolara za oglašavanje, ako
je cena oglasa u poslovnom časopisu bila 400 USD, a cena oglasa u potrošačkom časopisu 200 dolara,
onda bi kombinacija direktora I advokata koje bi mogao privući svojim budžetom za oglašavanje bila
predstavljena vrednostima linijskog segmenta koji se kreće između dve grupe tačaka oko vrednosti:
(a) (3250; 3900) i (1950; 6500).

(b) (3900; 4550) i (1950; 7800).
(c) (0; 3900) i (1950; 0).
(d) (3900; 0) i (0; 7800).
(e) (2600; 0) i (0; 6500).
2.40 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B

U ekonomiji Munga, o kojoj je bilo reči u vašoj knjizi, postoji treća osoba zvana Ike. Ike ima crvenu
valutu, u iznosu od 56 i plavu valutu u iznosu od 10. Cene plave valute su predstavljene kao pjv [plava
jedinica valute] i iznose 1 pjv po komadu ambrozije i 1 pjv po komadu žvake. Cene u crvenoj valuti su 2
cjv [crvena jedinica valute] po komadu ambrozije i 6 cjv po komadu žvake. Ike mora da plati dva puta za
ono što kupi, jednom u crvenoj valuti, a jednom u plavoj valuti. Ako Ike potroši ceo iznos plave valute, ali
ne i ceo iznos crvene valute, onda mora da:
(a) konzumira najmanje 9 jedinica žvaki

(b) konzumira najmanje 1 jedinicu ambrozije.
(c) konzumira tačno duplo više žvaka od ambrozije.
(d) konzumira najmanje 17 jedinica žvaki.
(e) konzumira jednake količine ambrozije i žvaka.
2.41 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B

U ekonomiji Munga, o kojoj je bilo reči u vašoj knjizi, postoji treća osoba zvana Ike. Ike ima crvenu
valutu u iznosu od 40 i plavu valutu u iznosu od 10. Cene plave valute su označene kao pjv [plava jedinica
valute] I iznose 1 pjv po komadu ambrozije i 1 pjv po komadu žvake. Cene u crvenoj valuti su 2 cjv
[crvena jedinica valute] po komadu ambrozije i 6 cjv po komadu žvake. Ike mora da plati dva puta za ono
što kupi, jednom u crvenoj valuti, jednom u plavoj valuti.) Ako Ike potroši sav svoj plavi prihod, ali ne I
ceo iznos crvene valute, onda mora da:
(a) konzumira najmanje 5 komada žvaki.

(b) konzumira najmanje 5 jedinica ambrozije.
(c) konzumira tačno duplo više žvaki od ambrozije.
(d) konzumira najmanje 14 komada žvaki
(e) konzumira jednake količine ambrozije i žvaka.

11
2.42 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Il, konzumira samo dve robe, hrskave pahuljice i olovke. Svaka olovka košta 1 USD. Svaka kutija pahuljica
košta 2 dolara, ali unutra ima besplatnu olovku. Olovke iz kutije se mogu dobiti bez ikakve cene. Ako
predstavimo njegov budžetski skup s olovkama prikazanim na horizontalnoj osi, tada će njegova linija
budžeta biti ograničena na dva dela sa nagibima:
(a) 0 i -1
(b) 0 i -2.
(c) 0 i -5.
(d) 0 i ꚙ
(e) 0 i +2
2.43 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: D

Pretpostavimo da postoje dve robe, cene obe robe su pozitivne i prihod potrošača je takođe pozitivan.
Ako se prihod potrošača udvostruči, a cena obe robe se utrostruči:
(a) potrošačka budžetska linija postaje sve strmija i pomera se ka spolja

(b) nagib potrošačke budžetske linije se ne menja, već se budžetska linija pomera dalje od koordinatnog
početka
(c) potrošačka budžetska linija postaje sve strmija i pomera se ka spolja
(d) nagib potrošačke budžetske linije se ne menja, već se budžetska linija pomera ka koordinatnom
početku
(e) potrošačka budžetska linija postaje horizontalnija i pomera se ka unutra
2.44 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: B

Thomas konzumira kafu (C) i krofne (D). Njegov budžet je opisan jednačinom D = 20-2C. Kasnije bi se
njegova budžetska linija mogla opisati jednačinom D = 10-C. Promena između ranije budžetske linije i
kasnije može se objasniti sledećim.
(a) Cena kafe i Thomasov prihod se povećao

(b) Cena kafe je porasla, a Thomasov prihod se smanjio.
(c) Cena kafe se smanjila a Thomasov prihod se povećao.
(d) Cene kafe i Thomasovih prihoda su se smanjili.
(e) Thomasova korisnost za krofne opada

12
GLAVA 3: Preferencije
(tačno/netačno, 14 pitanja)
1. Ako su preferencije tranzitivne, više je uvek preferirano u odnosu na manje.
NETAČNO
2. Osoba sa refleksivnim preferencijama je neko ko ne kupuje pažljivo.
NETAČNO
3. Ukoliko neko ima funkciju korisnosti U = 10000 + 2 min(x,y), tada su za tu osobu x i y savršeni
komplementi.
TAČNO
4. Potrošač sa konveksnim preferencijama koji je indiferentan između korpi (1,2) i (9,6) bi želeo
korpu (5,4) barem onoliko koliko i druge dve korpe.
TAČNO
5. Potrošač sa konveksnim preferencijama koji je indifirentan između korpi (2,3) i (10,9) bi želeo
korpu (6,6) barem onoliko koliko i druge dve navedene korpe.
TAČNO
6. Ukoliko postoje dva dobra i potrošač preferira više u odnosu na manje svakog dobra, i ako postoji
opadajuća granične stope supstitucije, tada su preferencije konveksne.
TAČNO
7. Ako su preferencije konveksne, tada za bilo koju korpu dobara X, skup korpi dobara koje su
lošije od X je konveksan skup.
NETAČNO
8. Bill Katz preferira veću količinu dobra 1 u odnosu na manju količinu tog dobra i manju količinu
dobra 2 u odnosu na veću količinu istog dobra. On ima konveksne preferencije. Ako nacrtamo
njegove krive indiferentnosti sa dobrom 1 na horizontalnoj i dobrom 2 na vertikalnoj osi, njegove
krive indiferentnosti će imati pozitivan nagib ali postaju strmije sa porastom.
NETAČNO
9. Granična stopa supstitucije meri rastojanje između 2 paralelne krive indiferentnosti.
NETAČNO
10. Ambrozije ima krivu indiferentnosti datu funkcijom y = 20 – 4x ½. Kada Ambrozije troši korpu
(4,16) njegova granična stopa supstitucije je -5/4.
NETAČNO
11. Nensin profesor psihologije će joj dati ocenu koja je najveća ocena od tri kolokvijuma u toku
semestra. Nensi ima konveksne preferencije u okviru mogućih poena sa kolokvijuma.
NETAČNO
12. Ako Melodija ima više klasičnih nego rok n rol ploča, voljna je da razmeni tačno 1 klasičnu ploču
za 2 rok n rol ploče, ali ako ima više rok n rol ploča od klasičnih, spremna je da zameni 1 rok n
rol ploču za 2 klasične ploče. Melodija ima konveksne preferencije.
NETAČNO
13. Josefina kupuje ¾ mleka i 2 kg putera, kada se mleko prodaje za 2,5 dolara, puter se prodaje za 1
dolar. Vilma kupuje 2/4 mleka i 3 kg putera po istim cenama. Josefinina marginalna stopa
supstitucije između mleka i putera je veća od Vilmine.
NETAČNO može da ima striktno tranzitivne relacije, ali je malo verovatno
14. Potrošač koji ne može da uoči male razlike u količini vode u pivu može da ima striktno
tranzitivne relacije, ali je malo verovatno da ima tranzitivno indiferentan odnos.TAČNO

13
GLAVA 3: Preferencije (27 zadataka)
3.1 *********************************Tezina 1*****************************Tacno: B

Fanni troši dobra x i y. Njene krive indiferentnosti opisane su formulom y=k /(x + 7). Veće vrednosti k
odgovaraju boljim krivama indiferentnosti. Šta je od sledeceg istinito?
(a) Fanni voli dobro y, a ne voli dobro x.

(b) Fanni preferira korpu (8; 9) više nego korpu (9; 8).
(c) Fanni preferira korpu (9; 5) više nego korpu (5; 9).
(d) Fanni voli dobro x, a ne voli dobro y .
(e) Više od jedne od gore navedenih izjava je tačno.
3.2. ***********************************Tezina 1*********************************Tacno: B

Heidi troši robu x i y. Njene krive indiferentnosti su opisane formulom y = k/(x + 6). Veće vrednosti k
odgovaraju boljim krivama indiferentnosti. Šta je od sledeceg istinito?
(a) Heidi voli dobro y, a ne voli dobro x.

(b) Heidi preferira korpu(10; 15) više nego korpu (15; 10).
(c) Heidi preferira korpu (9; 8) više nego korpu (8; 9).
(d) Heidi voli dobro x, a ne voli dobro y.
3.3 ***********************************Tezina 1*********************************Tacno: D

Georgijeve krive indiferentnosti su krugovi čiji su centri (18; 20). U poredjenju bilo koja dva indiferentna
kruga, radije bi bio na unutrašnjem nego na spoljašnjem. Šta je od navedenog tacno?
(a) Georgeove preferencije nisu potpune.

(b) George više preferira korpu (24; 26) nego (14; 17).
(c) George više preferira korpu (14; 26) nego (14; 17).
(d) George više preferira korpu (16; 19) nego (23; 26).
3.4 ************************************Tezina 1********************************Tacno: D

Joramove krive indiferentnosti su krugovi, čiji su centri (12; 19). U poredjenju bilo koja dva kruga
indiferencije, radije bi bio na unutrašnjem nego na spoljasnjem. Koji od navedenih odgovora je tačan ?
(a) Joramove sklonosti nisu potpune.

(b) Joram više preferira (18; 25) nego (8; 16).
(c) Joram više preferira (8; 25) nego (8; 16).
(d) Joram više preferira (8; 17) nego (18; 28).

14
3.5***********************************Tezina 1**********************************Tacno: B
Manuel konzumira samo jabuke i banane. Preferira više jabuka nego manje jabuka, ali se zasiti i od
banana. Ako konzumira manje od 17 banana nedeljno, smatra da je jedna banana savršena zamena za
jednu jabuku. Medjutim, morali biste mu platiti jednu jabuku za svaku bananu koju konzumira nakon 17
banana. Kriva indiferentnosti koja prolazi kroz korpu potrošnje sa 25 jabuka i 26 banana takođe prolazi
kroz tacku sa A jabuka i 11 banana, gde je A jednako:
(a) 21
(b) 22
(c) 24
(d) 26
3.6 ***********************************Tezina 1*********************************Tacno: B

Vilbur konzumira samo jabuke i banane. Preferira više jabuka nego manje jabuka, ali se zasiti od banana.
Ako konzumira manje od 18 banana nedeljno, smatra da je jedna banana savršena zamena za jednu
jabuku. Medjutim, morali biste mu platiti jednu jabuku za svaku bananu koju konzumira nakon 18
banana. Kriva indiferentnosti koja prolazi kroz korpu potrošnje sa 27 jabuka i 30 banana takođe prolazi
kroz tacku sa A jabuka i 13 banana, gde je A jednako:
(a) 17
(b) 20
(c) 26
(d) 28
3.7 ***********************************Tezina 1*********************************Tacno: E

Ako su dve robe poželjne, a preferencije su konveksne, tada:
(a) mora postojati pomak u krivama indiferentnosti.

(b) indiferentne „krive“ moraju biti ravne linije.
(c) ako su dve korpe indirektne, tada je prosek dve korpe gori od bilo koje.
(d) granična stopa supstitucije je konstantna duž krive indiferentnosti
3.8 ************************************Tezina 2********************************Tacno: B

Ako postoje samo dve robe, ako više dobra 1 ima prednost nego manje, a ako je manje dobra 2 uvek
preferirano više nego više dobra 2, tada:
(a) krive indiferentnosti se naginju na dole.

(b) krive indiferentnosti se naginju prema gore.
(c) krive indiferentnosti se mogu seći.
(d) krive indiferentnosti mogu imati oblik elipse.

15
3.9*************************************Tezina 2********************************Tacno: D
Ako su dve robe savršeni komplementi:
(a) postoji tačka zasićenja krive indiferentnosti koja okružuje ovu tačku.
(b) potrošači će kupovati samo jeftiniju od dve robe.
(c) krive indiferentnosti imaju pozitivan nagib.
(d) ništa od gore navedenog.
3.10 ************************************Tezina 2*******************************Tacno: C

Relacija "preferira se više" između potrošačkih korpi samo je jedan primer binarne relacije. Drugi primer
binarne relacija je „ on je rodjeni brat“ i definisana je nad skupom svih ljudi. Neka xRy znači da je osoba
X rodjeni brat osobe y.
(a) Odnos R je refleksivan, tranzitivan i potpun.

(b) Odnos R je tranzitivan i potpun, ali nije refleksivan.
(c) Odnos R je tranzitivan, ali nije potpun niti refleksivna.
(d) Odnos R je potpun, ali nije tranzitivna niti refleksivna.
(e) Odnos R nije ni refleksivna, ni tranzitivna, ni potpuna
3.11. ************************************Tezina 1*******************************Tacno: C
Preferencije se smatraju monotonim ako:
(a) sva dobra moraju biti potrošena u fiksnim proporcijama.

(b) su sva dobra savršeni supstituti
(c) više je uvek preferirano nego manje.
(d) se smanjuje granična stopa supstitucije.
3.12************************************Tezina: 3*******************************Tacno: C
Tobi Talkalot se pretplaćuje na lokalnu telefonsku uslugu koja naplaćuje fiksnu naknadu od 10 USD
mesečno i omogućava mu da ima onoliko lokalnih telefonskih poziva koliko želi bez dodatnih troškova.
Neka je dobro 1 bude skup usluga koja nije lokalna upotreba telefona, a dobro 2 lokalna upotreba
telefona. (Postavite dobro 1 na horizontalnoj, a dobro 2 na vertikalnoj osi.) U ponedeljak Tobi nije
uopšte koristio telefon. Iz ovoga možemo zaključiti da je nagib njegove krive indiferencije potrošačke
korpe koju je odabrao u ponedeljak:
(a) pozitivna
(b) manja ili jednaka 0.
(c) 0.
(d) veća ili jednaka 0.
(e) negativna.

16
3.13 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: B
Kolega profesora Dobrića, dr. Kremčić, daje 3 semestralna ispita. On otpisuje najnižu, a svakom
studentu daje prosečnu ocenu na druga dva ispita. Polli Sigh ide na njegov kurs i ima 60 na prvom ispitu.
Neka je x2 njen drugi rezultat na drugom ispitu, a x3 njen rezultat na trećem ispitu. Ako izvučemo njene
krive indiferentnosti za rezultate na drugom i trećem ispitu, a x2 predstavimo na horizontalnoj, a x3
predstavimo na vertikalnoj osi, onda njena kriva indiferencija koja prolazi kroz tačku (x2; x3) = (50; 70) je:
(a) L-oblika sa nagibom gde je x2 = x3.

(b) tri linijska segmenta, jedan vertikalni, jedan horizontalni i jedan koji ide od (70; 60) do (60; 70).
(c) ravna linija koja kreće od (0; 120) do (120; 0).
(d) tri linijska segmenta, jedan vertikalni, jedan horizontalni i jedan koji ide od (70; 50) do (50; 70).
(e) kriva u obliku slova V sa tačkom na (50; 70).
3.14 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Čarlijeve krive indiferentnosti imaju jednačinu XB = constant/XA, gde veće konstante označavaju bolje
krive indiferentnosti. Čarli više preferira korpu (10; 19) nego korpu:
(a) (19; 10).

(b) (11; 18).
(c) (15; 15).
(d) više od jedne od ponuđenih
(e) nijednu od ovih korpi
3.15 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Čarlijeve krive indiferentnosti imaju jednačinu XB = constant/XA, gde veće konstante označavaju bolje
krive indiferentnosti. Čarli više preferira korpu (9; 19) nego korpu:
(a) (19; 9)
(b) (10; 18)
(c) (12; 15)
(d) više od jedne od ponuđenih
(e) nijednu od ovih korpi
3.16 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Ambrozija ima krive indiferentnosti sa jednačinom X2 = constant – 4X11/2 gde veće konstante odgovaraju
višim krivama indiferentnosti. Ako je dobro 1 na horizontalnoj osi, a dobro 2 na vertikalnoj osi, koliki je
nagib Ambrozijine krive indiferentnosti kada je njena potrošačka korpa (16; 9)?
(a) -16/9
(b) -9/16
(c) -0.50
(d) -13
(e) -4

17
3.17 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Ambrozija ima krive indiferentnosti sa jednačinom X2 = constant– 4X11/2 gde veće konstante odgovaraju
višim krivama indiferentnosti. Ako je dobro 1 na horizontalnoj osi i dobro 2 na vertikalnoj osi, koliki je
nagib Ambrozijine krive indiferentnosti kada je njena potrošačka korpa (9; 14)?
(a) -9/14
(b) -14/9
(c) -0.67
(d) -17
(e) -3
3.18 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Nensi Lerner pohađa predmet kod profesora Goodheart-a koji će računati samo njenu najbolju ocenu u
polugodištu i kod profesora Sterna koji će računati samo njenu najnižu ocenu na polugodištu. Na jednom
od predmeta, Nensi ima ocenu 40 na prvom polugodištu i 50 na drugom polugodištu. Ako se ocena na
prvom polugodištu meri na horizontalnoj osi, a njena ocena na drugom polugodištu na vertikalnoj osi,
njena kriva indifentnosti ima nagib nula u tački (40; 50). Stoga mora biti da:
(a) ovaj predmet može biti kod profesora Goodheart-a, ali ne može biti kod profesora Stern-a.
(b) ovaj predmet može biti kod profesora Sterna, ali ne može biti kod profesora Goodheart-a.
(c) ovaj predmet ne može biti ni kod profesora Goodheart-a ni kod Stern-a
(d) Ovaj predmet može biti I kod Goodheart-a I kod Sterna
(e) Nijedna opcija nije tačna
3.19 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Nanci Lerner pohađa predmet kod profesora Goodheart-a koji će računati samo njene najbolje ocenu na
polugodištu i kod profesora Sterna koji će računati samo njenu najnižu ocenu na polugodištu. Na jednom
od predmeta, Nanci ima ocjenu 70 na prvom polugodištu i 60 na drugom polugodištu. Ako se ocena na
prvom polugodištu meri na horizontalnoj osi a njena ocena na drugom polugodištu na vertikalnoj osi,
njena kriva indiferencije ima nagib nula u tački (70; 60). Stoga mora biti da:
(a) ovaj predmet može biti kod profesora Goodheart-a, ali ne može biti kod profesora Stern-a.
(b) ovaj predmet može biti kod profesora Sterna, ali ne može biti kod profesora Goodheart-a.
(c) ovaj predmet ne može biti ni kod profesora Goodheart-a ni kod Stern-a
(d) Ovaj predmet može biti I kod Goodheart-a I kod Sterna
(e) Nijedna opcija nije tačna
3.20 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: D
Ako grafički prikazujemo Marijine krive indiferentnosti sa avokadom na horizontalnoj osi i grejfrutom na
vertikalnoj osi, tada kad god ima više grejfruta od avokada, nagib njene krive indiferentnosti je -2. Kad
god ima više avokada nego grejfruta, nagib njene krive indiferentnosti je -1/2. Marija bi bila indiferentna
između korpi sa 11 avokada i 23 grejpfruta i korpe koja sadrži 19 avokada i:
(a) 15 grejpfruta
(b) 19 grejpfruta
(c) 11 grejpfruta
(d) 13 grejpfruta
(e) 14 grejpfruta

18
3.21 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: D
Ako grafički prikazujemo Marijine krive indiferentnosti sa avokadom horizontalnoj osi i grejpfrutom na
vertikalnoj osi, tada kad god ima više grejfruta od avokada, nagib njena krive indiferentnosti je -2. Kad
god ima više avokada nego grejfruta, nagib je -1/2. Marija bi bila indiferentna između korpe sa 24
avokada i 36 grejpfruta i druge korpe koja sadrži 32 avokada i:
(a) 28 grejpfruta
(b) 32 grejpfruta
(c) 24 grejpfruta
(d) 26 grejpfruta
(e) 27 grejpfruta
3.22 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Napomenimo da Tomijeva majka meri slanje bilo koje korpe namirnica prema svojoj omiljenoj korpi,
prema zbiru apsolutnih vrednosti razlika, izmedju korpi. Njena omiljena korpa za Tomija je (2; 7), to jest,
2 kolačića i 7 čaši mleka. Kriva indiferentnosti Tomijeve majke koja prolazi kroz tačku (c; m) = (5; 4)
takođe prolazi i kroz:
(a) tačku (8; 1).

(b) tačke (2; 1), (8; 7), i (5; 10).
(c) tačku (2; 7).
(d) tačke (5; 7), (2; 4), i (2; 10).
3.23 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Napomenimo da Tomijeva majka meri slanje bilo koje korpe namirnica prema svojoj omiljenoj korpi,
prema zbiru apsolutnih vrednosti razlika, izmedju korpi. Njena omiljena korpa za Tomija je (2; 7), to jest,
2 kolačića i 7 čaša mleka. Kriva indiferentnosti Tomijeve majke koja prolazi kroz tačku (c; m) = (3; 6)
takođe prolazi i kroz:
(a) tačku (4; 5).

(b) tačke (2; 5); (4; 7); i (3; 8).
(c) tačku (2; 7).
(d) tačke (3; 7); (2; 6); i (2; 8).

19
3.24 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: D
Učenica sluša predmet kod profesora Haos-a. Profesor Haos daje dva testa na ovom predmetu i
određuje ocenu učenika na sledeći način. On računa manji od sledeća dva broja: polovinu rezultata na
prvom testu (koji je relativno lak test) i stvarni rezultat na drugom testu. On daje svakom studentu
numerički rezultat koji je jednak rezultatu tom računanju a zatim rangira studente. Učenica bi volela da
bude rangirana što više na predmetu kod profesora Haos-a. Ako prikažemo njen rezultat na prvom testu
na horizontalnoj osi i njen rezultat na drugom testu na vertikalnoj osi, tada su njene krive indiferencije:
(a) u obliku slova L sa nagibima gde su ocene oba ispita jednake.

(b) imaju delove sa nagibom -2 i delove sa nagibom 1/2.
(c) su pozitivno nagnute.
(d) su u obliku slova L sa nagibima gde je rezultat na prvom ispitu dvaput veći nego na drugom
(e) su ravne linije sa nagibom od -1/2
3.25 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: D

Na predmetu kod profesora Meanscore-a, prvi ispit na polugodištu i drugi ispit na polugodištu se
ocenjuju podjednako prema konačnoj oceni. Sa rezultatom na prvom testu na horizontalnoj osi, i
rezultatom drugog testa na polugodištu na vertikalnoj osi, krive indiferentnosti između dva rezultata
ispita su:
(a) L-oblika sa linijama koje se pružaju prema gore i na desno.

(b) L-oblika sa linijama koje se pružaju prema dole i nalevo.
(c) u obliku parabole.
(d) ravne linije sa nagibom -1.
(e) ravne linije sa nagibom 2
3.26 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: C

Kolega profesora Sterna, dr Schmertz, daje jedan test na polugodištu i jedan finalni ispit. On ocenjuje
finalni test dvaput strožije nego test na polugodištu da bi odredio ocenu na predmetu. Nijedna ocena ne
može biti izbrisana. Ako je ocena test na polugodištu postavljena na horizontalnoj osi a ocena na
finlanom tetsu na vertikalnoj osi, i ako student koji sluša predmet kod profesora Schmertza vodi računa
o svojim ocenama, njegova kriva indiferentnosti je:
(a) linija sa nagibom -2.

(b) linija sa nagibom -1.
(c) linija sa nagibom -0.5.
(d) u obliku slova L sa prelomom u tački (x; 2x).
(e) u obliku slova L sa prelomom u tački (2x; x).
3.27 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: E

Preferiram 6 jabuka i 1 pomorandžu više nego 5 jabuka i 2 pomorandže. Iz ovoga možemo zaključiti:
(a) moje preferencije su tranzitivne.

(b) moje preferencije su potpune.
(c) moje preferencije su konveksne.
(d) moje preferencije su u skladu sa zakonom o tražnji.
(e) ništa od ponuđenog

20
Glava 4: Korisnost
1. Sa kvazilinearnim preferencijama, nagib krive indiferentnosti je konstantan na svim

nivoima krivih indiferentnosti.
NETAČNO
2. Wanda Lot ima funkciju korisnosti U(x,y) = max (x,y) i njene preferencije su konveksne.
NETAČNO
3. Ako neko ima funkciju korisnosti U(x,y) = 2min (x,y), tada su x i y savršeni
komplementi za tu osobu.
TAČNO
4. Maksimilian konzumira dva dobra x i y. Njegova funkcija korisnosti je

U(x,y) = max(x,y). Stoga, x i y su savršeni supstituti za Maksa.
NETAČNO
5. Osoba sa funkcijom korisnosti U(x,y) = y + x2, ima konveksne preferencije.

NETAČNO
6. Mr. Surly konzumira samo dva dobra i mrzi ih oba. Njegova funkcija korisnosti je
U(x,y) = - max (x,y). Mr. Surly ima (slabo) konveksne preferencije.
TAČNO
7. Angelina funkcija korisnosti je U(x1,x2) = (x1 + x2) 3. Njene krive indiferentnosti su

nadole opadajuće ravne linije.
TAČNO
8. Harijeva funkcija korisnosti je U(x1,x2) = x1x2. On ima opadajuću graničnu stopu

supstitucije između robe 1 i robe 2.
TAČNO
9. Alisina funkcija korisnosti je U(x,y) = x2 y. Stivova funkcija korisnosti je U(x,y) =

x2y+2x. Alisa i Stiv imaju iste preferencije, Stivova funkcija korisnosti je monotona
transformacija Alisine.
NETAČNO
10. Dženova funkcija korisnosti je U(x,y) = x + y2 – y. Ako skiciramo njegovu krivu

indiferentnosti sa x na horizontalnoj i y na vertikalnoj osi, tada su ove krive
indiferentnosti u svim delovima nagnute prema dole i lakše se kreću sa leva na desno.
NETAČNO

21
11. Funkcija korisnosti U(x,y) = 2lnx1 + 3ln x2 reprezentuje Kob Daglasove preferencije.
TAČNO
12. Fery Demon je manje kvalitetan viski napravljen u Kentakiju. Smoothy je fermentisan,
nemešan viski od slada uvezen iz Škotske. Ed smatra ova 2 brenda savrsenim
supstitutima. Kada ode u bar, ponekad kupuje samo Fery Demon. Sledeći put on kupuje
Smoothy. To pokazuje da Ed ima nestabilne preferencije.
NETAČNO
13. Marks striktno preferira potrošačku korpu A u odnosu na potrošaku korpu B i slabo
preferira korpu B u odnosu na A. Ove preferencije se mogu predstaviti funkcijom
korisnosti.
NETAČNO
14. Potrošač ima preferencije predstavljene funkcijom korisnosti U(x1,x2) = 10 (x12 + 2x1x2 +
x2 2) - 50. Za ovog potrošača dobra 1 i 2 su savršeni supstituti.
TAČNO
15. Osoba koja ima funkciju korisnosti U(x,y) = 5 + y2 + 2x ima nekonveksne preferencije.
TAČNO
16. Osoba sa funkcijom korisnosti U(x,y) = 10 + y2 + x ima konveksne preferencije.

NETAČNO
17. Osoba sa funkcijom korisnosti U(x1,x2) = min(x1 + 2x2, 2x1 + x2) ima konveksne, ali ne
striktno konveksne preferencije.
TAČNO
18. Ako je jedna funkcija korisnosti monotona transformacija druge, tada prethodna mora
dodeliti veću vrednost korisnosti za svaku korpu, neko sledeća
NETAČNO
19. Kvazilinearne preferencije su homotetičke kada optimalna količina dobra 1 nije

pristupačna.
NETAČNO

22
Glava 4: Korisnost (33 zadataka)
4.1 ************************************Tezina 2********************************Tacno: A
Ikeova funkcija korisnosti je U (x; y) = 25xy. Ima 12 jedinica dobra x i 8 jedinica dobra y. Benova funkcija
korisnosti za ta dva ista dobra je U (x;y) = 4x + 4y. Ben ima 9 jedinica x i 13 jedinica dobra y
(a) Ike preferira Benovu korpu više nego svoju, ali Ben preferira svoju korpu više nego Ikeovu
(b) Ben preferira Ikeovu korpu više nego svoju, ali Ike preferira svoju korpu više nego Benovu
(c) Obojica više preferiraju korpu drugog nego svoju
(d) Nijedan od njih ne preferira tuđu korpu više od svoje
(e) Pošto imaju različite preferencije, nema dovoljno informacija da bi se utvrdilo ko kome zavidi.
4.2 ***********************************Tezina 2*********************************Tacno: A
Nikova funkcija korisnosti je U (x; y) = 33xy. Ima 12 jedinica dobra x i 6 jedinica y. Borisova funkcija
korisnosti za ta dva ista dobra je U (x;y) = 2x + 5y. Boris ima 9 jedinica x i 13 jedinica y.
(a) Nick preferira Borisovu korpu više nego svoju, ali Boris preferira svoju korpu više nego Nickovu.
(b) Boris preferira Nickovu korpu više nego svoju, ali Nick preferira svoju korpu više nego Borisovu.
(c) Obojica više preferiraju korpu drugog nego svoju
(d) Nijedan od njih ne preferira tuđu korpu više od svoje
(e) Pošto imaju različite preferencije, nema dovoljno informacija da bi se utvrdilo ko kome zavidi
4.3 ***********************************Tezina 2*********************************Tacno: C
Tim ima preferencije koje su predstavljene funkcijom korisnosti: U (x; y) = min{ 6x+y; x+2y }. Ako je x na
horizontalnoj osi, a y na vertikalnoj osi, koliki je nagib njegove krive indiferentnosti na tački (8; 9)?
(a) Nagib je -6.

(b) Nagib je -2/6.
(c) Nagib je -1/2.
(d) Nagib je -1/6
(e) Nagib je -8/9
4.4 ************************************Tezina 2********************************Tacno: C
Chen ima preferencije koje su predstavljene funkcijom korisnosti: U (x; y) = min{ 4x+y; x+6y }. Ako je x na
horizontalnoj osi i y na vertikalnoj osi, koliki je nagib njegove krive indiferentnosti u tački (9; 4)?
(a) Nagib je -4.

(b) Nagib je -6/4.
(c) Nagib je -1/6.
(d) Nagib je -1/4.
(e) Nagib je -9/4.

23
4.5 ***********************************Tezina 1*********************************Tacno: C
Dorin ima preferencije koje su predstavljene funkcijom korisnosti U (x; y) = 10x + 5y. Ona troši 10
jedinica dobra x i 9 jedinica dobra y. Ako se njena potrošnja dobra x smanji na 1, koliko tačno jedinica
dobra y mora da troši da bi imala istu korisnost kao i pre?
(a) 30 jedinica
(b) 30 jedinica
(c) 27 jedinica
(d) 18 jedinica
4.6 ***********************************Tezina 1*********************************Tacno: C
Sheila ima preferencije predstavljene funkcijom korisnosti U (x; y) = 8x + 4y. Konzumira 12 jedinica dobra
x i 3 jedinice dobra y. Ako je njena potrošnja dobra x smanjena na 10, koliko jedinice y mora da koristi da
bi imala istu korisnost kao i pre?
(a) 12 jedinica
(b) 10 jedinica
(c) 7 jedinica
(d) 5 jedinica
4.7 ***********************************Tezina 3*********************************Tacno: B
Markova funkcija korisnosti je U (x; y) = max{ 2x-y; 2y-x }
(a) Markove preferencije su kvazilinearne.

(b) Ako Marko ima više dobra x od y; svako povećanje njegove potrošnje dobra y umanjilo bi njegovu
korisnost.
(c) Ako Marko ima više dobra x od y; smanjenje njegove potrošnje dobra y povećalo bi mu korisnost.
(d) Marko uvek preferira više svakog dobra nego manje.
(e) Dobra x i y su savršeni supstituti.
4.8 ************************************Tezina 2********************************Tacno: C
Čarlsova funkcija korisnosti je U (x; y) = xy. Anina funkcija korisnosti je U (x; y) = 1000xy. Dijanina funkcija
korisnosti je -xy. Elizabetina funkcija korisnosti je U (x; y) = -1/(xy + 1). Fergieva funkcija korisnosti je
xy-10000. Margaretina funkcija korisnosti je x/y. Filipova funkcija korisnosti je x(y + 1). (Dobra x I y su
veoma skupa dobra. Koje od ovih osoba imaju iste sklonosti kao i Čarls?
(a) Svi osim Dijane

(b) Ana i Fergie
(c) Ana, Fergie i Elizabeth
(d) Niko od njih
(e) Svi oni

24
4.9 ************************************Tezina 3*********************************Tacno:E
Rejmondove preferencije predstavljene funkcijama korisnosti U (x; y) = x/y ako je y> 0 i

U (x; y) = 0 ako je y = 0.
(a) Rejmond ima krive indiferentnosti koje su pravougaone hiperbole.

(b) Rejmond preferira više svakog dobra nego manje.
(c) Rejmond ima kvazilinearne preferencije
(d) Rejmond ima tačku zasićenja
(e) Rejmond ima krive indiferentnosti koje su nakrivljene nagore ako je y>0
4.10 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Mollijeva funkcija korisnosti je U (x; y)= y + 4x0,5. Ima 25 jedinica x i 12 jedinica y. Ako ona potrošnju
dobra x smanji na 0, koliko bi joj bilo potrebno dobra y da imala istu korisnost kao i pre?
(a) 48 jedinica.
(b) 37 jedinica.
(c) 32 jedinice.
(d) 112 jedinica.
4.11 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: E
Valdova funkcija korisnosti je U (x; y)= xy. Valdo konzumira 5 jedinica x i 25 jedinica y.
(a) Valdo bi bio spreman da izvrši male razmene x za y u kojima odustaje od 5 jedinica x za svaku jedinicu
y koju bi dobio.
(b) Valdo bi bio spreman da se odrekne svih jedinica dobra x za dobro y sve dok dobija više od 5 jedinica
y za svaku jedinicu x koje se odriče.
(c) Valdo voli x i y podjednako, tako da je uvek spreman da razmenjuje 1 jedinicu bilo kog dobra za više
od jedne jedinice drugog dobra.
(d) Valdo će uvek biti spreman da trguje po bilo kojoj ceni ako nema jednake količine ova dva dobra
4.12 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: E
Ernijeva funkcija korisnosti je U(x; y) = xy. Erni troši 4 jedinice x i 16 jedinica y.
(a) Ernie bi bio spreman da izvrši male razmene x za y u kojima odustaje od 4 jedinice x za svaku jedinicu
y koju dobije.
(b) Ernie bi bio spreman da trguje svim svojim jedinicama dobra x za y sve dok dobija više od 4 jedinica y
za svaku jedinicu x koje se odriče.
(c) Ernie voli x i y podjednako , tako da je uvek spreman da razmenjuje 1 jedinicu bilo kog dobra za više
od jedne jedinice drugog dobra.
(d) Ernie će uvek biti spreman da trguje po bilo kojoj ceni ako nema jednake količine ova dva dobra

25
4.13 ************************************Tezina 2*******************************Tacno: B
Henrijeva funkcija korisnosti je x2 + 16xw + 64w2 gde je x potrošnja dobra x, a w je potrošnja dobra w.
(a) Henrijeve preferencije nisu konveksne.

(b) Henrijeve krive indiferentnosti su ravne linije.
(c) Henri ima tačku zasićenja.
(d) Henrijeve krive indiferentnosti su hiperbole.
4.14 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: D
Jovanina funkcija korisnosti je U(x; y)= y + 5x0,5. Ona ima jednu jedinicu x i dve jedinice y. Ako se njena
potrošnja dobra x smanji na nulu, koliko dobra y mora da ima da bi imala istu korisnost kao i pre?
(a) 14 jedinica.
(b) 9 jedinica.
(c) 11 jedinica.
(d) 7 jedinica.
4.15 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Džimova funkcija korisnosti je U(x; y)= xy. Jerrijeva funkcija korisnosti je U(x; y)= 1000xy + 2000.
Tamijeva funkcija korisnosti je U(x; y)= xy(1-xy). Oralova funkcija je -1/ (10 + xy). Billieva funkcija
korisnosti je U(x; y)= x/y. Patova funkcija korisnosti je U(x; y)= -xy.
(a) Niko od njih nema iste preferencije

(b) Svi imaju iste preferencije, osim Bilija.
(c) Jim, Jeri i Pat imaju iste krive indiferentnosti, ali Jerri i Oral su jedini sa istim preferencijama kao i Jim.
(d) Jim, Tami i Oral svi imaju iste preferencije
(e) Nema istine ni u jednom od gore ponuđenih odgovora
4.16 ************************************Tezina 1*******************************Tacno: A
Harmonova funkcija korisnosti je U (x1; x2) = x1x2. Njegov prihod je 100 USD, cena dobra x2 je p2 = 4. Cena
dobra x1 je odredjena na sledeći način: Prvih 15 jedinica košta 4 USD po jedinici, a sve dodatne jedinice
koštaju 2 dolara po jedinici. Koji potrošačku korpu bira Harmon?
(a) (12.5; 12.5)

(b) (25; 12.5)
(c) (12.5; 25)
(d) (15; 10)

26
4.17 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: E
Janet troši x1 i x2 zajedno u jednakim proporcijama. Uvek troši 2 jedinice x1 za svaku jedinicu x2. Funkcija
korisnosti koja opisuje njene preferencije je:
(a) U (x1 ; x2) = 2x1x2

(b) U (x1 ; x2) = 2x1 + x2
(c) U (x1 ; x2) = x1 + 2x2
(d) U (x1 ; x2) = min{ 2x1 , x2 }
(e) U (x1 ; x2) = min{ x1 , 2x2 }
4.18 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: C
Osvald konzumira samo dobra 1 i 2. Njegova funkcija korisnosti je U (x1; x2) = x1 + x2 + min{ x1 , x2 }. Svaka
od Osvaldovih kriva indiferentnosti je:
(a) L-oblika
(b) sačinjena od 3 linijska segmenta sa nagibima -2, -1; i -1/2.
(c) sačinjena od 2 linijska segmenta sa nagibima -2 i -1/2.
(d) je glatka i nema preloma.
(e) je dijamantskog oblika, koji se sastoji od 4 linijska segmenta.
4.19 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: A
Apsolutna vrednost Marsove GSS u korpi trenutne potrošnje veća je od 3 (To jest ; GSS = GK1> GK2).
Mars ima konveksne preferencije i trenutno troši pozitivne količine oba dobra.
(a) Oduzimanje nekih Dobra 1 i davanje Marsu 3 jedinice dobra 2 za svaku jedinicu dobra 1, koja mu se
oduzima će mu nužno pogoršati stanje
(b) Oduzimanje nekih dobrih 1 i davanje Marsu 3 jedinice dobra 2 za svaku oduzeto dobro 1 će nužno
dovesti u bolji položaj
(c) Davanje Marsu nekih dobra 1 i oduzimanje 3 jedinice dobra 2 za svaku jedinicu dobra 1 koja mu je
data će mu nužno pogoršati stanje
(d) Davanje Marsu nekih dobra 1 i oduzimanje 3 jedinice dobra 2 za svaku jedinicu dobra 1 koja mu je
data će da dovesti u bolji položaj
(e) Više od jednog odgovora je tačno.
4.20 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: B

Isabellina funkcija korisnosti je U (x ; y) = 4min{ x , y} + y. Ako njom crtamo krive indiferentnosti gde je x
na horizontalnoj osi a y na vertikalnoj osi, ove krive idiferentnosti su:
(a) L-oblika sa prelomima gde je x = y.

(b) sačinjene od dva linijska segmenta koji se podudaraju gde je x = y. Jedan od ovih segmenata linija je
horizontalan a druga ima nagib -4.
(c) L-oblika sa prelomima gde je x = 5y.
(d) sačinjena od dva linijska segmenta koji se podudaraju gde je x =5y. Jedan od ovih segmenata linija je
vertikalan a drugi ima nagib -1.
(e) u obliku slova V, sa prelomom gde je x = 4y

27
4.21 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: B
Penelopina funkcija korisnosti je U(x; y) = 2min{ x , y } + y. Ako postavimo njene krive indiferentnosti sa x
na horizontalnoj osi i y na vertikalnoj osi, ove krive indiferentnosti su:
(a) L-oblika sa nagibima gde je x = y.

(b) sastavljene od dva linijska segmenta koji se podudaraju gde je x = y. Jedan od segmenata krive je
vodoravan a drugi ima nagib -2.
(c) L-oblika sa prelomom gde je x = 3y.
(d) sastavljene od dva linijska segmenta koji se podudaraju gde je x = 3y. Jedan od segmenata krive je
vertikalan a drugi ima nagib -1.
(e) V-oblik sa prelomom gde je x = 2y.
4.22 ************************************Tezina 1*******************************Tacno: E
Čarli ima funkciju korisnosti je U(XA; XB) = XAXB. Kriva njegove indiferentnosti koja prolazi kroz 32 jabuke i
8 banana takođe će proći kroz tačku u kojoj ima 4 jabuke i:
(a) 16 banana.
(b) 32 banane.
(c) 68 banana.
(d) 72 banane.
(e) 64 banana
4.23 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: E
Čarli ima funkciju korisnosti je U(XA; XB) = XAXB. Kriva njegove indiferentnosti koja prolazi kroz 10 jabuka i
35 banana takođe će proći kroz tačku gde konzumira 2 jabuke i:
(a) 35 banana.
(b) 70 banana.
(c) 177 banana.
(d) 182 banane.
(e) 175 banana.
4.24 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Čarlijeva funkcija korisnosti je U (A; B) = AB gde su A i B brojevi jabuka i banana koje konzumira. Kad Čarli
konzumira 15 jabuka i 90 banana, ako jabuke postavimo na horizontalnu osu, a banane na vertikalnu
osu, nagib njegove krive indiferentnosti na tom nivou trenutne potrošnje je:
(a) -15.
(b) -6.
(c) -12.
(d) -1/6.
(e) -1/12.

28
4.25 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Čarlijeva funkcija korisnosti je U (A; B) = AB gde su A i B brojevi jabuka i banana koje on
konzumira. Kad Čarli konzumira 25 jabuka i 100 banana, ako jabuke postavimo na horizontalnu osu,
a banane na vertikalnu osu, nagib njegove krive indiferentnosti na tom nivou trenutne potrošnje je:
(a) -25.
(b) -4.
(c) -8.
(d) -1/4
(e) -1/8
4.26 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C

Ambrozija ima funkciju korisnosti U (x1; x2) = 4x11/2 +x2 . Ako Ambrozija u početku konzumira
64 jedinice orašastih plodova i 10 jedinica bobica, koji je onda najveći broj bobica kojih bi se
ona odrekla za dodatnih 17 jedinica oraha?
(a) 9
(b) 19
(c) 4
(d) 2
(e) 1
4.27 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C

Ambrozija ima funkciju korisnosti U (x1; x2)= 4x11/2+x2. Ako Ambrozija u početku konzumira
4 jedinice orašastih plodova i 18 jedinica bobica koji je onda najveći broj bobica kojih bi se
ona odrekla za dodatne 32 jedinica oraha?
(a) 6
(b) 24
(c) 16
(d) 8
(e) 4
4.28 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C

Leonard konzumira dobra 1 i 2. Leonard misli da su 2 jedinice dobra 1 uvek savršena zamena
za 3 jedinice dobra 2. Koja od sledećih funkcija korisnosti je jedina koja NE predstavlja Leonardove
preferencije?
(a) U (x1; x2) = 3x1+ 2x2 + 1000.
(b) U (x1; x2)= 9x12 + 12x1x2 + 4x22
(c) U (x1; x2)= min{ 3x1 , 2x2 }
(d) U (x1; x2) = 30x1 + 20x2 - 10000.
(e) Više ponuđenih odgovora NE predstavlja Leonardove preferencije
4.29 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C

Tim konzumira dobra 1 i 2. Tim misli da su uvek 4 jedinice dobra 1 savršena zamena za 2 jedinice
dobra 2. Koja od sledećih funkcija korisnosti je jedina koja NE predstavlja Timove preferencije?
(a) U (x1; x2) = 2x1 + 4x2 + 1000.
(b) U (x1; x2) = 4x12 + 16x1x2 + 16x22
(c) U (x1; x2) = Min{ 2x1 , 4x2 }
(d) U (x1; x2) = 20x1 + 40x2 - 10000.
(e) Više ponuđenih odgovora NE predstavlja Timove sklonosti.
29
4.30 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Hari ima funkciju korisnosti U (x1; x2) = min { x1+2x2 ; 2x1+x2}. Ima 40 dolara da potroši na kukuruzni čips i
pomfrit, ako je cena kukuruznog čipsa 3 dolara po jedinici i cena pomfrita 4 dolara po jedinici, Harri će:
(a) definitivno potrošiti sav prihod na kukuruzni čips.
(b) defitivno potrošiti sav prihod na pomfrit.
(c) konzumirati najmanje toliko kukuruznog čipsa koliko I pomfrita, ali može konzumirati i jedno i drugo.
(d) konzumirati najmanje toliko pomfrita koliko I kukuruznog čipsa, ali može konzumirati i jedno i drugo.
(e) konzumirati jednake količine pomfrita i kukuruznog čipsa.
4.31 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: E

Hari ima funkciju korisnosti U (x1; x2) = min{ x1+2x2 ; 2x1+x2 }. Ima 40 dolara da potroši na kukuruzni čips i
pomfrit, ako je cena kukuruznog čipsa 3 dolara po jedinici i cena pomfrita 5 dolara po jedinici, Harri će:
(a) definitivno potrošiti sav prihod na kukuruzni čips.
(b) definitivno potrošiti sav prihod na pomfrit.
(c) konzumirati najmanje toliko kukuruznog čipsa koliko I pomfrita, ali može konzumirati i jedno i drugo.
(d) konzumirati najmanje toliko pomfrita koliko I kukuruznog čipsa, ali može konzumirati i jedno i drugo.
(e) konzumirati jednake količine pomfrita i kukuruznog čipsa
4.32 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Ethel ima funkciju korisnosti U (x; y) = min{ 4x+y ; 5y }. Gde je x postavljeno na horizontalnoj osi, a y na
vertikalnoj osi, njene krive indiferentnosti:
(a) se sastoje od vertikalnog dela linije i horizontalnog dela linije koji se seku na prelomu duž linije y=4x
(b) sastoje se od vertikalnog dela linije i horizontalnog dela linije koji se seku na prelomu duž linije x=4y
(c) sastoje se od horizontalnog dela linije i negativno nagnutog dela, koji se seku na prelomu uzduž linije x = y.
(d) sastoje se od segmenta linije sa pozitivno nagnutim linijama i negativno nagnutog linijskog segmenta
koji se sastaju duž linija x=y
(e) sastoje se od segmenta vodoravne linije i pozitivno nagnutog linijskog segmenta, koji se nagibaju
uzduž linija x=4y
4.33 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Ethel ima funkciju korisnosti U (x; y) = min{ 5x+y ; 6y }. Gde je x postavljeno na horizontalnoj osi, a y na
vertikalnoj osi, njene krive indiferentnosti:
(a) se sastoje od vertikalnog dela linije i horizontalnog dela linije koji se seku na prelomu duž linije y=5x
(b) sastoje se od vertikalnog dela linije i horizontalnog dela linije koji se seku na prelomu duž linije x=5y
(c) sastoje se od horizontalnog dela linije i negativno nagnutog dela, koji se seku na prelomu uzduž linije x = y.
(d) sastoje se od segmenta linije sa pozitivno nagnutim linijama i negativno nagnutog linijskog segmenta
koji se sastaju duž linija x=y
(e) sastoje se od segmenta vodoravne linije i pozitivno nagnutog linijskog segmenta, koji se nagibaju
uzduž linija x=5y

30
GLAVA 5: Izbor
1. Na graničnom optimumu, krive indiferentnosti potrošača moraju biti tangente na njegovu
budžetsku liniju.
NETAČNO
2. Maks Gros ima funkciju korisnosti U(x,y) = max (x,y). Ako su cene x i y jednake, Maks
će kupiti jednake količine x i y.
NETAČNO
3. Ako potrošač nema konveksne preferencije, tada tačka tangentnosti između krivih
indiferentnosti i budžetske linije mora biti optimalna tačka potrošnje
NETAČNO
4. Šeron troši sav svoj dohodak na breskve i jagode. Breskva je za nju normalno dobro.
Njen dohodak je povećan za 20%, a cene se nisu promenile. Njena potrošnja jagoda nije
mogla da se poveća za više od 20%.
TAČNO
5. Klarina funkcija korisnosti je U(x,y) = (x+2)(y+1). Ako se njena potrošnja x & y
duplirala, njena marginalna stopa supstitucije između x i y ostaje konstantna.
NETAČNO
6. Čarlijeva funkcija korisnosti je U(x,y)= xy2. Njegova granična stopa supstitucije između
x i y se ne menja ukoliko se udvostruči količina oba dobra.
TAČNO
7. Ambrozijina funkcija korisnosti je U(x,y) = x + 4y ½. Cena od x je 1, a cena y je 2. Ako
njen prihod poraste sa 100 na 150, njena potrošnja y raste više od 10% a manje od 50%.
TAČNO
8. Linus ima funkciju korisnosti U(x,y) = x + 2y. Ako dobro x ima cenu 1, a cena dobra y je
½, tada Linus mora da troši isti iznos oba dobra da bi maksimizirao svoju korisnost.
NETAČNO
9. Meri Granola ima funkciju korisnosti U(x,y) = min (x+2y, y+2x). Meri maksimizira
svoju funkciju korisnosti prema ograničenju budžeta. Ako odabere korpu (5,6), onda će
važiti da će cena x biti dvostruko veća od cene y.
TAČNO
10. Mili ima funkciju korisnosti U(x,y) = min (x,y). Ona maksimizira svoju funkciju
korisnosti prema ograničenju budžeta ako je cena x ista kao cena y. Ako cena x raste, a
cena y i njenog prihoda ostanu konstantni, tada će se njena potrošnja sigurno smanjiti.
TAČNO
11. Pri nepromenjenim cenama dobara, paušalni porez je za potrošača dobar isto koliko i
porez na promet koji od njega prikuplja isti prihod.
TAČNO
12. Ako potrošač ne konzumira puževe, ali konzumira BigMac, tada je njegova marginalna
stopa supstitucije zamene puževa za BigMac, kada mu je potrošnja puževa jednaka 0,
mora biti jednaka odnosu cena puževa i cena BigMac-a.
NETAČNO

31
GLAVA 5: Izbor (47 zadataka)
5.1 ***********************************Tezina 1*********************************Tacno: B
Hans ima 27 dolara za koje je odlučio da potroši na dobro x i y. Dobro x košta 16 dolara po jedinici,
a dobro y košta 10 USD po jedinici. On ima funkciju korisnosti U (x; y) = 5x2 + 2y2 i može da priušti
nepotpune jedinice x i y.
(a) Hans će odabrati samo x.

(b) Hans će odabrati samo y.
(c) Hans će odabrati neku količinu svakog dobra, ali više y od x.
(d) Hans će odabrati neku količinu svakog dobra, ali više x nego y.
(e) Hans će odabrati jednake količine oba dobra.
5.2 ***********************************Tezina 1*********************************Tacno: A
Ollie ima 40 dolara koje odlučio da potroši na x i y. Dobro x košta 13 dolara po jedinici,
a dobro y košta 11 USD po jedinici. On ima funkciju korisnosti U (x; y) = 6x2 + 4y2 i on može
da kupi nepotpune jedinice x i y.
(a) Ollie će odabrati samo x.

(b) Ollie će odabrati samo y.
(c) Ollie će odabrati neku količinu svakog dobra, ali više y od x.
(d) Ollie će odabrati neku količinu svakog dobra, ali više x nego y.
(e) Ollie će izabrati jednake količine oba dobra.
5.3 ***********************************Tezina 2*********************************Tacno: E
Vandina funkcija korisnosti je U (x; y) = x + 63y-3y2. Njen prihod je 184. Ako je cena dobra x 1,
a cena y 33, koliko jedinica dobra x će Vanda hteti?
(a) 17
(b) 22
(c) 24
(d) 0
(e) 19
5.4 ***********************************Tezina 2*********************************Tacno: E
Vandina funkcija korisnosti je U (x; y) = x + 72y -3y2. Njen prihod je 207. Ako je cena dobra x 1,
a cena y 24, koliko jedinica dobra x će Vanda hteti?
(a) 13
(b) 18
(c) 23
(d) 0
(e) 15

32
5.5 ***********************************Tezina 3*********************************Tacno: B
Henrijeva funkcija korisnosti je min{ x ; 5y + 2z }. Cena x je 1, y je 15, a cena z iznosi 7.

Henrijev prihod je 44. Koliko jedinica x traži Henri?
(a) 9.78
(b) 11
(c) 5
(d) 3
5.6 ************************************Tezina 3********************************Tacno: B
Metova funkcija korisnosti je min{ x ; 4y+5z }. Cena x je 1, cena y je 4, a cena z je 7.

Metov prihod je 8. Koliko jedinica x traži Matt?
(a) 3.33
(b) 4
(c) 7
(d) 5
5.7 ************************************Tezina 2********************************Tacno: A
Petar ne konzumira nijedno drugo dobro osim Miller Lite-a i Bud Light-a. Njegov godišnji budžet za ova
dva dobra je opisan jednačinom 5x + 30y = 300 gde je x pakovanje od 6 Miller Lite-a, a y su gajbe Bud
Light-a. Peter smatra da su dve gajbe Bud Light-a savršena zamena za 6 pakovanja od 6 Miller Lite-a.
Koja od sledećih tvrdnji je istina?
(a) Konzumiraće 60 pakovanja od 6 Miller Lite-a godišnje.

(b) Konzumiraće 10 gajbi Bud Light-a godišnje.
(c) Konzumiraće 14 gajbi Bud Light-a godišnje.
(d) Konzumiraće 12 pakovanja od 6 Miller Lite-a godišnje.
(e) On je indiferentan između bilo koja od ova dva dobra koja troše citav njegov prihod.
5.8 ************************************Tezina 2********************************Tacno: B
Harold ne konzumira nijednu drugu robu osim Miller Lite-a i Bud Light-a. Njegov godišnji budžet za ova
dve dobra je opisan jednačinom 5x + 20y = 300 gde je x pakovanje od 6 Miller Lite-a, a y su gajbe Bud
Light-a. Harold Peter smatra da su dve gajbe Bud Light-a savršena zamena za 10 pakovanja od 6 Miller
Lite-a. Koja od sledećih tvrdnji je istina?
(a) Konzumiraće 60 pakovanja od 6 Miller Lite-a godišnje.

(b) Konzumiraće 15 gajbi Bud Light-a godišnje.
(c) Konzumiraće 19 gajbi Bud Light-a godišnje.
(d) Konzumiraće 12 pakovanja od 6 Miller Lite-a godišnje.
(e) On je indiferentan između bilo koja od ova dva dobra koja troše citav njegov prihod.

33
5.9 ***********************************Tezina 1*********************************Tacno: A
Pavlova funkcija korisnosti je min{ x+3y ; 3x+y }. Simonova funkcija korisnosti je min{ 3x+9y ; 9x+3y }.
Pavle i Simon imaju isti prihod i suočavaju se sa istim cenama. Koji od sledećih tvrdnji je istina?
(a) Pavle i Simon će tražiti istu količinu dobra x.

(b) Pavle će tražiti više jedinica dobra y od Simona.
(c) Simon će tražiti više jedinica y od Pavla.
(d) Svako će više preferirati korpu drugoga nego svoju
5.10 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: C
Marija konzumira paradajz i nektarine. Marijine krive indiferentnosti su čudne. Kada jede više paradajza
nego nektarina, spremna je da se odrekne samo 3 paradajza za 1 nektarinu. Kada konzumira više
nektarina od paradajza, spremna je da se odrekne samo 4 nektarine za 1 paradajz. Neka je P1 cena
nektarina, a P2 cena paradajza. Marija maksimizuje svoju korisnost do ograničenja budžeta. Šta je tačno?
(Savet: nacrtajte jednu od njenih kriva indiferentnosti)
(a) kada je P1> P2; ona će konzumirati samo paradajz.

(b) kada je P1> P2; ona će konzumirati 3 puta više paradajza nego nektarina.
(c) kada je P1> 3P2; ona će konzumirati samo paradajz.
(d) kada je 4P1> P2; ona će konzumirati samo nektarine.
(e) Konzumiraće jednake količine oba dobra
5.11 ************************************Tezina 3*******************************Tacno: C
Marija jede narandže i jabuke. Marijine krive indiferentnosti su čudne. Kada jede više pomorandži
nego jabuka, spremna je da se odrekne samo 5 pomorandži za 1 jabuku. Kada konzumira više jabuka
nego narandži, spremna je da se odrekne samo 2 jabuke za 1 narandžu. Neka je P1 cena jabuke, a P2 cena
narandže. Marija maksimizuje svoju korisnost do ograničenja budžeta. Šta je tačno?
(Savet: Nacrtajte jednu od njenih kriva indiferentnosti.)
(a) kada je P1> P2; ona će da konzumira samo pomorandže.

(b) kada je P1> P2; ona će konzumirati 5 puta više pomoranči nego jabuka.
(c) kada je P1> 5P2; ona će da konzumira samo pomorandže.
(d) kada je 2P1> P2; ona će konzumirati samo jabuke.
(e) Konzumiraće jednake količine oba dobra.
5.12 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: C
Badger konzumira samo pivo i kobasice. Njegov prihod je 100 USD. Pivo ga košta 0,50 dolara po limenci
a kobasice koštaju po 1 USD. Ako je x broj limenki piva, a y broj kobasica koje konzumira nedeljno,
njegova funkcija korisnosti je U (x; y) = - [(x - 50)2+ (y - 40)2].
(a) On je uvek nezadovoljan, jer bez obzira šta pojede, njegova korisnost je negativna.
(b) Ima monotone preferencije.
(c) Ako se njegov prihod poveća, neće menjati svoju potrošačku korpu
(d) Ako cena piva padne, kupovaće više piva.
(e) Više od jedne od gore navedenih tvrdnji je tačno.

34
5.13 ************************************Tezina 3*******************************Tacno: D
Janet troši dve robe x i y. Njena funkcija korisnosti je min{ x+2y ; y+2x}. Ona bira da kupi 10 jedinica
dobra x i 20 jedinica dobre y. Cena dobra x je 1. Koja od sledećih tvrdnji je tačna?
(a) Janetin prihod je 40.

(b) Janetin prihod je 50.
(c) Janetin prihod je 30.
(d) Janetin prihod je 20.
(e) Nema dovoljno informacija da bi se utvrdio njen prihod, jer nam nije data cena dobra y.
5.14 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Martina funkcija korisnosti je U (x; y) = min{ x+2y ; 2x+y }. Džordžova funkcija korisnosti je
U (x; y) = min{ 2x+4y ; 4x+2y }. Ako Džordž i Marta imaju isti prihod i suočavaju se sa istim cenama
dobara x i y :
(a) Džordž i Marta će tražiti istu količinu dobra y.

(b) Marta će uvek više preferirati Džordžovu potrošačku korpu nego svoju.
(c) Džordž će uvek više preferirati Martinu potrošačku korpu nego svoju.
(d) Džordž će tražiti više dobra x nego Marta.
5.15 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Ollie ima funkciju korisnosti U (x; y) = (x + 2) (y + 3). Cena x je 1, a I cena y je 1. Kada maksimizuje svoju
korisnost do ograničenja budžeta, konzumira pozitivnu količinu oba dobra.
(a) Ollie troši tačno toliko x koliko i y.

(b) Ollie troši jednu jedinicu X više, nego sto troši Y
(c) Ollie troši više dobra y nego x, za jednu jedinicu.
(d) Ollie troši više dobra x nego y za dve jedinice.
5.16 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Maurice ima funkciju korisnosti U (x; y) = (x + 3) (y+ 2). Cena x je 1, a I cena y je 1.Kada maksimizira
svoju korisnost do ograničenja budžeta, konzumira pozitivnu količinu oba dobra obe robe.
(a) Maurice troši tačno toliko x koliko I y .

(b) Maurice troši više dobra x nego y za jednu jedinicu.
(c) Maurice troši više dobra y nego x za jednu jedinicu..
(d) Maurice troši više dobra x nego y za dve jedinice.

35
5.17 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: A
Danni sluša težak predmet na pravnom fakultetu. Profesor se složio da mu da ocenu na predmetu po
funkciji max{2x,3y} gde su x i y broj tačnih odgovora na prvom mestu i na drugom testu, respektivno.
Danniju treba 150 poena da bi položio predmet. On smatra da za svakih A minuta učenja dobija jedan
tačan odgovor više na prvom testu, a za svakih B minuta učenja dobija jedan tačan odgovor više na
drugom testu. Ako uopšte ne uči neće dobiti ništa ni na jednom testu. Sve o čemu on brine je samo da
položi predmet. Ne želi da gubi vreme da bi dobio veću ocenu nego što mu je potrebno.
(a) Ako je A/B <2/3; tada Danni neće učiti za drugi ispit.
(b) Odnos vremena koje Danni provodi učeći za test 1 i vremena koje provodi učeći za test 2 biće 2A/3B.
(c) Odnos vremena koje Danni provodi učeći za test 2 i vremena koje provodi učeći za test 1 biće 3A/2B.
(d) Ako je A <B; tada Danni neće učiti za prvi ispit.
(e) Danni će za svaki test potrošiti 150 /(2A + 3B) minuta.
5.18 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Isabel konzumira pozitivne količine i džema i soka. Cena džema je 5 centi po jedinici, a cena soka je 10
centi po jedinici. Marginalna korisnost džema je 10 a marginalna korisnost soka je 5.
(a) Bez promene ukupnih troškova, mogla bi povećati svoju korisnost konzumirajući više džema a manje
soka.
(b) Bez promene ukupnih troškova, mogla bi povećati svoju korisnost konzumirajući više soka a manje
džema.
(c) Bez promene ukupnih troškova na džem i sok, ona ne bi mogla povećati svoju korisnost.
(d) Ne možemo reći da li je bilo koja od drugih izjava tačna ili netačna bez informacija o količinama koje
ona konzumira.
(e) Trebalo bi da potroši više novca i na džem i na sokove.
5.19 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Haroldova funkcija korisnosti je U (x; y) = (x + 3) (y + 2). Cena x je 1. Cena y je 2. Za ceo prihod za koji
Harold troši pozitivne količine oba dobra, konzumiraće:
(a) više nego duplo dobra x od dobra y

(b) više nego duplo dobra y od dobra x.
(c) za jednu jedinicu dobra x više od dobra y
(d) za jednu jedinicu dobra y više od dobra x.
(e) 2/ 3 više Y nego X
5.20 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: C
Janjina funkcija korisnosti je U (x; y) = x + 2y; gde je x njena potrošnja dobra X, a y njena potrošnja dobra
Y. Njen prihod je 2. Cena Y je 2. Cena po jedinici X zavisi koliko jedinica kupuje. Ukupni trošak x jedinica
dobra X je kvadratni koren od x.
(a) Korpa (1/4; 3/4) je Janjin maksimiziran izbor korisnosti, s obzirom na njen budžet.
(b) Paket (1; 1/2) je Janjin maksimiziran izbor korisnosti, s obzirom na njen budžet.
(c) S obzirom na svoj budžet, Janja bi maksimizirala svoju korisnost trošeći sav svoj prihod na dobro x.
(d) S obzirom na svoj budžet, Janja bi maksimizirala svoju korisnost trošeći sav svoj prihod na dobro y.
(e) Nijedna od gore navedenih izjava nije tačna.
36
5.21***********************************Tezina 2*********************************Tacno: A
Svaki Mungoites ima po dve leve i desne noge. Njihove preferencije za leve i desne cipele prikazuju
savršenu komplementarnost. Mungoites smatra cipele korisnim samo u “triosima " sa dve leve i jednom
desnom cipelom. Cena svake vrste cipela iznosi 10 dolara za cipelu, a Mungoiti ne troše ni na ništa osim
na cipele. Mungoiteova Engelova kriva za desne cipele ima jednačinu:
(a) R = m/30
(b) R = m-10.
(c) R = 2m.
(d) R = 10m.
(e) R = m/10
5.22 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Hovard ima funkciju korisnosti U (x; y) = x- (1/y). Njegov prihod je 30 dolara.
(a) Hovard ne voli dobro y.

(b) Hovard ima tačku zasićenja
(c) Ako je cena x 4 USD a cena y 1USD, Hovard će kupiti 2 jedinice y.
(d) Hovard će kupiti dobro y samo ako je jeftinije od dobra x.
5.23 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: A
Minnie kupuje kućicu na jezeru. Minnie mrzi ubode komaraca, ali najjeftinije kućice na jezeru imaju
najviše komaraca. Cena kućice koja je povezana sa b; brojem uboda komaraca koji možete očekivati na
sat, data je prema formuli p = 20 000USD-100b. Minnina funkcija korisnosti je u = x-5b2 gde je x njen
izdatak za sva dobra osim za kućicu. Ako Minnie napravi najbolji izbor kućice na jezeru, koliko ujeda
komaraca po satu će imati?
(a) 10
(b) 5
(c) 20
(d) 25
5.24 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Cene dobra x i y su po 1 USD. Jane ima 20 dolara koje treba potrošiti i razmišlja o izboru 10 jedinica x i 10
jedinica y. Jane ima konveksne preferencije i više od oba ova dobra je bolje nego manje. Ako je x
prikazano na horizontalnoj osi, a y je prikazano na vertikalnoj osi, nagib njena krive indiferentnosti na
korpi (10; 10) je -2. Iz ovih činjenica možemo zaključiti da:
(a) Korpa (10; 10) je najbolje što može da priušti.

(b) Bilo bi joj bolje da troši više dobra x, a manje dobra y.
(c) Bilo bi joj bolje da troši više dobra y, a manje dobra x.
(d) Mora da ne voli jedno od ova dva dobra
(e) Više od gore navedenog je tačno

37
5.25 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: C
Šta od sledećeg može eventualno promeniti racionalnu tražnju potrošača?
(a) Promena njegove funkcije korisnosti, podizanjem na kub.

(b) Promena njegova funkcije korisnsti množenjem sa 3 i oduzimanjem 100 od nje.
(c) Povećanje svih cena i njegovog prihoda za 3 dolara.
(d) Množenje svih cena i prihoda sa 2.2.
(e) Više od jednog od gore navedenog.
5.26 **********************************Tezina 1*********************************Tacno: C
Koka kola i Pepsi su savršena zamena za gospodina Drinker-a i nagib njegove krive indiferentnosti
je -1 Jednog dana kupio je 2 limenke Koka kole i 20 limenki Pepsija. (Limenke oba pića su iste veličine.)
(a) Koka kola je jeftinija od Pepsija.

(b) Koka kola je skuplja od Pepsija.
(c) Koka kola i Pepsi koštaju isto.
(d) Gospodin Drinker preferira Pepsi više nego Koka kolu
5.27 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: C
Ed i Al konzumiraju samo hleb i sir. Obojica uvek odluče da imaju i hleb i sir, i oboje imaju strogo
konveksne sklonosti. Međutim, Ed voli da ima mnogo hleba i malo sira, dok Al voli puno sira i malo
hleba. Obojica se suočavaju sa istim cenama za obe robe i biraju korpe kako bi imali maksimalnu
korisnost uz postavljeni budžet. Koji od sledećih izjava je istina?
(a) Alova granična stopa supstitucije veća je od Ed-ove u apsolutnim vrednostima.

(b) Edova granična stopa supstitucije veća je od Al-ove u apsolutnim vrednostima.
(c) Njihove granične stope supstitucije su iste.
(d) Ko ima veću graničnu stopu supstitucije zavisi od nivoa prihoda.
(e) Nema dovoljno informacija da bismo mogli da kažemo ko ima veću graničnu stopu supstitucije.
5.28 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Ako mu se zarada poveća, tada će se maksimalna korisnost potrošača:
(a) povećati (ili ostaviti konstantnom) svoju količinu rada.

(b) povećati (ili ostaviti konstantnom) svoju količinu rada ako je slobodno vreme normalno dobro,
ali u suprotnom može smanjiti svoju količinu rada.
(c) povećati (ili ostaviti konstantnim) svoju količinu rada ako je slobodno vrijeme inferiorno dobro,
ali u suprotnom može smanjiti količinu rada
(d) smanjiti (ili ostaviti konstantno) svoju količinu rada.

38
5.29 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: E
Angela konzumira samo dve robe, x i y. Njen prihod se udvostručuje, a cene ova dva dobra ostaju
nepromenjene. Pod pretpostavkom da maksimizira svoju korisnost i da voli oba dobra,
koje od sledećih izjave su nužno tačne?
(a) Potrošiće više oba dobra.

(b) Odnos njene potrošnje x i y ostaje konstantan.
(c) Njena korisnost se udvostručuje.
(d) Ako su joj sklonosti konveksne, mora da će koristiti više dobra x.
5.30 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Arthurove preferncije su definisane u odnosu na dve osnovne grupe hrane, pivo, x1; i sladoled, x2.
Njegova funkcija korisnosti je u U (x1; x2)= x12+x2. Ima 100 dolara za potrošnju, a svako od tih dobra
košta 10 dolara po jedinici . Koji od sledećih izjava je istina?
(a) Arthur će konzumirati 5 jedinica sladoleda i 5 jedinica piva.

(b) Arthur će smatrati da je 10 jedinica piva i nijedan sladoled najbolja kombinacija.
(c) Arthur će smatrati da je 10 jedinica sladoleda i nijedno pivo najbolja kombinacija.
(d) Artur je indiferentan između bilo koje dve tačke na liniji koja povezuje (5; 5) i (10; 10).
(e) Arthur će 2/3 svog prihoda potrošiti na pivo i 1/3 svog prihoda na sladoled.
5.31 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: C
Andrejeva funkcija je korisnosti U (x1; x2) = 4x12+ x2. Andrejev prihod je 32 USD, cena dobra 1 je 16 USD
po jedinici, a cena dobra 2 je 1 USD po jedinici. Šta se događa ako se Andrejev prihod poveća na 80
dolara a cene se ne promene? (Hint: Da li on ima konveksne sklonosti?)
(a) Potrošiće još 48 jedinica dobra 2 a istu količinu dobra 1 kao i pre.
(b) Povećaće potrošnju oba dobra.
(c) Smanjiće potrošnju dobra 2.
(d) Potrošiće istu količinu dobra 2 kao i pre i još 3 jedinice dobra 1 više nego pre
5.32 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Lorenzo živi samo na x i y. Njegova funkcija korisnosti je U (x; y) = min{ 3x+4y; 7y}.
Cene oba dobra su pozitivne. Koja od sledećih izjava je tačna?
(a) Nikada neće kupiti više dobra x nego dobra y.

(b) Kupiće jednake količine oba dobra
(c) Uvek će kupiti više dobra y od x.
(d) Uvek će kupiti više dobra x nego y.
(e) Više od jednog od gore navedenih odgovora je tačno

39
5.33 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Mortova funkcija korisnosti U (x1; x2) = x1x2. Njegov prihod je 100 USD; cena dobra 2 je 10 USD.
Cena dobra 1 je sledeća: Prvih 6 jedinica košta 10 dolara po jedinici, a sve dodatne jedinice koštaju 5
dolara po jedinici. Koji potrošačku korpu bira Mort?
(a) (5; 5)
(b) (7; 3.5)
(c) (9; 3)
(d) (6; 4)
5.34 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: D
Clara ima funkciju korisnosti je U (X; Y) = (X + 2)(Y + 1). Ako je njena marginalna stopa supstitucije -4 i ako
ona troši 14 jedinica dobra X; koliko onda jedinica dobra Y mora da konzumira?
(a) 30
(b) 68
(c) 18
(d) 63
(e) 9
5.35 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: D
Clara ima funkciju korisnosti je U (X; Y) = (X+ 2)(Y + 1). Ako je njena marginalna stopa supstitucije -2
i ako ona troši 9 jedinica dobra X; koliko onda jedinica dobra Y mora da konzumira?
(a) 18
(b) 26
(c) 11
(d) 21
(e) 5
5.36***********************************Tezina 2*********************************Tacno: D
Elmerova funkcija korisnosti je U (x; y) = min{ x ; y2}. Ako je cena dobra x 25, a cena dobra y 15,
i ako Elmer odluči da pojede 7 jedinica y; kakav mora biti njegov prihod?
(a) 2.660
(b) 280
(c) 1.430
(d) 1.330
(e) Nema dovoljno informacija da bi se utvrdio njegov prihod.

40
5.37***********************************Tezina 2*********************************Tacno: D
Elmerova funkcija korisnosti je U (x; y) = min{ x ; y2}. Ako je cena dobra x 20, a cena dobra y 20, i ako
Elmer odluči da konzumira dve jedinice dobra y; kakav mora biti njegov prihod?
(a) 240
(b) 80
(c) 220
(d) 120
(e) Nema dovoljno informacija da bi se utvrdio njegov prihod.
5.38 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: C

Justin konzumira dobra X i Y i ima funkciju korisnosti U (x; y) = x2 + y. Cena po jedinici dobra x je px, a
cena po jedinici dobra y je py. Ima dovoljno novca da može da priušti bar 1 jedinicu bilo kog dobra. Kada
odabere svoju najbolju korpu, to mora nužno biti sledeće:
(a) njegova budžetska linija je tangenta krivoj indiferentnosti koja prolazi kroz ovu potrošačku korpu.
(b) konzumira samo x.
(c) konzumira samo y ako px2/py premašuje njegov prihod.
(d) konzumira nešto od svakog dobra ako je px = py.
(e) konzumira nešto od svakog dobra ako je py = px /2.
5.39 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Charlie ima funkciju korisnosti U (xA; XB) = xAxB; cena jabuke je 1, a cena banane 2. Da je Charliejev prihod
bio 120, koliko jedinica banane bi konzumirao da je izabrao korpu koji mu maksimizira korisnosti u
okviru budžeta?
(a) 30
(b) 15
(c) 60
(d) 6
(e) 90
5.40 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Čarli ima funkciju korisnosti U (xA; XB) = xAxB; cena jabuke je 1, a cena banane 2. Da je Čarlijev prihod bio
200, koliko jedinica banana bi konzumirao da je izabrao korpu koji mu maksimizira korisnosti u okviru
budžeta?
(a) 50
(b) 25
(c) 100
(d) 10
(e) 150

41
5.41 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Charlie ima funkciju korisnosti U (xA; XB) = xAxB. Ako je Charliev prihod 40, cena jabuke 4, a cena banana
je 2, koliko jabuka ima u najboljoj kombinaciji koju Charlie može da priušti?
(a) 10
(b) 12
(c) 8
(d) 9
(e) 5
5.42 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Charlie ima funkciju korisnosti U (xA; XB) = xAxB. Ako je Charliejev prihod 40, cena jabuke 4, a cena banana
3, koliko jabuka ima u najboljoj kombinaciji koju Charlie može da priušti?
(a) 10
(b) 12
(c) 8
(d) 9
(e) 5
5.43 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Ambrozijina funkcija korisnosti je U (X1; X2) = 4X11/2+X2. Ako je cena orašastih plodova (dobro 1) 1, cena
bobica (dobro 2) je 6, a njen prihod 264, koliko jedinica orašastih plodova će Ambrozija izabrati?
(a) 20
(b) 144
(c) 288
(d) 147
(e) 72
5.44 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Ambrozijina funkcija korisnosti je U (X1; X2) = 4X11/2+X2. Ako je cena orašastih plodova (dobro 1) 1, cena
bobica (dobro 2) je 6, a njen prihod 252, koliko jedinica orašastih plodova će Ambrozija izabrati?
(a) 18
(b) 144
(c) 288
(d) 147
(e) 72

42
5.45 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: D
Naš stari prijatelj Edmund Stench iz Poglavlja 2 obožava punk rock video kasete. Nema primanja i zato
mora da prihvati smeće u svom dvorištu u zamenu za novac. Svaka video kaseta košta 2 dolara, a svaka
vreća smeća koju prihvati donosi mu 1 USD. Njegova funkciju korisnosti je U (c; g) = min{ 2c ; 20-g} gde je
c broj video kaseti, a g je broj vreća smeća koju dobija mesečno. Svakog meseca će izabrati da prihvati:
(a) 20 vreća smeća.

(b) nijednu vreću.
(c) 5 vreća smeća.
(d) 10 vreća smeća.
(e) 15 vreća smeća
5.46 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: D
Josipova funkciju korisnosti je UJ = XA + 2XB; gde XA označava njegovu konzumaciju jabuka a XB njegovu
konzumaciju banana. Clarina funkcija korisnosti je Uc = 3XA + 2XB. Josip i Clara kupuju u istoj prodavnici.
(a) Kad primetimo da Josip izlazi iz prodavnice sa nešto banana, tada možemo zaključiti da i Klara kupuje
nešto banana.
(b) Postoje cene jabuka i banana tako da oba potrošača kupuju strogo pozitivne količine oba dobra.
(c) Kad primetimo da Josip izlazi iz prodavnice sa nešto jabuka i banana, možemo zaključiti da Klara
takođe kupuje nešto jabuka i banana.
(d) Kad primetimo da Josip izlazi iz prodavnice sa nešto jabuka, tada možemo zaključiti da i Klara kupuje
nešto jabuka.
(e) Jabuke i banane su savršeni komplementi za Josipa.
5.47 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Ako potrošač maksimizira svoje preferencije prema svom budžetu izborom potrošačke korpe gde je
odnos njenih graničnih korisnosti za sklonište i hranu, (GK skloništa / GK hrane), veći od odnosa cena
skloništa i hrane, pS = pH; onda ona
(a) mora konzumirati hranu, ali bez skloništa.

(b) mora konzumirati sklonište, ali ne i hranu.
(c) mora konzumirati i hranu i sklonište.
(d) ne sme trošiti sav svoj prihod.
(e) mora verovati da je sklonište "loše".

43
GLAVA 6: Tražnja
1. Ukoliko su preferencije kvazilinearne, onda za veoma visoke nivoe dohotka dohodna
kriva ponude je prava linija paralelna jednoj od osa.
TAČNO
2. U ekonomskoj teoriji, tražnja za dobrom mora da zavisi samo od dohotka i cene tog
dobra, a ne od cene drugih dobara.
NETAČNO
3. Ukoliko su dva dobra supstituti, onda će povećanje cene jednog od njih da poveća
tražnju drugog dobra.
TAČNO
4. Ako potrošač troši sav svoj prihod, nemoguće je da sva dobra budu inferiorna dobra.
TAČNO
5. Engelova kriva je kriva tražnje u kojoj su horizontalna i vertikalna osa zamenile mesta.
NETAČNO
6. Ako je kriva tražnje ravna linija prema dole, onda cenovna elastičnost tražnje je
konstantna duž cele krive tražnje.
NETAČNO
7. Ako je cenovna elastičnost tražnje za dobrom -1, udvostručenjem cene tog dobra će
ukupni izdaci (za to dobro) ostati nepromenjeni.
TAČNO
8. Ako su preferencije homotetičke, tada će se nagib Engelove krive za bilo koje dobro
smanjiti, kako se prihodi povećavaju.
NETAČNO
9. Dobro je luksuzno dobro ukoliko je dohodna elastičnost tražnje veća od 1.
TAČNO
10. Prudens je maksimizirala svoju korisnost u skladu sa njenim budžetskim ograničenjem.
Onda su se cene promenile. Nakon promene cena ona je u boljem položaju. Zbog toga
nova korpa košta vise po starim cenama nego stara korpa.
TAČNO
11. Ukoliko se dohodak i sve cene udvostruče, tražnja za luksuznim dobrima će se povećati
više nego duplo.
NETAČNO
12. Ukoliko su preferencije homotetičke i sve cene se udvostruče, dok dohodak ostaje
nepromenjen, tražnja za svim dobrima će se prepoloviti.
TAČNO
13. Inferiorno dobro je kratkotrajnije od normalnog dobra.
NETAČNO
14. Nemoguće je da osoba ima krivu tražnje koja ima nagib na gore na svim nivoima cena.
TAČNO

44
15. Donaldova funkcija korisnosti je U(x,y) = x + y ½. Trenutno kupuje neko od ova dva
dobra. Ako mu prihodi porastu uz nepromenjene cene, on će kupovati više oba dobra.
NETAČNO
16. Anđelina funkcija korisnosti je x + y½ . Moguće je da ako su njeni prihodi veoma
visoki, povećanje u dohotku je neće naterati da troši više na y.
TAČNO
17. Ako su druge varijable fiksne, tražnja za Gifenovim dobrom raste kako se prihod
povećava.
NETAČNO
18. Racionalni potrošač troši celu svoju zaradu. Ako se prihod udvostruči, a cene ostanu
nepromenjene onda će se sigurno odlučiti da konzumira dvostruko više svakog dobra
nego pre.
NETAČNO
19. Potrošač ima funkciju korisnosti U = min (x1, 2x2). Ako je cena dobra dva 0, potrošač
će uvek preferirati više dobra dva nego manje.
NETAČNO
20. Potrošač ima funkciju korisnosti U(x, y) = min (x,2y). Ako dobro X ima cenu 0, a cena
dobra y je p, tada će funkcija tražnje za dobrom y biti m/2p.
NETAČNO
21. Fred ima Kob Daglasovu funkciju korisnosti sa eksponentima čiji je zbir 1. Sali troši
ista dva dobra, ali dva dobra su savršeni supstituti za nju. Uprkos tim razlikama njih
dvoje imaju iste krive indiferentnosti.
NETAČNO
22. Darlin ima funkcija korisnosti U(x,y,z) = x3y3z. Ukoliko se njen dohodak udvostruči,
dok cene ostaju nepromenjene, njena tražnja za dobrom y će se više nego udvostručiti.
NETAČNO
23. Darlin ima funkciju korisnosti U(x,y,z) = x4 y7z. Ako se njen dohodak udvostruči, a
cene ostaju nepromenjene, njena tražnja za dobrom y će se više nego udvostručiti.
NETAČNO
24. Kvazilinearne preferencije su homotetičke kada optimalna količina jednog od dobara
nije pristupačna.
NETAČNO

45
GLAVA 6: Tražnja (47 zadataka)
6.1 ***********************************Tezina 3*********************************Tacno: A
Daisi je dobila kasetofon kao poklon za rođendan i ne može da ga vrati. Njena funkcija korisnosti je
U (x; y; z) = x + z1/2f(y) gde je z kaseta koje kupuje, y je broj kasetofona koje ima i x je iznos novca koji joj
je preostao da potroši. Ako je y≥1 onda f (y) = 8 ako je y <1 onda je f (y) = 0. Cena trake je 2, i ona lako
može kupiti nekoliko desetina kaseta. Koliko će traka kupiti?
(a) 4
(b) 6
(c) 2
(d) 8
(e) Moramo znati cenu magnetofona da bismo rešili ovaj problem.
6.2 ************************************Tezina 3********************************Tacno: A

Daisi je dobila kasetofon kao poklon za rođendan i ne može da ga vrati Njena funkcija korisnosti je
U (x; y; z) = x + z1/2f(y) gde je z broj kaseta koje kupuje, y je broj kasetofona koje ima i x je iznos novca
koji joj je preostao da potroši. Ako je y<1 onda f (y) = 0 ako je y≥1 onda je f (y) = 32. Cena kasete je 4 i
ona lako može nabaviti desetine traka. Koliko kaseta će kupiti?
(a) 16
(b) 18
(c) 14
(d) 20
(e) Moramo znati cenu magnetofona da bismo rešili ovaj problem.
6.3 ***********************************Tezina 2*********************************Tacno: B

Miki razmatra kupovinu magnetofona. Njegova funkcija korisnosti je U (x; y; z)= x + f(y)z 0.5 gde je x iznos
novca koji potroši na druge proizvode, y je broj magnetofona koji on kupuje, a z je broj traka koje
kupuje. Neka je f (y) = 0 ako je y<1 i f (y) = 8 ako je y veće ili jednako 1. Cena magnetofona je 20, cena
kaseta je 1, i on se lako može priuštiti magnetofon i nekoliko traka. Hoće li kupiti magnetofon?
(a) Trebao bi da kupi magnetofon po ovim cenama, ali ako bi kasete bile skuplje, kupovina se ne isplati.
(b) Ne bi trebalo da kupuje magnetofon.
(c) Indiferentan je da li da kupi ili ne.
(d) Nemamo dovoljno informacija za zaključak.
(e) Čak i ako se cena kaseta udvostruči, ipak treba da kupi magnetofon.
6.4 ***********************************Tezina 1*********************************Tacno: D

Valt konzumira jagode i krem, ali samo u fiksnom odnosu tri kutije jagoda na dve kutije krema. U bilo
kojem drugom odnosu, višak dobra su njega potpuno beskorisni. Cena kutije sa jagodama je 10, a cena
kutije krema 10. Valtov prihod je 200.
Šta od navedenog je tačno?
(a) Valt želi 10 kutija krema.
(b) Valt želi 10 kutija jagoda.
(c) Valt smatra jagode i katije krema savršenim supstitutima.
(d) Valt želi 12 kutija jagoda.

46
6.5 ***********************************Tezina 3*********************************Tacno: D
Majk konzumra dva dobra, x i y; a njegova funkcija korisnosti je min{ x+2y ; y+2x }. On bira da kupi 8
jedinica dobra x i 16 jedinica dobra y. Cena y je 0,50. Koliki je njegov prihod?
(a) 32
(b) 40
(c) 24
(d) 16
(e) Mikeov prihod ne može se odrediti ako se ne navede i cena x.
6.6************************************Tezina 2*********************************Tacno: D
Georgina konzumira samo grejpfrut i ananas. Njena funkcija korisnosti je U (x; y)=x2y8 gde je x broj
konzumiranih grejpfruta, a y je broj konzumiranih ananasa. Georginin prihod je 105, a cene grejpa i
ananasa 1 i 3, respektivno. Koliko grejpfruta će konzumirati?
(a) 10.50
(b) 7
(c) 63
(d) 21
6.7************************************Tezina 2*********************************Tacno: D
Fanni jede samo grejpfrut i groždje. Njena funkcija korisnosti je U (x; y) = x3y6 gde je x broj konzumiranih
grejpa a y je broj konzumiranog groždja. Fannin prihod je 48, a cene grejpa i groždja su 1 i 3, respektivno.
Koliko će grejpa Fani konzumirati?
(a) 8
(b) 5.33
(c) 48
(d) 16
6.8 ************************************Tezina 2********************************Tacno: B
Za m> p2; funkcije potražnje za dobrima 1 i 2 date su jednačinama, x1 = (m/p2) -1 i x2= p1/ p2; gde je m
prihod, a p1 i p2 cene. Neka horizontalna osa predstavlja količinu dobra 1. Neka je p1 = 1 i p2 = 2. Tada za
m> 2; dohodovna kriva je:
(a) vertikalna linija.

(b) horizontalna linija.
(c) ravna linija sa nagibom 2.
(d) ravna linija sa nagibom 1/2.

47
6.9 ***********************************Tezina 1*********************************Tacno: E
Harri ima deset dolara da potroši na limenke Koka kole i Pepsija, koje smatra savršenim supstitutima,
jedan za jedan. Pepsi košta 0.50 dolara po limenci, a Koka kola košta 0.60 dolara po limenci. Harri ima 20
kupona od kojih svaki može da se iskoristi za kupovinu Koka kole za 40 centi. Koji od sledećih korpi će
Harri kupiti?
(a) 20 limenki Pepsija i nijednu Koka kolu.

(b) 16 i dve trećine limenki Kokakole i nijedan Pepsi.
(c) 10 limenki Koka kole i 8 limenki Pepsija.
(d) 10 limenki Koka kole i 12 limenki Pepsija.
6.10 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: D
Madona kupuje samo dva dobra. Njena funkcija korisnosti je Cobb-Douglasova funkcija. Koje od sledećih
svojstava ima njena funkcija tražnje?
(a) Njena potražnja za jednim od dva dobra ne zavisi od prihoda.

(b) Njena potražnja ni za jednim dobrom ne zavisi od prihoda.
(c) Njena potražnja za svakim dobrom zavisi od prihoda i cena oba dobra.
(d) Njena potražnja za svakim od ova dva dobra zavisi samo od njenog prihoda i cene samog tog dobra.
(e) Jedna dobro je inferiorno dobro, a drugo je normalno dobro.
6.11 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: D
Seppo konzumira rakiju i saune. Nijedno dobro nije inferiorno. Seppo ima ukupno 30 dolara dnevno i 6
sati dnevno da provede u sauni ili ispijajući rakiju. Svaka rakija košta 2 dolara i treba mu pola sata da bi je
popio. Svaka sauna košta 1 USD i treba mu 1 sat vremena za saunu. (Nažalost, nemoguće je konzumirati
rakiju u sauni.) Seppo odjednom nasledi mnogo novca i sada ima 50 dolara dnevno da potroši i na rakiju i
saunu. Pošto je Seppo racionalan potrošač, on će:
(a) samo povećati potrošnju rakije.

(b) samo povećati potrošnju saune.
(c) povećati potrošnju oba.
(d) konzumirali iste količine oba dobre kao i pre.
(e) ne možemo reći pošto nemamo informacije o njegovim krivama indiferencije.
6.12 **********************************Tezina 1*********************************Tacno: E
Ako je x količina dobra X koje se traži, inverzna funkcija tražnje za X:
(a) izražava 1/x kao funkciju cena i prihoda.

(b) izražava tražnju za x kao funkciju 1/px i prihod gde je px cena x.
(c) izražava tražnju za x kao funkciju 1/px i 1/m; gde je m prihod.
(d) označava 1/x kao funkciju 1/px i 1/m; gde je m prihod.

48
6.13 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: D
Ako postoje dva dobra i ako se prihod udvostruči i cena dobra 1 udvostruči, a cena dobra 2 ostaje
konstantna:
(a) potražnja potrošača za dobrim 1 povećaće se samo ako je za njega to Gifenovo dobro.
(b) potražnja potrošača za dobrim 2 smanjuje se samo ako je za njega to Gifenovo dobro.
(c) potražnja potrošača za dobrim 2 povećaće se samo ako je za njega to dobro inferiorno.
(d) potražnja potrošača za dobrim 2 smanjuje se samo ako je za njega to dobro inferiorno.
6.14 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Clarissa funkcija korisnosti je U (r; l) = l + 160r - r2 gde je r broj biljaka ruža koje ona ima u svojoj bašti, a l
je broj lala. Ima 250 kvadratnih metara na koje može posaditi ruže i lale. Svaka ruža zauzima 4 kvadratna
metra, a svaka lala 1. Klasira je dobila biljke besplatno od velikodušnog prijatelja. Ako dobije još 100
kvadratnih metara zemlje za svoju baštu, a njena funkcija korisnosti ostaje nepromenjena ona će:
(a) posaditi još 100 lala i nijednu više ružu.

(b) posaditi još 25 ruža i nijednu više lalu.
(c) posaditi još 38 lala i još nekoliko ruža.
(d) posaditi još 20 ruža i još 20 lala.
6.15 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Clarisina funkcija korisnosti je U (r; l) = l + 80r - r2 gde je r broj biljaka ruža koje ona ima u svojoj bašti, a l
je broj lala. Ima 250 kvadratnih metara na koje može dodeliti ruže i lale. Svaka ruža zauzima 4 kvadratna
metra, a svaka lala 1. Klasira je dobila biljke besplatno od velikodušnog prijatelja. Ako dobije još 100
kvadratnih metara zemlje za svoju baštu a njena funkcija korisnosti ostaje nepromenjena:
(a) posadiće još 100 lala i nijednu više ružu.

(b) posadiće još 25 ruža i nijednu više lalu.
(c) posadiće još 99 lala i još nekoliko ruža.
(d) posadiće još 20 ruža i još 20 lala.
6.16 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: D

Bez obzira na prihod i bez obzira na cene, Smedli uvek troši 25% svog prihoda na stanovanje, 10% na
odeću, 30% na hranu, 15% na prevoz, a 20% na rekreaciju. Ovo ponašanje je u skladu sa sledećim:
(a) Sva dobra su savršeni supstituti.

(b) Tražnja Smedleia za dobrima ne menja se kada se promene njihove cene.
(c) Smedli troši sva robu u fiksnim proporcijama.
(d) Smedli ima Cobb-Douglas funkciju korisnosti.
(e) Više od ponuđenih odgovora je tačno

49
6.17 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Preferencije gospođe Laure Mussel između golfa i tenisa predstavljene su funkcijom U (g; t) = gt gde je g
broj rundi golfa i t je broj teniskih mečeva koje igra nedeljno. Ima 24 dolara nedeljno da potroši na ove
sportove. Runda golfa i teniski meč koštaju četiri dolara pojedinačno. Laure je navikla da maksimizira
svoju korisnost prema ograničenju. Odlučila je da ograniči vreme koje provodi na ovim sportovima na 16
sati nedeljno. Runda golfa traje 4 sata. Teniski meč traje 2 sata. Zbog njenog novog ograničenja,
zaključujete da:
(a) ona igra jednu rundu golfa manje i jedan teniski meč više svake nedelje.
(b) igra više golfa a manje tenisa, ali se ne može reći koliko.
(c) njeni izbori i njena korisnost nisu promenjeni.
(d) ima premalo podataka da bi se moglo reći o njenom izboru.
(e) ona nedeljno igra 2 runde golfa manje i 3 teniskih mečeva više
6.18 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: A
Marija ima homotetičke preferencije. Kada je njen prihod bio 1.000 dolara, kupila je 40 knjiga I 60
novina. Kada su joj prihodi porasli na 1.500 dolara, a cene se nisu promenile, kupila je:
(a) 60 knjiga i 90 novina.
(b) 80 knjiga i 120 novina.
(c) 60 knjiga i 60 novina.
(d) 40 knjiga i 120 novina.
(e) Nema dovoljno informacija da bismo utvrdili šta bi ona kupila.
6.19 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Kejtina funkcija korisnosti je U (x1 ; x2 ) = 2 (ln x1) + x2. S obzirom na njen trenutni prihod I trenutne
relativne cene, ona troši 10 jedinica x1 i 15 jedinica x2. Ako se njen prihod udvostruči, a cene ostanu
konstantne, koliko jedinica x1 će konzumirati nakon promene prihoda?
(a) 20
(b) 18
(c) 10
(d) 5
(e) Nema dovoljno informacija da se utvrdi koliko.
6.20 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Kejtina funkcija korisnosti je U (x1 ; x2 ) = 2 (ln x1) + x2. S obzirom na njen trenutni prihod I trenutne
relativne cene, ona troši 5 jedinica x1 i 20 jedinica x2. Ako se njen prihod udvostruči, a cene ostanu
konstantne, koliko jedinica x1 će konzumirati nakon promene prihoda?
(a) 10
(b) 8
(c) 5
(d) 2,50
(e) Nema dovoljno informacija da se utvrdi koliko.

50
6.21 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: E
Vill je neočekivano nasledio 10.000 USD od bogatog ujaka. Primećeno je da konzumira manje
hamburgera nego nekada. Zaključujemo da:
(a) hamburgeri su Gifenovo dobro za Vila.

(b) hamburgeri su normalno dobro za Villa.
(c) Villova Engelova kriva za hamburgere je vertikalna.
(d) Villova Engelova kriva za hamburgere je horizontalna.
(e) Vill-ove preferencije nisu homotetičke.
6.22 **********************************Tezina 3*********************************Tacno: B
Fred konzumira svinjske kotlete i janjeće kotlete i ništa drugo. Kada cena svinjskih kotleta raste a ne
menja se njegov prihod i cena jagnjećih kotleta, Fred kupuje manje janjećih kotleta i manje svinjskih
kotleta. Na osnovu ovih podataka možemo zaključiti da:
(a) svinjski kotleti su za Freda normalno dobro.

(b) janjeći kotleti su za Freda normalno dobro.
(c) svinjski kotleti su inferiorno dobro za Freda
(d) janjeći kotleti su inferiorno dobro za Freda.
(e) Fred više preferira svinjske kotlete od janjećih.
6.23 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Cecil konzumira x1 i x2 u fiksnim proporcijama. Konzumira A jedinica dobra 1 sa B jedinicama dobra 2.

Da bismo rešili za njenu funkciju tražnje za dobrima 1 i 2:
(a) postavljamo GK1/GK2 = p1/p2 i rešavamo x1.

(b) rešavamo sledeće jednačine u dve nepoznate: Ax1 = Bx2 i p1x1 + p2x2 = m.
(c) rešavamo sledeće jednačine u dve nepoznate: Bx1 = Ax2 i p1x1 + p2x2 = m.
(d) treba da koristimo samo jednačinu koja je data njenom budžetska linija.
(e) koristimo činjenicu da sav svoj prihod troši na dobro 1 sve dok je ono jeftinije.
6.24 ************************************Tezina 0*******************************Tacno: B
Vilma ima funkciju korisnosti U(x1; x2) =x12 + 1.5x1x2 + 30x2. Cene su p1 = 1 I p2 = 1.
Za prihode između 20 i 60, Engelova kriva za dobro 2 je:
(a) povijena na gore.

(b) povijena na dole.
(c) vertikalna.
(d) povijena na gore za prihode između 20 i 40 i nagnuta na dole između 40 i 60.
(e) povijena na dole za prihode između 20 i 40 i nagnuta na gore između 40 i 60.

51
6.25 ************************************Tezina 2*******************************Tacno: C
Koje od sledećih funkcija korisnosti predstavljaju preferencije potrošača koji NEMA homotetičke
preferencije?
(a) U (X; Y) = XY.
(b) U (X; Y)= X + 2Y.
(c) U (X; Y)= X + Y 0.5
(d) U (X; Y)= min{ X , Y }
(e) Više navedenih odgovora je tačno
6.26 ************************************Tezina 2*******************************Tacno: A

Robertova funkcija korisnosti je U (X; Y)= min{ 4X , 2X + Y}. Cena X je 3 USD, a cena Y je 1 USD.
Robertova dohodno potrošna kriva je:
(a) prava koja kreće iz koordinatnog početka sa nagibom 2.
(b) linija paralelna sa osom na kojoj je X.
(c) linija paralelna sa osom na kojoj je Y.
(d) ista kao i njegova Engelova kriva za X.
6.27 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B

Alfredo konzumira samo od jabuke i banane. Njegova funkcija korisnosti je U (a; b) = min{ a + b, 2b }.
On maksimizira svoju korisnost uz ograničenje budžeta i konzumira korpu (a; b) = (4; 4).
Koja od sledećih tvrdnji mora biti tačna?
(a) pa> pb.
(b) pa je manje ili jednako pb.
(c) pa = pb.
(d) pa = 2 pb.
6.28 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: E

Gospođica Maja strogo konzumira 2 jedinice surutke(W) po jedinici sira (C). Ako je cena sira 5, a cena
surutke 3, i ako je M prihod gospođice Maje, njen tražnja za sirom biće:
(a) M/5.
(b) 3M/5.
(c) 5c+3w = M.
(d) 5M.
(e) M/11.
6.29 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: E

Gospođica Maja strogo konzumira 2 jedinice surutke(W) po jedinici sira (C). Ako je cena sira 4, a cena
surutke 2, i ako je M prihod gospođice Maje, njen tražnja za sirom biće:
(a) M/4.
(b) 2M/4.
(c) 4c + 2w = M.
(d) 4M.
(e) M/8.

52
6.30 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Ako je Čarlijeva funkcija korisnosti bila XA3XB i ako jabuke koštaju 90 centi, a banane 10 centi
pojedinačno, Čarlijeva budžetska linija bila bi tangentna na jednu od njegovih kriva indiferentnosti kad
god je zadovoljena sledeća jednačina:
(a) 3 XB = 9 XA
(b) XB = XA
(c) XA = 3 XB
(d) XB = 3 XA
(e) 90 XA + 10 XB = M
6.31 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: A

Ako je Čarlijeva funkcija korisnosti bila XA5XB i ako jabuke koštaju 40 centi, a banane 10 centi
pojedinačno, Čarlijeva budžetska linija bila bi tangentna na jednu od njegovih kriva indiferentnosti kad
god je zadovoljena sledeća jednačina:
(a) 5 XB = 4 XA
(b) XB = XA
(c) XA = 5 XB
(d) XB = 5 XA
(e) 40 XA + 10 XB = M
6.32 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: D

Ako je Čarlijeva funkcija korisnosti bila XA4XB i ako je cena jabuke pA a cena banana pB a njegov prihod m,
tada će Čarlijeva tražnja za jabukama biti:
(a) m/(2 pA)

(b) 0.25 pA m
(c) m/(pA + pB)
(d) 0.80m/pA
(e) 1.25 pBm/pA
6.33 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: D
Ako je Čarlijeva funkcija korisnosti bila XA4XB i ako je cena jabuke pA a cena banana pB a njegov prihod m,
tada će Čarlijeva tražnja za jabukama biti:
(a) m/(2 pA)

(b) 0.25 pA m
(c) m/(pA + pB)
(d) 0.80m/pA
(e) 1.25 pBm/pA

53
6.34 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: D
Patrick ima funkciju korisnosti U (x1; x2) = 16x11/2 + x2. Njegova primanja su 82, cena dobra 1 (orašasti
plodovi) je 2, a dobra dobra 2 (bobice) 1. Koliko jedinica oraha će Patrik tražiti?
(a) 26
(b) 12
(c) 14
(d) 16
(e) 30
6.35 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: D

Sebastijan ima funkciju korisnosti U (x1; x2) = 40x11/2 + x2. Prihodi su mu 110, cena dobra 1 (orasi) je 4, a
dobra 2 (bobice) 1. Koliko jedinica oraha će Sebastijan tražiti?
(a) 35
(b) 21
(c) 23
(d) 25
(e) 48
6.36 **********************************Tezina 0*********************************Tacno: A

Bartolomej ima funkciju korisnosti U (x1; x2) = 40x11/2 + x2, gde je x1 njegova konzumacija orašastih
plodova i x2 njegova konzumacija bobica. Njegov prihod je 115, cena orašastih plodova je 5, a cena
bobica je 1. Koliko jedinica bobica će tražiti Bartolomej?
(a) 35
(b) 16
(c) 70
(d) 22
(e) Nema dovoljno informacija da bi se utvrdio odgovor
6.37***********************************Tezina 0*********************************Tacno: A
Patrick ima funkciju korisnosti U (x1; x2) = 48x11/2 + x2; gde je x1 njegova potrošnja orašastih plodova i x2
njegova je potrošnja bobica. Njegov prihod je 217, cena oraha je 3 a cena bobica je 1. Koliko jedinica
bobica će Patrick tražiti?
(a) 25
(b) 64
(c) 50
(d) 70
6.38 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: E

Gospođica Maja strogo konzumira 2 jedinice surutke po jedinici sira. Ako je cena sira (C) 3, a cena
surutke(W) isto 3, i ako je M prihod gospođice Maje; njena tražnja za sirom biće:
(a) m/3
(b) 3m/3
(c) 3C + 3 W = m
(d) 3m
(e) m/9

54
6.39 ***********************************Tezina 0 ********************************Tacno: E
Gospođica Maja strogo konzumira 2 jedinice surutke po jedinici sira. Ako je cena sira (C) 3, a cena
surutke(W) 6, i ako je M prihod gospođice Maje; njena tražnja za sirom biće:
(a) m/3
(b) 6m/3
(c) 3c + 6w = m
(d) 3m
(e) m/15
6.40 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Casperova funkcija korisnosti je 3x + y gde je x njegova konzumacija kakaa, a y njegova konzumacija sira.
Ako je ukupni trošak x upotrebe kakaa x2 i ako je cena sira 10, a Kasperov prihod 260 dolara, koliko
jedinica kakaa će konzumirati?
(a) 12
(b) 15
(c) 29
(d) 14
(e) 30
6.41 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: B

Casperova funkcija korisnosti je 3x + y gde je x njegova konzumacija kakaa, a y njegova konzumacija sira.
Ako je ukupni trošak x upotrebe kakaa x2 i ako je cena sira 6, a Kasperov prihod 101 dolara, koliko
jedinica kakaa će konzumirati?
(a) 6
(b) 9
(c) 17
(d) 8
(e) 18
6.42 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: D

Neka je w broj bičeva i j broj kožnih jakni. Ako je Kinkova funkcija korisnosti U (x , y) = min{ 7w, 4w + 12j}
i ako je cena biča 20 dolara, a kožna jakna je 40 dolara, Kinko će tražiti:
(a) 6 puta više bičeva od kožnih jakni.

(b) 5 puta više kožnih jakni od bičeva.
(c) 3 puta više bičeva od kožnih jakni.
(d) 4 puta više bičeva od kožnih jakni.
(e) samo kožne jakne.

55
6.43 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: D
Neka je w broj bičeva i j broj kožnih jakni. Ako je Kinkova funkcija korisnosti U(x , y)= min{ 10w, 5w + 25j}
i ako je cena biča 20 dolara, a kožna jakna je 80 dolara, Kinko će tražiti:
(a) 7 puta više bičeva od kožnih jakni.

(b) 6 puta više kožnih jakni od bičeva.
(c) 4 puta više bičeva od kožnih jakni.
(d) 5 puta više bičeva od kožnih jakni.
(e) samo kožne jakne.
6.44 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: D
Između 1980. i 1990. prihod određenog potrošača porastao je za 25 procenata, dok je cena dobra X i
"svih ostalih dobara" porasla za 10 procenata. Primećeno je da se potrošnja dobra X i svih ostalih roba
povećala za 15 procenata. Iz tih činjenica možemo zaključiti da:
(a) potrošač X i „sva druga dobra“ nije smatrao savršenim komplementarima.

(b) preferencije potrošača ne mogu biti predstavljene Cobb-Douglasov funkcijom korisnosti.
(c) preferencije potrošača mogu se predstaviti pomoću Cobb-Douglassove funkcije korisnosti.
(d) preferencije potrošača ne mogu biti predstavljene kvazilinearnom funkcijom korisnosti.
(e) više ponuđenih odgovora je tačno
6.45 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
John radi za službu unutrašnjeg prihoda. Zadužen je za reviziju prihoda samozaposlenih ljudi. U bilo kojoj
godini, čovek raspoređuje svoj ukupni prihod na potrošnju i štednju. John ne može da odredi njihovu
potrošnju, ali može da odredi koliko su ljudi štedeli tokom godinu dana. Iz višegodišnjeg iskustva je
naučio da se ljudi ponašaju tako da maksimiziraju funkciju korisnosti oblika U (c; s) = 10000 ln c + s, gde
je c potrošnja u godini a s ušteđeni novac. Koja od sledećih tvrdnji je tačna?
(a) Ako neko uštedi najmanje 1.000 dolara, prihod te osobe iznosi najmanje 11.000 dolara.
(b) Ako neko ništa ne štedi, onda ta osoba mora da zaradjuje manje od 1.000 dolara.
(c) Ako neko uštedi tačno 1.000 USD, tada prihod ove osobe mora biti veći od 1.000 USD i manji od
10.000 USD.
(d) Ako neko uštedi tačno 10.000 USD, tada ta osoba mora da zaradjuje tačno 21.000 USD.
(e) Ako neko uštedi više od 1000 USD, tada prihod ove osobe mora biti veći od 20.000 USD.

56
6.46 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Carlos konzumira samo dva dobra, jabuke i banane. Njegova funkcija korisnosti je U (a; b) = min{ a, b }.
Pre trgovine, njegovo početno vlasništvo su wa jabuka i wb banana. Nakon što trguje do svoje optimalne
tačka potrošnje po ovim cenama, relativne cene se menjaju. Karlosu je dozvoljeno da i dalje trguje ako
želi.
(a) Carlosu će sigurno biti u boljem položaju nakon promene cena.

(b) Carlos će biti u boljem položaju ako se cena dobra koje prodaje poveća, a u gorem položaju ako se
smanji
(c) Osim ako se cena oba dobra ne smanji, ne možemo reći da li će Carlosova situacija poboljšati ili
pogoršati.
(d) Carlos će biti u boljem položaju ako se cena dobra koje prodaje smanji, a u gorem položaju ako se
poveća
(e) Carlosova korisnost neće biti promenjena.
6.47 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Carlos konzumira samo dva dobra, jabuke i banane. Njegova funkcija korisnosti je U (a; b) = A3B3. Pre
trgovine, njegovo početno vlasništvo su wa jabuka i wb banana. Nakon što trguje do svoje optimalne
tačke potrošnje po ovim cenama, relativne cene se menjaju. Karlosu je dozvoljeno da i dalje trguje ako
želi.
(a)Carlosu će sigurno biti u boljem položaju nakon promene cena.

(b) Carlos će biti u boljem položaju ako se cena dobra koje prodaje poveća, a u gorem položaju ako se
smanji
(c) Osim ako se cena oba dobra ne smanji, ne možemo reći da li će Carlosova situacija poboljšati ili
pogoršati.
(d) Carlos će biti u boljem položaju ako se cena dobra koje prodaje smanji, a u gorem položaju ako se
poveća
(e) Carlosova korisnost neće biti promenjena.

57
GLAVA 7: Otkrivena preferencija
1. Jaki aksiom otkrivene preferencije zahteva da ako potrošač odabere x kada može
da priušti y I odabere y kada može da priušti z, onda on neće odabrati z kada
može da priušti x.
NETAČNO
2. Rudolf R. uvažava slabi aksiom otkrivene preferencije. Njegove preferencije se

ne mogu promeniti tokom vremena. Jedne godine je mogao da priušti dobro x, ali
je kupio dobro y. Ako sledeće godine kupuje dobro x, to znači da y ne može da
priušti.
TAČNO
3. Ako potrošač maksimizira funkciju korisnosti koja je strogo konveksna i podleže
budžetskom ograničenju, tada će njegovo ponašanje nužno zadovoljiti slab i jak
aksiom otkrivene preferencije.
TAČNO
4. Lasperov indeks cena u periodu 2 u odnosu na period 1 nam govori o odnosu
troška kupovine perioda 1 po cenama perioda 2 i troška kupovine perioda 1 u
cenama perioda 1.
TAČNO
5. Lasperov indeks cena se razlikuje od Pašeovog indeksa jer Lasperov indeks drži
cene nepromenjene a varira količine, dok Pašeov indeks drži količine
nepromenjene a varira cene.
NETAČNO
6. Patience je maksimizirala svoju funkciju korisnosti u skladu sa budžetskim
ograničenjem. Cene su se promenile i ona je manje dobro nego ranije. Zato, po
starim cenama njena nova korpa mora koštati manje nego stara.
NETAČNO
7. Iz slabog aksioma otkrivene preferencije sledi da, ukoliko potrošač bira x kada
može da priušti y i bira y kada može da priušti x, onda se njegov dohodak
promenio između ove dve opservacije.
NETAČNO
8. Jaki aksiom otkrivene preferencije kaže da ako bi potrošač kupio x kada može da
priušti y i y kada može da priušti z, onda će on kupiti x kad mu je z dostupno.
NETAČNO
9. Povećanje cene inferiornog dobra stavlja ljude koji troše to dobro u bolji položaj.
NETAČNO
10. Prudens maksimizira svoju funkciju korisnosti u skladu sa budžetskim
ograničenjem. Cene su se promenile. Posle promene, ona je u boljem položaju.
Stoga, nova korpa košta više po starim cenama nego stara korpa.
TAČNO

58
11. Lasperov indeks cena se razlikuje od Pašeovog indeksa cena zato što Pašeov
indeks drži cene nepromenjene a menja količine, dok Lasperov indeks drži
količine nepromenjene, a menja cene.
NETAČNO
12. Moguće je za potrošača da zadovoljava slabi aksiom otkrivene preferencije, ali
da ne zadovoljava jaki aksiom otkrivene preferencije.
TAČNO
13. Za potrošača koji ima džeparac da troši a nema inicijalnu alokaciju dobara,
smanjenje cene inferiornog dobra koje se troši će staviti potrošača u bolji položaj.
TAČNO
14. Postoje dva dobra, banane i krompiri. Cena banana se povećava, a cena krompira
se smanjuje. Ukoliko nakon promene cene potrošač (čije preferencije
zadovoljavaju SAOP) i dalje može da tačno priušti originalnu potrošačku korpu,
onda će on trošiti bar toliko krompira kao i ranije, čak i ukoliko su krompiri
Gifenovo dobro. TAČNO

59
Glava 7: Otkrivena preferencija (42 zadatka)
7.1 ***********************************Tezina 1*********************************Tacno: E
Neka A označava korpu (7; 9); B označava korpu (10; 5); i C označava korpu (6; 6). Kada su cene (2; 4);
Betti bira korpu C. Kada su cene (12; 3), ona bira A. Koja od sledećih tvrdnji je tačna?
(a) A je diretkno otkriveno preferirana u odnosu na B.

(b) A je indirektno otkriveno preferirana u odnosu na B.
(c) C je diretkno otkriveno preferirana u odnosu na A.
(d) B diretkno otkriveno preferirana u odnosu na A.
7.2 ***********************************Tezina 2*********************************Tacno: B
Imajte na umu da Lasperov indeks cena koristi stare količine za izračunavanje. 1971, cena dobra x je bila
5 a cena dobra y 1. Trenutna cena dobra x je 7, a trenutna cena dobra y je 6. 1971. godine, potrošačka
korpa je bila (x; y) = (2; 4). Sadašnja potrošačka korpa je (x; y) = (5; 3). Lasperov indeks sadašnjih cena u
odnosu na cene iz 1971. godine je najbliži kojem od sledećih ponuđenih brojeva?
(a) 3.79
(b) 2.71
(c) 0.26
(d) 1.89
(e) 1.26
7.3************************************Tezina 2*********************************Tacno: B
Imajte na umu da Lasperov indeks cena koristi stare količine za izračunavanje. 1971, cena dobra x je bila
3 a cena dobra y 1. Trenutna cena dobra x je 3, a trenutna cena dobra y je 5. 1971. godine, potrošačka
korpa je bila (x; y) = (3; 5). Sadašnja potrošačka korpa je (x; y) = (9; 4). Lasperov indeks sadašnjih cena u
odnosu na cene iz 1971. godine najbliži kojem od sledećih ponuđenih brojeva?
(a) 3.36
(b) 2.43
(c) 0.30
(d) 1.52
(e) 1.30
7.4 ************************************Tezina 2********************************Tacno: B
Pre dvadeset godina, Dmitri je konzumirao hleb koji ga je koštao 10 kopejki i krompir koja ga je koštao
14 kopejki. Sa svojih 208 kopejki prihoda kupio je 11 vekni hleba i 7 vreći krompira. Danas ima zaradu od
393. Hleb ga sada košta 21 kopejki a krompir 16 kopejki. Pod pretpostavkom da se njegove preferencije
nisu promenile (i veličine hleba i vreći se nisu promenile), kada mu je bilo bolje?
(a) Pre dvadeset godina

(b) Danas
(c) Bilo mu je podjenako dobro u oba perioda.
(d) Iz ovde navedenih podataka ne može se zaključiti
60
7.5 ***********************************Tezina 2*********************************Tacno: B
Pre dvadeset godina, Dmitri je konzumirao hleb koji ga je koštao 10 kopejki i krompir koja ga je koštao
13 kopejki. Sa svojih 266 kopejki prihoda kupio je 11 vekni hleba i 12 vreći krompira. Danas ima zaradu
od 510. Hleb ga sada košta 20 kopejki a krompir 20 kopejki. Pod pretpostavkom da se njegove
preferencije nisu promenile (i veličine hleba i vreći se nisu promenile), kada mu je bilo bolje?
(a) Pre dvadeset godina

(b) Danas
(c) Bilo mu je podjenako dobro u oba perioda.
(d) Iz ovde navedenih podataka ne može se zaključiti
7.6 ***********************************Tezina 2*********************************Tacno: A
Po cenama (4; 12); Harri bira korpu (9; 4). Po cenama (8; 4); Harri bira korpu (2; 9). Da li je ovo ponašanje
u skladu sa slabim aksiomom otkrivene preferencije?
(a) Da
(b) Ne
(c) Zavisi od njegovog prihoda.
(d) Morali bismo da znamo treći izbor da bismo mogli da zaključimo.
7.7 ************************************Tezina 2********************************Tacno: A
Kada su cene (6; 3); Holli bira korpu (9; 18) i kada su cene (1; 2); ona bira korpu (8; 14). Koji od sledećih
tvrdnji je istinita?
(a) Korpa (9; 18) je otkriveno preferirana u odnosu na korpu (8; 14) i ona ne krši SAOP.
(b) Krši JAOP, ali ne i SAOP.
(c) Korpa (8; 14) je otkriveno preferirana u odnosu na korpu (9; 18) i ona ne krši SAOP.
(d) Krši SAOP.
7.8 ************************************Tezina 2********************************Tacno: A
Kada su cene (3; 1); Jolanda bira korpu (9; 21) a kada su cene (1; 3); ona bira korpu (6; 14). Koja od
sledećih tvrdnji je istina?
(a) Korpa (9; 21) je otkriveno preferirana u odnosu na korpu (6; 14) i ona ne krši SAOP.
(b) Krši JAOP, ali ne i SAOP.
(c) Korpa (6; 14) je otkriveno preferirana u odnosu na korpu (9; 21) i ona ne krši SAOP.
(d) Krši SAOP.

61
7.9 ************************************Tezina 2********************************Tacno: A
Marija konzumira jagode koje koštaju 10 pesosa po kutiji i banane koje su je koštale 9 pesosa po
gomilici. Sa svojim prihodima od 192 pesosa kupuje 12 kutija jagoda i 8 banana. Dafne, sa prihodom od
170 šilinga, konzumira jagode po ceni od 6 šilinga po komadu I banane po ceni od 12 šilinga po komadu.
Pod pretpostavkom da su njihove preferencije identične:
(a) Marija bi više volela Dafninu potrošnju u odnosu na svoju.

(b) Dafne bi više voljela Marijinu potrošačku korpu.
(c) Obe su indiferentne između svoje I tuđe potrošačke korpe
(d) Svaka od njih više preferira svoju korpu nego tuđu.
(e) ne možemo zaključiti ništa iz navedenih izjava bez više informacija.
7.10 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B
U 1971. dobro x koštalo je 5, a dobro y 1. Sada koštaju 9, odnosno 5. 1971. godine potrošačka korpa
dobra x i y bila je 4x i 5y. Sada je 9x i 7y. Izračunajte Lasperov indeks sadašnjih cena u odnosu na cene iz
1971. godine zaokružen na jedno decimalno mesto. (Zapamtiti da Lasperesov indeks koristi stare količine
za izračunavanje.)
(a) 0.5
(b) 2.4
(c) 2.5
(d) 2.2
7.11 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Carlos je svojevremeno živeo u Argentini, Boliviji i Kolumbiji. Kupuje samo dva dobra, x i y. U Argentini su
cene bile (9; 3), a on je konzumirao korpu (6; 7). U Boliviji je konzumirao (9; 2). U Kolumbiji je
konzumirao (6; 5) po cenama (3; 3). Šta je od sledećeg tačno?
(a) Argentinska korpa je direktno preferirano u odnosu na bolivijsku korpu.

(b) Argentinska korpa je indirektno preferirana u odnosu na bolivijsku korpu.
(c) Kolumbijska korpa je direktno preferirana u odnosu na argentinsku korpu.
(d) Bolivijska korpa je indirektno preferirana u odnosu na argentinsku korpu.
7.12 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Prudens je oprezna i planira unapred. Sledeće godine ide u Pariz na studije. Da zaštiti sebe od fluktuacije
kursa, kupila je fjučers ugovor za broj franaka koje planira da potroši naredne godine, imajući u vidu
trenutne cene. Kada stigne u Pariz, može unovčiti fjučers za tačno toliko franaka bez obzira na kurs. Ako
bi relativna vrednost franka u odnosu na dolar trebalo da padne pre nego što ona stigne u Pariz:
(a) ona će biti barem podjednako dobro, a verovatno i bolje nego da se kurs nije promenio.
(b) biće joj gore da se devizni kursevi nisu promenili.
(c) bilo bi joj isto dobro, kao da se kursevi nisu promenili.
(d) možda bi joj bilo bolje a možda bi joj bilo gore, u zavisnosti da li je planirala da potroši više ili manje
nego kod kuće.

62
7.13 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: B
Jose kupuje retke knjige koje su ga koštale 8 pesosa i komade antikravrnog nameštaja koji ga je koštao
10 pesosa po komadu. Čitav prihod troši na kupovinu 9 retkih knjiga i 11 antikvarnih komada nameštaja.
Nigel ima iste sklonosti kao Jose, ali se suočava s različitim cijenama i ima drugačiji prihod. Nigel ima
prihod od 162 funte. Kupuje retke knjige po ceni od po 4 funte i komade antikvarnog nameštaja po ceni
od 11 funti.
(a) Nigel više preferira Joseovu korpu.

(b) Jose više preferira Najgelovu korpu
(c) Niti jedan ni drugi ne preferiraju tuđu korpu više nego svoju.
(d) Oboje preferiraju tuđu korpu više nego svoju.
(e) Ne možemo reći da li bi bilo koji od njih više vole tuđu korpu bez saznanja u kojim količinama Najdžel
trosi
7.14 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: D
Pre dvadeset godina Amanda je trošila limenke motornog ulja koje su je koštale po 6 pesosa po komadu
i galone benzina koji su je koštali 14 pesosa po komadu. Sa svojim prihodima od 112 pesosa kupila je 7
limenki motornog ulja i 5 galona benzina. Danas ima prihod od 230 pesosa. Limenke motornog ulja sada
koštaju 10 pesosa, a galon benzina sada košta 32 pesosa. Pretpostavljajući da se njene preferencije nisu
promenila, ona:
(a) je definitivno bolje nego pre 20 godina.

(b) je bila u boljoj situaciji pre 20 godina nego sada
(c) je jednako dobro sada I pre 20 godina.
(d) Mozda joj je bolje a mozda joj je lošije sada nego pre. Nema dovoljno informacija da bi utvrdio tačan
odgovor.
(e) se ponaša neracionalno.
7.15 **********************************Tezina 1*********************************Tacno: B

Kada su cene (2; 4) gospođa bira korpu (7; 9), a kada su cene (15; 3) ona bira korpu (10; 3). Da li je njeno
ponašanje u skladu sa slabim aksiomom otkrivene preferencije?
(a) Da
(b) Ne
(c) Morali bismo da saznamo njen treći izbor da bismo mogli da zaključimo.
(d) Ne možemo reći jer nam u ta dva primera nije dat njen prihod.
7.16 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: B
Stan Ford trenutno troši 100 dolara nedeljno na zabavu. Bogati ujak pruža mu izbor između 50 dolara
sedmično i prilike da kupi svu zabavu u pola cene. Stan nema nikakvih preloma u svojim krivama
indiferencije. Stan bi:
(a) više voleo dodatak od 50 USD.

(b) preferirao subvenciju pola cene.
(c) je indiferentan između dodatka i subvencija.
(d) preferira subvenciju ako je zabava normalno dobro, u suprotnom je indiferentan.
(e) preferira dodatak ako je zabava inferiorno dobro, u suprotnom preferira subvenciju.

63
7.17 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Kada su cene (2; 10), Emil bira korpu (1; 6) a kada su cene (12; 4), on bira korpu (7; 2). Šta je od sledećeg
tačno?
(a) Emil krši SAOP.

(b) Emil ima krive indiferentnosti sa prelomima.
(c) Korpa (1; 6) je otkriveno preferirana u odnosu na korpu (7; 2), ali korpa (7; 2) nije otkriveno
preferirana u odnosu na korpu (1; 6).
(d) Korpa (7; 2) je otkriveno preferirana u odnosu na korpu (1; 6), ali korpa (1; 6) nije otkriveno
preferirana u odnosu na korpu (7; 2).
7.18 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: E
Desmond je živeo u Australiji, Belgiji i Kanadi. Njegovi se ukusi nikad nisu promenili, osim njegovih
prihoda i cena. U Australiji je njegova potršačka korpa bila (x1 , x2) = (7; 8); u Belgiji je bila (9; 4), a u
Kanadi je bila (7; 5). Cene u Kanadi su bile (p1; p2) = (3; 3), a u Australiji su bile (p1; p2) = (16; 4).
(a) Desmondova korpa u Australiji je direktno otkriveno preferirana u odnosu na korpu u Belgiji.
(b) Njegova korpa u Australiji je indirektno otkriveno preferirana u odnosu na korpu u Belgiji.
(c) Njegova korpa u Australiji je indirektno, ali nije direktno otkriveno preferirana u odnosu na njegovu
potrošnju u Kanadi
(d) Ne možemo reći da li mu je bilo bolje u Belgiji ili Australiji.
7.19 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: D
Ako se sve cene povećaju za 20%:
(a) Paskalov indeks cena raste za više od 20%, a Lasperov indeks cena raste za manje od 20%
(b) Lasperov indeks cena raste za više od 20%, a Paskalov indeks cena raste za manje od 20%
(c) i Paskalov indeks cena i Lasperov indeks cena povećavaju se za više od 20%.
(d) i Paskalov indeks cena i Lasperov indeks cena su porasli za tačno 20%.
(e) i Paskalov indeks cena i Lasperov indeks cena rastu za manje od 20%.
7.20 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: C
Učenica sav svoj prihod troši na pice i knjige. Kad je pica košta po 3 dolara i knjige po 10 dolara, kupovala
je 30 pica i 3 knjige mesečno. Cena pica je pala na 2,90 dolara dok je cena knjiga porasla na 11 dolara.
Promena cene:
(a) pogoršala je njenu situaciju

(b) nije uticala na nju.
(c) uticala je jednako dobro na nju ako ne I bolje.
(d) možda joj je bolje, možda joj gore. Ne možemo reći šta ako ne posmatramo znamo šta je kupovala
posle promene cene.
(e) imala bi isti efekat kao i povećanje prihoda od 3 USD.

64
7.21 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: C
Ponašanje potrošača posmatrano je u tri situacije sa različitim cenama i prihodima. U situaciji 1 izabrao
je korpu koja košta 1.600 dolara. U situaciji 2 izabrao je korpu koja košta 2.500 dolara. U situaciji 3
izabrao je korpu koja košta 3.100 dolara. Korpa kupljena u situaciji 2 košta 1200 dolara po cenama u
situaciji 1. Korpa kupljena u situaciji 3 košta je 2.000 dolara po cenama u situaciji 2. Poznato je da ovo
ponašanje potrošača zadovoljava jaki aksiom otkrivene preferencije . Stoga:
(a) Korpa kupljena u situaciji 1 mora koštati manje od 3.100 USD po cenama u situaciji 3.
(b) Korpa kupljena u situaciji 3 mora koštati najmanje 3100 USD po cenama u situaciji 1.
(c) Korpa kupljena u situaciji 1 ne može koštati manje od 3.100 USD po cenama u situaciji 3.
(d) Korpa kupljena u situaciji 2 mora koštati najmanje 3100 USD po cenama u situaciji 1.
7.22***********************************Tezina 2*********************************Tacno: B
Podsetimo da se po Lasperovom indeksu cena koristi stara potrošačka korpa za izračunavanje, a da se po

Pašeovom indeksu cena koristi nova potrošačka korpa za izračunavanje. Ako se cene svih dobara
udvostruče, a vaš prihod se utrostruči, onda je:
(a) da je vaš prihod premašio prekoračenje Lasperesovog indeksa cena, ali možda nije premašio
povećanje Pašeovog indeksa cena
(b) da je vaše povećanje prihoda premašilo povećanje u Lasperesovog indeksa cena i takođe je premašio
povećanje Pašeovog indeksa cena
(c) da je vaše povećanje prihoda premašilo porast Pašeovog indeksa cena ali možda nije premašio
povećanje Lasperesovog indeksa cena
(d) morali biste znati stare i nove korpe potrošnje da biste uporedili promenu prihoda sa onom promena
indeksa cena
7.23 **********************************Tezina 1*********************************Tacno: C
Ako vam je vlada dala subvenciju u iznosu od 100 USD mesečno koju ste morali da potrošite za
stanovanje i ako ostatak svog prihoda možete da potrošite na bilo koji način koji želite, onda bi se efekat
subvencija razlikovao od efekta 100 USD mesečno nerestriktivnog povećanja vašeg prihoda samo ako:
(a) je stanovanje za vas inferiorno dobro.

(b) je stanovanje za vas normalno dobro.
(c) biste trošili manje od 100 USD mesečno na stanovanje kada biste primali nerestriktivnih 100 USD
mesečno
(d) trošili biste više od 100 USD mesečno na stanovanje kada biste primali nerestriktivnih 100 USD
mesečno
(e) su vaše postavke homotetičke.

65
7.24 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: A
Kada su cene bile (5; 1); Vanessa je odabrala korpu (x; y) = (6; 3). Sada po novim cenama, (px; py); ona
bira korpu (x; y) = (5; 7). Da bi Vanessino ponašanje bilo u skladu sa slabim aksiom otkrivene
preferencije, mora biti sledeće:
(a) 4 py < px.
(b) px <4 py.
(c) 5 py < px.
(d) py = 5 px.
7.25 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: A
Kada su cene bile (3; 1); Zelda je odabrala korpu (x; y) = (8; 7). Sada po novim cenama, (px; py); ona bira
korpu (x; y) = (7; 9). Da bi ponašanje Zelde bilo u skladu sa slabima aksiom otkrivene preferencije, mora
biti sledeće:
(a) 2 py < px.

(b) px <2 py.
(c) 3 py < px.
(d) py = 3 px.
7.26***********************************Tezina 3*********************************Tacno: A
Po cenama (p1; p2) = (4; 1); George kupuje svežanj (x1 , x2) = (10; 20). Po cenama (p’1 , p’2) = ( 1 , 4 ) on
kupuje korpu ( x‘1 , x‘2 ) = ( 4 , 14 ). Po cenama (p”1 , p”2) kupuje potrošačku korpu ( x“2, x“2)= (20,10) Ako
njegove preferencije zadovoljavaju snažni aksiom otkrivenih preferencija, onda mora da važi sledeće:
(a) 10p”1 < 10p”2

(b) 10p”1 < 8p”2
(c) 8p1> 8p2
(d) p”1 = p”2
7.27************************************Tezina 3********************************Tacno: A
Po cenama (p1; p2) = (3; 1); George kupuje svežanj (x1 , x2) = (10; 18). Po cenama (p’1 , p’2) = ( 1 , 3 ) on
kupuje korpu ( x‘1 , x‘2 ) = ( 3 , 15 ). Po cenama (p”1 , p”2) kupuje potrošačku korpu ( x“2, x“2)= (21,9) Ako
njegove preferencije zadovoljavaju jaki aksiom otkrivenih preferencija, onda mora da važi sledeće:
(a) 11p”1 < 9p”2

(b) 11p”1 < 6p”2
(c) 6p1> 9p2
(d) p”1 = p”2

66
7.28 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: B
Tonal je zamenik dirigenta orkestra koji putuje. Svake godine počinje u Ann Arboru, seli se u Brovnsville,
zatim u Carson Citi, ..., i tako dalje dok ne stigne do Zilvania, Ohio, nakon čega se vraća u Ann Arbor. On
prima platu po sledećem jednostavnom pravilu. U Brovnsvilleu mu je plaćeno onoliko koliko bi koštala
njegova potrošačka korpa iz Ann Arbora u Brovnsvilleu. U Carson Citi-u mu je plaćeno onoliko koliko bi
koštala njegova potrošačka korpa iz Brovnsvilla u Carson Citiju i tako dalje. Posle 26 dvonedeljnih
perioda rada se vraća u Ann Arbor, gde mu je plaćen trošak u Ann Arboru za njegovu potrošačku korpu u
Zilvaniji. U svakom gradu troši celu platu na jabuke (A) i knjige mekih korica (B), kako bi maksimizirao
korisnost U = AB. Tokom jedne godine, njegova korisnost će:
(a) biti konstantna u svakom gradu.
(b) povećava se u svakom gradu gde su relativne cene različite od prethodnog grada.
(c) smanjuje se u svakom gradu gde su relativne cene različite od prethodnog grada.
(d) se povećavati ili smanjivati u zavisnosti da li Pašeov indeks cena pada ili raste između gradova
(e) se povećavati ili smanjivati u zavisnosti da li Lasperov indeks cena pada ili raste između gradova
7.29 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: A

Ako je jedina informacija koju imamo o Goldie ta da ona bira korpu (6; 6) kada su cene (6; 6) i da bira
korpu (10; 0) kada su cene (4; 5); onda možemo zaključiti da:
(a) korpa (6; 6) je otkriveno preferirana u odnosu na (10; 0), ali nema dokaza da ona krši SAOP.
(b) nijedna korpa nije otkriveno preferirana u odnosu na drugu
(c) Goldie krši SAOP.
(d) je korpa (10; 0) otkriveno preferirana u odnosu na (6; 6) i ona krši SAOP.
(e) korpa (10; 0) je otkriveno preferirana u odnosu na (6; 6) i nema dokaza da ona krši SAOP.
7.30 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: A

Ako je jedina informacija koju imamo o Goldie ta da ona bira korpu (6; 6) kada su cene (6; 7) i da bira
korpu (10; 0) kada su cene (7; 5); onda možemo zaključiti da:
(a) korpa (6; 6) je otkriveno preferirana u donosu na (10; 0), ali nema dokaza da ona krši SAOP.
(b) nijedna korpa nije otkriveno preferirana u odnosu na drugu.
(c) Goldie krši SAOP.
(d) je korpa (10; 0) otkriveno preferirana u donosu na (6; 6) i ona krši SAOP.
(e) korpa (10; 0) je otkriveno preferirana u donosu na (6; 6) i nema dokaza da ona krši SAOP.
7.31 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Henri živi u gradu u kojem mora platiti 3 franka po čaši vina i 5 franaka po vekni hleba. Henri dnevno
konzumira 5 čaši vina i 4 vekne hleba. Bob ima prihod od 15 dolara dnevno i plaća 0,50 dolara po vekni
hleba i 2 dolara po čaši vina. Ako Bob ima iste preferencije kao i Henri, i ako su jedino što njih dvojica
konzumiraju hleb i vino, možemo zaključiti:
(a) ne možemo zaključiti kome je bolje od njih dvojice.
(b) da je Henriju bolje nego Bobu.
(c) da je Bobu bolje nego Henriju.
(d) da obojica krše slab aksiom otkrivenih sklonosti.
(e) da je Bobu i Henriju podjednako dobro.

67
7.32 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Henri živi u gradu u kojem mora platiti 3 franka po čaši vina i 6 franaka po vekni hleba. Henri dnevno
konzumira 9 čaši vina i 4 vekne hleba. Bob ima prihod od 15 dolara dnevno i plaća 0,50 dolara po vekni
hleba i 2 dolara po čaši vina. Ako Bob ima iste preferencije kao i Henri, i ako su jedino što njih dvojica
konzumiraju hleb i vino, možemo zaključiti:
(a) ne možemo zaključiti kome je bolje od njih dvojice.
(b) da je Henriju bolje nego Bobu.
(c) da je Bobu bolje nego Henriju.
(d) da obojica krše slab aksiom otkrivenih sklonosti.
(e) da je Bobu i Henriju podjednako dobro
7.33 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A

Razmotrite slučaj Ronalda. Neka cene i potrošnja u baznoj godini budu kao u situaciji D; gde je p1 = 3;
p2=1; x1 = 5; i x2 = 15. Ako je u tekućoj godini, cena dobra 1 je 1, a cena dobra 2 je 2, a Ronaldova
trenutna potrošnja (c) dobra 1 i dobra 2 je 25 i 25, respektivno, koliki je Lasperov indeks trenutnih cena
u odnosu na cene u baznoj godini? (Izaberite približno tačan odgovor.)
(a) 1.17
(b) 2.50
(c) 0.75
(d) 0.50
(e) 1.75
7.34 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A

Razmotrite slučaj Ronalda. Neka cene i potrošnja u baznoj godini budu kao u situaciji D; gde je p1 = 3;
p2=1; x1 = 5; i x2 = 15. Ako je u tekućoj godini, cena dobra 1 je 1, a cena dobra 2 je 2, a Ronaldova
trenutna potrošnja (c) dobra 1 i dobra 2 je 25 i 10, respektivno, koliki je Lasperov indeks trenutnih cena
u odnosu na cene u baznoj godini?
(a) 0.67
(b) 1.17
(c) 0.50
(d) 0.25
(e) 1
7.35 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A

Na planeti Homogenija svaki potrošač koji je ikada živeo troši samo dve robe x i y i ima funkciju
korisnosti U (x,y) = xy. Valuta u Homogeniji je fragel. U ovoj zemlji 1900. godine, cena dobra 1 bila je 1
fragel, a cena dobra 2 je bila 2 fragela. Po glavi stanovnika prihod je iznosio 96 fragela. 1990. godine
cena 1 je bila 4 fragela, a dobra 2 je bila 5 fragela. Lasperov Indeks cena za nivo cena u 1990. godini u
odnosu na nivo cena iz 1900. godine je:
(a) 3.25
(b) 4.50
(c) 3
(d) 5.25
(e) nemamo dovoljno informacija da bismo izračunali

68
7.36 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Na planeti Homogenija svaki potrošač koji je ikada živeo troši samo dve robe x i y i ima funkciju
korisnosti U (x,y) = xy. Valuta u Homogeniji je fragel. U ovoj zemlji 1900. godine, cena dobra 1 bila je 1
fragel, a cena dobra 2 je bila 2 fragela. Po glavi stanovnika prihod je iznosio 84 fragela. 1990. godine
cena 1 je bila 1 fragel, a dobra 2 je bila 1 fragel. Lasperov Indeks cena za nivo cena u 1990. godini u
(a) 0.75
(b) 1
(c) 0.67
(d) 1.25
(e) nema dovoljno informacija
7.37 ************************************Tezina 2*******************************Tacno: A

Na planeti Hyperion svaki potrošač koji je ikada živeo troši samo dve robe x i y i ima funkciju korisnosti U
(x,y) = min {x, 2y}. Valuta u Homogeniji je doggerel. U ovoj zemlji 1850. godine, cena dobra x bila je 1
doggerel po jedinici, a cena dobra y je bila 2 doggerela po jedinici. 1990. godine cena dobra x je bila 11
doggerela, a dobra y je bila 4 doggerela po jedinici. Pašeov Indeks cena za nivo cena u 1990. godini u
(a) 6.50.
(b) 5.
(c) 2.75.
(d) 3.75.
(e) nemamo dovoljno informacija da bismo izračunali.
7.38 ************************************Tezina 2*******************************Tacno: A

Na planeti Hyperion svaki potrošač koji je ikada živeo troši samo dve robe x i y i ima funkciju korisnosti U
(x,y) = min {x, 2y}. Valuta u Homogeniji je doggerel. U ovoj zemlji 1850. godine, cena dobra x bila je 1
doggerel po jedinici, a cena dobra y je bila 2 doggerela po jedinici. 1990. godine cena dobra x je bila 7
doggerela, a dobra y je bila 4 doggerela po jedinici. Pašeov Indeks cena za nivo cena u 1990. godini u
(a) 4,50.
(b) 3.67.
(c) 1.75.
(d) 2.75.
(e) nemamo dovoljno informacija da bismo izračunali

69
7.39 ************************************Tezina 0*******************************Tacno: D
Hovard treba da odluči da li će zadržati automobil kada se preseli u Njujork. Da bi imao kola godinu
dana, morao bi da plati naknadu od 6.000 USD za osiguranje automobila i parking, plus 20 centi za svaku
pređenu milju zbog benzina i popravki. Takodje, mogao je dati svoj auto svom zetu u Bufalu (tržišna
vrednost automobila je zanemarljiva) i da umesto toga uzima taksi u Njujorku, koji košta 1 dolar za
pređenu milju. Hovard zna ako bi zadržao kola u Njukorku, vozio bi 6500 milja godišnje. Ako ne postiže
nikakvu vrednost dajući zetu automobil, ni pozitivnu ni negativnu, i ako je indiferentan između vožnje
taksijem i vožnje kolima, trebao bi:
(a) zadrži svoj automobil ako ne želi da se vozi taksijem isto 6500 milja.
(b) da pokloni svoj automobil ako ne bi putovao taksijem više od 6000 milja, ali da ga zadrži ako bi
putovao više od 6000 milja taksijem.
(c) zadržite svoj automobil ako bi taksijem išao više od 6.000, ali manje od 6.500 milja.
(d) da pokloni svoj automobil
(e) Ovde nemamo dovoljno informacija koje bi nam omogućile da mu damo razuman savet
7.40 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: A

Franco i Gianni imaju iste preferencije i konzumiraju samo dva dobra, vino i picu. Franco živi u Milanu i
troši 100.000 lira nedeljno. Boca vina ga košta 5000 lira a pica ga isto košta 5000 lira. Gianni živi u
Napulju. Boca vina je košta 4000 liri a pica ga košta 6000 lira. Po tim cenama, on odlučuje da kupi 10
boca vina i 6 pica nedeljno. Iz ovih podataka možemo zaključiti da:
(a) Francu je bolje sa svojim budžetom nego što bi mu bilo sa Giannijinim.
(b) Gianni-ju je bolje sa svojim budžetom nego što bi mu bilo sa Frankovim.
(c) Franco i Gianni krše SAOP.
(d) Francu i Gianni-ju je podjednako dobro.
(e) Nema dovoljno informacija da bi se utvrdilo da li bi bilo ko od njih više preferira tudju korpu
7.41 ************************************Tezina 0*******************************Tacno: C

Hillari ima početnu donaciju od 500 USD i zanimaju je dve stvari: koliko poseta može dobiti kod lekara i
preostali novac koji će potrošiti na druge stvari. Kada prevoz do doktora košta 50 dolara, Hillari posećuje
lekara 7 puta. Nakon reforme zdravstvene zaštite poseta lekaru koštaće 10 dolara, ali porezi će joj
porasti za 360 dolara.
(a) Hilari će biti bolje posle reforme zdravstvene zaštite.
(b) Hilari će biti gore posle reforme zdravstvene zaštite.
(c) Ne možemo reći kako će reforma zdravstvene zaštite uticati na Hillari.
(d) Hillari krši slabi aksiom otkrivene preferencije.
7.42 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: C

Hillari ima početnu donaciju od 500 USD i zanimaju je dve stvari: koliko poseta može dobiti kod lekara i
preostali novac koji će potrošiti na druge stvari. Kada prevoz do doktora košta 60 dolara, Hillari posećuje
lekara 4 puta. Nakon reforme zdravstvene zaštite poseta lekaru koštaće 10 dolara, ali porezi će joj
porasti za 290 dolara.
(a) Hilari će biti bolje posle reforme zdravstvene zaštite.
(b) Hilari će biti gore posle reforme zdravstvene zaštite.
(c) Ne možemo reći kako će reforma zdravstvene zaštite uticati na Hillari.
(d) Hillari krši slabi aksiom otkrivene preferencije.

70
GLAVA 8: Jednačina Sluckog
1. Gifenovo dobro mora biti inferiorno dobro.

TAČNO
2. Ako je dobro inferiorno, tada će povećanje njegove cene povećati tražnju za njim.
NETAČNO
3. Funkcija kompenzirane tražnje odnosi se na funkciju tražnje nekoga ko je adekvatno plaćen

za ono što prodaje.
NETAČNO
4. Jednačina Sluckog meri pomeranje dve tačke na istoj krivoj indiferencije.
NETAČNO
5. U slučaju homotetičkih preferencija celokupne promene tražnje zbog promene cena nastaje
usled supstitucionog efekta.
NETAČNO
6. Ukoliko su dobra X i Y savršeni komplementi, onda ukoliko opadne cena dobra X, ukupna
promena tražnje za dobrom X je posledica dohodnog efekta.
TAČNO
7. Ukoliko je Engelova kriva rastuća, onda je kriva tražnje opadajuća.

TAČNO
8. Racionalni potrošač preferira veću količinu dobra X nego manje. Ako cena dobra X raste, a
cena ostalih dobara ostane konstantna, potrošač mora nužno da zahteva manje dobra X.
NETAČNO
9. Kada cena dobra raste, a dohodak ostane konstantan, dolazi do supstitucionog efekta ali ne i
do dohodnog efekta.
NETAČNO
10. Ivan troši celokupan svoj dohodak na dva dobra. Jedno od njih je Gifenovo dobro. Ako cena
Gifenovog dobra raste, tražnja za drugim dobrom mora opadati.
TAČNO
11. Povećanje cene Gifenovog dobra stavlja ljude koji ga konzumiraju u bolji položaj.
NETAČNO
12. Džesikine preferencije za maslacom i puterom od kikirikija predstavljene su funkcijom
korisnosti U(p, j) = min (2p,5j). Ako se promene cene i dohodak, i njena stara budžetska
linija leži negde na njenoj novoj budžetskoj liniji, njena potrošnja se neće promeniti.
TAČNO

71
13. Džimijeva funkcija korisnosti je U(a, b) = ab, gde je a potrošnja jabuka, a b potrošnja banana.
Ako se cene i dohodak menjaju tako da Džimijeva stara potrošnja leži na njegovoj novoj
budžetskoj liniji, tada Džimi neće promeniti svoj paket potrošnje.
NETAČNO
14. Pretpostavimo da potrošač ima striktno konveksne preferencije i da je njegova Engelova
kriva vertikalna linija za neki raspon dohotka. U tom istom rasponu dohotka, njegova tražnja
za dobrom ima nagib na dole.
TAČNO
15. Džon kupuje dva dobra X i Y. Dobro X je inferiorno dobro za neki raspon dohotka. Mora
postojati drugi raspon dohotka za koje je dobro X normalno dobro.
TAČNO
16. Potrošač ima funkciju korisnosti U(x,y) = x + 2y 1/2. Cena dobra X je 2, a cena dobra Y je 1.
Dohodak potrošača je 20. Ako cena dobra Y poraste na 2, tada cela promena tražnje za Y
nastaje zbog efekta supstitucije.
TAČNO
17. Hiksova verzija supsticionog efekta promene cene meri promenu u tražnji potrošača, ako bi
se potrošački dohodak promenio dovoljno da bi potrošač ostao na istoj krivi indiferencije kao
pre promene cene.
TAČNO

72
GLAVA 8: Jednačina Sluckog ( 29 zadataka)
8.1 ***********************************Tezina 3*********************************Tacno: B
Sindi konzumira dobra x i y. Njena tražnja za x je data x (px; m) = 0.05m – 5.15px. Sada je njen prihod 419,
cena x je 3, a cena y je 1. Ako cena x poraste na 4 i ako DI označava prihod koji utiče na njenu tražnju za
x i ako DS označava susptitucioni efekat na tražnju za x, onda:
(a) DI = - 0.28 i DS = - 0.52.

(b) DI = - 0.28 i DS = - 4.88.
(c) DI = - 0.52 i DS = - 0.52.
(d) DI = 0 i DS = - 2.00.
8.2 ************************************Tezina 3********************************Tacno: B
Sindi konzumira dobra x i y. Njena tražnja za x je data x (px; m) = 0.05m – 5.25px. Sada je njen prihod 545,
cena x je 4, a cena y je 1. Ako cena x poraste na 5 i ako DI označava prihod koji utiče na njenu tražnju za
x i ako DS označava susptitucioni efekat na tražnju za x, onda:
(a) DI = - 0.31 i DS = - 0.52.

(b) DI = - 0.31 i DS = - 4.94.
(c) DI = - 0.52 i DS = - 0.52.
(d) DI = 0 i DS = -2.00.
8.3 ************************************Tezina 1********************************Tacno: C
Valt smatra x i y savršenim susptitutima. Prvobitno su koštali 10, odnosno 9. Njegov prihod iznosi 720.
Jednog dana cena x pada na 8. Šta je od sledećeg tačno?
(a) Dohodnovni efekat povećava potrošnju y za 90.

(b) Supstitucioni efekat povećava količinu y za 80.
(c) Supstitucioni efekat povećava količinu x za 90.
(d) Dohodovni efekat povećava količinu x za 80.
8.4. ***********************************Tezina 2*********************************Tacno: A
Ernesova elastičnost prihoda za prirodnim gasom je 0.4. Njegova cenovna elastičnost potražnje za
prirodnim gasom je: -0.3; i 10% svog prihoda troši na prirodni gas. Koja je njegova supstituciona cena
elastičnosti?
(a) -0.26
(b) -0.34
(c) -0.20
(d) -0.12

73
8.5 ***********************************Tezina 2*********************************Tacno: A
Pretpostavimo da su banane normalno dobro, a Voodi trenutno konzumira 100 banana čija je cena od
10 centi po komadu.
(a) Njegova kriva kompenzovane tražnje Slutskog koja prolazi kroz ovu tačku strmija je od njegove
uobičajene krive tražnje
(b) Njegova uobičajena kriva tražnje koja prolazi kroz ovu tačku strmija je nego njegova kriva
kompenzovane tražnje Slutskog.
(c) Njegova uobičajena kriva tražnje je strma nalevo, a njegova kriva kompenzovane tražnje Slutskija je
strma na desno od ove tačke.
(d) Da li je njegova uobičajena kriva tražnje ili njegova kompenzirana kriva tražnje strmija, zavisi od toga
da li je njegova cenovna elastičnost veća od 1.
8.6 ************************************Tezina 2********************************Tacno: C
Sledeće se može reći za efekat prihoda i efekat supstitucije na tražnju proizvoda kada dođe do njegovog
povećanja cene:
(a) Prvi je uvek pozitivan, a drugi uvek negativan.

(b) Oba mogu biti bilo pozitivna ili negativna.
(c) Iako je drugi uvek negativan, prvi može biti i pozitivan i negativan.
(d) Iako je prvi uvek negativan, drugi može biti i pozitivan i negativan.
(e) Prvi ponekad može biti negativno, ali nikad neće premašiti drugi.
8.7 ************************************Tezina 3********************************Tacno: A
Bruce je 1989. godine svoje prihode potrošio na dve dobra x i y. Između 1989. i 1990. Cena dobra x
porastala je za 8 procenata, a cena dobra y za 8 procenata. Bruce je 1990. godine kupio istu količinu x
koju je kupio 1989. godine, ali je kupio više dobra y nego što je kupio 1989. godine. Iz ovih činjenica
zaključujemo da:
(a) y je normalno dobro.

(b) y je inferiorno dobro.
(c) x je inferiorno dobro.
(d) ništa se ne može reći o inferiornosti ili superiornosti, jer ne znamo šta se desilo sa primanjima.
(e) Bruce se ponaša neracionalno, jer se relativne cene x i y nisu promenile.
8.8 ************************************Tezina 1********************************Tacno: E
Kada cena x poraste, Marvin reaguje menjajući tražnju za x-om. Efekat supstitucije je deo ove promene
koja predstavlja njegovu promenu u tražnji:
(a) održavanjem cena supstituta konstantnim.

(b) ako mu je dozvoljeno da menja onoliko x za y koliko god želi.
(c) ako prihod ostaje konstantan kada se cena x menja.
(d) ako su cene svih ostalih dobra ostale iste.
74
8.9 ************************************Tezina 1********************************Tacno: B
Pola konzumira krekere i voće. Cena voća je porasla, a cena krekera je ostala ista. Efekat prihoda utiče
na Polinu tražnju je:
(a) nula jer se Polin prihod nije promenio.

(b) promena Polline tražnje, ako je njen prihod umanjen za promenu cene voća , pomnoženo sa
prethodnom količinom konzumiranog voća
(c) promena Poline tražnje, ako je njen dohodak umanjen za ukupan iznos koji je trošila na voće.
(d) promena Poline tražnje ako je njen dohodak porastao za iznos koji je trošila na voće.
(e) promena Poline potražnje ako se njen prihod poveća za promenu cene voća koja je veća od iznosa
koji je koristila za kupovinu.
8.10 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Valdo konzumira samo jabuke i banana, a banane su mu inferiorno dobro. Cena jabuka raste, ali dolazi
do povećanja njegovih prihoda što ga zadržava na istoj krivi indiferencije kao i pre. (Valdo ima konveksne
preferencije i preferira više svakog dobra nego manje.)
(a) Nakon promene Valdo će kupiti više banana a manje jabuka.

(b) Nakon promene Valdo će kupiti manje banana a više jabuka.
(c) Nakon promene Valdo će kupiti i više jabuka i više banana.
(d) Nakon promene Valdo će kupiti i manje jabuka i manje banana.
(e) Morali bismo znati njegovu funkciju korisnosti da bismo utvrdili da li je bilo koja od gore navedenih
izjava tačna.
8.11 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Charlie konzumira jabuke i banane. Njegova funkcija korisnosti je U (XA; XB) = XAXB2. Cena jabuka je 1
USD, cena banana 2 USD, a njegov prihod 30 USD nedeljno. Ako cena banana padne na 1 USD:
(a) Čarli će hteti manje jabuka a više banana.

(b) efekat supstitucije kod pada cena banana smanjuje njegovu potrošnju JABUKA, ali efekat prihoda
povećava potrošnju jabuka za istu količinu.
(c) efekat supstitucije kod pada cena banana smanjuje njegovu potrošnju BANANA, efekat prihoda
povećava potrošnju banana za taman toliko da se poveća potrošnja banana.
(d) prihod korišćen za izračunavanje efekta supstitucije je viši od njegovog prvobitnog prihoda, budući da
je promena učinila da Charlie bude u boljoj poziciji
(e) više navedenih tvrdnji je tačno

75
8.12 ************************************Tezina 2*******************************Tacno: B
Rob konzumira dva dobra, x i y. Ima dodatak od 50 dolara nedeljno i ne dobija nijedno dobro besplatno.
Ako se cena dobra x poveća i njegovi efekti prihoda I supstitucije utiču na promenu tražnje u suprotnim
smerovima onda:
(a) dobro x mora biti Gifenovo dobro.

(b) dobro x mora biti inferiorno dobro.
(c) SAOP je prekršen.
(d) dobro x mora biti normalno dobro.
(e) nema dovoljno informacija za procenu da li je dobro x normalno ili inferiorno dobro.
8.13 ************************************Tezina 1*******************************Tacno: D

Ben konzumira dva dobra i njegova funkcija korisnosti je U (x1; x2) = x12x24. Cena dobra 2 ne menja se i
njegov prihod se ne menja, ali cena dobra 1 opada. Mora da je:
(a) prihod nula, s obzirom da je njegov prihod ostao konstantan.

(b) efekat susptitucije na tražnju dobra 2 je nula, jer se cena dobra 2 nije promenila.
(c) efekat susptitucije smanjuje potražnju za dobrim 2 , budući da je efekat prihoda nula, potražnja za
dobra 2 pada.
(d) efekat susptitucije zbog promene cene smanjuje potražnju za dobrim 2 i povećava potražnju za
dobrim 1.
(e) više od jedne od gornjih izjava je tačna.
8.14 ************************************Tezina 1*******************************Tacno: D

David troši dva dobra i njegova funkcija korisnosti je U (x1 , x2) = x15x26. Cena dobra 2 se ne menja i njegov
prihod se ne menja, ali cena dobra 1 opada. Mora da je:
(a) prihod nula, s obzirom da je njegov prihod ostao konstantan.

(b) efekat susptitucije na tražnju dobra 2 je nula, jer se cena dobra 2 nije promenila.
(c) efekat susptitucije smanjuje potražnju za dobrim 2 , budući da je efekat prihoda nula, potražnja za
dobra 2 pada.
(d) efekat susptitucije zbog promene cene smanjuje potražnju za dobrim 2 i povećava potražnju za
dobrim 1.
(e) više od jedne od gornjih izjava je tačna.
8.15 ************************************Tezina 0*******************************Tacno: A
Čarlijeva funkcija korisnosti je XAXB. Cena jabuka je nekada bila 1 dolar po jedinici a cena banana iznosila
je 2 dolara po jedinici. Prihodi su mu iznosili 40 dolara dnevno. Ako se cena jabuka poveća na 2,25 dolara
a cena banana pada na 1,25 dolara, i da bi mogao da priušti svoju staru potrošačku korpu, Čarli bi morao
da ima dnevni prihod od:
(a) 57,50
(b) 116.
(c) 28,75
(d) 86,25
(e) 230.

76
8.16 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: A
je 2 dolara po jedinici. Prihodi su mu iznosili 40 dolara dnevno. Ako se cena jabuka poveća na 2 dolara a
cena banana pada na 0,50 dolara, i da bi mogao da priušti svoju staru potrošačku korpu, Čarli bi morao
da ima dnevni prihod od:
(a) 45
(b) 91
(c) 22,50
(d) 67,50
(e) 180
8.17 ************************************Tezina 0*******************************Tacno: C
je 2 dolara po jedinici. Prihodi su mu iznosili 40 dolara dnevno. Ako se cena jabuka poveća na 6 dolara, a
cena banana ostaje konstantna, efekat supstitucije smanjuje Čarlijevu konzumaciju jabuka za:
(a) 16,67 jabuka.

(b) 5 jabuka.
(c) 8,33 jabuke.
(d) 13,33 jabuke.
8.18 ************************************Tezina 0*******************************Tacno: C
je 2 dolara po jedinici. Prihodi su mu iznosili 40 dolara dnevno. Ako se cena jabuka poveća na 5 dolara, a
cena banana ostaje konstantna, efekat supstitucije smanjuje Čarlijevu konzumaciju jabuka za:
(a) 16 jabuka.
(b) 4 jabuke.
(c) 8 jabuka.
(d) 13 jabuka.
8.19 ************************************Tezina 2*******************************Tacno: C
Neville ima prijateljicu po imenu Peregrine. Peregrine ima istu funkciju tražnje za vinom kao i Neville,
naime q =0.02m - 2p gde je m prihod, a p cena. Peregrinin prihod je 6.500 i pre je morala da plati 50 po
boci vina. Cena vina je porasla na 60. Efekat supstitucije pri promeni cene je:
(a) smanjio njenu tražnju za 20.

(b) povećao njenu tražnju za 20.
(c) smanjio njenu tražnju za 14.
(d) smanjio njenu tražnju za 26.
(e) smanjio njenu tražnju za 24.

77
8.20 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Neville ima prijatelja po imenu Nigel. Nigel ima istu funkciju tražnje za vinom kao i Neville, naime
q=0.02m - 2p gde je m prihod, a p cena. Nigelov prihod je 7.000 i pre je morao da plati 50 po boci vina.
Cena vina je porasla na 80. Efekat supstitucije pri promeni cene je:
(a) smanjio njegovu tražnju za 60.

(b) povećao njegovu tražnju za 60.
(c) smanjio njegovu tražnju za 36.
(d) smanjio njegovu tražnju za 84.
(e) smanjio njegovu tražnju za 46
8.21 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: C
Dobro 1 i 2 su savršeni komplementi i potrošač ih uvek konzumira u odnosu od 2 jedinice dobra 2 uz

jednu jedinicu dobra 1. Ako potrošač ima prihod 300 i ako se cena dobra 2 menja sa 5 na 6, dok cena
dobra 1 ostaje 1, tada dohodovni efekat promene cene:
(a) je 6 puta jači od efekta supstitucije.

(b) ne menja tražnju za dobrim 1.
(c) se odnosi na celokupnu promenu tražnje
(d) je tačno dvostruko jači od efekta supstitucije.
(e) je 5 puta jači od efekta supstitucije.
8.22 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: C
Dobro 1 i 2 su savršeni komplementari i potrošač ih uvek konzumira u odnosu od 2 jedinice dobra 2 na

jednu jedinicu dobra 1. Ako potrošač ima prihod 720 i ako se cena dobra 2 menja sa 8 na 9, dok cena
dobra 1 ostaje 1, tada efekat prihoda od promene cene:
(a) je 9 puta jači od efekta supstitucije

(b) ne menja tražnju za dobrim 1.
(c) se odnosi na celokupnu promenu tražnje
(d) je tačno dvostruko jači od efekta supstitucije.
(e) je 8 puta jači od efekta supstitucije
8.23 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Pretpostavimo da Agatha ima 465 USD da potroši na karte za svoje putovanje. Namerava da potroši
celokupan iznos 465 dolara na karte i ona preferira putovanje prvom klasom više nego da putuje drugom
klasom. Ona treba da pređe ukupno 1.500 milja. Pretpostavimo da je cena ulaznica prve klase 0,40
dolara po milji, a cena karata druge klase 0,10 USD po milji. Koliko milja će preći drugom klasom?
(a) 450
(b) 600
(c) 225
(d) 550
(e) 150

78
8.24 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Pretpostavimo da Agatha ima 420 USD da potroši na karte za svoje putovanje. Namerava da potroši
celokupan iznos 420 dolara na karte, ona preferira putovanje prvom klasom više nego da putuje drugom
klasom. Ona treba da pređe ukupno 1.500 milja. Pretpostavimo da je cena ulaznica prve klase 0,30
dolara po milji, a cena karata druge klase 0,20 USD po milji. Koliko milja će preći drugom klasom?
(a) 300
(b) 450
(c) 150
(d) 400
(e) 100
8.25 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: C
Maude misli da su kaktus i hibiskus savršeni supstituti. Ako kaktus trenutno košta 5 USD po jedinici, a
hibiskus košta 6 USD po jedinici i ako cena kaktusa raste do 10 USD po jedinici:
(a) efekat prihoda na tražnju za kaktusom biće veći od efekta supstitucije.

(b) nece biti promena u tražnji za hibiskusom.
(c) celokupna promena tražnje za kaktusom biće posledica efekta supstitucije.
(d) 1/5 promene nastaće usled efekta prihoda
(e) 4/5 promene nastaće usled efekta prihoda
8.26 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Maude misli da su kaktus i hibiskus savršeni supstituti. Ako kaktus trenutno košta 4 USD po jedinici, a
hibiskus košta 6 USD po jedinici, i ako cena kaktusa raste do 9 USD po jedinici:
(a) dohodovni efekat na tražnju za kaktusom biće veći od efekta supstitucije.

(b) nece biti promena u tražnji za hibiskusom.
(c) celokupna promena tražnje za kaktusom biće posledica efekta supstitucije.
(d) 1/5 promene nastaće usled dohodovnog efekta
(e) 4/5 promene nastaće usled dohodovnog efekta
8.27 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Carlos konzumira samo jabuke i banane. Njegova funkcija korisnosti je U ( x, y) = a3b2. On dobija
besplatno wa jabuka i wb banana. Neznajući da će se cene promeniti, Carlos kupuje količine jabuka i
banana koje maksimalno povećavaju njegovu korisnost uz ograničenje budžeta. Nakon što je obavio
kupovinu, ali pre nego što ih je pojeo, relativne cene su se promenile. Carlos je slobodan da dalje trguje
po novim relativnim cijenama, ako želi.
(a) Carlosu će zasigurno biti bolje nakon promene cena.

(b) Carlosu će zasigurno biti gore nakon promene cena.
(c) Carlosu će biti bolje nakon promene cena ako cena onog dobra čiji je neto prodavac raste u odnosu
na cenu drugog dobra
(d) Carlosu će biti bolje nakon promene cena ako cena onog dobra čiji je neto prodavac kupac u odnosu
na cenu drugog dobra.
(e) Na Carlossovu korisnost neće uticati promene cena.

79
8.28 **********************************Tezina 0*********************************Tacno: E
Carlos konzumira samo jabuke i banane. Njegova funkcija korisnosti je U ( x, y) = min{x, 2y}. On dobija
besplatno wa jabuka i wb banana. Neznajući da će se cene promeniti, Carlos kupuje količine jabuka i
banana koje maksimalno povećavaju njegovu korisnost uz ograničenje budžeta. Nakon što je obavio
kupovinu, ali pre nego što ih je pojeo, relativne cene su se promenile. Carlos je slobodan da dalje trguje
po novim relativnim cenama, ako želi.
(a) Carlosu će zasigurno biti bolje nakon promene cena.

(b) Carlosu će zasigurno biti gore nakon promene cena.
(c) Carlosu će biti bolje nakon promene cena ako cena onog dobra čiji je neto prodavac raste u odnosu
(d) Carlosu će biti bolje nakon promene cena ako cena onog dobra čiji je neto prodavac kupac u odnosu
(e) Na Carlossovu korisnost neće uticati promene cena
8.29 **********************************Tezina 0*********************************Tacno: B
Gladis voli muziku i troši svoj novac samo na kasete i kompakt diskove. Uvek je voljna da menja 2 kasete
za 1 kompakt disk. Prvobitno su muzičke prodavnice prodavale kompakt diskove za 9 dolara pojedinačno
i kasete za 5 dolara pojedinačno. Onda je cena kompakt diskova pala na 8 USD. Promena u potrošnji
kompaktnih diskova koja je nastupila je:
(a) u potpunosti zbog efekta supstitucije.

(b) u potpunosti zbog dohodovnog efekta.
(c) delimično zbog dohodnog efekta, a delom zahvaljujući efektu supstitucije.
(d) zbog dohodnog efekta za male prihode i efekta supstitucije za visoke prihode.
(e) Ne postoji promena u njenoj tražnji za kompakt diskovima

80
GLAVA 9: Kupovina i prodaja
Tačno/netačno,17 pitanja
1. Ako racionalni pojedinac koji maksimizira svoju korisnost ima neto tražnju za nekim dobrom
i ako ga povećanje cene natera da kupuje više tog dobra, onda to dobro mora da bude
inferiorno.
TAČNO
2. Ako je osoba neto prodavac normalnog dobra i ako cena tog dobra raste, dok sve ostale cene
ostaju nepromenjene, onda njegova tražnja za tim dobrom mora opasti.
NETAČNO
3. Ako je potrošač kupac nekih dobara, a prodavac drugih dobara, onda će promena cena stvoriti
dodatni dohodni efekat u jednačini Sluckog zbog reevaulacije potrošačeve incijalne
raspoložive korpe.
TAČNO
4. Ako potrošač u početku ima pozitivne količine dva dobra, i prodaje nešto jednog dobra da bi
dobio više od drugog, i ako on nema druge izvore prihoda, tada će njegova budžetska linija
proći kroz njegovu tačku inicijalne korpe.
TAČNO
5. Ukoliko je potrošač koji maksimizira korisnost neto prodavac nekog dobra i cena tog dobra
poraste, dok cene ostalih dobara ostaju nepromenjene, njegova situacija se može toliko
poboljšati da postaje neto kupac.
NETAČNO
6. Ako je osoba neto prodavac nekog dobra i cena tog dobra opadne, on može da postane neto
kupac tog dobra.
TAČNO
7. Vilhem jede samo jabuke i banane. On ima 5 jabuka i 10 banana. Oba dobra su za Vilhema
normalna dobra. Po trenutnim cenama, Vilhem je neto prodavac jabuka. Ako cena jabuka
poraste, a cena banana ostane nepromenjena, njegova tražnja za jabukama mora da se smanji.
NETAČNO
8. Bil prima polovinu svoje zarade u nadnicama a drugu polovinu u dividendama. Bil će biti
indiferentant između 50% povećanja njegove zarade u nadnicama i 50% povećanja prihoda u
dividendama.
NETAČNO
9. Ako su sva dobra, uključujući dokolicu, normalna dobra, tada će povećanje zarade dovesti do
toga da ljudi rade više sati na poslu.
NETAČNO
10. Ako neko ima Kob Daglasovu funkciju korisnosti i nema drugog izvora prihoda osim što
zarađuje od svog rada, tada povećanje plate neće promeniti iznos količine rada koji osoba
izabere da radi.
TAČNO
11. Ako je dokolica normalno dobro, tada će povećanje prihoda koji ne potiču od rada smanjiti
ponudu radne snage.
TAČNO

81
12. Ukupni prihod osobe je iznos prihoda koji bi imao da nije bilo poreza.
NETAČNO
13. Ako osoba nema nijedan izvor prihod koji ne potiče od rada, smanjenje plate uzrokuje da se
budžetska linija između slobodnog vremena i drugih dobara pomera paralelno ka dole.
NETAČNO
14. Ako je dokolica inferiorno dobro, tada će povećanje plate navesti čoveka da radi više.
TAČNO
15. Džekova kriva ponude rada je povijena unazad. Po nadnici od 5$ na sat on bira da radi 50
časova nedeljno. Njegov šef želi da Džek radi veći broj časova nedeljno i nudi mu 5$ na sat
za prvih 50 časova nedeljno i 7$ na sat za svaki dodatni sat rada preko 50 časova nedeljno.
Zbog svoje krive ponude rada koja je povijena unazad Džek bi mogao da izabere da radi
manje sati.
NETAČNO
16. Lesu je dozvoljeno da radi samo 8 sati dnevno na svom glavnom poslu, iako bi on voleo da
radi više. On uzima drugi posao. Na drugom poslu može da radi koliko god sati želi, ali za
nižu platu. Ako je dokolica normalno dobro, tada povećanje plate na njegovom glavnom
poslu smanjiće broj sati koji odabere da radi na svom drugom poslu.
TAČNO
17. Pretpostavimo da potrošač u početku ima pozitivne količine dva dobra, prodaje neku količinu
jednog dobra da bi dobio više od drugog i nema drugi izvor prihoda. Ako cena jednog dobra
padne, njegova nova budžetska linija se nalazi iznad stare.
NETAČNO

82
GLAVA 9: Kupovina i prodaja (47 zadataka)
9.1************************************Tezina1 *********************************Tacno: C
Marsha Mellov je veoma fleksibilna. Ona troši x i y. Ona kaže: „Daj mi x ili mi daj y, meni je svejedno. Ne
mogu da utvrdim razliku između njih.“ Trenutno poseduje 14 jedinica x i 6 jedinica y. Cena x je 4 puta
veća od y. Marsha može trgovati x i y po tekućim cenama, ali nema drugog izvora zarade. Koliko jedinica
y će Marsha konzumirati?
(a) 66
(b) 20
(c) 62
(d) 6
(e) 31
9.2 ***********************************Tezina1 *********************************Tacno: C

Marsha Mellov je veoma fleksibilna. Ona troši x i y. Ona kaže: „Daj mi x ili mi daj y, meni je svejedno. Ne
mogu da utvrdim razliku između njih.“ Trenutno poseduje 4 jedinica x i 17 jedinica y. Cena x je 2 puta
veća od y. Marsha može trgovati x i y po tekućim cenama, ali nema drugog izvora zarade. Koliko jedinica
y će Marsha konzumirati?
(a) 27
(b) 21
(c) 25
(d) 17
(e) 13
9.3 ************************************Tezina3 ********************************Tacno: C

Joram insistira na tome da konzumira 3 puta više y od x (tako da on uvek kozumira po postavci y = 3x).
On neće konzumirati ova dobra ni u jednom drugom odnosu. Cena x je 2 puta veća od cene y. Joram je
poseduje 24x i 42y kojima može trgovati po tekućim cenama. Nema drugog izvora prihoda. Kolika je
bruto tražnja Jorama za x?
(a) 90
(b) 66
(c) 18
(d) 16
(e) Odgovor ne možemo odrediti ako ne znamo cenu x
9.4 ************************************Tezina 3********************************Tacno: A

Pablo insistira na tome da konzumira 4 puta više y od x (tako da on uvek kozumira po postavci y = 4x).
On neće konzumirati ova dobra ni u jednom drugom odnosu. Cena x je 5 puta veća od cene y. Pablo
poseduje 15x’s i 60y’s kojima može trgovati po tekućim cenama. Nema drugog izvora prihoda. Kolika je
bruto tražnja Pabla za x?
(a) 135
(b) 75
(c) 15

83
(d) 10
(e) Odgovor ne možemo odrediti ako ne znamo cenu x.
9.5 ************************************Tezina1 ********************************Tacno: C
Dijana konzumira dobra x i y i njena funkcija korisnosti je U (x; y) = xy2. Dobro x košta 2 dolara po jedinici,
a dobro y košta 1 USD po jedinici. Ako poseduje 3 jedinice x i 6 jedinica y, koliko jedinica y će
konzumirati?
(a) 11
(b) 3
(c) 8
(d) 14
9.6 ***********************************Tezina1 *********************************Tacno: C
Maude konzumira dobra x i y i njena funkcija korisnosti je U (x; y) = xy3. Dobro x košta 3 dolara po
jedinici, a dobro y košta 1 USD po jedinici. Ako poseduje 6 jedinica x i 2 jedinice y, koliko jedinica y će
konzumirati?
(a) 18
(b) 6
(c) 15
(d) 17
9.7 ************************************Tezina2*********************************Tacno: A
Donald konzumira dobra x i y i njegova funkcija korisnosti je U (x; y) = xy3. Dobro x košta 1 dolara po
jedinici, a dobro y košta 3 USD po jedinici. Ako poseduje 43 jedinica x i 7 jedinica y, kolika će biti njegova
neto tražnja za x?
(a) -27
(b) 18
(c) -30
(d) -20
(e) 59
9.8 ************************************Tezina2*********************************Tacno: A
Donald konzumira dobra x i y i njegova funkcija korisnosti je U (x; y) = xy4. Dobro x košta 1 dolar po
jedinici, a dobro y košta 3 USD po jedinici. Ako poseduje 78 jedinica x i 9 jedinica y, kolika će biti njegova
neto tražnja za x?
(a) -57
(b) 23
(c) -60
(d) -48
(e) 99

84
9.9 ***********************************Tezina1**********************************Tacno: D
Džekina neto tražnja za x i y su (6; -6), a njena bruto tražnja je (15; 15). Koliko ona inicijalno poseduje
dobra x?
(a) 16
(b) 13
(c) 5
(d) 9
9.10 ***********************************Tezina2*********************************Tacno: C
Holli konzumira x i y. Cena x je 4, a cena y 4. Hollin izvor prihoda je njen fond od 6 jedinica x i 6 jedinica y
koje ona može da kupi ili da proda po tekućim cenama. Planira da konzumira 7 jedinica x i 5 jedinica y.
Ako se cene promene na 7 za x i 7 za y, koji od sledećih tvdnji je tačna?
(a) Biće joj bolje

(b) Biće joj gore
(c) Neće joj biti ni bolje ni gore
(d) Ne možemo reći da li će joj biti bolje ili gore jer ne znamo njenu funkciju korisnosti
(e) Biće joj bolje ako ima preferncije koje su nekonveksne
9.11 ***********************************Tezina2*********************************Tacno: C
Kristina konzumira x i y. Cena x je 5, a cena y 5. Kristinin izvor prihoda je njen fond od 6 jedinica x i 6
jedinica od y koje ona može da kupi ili da proda po tekućim cenama. Planira da konzumira 7 jedinica x i 5
jedinica y. Ako se cene promene na 8 za x i 8 za y, koja od sledećih tvdnji je tačna?
(a) Biće joj bolje

(b) Biće joj gore
(c) Neće joj biti ni bolje ni gore
(d) Ne možemo reći da li će joj biti bolje ili gore jer ne znamo njenu funkciju korisnosti
(e) Biće joj bolje ako ima preferncije koje su nekonveksne
9.12 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: D
Milton konzumira dva dobra na savršeno konkurentnom tržištu. Cena x je 5, a cena y je 1. Njegova
funkcija korisnosti je U (x; y) = xy. On ima 40 jedinica dobra x i nema nimalo y. Nađite njegovu potrošnju
dobra y.
(a) 110
(b) 105
(c) 50
(d) 100

85
9.13 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: D
Milton konzumira dva dobra na savršeno konkurentnom tržištu. Cena x je 5, a cena y je 1. Njegova
funkcija korisnosti je U (x; y) = xy. On ima 24 jedinice dobra x a nema nijednu jedinicu dobra y. Nađite
njegovu potrošnju dobra y.
(a) 70
(b) 65
(c) 30
(d) 60
9.14 ***********************************Tezina2*********************************Tacno: A
Ras Takman je mlekar. Konzumira mleko i drugu robu. Njegova funkcija korisnosti je U(x; y)=y(x+1) gde
je x njegova potrošnja mleka, a y njegova potrošnja drugih dobara. On Proizvodi 19 jedinica mleka
dnevno i nijednu jedinicu drugih dobara. Ako je cena mleka 2, a cena ostale robe 1, koliko mleka
konzumira?
(a) 9 galona
(b) 38 galona
(c) 20 galona
(d) 14 galona
(e) 12 galona
9.15 **********************************Tezina2**********************************Tacno: A
Jack zarađuje 5 dolara na sat. Ima 100 sati sedmično koje može iskoristiti za bilo koji rad ili slobodno
vrijeme. Vlada donosi plan u kojem svaki radnik dobija od 100 USD vlade, ali mora plaćati 50% od svog
dohotka kao porez. Ako je njegova funkcija korisnosti U (c; r) = cr gde je c potrošnja dobara u dolarima, a
r su sati slobodnog vremena nedeljno, koliko sati nedeljno će Jack odabrati da radi?
(a) 30
(b) 40
(c) 26
(d) 20
9.16 **********************************Tezina1 *********************************Tacno: E
Aristotel zarađuje 5 dolara na sat. On ima na raspolaganju 110 sati nedeljno ili za rad ili za slobodno
vreme. Ranije nije plaćao poreze i nije od vlade dobijao ništa. Sad dobija 200 USD nedeljno od vlade i on
mora plaćati polovinu svog prihoda od rada u porezima. (Njegovi prihodi pre oporezivanja isti su kao i
ranije; a on nema drugog izvora zarade osim plate i isplate od vlade.) On primećuje da uz vladinu pomoć
i porez, on može tačno odrediti kombinaciju slobodnog vremena i potrošnju na dobra na koje je navikao
da troši. Koliko sati sedmično je radio pre?
(a) 100
(b) 20
(c) 45
(d) 60

86
9.17 ***********************************Tezina2 ********************************Tacno: C
Rhoda se zaposlila u građevinskoj firmi. Ona zarađuje 5 dolara na sat za prvih 40 sati svake nedelje a
dobija "duplu dnevnicu" za prekovremeni rad. Odnosno, plaćaju joj 10 dolara na sat za svaki sat rada
posle 40 sati nedeljno kada radi. Rhoda ima na raspolaganju 70 sati nedeljno da raspodeli na posao i
odmor. Ona nema drugi izvor prihoda i funkciju korisnosti U = cr gde je c njen prihod koji troši na dobra i
r je broj sati slobodnog vremena koje ona ima nedeljno. Dozvoljeno joj je da radi onoliko sati koliko želi.
Koliko sati će ona raditi?
(a) 50
(b) 30
(c) 45
(d) 35
9.18 ************************************Tezina2 *******************************Tacno: C

Vendi i Mac rade u restoranima brze hrane. Vendi je plaćena 4 dolara po satu za prvih 40 sati sedmično
koje radi i 6 USD po satima koji prelaze limit od 40 sati sedmično. Mac dobija 5 dolara na sat bez obzira
koliko sati radi. Svaka osoba ima 110 sati nedeljno da raspodeli između posla i odmora. Svako od njih
ima funkciju korisnosti U = cr, gde je c nedeljna potrošnja a r su sati slobodnog vremena u toku nedelje.
Svako može izabrati broj sati rada. Ako Vendi radi V sati, a Mac radi M sati, onda:
(a) V = 1.5M.
(b) V < M.
(c) V - M = 6.66.
(d) V - M = 10.
9.19 ***********************************Tezina3 ********************************Tacno: B

Heather i Mirtle imaju iste preferencije. Heather je plaćena 10 USD na sat i odlučila je da radi 9 sati
dnevno. Mirtle je plaćena 9 USD na sat tokom prvih 8 sati koliko radi i 18 USD za prekovremene sate.
(a) Pošto ima iste preferencije kao i Heather i da može da zaradi isti prihod radeći 9 sati dnevno, ona će
izabrati da radi 9 sati dnevno.
(b) Osim ako se njena kriva indiferentnosti ima prelom, Heather bi bilo bolje kad bi imala iste uslove
zarade kao i Mirtle
(c) Mirtle više preferira Heatherine uslove zarade nego svoje.
(d) Mirtle će raditi manje od 9 sati dnevno.
9.20 ***********************************Tezina1 ********************************Tacno: C

Mike voli da gleda televiziju i da jede slatkiše. Zapravo njegova funkcija korisnosti je U (x;y)=x2y gde je x
broj sati koje provede gledajući televiziju, a y je broj dolara nedeljno koje troši na slatkiše. Majkova
majka ne voli da on gleda toliko televiziju. Ona ograničava njegovo gledanje televizije na 36 sati
sedmično, a uz to mu plaća 1 dolar za svaki sat manje od 36 sati. Ako je ovo samo Majkov izvor zarade za
kupovinu slatkiša, koliko sati televizije gleda nedeljno?
(a) 36
(b) 12
(c) 24
(d) 18
(e) 16

87
9.21 ***********************************Tezina1 *********************************Tacno:B
Georgina zarađuje 6 dolara na sat. Ona nema druga primanja. Ima 100 sati nedeljno na raspolaganju ili
za rad ili za slobodno vrijeme. Njena funkcija korisnosti je U (c; r) = cr3, gde je c vrednost dobara u
dolarima a r su sati slobodnog vremena. Koliko sati sedmično će raditi?
(a) 23
(b) 25
(c) 28
(d) 50
9.22 ***********************************Tezina2 ********************************Tacno: B
Nicole zarađuje 6 dolara na sat. Ona nema druga primanja. Ima 75 sati sedmično na raspolaganju ili za
rad ili slobodno vreme. Njena korisna funkcija je U (c; r) = cr2, gde je c vrednost dobara u dolarima a r su
sati slobodnog vremena. Koliko sati sedmično će raditi?
(a) 23
(b) 25
(c) 28
(d) 37,50
9.23 ***********************************Tezina2 ********************************Tacno: A
Vill je plaćen 10 USD na sat tokom prvih 40 sati sedmično koje radi. Takođe može da radi prekovremeno
koliko želi. Plaćaju mu 15 dolara za svaki prekovremeni sat. Slobodno vreme je za Villa normalno dobro i
trenutno radi prekovremeno. Ako se njegova plata po satu za prvih 40 sati nedeljno koje odradi poveća
na 12 USD, a plata za prekovremeni rad ostaje na 15 USD na sat:
(a) izabraće da radi manje sati nedeljno.

(b) odlučiće da radi više sati nedeljno.
(c) izabraće da radi isti broj sati nedeljno.
(d) odlučiće da radi više sati nedeljno ako i samo ako njegov prihod premašuje njegov prihod od rada.
(e) odlučiće raditi više sati dnevno ako i samo ako radi manje od 20 sati prekovremeno nedeljno.
9.24 ***********************************Tezina2*********************************Tacno: A
Ben je plaćen 6 USD na sat tokom prvih 40 sati sedmično koje radi. Takođe može da radi prekovremeno
koliko želi. Plaćaju mu 13 dolara za svaki prekovremeni sat. Slobodno vreme je za Bena normalno dobro i
trenutno radi prekovremeno. Ako se njegova plata po satu za prvih 40 sati nedeljno koje odradi poveća
na 8 USD, a plata za prekovremeni rad ostaje na 13 USD na sat:
(a) izabraće da radi manje sati nedeljno.

(b) odlučiće da radi više sati nedeljno.
(c) izabraće da radi isti broj sati nedeljno
(d) odlučiće da radi više sati nedeljno ako i samo ako njegov prihod premašuje njegov prihod od rada.
(e) odlučiće raditi više sati dnevno ako i samo ako radi manje od 20 sati prekovremeno nedeljno.

88
9.25 ***********************************Tezina3*********************************Tacno: B
Na prvih 500 dolara nedeljno koje zarađuje, Debra ne plaća porez, a ako zaradi preko 500 dolara plaća
porez od 60%. Debra je plaćena 10 dolara na sat. Njena funkcija korisnosti je U (c; r) = rc2 gde je r broj
sati slobodnog vremena i c je potrošnja u dolarima. Ima 100 sati da raspodeli posao i slobodno vreme.
Koliko sati sedmično će odabrati da radi?
(a) 66.66
(b) 50
(c) 40
(d) 33,33
(e) 20
9.26 **********************************Tezina2**********************************Tacno: C
Suzanina funkcija korisnosti je U (x,y) = (x + y) R2 gde su x i y količine dobara X i Y koje konzumira, a R je
broj sati slobodnog vremena koje ona ima dnevno. Dobro X košta 4 dolara po jedinici, a dobro Y košta 2
dolara po jedinici. Zarađuje 8 dolara na sat a ima 15 sati dnevno da rasporedi između rada i odmora. Ona
će:
(a) konzumirati jednake količine X i Y
(b) konzumirati 10 jedinica X.
(c) konzumirati 20 jedinica Y.
(d) raditi 10 sati dnevno.
(e) konzumirati dvostruko više dobra X od dobra Y.
9.27 ***********************************Tezina0*********************************Tacno: C
George je agent životnog osiguranja. Može raditi 40 sati sedmično za veliko nacionalno osiguravajuće
društvo i da prima fiksnu platu od S dolara nedeljno, a on može da radi i nezavisno, onoliko sati nedeljno
koliko želi i da zarađuje W dolara na sat. (Ne može da radi oba posla.) Koji od sledećih odgovora na
povećanje plate koju isplaćuje osiguravajuće društvo bi bio NEDOSLEDAN sa slabim aksiomom otkrivene
preferencije?
(a) Napuštanje samostalnog rada za posao od 40 sati.
(b) Da radi isto kao što je radio i pre.
(c) Više od jedne od ovih opcija.
(d) Ako nastavi da radi samostalno, ali za više radnih sati.
9.28 ***********************************Tezina3*********************************Tacno: E
Gladis je agent životnog osiguranja. Može raditi tačno 40 sati sedmično za veliko nacionalno
osiguravajuće društvo i da prima fiksnu platu od S dolara nedeljno, a može da radi i nezavisno, onoliko
sati nedeljno koliko želi i da zarađuje W dolara na sat. (Ne može da radi oba posla). Gladis zadovoljava
aksiom slabo otkrivene preferancije I njoj je bitno samo koliko novca zarađuje i koliko slobodnog
vremena ima. Koja od sledećih izjava je nužno tačna?
(a) Ako (S/40)> W; radije će raditi za veliko nacionalno osiguravajuće društvo.
(b) Ako je (S/40) < W i ako je odlučila da radi samostalno, onda je odlučila da radi više od 40 sati
nedeljno.
(c) Ako je (S/40) < W i ako je odlučila da radi samostalno, onda je odlučila i da radi manje od 40 sati
nedeljno.
(d) Ako je (S/40) = W; ona će biti indiferentna između rada za veliko nacionalno osiguravajuće društvo i
samostalnog rada.

89
9.29 ***********************************Tezina2*********************************Tacno: A
Albert konzumira samo mandarine i banane. Njegov jedini izvor prihoda je inicijalni fond od 30 jedinica
mandarina i 10 jedinica banana. Albert insistira na konzumiranju mandarina i banane u fiksnim
proporcijama, jedna jedinica mandarine po jedinici banane. U početku se suočava sa cenom 10 po
jedinici za svako voće. Cena mandarina porasla je na 30 po jedinici, dok je cena banana ostala
nepromenjena. Posle promene cene, on će:
(a) povećati potrošnju mandarina za tačno 5 jedinica.

(b) smanjiti potrošnju mandarina za najmanje 5 jedinica.
(c) povećati potrošnju mandarina za tačno 15 jedinica.
(d) smanjiti potrošnju mandarina za tačno 7 jedinica.
(e) smanjiti potrošnju banana za najmanje 1 jedinicu
9.30 ***********************************Tezina2*********************************Tacno: A
Boris konzumira samo trešnje i ananas. Njegov jedini izvor prihoda je inicijalni fond od 30 jedinica
trešanja i 10 jedinica ananasa. Boris insistira na konzumiranju trešanja i ananasa u fiksnim proporcijama,
jedna jedinica trešnje po jedinici ananasa. U početku se suočava cenama od 25 po jedinici za svako voće.
Cena trešanja porasla je na 75 po jedinici, dok je cena ananasa ostala nepromijenjena. Posle promene
cene, on će:
(a) povećati svoju potrošnju trešanja za tačno 6 jedinica.

(b) smanjiti svoju potrošnju trešanja za najmanje 6 jedinica.
(c) povećati svoju potrošnju trešanja za tačno 16 jedinica.
(d) smanjiti potrošnju trešanja za tačno 8 jedinica.
(e) smanjiti potrošnju ananasa za najmanje 1 jedinicu.
9.31 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: B
Jolanda prima paušalno plaćanje dodatka za decu u iznosu od 150 USD nedeljno. Ima 80 sati nedeljno za
podelu između rada i slobodnog vremena. Zarađuje 5 dolara na sat. Prvih 150 dolara nedeljno prihoda
od rada nije oporezovano, ali sav prihod koji ostvari iznad 150 USD oporezuje se po stopi 30 procenata.
Ako postavimo njenu budžetsku liniju sa slobodnim vremenom na horizontalnoj osi i potrošnjom na
vertikalnoj osi, njena budžetska linija:
(a) ima prelom u tački gde koristi 60 jedinica za slobodno vreme.

(b) ima prelom u tački gde je njen prihod 300, a slobodno vreme 50.
(c) ima nagib od -3.50 na svim delovima budžetske linije
(d) nema preloma u delu koji odgovara pozitivnoj ponudi radne snage.
(e) ima deo koji je horizontalna linija

90
9.32 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: B
Heidi prima paušalno plaćanje dodatka za decu u iznosu od 50 USD nedeljno. Ima 80 sati nedeljno za
podelu između rada i slobodnog vremena. Zarađuje 5 dolara na sat. Prvih 200 dolara nedeljno prihoda
od rada nije oporezovano, ali sav prihod koji ostvari iznad 200 USD oporezuje se po stopi 30 procenata.
Ako postavimo njenu budžetsku liniju sa slobodnim vremenom na horizontalnoj osi i potrošnjom na
vertikalnoj osi, njena budžetska linija:
(a) ima prelom u tački gde koristi 50 jedinica za slobodno vreme.

(b) ima prelom u tački gde je njen prihod 250, a slobodno vreme 40.
(c) ima nagib od -3.50 na svim delovima budžetske linije
(d) nema preloma u delu koji odgovara pozitivnoj ponudi radne snage.
(e) ima deo koji je horizontalna linija
9.33 ***********************************Tezina0*********************************Tacno: D
Ako Abishag ima 16 dunja i 15 limuna, i ako je cena limuna 4 puta veća od cene dunja, koliko limuna
može da priušti ako kupi onoliko limuna koliko može?
(a) 38
(b) 31
(c) 15
(d) 19
(e) 16
9.34 ***********************************Tezina0*********************************Tacno: D
Ako Abishag ima 12 dunja i 10 limuna, i ako je cena limuna 3 puta veća od cene dunja, koliko limuna
može da priušti ako kupi onoliko limuna koliko može ?
(a) 28
(b) 22
(c) 10
(d) 14
(e) 11
9.35 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Mario konzumira patlidžan i paradajz u odnosu jedna korpa patlidžana na jednu korpu paradajza. U
njegovoj bašti uspeva 30 korpi patlidžana i 10 korpi paradajza. U početku se suočavao sa cenama od 25
dolara po korpi za svako povrće, ali je cena patlidžana porasla na 100 dolara po korpi, dok je cena
paradajza ostala nepromenjena. Posle promene cene, on će:
(a) povećati potrošnju patlidžana za 6 korpi

(b) smanjiti potrošnju patlidžana za najmanje 6 korpi.
(c) povećati potrošnju patlidžana za 8 korpi.
(d) smanjiti potrošnju patlidžana za 8 korpi.
(e) smanjiti potrošnju rajčice za najmanje 1 korpu.

91
9.36 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Mario konzumira patlidžan i paradajz u odnosu jedna korpa patlidžana na jednu korpu paradajza. U
njegovoj bašti uspeva 30 korpi patlidžana i 10 korpi paradajza. U početku se suočavao sa cenama od 25
dolara po korpi za svako povrće, ali je cena patlidžana porasla na 50 dolara po korpi, dok je cena
paradajza ostala nepromenjena. Posle promene cene, on će:
(a) povećati potrošnju patlidžana za 3,33 korpi.

(b) smanjiti potrošnju patlidžana za najmanje 3,33 korpi.
(c) povećati potrošnju patlidžana za 5,33 korpi.
(d) smanjiti potrošnju patlidžana za 5,33 korpi.
(e) smanjiti potrošnju rajčice za najmanje 1 korpu.
9.37 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: B
Dr Johnson prima paušalno plaćanje u iznosu od 150 USD nedeljno. Pretpostavimo da prvih 150 dolara
nedeljno njegovog dohotka od rada nije oporezovano, ali da se sav prihod od rada iznad 150 dolara
oporezuje po stopi od 10 odsto.
(a) Dr Joova budžetska linija ima prelom na mestu gde ima 60 jedinica slobodnog vremena.
(b) Dr Joova budžetska linija ima prelom na mestu gde je njegov prihod 300, a slobodno vreme 50.
(c) Dr Joova budžetska linija ima nagib -4.50 svuda.
(d) Dr Joova budžetska linija nema preloma u onom delu koji odgovara pozitivnoj ponudi radne snage.
(e) Dr Joova budžetska linija ima deo koji je horizontalna linija
9.38 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Dr Johnson prima paušalno plaćanje u iznosu od 150 USD nedeljno. Pretpostavimo da prvih 150 nedeljno
od njegovog prihoda od rada nije oporezovano, ali sav prihod od rada iznad 150 dolara oporezuje se po
stopi od 50 odsto.
(a) Dr Joova budžetska linija ima prelom na mestu gde ima 60 jedinica slobodnog vremena.
(b) Dr Joova budžetska linija ima prelom na mestu gde je njegov prihod 300, a slobodno vreme 50.
(c) Dr Joova budžetska linija ima nagib -2.50 svuda.
(d) Dr Joova budžetska linija nema preloma u onom delu koji odgovara pozitivnoj ponudi radne snage.
(e) Dr Joova budžetska linija ima deo koji je horizontalna linija
9.39 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: E
Duda ima funkciju korisnosti U (C; R) = C - (12 - R)2 gde je R slobodno vreme, a C potrošnja dnevno. Ima
16 sati dnevno da raspodeli između posla i odmora. Ako je Duda ima prihod koji nije od rada u iznosu od
20 dolara dnevno i plaćena je 0 dolara na sat, koliko sati dnevno slobodnog vremena će izabrati ?
(a) 9
(b) 10
(c) 11
(d) 13
(e) 12

92
9.40 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: E
Duda ima funkciju korisnosti U (C; R) = C - (12 - R)2 gde je R slobodno vreme, a C potrošnja dnevno. Ima
16 sati dnevno da raspodeli između posla i odmora. Ako Duda ima prihod koji nije od rada u iznosu od 40
dolara dnevno i plaćena je 0 dolara na sat, koliko sati dnevno slobodnog vremena će izabrati ?
(a) 7
(b) 8
(c) 9
(d) 11
(e) 10
9.41 ************************************Tezina1********************************Tacno: B
Gospodin Cog ima 18 sati dnevno da raspodeli između posla i slobodnog vremena. Njegova funkcija
korisnosti je U (C; R) = CR; gde je C godišnja potrošnja novca a R su sati slobodnog vremena. Ako on ima
19 dolara po danu prihoda koji nije od rada i ako je plaćen 15 dolara na sat kad radi, njegova budžetska
jednačina, koja izražava kombinaciju potrošnje i dokolice koju on može priuštit, može se napisati kao:
(a) 15R + C = 19.

(b) 15R + C = 289.
(c) R + C /15 = 379.
(d) C = 289 + 15R.
(e) C = 346 + 15R.
9.42 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: B
5 dolara po danu prihoda koji nije od rada i ako je plaćen 18 dolara na sat kad radi, njegova budžetska
jednačina, koja izražava kombinaciju potrošnje i dokolice koju on može priuštiti, može se napisati kao:
(a) 18R + C = 5.
(b) 18R + C = 329.
(c) R + C /18 = 437.
(d) C = 329 + 18R.
(e) C = 344 + 18R.
9.43 **********************************Tezina 0*********************************Tacno: D
korisnosti je U (C; R) = CR; gde je C godišnja potrošnja novca, a R su sati slobodnog vremena. Ako on ima
40 dolara dnevnog prihoda koji nije od rada i ako je plaćen 8 dolara na sat kad radi, on će izabrati
kombinaciju rada i slobodnog vremena koja mu omogućava da potroši:
(a) 184 dolara dnevno.

(b) 82 dolara dnevno.
(c) 112 dnevno.
(d) 92 dolara dnevno.
(e) 138 dolara dnevno.

93
9.44 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: D
44 dolara po danu prihoda koji nije od rada i ako je plaćen 19 dolara na sat kad radi, on će izabrati
kombinaciju rada i slobodnog vremena koja mu omogućava da potroši:
(a) 386 dolara dnevno.

(b) 183 dolara dnevno.
(c) 215 dolara dnevno
(d) 193 dolara dnevno
(e) 289,50 dolara dnevno
9.45 **********************************Tezina 3*********************************Tacno: E
Ollie South poseduje 10 pušaka i 10 kilograma putera. Može da kupuje ili prodaje puter za 1 dolar po
kilogramu. Ali svetsko tržište oružja je komplikovanije: svako oružje može da kupi za pet dolara, ali ga
može prodati za samo 2 dolara. Ako njegovu budžetsku liniju prikažemo s puškama na horizontalnoj osi,
a puter na vertikalnoj osi, onda je Ollieva budžetska linija:
(a) prava linija koja spaja (12; 0) i (0; 30).

(b) prava linija koja spaja (14; 0) i (0; 14).
(c) ravna linija sa nagibom -2/5 i prolazi kroz tačku (10; 10).
(d) ravna linija sa nagibom -5/2 i prolazi kroz tačku (10; 10).
9.46 *********************************Tezina 0**********************************Tacno: A

Čarli konzumira jabuke i banane; njegova funkcija korisnosti je U (a; b) = ab. Na Čarlijevom voćnjaku je
uspelo 5 jabuka i 10 banana. Pored toga, Čarli ima 10 dolara koje mu je dala tajna obožavateljka. Čarli
može da kupi ili proda jabuke za 2 dolara po komadu, a može da kupi ili proda banane za 1 dolar po
komadu. Čarli će konzumirati:
(a) više jabuka i više banana nego što raste u bašti.

(b) više jabuka i manje banana nego što raste u bašti.
(c) manje jabuka i više banana nego što raste u bašti.
(d) manje jabuka i više banana nego što raste u bašti.
(e) tačno onoliko jabuka koliko uzgaja i više banana nego što raste u bašti
9.47 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: A

Zemljoradnik svake nedelje dobija 20 jaja od svojih kokošaka i 10 paradajza od svojih sadnica. On nema
drugi izvor zarade. Ima konveksne krive indiferencije koje su povijene na dole. Trenutne tržišne cene su
2 dolara po jajetu i 3 dolara po paradajzu. Po ovim cenama on bira istu potrošačku korpu koju dobija od
pilića I paradajza (20 jaja i 10 paradajza).
(a) Ako se relativne cene na bilo koji način izmene, njemu sigurno neće biti lošije, a možda će mu biti i
bolje nego što joj je bilo pre promene cena.
(b) Povećanje cene jaja (ako cena paradajza ostaje konstantna) smanjiće njegovu korisnost.
(c) Povećanje cene paradajza (ako cena jaja ostaje konstantna) će mu načiniti situaciju gorom.
(d) Ako obe cene porastu, biće mu gore, ali ako poraste samo jedna cena, može mu biti i bolje, zavisi od
njenog ukusa.
(e) Budući da zarađuje samo od paradajza i jaja, on tretira jaja i paradajz kao savršene supstitute.
94
Glava 14: Potrošačev višak
1. Potrošačev višak je drugi naziv za prekomernu tražnju.

NETAČNO
2. Postoji pozitivan potrošačev višak kada je ukupan iznos koji neko plaća za neko dobro
manji od ukupnog iznosa koji je spreman da plati, samo da ne ostane bez tog dobra.
TAČNO
3. Ekvivalentna varijacija usled uvođenja količinskog poreza je iznos novca koji treba
dodati potrošaču nakon uvođenja poreza da bi on bio u istom položaju kao i pre uvođenja
poreza.
NETAČNO
4. U slučaju kvazilinearnih preferencija, ekvivalentna varijacija i kompenzajuća varijacija
usled uvođenja poreza su jednake.
TAČNO
5. Proizvođačev višak po ceni p je vertikalno rastojanje između krive ponude i krive tražnje
po ceni p.
NETAČNO
6. Ukoliko neko kupuje 15 jedinica X, a cena X padne za 2$. Tada neto potrošački višak te
osobe treba da se poveća najmanje 30$.
TAČNO
7. Ukoliko neko kupuje 15 jedinica dobra X, a cena dobra X padne za 4$. Tada neto
potrošački višak te osobe treba da se poveća najmanje 60$.
TAČNO
8. U slučaju Kob Daglasovih preferencija, ekvivalentna varijacija i kompenzajuća varijacija
su iste.
NETAČNO
9. Bernis ima funkciju korisnosti U (x,y) = min (x,y). Cena X je nekad bila 3, sada je
porasla na 4. Cena Y je ostala 1. Njen prihod je 12. Porast cene je za nju podjednako loš
kao i gubitak prihoda od 3$.
NETAČNO
10. Ukoliko dođe do povećanja cene dobra koja Jozefina troši, njena kompenzaciona
varijacija je promena njenog dohotka koja joj omogućuje da kupi novu optimalnu
potrošačku korpu po prvobitnim cenama.
NETAČNO
11. Isto kao 10 pitanje samo se zove Elsa (identičan tekst, ime promenjeno)
12. Bernisina funkcija korisnosti je U(x,y) = min (x,y). Cena dobra X je nekada bila 3, a sada
je 4. Cena dobra Y je ostala 1. Njen prihod je 12. Potreban joj je prihod od 15$ kako bi
mogla da priušti staru potrošačku korpu po novim cenama.
TAČNO

95
GLAVA 14: Potrošačev višak (29 zadataka)
14.1 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: C
Ellina funkcija korisnosti je min{4x,y}. Ako je cena x 15, a cena y 20, koliko novca bi joj bilo potrebno da
bi mogla da priušti korpu koju preferira, kao i korpu (x; y) = (5; 8)?
(a) 92
(b) 198
(c) 190
(d) 235
(e) 47
14.2 ************************************Tezina1********************************Tacno: C
Ellina funkcija korisnosti je min{2x,y}. Ako je cena x 15, a cena y 10, koliko novca bi joj bilo potrebno da
bi mogla da priušti korpu koju preferira, kao i korpu (x; y) = (10; 8)?
(a) 67
(b) 148
(c) 140
(d) 230
(e) 70
14.3 ************************************Tezina 3*******************************Tacno: E
Reginald voli cigare. Njegova funkcija korisnosti je U (x; c) = x + 10c – 0.5c2 gde je c broj cigara koje puši
nedeljno, a x je novac koji troši na potrošnju druge robe. Reginald ima 200 dolara nedeljno da potroši.
Nekada su ga cigare koštale 1 dolar, ali cena im je porasla na 2 dolara. Ovo povećanje cene bilo je za
njega jednako loše kao i gubitak sledećeg iznosa prihoda:
(a) 5 USD
(b) 7,25 USD
(c) 9 USD
(d) 8 USD
(e) 8,50 USD
14.4 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Sem-ova funkcija korisnosti je U (x; y) = 2x + y gde je x broj dobra x koje konzumira nedeljno a y je broj
dobra y koje konzumira nedeljno. Sem ima 200 dolara nedeljno da potroši. Cena dobra x je 4. Sem
trenutno ne konzumira y. On je dobio poziv da se pridruži klubu posvećenom potrošnji dobra y. Ako se
pridruži klubu, Sem može dobiti popust na kupovinu y. Ako pripada klubu može da kupi y za 1 USD po
jedinici. Koliko je najviše Sam spreman da plati da bi se pridružio ovom klubu?
(a) ništa
(b) 100 USD nedeljno
(c) 50 USD nedeljno
(d) 40 USD nedeljno

96
14.5 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Joramova funkcija korisnosti je U (x; y) = 2x + 5y. Cena x je 4 a cena y je 15. Joram je dobio poziv da se
pridruži klubu posvećenom potrošnji dobra y. On ima 150 dolara nedeljno da potroši na x i y. Ako se
pridruži klubu, Sem može dobije popust na kupovinu y. Ako pripada klubu može da kupi za 10 USD po
jedinici. Koliko je najviše Joram spreman da plati da bi se pridružio ovom klubu?
(a) ništa
(b) 30 USD nedeljno
(c) 50 USD nedeljno
(d) 75 USD nedeljno
14.6 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: E
Minnie dobija 4 kasete za svoj rođendan, ali one su joj trenutno beskorisne jer ona nema magnetofon i
ona ne može da vrati kasete u zamenu za novac. Njena funkcija je U (x; y; z) = x + f (y) z0.5 gde je z broj
kaseta koje ima, y je broj magnetofona koje ona ima, a x je novac koji mora potrošiti na druge stvari.
Neka je f (y) = 0 ako je y<1 i f (y) = 7 u suprotnom. Cena kasete je 7,99 USD. Koja je njena rezervaciona
cena za magnetofon?
(a) 20
(b) 7
(c) 24
(d) 0
14.7 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: A
Izaak voli da jede picu i da peca. Što više peca to je više srećniji, sve do 8 sati dnevno. Ako peca duže od
8 sati, njega bole ledja i manje je srećan nego da nije pecao uopšte. Za y manje od ili jednako 8, njegova
funkcija korisnosti je U (x; y) = x + 4y gde je x novac potrošen na picu, a y je broj sati dnevno potrošeno
na pecanje. Njegov prihod iznosi 45 dolara dnevno i nema drugih troškova osim pice. Uprava za pecanje
je odlučila da dozvoli ljudima koji nemaju dozvolu za pecanje da pecaju samo 3 sata dnevno. Ali ako
kupite dozvolu za pecanje, možete da pecate koliko god sati želite. Koliko je Izaak spreman platiti
licencu?
(a) 20 USD
(b) 32 USD
(c) 23 USD
(d) 18 USD
(e) 0.

97
14.8 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: A
Izaak voli da jede picu i da peca. Što više peca to je više srećniji, sve do 8 sati dnevno. Ako peca duže od
8 sati, njega bole ledja i manje je srećan nego da nije pecao uopšte. Za y manje od ili jednako 8, njegova
funkcija korisnosti je U (x; y) = x + 4y gde je x novac potrošen na picu, a y je broj sati dnevno potrošeno
na pecanje. Njegov prihod iznosi 41 dolara dnevno i nema drugih troškova osim pice. Uprava za pecanje
je odlučila da dozvoli ljudima koji nemaju dozvolu za pecanje da pecaju samo 4 sata dnevno. Ali ako
kupite dozvolu za pecanje, možete da pecate koliko god sati želite. Koliko je Izaak spreman da plati
licencu?
(a) 16 USD
(b) 32 USD
(c) $ 19
(d) 14 USD
(e) 0.
14.9 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: D

Ellsvorth-ova funkcija korisnosti je U (x; y) = min{x,y}. Ellsvorth ima 150 dolara, a cena x i cena y je za oba
1. Ellsvorth-ov šef razmišlja o tome da ga pošalje u drugi grad gde je cena dobra x 1$, a cena dobra y 2$.
Šef neće da mu ponudi povećanje plate. Ellsvorth, koji savršeno razume kompenzujuću i ekvivalentnu
varijaciju, se uporno žali. Kaže da mu ipak ne smeta da se seli radi sebe i da je novi grad podjednako
prijatan kao i stari, ali da je ovaj potez loš kao i smanjenje plate u vrednosti od A dolara. Takođe kaže da
mu ne bi smetalo da se preseli ako bi dobio povišicu od B dolara. Koliko iznsoe A i B?
(a) A = 50 B = 50
(b) A = 75 B = 75
(c) A = 75 B = 100
(d) A = 50 B = 75
14.10 ***********************************Tezina1********************************Tacno: A
Holli konzumira samo dobra X i Y. Njen prihod je 600, a njena funkcija korisnosti je U (x; y) = max{x,y}
gde je x broj jedinica X koje ona konzumira i y je broj jedinica Y koje ona konzumira. Cena dobra Y je 1.
Cena dobra X nekada je bila 1/2 ali je sada 2. Ekvivalentna varijacija ove promene cene za Holli je:
(a) 300.
(b) 600.
(c) 150.
(d) 800.
14.11 ***********************************Tezina 1*******************************Tacno: E

Zelda konzumira samo dobra X i Y. Njen prihod je 400, a njena funkcija korisnosti je U (x; y) = max{x,y}
gde je x broj jedinica X koje ona konzumira i y je broj jedinica Y koje ona konzumira. Cena dobra Y je 1.
Cena dobra X nekada je bila 1/4 ali je sada 2. Ekvivalentna varijacija ove promene cene za Zeldu je:
(a) 300.
(b) 1200.
(c) 75.
(d) 2.000.

98
14.12 ***********************************Tezina 2*******************************Tacno: D
Poindekterova funkcija korisnosti je U (x; y) = min{x+2y, 3x+y} gde je x puter, a y je puška. Ako je cena
putera 4, a puške 5, koliko bi koštalo Poindektera da kupi najjeftiniju korpu koji voli isto kao i 4 jedinice
putera i 3 jedinice pištolja?
(a) 31
(b) 32
(c) 29
(d) 28
14.13 **********************************Tezina 3********************************Tacno: D
Albin ima kvazilinearne preferencije i voli perece. Njegova funkcija inverzne tražnje za perece su
p(x) = 49 – 6x; gde je x broj pereca koje konzumira. Trenutno konzumira 8 pereca po ceni od 1 dolara po
pereci. Ako cena pereca poraste na 7 dolara po pereci, onda je promena Albinog potrošačkog viška:
(a) -90 USD.

(b) -56 USD.
(c) -42 USD.
(d) -45 USD.
(e) -42 USD.
14.14 ***********************************Tezina 2*******************************Tacno: D
Bernisove preferencije mogu biti predstavljene funkcijom korisnosti, U (x; y) = min{x,y}. Ona se suočava
se cenama, (2; 1); a njen prihod je 12. Ako se cene promeni na (3; 1); onda:
(a) kompenzaciona varijacija jednaka je ekvivalentnoj varijaciji.

(b) kompenzaciona varijacija je 2 USD veća od ekvivalentne varijacije.
(c) kompenzaciona varijacija je 2 USD manja od ekvivalentne varijacije.
(d) kompenzaciona varijacija je 1 USD veća od ekvivalentne varijacije.
(e) nemamo dovoljno informacija da utvrdimo koja je veća.
14.15 **********************************Tezina 1********************************Tacno: C
Po početnim cenama, Teodor je neto prodavac jabuka i neto kupac banana. Ako se cena jabuka smanji, a
cena banana se ne menja:
(a) kompenzaciona varijacija mora biti negativna a ekvivalentna varijacija pozitivna.

(b) kompenzaciona varijacija mora biti pozitivna, a ekvivalentna varijacija negativna.
(c) i kompenzaciona varijacija i ekvivalentna varijacija moraju biti pozitivne.
(d) i kompenzaciona varijacija i ekvivalentna varijacija moraju biti negativne.
(e) kompenzaciona varijacija mora biti negativna, ali ekvivalentna varijacija može biti i pozitivna i
negativna

99
14.16 **********************************Tezina 1********************************Tacno: B
Sem ima kvazilinearne preferencije i njegova funkcija tražnje za x je D (p) = 15 – p/3. Cena X je u početku
bila 15 dolara po jedinici, pa se povećala na 24 dolara po jedinici. Semova promena u potrošačkom višku
je najbliža:
(a) -168.
(b) -76.
(c) -27.
(d) -75.
(e) Sam neće konzumirati x ni po jednoj ceni.
14.17 ***********************************Tezina1********************************Tacno: B
Gospodin Pavle ima funkciju tražnje za medom koja je opisana jednačinom D (p) = 100 - p. Ako je cena
meda 65, koliko je neto potrošačev višak gospodina Pavla?
(a) 35
(b) 612,50
(c) 1,225
(d) 306,25
(e) 4,550
14.18 **********************************Tezina 1********************************Tacno: B
Gospodin Pavle ima funkciju tražnje za medom koja je opisana jednačinom D (p) = 100 - p. Ako je cena
meda 75, koliko je neto potrošačev višak gospodina Pavla?
(a) 25
(b) 312.50
(c) 625
(d) 156,25
(e) 6000
14.19 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Kosta ima funkciju korisnosti U (x; m) = 100x – x2/2 + m gde je x njegova potrošnja na slušalice a m
preostali novac za trošenje na druge stvari. Ako ima 10.000 dolara da troši na slušalice i ostale stvari, I
ako cena slušalica poraste sa 50 na 65 dolara, onda mu neto potrošački višak:
(a) pada za 637,50.
(b) pada za 2.637,50.
(c) pada za 525.
(d) povećava se za 318,75.
(e) povećava se za 1,275.

100
14.20 ***********************************Tezina 2*******************************Tacno: A
Kosta ima funkciju korisnosti U (x; m) = 100x – x2/2 + m gde je x njegova potrošnja na slušalice a m
preostali novac za trošenje na druge stvari. Ako ima 10.000 dolara da troši na slušalice i ostale stvari, I
ako cena slušalica poraste sa 50 na 90 dolara, onda mu neto potrošačev višak:
(a) pada za 1.200.

(b) pada za 3200.
(c) pada za 400.
(d) povećava se za 600.
(e) povećava se za 2,40
14.21 ***********************************Tezina 2*******************************Tacno: B
Bernice ima funkciju korisnosti U (x; y) = min{x,y}, gde je x broj parova minđuša koje kupuje nedeljno, a y
je broj dolara nedeljno koji joj preostaje da potroši na druge stvari. (Dopuštamo mogućnost da ona
kupuje nepotpun broj parova minđuša nedeljno.) Ako je prvobitno imala prihod od 13 USD nedeljno i
plaćala od 5 USD za par minđuša, i ako je cena minđuša porasla na 8 USD, kompenzujuća varijacija te
promene cene (mereno u dolarima po nedeljno) bio bi najbliži:
(a) 4,33 USD.

(b) 6,50 USD.
(c) 14 USD.
(d) 13 USD.
(e) 12 USD.
14.22 **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Bernice ima funkciju korisnosti U (x; y) = min{x,y}, gde je x broj parova minđuša koje kupuje nedeljno, a y
je broj dolara nedeljno koji joj preostaje da potroši na druge stvari. (Dopuštamo mogućnost da ona
kupuje nepotpun broj parova minđuša nedeljno.) Ako je prvobitno imala prihod od 11 USD nedeljno i
plaćala od 3 USD za par minđuša, i ako je cena minđuša porasla na 5 USD, kompenzujuća varijacija te
promene cene (mereno u dolarima nedeljno) bio bi najbliži:
(a) 3,67 USD.

(b) 5,50 USD.
(c) 12 USD.
(d) 11 USD.
(e) 10 USD.
14.23 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Ako je Bernice (čija je funkcija korisnosti min{x,y} gde je x broj parova minđuša koje kupuje nedeljno, a y
je broj dolara nedeljno koji joj preostaje da potroši na druge stvari) imala prihod od 12 USD i ako je
plaćala minđuše po ceni od 9 USD, kada je cena minđuša porasla na 14 USD, tada je ekvivalentna
varijacija promene cene bila:
(a) 4 USD.
(b) 6 USD.
(c) 12 USD.
(d) 2 USD.
(e) 5 USD.
101
14.24 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Ako je Bernice (čija je funkcija korisnosti min{x,y} gde je x broj parova minđuša koje kupuje nedeljno, a y
je broj dolara nedeljno koji joj preostaje da potroši na druge stvari) imala prihod od 12 USD i ako je
plaćala minđuše po ceni od 3 USD, kada je cena minđuša porasla na 7 USD, tada je ekvivalentna
varijacija promene cene bila:
(a) 6 USD.
(b) 12 USD.
(c) 24 USD.
(d) 3 USD.
(e) 9 USD.
14.25 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Krava Lolita ima funkciju korisnosti U (k; i) = x - x2/2 + y gde je x njeno konzumiranje hrane za krave a y
njena potrošnja sena. Ako cena stočne hrane iznosi 0,40 a cena sena 1, a njen prihod 3, i ako Lolita
odabere kombinaciju sena i hrane za krave koju najviše preferira od svih kombinacija koje može da
priušti, njena korisnost biće:
(a) 3.18.
(b) 2.60.
(c) 0,18.
(d) 4.68.
(e) 1,68
14.26 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Krava Lolita ima funkciju korisnosti U (x; y) = x - x2/2 + y gde je x njeno konzumiranje hrane za krave a y
njena potrošnja sena. Ako cena stočne hrane iznosi 0,10 a cena sena 1, a njen prihod 5, i ako Lolita
odabere kombinaciju sena i hrane za krave koju najviše preferira od svih kombinacija koje može da
priušti, njena korisnost biće:
(a) 5.40.
(b) 4.90.
(c) 0,40.
(d) 7,90.
(e) 2,90.
14.27 ***********************************Tezina 2*******************************Tacno: B
Broj dugmadi brenda „Kylie96“ koji se potražuje u određenom univerzitetskom kampusu je dat
funkcijom D (p) = 100-p; gde je p cena dugmadi koja se meri u penijima. Funkcija ponude je S (p) = p.
Sadašnja uprava uspeva da primeni gornju granicu od 40 centi za dugme.
Efekat na neto potrošačev višak je:
(a) povećanje za 5,50 USD.

(b) povećanje za 3,50 USD.
(c) nema promene.
(d) smanjenje za 3,50 USD.
(e) smanjenje od 5,5 USD

102
14.28 **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Čenova funkcija korisnosti je U (x; y) = x + 6y – y2/2; gde je x broj x-sa koje on konzumira nedeljno a y je
broj y-a koje konzumira nedeljno. Čen ima 200 dolara nedeljno da potroši. Cena x je 1. Cena y trenutno
iznosi 5 USD po jedinici. Čen je dobio poziv da se pridruži klubu posvećenom potrošnji y. Ako se pridruži
klubu, Čen može dobiti popust na kupovinu y. Ako pripada klubu, može da ga kupi za 1 USD po jedinici.
Koliko bi najviše Čen bio voljan da plati da se pridruži ovom klubu?
(a) 8
(b) 12
(c) 20
(d) 24
14.29 **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Petrova funkcija korisnosti je U (x; y) = x + 10y – y2/2; gde je x broj x-sa koje on konzumira nedeljno a y je
broj y-na koje konzumira nedeljno. Petar ima 200 dolara nedeljno da potroši. Cena x je 1. Cena y
trenutno iznosi 3 USD po jedinici. Petar je dobio poziv da se pridruži klubu posvećenom potrošnji y. Ako
se pridruži klubu, Petar može dobiti popust na kupovinu y. Ako pripada klubu, može da ga kupi za 1 USD
po jedinici. Koliko bi najviše Petar bio voljan da plati da se pridruži ovom klubu?
(a) 2
(b) 16
(c) 18
(d) 32
(e) Ništa od navedenog

103
GLAVA 15: Tržišna tražnja
(tačno/netačno, 27)
1. Inverzna funkcija tražnje P(x) za dobrom x meri cenu po jedinici po kojoj se traži
količina x.
TAČNO
2. Generalno, agregatna tražnja zavisi samo od cene i ukupnog prihoda (dohotka), a ne od
alokacije prihoda.
NETAČNO
3. Ako potrošač 1 ima funkciju tražnje x1=1000 – 2p, a potrošač 2 ima funkciju tražnje
x2= 500 – p, agregatna funkcija tražnje privrede koja se sastoji samo iz ova dva potrošača
bi bila x = 1500 – 3p za p < 500.
TAČNO
4. Ako potrošač mora da plati rezervacionu cenu za dobro, onda nema potrošačevog viška
kada kupi to dobro.
TAČNO
5. Ako se cena promeni, promene u graničnoj potrošnji su promene koje se dešavaju jer
potrošači menjaju količine koje konzumiraju, ali ni ne prestaju da ih koriste niti počinju
da konzumiraju dobra.
TAČNO
6. Ako je funkcija tražnje linearna funkcija cene, cenovna elastičnost tražnje je ista za sve
cene.
NETAČNO
7. Ako je funkcija tražnje q = 3m/p, m je prihod (dohodak), p je cena, onda će apsolutna
vrednost cenovne elastičnosti tražnje opadati kako se cena povećava.
NETAČNO
8. Ako je elastičnost krive tražnje za prosom -0,50 po svim cenama većim trenutne cene,
očekivaćemo da kad loše vreme izmeni veličinu useva prosa, ukupni prihod od
proizvođača prosa padne.
NETAČNO
9. Elastičnost krive tražnje za heljdom je -0,75 po svim cenama većim od trenutne cene,
očekivaćemo da kad loše vreme smanji količinu useva, ukupni prihod od proizvođača
heljde padne.
NETAČNO
10. Ako je jednačina krive tražnje q = 50 – 1p, onda je odnos marginalnog prihoda i cena
konstantan, kako se cene menjaju.
NETAČNO
11. Ako je jednačina krive tražnje q = 40 – 2p, onda je odnos marginalnog prihoda i cena
konstantan, kako se cene menjaju.
NETAČNO
12. Ako racionalni potrošač mora da potroši ili 0 ili 1 jedinicu dobra, onda kad se povećava
cena tog dobra bez promene u dohotku ili u drugim cenama, ne može nikad dovesti do
povećanja u potrošačevoj tražnji za tim dobrom.
TAČNO

104
13. U modelu rezervacione cene, ili je agregatna tražnja 0 ili svi traže jednu jedinicu dobra.
NETAČNO
14. Laferov efekat je prisutan samo ukoliko imamo ponudu rada povijenu unazad.
NETAČNO
15. Ako se kriva tražnje crta na grafičkom papiru sa logaritamskim skalama na obe ose, tada
je njen nagib elastičnost tražnje.
TAČNO
16. Kriva tražnje na tržištu je horizontalni zbir pojedinačnih krivi tražnje.
TAČNO
17. Kriva tražnje je neelastična za inferiorna dobra i elastična za normalna dobra.
NETAČNO
18. Marginalni prihodi jednaki su ceni ako je kriva tražnje horizontalna.
TAČNO
19. Ako iznos novca koji su ljudi spremni da potroše na dobro ostraje isti kada se cena
udvostruči, onda tražnja za tim dobrom mora imati cenovnu elastičnost tražnje manju od
1 u apsolutnoj vrednosti.
NETAČNO
20. Ako je cenovna elastičnost tražnje za normalnim dobrima konstantna, tada će porast cene
od 10 centi smanjiti tražnju više ako je originalna cena 1$, nego ako je originalna cena
2$.
TAČNO
21. Funkcija tražnje za krompirom ima jednačinu q = 1000 – 10p. Kako je cena krompira
promenjena sa 10 na 20, apsolutna vrednost cenovne elastičnosti tražnje za krompirom
raste.
TAČNO
22. Ako je kriva tražnje za dobrom data jednačinom q = 2/p, gde je q količina, a p cena, tada
će po bilo kojoj pozitivnoj ceni elastičnost tražnje biti -1.
TAČNO
23. Ako potrošač 1 ima funkciju inverzne tražnjne p = 15 – x, a potrošač 2 ima funkciju
inverzne tražnje datu kao p = 20 – 3x, tada je ukupna količina koju zahtevaju oba
potrošača x = 7, kada je cena p = 11.
TAČNO
24. Inverzna tražnja za dobrima je p = 60 – 2q. Pretpostavimo da je broj potrošača
udvostručen (za svakog potrošača na tržištu postoji drugog potrošača sa identičnom
funkcijom tražnje). Kriva tražnje pomera se udesno, udvostručujući tražnju po svakoj
ceni, dok nagib krive tražnje ostaje nepromenjen.
NETAČNO
25. Ako je kriva tražnje Kastora q = 40 – p, a Polukova kriva tražnje je izražena sa q = 60 –
2p, tada će svaka njihova kriva tražnje proći kroz tačku q = 20, p = 20. Prema tome ako
su oni jedina dva potrošača na tržištu, proći će i kriva tržišnje tražnje kroz to.
NETAČNO
26. Ako cena brokolija padne za 3$ po jedinici, tražnja za brokolijem će porasti za 15
kilograma. Stoga možemo zaključiti da je tražnja za brokolijem elastična.
NETAČNO
27. Ako cena tikvica padne za 2$ po kilogramu, tražnja za tikvicama će porasti za 10
kilograma. Stoga možemo zaključiti da je tražnja za tikvicama elastična.
NETAČNO

105
GLAVA 15: Tržišna tražnja (67 zadataka)
15.1 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: E
1 Pek je ¼ bušela. Cenovna elastičnost potražnje za mekinjama je -0.20 kada su mekinje izražene u
bušelima. Ako se mekinje mere u pekovima, kolika je cenovna elastičnost tražnje:
(a) -0.05.
(b) -0.80.
(c) -0.10.
(d) -0.40.
15.2 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: E
1 Pek je ¼ bušela. Cenovna elastičnost potražnje za prosom je -0.60 kada se proso meri u bušelima. Ako
se proso meri u pekovima, kolika je cenovna elastičnost tražnje:
(a) -0.15.
(b) -2.40.
(c) -0.60.
(d) -1.20.
15.3 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: B
Funkcija tražnje opisana je jednačinom q (p) = 190 - p/5. Inverzna funkcija tražnje je funkcija:
(a) q (p) = 190 - 5p.
(b) p (q) = 950 - 5q.
(c) q (p) = 1/(190 – p/5).
(d) p (q) = 1 / 190 - q/5.
(e) p (q) = 190 – q/5
15.4 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: B

Funkcija tražnje opisana je jednačinom q (p) = 210 – p/4. Inverzna funkcija tražnje je funkcija:
(a) q (p) = 210 - 4p.

(b) p (q) = 840 – 4q.
(c) q (p) = 1/(210 – p/4).
(d) p (q) = 1/210 - q/4.
(e) p (q) = 210 - q/4.
15.5 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: A

Ako je funkcija tražnje q = m - 2(ln p) preko nekog raspona vrednosti p; onda za sve takve vrednosti p
apsolutna vrednost cenovne elastičnosti tražnje:
(a) povećava se kako se p povećava.
(b) opada sa povećanjem p.
(c) je konstantna kako se p menja.
(d) povećava se s p pri malim vrednostima i smanjuje se sa p pri velikim vrednostima.
(e) opada sa p pri velikim vrednostima i povećava se sa p pri malim vrednostima.

106
15.6 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: C
Ako je potražnja za ulaznicama za predstavu q = 3600 - 45p, po kojoj ceni će ukupan prihod da bude
maksimalan?
(a) 160
(b) 80
(c) 40
(d) 20
15.7 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: C
Ako je potražnja za ulaznicama za predstavu q = 800 - 20p, po kojoj ceni će ukupan prihod da bude
maksimalan?
(a) 80
(b) 40
(c) 20
(d) 10
(e) ništa od navedenog
15.8 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: D
Rollo bi voleo da ima mercedes. Njegove prefencije za potrošnju u narednoj godini su predstavljene
funkcijom korisnosti U (x; y) gde je x = 0 ako nema Mercedes i x = 1 ako ima Mercedes za godinu i gde je
y iznos prihoda koji je preostao da potroši na druge stvari. Ako je U ( 0; y) = kvadratni koren od y
I ako je U (1; y) = (10/9) (y 0,5) i ako je Rolloov prihod 50.000 dolara godišnje, koliko bi bio spreman da
plaća godišnje da bi imao mercedes?
(a) 5555,55 USD

(b) 5000 USD
(c) 12 200 USD
(d) 9,500 USD
(e) 10 000 USD
15.9 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
U Ozonu, Kalifornija svi imaju isti ukus i svi vole đakuzi kade. Niko ne želi više od jedne kade, ali osoba sa
bogatstvom od $1 milion biće spremna da plati do 0.01M za kadu. Raspodela bogatstva u Ozonu je
sledeća: Broj ljudi sa bogatstvom većim od $W za bilo koji W je otprilike 1.000.000/W. Elastičnost cena
za tražnjom đakuzi kade u Ozonu u Kaliforniji su:
(a) – 0.1
(b) – 0.01
(c) – 1
(d) – 0.4

107
15.10 ***********************************Tezina 2*******************************Tacno: B
U Manifold-u, Missouri (populacija 1 000); svi imaju isti ukus i svi vole Toyotu. Niko ne želi više od jednog
automobila, ali osoba sa prihodima od $1M spremna je da plati oko 0.10 miliona godišnje da bi imala
Toyotu. Niko u Manifoldu nema prihode veće od 50.000 dolara, a niko nema ni prihod manji od 10.000
USD. Za prihode, $M; između 10.000 i 50.000 USD, broj ljudi sa primanjima većim od 1M je oko
1250 -0.025M. Ako košta 2000 dolara godišnje posedovati Tojotu, koliko ljudi u Manifold-u će potraživati
Toyotu?
(a) 500
(b) 750
(c) 100
(d) 600
(e) 800
15.11 ***********************************Tezina 2*******************************Tacno: C

Rod se brine o broju automobila koje poseduje i količini novca koji mora da potroši na druge stvari.
Jedine mogućnosti koje interesuju Roda da ima 0, 1 ili 2 automobila. X označava koliko automobila ima,
a y je novac koji godišnje ima za druge stvari, Rodova funkcija korisnosti je U (0; y) = y 0.5;
U (1; y) = (15/14)y 0.5 ; i U (2; y) = (10/9)y 0.5. Rodov prihod je 25.000 dolara godišnje. Roda bi koštalo
2.500 godišnje godišnje za 1 automobil i 3.500 dolara godišnje za 2 automobila. Koliko automobila će
izabrati da ima?
(a) 0
(b) 1
(c) 2
(d) Indiferentan je između kupovine 1 i kupovine dva automobila.
(e) Indiferentan je između kupovine 2 i kupovine 3 automobila.
15.12***********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Doktor društvenih nauka nedavno je otkrio kako klonirati potrošače. To je prvi put probao na populaciji
Vallija u Vashingtonu. Svaki prvobitni građanin dobio je klona koji je tačno imao iste prihode i
preferencije. Koja od sledećih izjava opisuje šta se dogodilo sa funkcijom potražnje za tunjevinom u
Valiju?
(a) Elastičnost se udvostručila, a nagib je ostao konstantan.
(b) Elastičnost se nije promenila ni za bilo koju cenu.
(c) Elastičnost potražnje je udvostručena, a i nagib je udvostručen.
(d) Elastičnost se prepolovila i nagib je ostao konstantan.
15.13 *********************************Tezina 2*********************************Tacno: A

Po ceni od 100, turisti potražuju 587 avionskih karata. Po istoj ceni, poslovni putnici potražuju 527. Po
ceni 120, turisti potražuju 127 karata, a poslovni putnici potražuju 127. Pretpostavljajući da su krive
tražnje poslovnih putnika i običnih turista linearne u odnosu na ovaj raspon cena, kakva je cenovna
elastičnost tražnje po ceni 100?
(a) -3.86
(b) -43
(c) -4.63
(d) -0.04

108
15.14 *********************************Tezina 2*********************************Tacno: A
Po ceni od 180, turisti potražuju 427 avionskih karata. Po istoj ceni, poslovni putnici potražuju 507. Po
ceni 200, turisti potražuju 127 karata, a poslovni putnici potražuju 127. Pretpostavljajući da su krive
tražnje poslovnih putnika i turista linearne u odnosu u odnosu na ovaj raspon cena, kakva je cenovna
elastičnost tražnje po ceni od 180?
(a) -6.55
(b) -34
(c) -7.28
(d) -0.04
(e) Nijedna od navedenih
15.15 *********************************Tezina 2*********************************Tacno: E
Funkcija inverzne tražnje za nektarinama opisana je jednačinom p = 185-3q, gde je p cena u dolarima za
gajbu i gde je q broj gajbi nektarina traženih nedeljno. Kad je p = 20 USD po gajbi, koja je cenovna
elastičnost tražnje za nektarinama?
(a) -60/55
(b) -3/185
(c) -3/55
(d) -55/20
(e) -20/165
15.16 **********************************Tezina 2********************************Tacno: E
Funkcija inverzne tražnje za grožđem opisana je jednačinom p = 831 – 9q; gde je p cena u dolarima za
gajbu i gde je q broj gajbi grožđa koji se traži nedeljno. Kada je p = 39 dolara po gajbi, koja je cenovna
elastičnost tražnje za grožđem?
(a) -351/88
(b) -9/831
(c) -9/88
(d) -88/39
(e) -39/792
15.17 ***********************************Tezina 3*******************************Tacno: A
Ako postoje samo dva dobra, povećanje cene dobra 1 povećaće tražnju za dobrim 2:
(a) ako i samo ako je cenovna elastičnost tražnje za dobrom 2 veća od 1 u apsolutnoj vrednosti.
(b) kad god su oba dobra normalna dobra.
(c) samo ako su ta dva dobra savršeni supstituti.
(d) nikada.

109
15.18 ***********************************Tezina 1*******************************Tacno: B
Funkcija potražnje za male poslovne računare u Sjedinjenim Državama data je x = 200 - 10p gde je x
godišnja prodaja izmerena u hiljadama računara, a p je cena izmerena u hiljadama dolara. Japanski RMS
snabdeva veliki deo ovih računara. Oni mere cene u jenima gde je 150 jena jednako 1 dolar. Cena jednog
računara je 10 000 USD. Neka je Eu elastičnost cena potražnje po ovoj ceni izračunatoj u američkim
firmama koje mere u dolarima i neka je Ej cenovna elastičnost tražnje po istoj ceni od 10 000 američkih
dolara, ali je merena u jenima od strane japanskih firmi. Koje od ponuđenih su vrednosti Eu i Ej ?
(a) -1 , -150
(b) -1, -1
(c) -2, -2
(d) -2, -300
(e) -2, -0.0133
15.19 ***********************************Tezina 1*******************************Tacno: A
Privreda ima 100 potrošača tipa 1 i 200 potrošača tipa 2. Ako je cena dobra manje od 10, tada svaki
potrošač tipa 1 zahteva 10 - p jedinica dobra a u suprotnom zahteva nulu. Ako je cena dobra manja od 8,
onda svaki tip 2 zahteva 24 – 3p, u suprotnom zahteva nulu. Ako je cena dobra 6, tada je ukupna tražnja
za dobrom:
(a) 1.600.
(b) 1.800.
(c) 2.000.
(d) 420
(e) 1200
15.20 **********************************Tezina 1********************************Tacno: A
Harrijeva funkcija tražnje za borovnicama je x = 20 - 2p, gde je p cena, a x je tražena količina. Ako je cena
borovnica 3, onda je ono što predstavlja Harrijevu cenovna elastičnost potražnje za borovnicama?
(a) -6 /14
(b) -2/20
(c) -2
(d) -14/6
15.21 **********************************Tezina1********************************Tacno: D
Inverzna funkcija tražnje za žitom je p = 31.200 – 6q. Ukupni prihod na ovom tržištu će da se maksimizira
kada je proizvedena količina žita:
(a) 3,711
(b) 5.200
(c) 1300
(d) 2.600

110
15.22 **********************************Tezina 1********************************Tacno: D
Inverzna funkcija tražnje za ječmom je p = 28.800 – 6q. Ukupni prihod na ovom tržištu će biti
maksimiziran kada je proizvedena količina ječma:
(a) 3,511
(b) 4.800
(c) 1200
(d) 2.400
(e) Ništa od toga
15.23 **********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Kada je cena banane 50 centi po gomilici, ukupna potražnja je 100 gomilica. Ako je cenovna elastičnost
potražnje za bananama -2, koja bi se količina tražila ako bi se cena povećala na 60 centi za gomilicu?
(a) 50
(b) 90
(c) 60
(d) 80
(e) 70
15.24 ***********************************Tezina 1*******************************Tacno: D
Inverzna funkcija tražnje za kafom je p = 50.000 – 2q gde je q broj proizvedenih tona, a p je cena po toni.
Ukupni prihodi od prodaje kafe mogu se maksimizirati pri proizvodnji:
(a) 25000 tona.

(b) 15000 tona.
(c) 17500 tona.
(d) 12500 tona.
15.25. **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Jen, Eric i Kurt su kupci motornih testera. Jen-ova funkcija tražnje je Qj = 520 - 13P, Eric-ova funkcija
tražnje je Qe = 40 - P a Kurtova funkcija tražnje je Qk = 200 - 5P. Zajedno, njih troje čine celokupnu
tražnju za motornim testerama. Po kojoj ceni će cenovne elastičnosti tražnje na tržištu biti jednaka - 1?
(a) 19
(b) 20
(c) 25
(d) 15
(e) Ništa od toga

111
15.26 ***********************************Tezina 2*******************************Tacno: D
S obzirom na njegov trenutni prihod, Rikova tražnja za bagelima je povezana sa cenom bagela koja je
data jednačinom, Q = 160 - 20P. Zna se da je Rikova elastičnost prihoda za bagelima jednaka 0,5 po svim
cenama i prihodima. Ako se Rikovi prihodi udvostruče, njegova potražnja za bagelima biće povezana sa
cenom bagela po jednačini:
(a) Q = 160 - 20P.

(b) Q = 640 - 80P.
(c) Q = 160 - 40P.
(d) Q = 320 - 40P
(e) Q = 320 - 20P.
15.27 **********************************Tezina 2********************************Tacno: D
S obzirom na njegov trenutni prihod, Rikova tražnja za bagelima povezana je sa cenom bagela koja je
data jednačinom, Q = 520 - 20P. Zna se da je Rikova elastičnost prihoda za bagelom jednaka 0,5 po svim
cenama i prihodima. Ako se Rikovi prihodi udvostruče, njegova potražnja za bagelima biće povezana sa
cenom bagela po jednačini:
(a) Q = 520 -20P.

(b) Q = 2080 - 80P.
(c) Q = 520 - 40P.
(d) Q = 1040 - 40P
(e) Q = 1040 - 20P.
15.28 *********************************Tezina 3*********************************Tacno: E
Osoba koja ima kvazilinearnu funkciju korisnosti će:
(a) imati cenovnu elastičnost tražnje koja je jednaka nuli za neka dobra.
(b) imati dohodnu elastičnost tražnje jednaku 0 za neka dobra.
(c) nužno konzumirati nula količine nekog dobra.
(d) nužno konzumirati pozitivne količine svake robe.
(e) Nema od ponuđenog
15.29 *********************************Tezina 2*********************************Tacno: C
U selu Frankfurter funkcija tražnje za kobasicama po osobi je D (p) = 201 – 1.5p, gde je p cena jedne
kobasice. Današnja populacija Frankfurtera je 100 osoba. Pretpostavimo da se još 10 ljudi useli u grad,
od kojih svaki ima istu funkciju tražnje kao i ostali stanovnici. Po ceni od 2 dolara, cenovna elastičnost
tražnje za kobasicama u Frankfurteru je:
(a) povećana za 10 procenata.

(b) smanjena za 10 procenata.
(c) nepromenjena.
(d) povećana za 15 procenata.

112
15.30 ***********************************Tezina 1*******************************Tacno: B
Firma se suočava sa funkcijom tražnje D (p); gde se maksimizira prihod kada cena iznosi 14 USD. Funkcija
tražnje je izmenjena na 2D (p). Koja je sada maksimizirajuća cena?
(a) $ 7
(b) $ 14
(c) $ 28
(d) Nemamo dovoljno informacija da bismo utvrdili.
15.31 ***********************************Tezina 1*******************************Tacno: B

Firma se suočava sa funkcijom tražnje D (p); gde se maksimizira prihod kada cena iznosi 12 USD. Funkcija
tražnje je izmenjena na 2D (p). Koja je sada maksimizirajuća cena?
(a) $ 6
(b) $ 12
(c) $ 24
(d) Nemamo dovoljno informacija da bismo utvrdili
15.32 **********************************Tezina 1********************************Tacno: C

Ako je kriva ponude za x data jednačinom x = 100p2 tada je inverzna kriva ponude:
(a) 100/p2
(b) x2/100.
(c) x 1/2 /10.
(d) p-2/100.
15.33 **********************************Tezina1*********************************Tacno: C
Ed ima 100 tona slame. Najniža cena po kojoj je spreman da je proda iznosi 10 dolara po toni. Fred želi
da kupi 100 tona slame. Najviše što je spreman da plati je 8 dolara po toni. Vlada subvencioniše prodaju
slame po stopi od 1 dolar po toni. Ako su Ed i Fred jedini ljudi koji se bave trgovinom slame, tada je
gubitak uzrokovan subvencijom:
(a) 100 dolara.
(b) 50 dolara
(c) 0
(d) 200 dolara
15.34 **********************************Tezina 2********************************Tacno: E

Fredova cenovna elastičnost tražnje za mlekom je -2 po današnjim cenama kada merimo cenu u
dolarima i količinu mleka u litrama. Ako cena mleka ostane ista, a količinu mleka počnemo da merimo u
galonima a cene u dolarima, kolika će onda biti elastičnost tražnje za galone mleka? (Galon ima 4 litara)
(a) -1
(b) -1/2
(c) -8
(d) – 4
(e) -2

113
15.35 **********************************Tezina 2********************************Tacno: D
U malom gradu Kansas postoje dve vrste potrošača benzina: 100 vlasnika Buick-a i 50 vlasnika Dodge-a.
Svaki vlasnik Buick-a ima funkciju tražnje Db (p) = max{0, 20-5p} a svaki vlasnik Dodge-a ima funkciju
tražnje Dd = max{0, 15 – 3p}. U ovom gradu:
(a) kriva tržišne tražnje nema preloma, već postaje strmija kako raste cena.
(b) kriva tržišne tražnje nema preloma, ali postaje horizontalna sa rastom cena.
(c) kriva tržišne tražnje ima konstantan nagib, jer pojedinačne krive tražnje imaju konstantan nagib.
(d) kriva tržišne tražnje ima prelom na p = 4, a drugi na p = 5.
(e) kriva tržišne tražnje ima prelom na p = 35/8.
15.36 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
U određenom gradu funkcija tražnje za kokainom je q = 1000-p, gde je p "ulična cena ". Industrija
kokaina je konkurentna. Distributeri kokaina mogu kupiti onoliko kokaina koliko žele po ceni od 50
dolara po jedinici od kolumbijskih izvora. Kad god gradska policija za narkotike uhvati prodavače
kokaina, oni zaplene sav kokain koji on ima. Zatvori su već puni, pa ne privode dilere. Policija je u stanju
da uhvati dilere otprilike polovinu radnog vremena, tako da otprilke polovina planiranog kokaina ulazi u
grad. Umesto da uništi zaplenjenu količinu, policija je jednostavno preprodaje na ulici. Ako je prvobitna
kriva ponude kokaina na ulicama bila horizontalna, koliki je neto efekat policijskih aktivnosti na tržištu
kokaina u ovom gradu?
(a) Iznos kupljen na ulici je oko 50 jedinica manji nego što bi bio bez mešanja policije.
(b) Nema efekta, jer svi narkotici ionako dolaze do potrošača.
(c) Prodavci kokaina prestaće da se bavi u ovom gradu, jer mogu zaraditi više novca na drugom mestu.
(d) Količina kokaina kupljenog na ulici smanjuje se za otprilike polovinu.
(e) Količina kupljena od strane dilera raste i nadoknađuje količinu koja je zaplenjena
15.37 ***********************************Tezina 1*******************************Tacno: C
Ako je po trenutnim cenama tražnja za dobrom elastična, onda kretanjem duž krive tražnje:
(a) povećanje cene će povećati prihod.

(b) smanjenje cene će smanjiti prihod.
(c) povećanjem prodate količine će povećati prihod
(d) povećanje prodate količine umanjiće prihod
15.38 *********************************Tezina 2*********************************Tacno: D
Kriva tražnje za dobrom je data sa p = 140 – 8q, gde je p cena, a q je količina dobra. Pretpostavimo da se
broj potrošača u privredi udvostručuje, sa „klonom“ koji se pojavljuje za svakog potrošača koji ima
potpuno istu krivu tražnje kao i izvorni potrošač. Kriva tražnje za udvostručenu ekonomiju opisana je sa:
(a) p = 280 - 8q.

(b) p = 280 - 16q.
(c) p = 140 - 16q.
(d) p = 140 - 4q.
(e) p = 70 - 4q.

114
15.39 *********************************Tezina 2*********************************Tacno: D
Kriva tražnje za dobrom je data sa p = 240 – 10q, gde je p cena, a q je količina dobra. Pretpostavimo da
se broj potrošača u privredi udvostručuje, sa „klonom“ koji se pojavljuje za svakog potrošača koji ima
potpuno istu krivu tražnje kao i izvorni potrošač. Kriva tražnje za udvostručenu ekonomiju opisana je:
(a) p = 480 – 10q.
(b) p = 480 – 20q.
(c) p = 240 – 20q.
(d) p = 240 – 5q.
(e) p = 120 – 5q
15.40 **********************************Tezina 2********************************Tacno: E
Tražnja za sirom data je jednačinom D (p) = (p + 1) -2, gde je p cena sira. Ako je cena sira 1, tada je
cenovna elastičnost tražnje za sirom:
(a) -4
(b) -2
(c) -3
(d) -2
(e) -1
15.41 **********************************Tezina 2********************************Tacno: E
Tražnja za sirom data je jednačinom D (p) = (p + 1) -2, gde je p cena sira. Ako je cena sira 18, tada je
cenovna elastičnost tražnje za sirom:
(a) -7.58
(b) -3.79
(c) -5.68
(d) -3.79
(e) -1.89
15.42 **********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Jedine količine dobra 1 koje Fanni može kupiti su 1 jedinica ili nula jedinica. Za sve pozitivne vrednosti x2;
Fannine preferencije su predstavljene funkcijom korisnosti (x1 + 12) (x2 + 6). Ako je njen prihod 16, a
cena dobra 2 je 1, onda je Fanniova rezervaciona cena za dobro 1:
(a) 3.38.
(b) 3.50.
(c) 1.69.
(d) 2
(e) 0.40

115
15.43 **********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Jedine količine dobra 1 koje Ana može kupiti su 1 jedinica ili nula jedinica. Za sve pozitivne vrednosti x2;
Anine preferencije su predstavljene funkcijom korisnosti (x1 + 12) (x2 + 14). Ako je njen prihod 28, a cena
dobra 2 je 1, onda je Anina rezervaciona cena za dobro 1:
(a) 6,46.
(b) 7,50.
(c) 3,23.
(d) 0,86.
(e) 1,07.
15.44 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: D
Na benzinskoj pumpi S.D, svaki vlasnik Buick-a ima tražnju za benzinom 20 - 5p kada je p manje ili
jednako 4 i nema tražnju kada p> 4. Tražnja svakog vlasnika Dodge-a je 15 - 3p kada je p manje od ili
jednako 5 i nema tražnju kada je p> 5. Pretpostavimo da benzinska pumpa, S.D. ima 100 vlasnika Buick-a
i 250 vlasnika Dodge-a. Ako je cena benzina 4,50, kolika je ukupna količina benzina traženog na
benzinskoj pumpi?
(a) 750
(b) 187,50
(c) 562.50
(d) 375
15.45 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: D
Na benzinskoj pumpi S.D, svaki vlasnik Buick-a ima tražnju za benzinom 20 - 5p kada je p manje ili
jednako 4 i nema tražnju kada je p> 4. Tražnja svakog vlasnika Dodge-a je 15 - 3p kada je p manje od ili
jednako 5 i nema tražnju za p> 5. Pretpostavimo da benzinska pumpa, S.D. ima 100 vlasnika Buick-a i 100
vlasnika Dodge-a. Ako je cena benzina 3.25, kolika je ukupna količina benzina traženog na benzinskoj
pumpi?
(a) 1800
(b) 450
(c) 1350
(d) 900
15.46 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: C
Jedine količine dobra 1 koje Barbie može kupiti su 1 jedinica ili nula jedinica. Za x1 jednako nuli ili 1 i za
sve pozitivne vrednosti x2; pretpostavimo da su Barbine preferencije opisane funkcijom korisnosti
(x1 + 10) (x2 + 6). Onda, ako je njen prihod 4, njena rezervaciona cena za dobro 1 je:
(a) 1.82
(b) 3,50
(c) 0,91
(d) 1,67
(e) 0.50

116
15.47 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Jedine količine dobra 1 koje Barbie može kupiti su 1 jedinica ili nula jedinica. Za x1 jednako nuli ili 1 i za
sve pozitivne vrednosti x2; pretpostavimo da su Barbine preferencije opisane funkcijom korisnosti
(x1 + 2) (x2 + 10). Onda, ako je njen prihod 32, njena rezervaciona cena za dobro 1 je:
(a) 28
(b) 5.50
(c) 14
(d) 0,20
(e) 4.90
15.48 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Na univerzitetu tražnja za fudbalskim kartama na svakoj utakmici je 180.000 -6.000p. Ako je kapacitet
stadiona na tom univerzitetu 100.000 mesta, kolika je maksimizirajuća cena po ulaznici koju univerzitet
može da naplati?
(a) 15
(b) 13.33
(c) 30
(d) 7,50
(e) 45
15.49 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Na univerzitetu tražnja za fudbalskim kartama na svakoj utakmici je 60.000 – 10.000p. Ako je kapacitet
stadiona na tom univerzitetu 40.000 mesta, kolika je maksimizirajuća cena po ulaznici koju univerzitet
može da naplati?
(a) 3
(b) 2
(c) 6
(d) 1,50
(e) 9
15.50 **********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Tražnja za ulaznicama za rock koncert je D (p) = 200.000 – 10.000p; gde je p cena karte. Ako je cena
karte 13, tada je cenovna elastičnost tražnje za kartama:
(a) -3.71.
(b) -2.79.
(c) -5.57.
(d) -0.93.
(e) -1.86.

117
15.51 **********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Tražnja za ulaznicama na rock koncert je D (p) = 200.000 – 10.000p; gde je p cena karte. Ako je cena
karte 12, tada je cenovna elastičnost tražnje karata:
(a) -3.
(b) -2.25.
(c) -4.50.
(d) -0.75.
(e) -1.50.
15.52 **********************************Tezina 0********************************Tacno: E

Potražnja za satovima je Q = 1000P-1.5 I2. Pretpostavimo da je I prihod po glavi stanovnika 2000 dolara.
Po ceni P od 70 dolara cenovna elastičnost tražnje je:
(a) 3,50.
(b) 1.0.
(c) 2.
(d) 0,5
(e) 1.50
15.53 **********************************Tezina 0********************************Tacno: E

Potražnja za satovima je Q = 1000P-2.5 I-1. Pretpostavimo da je I prihod po glavi stanovnika 3000 dolara.
Po ceni P od 80 dolara cenovna elastičnost tražnje je:
(a) 4.
(b) 1.0.
(c) -1.
(d) -3.50.
(e) 2,50.
15.54 **********************************Tezina 0********************************Tacno: E

Tražnja za glasovnom poštom je Q = 1000 - 150P + 15I. Pretpostavimo da je I jednokratan prihod po
glavi stanovnika i da iznosi 800 dolara. Po ceni P, u iznosu od 50 dolara dohodna elastičnost tražnje je:
(a) 1,50.
(b) 5.
(c) 1.0.
(d) 15
(e) 2.18.
15.55 **********************************Tezina0*********************************Tacno: E
Tražnja za glasovnom poštom je Q = 1.000 - 150P + 35I. Pretpostavimo da je I jednokratan prihod po
glavi stanovnika i da iznosi 700 dolara. Po ceni, P, od 40 dolara dohodna elastičnost tražnje je:
(a) 3,50.
(b) 4.
(c) 1.0.
(d) 35.
(e) 1.26

118
15.56 **********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Ako su marginalni troškovi izrade fotokopije 2 centa, a elastičnost tražnje 1,50, maksimizirajuća cena je
(a) 3 centa.
(b) 3,33 centa.
(c) 4 centa.
(d) 5 centi.
(e) 6 centi.
15.57 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Ako su marginalni troškovi izrade fotokopije 2 centa, a elastičnost tražnje 2,00, maksimizirajuća cena je
(a) 3 centa.
(b) 3,33 centa.
(c) 4 centa.
(d) 5 centi.
(e) 6 centi.
15.58. *********************************Tezina 0*********************************Tacno: D
Ako je marginalni trošak pripreme piva 40 centi, a maksimizirajuća cena 70 centi, onda je cenovna
elastičnost tražnje:
(a) – 0.66.
(b) -1.8.
(c) -2.
(d) -2.33.
(e) -3
15.59 **********************************Tezina 0********************************Tacno: D
Ako je marginalni trošak pripreme piva 40 centi, a maksimizirajuća cena 80 centi, onda je cenovna
elastičnost tražnje:
(a) -0.66.
(b) -1.8.
(c) -2.
(d) -2.33.
(e) - 3.
15.60 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Procjenjuje se da je konstantna elastičnost tražnje za cigaretama 0,5. Da bi se smanjilo pušenje za 50%,

koliko poreza otprilike treba dodati paketu od 1 USD?
(a) 0,25 USD.

(b) 0,50 USD.
(c) 1 USD.
(d) 1,50 USD.
(e) 4,00 USD.

119
15.61 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Procjenjuje se da je konstantna elastičnost potražnje za cigaretama 0,5. Da bi se smanjilo pušenje za

75%, otprilike koliko poreza treba dodati paketu od 1 USD?
(a) 0,38 USD.

(b) 0,75 USD.
(c) 1,50 USD
(d) 2,25 USD.
(e) 4 USD
15.62 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Tražnja za povezivanjem kablovske televizije je Q = 100 - 10P0.5 + 2I2 gde je P cena, a I je prihod po glavi
stanovnika. Kablovska TV je:
(a) normalno dobro.

(b) prirodni monopol.
(c) inferiorno dobro.
(d) supstituciono dobro.
(e) komplementarno dobro.
15.63 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Tražnja za povezivanjem kablovske televizije je Q = 100 - 10P0.5 + 2I-2 gde je P cena a I prihod po glavi
stanovnika. Kablovska TV je:
(a) normalno dobro.

(b) prirodni monopol.
(c) inferiorno dobro.
(d) supstituciono dobro.
(e) komplementarno dobro.
15.64 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Ako je tražnja za nedeljnim vestima sveta u lokalnoj trgovini, opisana jednačinom Q = 2500 - 400P – I/10
za I = 15000 USD i P = 1.50 dolar; granični prihod od dodatnih novina prodatih u ovoj prodavnici je:
(a) 1,50 USD

(b) 0,38 USD
(c) 0,50 USD
(d) 0,15 USD
(e) 1 USD

120
15.65 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Ako je tražnja za nedeljnim vestima sveta u lokalnoj trgovini, opisana jednačinom Q = 2500 - 400P – I/10
za I = 20000 USD i P = 0.75 dolar; granični prihod od dodatnih novina prodatih u ovoj prodavnici je:
(a) 0,75 USD

(b) 0,19 USD
(c) 0,25 USD
(d) 0,08 USD
(e) 0,50 USD
15.66 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Tražnja za CD-ovima Barbare Streisand jednaka je QS = PS2.50I1.80PC0.60 gde je Qs broj CD-ova, Ps je cena CD-
a, I prihod po glavi stanovnika, a Pc je cena CD-a Karen Carpenter. CD-ovi Streisand i Carpenter su:
(a) su inferiorna roba.

(b) su supstituti.
(c) su komplementi
(d) imaju umanjene prinose na obim
(e) nisu tako dobre kao originalne trake sa 8 pesama.
15.67 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Tražnja za CD-ovima Barbare Streisand jednaka je QS = PS2.80I2.50PC1 gde je Qs broj CD-ova, Ps je cena CD-a,
I prihod po glavi stanovnika, a Pc je cena CD-a Karen Carpenter. CD-ovi Streisand i Carpenter su:
(a) su inferiorna roba.

(b) su supstituti.
(c) su komplementi.
(d) imaju umanjene prinose na obim
(e) nisu tako dobri kao originalne trake sa 8 pesama

121
GLAVA 16: Ravnoteža
1. Ukoliko je kriva ponude vertikalna, ponuđena količina je nezavisna od cene.

TAČNO
2. Ukoliko je kriva ponude savršeno elastična, pomeranje krive tražnje naviše će

dovesti do povećane cene i količine u ravnoteži.
NETAČNO
3. Kriva ponude je rastućeg nagiba udesno. Ukoliko se kriva tražnje pomeri naviše
na novu krivu koja je svugde viša nego stara kriva (ali moguće da je drugačijeg
nagiba), i ukoliko se kriva ponude ne pomeri, ravnotežna cena se nužno mora
povećati.
TAČNO
4. Teorija ponude i tražnje nam pokazuje da se poresko opterećenje deli

ravnomerno između kupaca i prodavaca bez obzira da li se porez ubira od
prodavaca ili od kupaca.
NETAČNO
5. Ekonomska situacija je Pareto optimalna samo ukoliko ne postoji način da se

neko dovede u bolji položaj.
NETAČNO
6. Ponuđena količina je nezavisna od cene. Ukoliko je uveden prodajni porez na

dobro, cena koju plaćaju kupci ostaće nepromenjena.
TAČNO
7. Ako se količina poreza naplaćuje od konkurentskih dobavljača robe, stavljajući

porez na robu, sledi da se cena koju plaćaju potrošači povećava više nego ako bi
porez bio direktno naplaćen od kupaca.
NETAČNO
8. Kriva tražnje koja je ravnog nagiba prema dole, prelazi krivu ponude koja je
ravnog nagiba prema gore. Ako se uvede porez tamo gde prodavci moraju platiti
2$ po jedinici, tada će se ravnotežna cena koju plaćaju kupci povećati za više od
1$ ako je apsolutna vrednost nagiba krive tražnje veća od apsolutne vrednosti
nagiba krive ponude.
TAČNO

122
GLAVA 16: Ravnoteža (38 zadataka)
16.1 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: B
Tražnja za kiselim krastavcima data je funkcijom p = 131 – 2q, a ponuda je p = 5 + 7q. Kolika je
ravnotežna količina?
(a) 11
(b) 14
(c) 19
(d) 103
16.2 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: B
Potražnja za kiselim krastavcima je data funkcijom p = 82 – 2q, a ponuda je p = 2 + 2q. Kolika je

ravnotežna količina?
(a) 17
(b) 20
(c) 25
(d) 42
16.3 **********************************Tezina 1*********************************Tacno: B
Funkcija tražnje za svežim jagodama je q = 200 - 5p, a funkcija ponude je q = 60 + 2p. Kolika je
ravnotežna cena?
(a) 10
(b) 20
(c) 40
(d) 50
16.4. **********************************Tezina 1*********************************Tacno: D
Inverzna funkcija tražnje za mangom određena je jednačinom, p = 91 – 5q; gde je q broj korpi koje se
prodaju. Inverzna funkcija ponude određena je jednačinom p = 3 + 6q. Ranije nije bilo poreza na mango,
ali sada je uveden porez od 44 dolara po korpi. Koje količine su proizvedene pre, a koje nakon uvođenja
poreza?
(a) 5 korpi pre i 5 korpi posle

(b) 16 korpi pre i 9 korpi posle
(c) 14 korpi pre i 7 korpi posle
(d) 8 korpi pre i 4 korpi posle

123
16.5 ************************************Tezina 1*******************************Tacno: D
Inverzna funkcija tražnje za mangom određena je jednačinom, p = 129 – 12q; gde je q broj korpi koje se
prodaju. Inverzna funkcija ponude određena je jednačinom p = 3 + 6q. Ranije nije bilo poreza na mango,
ali sada je uveden porez od 90 dolara po korpi. Koje količine su proizvedene pre, a koje nakon uvođenja
poreza?
(a) 4 korpi pre i 3 korpi posle

(b) 14 korpi pre i 5 korpi posle
(c) 13 korpi pre i 5 korpi posle
(d) 7 korpi pre i 2 korpi posle
16.6 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: B
Inverzna tražnja za jajima je p = 84 – 9q gde je q broj kutija jaja. Inverzno funkcija ponude je p = 7 + 2q.
Pre se jaja nisu oporezivala, ali sada je uveden porez od 33 dolara po kutiji. Koliki je efekat poreza na
ponudu jaja?
(a) Ponuda pada za 2 kutije.

(b) Ponuda pada za 3 kutije.
(c) Ponuda pada za 6 kutije.
(d) Ponuda pada za 4 kutije.
16.7 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: B
Inverzna tražnja za jajima je p = 61 – 3q gde je q broj kutija jaja. Inverzna funkcija ponude je p = 7 + 6q.
Pre se jaja nisu oporezivala, ali sada je uveden porez od 36 dolara po kutiji. Koliki je efekat poreza na
ponudu jaja?
(a) Ponuda pada za 3 kutije.

(b) Ponuda pada za 4 kutije.
(c) Ponuda pada za 8 kutije.
(d) Ponuda pada za 5 kutije.
16.8 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: C
Inverzna funkcija tražnje za gajbama viskija određena je jednačinom p = 160 – 6q, a inverzna funkcija
ponude je definisana sa p = 61 + 3q. Prvobitno nije bilo poreza na viski. Onda je vlada počela da
oporezuje dobavljače viskija sa 27 dolara za svaku gajbu koju prodaju. Kolika je cena koju plaćaju
potrošači porasla kada je postignuta nova ravnoteža?
(a) porasla je za 27 dolara.

(b) porasla je za 29 dolara.
(c) porasla je za 18 dolara.
(d) porasla je za 16 dolara.

124
16.9 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: C
Inverzna funkcija tražnje za gajbama viskija određena je jednačinom p = 241 – 11q, a inverzna funkcija
ponude je definisana sa p = 17 + 5q. Prvobitno nije bilo poreza na viski. Onda je vlada počela da
oporezuje dobavljače viskija sa 112 dolara za svaku gajbu koji prodaju. Kolika je cena koju plaćaju
potrošači porasla kada je postignuta nova ravnoteža?
(a) porasla je za 112 dolara.
(b) porasla je za 114 dolara.
(c) porasla je za 77 dolara.
(d) porasla je za 75 dolara.
16.10 **********************************Tezina 1********************************Tacno: A

Inverzna funkcija tražnje za cigarama je definisana sa p = 240 – 2q a inverzna funkcija ponude je
definisana sa p = 3 + q. Cigare se oporezuju 4 dolara po kutiji. Koji od sledećih tvrdnji je istina?
(a) Cena posle poreza koju plaćaju potrošači raste za više od 2 USD a cena posle poreza koju su
dobavljači dobili pada za manje od 2 dolara.
(b) Cena posle poreza koju plaćaju potrošači raste za manje od 2 USD a cena posle poreza koju su
dobavljača dobili raste
(c) Potrošači i dobavljači podjednako dele troškove poreza.
(d) Cena posle oporezivanja, koju plaćaju potrošači, raste za 4 USD, a cena posle poreza koju dobavljači
dobijaju ostaje konstantna.
(e) Cena posle poreza koju plaćaju potrošači raste za manje od 2 dolara a cena posle poreza koju su
dobavljači dobili ostaje konstanta
16.11 **********************************Tezina 2********************************Tacno: D

Ksakuane i Lullare su nejasni, ali talentovani slikari iz 18. veka. Svetske zalihe Ksakuanesa je 100, a
svetska zaliha Lullares-a je 70. Potražnja za svakim slikarskim delom zavisi od njegove cene i cene rada
drugog slikara. Ako je Px cena Ksakuanesa a Py je cena Lullaresa, funkcija tražnje za Ksakuanes-om je
101 - 3Px + 2Py, a funkcija tražnje za Lullaresom je 72 + Px - Py. Kolika je ravnotežna cena za Lullare-ove
slike?
(a) 5
(b) 11
(c) 12
(d) 7
16.12 **********************************Tezina 2********************************Tacno: C

U jednom kraljevstvu funkcija tražnje za raženim hlebom bila je q = 381 - 3p, a funkcija ponude je bila
q = 5 + 7p, gde je p cena u zlotima, a q je vekna hleba. Kralj je proglasio ilegalnim prodaju raženog hleba
po ceni većoj od 32 zlota po hlebu. Da bi izbegao nestašice, pristao je da da pekarima dovoljno
subvencija za svaku veknu hleba kako bi ponuda bila jednaka potražnji. Kolika je subvencija po hlebu
morala biti?
(a) 21 zlota
(b) 14 zlota
(c) 8 zlota
(d) 20 zlota

125
16.13 ***********************************Tezina 2*******************************Tacno: C
U jednom kraljevstvu funkcija tražnje za ražanim hlebom bila je q = 201 - 4p, a funkcija ponude je bila
q = 13 + 3p, gde je p cena u zlotima, a q je vekna hleba. Kralj je proglasio ilegalnim prodaju ražanog hleba
po ceni većoj od 23 zlota po hlebu. Da bi izbegao nestašice, pristao je da da pekarima dovoljno
subvencija za svaku veknu hleba kako bi ponuda bila jednaka potražnji. Kolika je subvencija po hlebu
morala biti?
(a) 21 zlota
(b) 14 zlota
(c) 9 zlota
(d) 20 zlota
16.14 ***********************************Tezina1********************************Tacno: A
Funkcija tražnje za sokom od pomorandže je q = 269 - 9p, a funkcija ponude je q = 9 + 4p, gde je q broj
prodatih jedinica godišnje, a p cena po jedinici, izražena u dolarima. Vlada odlučuje da podrži cenu soka
od pomorandže po ceni 24 dolara po jedinici, kupovinom tog soka i uništavanjem svega kupljenog.
Koliko jedinica godišnje vlada mora da uništi?
(a) 52
(b) 56
(c) 25
(d) 61
(e) 57
16.15 **********************************Tezina 1********************************Tacno: A
Funkcija potražnje za puterom je q = 126 - 6p, a funkcija ponude je q = 14 + 2p; gde je q broj prodatih
jedinica godišnje, a p cena po jedinici, izražena u dolarima. Vlada odlučuje da održi cenu putera po ceni
od 20 dolara po jedinici, time što će kupiti puter i uništi sve što je kupljeno. Koliko jedinica vlada uništiti
godišnje (da bi se cena održala)?
(a) 48
(b) 54
(c) 18
(d) 57
(e) 53
16.16 **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Funkcija tražnje za iznajmljivanje stanova je q = 960 - 7p, a funkcija ponude je q = 160 + 3p. Nelegalno je
naplaćivati stanarinu po većoj ceni od 35. Koliki je višak tražnje?
(a) 149
(b) 450
(c) 364
(d) 726
(e) 245

126
16.17 **********************************Tezina 1********************************Tacno: D
Funkcija tražnje za morskim plodovima je q = 30 - 9p, a funkcija ponude je q = 6p. Odjednom su

berzanski brokeri otkrili morske plodove. Tražena količina po svakoj ceni se udvostručuje. Funkcija
ponude, međutim, ostaje ista kao ranije. Kakav je uticaj na ravnotežnu cenu i količinu?
(a) Cena se udvostručuje, a količina ostaje konstantna.

(b) Količina se udvostručuje, a cena ostaje konstantna.
(c) I cena i količina se dupliraju.
(d) Povećavaju se i cene i količine, ali se ne udvostručuju.
16.18 **********************************Tezina 3********************************Tacno: D
Kraljeva tražnja za kokosom na ostrvu je D (p) = 1200 - 100p, a funkcija ponude je S (p) = 100p. Zakon je
pre propisivao da svako ko je kupi kokos mora da kupi i još jedan za kralja. Kralj je tada jeo sve kokose
koje je dobio. Ali sada kralj, pošto mu je dosadio kokos, odlučuje da proda sav kokos koji je skupio, na
lokalnom tržištu po prodajnoj ceni, ps. Po novoj ravnoteži, broj kokosa koji će se sada proizvoditi je:
(a) 100.
(b) 200.
(c) 600.
(d) 400.
(e) 300.
16.19 ***********************************Tezina1********************************Tacno: A
Inverzna funkcija tražnje za video igricama je p = 240 – 2q, a inverzna ponuda je p = 3 + q. Kada vlada
uvede porez od 6 dolara na svaku kupljenu video igricu:
(a) potrošačev višak opada više od viška proizvođača.

(b) višak proizvođača opada više od viška potrošača.
(c) potrošački višak i proizvođački višak padaju za isti iznos.
(d) potrošački višak pada, a višak proizvođača se povećava.
(e) višak proizvođača pada a višak potrošača raste
16.20 ***********************************Tezina 1*******************************Tacno: A
Funkcija tražnje za kukuruzom je q = 200 - p, a funkcija ponude je q = 50 + 0.5p. Vlada je odredila cenu
kukuruza na 150 i pristaje da otkupi i uništi svaki višak zaliha kukuruza po toj ceni. Koliko novca košta
državu da kupi kukuruz?
(a) 11,250
(b) 18,750
(c) 7.500
(d) 10.750
(e) 14,500

127
16.21**********************************Tezina 3*********************************Tacno: B
Tržište teniskih patika ima horizontalnu krivu ponude i linearnu krivu tražnje povijenu na dole. Trenutno
vlada nameće porez za svaki par prodatih patika I ne oporezuje drugu robu. Vlada razmatra plan da
udvostruči porez na patike, a da ostalu robu I dalje ne oporezuje. Ako je porez udvostručen, tada:
(a) ukupni gubitak izazvan udvostručenim porezom biće tačno dvostruko veći od prvobitnog gubitka.
(b) ukupni gubitak prouzrokovan udvostručenim porezom biće više nego dvostruko veći od prvobitnog
gubitka
(c) ukupni gubitak prouzrokovan udvostručenim porezom biće manji od duplo više od prvobitnog
gubitka.
(d) da bismo znali da li bi udvostručenje poreza više nego udvostručilo gubitak težine, morali bismo znati
nagib krive tražnje.
16.22 **********************************Tezina1********************************Tacno: D
Kriva tražnje za kelerabama je ravna linija sa nagibom - 3, a kriva ponude je ravna linija sa nagibom 2.
Pretpostavimo da se uvede novi porez od 3 dolara po korpi keleraba. Šta od sledećeg svakako mora da
važi za promenu ravnotežne cene i / ili količine?
(a) Ukupan broj kupljenih keleraba se povećava.

(b) Cena koju plaćaju kupci raste za isti iznos koliko pada cena po kojoj su je naplatili dobavljači.
(c) Cena koju dobavljači dobijaju pada više nego što se cena koju plaćaju kupci povećava.
(d) Cena koju plaćaju kupci raste za više nego što cena koju dobiju dobavljači pada.
(e) Cena koju plaćaju kupci raste za više od 3 USD
16.23 **********************************Tezina 1********************************Tacno: B
Kriva tražnje za kelerabama je ravna linija sa nagibom - 2, a kriva ponude je ravna linija sa nagibom 2.
Pretpostavimo da se uvede novi porez od 3 dolara po korpi keleraba. Šta od sledećeg svakako mora da
važi za promenu ravnotežne cene i / ili količine?
(a) Ukupan broj kupljenih keleraba se povećava.

(b) Cena koju plaćaju kupci raste za isti iznos koliko pada cena po kojoj su je naplatili dobavljači.
(c) Cena koju dobavljači dobijaju pada više nego što se cena koju plaćaju kupci povećava.
(d) Cena koju plaćaju kupci raste za više nego što cena koju dobiju dobavljači pada.
(e) Cena koju plaćaju kupci raste za više od 3 USD
16.24 **********************************Tezina 1********************************Tacno: A
Količina q grejpa tražena po ceni p data je jednačinom q = 30 - 3p i raspored ponude po q = 6p. Vlada
nameće količinski porez po nekoj stopi t; koji uzima od kupaca. Koja je najmanja poreska stopa po kojoj
se neće kupovati ili prodavati grejpfrut?
(a) 10
(b) 3.33
(c) 3.67
(d) 11.50
(e) 13

128
16.25 ***********************************Tezina 1*******************************Tacno: A
Količina q grejpa tražena po ceni p data je jednačinom q = 16 - 4p i raspored ponude po q = 3p. Vlada
nameće količinski porez po nekoj stopi t; koji uzima od kupaca. Koja je najmanja poreska stopa po kojoj
se neće kupovati ili prodavati grejpfrut?
(a) 4
(b) 2,29
(c) 2.86
(d) 5,50
(e) 7
16.26 **********************************Tezina 1********************************Tacno: B
Funkcija tražnje za x je D (p) = 65 - 2p, a funkcija ponude je S (p) = 20 + p. Cena koju bi trebalo postaviti
da bi se ograničila isporučena količina na 30 jedinica je najbliža:
(a) 5.
(b) 10.
(c) 15.
(d) 50.
(e) 55.
16.27 **********************************Tezina 2********************************Tacno: D
Funkcija inverzne tražnje za jabukama određena je jednačinom p = 214 – 5q; gde je x broj prodatih
jedinica. Inverzna funkcija ponude određena je jednačinom p = 7 + 4q. Porez je 36 i nameće se
dobavljačima za svaku jedinicu jabuke koje prodaju. Kada se uvede porez, količina prodatih jabuka pada
na:
(a) 23.
(b) 14.
(c) 17.
(d) 19.
(e) 21.
16.28 ***********************************Tezina 2*******************************Tacno: D
Funkcija inverzne tražnje za dinjama određena je jednačinom p = 385 – 10q; gde je x broj prodatih
jedinica. Inverzna funkcija ponude određena je jednačinom p = 13 + 2q. Porez je 36 i nameće se
dobavljačima za svaku jedinicu dinje koje prodaju. Kada se uvede porez, količina prodatih dinja pada na
(a) 31.
(b) 13.
(c) 26.
(d) 28.
(e) 29.

129
16.29 **********************************Tezina 1********************************Tacno: C
U dalekom pretrpanom gradu, građanske vlasti su odlučile da su stanarine previsoke. Dugoročna

funkcija ponude dvosobnih stanova za iznajmljivanje data je funkcijom q = 14 + 5p, a dugoročna funkcija
tražnje je data funkcijom q = 329 - 5p, gde je p stopa zakupa u krunama nedeljno. Vlasti su zabranile
iznajmljivanje stana za više od 25 kruna nedeljno. Da bi izbegli manjak ponude, vlasti su se složile da
isplaćuju stanodavcima dovoljno subvencija da bi ponuda bila izjednačena sa tražnjom. Kolika bi najviše
nedeljna subvencija po stanu trebala da bude da bi se izbegao višak tražnje?
(a) 6.50
(b) 10
(c) 13
(d) 26
(e) 19.50
16.30 **********************************Tezina1*********************************Tacno: C
U dalekom pretrpanom gradu, građanske vlasti su odlučile da su stanarine previsoke. Dugoročna

funkcija ponude dvosobnih stanova za iznajmljivanje data je q = 14 + 2p, a dugoročna funkcija tražnje je
data q = 94 - 2p, gde je p stopa zakupa u krunama nedeljno. Vlasti su zabranile iznajmljivanje stana za
više od 13 kruna nedeljno. Da bi izbegli manjak ponude, vlasti su se složile da isplaćuju stanodavcima
dovoljno subvencija da bi ponuda bila izjednačena sa tražnjom. Kolika bi najviše nedeljna subvencija po
stanu trebala da bude da bi se izbegao višak tražnje?
(a) 7
(b) 11
(c) 14
(d) 28
(e)21
16.31 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Cenovna elastičnost tražnje za određenim poljoprivrednim proizvodom je konstantna (iznad relevantnog

raspona cene) i jednaka je – 1.50. Elastičnost ponude ovog proizvoda je konstantna I jednaka 4.
Prvobitno je ravnotežna cena ovog dobra bila 15 po jedinici. Onda je otkriveno da je konzumacija ovog
proizvoda nezdrava. Količina koja bi se tražila po bilo kojoj ceni je pala za 11%. Procentualna promena
dugoročne ravnotežne potrošnje ovog dobra je:
(a) -11%.
(b) -8%.
(c) -2%.
(d) -12%.

130
16.32 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Cenovna elastičnost tražnje za određenim poljoprivrednim proizvodom je konstantna (iznad relevantnog

raspona cene) i jednaka je – 2.50. Elastičnost ponude ovog proizvoda je konstantna I jednaka 4.
Prvobitno je ravnotežna cena ovog dobra bila 50 po jedinici. Onda je otkriveno da je konzumacija ovog
proizvoda nezdrava. Količina koja bi se tražila po bilo kojoj ceni je pala za 52%. Procentualna promena
dugoročne ravnotežne potrošnje ovog dobra je:
(a) -52%.
(b) -32%.
(c) -8%.
(d) -36%.
(e) Nema dovoljno informacija da bi se utvrdio odgovor
16.33 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A

Pretpostavimo da kralj Kanuta zahteva da mu svako od njegovih građana da 1 kokos za svaki kokos koji
pojedu. Kralj stavlja sve kokose koje je dobio u veliku gomilu i spali ih. Ponuda kokosa je S (ps) = 100ps,
gde je ps cena koju dobavljači dobijaju. Tražnja za kokosima od strane građana je D (pd) = 1500 - 100pd;
gde je pd cena koju plaćaju potrošači. U ravnoteži, cena dobijena od dobavljača biće:
(a) 6
(b) 9
(c) 7.50
(d) 15
16.34 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A

Pretpostavimo da kralj Kanuta zahteva da mu svako od njegovih građana da 4 kokosa za svaki kokos koji
pojedu. Kralj stavlja sve kokose koje je dobio u veliku gomilu i spali ih. Ponuda kokosa je S (ps) = 100ps,
gde je ps cena koju dobavljači dobijaju. Tražnja za kokosima od strane građana je D (pd) = 9360 - 100pd;
gde je pd cena koju plaćaju potrošači. U ravnoteži, cena dobijena od dobavljača biće:
(a) 18
(b) 27
(c) 46,80
(d) 234
16.35 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A

Schrecklich i Lamerde su dvojica modernističkih slikara koji nisu više živi, ali u čijim slikama još uvek
uživaju osobe sumnjivog ukusa. Funkcija tražnje za Schrecklich-ovim slikama je 200 - 4Ps - 2Pl,a tražnja
za Lamerdesom je 200 - 3Pl – Ps; gde su PS i PL respektivno cena Schrecklichsa i Lamerdesa. Ako je svetska
ponuda Schrecklichsa 110 a svetska ponuda Lamerdesa 110, tada je ravnotežna cena Schrecklichsa:
(a) 9.
(b) 22.50.
(c) 36.
(d) 27.
(e) 18.

131
16.36 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Schrecklich i Lamerde su dvojica modernističkih slikara koji nisu više živi, ali na čijim slikama još uvek
uživaju osobe sumnjivog ukusa. Funkcija tražnje za Schrecklich-ovim slikama je 200 - 4Ps - 2Pl,a tražnja
za Lamerdesom je 200 - 3Pl – Ps; gde su PS i PL respektivno cena Schrecklichsa i Lamerdesa. Ako je svetska
ponuda Schrecklichsa 100 a svetska ponuda Lamerdesa 80, tada je ravnotežna cena Schrecklichsa:
(a) 6.
(b) 25.
(c) 44.
(d) 38.
(e) 12
16.37 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Dnevna tražnja za benzinom na Billi-Bob pumpi je sa Q = 776 - 200p gde je Q prodaja u galonima
benzina, a p je cena u dolarima. Snabdevanje Billi-Bob pumpe je Q = 890 + 1500p. Pretpostavimo da
vlada postavi porez od 20 centi na svaki galon prodatog benzina. Koliki je gubitak kao posledica ovog
poreza?
(a) 3,53 dolara.

(b) 3,11 dolara.
(c) 0,42 dolara.
(d) 96,12 dolara.
(e) 34,59 dolara.
16.38 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Dnevna tražnja za benzinom na Billi-Bob pumpi je sa Q = 1870 - 1000p gde je Q prodaja u galonima
benzina, a p je cena u dolarima. Snabdevanje Billi-Bob pumpe je Q = 362 + 300p. Pretpostavimo da vlada
postavi porez od 7 centi na svaki galon prodatog benzina. Koliki je gubitak kao posledica ovog poreza?
(a) 0,57 dolara.

(b) 0,13 dolara.
(c) 0,43 dolara.
(d) 11,21 dolara.
(e) 18,74 dollara

132
GLAVA 18: Tehnologija
1. Proizvodni skup preduzeća je skup svih proizvoda koje firma može da proizvede.
NETAČNO
2. Proizvodna izokvanta je lokus svih kombinacija inputa koji daju isti profit.
NETAČNO
3. Ako postoje konstantni prinosi na obim, dupliranje količine bilo kog inputa će tačno
duplirati količinu autputa.
NETAČNO
4. Razlikovanje dugog i kratkog roka od strane ekonomiste označava ideju da količine
nekog inputa mogu varirati u kratkom roku, ali ne i dugom roku.
TAČNO
5. Ako je proizvodna funkcija oblika F(x,y) = min (2x + y, x + 2y), tada postoje konstantni
prinosi na obim.
TAČNO
6. Ako je proizvodna funkcija oblika F(x,y) = x + min (x,y), tada postoje konstantni prinosi
na obim.
TAČNO
7. Ako je proizvodna funkcija oblika F(x,y) = min (12x,3y), tada dolazi do konveksnosti u
proizvodnji.
TAČNO
8. Ako je proizvodna funkcija oblika F(x,y) = x1x2, tada postoje konstantni prinosi na obim.
NETAČNO
9. Moguće je imati smanjenje marginalne proizvodnje za sve inpute, a opet imati povećan
prinos na obim.
TAČNO
10. Proizvodna funkcija ima dobro definisane granične proizvode u svakoj ulaznoj
kombinaciji. Ako je faktor X prikazan na horizontalnoj osi, a faktor Y na vertikalnoj,
nagib izokvante kroz tačku (x*,y*) je negativan odnos graničnog proizvoda X i graničnog
proizvoda Y.
TAČNO
11. Proizvodna funkcija oblika F(x,y) = x2/3 + y2/3, ima rastuće prinose na obim…NETAČNO
12. Proizvodna funkcija oblika F(x,y) = x + y, ima konstantne prinose na obim…….TAČNO
13. Ako je jedan input (proizvod) korišćen u proizvodnji i ako postoje opadajući prinosi na
obim, onda će se granični proizvod tog inputa smanjivati.
TAČNO
14. Ukoliko je proizvodna funkcija F(x1,x2) = x1 + 2x2, onda je x2 duplo skuplji od x1.
NETAČNO
15. Preduzeće ima dva varijabilna faktora i proizvodnu funkciju oblika F(x1,x2) = (2x1 +
4x2) ½ . Tehnička brzina supstitucije između faktora x1 i x2 je konstantna.
TAČNO
16. Ukoliko marginalni proizvod svakog faktora opada kako se količina tog faktora
povećava, onda moraju postojati opadajući prinosi na obim.
NETAČNO

133
GLAVA 18: Tehnologija ( 25 zadataka)
18.1 **********************************Tezina 1*********************************Tacno: B
U svakom proizvodnom procesu granični proizvod rada je jednak:
(a) vrednosti ukupne proizvodnje umanjene za vrednost osnovnog kapitala.

(b) promena u jedinici outputa zbog promene u jedinici uloženog rada, za „male“ promene u količini
inputa
(c) ukupnoj proizvodnji podijeljenoj sa ukupnim ulaganjima rada.
(d) ukupnoj proizvodnji proizvedenoj sa datim inputama radne snage.
(e) prosečnoj proizvodnji najmanje kvalifikovanih radnika zaposlenih u firmi.
18.2 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Ako se firma premešta sa jedne tačke na proizvodnoj izokvanti na drugu tačku na istoj izokvanti, šta se
od sledećeg sigurno neće dogoditi?
(a) promena nivoa proizvodnje

(b) promena odnosa po kojem se inputi kombinuju
(c) promena graničnih proizvoda inputa
(d) promena stope tehničke supstituta
(e) promena u profitabilnosti
18.3 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Firma ima proizvodnu funkciju f (x; y) = x0.5 + y gde je x količina faktora x koji koristi i y je količina faktora
y. Na dijagramu stavljamo x na horizontalnu osu, a y na vertikalnu osu. Sada treba nacrtati neke
izokvante. Sada crtamo ravnu liniju na grafikonu i primećujemo da sve izokvante kroz koje prolazi ta
linija imaju isti nagib na mestu gde se dodiruju ili seku sa tom linijom. Prava linija koju smo nacrtali bila
je:
(a) vertikalna.
(b) horizontalna.
(c) dijagonala na kordinatni početak, sa nagibom 0.5.
(d) dijagonala sa nagibom 2.
(e) dijagonala sa nagibom većim od 2.
18.4 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: E
Koje od sledećih proizvodnih funkcija pokazuju konstantni prinos na obim? U svakom slučaju y je autput,
a K i L su inputi. (1) y = K 1/2 L 2/3 (2) y = 3K 1/2 L1/2 (3) y = K1/2 + L1/2 (4) y = 2K + 3L.
(a) 1,2 i 4
(b) 2,3 i 4
(c) 1,3 i 4
(d) 2 i 3
(e) 2 i 4

134
18.5 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: D
Firma ima funkciju proizvodnje, f (x; y) = 20x3/5y2/5. Nagib firmine izokvante u tački (x; y) = (80; 10) je:
(Izaberite najbližu.)
(a) -8.
(b) -1.50.
(c) -0.67.
(d) -0.19.
(e) -4.
18.6 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: D
Firma ima funkciju proizvodnje, f (x; y) = 40x2/5y3/5. Nagib firmine izokvante u tačka (x; y) = (70; 50) je:
(Izaberite najbližu.)
(a) -1.40.
(b) -0.67.
(c) -1.50.
(d) -0.48
(e) - 0.7
18.7 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: C
Firma koristi samo dva inputa za proizvodnju svog autputa. Ti inputi su savršena supstituti. Ova firma:
(a) mora imati rastući prinos na obim

(b) mora imati konstantan prinos na obim
(c) može imati rastući prinos na obim, konstantni prinos na obim ili opadajući prinos na obim.
(d) mora imati opadajući prinos na obim
(e) mora imati opadajući prinos na obim u kratkom roku i konstantne prinos na obim dugoročno.
18.8 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Firma ima proizvodnu funkciju f (X; Y) = X ¾ Y ¼ gde je X količina faktora x a Y je količina korišćenog
faktora y. Na dijagramu stavljamo X na horizontalnu osu, a Y na vertikalnu osu. Nacrtajmo neke
izokvante. Sada crtamo ravnu liniju na grafikonu i primećujemo da gde god se ova linija susreće sa
izokvantom, izokvanta ima nagib od -3. Ravna linija koju smo nacrtali:
(a) je vertikalna.
(b) je horizontalna.
(c) je linija kroz početak sa nagibom 1.
(d) je linija kroz početak sa nagibom 2.
(e) ima negativan nagib.

135
18.9 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Firma ima proizvodnu funkciju f (X; Y) = X2/3 Y 1/3 gde je X količina faktora x a Y je količina korišćenog
faktora y. Na dijagramu stavljamo X na horizontalnu osu, a Y na vertikalnu osu. Nacrtajmo neke
izokvante. Sada crtamo ravnu liniju na grafikonu i primećujemo da gde god se ova linija susreće sa
izokvantom, izokvanta ima nagib od -4. Ravna linija koju smo nacrtali:
(a) je vertikalna.
(b) je horizontalna.
(c) je linija kroz početak sa nagibom 2.
(d) je zraka kroz početak sa nagibom 3.
(e) ima negativan nagib
18.10 **********************************Tezina 1********************************Tacno: C
Ako se proizvod proizvodi od dva faktora proizvodnje i sa porastom prinosa na obim:
(a) ne može se smanjiti granična stopa supstitucije.

(b) svi inputi moraju imati rastuće marginalne proizvode.
(c) na grafikonu proizvodnih izokvanta, koje se kreću duž linije od koordinatnog početka, autput se više
nego udvostručuje sa udvostručivanjem udaljenosti od početka
(d) granični proizvod od najmanje jednog inputa mora biti rastući.
(e) svi inputi moraju imati smanjene marginalne proizvode.
18.11 **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Firma ima proizvodnu funkciju f (x1; x2) = (x1b + x2b)c gde su b> 0 i c> 0. Ova firma će imati:
(a) rastući prinos na obim ako i samo ako je 2b + c> 1.

(b) rastući prinos na obim ako i samo ako je bc> 1.
(c) rastući prinos na obim ako i samo ako je b + c> 1.
(d) konstantni prinos na obim ako i samo ako je c = 1.
(e) konstantni prinos na obim ako i samo ako je b = c.
18.12 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Firma ima proizvodnu funkciju f (x; y) = x + min{x,y}. Izokvante firme:
(a) su u obliku slova L sa uglovima na liniji y=x.

(b) su u obliku slova L sa uglovima na liniji y = x + 1.
(c) sastoje se od dva linijska segmenta, jednog vertikalnog i drugog sa nagibom od -1.
(d) sastoje se od dva linijska segmenta, jednog horizontalnog i drugog sa nagibom od -1.
(e) su naopakog oblika L
18.13 **********************************Tezina 3********************************Tacno: D

136
Pretpostavimo da je proizvodna funkcija f (x1; x2)= = (x1a + x2a)b gde su a i b pozitivne konstante. Za koje
vrednosti a i b postoji smanjena tehnička stopa supstitucije?
(a) za bilo koju vrednost a i ako je b <1.

(b) za bilo koje vrednosti a i b i ako je ab <1.
(c) za bilo koje vrednosti a i b i ako je a > b.
(d) za bilo koju vrednost b i ako je a <1.
18.14 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Firma ima proizvodnu funkciju f (x1; x2)= x10.40x20.20. Izokvanta na kojoj je autput 40 2/10 ima jednačinu:
(a) x2 = 40 x1-2
(b) x2 = 40 x15
(c) x1/x2 = 2.
(d) x2 = 40 x1-0.20
(e) x1= 0.20x2 -0.80
18.15 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Firma ima proizvodnu funkciju f (x1; x2)= x11.20x20.60. Izokvanta na kojoj je autput 30 6/10 ima jednačinu:
(a) x2 = 30 x1-2
(b) x2 = 30 x11.67
(c) x1/x2 = 2.
(d) x2 = 30 x1-0.60
(e) x1= 0.60x2 -0.40
18.16 ***********************************Tezina 1*******************************Tacno: E
Firma ima funkciju proizvodnje f (x; y) = x1y0.8. Ova firma ima:
(a) opadajuće prinose na obim i opadajući granični proizvod za faktor x.

(b) rastuće prinose na obim i opadajući granični proizvod faktora x.
(c) opadajuće prinose na obim i rastuće granični proizvod za faktor x.
(d) konstantne prinose na obim.
18.17 **********************************Tezina 1********************************Tacno: E
Firma ima funkciju proizvodnje f (x; y) = x1.30y1. Ova firma ima:
(a) opadajuće prinose na obim i opadajući granični proizvod za faktor x.

(b) rastuće prinose na obim i opadajući granični proizvod faktora x.
(c) opadajuće prinose na obim i rastuće granični proizvod za faktor x.
(d) konstantne prinose na obim.

137
18.18 **********************************Tezina 1********************************Tacno: B
Firma koristi 3 inputa za proizvodnju svog autputa. Njegova proizvodna funkcija je

f (x; y; z) = min{x3/y, y2, (z4 – x4)/y2 }. Ako se količina svakog inputa pomnoži sa 6, njegov autput će biti
pomnožen sa:
(a) 216
(b) 36
(c) 6
(d) 0,16
(e) Odgovor zavisi od originalnog izbora x; y; i z
18.19 ***********************************Tezina1********************************Tacno: B
Firma koristi 3 inputa za proizvodnju svog autputa. Njegova proizvodna funkcija je

f (x; y; z) = min{x2/y, y1, (z3 – x3)/y2 }. Ako se količina svakog inputa pomnoži sa 4, njegov autput će biti
pomnožen sa:
(a) 16
(b) 4
(c) 1
(d) 0,80
(e) Odgovor zavisi od originalnog izbora x; y ; i z.
18.20 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Firma ima proizvodnu funkciju f (x; y) = 1 (x0.80 + y0.80)4 kad god je x> 0 i y> 0. Kada je količina oba inputa
pozitivna, ova firma ima:
(a) rastuće prinose na obim.

(b) opadajuće prinose na obim.
(c) konstantne prinose na obim.
(d) rastuće prinose na obim ako je x + y> 1 a u suprotnom opadajuće prinose na obim.
(e) rastuće prinose na obim ako je autput manji od 1 i opadajuće prinose na obim ako je autput veći
od 1.
18.21 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Firma ima proizvodnu funkciju f (x; y) = 1.10 (x0.20 + y0.20)5 kad god je x> 0 i y> 0. Kada je količina oba
inputa pozitivna, ova firma ima:

(b) opadajuće prinose na obim.
(c) konstantne prinose na obim.
(d) rastuće prinose na obim ako je x + y> 1 a u suprotnom opadajuće prinose na obim.
(e) rastuće prinose na obim ako je autput manji od 1 i opadajuće prinose na obim ako je autput veći
od 1.

138
18.22 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Proizvodna funkcija Q = 50K 0.75 L 0.75 uzrokuje

(b) konstantne prinose na obim.
(c) opadajuće prinose na obim.
(d) rastuće prinose, a zatim opadajuće prinose na obim.
(e) negativne prinose na obim.
18.23 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Proizvodna funkcija Q = 50K 0.75 L 0.50 uzrokuje

(b) konstantne prinose na obim.
(c) opadajuće prinose na obim.
(d) rastuće prinose, a zatim opadajuće prinose na obim.
(e) negativne prinose na obim.
18.24 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Stalak za espresso UJava treba dva inputa, rad i zrno kafe, da bi se proizveo samo njegov autput,
espresso. Za izradu espressa uvek je potrebna ista količina zrna kafe i isto vreme. Koja bi od sledećih
proizvodnih funkcija prikladno opisala proizvodni proces, gde B predstavlja uncu zrna kafe, a L
predstavlja sate rada?
(a) Q = B 0.60 L 0.40

(b) Q = B/2 + L/30
(c) Q = min (2B; 60 L)
(d) Q = 0.5B + 0.5L0.5$
18.25 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Stalak za espresso UJava treba dva inputa, rad i zrno kafe, da bi se proizveo samo njegov autput,
espresso. Za izradu espressa uvek je potrebna ista količina zrna kafe i isto vreme. Koja bi od sledećih
proizvodnih funkcija prikladno opisala proizvodni proces, gde B predstavlja uncu zrna kafe, a L
predstavlja sate rada?
(a) Q = B 0.70 L 0.30

(b) Q = B/2 + L/30
(c) Q = min (2B; 60 L)
(d) Q = 0.5B + 0.5L0.5$

139
GLAVA 19: Maksimiziranje profita
1. Slabi aksiom maksimiziranja profita kaže da u modernoj mešovitoj ekonomiji,
preduzeća imaju samo slabi podsticaj da maksimiraju profit.
NETAČNO
2. Fiksni faktor je faktor proizvodnje koji se koristi u fiksnoj proporciji u odnosu na
obim.
NETAČNO
3. Marginalni proizvod faktora je prvi izvod proizvodne funkcije po količini faktora,

pretpostavljajući da je količina ostalih faktora nepromenjena.
TAČNO
4. Ako se vrednost graničnog proizvoda faktora x povećava kada se količina x povećava
i vrednost graničnog proizvoda x je jednaka stopi plata (zarada), tada maksimalni
profit odgovara količini x koji se koristi.
NETAČNO
5. Ako cena autputa konkurentske firme koja maksimizira profit raste a sve ostale cene
ostanu konstantne, tada firmin autput ne može pasti.
TAČNO
6. Ukoliko konkurentska firma koja maksimira profit ima konstantne prinose na obim,
njeni dugoročni profit mora iznositi 0.
TAČNO
7. Baš kao u teoriji maksimiziranja korisnosti potrošača, teorija o firmama koje

maksimiziraju dozvoljava mogućnost ’’Gifenovog faktora’’ . Ovo su faktori zbog
kojih pad cene dovodi do pada tražnje.
NETAČNO
8. Ukoliko je vrednost marginalnog proizvoda rada veća od nadnice, onda će
konkurentska firma koja maksimira profit želeti da uposli manje inputa rada.
NETAČNO
9. Fabrika proizvodi jedan autput sa jednim inputom i ima opadajuće prinose na obim.
Cena koja se plaća po jedinici inputa i cena koju dobija po jedinici proizvodnje ne
zavisi od iznosa koji ova firma kupuje ili prodaje. Ako država oporezuje neto profit
po nekoj procentnoj stopi i subvencioniše inpute istom procentnom stopom, profitno
maksimizirajuća količina autputa se neće menjati.
NETAČNO

140
GLAVA 19: Maksimiziranje profita (30 zadataka )
19.1**********************************Tezina 1**********************************Tacno: D
Firma proizvodi autput koristeći tri fiksna inputa i jedan varijabilni input. Funkcija kratkoročne
proizvodnje firme je q = 163x- 2x2 gde je x količina korišćenog varijabilnog inputa. Cena autputa je 3
dolara po jedinici, a cena varijabilnog faktora je 9 dolara po jedinici. U kratkom roku, koliko jedinica x bi
firma trebalo da koristi?
(a) 20
(b) 80
(c) 19
(d) 40
19.2 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: D

Firma proizvodi autput koristeći tri fiksna inputa i jedan varijabilni input. Funkcija kratkoročne
proizvodnje firme je q = 455x- 5x2 gde je x količina korišćenog varijabilnog inputa. Cena autputa je 3
dolara po jedinici, a cena varijabilnog faktora je 15 dolara po jedinici. U kratkom roku, koliko jedinica x bi
firma trebalo da koristi?
(a) 22
(b) 90
(c) 31
(d) 45
19.3 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A

Firma proizvodi jedan proizvod koristeći nekoliko inputa. Cena proizvoda raste za 2 dolara po jedinici.
Cena jednog inputa povećava se za 5 USD, a količina korišćenja tog inputa se povećava za 6 jedinica.
Cene svih ostalih inputa ostaju nepromenjene. Zu pomoć slabog aksioma maksimiziranja profita
možemo reći da:
(a) proizvodnja proizvoda mora se povećati za najmanje 15 jedinica.
(b) količine ostalih inputa moraju ostati konstantne.
(c) proizvodnja proizvoda mora biti smanjena za najmanje 7,50 jedinica.
(d) inputi najmanje jednog, ili ostalih faktora, moraju biti smanjeni za najmanje 6 jedinica.
(e) inputi barem jednog od ostalih faktora moraju se povećati za najmanje 6 jedinica.
19.4 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: A

Firma proizvodi jedan proizvod koristeći nekoliko inputa. Cena proizvoda raste za 3 dolara po jedinici.
Cena jednog inputa povećava se za 3 USD, a količina korišćenja tog inputa se povećava za 6 jedinica.
Cene svih ostalih inputa ostaju nepromenjene. Zu pomoć slabog aksioma maksimiziranja profita
možemo reći da:
(a) proizvodnja proizvoda mora se povećati za najmanje 6 jedinica.

(b) unosi ostalih faktora moraju ostati konstantni.
(c) proizvodnja proizvoda mora biti smanjena za najmanje 3 jedinice.
(d) unosi barem jednog od ostalih faktora moraju biti smanjeni za najmanje 6 jedinica.
(e) unosi barem jednog od ostalih faktora moraju se povećati za najmanje 6 jedinica.

141
19.5 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: E
Ako postoji savršena sigurnost, konkurentska firma će nužno:
(a) nastojti da maksimizira svoje sadašnje prinose, a ne dugoročne, jer će se u suprotnom bankrotirati
(b) maksimizirati odnos sadašnje vrednosti prodaje i sadašnje vrednosti svojih troškova.
(c) izjednačiti svoje profite u svim periodima.
(d) izjednačiti svoju prodaju u svim periodima.
19.6 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B

Firma proizvodi jedan proizvod koristeći jedan input. Kad je cena inputa bila 3 a cena proizvoda je 3,
firma je koristila 6 jedinica inputa za proizvodnju 18 jedinica proizvoda. Kasnije, kada je cena inputa bila
7, a cena proizvoda 4, firma je koristila 5 jedinica inputa da proizvede 20 jedinica proizvoda.
(a) Ovo ponašanje je u skladu sa WAPM-om.
(b) Ovo ponašanje nije u skladu sa WAPM-om.
(c) Ovo ponašanje je nemoguće bez obzira na to šta firma pokušava da uradi.
(d) Ovo ponašanje sugeriše prisutnost rastućih prihoda na obim.
(e) Ovo ponašanje sugeriše prisustvo opadajućih prihoda na obim.
19.7 **********************************Tezina1**********************************Tacno: C
Konkurentska firma koja maksimizira profit koristi samo jedan input, x. Njena proizvodna funkcija je
q = 8x 1/2 . Cena proizvoda je 16, a cena inputa 8. Količina inputa koji firma traži je:
(a) 10.
(b) 22.63.
(c) 64.
(d) 48.
19.8 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: C

Konkurentska firma koja maksimizira profit koristi samo jedan input, x. Njena proizvodna funkcija je
q = 8x 1/2 . Cena proizvoda je 40, a cena inputa 8. Količina inputa koji firma traži je:
(a) 13.
(b) 35.78.
(c) 400.
(d) 384.
19.9 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Konkurentska firma koja maksimizira profit koristi dva inputa a i b. Njena proizvodna funkcija je F (a; b) =
a 1/2 + b 1/2. Njen proizvod se prodaje za 5 USD po jedinici. Cena inputa a je 1 USD po jedinici. Ako cena
proizvoda raste na 6 USD po jedinici, a cene faktora se ne menjaju:
(a) to će povećati kupovinu faktora a za 11/4 jedinice.

(b) to će povećati kupovinu faktora a za 9/4 jedinice.
(c) to će povećati kupovinu faktora a za 3/4 jedinice.
(d) morali bismo znati cenu faktora b da bismo mogli da odredimo promenu potražnje za a.
(e) ništa od navedenog nije tačno.

142
19.10 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Proizvodna funkcija konkurentne firme je f (x1; x2) = 4x11/2 + 10x21/2. Cena faktora 1 je 1, a cena faktora 2
je 1. Cena proizvoda je 2. Koja količina proizvedenog outputa maksimizira profit?
(a) 116
(b) 232
(c) 112
(d) 244
(e) 104
19.11 **********************************Tezina 2******************************Tacno: A
Proizvodna funkcija konkurentne firme je f (x1; x2) = 4x11/2 + 6x21/2. Cena faktora 1 je 1, a cena faktora 2 je
2. Cena proizvoda je 4. Koja količina proizvedenog outputa maksimizira profit?
(a) 68
(b) 136
(c) 64
(d) 148
(e) 56
19.12 **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Jiffy-pol konsultanti su plaćeni 1.000.000 USD za svaki procenat glasova koji senator Sleaze dobija na
predstojećim izborima. Sleaze-ov udeo u glasanju određuje se brojem reklamnih kampanja koje vodi
Jiffy-Pol u skladu sa funkcijom S = 100N/(N + 1); gde je N oznaka za broj oglasa. Ako svaki oglas košta
3.600 USD otprilike koliko oglasa treba da postavi Jiffy-pol da bi maksimizirali svoje profite?
(a) 3,329
(b) 165,6
(c) 72
(d) 1,702
(e) 833
19.13 **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Jiffy-pol konsultanti su plaćeni 1.000.000 USD za svaki procenat glasova koji senator Sleaze dobija na
predstojećim izborima. Sleaze-ov udeo u glasanju određuje se brojem reklamnih kampanja koje vodi
Jiffy-Pol u skladu sa funkcijom S = 100N/(N + 1); gde je N oznaka za broj oglasa. Ako svaki oglas košta
6.400 USD otprilike koliko oglasa treba da postavi Jiffy-pol da bi maksimizirali svoje profite?
(a) 2,495
(b) 125
(c) 128
(d) 1,313
(e) 625

143
19.14 **********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Konkurentska firma koristi jedan input, x da proizvede svoj proizvod, y. Funkcija proizvodnje je data
y= x 3/2 za količine x između 0 i 4. Za količine x veće od 4, proivod firme je dat funkcijom y = 4 + x. Ako je
cena proizvoda y jednaka 1, a cena inputa x je 3, koliko x firma treba da koristi da bi maksimizirala svoj
profit?
(a) 16/9
(b) 4
(c) 0
(d) 4/3
(e) 9/2
19.15 ***********************************Tezina 1*******************************Tacno: B
Proizvodna funkcija je data jednačinom F (L) = 6L 2/3. Pretpostavimo da je trošak po jedinici rada 12, a
cena proizvoda je 6, koliko jedinica rada će firma uposliti?
(a) 16
(b) 8
(c) 4
(d) 24
19.16 **********************************Tezina1*********************************Tacno: B
Proizvodnu funkciju daje jednačina F (L) = 6L 2/3. Pretpostavimo da je trošak po jedinici rada 8, a cena
proizvoda je 6, koliko jedinica rada će firma uposliti?
(a) 54
(b) 27
(c) 13.5
(d) 81
19.17 ***********************************Tezina1********************************Tacno: A
Proizvodnu funkciju daje funkcija f (x) = 4x 1/2. Ako je cena proizvoda 80 po jedinici, a cena inputa 20 po
jedinici, koliki će biti profit firme ako firma odluči da maksimizira profit?
(a) 1,280
(b) 638
(c) 2,564
(d) 1,265
(e) 643

144
19.18 ***********************************Tezina1********************************Tacno: A
Proizvodnu funkciju daje funkcija f (x) = 4x 1/2. Ako je cena proizveda 80 po jedinici, a cena inputa 35 po
jedinici, koliki će biti profit firme ako firma odluči da maksimizira profit?
(a) 731.43
(b) 363,71
(c) 1,466.86
(d) 716.43
(e) 368,71
19.19 **********************************Tezina1*********************************Tacno: C
Proizvodna funkcija je f (x1; x2) = x11/2x21/2 . Ako je cena faktora 1 jednaka 8 a faktora 2 je 4, u kojim
proporcijama bi trebalo koristiti faktor 1 i 2 ako želimo maksimizirati profit?
(a) x1 = x2
(b) x1 = 2 x2
(c) x1 = 0.50 x2
(d) Ne možemo znati bez cene proizvoda.
(e) x1 = 4 x2
19.20 ***********************************Tezina 1******************************Tacno: C
Proizvodna funkcija je f (x1; x2) = x11/2x21/2 . Ako je cena faktora 1 jednaka 16 a faktora 2 je 32, u kojim
proporcijama bi trebalo koristiti faktor 1 i 2 ako želimo da maksimiziramo profit?
(a) x1 = x2
(b) x1 = 0.50 x2
(c) x1 = 2x2
(d) Ne možemo znati bez cene proizvoda.
(e) x1 = 32x2
19.21 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Kada Farmer Hoglund nanese N kilograma đubriva po hektaru, granični proizvod đubriva je 1 - (N/200)
korpi kukuruza. Ako je cena kukuruza 1 dolar po korpi, a cena đubriva 0,40 dolara po džaku, koliko
džakova đubriva po jutru treba da koristi Farmer Hoglund kako bi maksimizirao svoj profit?
(a) 120
(b) 240
(c) 64
(d) 248
(e) 200

145
19.22. *********************************Tezina 2*********************************Tacno: A
Kada Farmer Hoglund nanese N kilograma đubriva po hektaru, granični proizvod đubriva je 1 - (N/200)
korpi kukuruza. Ako je cena kukuruza 4 dolara po korpi a cena đubriva 0,40 dolara po džaku, koliko
džakova đubriva po jutru treba da koristi Farmer Hoglund kako bi maksimizirao svoj profit?
(a) 180
(b) 360
(c) 94
(d) 368
(e) 200
19.23 **********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Ako su kratkoročni granični troškovi proizvodnje dobra 20 USD za prvih 200 jedinica i 30 USD za svaku
dodatnu jedinicu iznad 200, onda u kratkom roku, ako je tržišna cena proizvoda 29, firma koja
maksimizira profit će:
(a) proizvoditi nivo proizvoda gde je marginalni prihod jednak marginalnim troškovima.
(b) proizvesti što je više moguće proizvoda, jer postoje stalni prinosi na obim.
(c) proizvoditi do tačke kada je prosečna cena jednaka 29.
(d) uopšte neće proizvodi jer se marginalni troškovi povećavaju.
(e) proizvesti tačno 200 jedinica.
19.24 **********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Ako su kratkoročni granični troškovi proizvodnje dobra 20 USD za prvih 300 jedinica i 30 USD za svaku
dodatnu jedinicu iznad 300, onda u kratkom roku, ako je tržišna cena proizvoda 27, firma koja
maksimizira profit će:
(a) proizvoditi na nivou proizvoda gde je marginalni prihod jednak marginalnim troškovima.
(b) proizvesti što je više moguće proizvoda, jer postoje stalni prinosi na obim.
(c) proizvoditi do tačke kada je prosečna cena jednaka 27.
(d) uopšte neće proizvoditi jer se marginalni troškovi povećavaju.
(e) proizvesti tačno 300 jedinica
19.25 **********************************Tezina 0********************************Tacno: D
Dizel Dan je vozač kamiona. Njegov prihod je 2,50 dolara po pređenom kilometru, ali što brže vozi, veći
je rizik od kazne za brzu vožnju. Trošak vožnje njegovog kamiona jednog sata po brzini S milja na sat je C
(S) = e (S-60)/3. Da bi maksimizirao svoj profit, Dan bi trebao da vozi:
(a) 60 milja na sat.

(b) 60,92 milje na sat.
(c) 62,75 milja na sat.
(d) 66,04 milje na sat.
(e) 70,20 milja na sat.

146
19.26 **********************************Tezina 0********************************Tacno: D
Dizel Dan je vozač kamiona. Njegov prihod je 1,50 dolara po pređenom kilometru, ali što brže što vozi,
veći je rizik od kazne za brzu vožnju. Trošak vožnje njegovog kamiona jednog sata po brzini S milja na sat
je C (S) = e (S-50)/3. Da bi maksimizirao svoj profit, Dan bi trebao da vozi:
(a) 50 milja na sat.
(b) 50,41 milje na sat.
(c) 51,22 milje na sat.
(d) 54,51 milje na sat.
(e) 58,67 milja po kući
19.27 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B

Tokom porasta popularnosti igračaka za ljubimce 1970, cenovna elastičnost tražnje bila je približno 1.10.
Budući da igračke imaju marginalni trošak 0, prodavac koji hoće da maksimizira profit bi trebalo da
(a) poveća cenu.
(b) smanji cenu.
(c) ostavi cene nepromenjene.
(d) trebaju mu detaljnije informacije o tržištu pre nego što izvrši bilo kakve promene cena.
(e) diverzifikovati se prodajom Karen Carpenter LP-ova.
19.28 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B

Tokom porasta popularnosti igračaka za ljubimce 1970, cenovna elastičnost tražnje bila je približno 1.50.
Budući da igračke imaju marginalni trošak 0, prodavac koji hoće da maksimizira profit bi trebalo da
(a) poveća cenu.
(b) smanji cenu.
(c) ostavi cene nepromenjene.
(d) trebaju mu detaljnije informacije o tržištu pre nego što izvrši bilo kakve promene cena.
(e) diverzifikovati se prodajom Karen Carpenter LP-ova.
19.29 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B

Filip je vlasnik i upravlja benzinskom pumpom. Filip radi 40 sati sedmično upravljajući stanicom ali ne
prima platu. Mogao bi da zarađuje 700 dolara nedeljno radeći isti posao za Terranca. Pumpa duguje
banci 100.000 USD, a Filip je uložio 100.000 USD svog novca. Ako je Filipov računovodstveni profit 1.000
USD nedeljno, a kamata na njegov bankarski dug 400 USD nedeljno, ekonomski profit biznisa je:
(a) 0 USD nedeljno.
(b) - 100 USD nedeljno.
(c) 600 USD nedeljno.
(d) 300 USD nedeljno.
(e) 1.000 USD nedeljno.
19.30 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B

Filip je vlasnik i upravlja benzinskom pumpom. Filip radi 40 sati sedmično upravljajući stanicom ali ne
prima platu. Mogao bi da zarađuje 700 dolara nedeljno radeći isti posao za Terranca. Pumpa duguje
banci 100.000 USD, a Filip je uložio 100.000 USD svog novca. Ako je Filipov računovodstveni profit 1.000
USD nedeljno, a kamata na njegov bankarski dug 500 USD nedeljno, ekonomski profit biznisa je:
(a) 0 USD nedeljno.
(b) - 200 USD nedeljno.
(c) 500 USD nedeljno.
(d) 300 USD nedeljno.
(e) 1.000 USD po plati
147
Glava20: Minimiziranje troškova
1. Kvazi – fiksni troškovi su oni troškovi koji se mogu izbeći samo ako se proizvodi 0
autputa.
TAČNO
2. Ako se povećaju prinosi, onda prosečni troškovi opadaju po funkciji autputa.
TAČNO
3. Ako se povećaju prinosi na skali, tada se troškovi po jedinici proizvodnje smanjuju kako
se krećemo prema dole i duž linije.
NETAČNO
4. Ako je proizvodna funkcija F(x1,x2) = min (x1,x2), tada je funkcija troškova
C(w1,w2,y) = min (w1,w2) y.
NETAČNO
5. Uslovna funkcija tražnje za faktorom 1 je funkcija X1( w1,w2,y) koja govori o odnosu cena
prema autputu za optimalan izbor firme.
NETAČNO
6. Funkcija troškova C(w1,w2,y) izražava trošak po jedinici proizvodnje autputa, ako se
koriste jednake količine oba faktora.
NETAČNO
7. Konkurentna firma koja smanjuje troškove ima proizvodnu funkciju F(x,y)= x + 2y i
koristi pozitivne količine oba inputa. Ako je cena X udvostručena, a cena Y utrostručena,
tada će se trošak proizvodnje više nego udvostručiti.
NETAČNO
8. Funkcija ukupnih troškova C(w1,w2,y) izražava trošak po jedinici proizvodnje u funkciji
cene inputa i autputa.
NETAČNO
9. Firma koristi jedan varijabilni input X da proizvodi autput u skladu sa funkcijom
proizvodnje F(x)= 500x – 4x2, ova firma ima troškove više od 300$. Firmina kratkoročna
kriva marginalnih troškova nalazi se ispod njene kratkoročne krive prosečnog varijabilnog
troška za sve pozitivne vrednosti inputa x.
NETAČNO
10. Firma koristi jedan varijabilni input X da proizvodi autput u skladu sa funkcijom
proizvodnje F(x)= 300x – 5x na 2, ova firma ima troškove više od 300$. Firmina
kratkoročna kriva marginalnih troškova nalazi se ispod njene kratkoročne krive prosečnog
varijabilnog troška za sve pozitivne vrednosti faktora X.
NETAČNO

148
GLAVA 20: Minimiziranje troškova ( 65 zadataka )
20.1 **********************************Tezina1**********************************Tacno: A
George upravlja fabrikom kolačića. Njegovi kolačići su napravljeni od šećera, kikirikijevog ulja i sojinog
ulja. Broj kutija kolačića koje proizvodi je f (š; k.u; s.u) = min{š, k.u + 2s.u} gde je š broj kesica šećera,
k.u je broj kanti kikirikijevog ulja, a s.u broj kanti sojinog ulja koje on koristi. Cena kesice šećera je 11.
Cena kante kikiriki ulja je 6 a cena kante sojinog ulja je 20. Ako George pravi 254 kutije kolačića na
najjeftiniji način, koliko kanti sojinog ulja će koristi?
(a) 127
(b) 0
(c) 84.67
(d) 169,33
(e) 42.33
20.2 **********************************Tezina1**********************************Tacno: A
George upravlja fabrikom kolačića. Njegovi kolačići su napravljeni od šećera, kikirikijevog ulja i sojinog
ulja. Broj kutija kolačića koje proizvodi je f (š; k.u; s.u) = min{š, k.u + 2s.u} gde je š broj kesica šećera,
k.u je broj kanti kikirikijevog ulje i s.u broj kanti sojinog ulja koje on koristi. Cena kesice šećera je 5. Cena
kante kikiriki ulja je 9 a cena kante sojinog ulja je 13. Ako George pravi 254 kutije kolačića na najjeftiniji
način, koliko kanti sojinog ulja će koristi?
(a) 127
(b) 0
(c) 84.67
(d) 169,33
(e) 42.33
20.3 **********************************Tezina1**********************************Tacno: A
Proizvodna funkcija firme je q = 16x0.50y0.50 gde su x i y količine faktora x i y koje firma koristi kao inpute.
Ako firma minimizira jedinične troškove i ako je cena faktora x 6 puta veća od cene faktora y; odnos u
kojem će firma koristiti faktore x i y najbliži je:
(a) x/y = 0.17.
(b) x/y = 0.33.
(c) x/y = 1.
(d) x/y = 2.
(e) x/y = 6.
20.4 **********************************Tezina1**********************************Tacno: A
Proizvodna funkcija firme je q = 26x0.33y0.67 gde su x i y količine faktora x i y koje firma koristi kao inpute.
Ako firma minimizira jedinične troškove i ako je cena faktora x 6 puta veća od cene faktora y; odnos u
kojem će firma koristiti faktore x i y najbliži je:
(a) x/y = 0.08.

(b) x/y = 0.25.
(c) x/y = 0.50.
(d) x/y = 2.40.
(e) x/y = 12.

149
20.5 **********************************Tezina1**********************************Tacno: D
Firma ima fiksne troškove od 9.000. Njena kratkoročna proizvodna funkcija je y = 3x1/2 gde je x količina
promenljivog faktora koji se koristi. Cena promenljivog faktora je 5.000 USD po jedinici. Y je količina
proizvoda, kratkoročna funkcija ukupnog troška je:
(a) 9000 /y + 5000.

(b) 14000y
(c) 9000 + 5000y.
(d) 9000 + 555.56y2
(e) 9000y + 0.56y2
20.6 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: D
Firma ima fiksne troškove od 7.000. Njena kratkoročna proizvodna funkcija je y = 8x1/2 gde je x količina
promenljivog faktora koji se koristi. Cena promenljivog faktora je 4.000 USD po jedinici. Y je količina
proizvoda, kratkoročna funkcija ukupnog troška je:
(a) 7000 /y + 4000.

(b) 11000y
(c) 7000 + 4000y.
(d) 7000 + 62.5y2
(e) 7000y + 0.06y2
20.7 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: C
Firma ima dve fabrike. Jedna fabrika ima funkciju troška c1 (y1) = 2y12 + 90 a druga ima funkciju troškova
c2 (y2) = 6y22+ 40. Ako firma želi da proizvede ukupno 32 jedinice što jeftinije moguće, koliko jedinica će
se proizvesti u drugoj fabrici?
(a) 7
(b) 2
(c) 8
(d) 14
20.8 **********************************Tezina1**********************************Tacno: A
Kompanija može unajmiti jednu od dve mašine za kopiranje. Prva košta 34 dolara mesečno za najam i
košta dodatnih 2 centa po kopiji za korišćenje. Druga košta 107 dolara mesečno za najam I dodatnih 1
cent po kopiji za korišćenje. Koliko kopija treba da kompanija napravi mesečno kako bi se isplatilo
unajmiti drugu mašinu?
(a) 7.300
(b) 13.300
(c) 12.400
(d) 6.900

150
20.9 ***********************************Tezina2*********************************Tacno: A
Firma proizvodi kuglice za ping pong koristeći dva inputa. Kada su cene inputa (15; 7) firma koristi
kombinaciju inputa (17; 71). Kada su cene inputa (12; 24), firma koristi kombinaciju inputa (77; 4).
Količina proizvodnje je u oba slučaja ista. Da li je ovo ponašanje u skladu sa SAMT-om?
(a) Da.
(b) Ne.
(c) Zavisi od nivoa fiksnih troškova.
(d) Moramo znati cenu proizvoda pre nego što možemo da testiramo SAMT.
(e) Zavisi od odnosa varijabilnih i fiksnih troškova.
20.10 **********************************Tezina1*********************************Tacno: B
Kao pomoćnik potpredsednika zaduženog za proizvodnju u kompjuterskoj kompaniji, od vas se traži da

izračunate troškove proizvodnje 170 računara. Proizvodna funkcija je q = min {x,y};gde su x i y količine
dva korišćena faktora. Cena x je 18, a cena y je 10. Šta je Vaš odgovor?
(a) 2.580
(b) 4,760
(c) 8,460
(d) 6.180
20.11 **********************************Tezina 3********************************Tacno: B
Kao šef komisije za planiranje kompanije Eastern Motors vaš posao je da odredite gde da locirate novo
postrojenje. Jedini inputi koji se koriste u vašim automobilima su čelik i radna snaga a proizvodna
funkcija je Cobb-Douglasova funkcija gde je f (S; L) = S0.5L0.5 gde je S tona čelika, a L je radna jedinica.
Možete locirati svoje postrojenje u zemlji A ili državi B. U zemlji A čelik košta 7 USD (US) po toni a rad
košta 7 američkih dolara po jedinici. U zemlji B čelik košta 8 američkih dolara po toni, a troškovi rada 6
USD (US) po jedinici. U kojoj bi državi kompanija trebala locirati svoje novo postrojenje kako bi se svela
troškove na najmanju moguću meru po jedinici proizvodnje?
(a) Država A
(b) Država B
(c) Nije bitno, jer su obe lokacije podjednako skupe.
(d) Zemlja A ako je proizvodnja veća od 14, u suprotnom Zemlja B.
(e) Nemamo dovoljno informacija koje bi nam omogućile da odgovorimo.
20.12 ***********************************Tezina 2*******************************Tacno: D
Konkurentska firma koristi dva inputa, x i y. Ukupni input je kvadratni koren x puta kvadratni koren y.
Cena x je 17, a cena y je 11. Kompanija minimizira svoje troškove po jedinici proizvodnje i troši 517
dolara na x. Koliko troši na y?
(a) 766
(b) 480
(c) 655
(d) 517

151
20.13 **********************************Tezina 3********************************Tacno: B
Firma ima proizvodnu funkciju Q = KL gde je K iznos kapitala, a L je količina radne snage koja se koristi
kao input. Trošak po jedinici kapitala predstavlja najamninu r, a trošak po jedinica rada je nadnica w.
Funkcija uslovne tražnje radne snage, L (Q; w; r) je:
(a) Qwr.
(b) kvadratni koren od Qr /w.
(c) Qw/r.
(d) kvadratni koren Q / rw.
(e) Q / wr.
20.14 **********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Joe's Bar koristi dva inputa, pivo i perece. Kada je cena piva bila 10 dolara po flaši i kada je cena perece
bila 20 dolara, Joe je koristio 1 flašu piva i 2 perece dnevno. Kada je cena piva bila 20 dolara, a cena
perece 10 dolara, Joe je koristio 2 flaše piva i 1 perecu dnevno. Joe je proizveo isti rezultat u svakoj od
ovih okolnosti. Iz ovih podataka možemo zaključiti:
(a) Joe ima konstantan prinos na obim na funkciju proizvodnje

(b) Joe ima troškovnu funkciju koja ima rastuće prinose.
(c) Joe ne smanjuje troškove.
(d) Joeovo ponašanje je u skladu sa maksimizacijom.
(e) Joeova proizvodna funkcija ima opadajući marginalni proizvod.
20.15 **********************************Tezina 3********************************Tacno: D
Proizvodna funkcija za kolače je: f (x1; x2) = (min{x1, 3x2})1/2 gde je x1 iznos šećera a x2 ‚je količina
korišćenog testa. Sa cenama inputa, w1 = w2 = 1; minimalni trošak za izradu y kalača je:
(a) 4y1/2
(b) (3/4) y1/2
(c) (3/4) y2.
(d) (4/3) y2.
20.16 **********************************Tezina1*********************************Tacno: B
Uzgajivač pomerandži otkrio je proces proizvodnje pomorandži koji zahteva dva inputa. Proizvodna
funkcija je Q = min{4 x1, x2} gde su x1 i x2 količine inputa 1 i 2 koji se koriste. Cene ova dva inputa su w1 = $
4 i w2 = 2 $. Minimalni trošak proizvodnje 280 jedinica je, dakle:
(a) 1.680 USD.

(b) 840 USD.
(c) 2,240 USD.
(d) 560 USD.
(e) 1,120 USD.

152
20.17 **********************************Tezina 1********************************Tacno: B
Uzgajivač pomorandži je otkrio proces proizvodnje pomorandži koji zahteva dva inputa. Proizvodna
funkcija je Q = min{2 x1, x2} gde su x1 i x2 količine inputa 1 i 2 koji se koriste. Cene ova dva inputa su w1 = $
2 i w2 = 4 $. Minimalni trošak proizvodnje 80 jedinica je, dakle:
(a) 480 USD.
(b) 400 USD.
(c) 640 USD
(d) 160 USD.
(e) 320 USD.
20.18 **********************************Tezina 2********************************Tacno: B

Roberta vodi fabriku haljina. Dnevno proizvodi 50 haljina, koristeći radnu snagu i struju. Koristi
kombinaciju rada i struje koja proizvodi 50 haljina dnevno na najjeftiniji mogući način. Može da zaposli
onoliko radne snage koliko želi po ceni od 20 centi u minuti. Ona može da troši onoliko električne
energije koliko želi po ceni od 10 centi u minuti. Njene proizvodne izokvante su glatke krive bez preloma
i ona koristi pozitivne količine oba inputa.
(a) Granični proizvod električne energije u kilovatima je dvostruko veći od graničnog proizvoda jednog
minuta rada.
(b) Granični proizvod jednog minuta rada je dvostruko veći od graničnog proizvoda električne energije u
kilovatima.
(c) Granični proizvod jednog minuta rada jednak je graničnom proizvodu električne energije u kilovatima
(d) Nemamo dovoljno informacija da bi se odredio odnos marginalnih proizvoda. Morali bismo da znamo
proizvodnu funkciju da bismo to mogli da znamo
(e) Granični proizvod jednog minuta rada plus granični proizvod električne energije u kilovatima mora
biti jednak 50 / (20 + 10).
20.19 ********************************Tezina 2**********************************Tacno: D
Konkurentna firma ima trofaktornu proizvodnu funkciju f (x; y; z) = (x + y)1/2z1/2. Faktorske cene su bile
wk = 1; wy = 2; i wz = 3. Pretpostavimo da se cena faktora y udvostruči dok su ostale dve cene ostale iste.
Tada se trošak proizvodnje:
(a) povećao za više od 10%, ali manje od 50%.

(b) povećao za 50%.
(c) udvostručio.
(d) ostao isti.
(e) povećao za više od 50%, ali se nije udvostručio.
20.20 *********************************Tezina 2*********************************Tacno: C
Konkurentna firma ima trofaktornu proizvodnu funkciju f (x; y; z) = (x + y)1/2z1/2. Faktorske cene su
nekada su bile wk = 1; wy = 2; i wz = 3. Pretpostavimo da se cena faktora x i z smanjila na pola dok je cene
y ostala ista. Tada je trošak proizvodnje:
(a) smanjen za više od polovine.

(b) smanjen za jednu trećinu.
(c) smanjen tačno za jednu polovinu.
(d) ostao konstantan.
(e) smanjen za manje od jedne trećine.

153
20.21 ********************************Tezina 0**********************************Tacno: C
Konkurentna firma sa autputom y ima funkciju proizvodnje, y = (2 x1 + x2)1/2 gde su x1 i x2 inputi koji se
koriste u proizvodnji. Firma proizvodi autput minimizirajući troškove. Sa cenama inputa w1 i w2, šta je od
sledećeg istinito?
(a) Firma ima izokvante u obliku slova L.

(b) Firma sigurno koristi jeftiniji input.
(c) Firma sigurno koristi samo input x1 ako je 2w1<w2.
(d) Tehnologija ima rastući prinos na obim.
(e) Više od jednog od gore navedenog je tačno
20.22 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: D
Pretpostavimo da je proizvodna funkcija f (x1; x2) = (min{ x1, 2 x2})0.5. Onda:
(a) postoje konstantni prinosi na obim.

(b) troškovna funkcija je funkcija minimuma
(c) ako je cena x1 dvostruko veća od x2; u proizvodnji se koristi samo x2.
(d) da bi se minimizirao trošak, stvarajući 5 jedinica proizvoda, koristiće se 25 jedinica x1 i nešto x2.
(e) troškovna funkcija je linearna funkcija proizvodnje.
20.23 **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Ako je proizvodna funkcija data f (x1; x2; x3; x4) = min{x1, x2} + min{ x3; x4} a cene inputa (x1; x2; x3; x4) su (2;
1; 5; 3); minimalna cena proizvodnje jedne jedinice proizvoda je najbliža:
(a) 1.
(b) 3.
(c) 4.
(d) 8.
(e) 11.
20.24 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Dve firme, WEW i Wildy Widget proizvode koristeći istu proizvodnu funkciju y = K1/2L1/2 gde je K količina
korišćene radne snage a L je iznos upotrebljenog kapitala. Svaka kompanija može zaposliti radnu snagu
po ceni od 1 USD po jedinici rada i kapitala za 9 USD po jedinici. Svaka kompanija proizvodi 90 jedinica
proizvoda nedeljno. WEW bira svoju kombinacije inputa za proizvodnju na najjeftiniji mogući način. Iako
proizvode istu količinu proizvoda nedeljno kao WEW, Wildy Widgets zahtevaju od svog CEO-a da koristi
dvostruko više radne snage od WEW-a. Koliko su veći ukupni troškovi Wildy Widgets-a nedeljno od
WEW-a?
(a) 135 USD

(b) 270 USD
(c) 275 USD
(d) 67,50 USD
(e) 132 USD

154
20.25 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Dve firme, WEW i Wildy Widget proizvode koristeći istu proizvodnu funkciju y = K1/2L1/2 gde je K količina
korišćene radne snage a L je iznos upotrebljenog kapitala. Svaka kompanija može zaposliti radnu snagu
po ceni od 1 USD po jedinici rada i kapitala za 4 USD po jedinici. Svaka kompanija proizvodi 40 jedinica
proizvoda nedeljno. WEW bira svoju kombinacije inputa za proizvodnju na najjeftiniji mogući način. Iako
proizvode istu količinu proizvoda nedeljno kao WEW, Wildy Widgets zahtevaju od svog CEO-a da koristi
dvostruko više radne snage od WEW-a. Koliko su veći ukupni troškovi Wildy Widgets-a nedeljno od
WEW-a?
(a) 40 USD
(b) 80 USD
(c) 85 USD
(d) 20 USD
(e) 37 USD
20.26 **********************************Tezina 2********************************Tacno: C

Otkrivena je nova legura metala koja ima bakar i cink u fiksnim proporcijama gde svaka jedinica legure
ima 5 jedinica cinka i 5 jedinica bakra. Ako nisu potrebni drugi inputi, ako je cena cinka 3 po jedinici, a
cena bakra 4 po jedinici i ako je ukupna proizvodnja 2.000 jedinica legure, kolika je prosečna cena po
jedinici proizvodnje?
(a) 0,60
(b) 2,40
(c) 35
(d) 38
(e) 42
20.27 **********************************Tezina 2********************************Tacno: C

Otkrivena je nova legura metala koja ima bakar i cink u fiksnim proporcijama gde svaka jedinica legure
ima 2 jedinice cinka i 5 jedinica bakra. Ako nisu potrebni drugi inputi, ako je cena cinka 2 po jedinici, a
cena bakra 5 po jedinici i ako je ukupna proizvodnja 2.000 jedinica legure, kolika je prosečna cena po
jedinici proizvodnje?
(a) 1
(b) 4
(c) 29
(d) 31
(e) 36
20.28 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Proizvodna funkcija je f (L; M) = 2L½M½ gde je L broj jedinica rada a M je broj mašina. Ako se iznosi oba
faktora mogu menjati, i ako su troškovi radne snage 16 USD po jedinici, a trošak upotrebe mašina je 49
USD po mašini, onda su ukupni troškovi proizvodnje 12 jedinica proizvoda:
(a) 336.
(b) 390
(c) 192.
(d) 672.
(e) 168.

155
20.29 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Proizvodna funkcija je f (L; M) = 4L½M½ gde je L broj jedinica rada a M je broj mašina. Ako se iznosi oba
faktora mogu menjati, i ako su troškovi radne snage 25 USD po jedinici, a trošak upotrebe mašina je 16
USD po mašini, onda su ukupni troškovi proizvodnje 16 jedinica proizvoda:
(a) 160.
(b) 328.
(c) 256.
(d) 640.
(e) 80.
20.30 **********************************Tezina 2********************************Tacno: D
Douffelberry sok od jabuke je blago opojan, cenjen zbog olakšavanja razgovora među administratorima
na univerzitetima I ni zbog čega drugog. Bobica se ne transportuje dobro, pa se mora iscediti na farmi
gde se uzgaja. Korpe od bobica se proizvode upotrebom unci semena, S; i časova rada, L; prema
proizvodnoj funkciji B = S 1/2 L ½. . Litra soka, J, je proizveden od korpi bobica I časova rada, prema
proizvodnoj funkciji J = min(B, L). Ako seme košta 9$ po unci, a rad košta 1 dolar po satu, koji je trošak
proizvodnje svakog galona douffelberry soka?
(a) 14
(b) 6
(c) 3
(d) 7
(e) Pošto ne postoje konstantni prinosi na obim, cena po galonu zavisi od broja proizvedenih galona
20.31***********************************Tezina 2*******************************Tacno: D
Douffelberry sok od jabuke je blago opojan, cenjen zbog olakšavanja razgovora među administratorima
na univerzitetima I ni zbog čega drugog. Bobica se ne transportuje dobro, pa se mora iscediti na farmi
gde se uzgaja. Korpe od bobica se proizvode upotrebom unci semena, S; i časova rada, L; prema
proizvodnoj funkciji B = S 1/2 L ½. . Litra soka, J, je proizveden od korpi bobica I časova rada, prema
proizvodnoj funkciji J = min(B, L). Ako seme košta 4$ po unci, a rad košta 4 dolar po satu, koji je trošak
proizvodnje svakog galona douffelberry soka?
(a) 24
(b) 8
(c) 4
(d) 12
(e) Pošto ne postoje stalni prinosi na obim, cena po galonu zavisi od broja proizvedenih galona
20.32 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Nadja ima proizvodnu funkciju 4x1 + x2. Ako su cene faktora 12 za faktor 1 i 2 za faktor 2, koliko će je
koštati da proizvede 60 jedinica proizvodnje?
(a) 3.000
(b) 120
(c) 180
(d) 1,590
(e) 150
156
20.33 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Nadja ima proizvodnu funkciju 3x1 + x2. Ako su cene faktora 3 za faktor 1 i 5 za faktor 2, koliko će je
koštati da proizvede 20 jedinica proizvoda?
(a) 280
(b) 20
(c) 100
(d) 190
(e) 60
20.34 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Proizvodna funkcija je f (L; M) = 4L ½ M ½ gde je L broj jedinica rada a M je broj korišćenih mašina. Ako je
cena rada 36 USD po jedinici, a cena mašine je 64 USD po jedinici, tada će ukupni trošak proizvodnje 6
jedinica proizvoda biti:
(a) 144.
(b) 300.
(c) 216.
(d) 288.
20.35 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Proizvodna funkcija je f (L; M) = 4L ½ M ½ gde je L broj jedinica rada a M je broj korišćenih mašina. Ako je
cena rada 25 USD po jedinici, a cena mašine je 64 USD po jedinici, tada će ukupni trošak proizvodnje 6
jedinica proizvoda biti:
(a) 120.
(b) 267.
(c) 150.
(d) 240.
20.36 **********************************Tezina 2********************************Tacno: E
U kratkom roku, firma koja ima funkciju proizvodnje F (L; M) = 4L ½ M ½ mora koristiti 25 mašina. Ako je
cena rada 10 po jedinici, a cena mašine 4 po jedinici, kratkoročni ukupni trošak proizvodnje 100 jedinica
proizvoda je:
(a) 700.
(b) 400.
(c) 1.000.
(d) 700.
(e) 350.

157
20.37 **********************************Tezina 2********************************Tacno: E
U kratkom roku, firma koja ima funkciju proizvodnje F (L; M) = 4L ½ M ½ mora koristiti 9 mašina. Ako je
cena rada 11 po jedinici, a cena mašine 5 po jedinici, kratkoročni ukupni trošak proizvodnje 132 jedinica
proizvoda je:
(a) 1,056.
(b) 660.
(c) 1,452.
(d) 2,752.
(e) 1,376.
20.38 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Alova proizvodna funkcija za statue jelena f (x1; x2) = (2 x1 + x2) ½ gde je x1 količina plastike a x2 je količina
upotrebljenog drveta. Ako je cena plastike 8 USD po jedinici, a cena drveta je 2 USD po jedinici, tada je
cena proizvodnje 6 jelena:
(a) 72.
(b) 108.
(c) 144.
(d) 12.
(e) 24.
20.39 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Alova proizvodna funkcija za statue jelena f (x1; x2) = (2 x1 + x2) ½ gde je x1 količina plastike a x2 je količina
upotrebljenog drveta. Ako je cena plastike 10 USD po jedinici, a cena drveta je 2 USD po jedinici, tada je
cena proizvodnje 9 jelena:
(a) 162.
(b) 198.
(c) 405.
(d) 18.
(e) 45.
20.40 **********************************Tezina 0********************************Tacno: D
Firma ima proizvodnu funkciju f (x1; x2; x3; x4) =min{ x1; x2} + min{ x3; x4}. Firma se suočava sa
konkurentskim tržištem faktora gde su cene za četiri faktora w1 = 3; w2 = 8; w3 = 3 i w4 = 7. Firma mora
koristiti najmanje 20 jedinica faktora 2. Trošak proizvodnje 100 jedinica na najjeftiniji mogući način je:
(a) 1.500
(b) 600
(c) 1,180
(d) 1,020
(e) 300

158
20.41 **********************************Tezina 0********************************Tacno: D
Firma ima proizvodnu funkciju f (x1; x2; x3; x4) =min{ x1; x2} + min{ x3; x4}. Firma se suočava sa
konkurentskim tržištem faktora gde su cene za četiri faktora w1 = 6; w2 = 8; w3 = 6 i w4 = 3. Firma mora
koristiti najmanje 20 jedinica faktora 2. Trošak proizvodnje 100 jedinica na najjeftiniji mogući način je:
(a) 1.400
(b) 900
(c) 1,160
(d) 1.000
(e) 300
20.42 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Advokatska firma Davida, Čarlija i Hjua specijalizovana je za slučajeva sa povredama u incidentima. Firma
naplaćuje svojim klijentima 25% od dodeljene odštete. Jedini trošak firme je vreme koje provodi mlađi
partner koji radi na slučaju. Mlađim partnerima se plaća 100 dolara na sat. Ako firma tuži za štetu za 250
000 USD i ako su njene šanse da pobedi u slučaju 1 - (1 / 25h); gde je h broj sati provedenih radeći na
slučaju, a zatim da bi se maksimizirao profit, koliko sati treba provesti u radu na slučaju?
(a) 15
(b) 25
(c) 5
(d) 7,50
20.43 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Advokatska firma Davida, Čarlija i Hjua specijalizovana je za slučajeva sa povredama u incidentima. Firma
naplaćuje svojim klijentima 25% od dodeljene odštete. Jedini trošak firme je vreme koje provodi mlađi
partner koji radi na slučaju. Mlađim partnerima se plaća 100 dolara na sat. Ako firma tuži za štetu za 490
000 USD i ako su njene šanse da pobedi u slučaju 1 - (1 / 25h); gde je h broj sati provedenih radeći na
slučaju, a zatim da bi se maksimizirao profit, koliko sati treba provesti u radu na slučaju?
(a) 21
(b) 35
(c) 7
(d) 10.50
20.44 **********************************Tezina 3********************************Tacno: B
Firma sa proizvodnom funkcijom f (x1; x2; x3; x4)= min {x1; x2; x3; x4} se suočava sa cenama inputa w1 = 1;
w2 = 5; w3 = 5 i w4 = 4 za inpute 1,2,3 i 4. Firma mora koristiti najmanje 10 jedinica inputa 2. Najniža cena
po kojoj se može proizvesti 100 jedinica outputa je:
(a) 900.
(b) 540
(c) 1.500
(d) 860
(e) 500

159
20.45 **********************************Tezina 3********************************Tacno: C
Firma sa proizvodnom funkcijom f (x1; x2; x3; x4)= min {x1; x2; x3; x4} se suočava sa cenama inputa w1 = 5;
w2 = 6; w3 = 4 i w4 = 2 za inpute 1,2,3 i 4. Firma mora koristiti najmanje 15 jedinica inputa 2. Najniža cena
po kojoj može proizvesti 100 jedinica outputa je:
(a) 800.
(b) 715
(c) 1.700
(d) 600
(e) 700
20.46 **********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Ako autput proizvodi u skladu sa Q = 4L + 6K; cena K iznosi 12 USD, a cena L je 4 USD, tada je
kombinacija K i L koja ima minimalne troškove, a dovoljna je za proizvodnju 72 jedinice proizvoda:
(a) L = 9 i K = 6.
(b) L = 4 i K = 12.
(c) L = 18 i K = 12.
(d) L = 0 i K = 12.
(e) L = 18 i K = 0.
20.47 **********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Ako se autput proizvodi u skladu sa Q = 4L + 6K; cena K je 12 USD, a cena L je 12 USD, tada je
(a) L = 3 i K = 2.
(b) L = 12 i K = 12.
(c) L = 6 i K = 4.
(d) L = 0 i K = 4.
(e) L = 6 i K = 0.
20.48 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Ako se autput proizvodi u skladu sa Q = 4LK; cena K je 10 USD, a cena L je 10 USD, tada je kombinacija K i
L koja ima minimalne troškove, a dovoljna je za proizvodnju 16 jedinica proizvoda:
(a) L = 4 i K = 1.
(b) L = 2 i K = 2.
(c) L = 1 i K = 1.
(d) L = 8 i K = 8.
(e) L = 1 i K = 4.

160
20.49 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Ako se autput proizvod proizvede u skladu sa Q = 4LK; cena K je 10 USD, a cena L je 40 USD, tada je
(a) L = 16 i K = 1.
(b) L = 2 i K = 8.
(c) L = 2 i K = 2.
(d) L = 32 i K = 32.
(e) L = 1 i K = 16.
20.50 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: C
Ako košta 30 dolara da se namesti i kasnije očisti presa za perece, a skladištenje pereca kosta 1$
nedeljno (po pereci), koliko puta nedeljno treba pokrenuti presu da bi se proizvelo 540 pereca nedeljno,
kako prodaja nebi stajala?
(a) Jednom.
(b) Dva puta.
(c) 3 puta.
(d) 4 puta.
(e) 5 puta.
20.51 **********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Ako košta 10 dolara da se namesti i kasnije očisti presa za perece, a skladištenje pereca kosta 1$
nedeljno, po pereci, koliko puta nedeljno treba pokrenuti presu da bi se proizvelo 500 pereca nedeljno,
kako prodaja nebi stajala?
(a) Jednom.
(b) Dva puta.
(c) 3 puta.
(d) 4 puta.
(e) 5 puta.
20.52 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Političar koji se suočiva sa ponovnim izborima može dobiti glasove prema sledećem procesu:
V = 500 S 0.30 M 0.50
gde je S broj sati držanja govora kampanje, a M je broj poslatih flajera. Ako držanje govora košta 10
dolara na sat, slanje flajera košta 0,50 USD po flajeru, i ako je 8.000 USD dostupno za potrošnju u
kampanji, pod pretpostavkom da političar želi da maksimizira glasove, kako bi trebalo da budžet bude
raspoređen između govora i slanja flajera?
(a) Ne bi trebao da drži govore I 16.000 flajera bi trebalo biti poslato

(b) Treba održati 400 sati govora, i 8.000 flajera bi trebalo biti poslato
(c) Treba održati 300 sati govora, i 10.000 flajera bi trebalo biti poslato
(d) Trebalo bi održati 3.000 sati govora, 5.000 i flajera bi trebalo biti poslato
(e) Treba održati 800 sati govora, i ne slati nijedan flajer

161
20.53 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Političar koji se suočiva sa ponovnim izborima može dobiti glasove prema sledećem procesu:
V = 500 S 0.30 M 0.60 gde je S broj sati držanja govora kampanje, a M je broj poslatih flajera. Ako držanje
govora košta 10 dolara na sat, slanje flajera košta 0,50 USD po flajeru, i ako je 3.000 USD dostupno za
potrošnju u kampanji, pod pretpostavkom da političar želi da maksimizira glasove, kako bi trebalo da
budžet bude raspoređen između govora i slanja flajera?
(a) Ne bi trebao da drži govore I 6.000 flajera bi trebalo biti poslato
(b) Treba održati 150 sati govora, i 3.000 flajera bi trebalo biti poslato
(c) Treba održati 100 sati govora, i 4.000 flajera bi trebalo biti poslato
(d) Trebalo bi održati 1.000 sati govora, 2.000 i flajera bi trebalo biti poslato
(e) Treba održati 300 sati govora, i ne slati nijedan flajer
20.54 ***********************************Tezina1*******************************Tacno: D
Fabrika kamiona Chrisler Belvedere pokušava da minimizira troškove proizvodnje. Tokom jednog
meseca, na proizvodnoj liniji koja radi neprekidno je potrebno 3.200 branika. Ako košta 100 USD da se
podesi presa za izradu branika i 1 USD mesečno za skladištenje proizvedenih branika, koliko puta
mesečno presa za štampanje mora da se pokrene?
(a) Jednom.
(b) Dva puta.
(c) Tri puta.
(d) Četiri puta.
(e) Pet puta.
20.55 **********************************Tezina1*********************************Tacno: B
Fabrika kamiona Chrisler Belvedere pokušava da minimizira troškove proizvodnje. Tokom jednog
meseca, na proizvodnoj liniji koja radi neprekidno je potrebno 1600 branika. Ako košta 200 USD da se
podesi presa za izradu branika i 1 USD mesečno za skladištenje proizvedenih branika, koliko puta
mesečno presa za štampanje mora da se pokrene?
(a) Jednom.
(b) Dva puta.
(c) Tri puta.
(d) Četiri puta.
(e) Pet puta.
20.56 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: A

Lobista u Washingtonu mora da kupi 250 glasova u Predstavničkom domu i u Senatu da bi obezbedio
usvajanje zakona o uklesavanju lika Millarda Fillmorea u planinu Rushmore. Glasovi za Kongres se mogu
skupiti po sledećem procesu: V = CM /100.000 gde je C broj dolara doprinosa sredstava za kampanju, a
M je broj ručaka sa martinijem. Ako ručak sa martinijem košta 64 dolara svaki, kolika je najmanja
potrošnja da bi lobista mogao da obezbedi mesto gospodinu Fillmoreu?
(a) 80.000 $
(b) 390,625 $
(c) 25,000,064 $
(d) 325.000 $
(e) 25.000.000 $

162
20.57 **********************************Tezina1*********************************Tacno: A
Lobista Washingtonu mora da kupi 250 glasova u Predstavničkom domu i u Senatu da bi obezbedio
usvajanje zakona o uklesavanju lika Millarda Fillmorea u planinu Rushmore. Glasovi za Kongres se mogu
skupiti po sledećem procesu: V = CM /100.000 gde je C broj dolara doprinosa sredstava za kampanju, a
M je broj ručaka sa martinijem. Ako ručak sa martinijem košta 16 dolara svaki, kolika je najmanja
potrošnja da bi lobista mogao da obezbedi mesto gospodinu Fillmoreu?
(a) 40.000 dolara

(b) 1,562,500 dolara
(c) 25,000,016 dolara
(d) 85.000 dolara
(e) 25.000.000 dolara
20.58 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Urednici novina Snoozeweek, stalno menjaju udeo fotografija slavnih ličnosti i svakodnevnih vesti, da bi
povećali broj prodatih primeraka. Statistički konsultant je procenio da je prodaja S = 1000C 0.50 N 0.50
(gde je C broj fotografija slavnih, a N je broj centimetara prostora u novinama). Ako urednici mogu
potrošiti samo 12.000 dolara za svako izdanje sa fotografijama slavnih koje koštaju po 1000 dolara i
vestima od 10 dolara po centimetru prostora, šta treba da urade urednici?
(a) Kupe 8 fotografija slavnih i 400 centimetara vesti.

(b) Kupe 6 fotografija slavnih i 600 centimetara vesti.
(c) Kupe 2 fotografije slavnih i 1.000 centimetara vesti.
(d) Kupe 4 fotografije slavnih i 800 centimetara vesti.
(e) Kupe 10 fotografija slavnih i 200 centimetara vesti.
20.59 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Urednici novina Snoozeweek, stalno menjaju udeo fotografija slavnih ličnosti i svakodnevnih vesti, da bi
povećali broj prodatih primeraka. Statistički konsultant je procenio da je prodaja S = 1000C 0.50 N 0.50
(gde je C broj fotografija slavnih, a N je broj centimetara prostora u novinama). Ako urednici mogu
potrošiti samo 12.000 dolara za svako izdanje sa fotografijama slavnih koje koštaju po 1000 dolara i
vestima od 10 dolara po centimetru prostora, šta treba da urade urednici?
(a) Kupe 8 fotografija slavnih i 400 centimetara vesti.

(b) Kupe 6 fotografija slavnih i 600 centimetara vesti.
(c) Kupe 2 fotografije slavnih i 1.000 centimetara vesti.
(d) Kupe 3 fotografije slavnih i 900 centimetara vesti.
(e) Kupe 5 fotografija slavnih i 700 centimetara vesti

163
20.60 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Vincent Smudge, njujorški avangardni umetnik, stvara “živu skulpturu “ laganim i pažljivim slikanjem po
sebi. S sati “žive skulpture "može biti stvoreno prema S = min (L; T/5) gde su L sati rada gospodina
Smudgea, a T su tube vodenih boja. Pošto je g. Smudge je veoma poznati umetnik, njegov rad košta 50
dolara na sat, dok boja košta 40 dolara po tubici. Koristeći fond od 3.000 dolara Nacionalne fondacije za
umetnost, koliko sati „žive skulpture“ može da stvori gospodin Smudge?
(a) 33.33
(b) 51.72
(c) 12
(d) 500
(e) 2.500
20.61 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: C

Vincent Smudge, njujorški avangardni umetnik, stvara “živu skulpturu “ laganim i pažljivim slikanjem po
sebi. S sati “žive skulpture "može biti stvoreno prema S = min (L; T/4) gde su L sati rada gospodina
Smudgea, a T su tube vodenih boja. Pošto je g. Smudge je veoma poznati umetnik, njegov rad košta 200
dolara na sat, dok boja košta 30 dolara po tubici. Koristeći fond od 2.000 dolara Nacionalne fondacije za
umetnost, koliko sati „žive skulpture“ može da stvori gospodin Smudge?
(a) 8.70
(b) 9.64
(c) 6.25
(d) 400
(e) 1.600
20.62 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: A

Koristeći postojeće postrojenje i opremu, mogu se proizvesti figurice upotrebom plastike, gline ili bilo
koje kombinacije ovih materijala. Figurica može da se proizvede na sledeći način F = 3P + 2C gde su P
kilogrami plastike, a C su kilogrami gline. Plastika košta 4 dolara po kilogramu, a glina 3 dolara po
kilogramu. Koji bi bili najniži troškovi proizvodnje 10.000 figurica?
(a) 13,333.33 dolara

(b) 15.000 dolara
(c) 14,166.67 dolara
(d) 3333,33 dolara
(e) 10 000 dolara
20.63 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A

Koristeći postojeće postrojenje i opremu, mogu se proizvesti figurice upotrebom plastike, gline ili bilo
koje kombinacije ovih materijala. Figurica može da se proizvede na sledeći način F = 3P + 2C gde su P
kilogrami plastike, a C su kilogrami gline. Plastika košta 2 dolara po kilogramu, a glina 4 dolara po
kilogramu. Koji bi bili najniži troškovi proizvodnje 10.000 figurica?
(a) 6,666.67 USD

(b) 20 000 USD
(c) 13,333.33 USD
(d) 3333,33 USD
(e) 10 000 USD

164
20.64 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Rocco's Pasta Bar pravi manakote po starom porodičnom receptu M = min (5/4*C; 5P) M; C; i P su
kilogrami manakote, sira i testenine. Ako sir košta 2 dolara po kilogramu, testenina košta 5 dolara po
kilogramu, koliko bi koštala proizvodnja 30 kilograma manakote na najjeftiniji mogući način?
(a) 30.
(b) 48.
(c) 78
(d) 48,75
(e) 3
20.65 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Rocco's Pasta Bar pravi manakote po starom porodičnom receptu M = min (3/2*C; 3P) M; C; i P su
kilogrami manakote, sira i testenine. Ako sir košta 5 dolara po kilogramu, testenina košta 2 dolara po
kilogramu, koliko bi koštala proizvodnja 30 kilograma manakote na najjeftiniji mogući način?
(a) 20.
(b) 100.
(c) 120
(d) 54
(e) 30

165
GLAVA 21: Troškovne krive
( tačno/netačno, 10 pitanja )
1. Kriva prosečnih varijabilnih troškova uvek mora biti u obliku slova U.

NETAČNO
2. Kriva graničnog troška prolazi kroz minimum krive prosečnih fiksnih troškova.
NETAČNO
3. Ukoliko je kriva prosečnog troška u obliku slova U, onda kriva graničnog troška mora da
prolazi kroz krivu prosečnog ukupnog troška u podnožju U.
TAČNO
4. Troškovna funkcija C(y)= 10 + 3y ima granični trošak manji od prosečnog za svaki obim
proizvodnje.
TAČNO
5. Troškovna funkcija C(y)= 100 + 3y2 ima granični trošak manji od prosečnog za svaki
pozitivan obim proizvodnje.
NETAČNO
6. Ukoliko konkurentno preduzeće koristi 2 inputa i ima proizvodnu funkciju F(x1,x2)= x11/2 +
x21/2 onda ima krivu marginalnog troška koja je horizontalna.
NETAČNO
7. Prosečni troškovi se nikad ne povećavaju dok marginalni troškovi opadaju.
NETAČNO
8. Površina ispod krive graničnog troška meri ukupne fiksne troškove.
NETAČNO
9. Ako se granični troškovi povećavaju kako se proizvodnja povećava tada će biti i kriva
prosečnog troška u obliku slova U.
NETAČNO
10. Kriva prosečnog troška će biti u obliku slova U ako kriva graničnih troškova ide prema gore.
NETAČNO

166
GLAVA 21: Troškovne krive ( tačno/netačno, 39 zadataka )
21.1 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: B
Kriva graničnih troškova firme je MC = 8y. Ukupni varijabilni troškovi za proizvodnju 7 jedinica autputa
su:
(a) 112.
(b) 196.
(c) 56.
(d) 196.
(e) 22.
21.2 **********************************Tezina1**********************************Tacno: B
Kriva graničnih troškova firme je MC = 6y. Ukupni varijabilni troškovi za proizvodnju 8 jedinica autputa
su:
(a) 96.
(b) 192.
(c) 64.
(d) 256.
(e) 22.
21.3 ****************************Tezina1 ***************************************Tacno: D

Sledeća veza mora da postoji između krive prosečnog ukupnog troška (ATC) i kriva graničnih troškova
(MC):
(a) ako MC raste, i ATC mora da se povećava.

(b) ako se MC povećava, ATC mora biti veće od MC.
(c) ako se MC povećava, ATC mora biti manje od MC.
(d) ako se ATC povećava, MC mora biti veće od ATC.
(e) ako se ATC povećava, MC mora biti manje od ATC.
21.4 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: C
Koza (domaća životinja) ima funkciju troška c (y) = 5y2 gde je y broj kanti kozjeg sira koje ona napravi
mesečno. Ona se suočava sa konkurentnim tržištem za kozji sir, sa cenom od 100 dolara po kanti. Koliko
kanti treba da proizvede mesečno?
(a) kvadratni koren od 100

(b) 25
(c) 10
(d) kvadratni koren od 20
(e) 5

167
21.5 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: C
Koza ima funkciju troška c (y) = 3y2 gde je y broj kanti kozjeg sira koje napravi mesečno. Ona se suočava
sa konkurentnim tržištem za kozji sir, sa cenom od 42 dolara po kanti. Koliko kanti treba da proizvede
mesečno?
(a) kvadratni koren od 42

(b) 9
(c) 7
(d) kvadratni koren od 14
(e) 3,50
21.6 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: C
Firma ima kratkoročnu funkciju troškova c (y) = 3y + 11 za y> 0 i c (0) = 7. Firmini kvazifiksni troškovi su:
(a) 7.
(b) 11.
(c) 4.
(d) 7,50.
(e) iz ovih podataka nemoguće je odrediti.
21.7 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Firma ima kratkoročnu funkciju troškova c (y) = 3y + 16 za y> 0 i c (0) = 6. Firmini kvazifiksni troškovi su:
(a) 6.
(b) 16.
(c) 10.
(d) 13.
(e) iz ovih podataka nemoguće je odrediti.
21.8 **********************************Tezina 3*********************************Tacno: C
Konkurentna Firma ima kratkoročnu funkciju troškova c (y) = 3y3 – 36y2 + 128y + 35. Firma će proizvesti
pozitivan iznos na kratak rok ako i samo ako je cena veća od:
(a) 10.
(b) 40.
(c) 20.
(d) 23.
(e) 19.
21.9 **********************************Tezina 3*********************************Tacno: C
Konkurentna Firma ima kratkoročnu funkciju troškova c (y) = 2y3 – 16y2 + 96y + 50. Firma će proizvesti
pozitivan iznos na kratak rok ako i samo ako je cena veća od:
(a) 32.
(b) 128.
(c) 64.
(d) 67.
(e) 63
168
21.10 ********************************Tezina 0**********************************Tacno: A
Funkcija proizvodnje konkurentske firme je opisana jednačinom y = 5x11/2 x21/2 . Cene faktora su p1 = 1 i
p2 = 4, a firma može zaposliti onoliko faktora koliko želi po ovim cenama. Granični trošak firme je:
(a) konstantan i jednak 0,80.
(b) konstantan i jednak 3.
(c) rastući
(d) opadajući.
21.11 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A

Funkcija proizvodnje konkurentske firme je opisana jednačinom y = 6x11/2 x21/2 . Cene faktora su p1 = 1 i
p2 = 4, a firma može zaposliti onoliko faktora koliko želi po ovim cenama. Granični trošak firme je:
(a) konstantan i jednak 0,67.
(b) konstantan i jednak 3.
(c) rastuć
(d) opadajući.
21.12 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A

Firma ima funkciju ukupnog kratkoročnog troška c (y) = 9y2 + 441. Na kojoj količini proizvodnje je
kratkoročni prosečni trošak minimiziran?
(a) 7
(b) 3
(c) 49
(d) 0,43
21.13 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A

Firma ima funkciju ukupnog kratkoročnog troška c (y) = 4y2 + 100. Na kojoj količini proizvodnje je
kratkoročni prosečni trošak minimiziran?
(a) 5
(b) 2
(c) 25
(d) 0,40
21.14 *********************************Tezina 2*********************************Tacno: A
Firma ima proizvodnu funkciju Q = X1 ½X2. U kratkom roku mora iskoristiti tačno 20 jedinica faktora 2.
Cena faktora 1 je 60 dolara po jedinici, a cena faktora 2 je 2 dolara po jedinici. Funkcija marginalnih
troškova firme je:
(a) MC (Q) = 6Q/20.

(b) MC (Q) = 40Q-1/2
(c) MC (Q) = 40 + 60Q2
(d) MC (Q) = 2Q
(e) MC (Q) = 20Q -1/2

169
21.15 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Firma ima proizvodnu funkciju Q = X1 ½X2. U kratkom roku mora iskoristiti tačno 10 jedinica faktora 2.
Cena faktora 1 je 40 dolara po jedinici, a cena faktora 2 je 6 dolara po jedinici. Funkcija marginalnih
troškova firme je:
(a) MC (Q) = 8Q/10.

(b) MC (Q) = 60Q-1/2
(c) MC (Q) = 60 + 40Q2
(d) MC (Q) = 6Q
(e) M C (Q) = 10Q -1/2
21.16 **********************************Tezina1*********************************Tacno: A
Ukupni troškovi firme Dent Car su 2s2 + 75s + 100. Ako popravlja 25 automobila, njegovi prosečni
varijabilni troškovi će biti:
(a) 125.
(b) 129.
(c) 175.
(d) 250.
(e) 87,50.
21.17 *********************************Tezina 1*********************************Tacno: A
Ukupni troškovi firme Dent Car su 4s2 + 100s + 60. Ako popravlja 20 automobila, njegovi prosečni
varijabilni troškovi će biti:
(a) 180.
(b) 183.
(c) 260.
(d) 360.
(e) 130.
21.18 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Reks Carr može da plati 10 dolara za lopatu (koja traje godinu dana) i da plati 5 dolara svom bratu
Stivenu da uništi automobile ili bi mogao da kupi nekvalitetnu mašinu za uništavanje automobila koja
košta 200 dolara godišnje i koja uništava automobile po graničnom trošku od 1 USD po automobilu. Ako
je moguće da Reks kupi visokokvalitetnu mašina za uništavanje automobila koja košta 350 dolara
godišnje i ako bi sa ovom mašinom mogao da razbija automobile po ceni od 0,67 dolara po automobilu,
bilo bi mu isplativo da kupi ovu više kvalitetniju ako:
(a) planira da uništi najmanje 450 automobila godišnje.

(b) planira da uništi ne više od 225 automobila godišnje.
(c) planira da uništi najmanje 460 automobila godišnje.
(d) planira da uništi ne više od 450 automobila godišnje
(e) planira da uništi najmanje 225 automobila godišnje.

170
21.19 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Reks Carr može da plati 10 dolara za lopatu (koja traje godinu dana) i da plati 5 dolara svom bratu
Stivenu da uništi automobile ili bi mogao da kupi nekvalitetnu mašinu za uništavanje automobila koja
košta 200 dolara godišnje i koja uništava automobile po graničnom trošku od 1 USD po automobilu. Ako
je moguće da Reks kupi visokokvalitetnu mašina za uništavanje automobila koja košta 450 dolara
godišnje i ako bi sa ovom mašinom mogao da razbija automobile po ceni od 0,67 dolara po automobilu,
bilo bi mu isplativo da kupi ovu više kvalitetniju ako:
(a) planira da uništi najmanje 750 automobila godišnje.

(b) planira da uništi ne više od 375 automobila godišnje.
(c) planira da uništi najmanje 760 automobila godišnje.
(d) planira da uništi ne više od 750 automobila godišnje.
(e) planira da uništi najmanje 375 automobila godišnje.
21.20 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Mari ima varijabilne troškove jednake y2/F gde je y broj buketa koje prodaje mesečno, a F broj
kvadratnih metara prostora u njenoj radnji. Ako je Mari potpisala zakup za prodavnicu od 1.200
kvadratnih metara i ukoliko ne može da otkaže zakup ili da proširi prodavnicu u kratkom roku, a ako je
cena buketa 4 USD po jedinici, koliko buketa mesečno treba da proda u kratkom roku?
(a) 1.200
(b) 600
(c) 2.400
(d) 3.600
(e) 2,640
21.21 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Mari ima varijabilne troškove jednake y2/F gde je y broj buketa koje prodaje mesečno a gde je F broj
kvadratnih metara prostora u njenoj radnji. Ako je Mari potpisala zakup za prodavnicu od 800 kvadratnih
metara i ukoliko ne može da otkaže zakup ili da proširi prodavnicu u kratkom roku, a ako je cena buketa
5 USD po jedinici, koliko buketa mesečno treba da proda u kratkom roku?
(a) 800
(b) 400
(c) 2.000
(d) 3.000
(e) 2.200
21.22 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Touchie ima proizvodnu funkciju 0.1J1/2L3/4 gde je J broj korištenih starih viceva, a L je broj sati rada na
stripovima. Touchie je stao na 900 starih viceva za koje je platio po 4 dolara svaki. Ako je satnica rada na
stripovima 3$, onda je ukupni trošak pravljenja 24 stripa:
(a) 3,648.
(b) 1,824.
(c) 5,472.
(d) 3,672.
(e) 912.
171
21.23 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Touchie ima proizvodnu funkciju 0.1J1/2L3/4 gde je J broj korištenih starih viceva, a L je broj sati rada na
stripovima. Touchie stao na 1600 starih šala za koje je platio po 3 dolara. Ako je satnica rada na
stripovima 4, onda je ukupni trošak pravljenja 108 stripova:
(a) 5,124.
(b) 2,562.
(c) 7,686.
(d) 5.232.
(e) 1,281.
21.24 **********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Funkcija proizvodnje Touchija 0.1J1/2L3/4 gde je J broj viceva, a L je broj sati rada koje on provede
crtajući. Ako Touchie može kombinovati i šale i crtanje, a ako stari vicevi koštaju 4 dolara, a crtanje košta
36 dolara po satu, tada najjeftiniji način izrade stripova zahteva korišćenje šala i rada u odnosu J/L =
(a) 9.
(b) 12.
(c) 3.
(d) 2/3.
(e) 6
21.25 **********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Funkcija proizvodnje Touchija 0.1J1/2L3/4 gde je J broj viceva, a L je broj sati rada koje on provede
crtajući. Ako Touchie može kombinovati I viceve i crtanje, a ako stari vicevi koštaju 1 dolar, a crtanje
košta 6 dolara po satu, tada najjeftiniji način izrade stripova zahteva korišćenje šala i rada u odnosu J/L =
(a) 6.
(b) 8.
(c) 2.
(d) 2/3.
(e) 4.
21.26 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Proizvodna funkcija firme data je y = min{M, L1/2} gde je M broj mašina a L količina radne snage koja se
koristi. Cena rada je 2, a cena mašina je 3 po jedinici. Dugoročna kriva marginalnih troškova firme je:
(a) ravna linija sa nagibom 4.

(b) povijena nagore i postaje horizontalnija kako Q raste.
(c) povijena nagore i postaje strmija kako se Q povećava.
(d) ravna linija sa nagibom 2.
(e) ravna linija sa nagibom 3.

172
21.27 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Proizvodna funkcija firme data je y = min{M, L1/2} gde je M broj mašina a L količina radne snage koja se
koristi. Cena rada je 4, a cena mašina je 2 po jedinici. Dugoročna kriva marginalnih troškova firme je:
(a) ravna linija sa nagibom 8.
(b) povijena nagore i postaje horizontalnija kako Q raste.
(c) povijena nagore i postaje strmija kako se Q povećava.
(d) ravna linija sa nagibom 4.
(e) ravna linija sa nagibom 2.
21.28 **********************************Tezina 0********************************Tacno: D

U industriji stolica sa naslonom (koja je savršeno konkurentna) postoje dve različite tehnologije
proizvodnje. Ove tehnologije pokazuju sledeće funkcije troška:
C1 (Q) = 500 + 260Q – 20Q2 + Q3
C2 (Q) = 1000 + 145Q – 10Q2 + Q3
Zbog strane konkurencije, tržišna cena stolica sa naslonom je pala na 110. U kratkom roku,
(a) Firme koje koriste tehnologiju 1 ostaće u poslovanju, a i firme koje koriste tehnologiju 2 ostaće u
poslovanju.
(b) Firme koje koriste tehnologiju 1 ostaće u poslovanju, a firme koje koriste tehnologiju 2 će se zatvoriti
(c) Firme koje koriste tehnologiju 1 će se zatvoriti, a firme koje koriste tehnologiju 2 ostaće u poslovanju.
(d) Firme koje koriste tehnologiju 1 će se zatvoriti, i firme koje koriste tehnologiju 2 će se zatvoriti.
(e) potrebno je više informacija za donošenje odluke
21.29 **********************************Tezina 0********************************Tacno: D

U industriji stolica sa naslonom (koja je savršeno konkurentna) postoje dve različite tehnologije
proizvodnje. Ove tehnologije pokazuju sledeće funkcije troška:
C1 (Q) = 1500 + 600Q – 40Q2 + Q3
C2 (Q) = 2000 + 205Q – 10Q2 + Q3
Zbog strane konkurencije, tržišna cena stolica sa naslonom je pala na 190. U kratkom roku,
(a) Firme koje koriste tehnologiju 1 ostaće u poslovanju, i firme koje koriste tehnologiju 2 ostaće u
poslovanju.
(e) potrebno je više informacija za donošenje odluke
21.30 **********************************Tezina 0********************************Tacno: D
Firma ima dugoročnu funkciju troškova C (Q) = 7Q2 + 252. Dugoročno će isporučiti pozitivnu količinu
proizvoda, sve dok je cena veća od:
(a) 168
(b) 176
(c) 42
(d) 84
(e) 89

173
21.31 **********************************Tezina 0********************************Tacno:D
Firma ima dugoročnu funkciju troškova C (Q) = 5Q2 + 245. Dugoročno će isporučiti pozitivnu količinu
(a) 140
(b) 148
(c) 35
(d) 70
(e) 75
21.32 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Proizvodnja videorekordera savršeno je konkurentna. Pretpostavimo da trenutno, firme koje proizvode

VCR koriste ili tehnologiju 1 ili tehnologiju 2, čije su troškovne funkcije u nastavku:
TC1 (Q) = 1060 – 60Q + Q2

TC2 (Q) = 220 – 20Q + Q2
Dugoročno, uz pretpostavku da nema novih proizvodnih tehnologija, šta će se dogoditi u ovoj industriji?
poslovanju.
21.33 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Proizvodnja videorekordera savršeno je konkurentna. Pretpostavimo da trenutno, firme koje proizvode

VCR koriste ili tehnologiju 1 ili tehnologiju 2, čije su troškovne funkcije u nastavku:
TC1 (Q) = 1060 – 60Q + Q2

TC2 (Q) = 560 – 40Q + Q2
Dugoročno, uz pretpostavku da nema novih proizvodnih tehnologija, šta će se dogoditi u ovoj industriji?
poslovanju.

174
21.34 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Posao uklanjanja snega u Minnesoti je konkurentna industrija. Svi operateri za uklanjanje snega imaju
funkciju troškova C = Q2 + 25; gde je Q broj očišćenih puteva. Zahtev za uklanjanje snega u gradu je dat
prema Qd = 120 - P. Ravnotežni broj firmi na dugi rok u ovoj industriji je
(a) 11
(b) 22
(c) 14
(d) 120
(e) 23
21.35 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Posao uklanjanja snega u Minnesoti je konkurentna industrija. Svi operateri za uklanjanje snega imaju
funkciju troškova C = Q2 + 16; gde je Q broj očišćenih puteva. Zahtev za uklanjanje snega u gradu je dat
prema Qd = 120 - P. Ravnotežni broj firmi na dugi rok u ovoj industriji je
(a) 14
(b) 28
(c) 22
(d) 120
(e) 29
21.36 **********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Za Floransov restoran se procenjuje da su ukupni troškovi obezbeđenja Q obroka mesečno jednaki

TC = 4000 + 4Q. Ako Florence naplaćuje 10 USD po obroku, koji je ravnotežni nivo proizvodnje?
(a) 1.000 obroka

(b) 400 obroka
(c) 285,71 obroka
(d) 1333,33 obroka
(e) 666,67 mea
21.37 **********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Za Floransov restoran se procenjuje da su ukupni troškovi obezbeđenja Q obroka mesečno jednaki

TC = 5000 + 3Q. Ako Florence naplaćuje 10 USD po obroku, koji je ravnotežni nivo proizvodnje?
(a) 1.666,67 obroka

(b) 500 obroka
(c) 384,62 obroka
(d) 1.428,57 obroka
(e) 714,29 obroka

175
21.38 **********************************Tezina 0********************************Tacno: D
Ako farma ima ukupan trošak proizvodnje hektara soje po jednačini TC = 3Q2 + 20Q + 60; granični
troškovi proizvodnje desetog hektara soje su:
(a) 60 USD.
(b) 20 USD.
(c) 50 USD.
(d) 80 USD.
(e) 110 USD.
21.39 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: D
Ako farma ima ukupan trošak proizvodnje hektara soje po jednačini TC = 3Q2 + 5Q + 70; granični troškovi
proizvodnje desetog hektara soje su:
(a) 70 USD.
(b) 5 USD.
(c) 35 USD.
(d) 65 USD.
(e) 95 USD.

176
GLAVA 22: Ponuda preduzeća
1. Preduzeće u konkurentnoj privrednoj grani uzima u obzir to da se susreće sa tražnjom koja
ima znatan negativan nagib.
NETAČNO
2. U savršenoj konkurentnoj privrednoj grani funkcija tražnje za ukupnim autputom privredne
grane mora biti opadajuća.
TAČNO
3. Jednakost cene i marginalnog troška je dovoljan uslov za maksimizaciju profita.
NETAČNO
4. Ukoliko firma koja se suočava sa konkurentnim tržištem i za inpute i za autput, ima
dugoročnu ponudu koja je predstavljena Q = 3p, tada ona ne može imati konstantne prinose
na obim.
TAČNO
5. Preduzeće sa funkcijom troškova C(y)=20 y2 + 500, ima krivu troškova koja je u obliku
latiničnog slova U.
TAČNO
6. Mr. O. Carr ima funkciju troškova C(y)= y2 + 144, ako je autput (Y) pozitivan i C(0) = 0, ako
je cena autputa. Mr. O. Carr maksimizira profit kada je autput 0.
NETAČNO
7. Mr. O. Carr ima funkciju troškova C(y)= y2 + 36, ako je autput (Y) pozitivan i C(0) = 0, ako
je cena autputa 18. Mr. O. Carr maksimizira profit kada je autput 0.
NETAČNO
8. Preduzeće proizvodi jedan autput koristeći jedan input sa proizvodnom funkcijom F(x)= 2x1/3
gde je X količina inputa. Funkcija troškova za ovo preduzeće je proporcionalna ceni inputa
puta kubni iznos autputa.
TAČNO
9. Konkurentno preduzeće ima konstantnu krivu graničnih troškova koja pokazuje da sa
povećanjem proizvodnje njegova kriva graničnog troška prvo raste zatim opada, zatim
ponovo raste. Ako želi da maksimizira profit preduzeće nikad ne treba da proizvede pozitivni
autput gde je cena jednaka graničnom trošku i granični trošak opada sa povećanjem autputa.
TAČNO
10. Dve kompanije imaju istu tehnologiju i moraju da plate jednaku platu za rad. One imaju
identične fabrike ali prvo preduzeće je platilo veću cenu za svoju fabriku. Ako oba preduzeća
maksimiziraju profit i ako imaju rastuće granične troškove, tada bismo očekivali da će prvo
preduzeće imati veći autput od drugog.
NETAČNO
11. Površina ispod graničnog troška meri ukupne varijabilne troškove.
TAČNO
12. Profit se nikad ne povećava sa povećanjem autputa.
TAČNO
13. Promena proizvođačevog viška kada se tržišna cena promeni sa p1 na p2 je polovina površine
ulevo od krive graničnih troškova između p1 i p2.
NETAČNO

177
GLAVA 22: Ponuda preduzeća (23 zadatka)
22.1 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: D
Firma koja maksimizira profit i dalje posluje iako gubi novac. Prodaje svoj proizvod po ceni od 100 USD.
Iz ovih činjenica zaključujemo:
(a) prosečni ukupni trošak je manji od 100 USD.
(b) prosečni fiksni troškovi su manji od 100 USD.
(c) granični troškovi su rastući.
(d) prosečni varijabilni troškovi su manji od 100 USD.
(e) granični troškovi su opadajući
22.2 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: C
Mlekara koja maksimizira profit trenutno proizvodi 10.000 litara mleka dnevno. Vlada razmatra dve
alternativne politike. Jedna je dati farmi paušalnu subvenciju od 500 USD mesečno. Druga politika je dati
farmi subvenciju od 0,05 USD po litru proizvodenog mleka.
(a) Obe vrste subvencija povećaće proizvodnju mlekare

(b) Nijedna subvencija neće uticati na proizvodnju, jer je proizvodnja determinisana maksimizacijom
profita.
(c) Proizvodnja će se povećati ako se usvoji subvencija po jedinici, a neće ako se usvoji paušalna
subvencija
(d) Koja subvencija ima veći efekat zavisi od toga da li su fiksni troškovi veći od varijabilnih troškova.
(e) Proizvodnja će se povećati bilo kojom vrstom subvencije ako i samo ako se ne smanjuju prinosi na
obim
22.3 ***********************************Tezina1*********************************Tacno: C
Marge proizvodi plastično posuđe za pse koristeći proces koji zahteva samo rad i plastiku kao inpute i
ima konstantan prinos na obim. Sa postupkom koji trenutno koristi radnik može proizvesti 30 posudica
za pse na sat. Satnica iznosi 9 USD na sat. Plastika po tanjiru košta $ 0.10. Ona nema drugih troškova
osim rada i plastike. Marge se suočava sa savršeno konkurentnim tržištem plastičnih posuda za pse, i
ona odlučuje da maksimizira profit kada proizvodi 300 posuda na sat. Koja je tržišna cena posuda za pse?
(a) $ 0.21
(b) $ 0.32
(c) $ 0.40
(d) $ 0.27
(e) $ 0.28

178
22.4. **********************************Tezina 3*********************************Tacno: E
Konkurentna firma koristi dva varijabilna faktora za proizvodnju svog proizvoda, sa proizvodnom
funkcijom q = min{x1 , x2 }. Cena faktora 1 je 2, a faktora 2 je 5. Zbog nedostatka magacinskog prostora,
kompanija ne može da koristi više od 22 jedinice x1. Firma mora platiti fiksne troškove u iznosu od 88 ako
proizvede bilo koji pozitivan iznos, ali ne mora da plati ovaj trošak ako ne proizvodi uopšte. Koja je
najniža cena koja bi naterala firmu da proizvede pozitivan iznos?
(a) 24
(b) 21
(c) 13
(d) 7
(e) 11
22.5 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: E
Konkurentna firma koristi dva varijabilna faktora za proizvodnju svog proizvoda, sa proizvodnom
funkcijom q = min{x1 , x2 }. Cena faktora 1 je 5, a faktora 2 je 1. Zbog nedostatka magacinskog prostora,
kompanija ne može da koristi više od 18 jedinice x1. Firma mora platiti fiksne troškove u iznosu od 72 ako
proizvede bilo koji pozitivan iznos, ali ne mora da plati ovaj trošak ako ne proizvodi uopšte. Koja je
najniža cena koja bi naterala firmu da proizvede pozitivan iznos?
(a) 22
(b) 19
(c) 15
(d) 6
(e) 10
22.6 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: A
Konkurentna firma ima jednu fabriku sa funkcijom troškova c (y) = 4y2 + 89 i proizvodi 28 jedinica kako bi
se maksimizirali profiti. Iako se cena proizvodnje ne menja, firma odlučuje da izgradi drugu fabriku sa
funkcijom troškova c (y) = 8y2 + 39. Da biste maksimizirala profit, koliko jedinica treba proizvesti u drugoj
fabrici?
(a) 14
(b) 21
(c) 9
(d) 13
22.7 *******************************Tezina 2************************************Tacno: B
Konkurentna firma bira nivo autputa koji bi u kratkom roku maksimizirao svoj profit. Šta od sledećeg nije
nužno tačno? (Pretpostavimo da granični troškovi nisu konstantni a jesu dobro definisani na svim
nivoima proizvodnje.)
(a) Granični trošak je bar toliko velik koliko i prosečni varijabilni trošak.
(b) Ukupni prihodi su najmanje onoliki kolikI su i ukupni troškovi.
(c) Cena je najmanje onlika koliki su i prosečni varijabilni troškovi.
(d) Cena je jednaka marginalnim troškovima.
(e) Kriva marginalnih troškova je rastuća.
179
22.8 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: D
Konkurentska, kapitalistička Firma proizvodi delove Berlinskog zida obmotane u ukrasni papir, koristeći
standardne marksističke inpute, K i L. Proizvodna funkcija je y = (K + L) ½ gde je y broj proizvedenih
delova. Zanemarite upotrebu samog zida. Cena kapitala, K; je r; a cena rada, L; je w. Koja od sledećih
tvrdnji je istina?
(a) Bez obzira na w i r; minimalizacija troškova zahteva da je K = L.

(b) Tehnologija ima sve veći povrat na obim.
(c) ako je r> w; onda je L = 0.
(d) ako je r> w; onda je K = 0.
22.9 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: A
Konkurentna firma ima funkciju ukupnih dugoročnih troškova c (y) = 3y2 + 243 za y> 0 i c (0) = 0. Njena
dugoročna funkcija snabdevanja je opisana na sledeći način:
(a) y = p/6 ako je p> 54; y = 0 ako je p <54.

(b) y = p/3 ako je p> 52; y = 0 ako je p <52.
(c) y = p/3 ako je p> 57; y = 0 ako je p <63.
(d) y = p/6 ako je p> 57; y = 0 ako je p <57.
(e) y = p/3 ako je p> 59; y = 0 ako je p <49.
22.10 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Konkurentna firma ima funkciju ukupnih dugoročnih troškova c (y) = 5y2 + 1280 za y> 0 i c (0) = 0. Njena
dugoročna funkcija snabdevanja je opisana na sledeći način:
(a) y = p/10 ako je p> 160; y = 0 ako je p <160.

(b) y = p/5 ako je p> 158; y = 0 ako je p <158.
(c) y = p/5 ako je p> 163; y = 0 ako je p <175.
(d) y = p/10 ako je p> 163; y = 0 ako je p <163.
(e) y = p/5 ako je p> 165; y = 0 ako je p <155.
22.11 *********************************Tezina 2*********************************Tacno: A
Konkurentna firma koristi dva inputa i ima funkciju proizvodnje f (x1 , x2) = 22x10.25x20.25 .Firma može
kupiti onoliko inputa koliko želi po faktorskim cenama w1 = w2 = 1. Trošak proizvodnje y jedinica autputa
za ove firme je:
(a) 2 (y/22)2
(b) 22 (x1 + x2)y
(c) (x1 + x2)/22.
(d) y/44.
(e) y2/44.

180
22.12 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Konkurentna firma koristi dva inputa i ima funkciju proizvodnje f (x1 , x2) = 19x10.25x20.25 . Firma može
kupiti onoliko inputa koliko želi po faktorskim cenama w1 = w2 = 1. Trošak proizvodnje y jedinica autputa
za ove firme je:
(a) 2 (y/19)2
(b) 19 (x1 + x2) y.
(c) (x1 + x2)/19.
(d) y/38.
(e) y2/ 38.
22.13 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Proizvodna funkcija firme je f (x1 + x2) = (min {x1 , 5x2})1/2. Ako je cena faktora 1 w1 = 4 po jedinici, a cena
faktora 2 je w2 = 15 po jedinici, tada je njena funkcija ponude data jednačinom S (p) =
(a) p /14.
(b) p (max { w1 , 5 w2 }).
(c) p (min { w1 , 5 w2 }).
(d) 7p.
(e) p min { 4p , 75p}
22.14 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Proizvodna funkcija firme je f (x1 + x2) = (min{x1 , 4x2})1/2. Ako je cena faktora 1 w1 = 2 po jedinici, a cena
faktora 2 je w2 = 8 po jedinici, tada je njena funkcija ponude data jednačinom S (p) =
(a) p/8.
(b) p (max { w1 , 4 w2 }).
(c) p (min { w1 , 4 w2 }).
(d) 4p.
(e) pmin {2p , 32p}
22.15 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Pretpostavimo da je ukupni dugoročni trošak popravke automobila u Dent Carr-u c(s) = 3s2 + 27, na
nedeljnom nivou. Ako je cena koju dobija za popravku automobila 30, onda dugoročno, koliko će
automobila nedeljno popravljati po ceni koja maksimizira profit?
(a) 5.
(b) 0.
(c) 10.
(d) 7,50.
(e) 15.

181
22.16 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Pretpostavimo da je dugoročni ukupni trošak popravke automobile u Dent Carr-u c(s) = 4s2 + 16,
nedeljno. Ako je cena koju dobija za popravak automobila 48, onda dugoročno, koliko će automobila
nedeljno popravljati po ceni koja maksimizira profit?
(a) 6.
(b) 0.
(c) 12.
(d) 9.
(e) 18.
22.17 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A

Firma ima proizvodnu funkciju f (x1 + x2) = (min{x1 , 4x2})1/2. Ako je cena faktora 1 w1 = 6, a cena faktora 2
je w2 = 12 tada je njena funkcija ponude data jednačinom:
(a) S (p) = p/18.
(b) S (p) = p (max { w1 , 4 w2 })2
(c) S (p) = p (min { w1 , 4 w2 })2
(d) S (p) = 9p.
(e) S (p) = min {6p; 48p).
22.18 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A

Firma ima proizvodnu funkciju f (x1 + x2) = (min{x1 , 4x2})1/2. Ako je cena faktora 1 w1 = 3, a cena faktora 2
je w2 = 12 tada je njena funkcija ponude data jednačinom:
(a) S (p) = p/12.
(b) S (p) = p (max { w1 , 4 w2 })2
(c) S (p) = p (min { w1 , 4 w2 })2
(d) S (p) = 6p.
(e) S (p) = min {3p; 48p).
22.19 **********************************Tezina 0********************************Tacno: D

Firma ima funkciju dugoročnih troškova C (q) = 7q2 + 112. Dugoročno će nuditi pozitivnu količinu
(a) 112
(b) 120
(c) 28
(d) 56
(e) 61
22.20 **********************************Tezina 0********************************Tacno: D

Firma ima funkciju dugoročnih troškova C (q) = 4q2 + 4. Dugoročno će nuditi pozitivnu količinu proizvoda,
sve dok je cena veća od:
(a) 16
(b) 24
(c) 4
(d) 8
(e) 13

182
22.21 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: D
Konkurentna firma proizvodi autput u skladu sa proizvodnom funkcijom y = min (x3 , 1000). Neka je p
cena proizvoda i neka je cena inputa x jednaka 1. Maksimizirajuća količina proizvoda za ovu firmu je:
(a) 1000 ako je p> 1 i 0 u suprotnom.

(b) 10 za sve cene
(c) 1000 za sve cene
(d) 0 ako je p < 1/100 i 1000, ako je suprotno
22.22 **********************************Tezina 0********************************Tacno: D
Konkurentna firma proizvodi autput u skladu sa proizvodnom funkcijom y = min (x2 , 1000). Neka je w
cena faktora x; i neka je cena proizvoda 1. Tražnja za x kada je cena x jednaka w data je funkcijom:
(a) 10, kada je w <1 i 100 kada je W > 1

(b) 100 za sve vrednosti w.
(c) 10 za sve vrednosti w.
(d) 0 ako je w > 10 i 10 u suprotnom.
22.23 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Konkurentna firma proizvodi autput u skladu sa proizvodnom funkcijom y = min (x1/2 , 10). Neka je w
cena faktora x; i neka je cena proizvoda 1. Tražnja za x kada je cena x jednaka w data je funkcijom:
(a) x = min (w½ , 10)

(b) x = mak (w ½/2 , 100).
(c) x = min (1/4w2 , 100).
(d) x = 10 + x2/2.

183
GLAVA 23: Ponuda grane
1. Kratkoročna tržišna kriva ponude se dobija horizontalnim sabiranjem svih kratkoročnih krivi
ponude pojedinačnih preduzeća u industriji.
TAČNO
2. Moguće je imati industriju u kojoj sve firme imaju nulti ekonomski profit u dugoročnoj
ravnoteži.
TAČNO
3. Mogućnost da više preduzeća u dugom roku uđe na tržište čini dugoročnu tržišnu krivu ponude
cenovno elastičnijom od kratkoročne tržišne krive ponude.
TAČNO
4. Na konkurentnom tržištu, ako su i ponuda i tražnja linearne, tada će po jedinici poreza od 10$
proizvesti tačno isti čist gubitak kao i subvencija od 10$ po jedinici.
TAČNO
5. Ukoliko u grani u kojoj vlada savršena konkurencija postoji konstantna ekonomija obima,
dugoročna kriva ponude u toj grani je horizontalna.
TAČNO
6. Ako neka firma ima proizvodnu funkciju F (x, y) = x 3/4y 3/4, gde su x i y jedina dva inputa u
proizvodnji dobra, tada ta firma ne može biti konkurentna na duži rok.
TAČNO
7. Tržište za dobrom je u ravnoteži kada država neočekivano uvede količinski porez od 2$ po

jedinici autputa. U kratkom roku, cena će porasti za 2$ po jedinici, da bi preduzeća povratila
izgubljene prihode i nastavili sa proizvodnjom.
NETAČNO

184
GLAVA 23: Ponuda grane ( 29 zadataka )
23.1 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: C
U Minesoti, na severnoj delu kukuruznog pojasa, sezona vegetacije je kratka a zemlja je loša. Prinosi
kukuruza su mali ako se ne koristi mnogo skupih đubriva. U Illinoisu, zemlja je plodna i vegetaciona
sezona je 20 dana duža. Za bilo koju potrošnju po jutru, prinosi kukuruza su daleko veći nego u Minesoti.
Poljoprivrednici koji uzgajaju kukuruz na oba mesta maksimiziraju profit. Zaključujemo da:
(a) granični troškovi su veći u Minesoti nego u Ilinoisu
(b) upotrebljava se više đubriva po jutru u Minesoti nego u Ilinoisu.
(c) granični troškovi su na oba mesta isti
(d) više đubriva se po jutru koristi u Ilinoisu nego u Minesoti
(e) više od jednog od gore navedenog je tačno
23.2 **********************************Tezina 3*********************************Tacno: E
Konkurentna industrija ima 10.000 identičnih firmi. Za svaki obrt u industriji dugoročni trošak
proizvodnje y jedinica proizvoda je c (y) = $ 100 + y2 ako je y> 0 i c (0) = 0. Vlada nameće paušalni porez u
iznosu od 300 USD za svaki obrt u industriji. Preduzeća mogu da izbegnu ovaj porez samo ako zatvore
firmu. Postoji besplatan ulazak i izlazak u ovu industriju. Na duži rok:
(a) broj firmi ostaje konstantan i cena proizvoda raste za 30 USD.
(b) broj firmi se duplira, a cena proizvoda se udvostručuje.
(c) broj firmi je prepolovljen, a cena proizvoda udvostručena.
(d) broj firmi ostaje konstantan i cena proizvoda raste za manje od 30 USD.
23.3 *********************************Tezina 2**********************************Tacno: B
Industrija bicikala sastoji se od 100 firmi sa dugoročnom krivom troškova c (y) = 2 + (y2 /2) i 80 firmi sa
dugoročnom krivom troškova c (y) = y2 /6. Nijedna nova firma ne može ući u industriju. Kako izgleda
dugoročna kriva ponude industrije po cenama većim od 2?
(a) y = 360p
(b) y = 340p
(c) y = 170p
(d) y = 240p
(e) y = 375p
23.4. **********************************Tezina 2*********************************Tacno: B
Industrija bicikala sastoji se od 100 firmi sa dugoročnom krivom troškova c (y) = 2 + (y2 /2) i 160 firmi sa
dugoročnom krivom troškova c (y) = y2 /10. Nijedna nova firma ne može ući u industriju. Kolika je
dugoročna kriva ponude industrije po cenama većim od 2?
(a) y = 920p
(b) y = 900p
(c) y = 450p
(d) y = 800p
(e) y = 935p

185
23.5 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Dve firme čine celu industriju kućica za pse. Jedna ima dugoročnu krivu troškova 3 + 4 (y2 /3), a druga
ima dugoročnu krivu troškova od 10 + (y2/10). Ako nema novih firmi na tržištu, po kojoj od sledećih cena
će tačno jedna firma poslovati?
(a) 1
(b) 3
(c) 5
(d) 7
23.6 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: B

Na malom ostrvu, papaje se mogu prodavati samo na pijaci u centru ostrva. Iako papaje koštaju samo 1
dolar za uzgajanje, one se na tržištu mogu prodati za 3 dolara. Ali troškovi prevoza su 0.1 dolara po
pređenom kilometaru za prevoz svake papaje na tržište. Ako na jutru zemlje raste 200 papaja, kolika je
zakupnina za jutro zemlje udaljeno 4 kilometra od tržišta?
(a) 302
(b) 320
(c) 240
(d) 262
23.7 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: A

Na tropskom ostrvu živi 100 potencijalnih graditelja brodića, imenovani brojevima od 1 do 100. Svaki
može da napravi do 12 brodića godišnje, ali svako ko se upusti u posao izgradnje brodića mora da plati
fiksne troškove u iznosu od 11. Granični troškovi su različiti od osobe do osobe. Y označava broj brodića
koji se grade godišnje, graditelj brodića 1 ima funkciju ukupnih troškova c (y) = 11 + y. Graditelj brodića 2
ima funkciju ukupnih troškova c (y) = 11 + 2y i, generalno, za svaki i; od 1 do 100, graditelj brodića i ima
funkciju troškova c (y) = 11 + iy. Ako je cena brodića 40, koliko brodova će se graditi godišnje?
(a) 468
(b) 348
(c) 174
(d) 702
(e) Bilo koji broj između 480 i 492 je moguć
23.8 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: A

Na tropskom ostrvu živi 100 potencijalnih graditelja brodića, imenovani brojevima od 1 do 100. Svaki
može da napravi do 12 brodića godišnje, ali svako ko se upusti u posao izgradnje brodića mora da plati
fiksne troškove u iznosu od 11. Granični troškovi su različiti od osobe do osobe. Y označava broj brodića
koji se grade godišnje, graditelj brodića 1 ima funkciju ukupnih troškova c (y) = 11 + y. Graditelj brodića 2
ima funkciju ukupnih troškova c (y) = 11 + 2y i, generalno, za svaki i; od 1 do 100, graditelj brodića i ima
funkciju troškova c (y) = 11 + iy. Ako je cena brodića 20, koliko brodova će se graditi godišnje?
(a) 228
(b) 108
(c) 54
(d) 342
(e) Bilo koji broj između 240 i 252 je moguć.

186
23.9 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: B
Razmotrite konkurentnu industriju sa nekoliko firmi od kojih sve imaju istu funkciju troškova, c (y) = y2 +
4 za y> 0 i c (0) = 0. Kriva potražnje za ovu industriju je D (p) = 50 - p gde je p cena. Ravnotežni broj firmi
u dugom roku u ovoj industriji je:
(a) 4.
(b) 23.
(c) 25.
(d) 46.
(e) 2
23.10 *********************************Tezina 1*********************************Tacno: C
Brend X jedna je od mnogih firmi u konkurentskoj industriji gde svaka firma ima konstantan granični
trošak od 2 dolara po jedinici proizvoda. Ako marginalni trošak za Brand X poraste na 4 dolara po jedinici
i granični troškovi svih ostalih firmi u industriji ostaju konstantne, za koliko je cena u industriji porasla?
(a) 2
(b) 1
(c) 0
(d) 2/n gde je n broj firmi u industriji
23.11 **********************************Tezina 3********************************Tacno: B
Firma koristi jedan input za proizvodnju svog proizvoda, koji se prodaje na konkurentnom tržištu. Firma
dobija količinske popuste na kupovinu svog inputa. Ako kupi x jedinica inputa, cena koja mora da se plati
po jedinici inputa je (36/x) +5. Ako ne kupuje input, firma ne mora ništa da plaća. Firmina proizvodna
funkcija je f (x) = 13x – x2. Ako je cena proizoda 1, količina inputa koja maksimizira profit je:
(a) 4.
(b) 0.
(c) 8.
(d) 6.
23.12 **********************************Tezina 3********************************Tacno: B

Firma koristi jedan input za proizvodnju svog proizvoda, koj se prodaje na konkurentnom tržištu. Firma
dobija količinske popuste na kupovinu svog inputa. Ako kupi x jedinica inputa, cena koja mora da se plati
po jedinici inputa je (441/x) + 3. Ako ne kupuje input, firma ne mora da plati ništa. Firmina proizvodna
funkcija je f (x) = 15x – x2. Ako je cena proizoda 1, količina inputa koja maksimizira profit je:
(a) 6.
(b) 0.
(c) 12.
(d) 9.

187
23.13 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Chirimollas raste samo na ostrvu Socorro, na obali Meksika. Potrebno im je jako malo zemlje, pa se
praktično može uzgajati neograničena količina po ceni od 4 USD po jedinici. Kad su izvezene u SAD,
polovina Chirimollas koje su isporučene su istrulele, te su bačene u okean. Troškovi slanja su 1 USD za
svaku jedinicu koja se stavi na brod. Funkcija tražnje za Chirimollas u Sjedinjenim Državama date su
jednačinom q = 10000 - 20p2. Ako se Chirimollas prodaju na konkurentskom tržištu, broj jedinica koje se
prodaju u Sjedinjenim Državama biće:
(a) 8000.
(b) 9500.
(c) 9680.
(d) 9190.
(e) 9000
23.14 **********************************Tezina 2********************************Tacno: C

Industrija ima 1000 firmi, a svaka ima funkciju proizvodnje f (x1 + x2) = x11/2x21/2 . Cena faktora 1 je 1, a
cena faktora 2 je 1. Dugoročno su oba faktora varijabilna, ali kratkoročno, svaka firma mora da koristi
100 jedinica faktora 2. Dugoročna kriva ponude industrije:
(a) je povijena na gore sa nultom ponudom ako je cena manja od 10.
(b) je povijena na dole za manje od 10 proizvoda
(c) je horizontalna sa nultom ponudom za cene niže od 2 i sa beskonačnom ponudom za cene veće od 2.
(d) je vodoravna sa nultom ponudom za cene niže od 10 i sa beskonačnom ponudom za cene veće od 10.
(e) je povijena na gore sa nultom isporukom ako je cena manja od 20.
23.15 *********************************Tezina 3*********************************Tacno: C

Pretpostavimo da sve firme u datoj industriji imaju istu krivu ponude Si (p) = 2p kada je p veće od ili
jednako $2, a Si (p) = 0 kada je p manji od 2$. Pretpostavimo da je tržišna tražnja je data sa D (p) = 12 - p.
Ako firme nastavljaju da ulaze u industriju sve dok mogu da ostvare neki profit, ravnotežna cena će onda
biti najbliža:
(a) 5 USD.
(b) 4 USD.
(c) 2,40 USD.
(d) 2 USD.
(e) 1,75 USD
23.16 **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
U odsustvu uplitanja vlade, konstatni granični troškovi su u iznosu od 6 dolara po unci za uzgoj
marihuane i isporučivanje kupcima. Pretpostavimo da državne vlasti oduzmu pošiljke kad god ih
pronađu i preprodaju marihuanu koju zaplene na otvorenom tržištu. Verovatnoća da je zaplenjena bilo
koja pošiljka marihuane je 0,20. Ako je pošiljka zaplenjena, nema druge kazne osim gubitka oduzete
marihuane. Učinak vladine akcije je:
(a) da cene ostave nepromenjene.

(b) povećati ravnotežnu cenu za 1,50.
(c) sniziti ravnotežnu cenu za 0,75.
(d) povećati ravnotežnu cenu za 3
(e) povećati ravnotežnu cenu za 1,20

188
23.17 **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
U odsustvu uplitanja vlade, konstatni granični troškovi su u iznosu od 7 dolara po unci za uzgoj
marihuane i isporučivanje kupcima. Pretpostavimo da državne vlasti oduzmu pošiljke kad god ih
pronađu i preprodaju marihuanu koju zaplene na otvorenom tržištu. Verovatnoća da je zaplenjena bilo
koja pošiljka marihuane je 0,10. Ako je pošiljka zaplenjena, nema druge kazne osim gubitka oduzete
marihuane. Učinak vladine akcije je:
(a) da cene ostave nepromenjene.
(b) povećati ravnotežnu cenu za 0,78.
(c) sniziti ravnotežnu cenu za 0,39.
(d) povećati ravnotežnu cenu za 1,56
(e) povećati ravnotežnu cenu za 0,70
23.18 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A

Troškovi hvatanja kakaadua i njegovog transporta u SAD iznose oko 40 dolara po ptici. Kakadui se
sedatiraju i krijumčare u kofere do Sjedinjenih Država. Polovina švercovanih kakadua umire u tranzitu.
Svaki švercovani kakadu ima 10% šanse da će biti otkriven, u kom slučaju je krijumčar kažnjen. Ako je
kazna za svakog švercovanog kakadua povećana na 900 dolara, tada će ravnotežna cena kakadua u SAD
biti:
(a) 288.89.
(b) 130.
(c) 85.
(d) 67.
(e) 200.
23.19 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A

Troškovi hvatanja kakadua i njegovog transporta u SAD iznose oko 40 dolara po ptici. Kakadui se
drogiraju i krijumčare u kofere do Sjedinjenih Država. Polovina švercovanih kakadua umire u tranzitu.
Svaki švercovani kakadu ima 10% šanse da će biti otkriven, u kom slučaju je krijumčar kažnjen. Ako je
kazna za svakog švercovanog kakadua povećana na 1.400 dolara, tada će ravnotežna cena kakadua u
SAD biti:
(a) 400.
(b) 180.
(c) 110.
(d) 82.
(e) 311.11
23.20 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A

U odsustvu uplitanja vlade, konstantni granični troškovi su u iznosu od 5 dolara po unci za uzgoj
marihuane i isporuku kupcima. Ako je verovatnoća da bilo koja pošiljka marihuane bude zaplenjena
0,10, i ako je kazna 50 dolara po unci, tada je ravnotežna cena marihuane po unci:
(a) 11.11.
(b) 10.
(c) 55.
(d) 4,50.
(e) 5.50.

189
23.21 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
U odsustvu uplitanja vlade, konstantni granični troškovi su u iznosu od 5 dolara po unci za uzgoj
marihuane i isporuku kupcima. Ako je verovatnoća da bilo koja pošiljka marihuane bude zaplenjena
0,30, i ako je kazna 15 dolara po unci, tada je ravnotežna cena marihuane po unci:
(a) 13.57.
(b) 9.50.
(c) 20.
(d) 3,50.
(e) 6.50.
23.22 **********************************Tezina 0********************************Tacno: D

U određenoj industriji, kriva ponude bilo koje firme Si (p) = p/ 2. Ako firma proizvodi 3 jedinice autputa,
koliki su ukupni varijabilni troškovi?
(a) 18 USD
(b) 7 USD
(c) 13,50 USD
(d) 9 USD
(e) Nemamo dovoljno informacija da bismo odredili ukupni varijabilni troškovi
23.23 **********************************Tezina 0********************************Tacno: D

U određenoj industriji, kriva ponude bilo koje firme Si (p) = p/ 2. Ako firma proizvodi 6 jedinice autputa,
koliki su ukupni varijabilni troškovi?
(a) 72 USD
(b) $ 34
(c) 54 USD
(d) 36 USD
(e) Nemamo dovoljno informacija da bismo odredili ukupni varijabilni troškovi
23.24 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A

U industriji posluje 100 firmi. Ove firme imaju identične proizvodne funkcije. Kratkoročno, svaka firma
ima fiksne troškove od $ 400. Postoje dva varijabilna faktora u kratkom roku i autput je dat jednačinom
y = (min (x1 + 4x2)) 1/2. Cena faktora 1 je 4 USD po jedinici, a cena faktora 2 je 2 USD po jedinici. Na kratak
rok, krivu ponude industrije daje:
(a) Q = 100p/9
(b) Q = 100p/8
(c) Q = 600p ½
(d) deo linije Q = 50 (min (4; 8)) za koji je pQ> 400/Q.
23.25 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A

U industriji posluje 100 firmi. Ove firme imaju identične proizvodne funkcije. Kratkoročno, svaka firma
ima fiksne troškove od 200$. Postoje dva varijabilna faktora u kratkom roku i autput je dat jednačinom
y = (min (x1 + 4x2)) 1/2. Cena faktora 1 je 5 USD po jedinici, a cena faktora 2 je 3 USD po jedinici. Na kratak
rok, krivu ponude industrije daje:
(a) Q = 100p/11.50
(b) Q = 100p/10
(c) Q = 633.33p ½
(d) deo linije Q = 50 (min (5; 12)) za koji je pQ> 200/Q.
190
23.26 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Industrija sira u Visconsinu, je konkurentna industrija. Svi proizvođači sira imaju funkciju troškova
C = Q2 + 9; dok je tražnja za sirom u gradu data funkcijom Qd = 120 - P. Ravnotežni broj firmi u ovoj
industriji je
(a) 19
(b) 38
(c) 34
(d) 120
(e) 39
23.27 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B

Industrija sira u Visconsinu, je konkurentna industrija. Svi proizvođači sira imaju funkciju troškova
C = Q2 + 16; dok je tražnja za sirom u gradu data funkcijom Qd = 120 - P. Ravnotežni broj firmi u ovoj
industriji je
(a) 14
(b) 28
(c) 22
(d) 120
(e) 29
23.28 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C

U Viomingu, goveda se mogu proizvesti po sledećem postupku: C = (G/10) + (P/30) gde je C broj goveda,
G su plastovi sena, a P su hektari pašnjaka. Ako seno košta 5 dolara po plastu sena, a pašnjak košta 4
dolara po jutru, koliko stoke može proizvesti Rancher Roi ako mu je budžet 9.000 dolara?
(a) 1800
(b) 225
(c) 180
(d) 75
(e) 900
23.29 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: C

U Viomingu, goveda se mogu proizvesti po sledećem postupku: C = (G/10) + (P/40) gde je C broj goveda,
G su plastovi sena, a P su hektari pašnjaka. Ako seno košta 2 dolara po plastu, a pašnjak košta 3 dolara
po jutru, koliko stoke može proizvesti Rancher Roi ako mu je budžet 9.000 dolara?
(a) 3.000
(b) 180
(c) 450
(d) 75
(e) 900

191
GLAVA 24: Monopol
1. S obzirom da monopolista naplaćuje cenu koja je viša od marginalnog troška, on proizvodi

neefikasnu količinu autputa.
TAČNO
2. Ako je kamatna stopa 10%, monopolista će izabrati cenu koja je za bar10% viša od
marginalnog troška.
NETAČNO
3. Do prirodnog monopola dolazi kada preduzeće stekne vlasništvo nad celom količinom nekog
prirodnog resursa, te je u mogućnosti da isključi druge prodavce.
NETAČNO
4. S obzirom da monopolista stvara profit iznad normalne stope prinosa na investicije, investitor
će verovatno dobiti veću stopu prinosa na berzanskom tržištu ukoliko investira više u
monopolsko nego u savršeno konkurentno tržište.
NETAČNO
5. Ukoliko išta proizvodi, monopolista koji maksimira profit sa određenim iznosom fiksnog
troška i nultim varijabilnim troškovima će odrediti cenu i autput kako bi maksimirao prihode.
TAČNO
6. Za monopolistu koji se suočava sa opadajućom krivom tražnje, marginalni prihodi su manji
od cene za bilo koju pozitivnu ponuđenu količinu.
TAČNO
7. Monopolista sa konstantnim marginalnim troškovima suočava se sa krivom tražnje sa
konstantnom elastičnošću i ne praktikuje cenovnu diskriminaciju. Ako vlada nametne porez
od 1$ po jedinici prodaje robe monopoliste, monopolista će povećati cenu više od 1$ po
jedinici.
TAČNO
8. Monopolista će uvek izjednačavati marginalne prihode i marginalne troškove kako bi
maksimirao profit.
TAČNO

192
GLAVA 24: Monopol (67 zadataka)
24.1 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Monopolista se suočava sa inverznom funkcijom tražnje opisanom jednačinom p = 32 – 5q, gde je q

autput. Monopolista nema fiksne troškove i njegov marginalni trošak je 7 na svim nivoima proizvodnje.
Šta od sledećeg izražava profit monopoliste kao funkciju njegovog autputa?
(a) 32 - 5q -7
(b) 32 – 10q
(c) 25q – 5q2
(d) 32q – 5q2 – 7
24.2 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: C
Monopolista se suočava sa inverznom funkcijom tražnje opisanom jednačinom p = 29 – 2q gde je q

autput. Monopolista nema fiksne troškove i njegov marginalni trošak je 6 na svim nivoima proizvodnje.
Šta od sledećeg izražava profit monopoliste kao funkciju njegovog autputa?
(a) 29 – 2q – 6
(b) 29 – 4q
(c) 23q – 2q2
(d) 29q – 2q2 – 6
24.3 **********************************Tezina 1*********************************Tacno: E
Monopolista se suočava sa inverznom funkcijom tražnje p = 192 – 4q. Na kom nivou proizvodnje je
maksimiziran ukupni prihod?
(a) 36
(b) 34
(c) 12
(d) 48
(e) 24
24.4 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: E
Monopolista se suočava sa inverznom funkcijom tražnje p = 288 – 6q. Na kom nivou proizvodnje je
maksimiziran ukupni prihod?
(a) 36
(b) 34
(c) 12
(d) 48
(e) 24
193
24.5 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Potražnja za proizvodom monopoliste iznosi 7000 podeljeno sa kvadratom cene u dolarima, koju
naplaćuje po jedinici. Firma ima konstantne marginalne troškove jednake 1 dolar po jedinici. Da bi
maksimalno iskoristio svoje troškove, trebalo bi da naplati cenu:
(a) 1.
(b) 2.
(c) 3.
(d) 1.5.
(e) 2.5.
24.6 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: A
Monopolista koji maksimizira profit suočava se sa krivom tražnje, q = 100 - 3p. Proizvodi se uz
konstantne marginalne troškove od 20 USD po jedinici. Za monopolistu se uvodi porez na količinu u
iznosu od 10 USD po jedinici proizvoda. Cena proizvoda monopolista:
(a) povećava se za 5 USD.

(b) povećava se za 10 USD.
(c) povećava se za 20 USD.
(d) raste za 12 USD.
(e) ostaje konstanta
24.7 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: C
Potražnja za proizvodom monopoliste iznosi 10.000 podeljeno sa kvadratom cene koju on naplaćuje.
Monopolista proizvodi uz konstantne marginalne troškove od 5 dolara. Ako vlada nametne porez na
promet od 10 USD po jedinici autputa monopoliste, cena proizvoda monopoliste će porasti za:
(a) 5 USD.
(b) 10 USD.
(c) 20 USD.
(d) 12 USD.
24.8 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Tražnja za proizvodom monopoliste je 2000/(p + 1)2 gde je p cena koju naplaćuje. Kada je cena 3,
elastičnost tražnje za proizvodima monopolista je:
(a) -1.
(b) -2.50.
(c) -1.50.
(d) -2.
(e) -1.

194
24.9 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: C
Potražnja za proizvodom monopoliste je 4000 /(p + 5)2 gde je p cena koju naplaćuje. Po ceni 9,
elastičnost tražnje za proizvodom monopoliste je:
(a) -1.
(b) -2.29.
(c) -1.29.
(d) -1.79
(e) -0.79
24.10 **********************************Tezina 3********************************Tacno: D

Tražnja za proizvodom monopoliste je 3000/(p + 1)2 gde je p cena proizvoda. On ima konstantne
marginalne troškove jednake 5 USD po jedinici. Koliku će cenu naplatiti da bi maksimizirao svoj profit?
(a) 15
(b) 6
(c) 14
(d) 11
(e) 5
24.11 **********************************Tezina 3********************************Tacno: D

Tražnja za proizvodom monopoliste je 6000/(p + 3)2 gde je p cena proizvoda. On ima konstantne
marginalne troškove jednake 5 USD po jedinici. Koliku će cenu naplatiti da bi maksimizirao svoj profit?
(a) 20
(b) 8
(c) 17
(d) 13
(e) 5
24.12 **********************************Tezina 2********************************Tacno: D
Monopolista se suočava sa konstantnim marginalnim troškovima od 1 USD po jedinici. Ako je po ceni

koju naplaćuje, cenovna elastičnost tražnje za proizvodom monopoliste - 0.5 onda:
(a) cena koju naplaćuje mora biti 2.

(b) cena koju naplaćuje mora biti veća od 2.
(c) cena koju naplaćuje mora biti manja od 2.
(d) monopolista ne može biti maksimizirati profit.
(e) mora da monopolista koristi diskriminaciju cena
24.13 **********************************Tezina 1********************************Tacno: E
Monopolista koji maksimizira profit postavlja:
(a) cenu koja je jednaka prosečnim troškovima.

(b) cenu koja je jednaka marginalnim troškovima.
(c) cenu koja je jednaka graničnim troškovima uvećanoj za procenjeni udeo režijskih troškova.
(d) cenu koja je jednaka marginalnom prihodu.
(e) marginalni prihod jednak marginalnim troškovima.
195
24.14 *********************************Tezina 2*********************************Tacno: C
Monopolista ima opadajuće prosečne troškove s povećanjem proizvodnje. Ako monopolista odredi cenu
jednaku prosečnom trošku, onda će:
(a) proizvesti previše proizvoda sa stanovišta efikasnosti.

(b) izgubiti novac.
(c) stvarati premalo proizvoda sa stanovišta efikasnosti.
(d) da maksimizira svoj profit
(e) biti suočen sa prekomernom tražnjom.
24.15 **********************************Tezina 1********************************Tacno: D
Monopolista koji maksimizira profit suočen je sa povijenom krivom tražnje koja ima konstantu
elastičnost - 4. Firma smatra da je optimalno da svoj proizvod naplaćuje po ceni od 60. Koji je marginalni
trošak na tom nivou proizvodnje?
(a) 23.50
(b) 136
(c) 120
(d) 45
(e) 6
24.16 **********************************Tezina1********************************Tacno: D
Monopolista koji maksimizira profit suočen je sa povijenom krivom tražnje koja ima konstantu
elastičnost - 2. Firma smatra da je optimalno da svoj proizvod naplaćuje po ceni od 60. Koji je marginalni
trošak na tom nivou proizvodnje?
(a) 16
(b) 91
(c) 120
(d) 30
(e) 60
24.17 **********************************Tezina 2********************************Tacno: D
Monopolista ima konstantne marginalne troškove od 1 USD po jedinici. Tražnja za njegovim proizvodima
je 1000/p ako je p manje ili jednako 50. Potražnja je 0 ako je p > 50. Na kom nivou proizvodnje
monopolista maksimizira profit?
(a) 5
(b) 10
(c) 15
(d) 20
(e) 25

196
24.18 **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Kriva tražnje za proizvodom određene industrije je linearna, q= A - Bp. Postoje konstantni marginalni
troškovi C. Za sve vrednosti A, B; i C tako da je A> 0; B> 0; i 0 < C <A/B:
(a) ako je industrija monopolizovana, cene će biti tačno dvostruko veće nego što bi bile da je industrija
konkurentna.
(b) ako je industrija konkurentna, proizvodnja će biti tačno dvostruko veća nego što bi bila da je u pitanju
industrija monopola
(c) ako je industrija monopolizovana, cene će biti više nego dvostruko veće nego što bi bile da je
industrija konkurentna.
(d) ako je industrija monopolizovana, proizvodnja će biti više nego dvostruko veća nego što bi bila da je
industrija konkurentna.
24.19 **********************************Tezina 3********************************Tacno: B

Monopolista dobija subvenciju od vlade za svaku proizvedenu jedinicu. Ima konstantne marginalne
troškove i subvencija koju dobija po jedinici proizvodnje je veća od njegovih marginalnih troškova
proizvodnje. Ali, da bi dobio subvenciju na jedinicu proizvodnje, neko te proizvode mora da konzumira.
Iz ovih činjenica možemo zaključiti da:
(a) platiće potrošačima da konzumiraju njegov proizvod.
(b) ako prodaje po pozitivnoj ceni, potražnja mora biti neelastična po toj ceni.
(c) prodavaće se po ceni po kojoj je potražnja elastična.
(d) raspodeliće proizvod
24.20 **********************************Tezina 2********************************Tacno: C

Monopolista se suočava sa krivom tražnje q = 110 - p/2 gde je q broj prodatih jedinica a p je cena u
dolarima. Ima kvazifiksne troškove, C; i konstantne marginalne troškove od 20 USD po jedinici autputa.
Stoga su njegovi ukupni troškovi C + 20q ako je q> 0 i 0 ako je q = 0. Koja je najveća vrednost C po kojoj
bi bio voljan da proizvede pozitivnu količinu proizvoda?
(a) 20 USD
(b) 4.000 dolara
(c) 5000 USD
(d) 7.500 dolara
(e) 6,00 USD
24.21 *********************************Tezina 2*********************************Tacno: C
Monopolista se suočava sa krivom tražnje q = 115 - p/2 gde je q broj prodatih jedinica a p je cena u
dolarima. Ima kvazifiksne troškove, C; i konstantne marginalne troškove od 30 USD po jedinici autputa.
Stoga su njegovi ukupni troškovi C + 30q ako je q> 0 i 0 ako je q = 0. Koja je najveća vrednost C po kojoj
bi bio voljan da proizvede pozitivnu količinu proizvoda?
(a) 30 USD
(b) 4.000 USD
(c) 5000 USD
(d) 7.500 USD
(e) 6.000 USD

197
24.22 **********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Prirodni monopolista ima funkciju ukupnih troškova c (q) = 350 + 20q, gde je q njegov autput. Inverzna
funkcija tražnje za proizvodom monopoliste je p = 100 – 2q. Vladine uredbe zahtevaju da ova firma
proizvede pozitivan iznos i da postavi cenu jednaku prosečnoj ceni. Da bi se pridržavala ovih zahteva:
(a) ovo je nemoguće.

(b) Firma mora da proizvede 40 jedinica.
(c) Firma može proizvesti ili 5 jedinica ili 35 jedinica.
(d) Firma mora naplatiti 70.
(e) Firma mora da proizvede 20 jedinica
24.23 **********************************Tezina 2********************************Tacno: D
Monopolista ima funkciju ukupnih troškova, c (q) = 1300 + 7q. Inverzna funkcija tražnje je 110 – 2q; gde
se cene i troškovi mere u dolarima. Ako firma po zakonu mora da zadovoljava tražnju tamo gde je cena
jednaka marginalnim troškovima:
(a) Profit firme će biti jednak 0

(b) Firma će izgubiti 650 USD.
(c) Firma će imati pozitivan profit, ali ne onoliko profita koliko bi imala ako bi imala mogućnost izbora
cene.
(d) Firma će izgubiti 1.300 USD
(e) Firma će izgubiti 780 USD
24.24 *********************************Tezina 2*********************************Tacno: D
Monopolista ima funkciju ukupnih troškova, c (q) = 850 + 4q. Inverzna funkcija tražnje je 190 – 5q; gde se
cene i troškovi mere u dolarima. Ako firma po zakonu mora da zadovoljava tražnju tamo gde je cena
jednaka marginalnim troškovima:
(a) Profit firme će biti jednak 0.

(b) Firma će izgubiti 425 USD.
(c) Firma će imati pozitivan profit, ali ne onoliko profita koliko bi imala ako bi imala mogućnost izbora
cene.
(d) Firma će izgubiti 850 USD
(e) Firma će izgubiti 5 USD
24.25 ***********************************Tezina 2*******************************Tacno: B
Monopolista uživa monopol imajući pravo da prodaje automobile na određenom ostrvu. Uvozi
automobile iz inostranstva po ceni od 10.000 dolara pojedinačno i prodaje ih po ceni koja maksimizira
profit. Jednog dana ostrvska vlada anektira susedno ostrvo i proširuje mu monopolistička prava
monopola na ovo ostrvo. Ljudi na pripojenom ostrvu imaju isti ukus i primanja, a broj ljudi se ne razlikuje
značajno.
(a) Monopolista udvostručuje svoju cenu, a prodaja ostaje konstantna.

(b) Monopolista održava svoju cenu konstantnom i prodaje duplo.
(c) Monopolista podiže svoju cenu, ali ne mora da je udvostruči.
(d) Profit monopolista biće više nego udvostručen.

198
24.26 **********************************Tezina 3********************************Tacno: D
Avio-kompanija ima ekskluzivna prava sletanja na lokalnom aerodromu. Avio-kompanija ima jedan let
dnevno za Njujork avionom koji ima kapacitet sedenja 100. Trošak leta dnevno je 4.000 $ + 10q, gde je q
broj putnika. Broj tražnih letova za Njujork je q = 165 – 0.5p. Ako aviokompanija maksimizira svoje
profite, razlika između marginalnog troška za dodatnog putnika i iznos koji je granični putnik spreman da
plati je:
(a) 10 USD.
(b) 100 USD.
(c) 140 USD.
(d) 160 USD.
24.27 *********************************Tezina 2*********************************Tacno: D
Monopol ima krivu potražnje q = 10.000 - 100p. Njegova funkcija ukupnih troškova je c(q) = 1000 + 10q.
Vlada planira da uvede porez monopola po stopi od 50%. Ako to učini:
(a) monopol će povećati svoju cenu za 50%.

(b) monopol će povećati svoju cenu za više od 50%.
(c) monopol će povratiti neki, ali ne i sav porez koji plaća zbog poveća cene
(d) monopol neće promeniti svoju cenu ili količinu koju prodaje.
24.28 **********************************Tezina 2********************************Tacno: E
Monopolista se suočava sa opadajućom krivom tražnje i ima fiksne troškove tako velike da kada
maksimizira profit sa pozitivnom količinom autputa, zarađuje tačno nula profita. Na ovoj pozitivnoj,
maksimizirajućoj količini, mora važiti sledeće:
(a) prinosi na obim se smanjuju.

(b) tražnja je cenovno neelastična.
(c) marginalni prihod je veći od marginalnih troškova.
(d) cena je jednaka graničnim troškovima.
(e) prosečni ukupni trošak je veći od marginalnih troškova
24.29 **********************************Tezina 2********************************Tacno: D
Softverska firma je razvila novi i bolji program za računanje. Program je zaštićen autorskim pravima, tako
da firma može biti monopolista za ovaj proizvod. Funkcija tražnje za računanje je q = 50.000 - 100p. Svaki
pojedinačni potrošač će želeti samo jedan primerak. Granični troškovi izrade i distribucije drugog
primerka i njegove dokumentacije su samo 10 USD po kopiji. Ako kompanija prodaje ovaj softver po
maksimizirajućoj monopolskoj ceni, broj potrošača koji softver ne bi kupovali po monopolskoj ceni, ali bi
bili voljni da plate barem po ceni marginalnog troška je:
(a) 50.000.
(b) 12.000.
(c) 14.000.
(d) 25.000.

199
24.30 ********************************Tezina 3**********************************Tacno: D
Gradsko veće Frostbite-a, Ontario odlučuje da li da graditi klizalište na otvoreno koje bi koštalo milion
dolara, a trajalo bi samo jednu sezonu. Operativni troškovi bi bili nula. Godišnje propusnice prodavale bi
se svima koji žele da koriste klizalište. Ako je p cena propusnice u dolarima, traženi broj bi bio
q = 1200- 0.6p. Veće vas je zamolio da ih posavetujete o izgradnji klizališta, i treba im saopštiti da:
(a) prihodi neće pokriti troškove izgradnje ni po jednoj ceni karte. Ne postoji način da se poveća ukupni
potrošač višak izgradnjom klizališta.
(b) ako je klizalište izgrađeno i cena postavljena na maksimalan nivo, grad profitira, ali potrošači će biti
gore nego bez klizališta
(c) ako je klizalište izgrađeno i cena postavljena na maksimalan nivo, grad profitira, ali potrošači će biti
gore nego bez klizališta
(d) ne postoji cena po kojoj prihodi od ulaznica i dalje pokrivaju troškove, već ukupni višak potrošača sa
klizališta prelazi troškove.
24.31 **********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Monopolista proizvodi u tački gde je cenovna elastičnost tražnje -0.7 a marginalni trošak je 2. Ako ste
angažovani da savetujete ovog monopolistu o tome kako da povećate svoj profit, vi biste shvatili da je
način da se poveća profit:
(a) povećati proizvodnju.

(b) sniziti cenu.
(c) smanjiti proizvodnju.
(d) proizvesti nivo proizvodnje tamo gde su marginalni troškovi jednaki ceni.
(e) povećati svoje reklamne napore
24.32 **********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Kompanija Hard Times Concrete je monopolista na tržištu betona. Koristi dva inputa, cement i šljunak
koje kupuje na konkurentnim tržištima. Proizvodna funkcija kompanije je q = c 1/2g 1/2 gde je q njen
proizvod, c je količina cementa koju koristi, a g je količina šljunka koje koristi. Ako cena cementa poraste,
tražnja za cementum:
(a) opada a tražnja za šljunkom raste.

(b) opada a tražnja za šljunkom opada.
(c) opada a njegova tražnja za šljunkom može da se poveća, smanji ili ostane ista, zavisno od funkcije
tražnje za betonom
(d) može da poraste, smanji ili da se ne menja na osnovu toga da li je elastična potražnja cementa
manja, jednaka ili veća od -1.
(e) može da poraste ili da se smanji, ali mora se kretati u suprotnom smeru od tražnje za šljunkom

200
24.33 **********************************Tezina 1********************************Tacno: B
Na tržištu sa inverznom krivom tražnje P = 10 - Q; Brend X je monopolista bez fiksnih troškova i sa

marginalnim troškovima 2. Ako marginalni trošak poraste na 4, za koliko će porasti cena Brenda X?
(a) 2
(b) 1
(c) 3
(d) Nema promene, firma već naplaćuje monopolsku cenu.
24.34 **********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Charlie može raditi onoliko sati koliko želi u lokalnom restoranu brze hrane, sa satnicom od 4 dolara.
Charlie takođe radi kao standup komičar. Pošto Charlie živi u tihom i mirnom gradu, on je jedini gradski
komičar i ima lokalni monopol za standup komediju. Potražnja za standup-om komedijom je Q = 40 - P,
gde je Q broj sati komedije izvedenih sedmično, a P je cena koja se naplaćuje po komediji po satu. Kada
Charlie maksimizira svoju korisnost, on provodi najmanje jedan sat nedeljno radeći u restoranu i on ima
bar jedan sat slobodnog vremena. Njegova korisnost zavisi samo od prihoda i slobodnog vremena. Koliko
sati sedmično će držati standup?
(a) 36
(b) 40
(c) 18
(d) 20
(e) Ne možemo znati ako ne znamo njegovu funkciju korisnosti
24.35 **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Izvesni monopolista ima pozitivne marginalne troškove proizvodnje. Uprkos toj činjenici monopolista
odlučuje da proizvede količinu proizvoda koja povećava ukupne prihode. Pretpostavite da kriva
marginalnog prihoda ovog monopolista uvek ima negativan nagib. Onda monopolista:
(a) minimizira svoje profite.

(b) proizvodi istu količuinu koju bi proizvodio kad bi maksimizirao profite.
(c) proizvodi manje nego što bi proizvodio kad bi maksimizirao profite.
(d) proizvodi više nego što bi proizvodio kad bi maksimizirao profite
(e) proizvodi gde je marginalni prihod strogo manji od 1.
24.36 *********************************Tezina 2*********************************Tacno: D
Kriva tražnje s kojom se monopolista suočava je D (p) = 100/p ako je p 20 ili manje i D (p) = 0 ako je
p> 20. Monopolista ima konstantne marginalne troškove od 1 USD po proizvedenoj jedinici. Šta je
profitno maksimizirajuća količina proizvodnje za ovog monopolistu?
(a) 4
(b) 3
(c) 2
(d) 5
(e) Ne može se utvrditi.

201
24.37 **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Industrija ima dve firme, lidera i sledbenika. Kriva tražnje za industrijskim proizvodom se daje funkcijom
p = 320 – 4q, gde je q ukupna industrijska proizvodnja. Svaka firma ima nula marginalnih troškova. Lider
bira prvu količinu, znajući da će ga sledbenik posmatrati i izabrati njegovu količinu da maksimizira profit
s obzirom na količinu koju proizvodi lider. Lider će izabrati količinu:
(a) 26.67.
(b) 40.
(c) 20.
(d) 80.
24.38 **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Industrija ima dve firme, lidera i sledbenika. Kriva tražnje za industrijskim proizvodima se daje funkcijom
p = 80 – 2q; gde je q ukupna industrijska proizvodnja. Svaka firma ima nula marginalnih troškova. Lider
bira prvu količinu, znajući da će ga sledbenik posmatrati i izaberiti njegovu količinu da maksimizira profit
s obzirom na količinu koju proizvodi lider. Lider će izabrati količinu:
(a) 13.33.
(b) 20.
(c) 10.
(d) 40.
24.39 **********************************Tezina1*********************************Tacno: A
Monopolista se suočava sa konstantnim marginalnim troškovima od 1 USD po jedinici i nema fiksne

troškove. Ako je cenovna elastičnost potražnje za ovim proizvodom konstantna i jednaka -3; onda:
(a) da bi maksimizirao profit, trebalo bi da naplati po ceni od 1,50.

(b) da bi maksimizirao profit, on treba da naplati po ceni od 3.
(c) da bi maksimizirao profit, trebalo bi da naplati cenu od 1,33.
(d) ne ostvaruje profit
24.40 *********************************Tezina 1*********************************Tacno: A
Monopolista se suočava sa konstantnim marginalnim troškovima od 1 USD po jedinici i nema fiksne

troškove. Ako je cenovna elastičnost tražnje za ovim proizvodom konstantna i jednaka -5; onda:
(a) da bi maksimizirao profit, trebalo bi da naplati po ceni od 1,25.

(b) da bi maksimizirao profit, trebalo bi da naplati po ceni od 5.
(c) da bi maksimizirao profit, trebalo bi da naplati po ceni od 1,20.
(d) ne ostvaruje profit.

202
24.41 ***********************************Tezina 2*******************************Tacno: C
Monopolista koji maksimizira profit ima raspored troškova, c (y) = 10y. Potražnja za njegovim
proizvodom je data funkcijom y = 800/p3, gde je p cena proizvoda. Pretpostavimo da vlada pokušava da
ga navede da poveća svoju proizvodnju tako što će mu dati subvenciju od 18 dolara za svaku prodatu
jedinicu. Davajući mu subvenciju navelo bi ga da:
(a) smanji cenu za 9 dolara.

(b) smanji cenu za 18 dolara.
(c) smanji cenu za 27 dolara.
(d) smanji cenu za 45 dolara.
(e) ostavi cenu nepromenjenu
24.42 **********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Monopolista koji maksimizira profit ima raspored troškova, c (y) = 30y. Potražnja za njegovim
proizvodom je data funkcijom y = 700/p2, gde je p cena proizvoda. Pretpostavimo da vlada pokušava da
ga navede da poveća svoju proizvodnju tako što će mu dati subvenciju od 8 dolara za svaku prodatu
jedinicu. Davanje subvencije bi ga navelo da:
(a) smanji cenu za 4 dolara.

(b) smanji cenu za 8 dolara.
(c) smanji cenu za 16 dolara.
(d) smanji cenu za 24 dolara.
(e) ostavi cenu nepromenjenu.
24.43 *********************************Tezina 2*********************************Tacno: B
Monopolista koji maksimizira profit suočava se sa tražnjom q = 1000- 20p gde je p cena proizvoda u
dolarima. Ima konstantne marginalne troškove od 20 dolara po jedinici proizvoda. U želji da ga
podstakne da poveća svoju proizvodnju, vlada pristaje da mu da subvenciju u iznosu od 10 dolara za
svaku jedinicu koju proizvede. Kao odgovor na subvenciju, on će:
(a) povećati cenu i smanjiti svoju proizvodnju.

(b) smanjiti cenu za 5 USD po jedinici.
(c) da smanji cenu za 10 USD po jedinici.
(d) da smanji cenu za više od 10 USD po jedinici, ali za manje od 16 USD po jedinici.
(e) smanjiti cenu za više od 16 dolara po jedinici
24.44. **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Firma je otkrila novu vrstu kolača koji ne goji , a koji ne stvara osećaj zavisnosti, i zove se zvifl. Ne deluje
baš ukusno, ali nekima se to sviđa i može se proizvesti od starih novina sa nultim marginalnim
troškovima. Pre nego što se bilo koji zvifl proizvede, firma će morati da napravi fiksne troškove u iznosu
od $ F. Tražnja za zvifl kolačima data je jednačinom q = 20 - p. Firma ima patent na zvifl kolač, tako da
može imati monopol na ovom tržištu.
(a) Firma će proizvesti zvifl samo ako je F manji ili jednak 100.
(b) Firma neće proizvoditi zvifl ako je F > 20.
(c) Firma će proizvesti 20 jedinica zvifl kolača.
(d) Firma će proizvesti 15 jedinica zvifl kolača.
203
24.45. *********************************Tezina 2*********************************Tacno: A
Firma je otkrila novu vrstu kolača koji ne goji , a koji ne stvara osećaj zavisnosti, i zove se zvifl. Ne deluje
baš ukusno, ali nekima se to sviđa i može se proizvesti od starih novina sa nultim marginalnim
troškovima. Pre nego što se bilo koji zvifl proizvede, firma će morati da napravi fiksne troškove u iznosu
od $ F. Tražnja za zvifl kolačima data je jednačinom q = 22 - p. Firma ima patent na zvifl kolač, tako da
može imati monopol na ovom tržištu.
(a) Firma će proizvesti zvifl samo ako je F manji ili jednako 121.
(b) Firma neće proizvesti zvifl ako je F > 22.
(c) Firma će proizvesti 22 jedinice zvifl kolača.
(d) Firma će proizvesti 16,50 jedinica zvifl kolača.
24.46. ********************************Tezina 3**********************************Tacno: B
Firma je otkrila novi napitak Slops. Ne deluje ukusno, ali stvara ljudima potrebu za muzikom Lorensa
Velka i šale profesora Johnsona. Neki ljudi su voljni da plate za ovaj efekat, pa je tražnja za Slopsom data
jednačinom q = 18 - p. Slops može biti napravljen uz nula marginalnih troškova. Ali pre nego što se bilo
koji Slops može proizvesti, firma mora da napravi fiksne troškove od 86. Budući da pronalazač ima
patent na Slops piće, on može biti monopolista u ovoj novoj industriji.
(a) Firma će proizvesti 9 jedinica Slops-a.

(b) Paretovo poboljšanje moglo bi se postići ako vlada isplati firmi subvenciju od 91 i insistira na tome da
cena pića bude nula.
(c) Sa stanovišta društvene efikasnosti, najbolje je da se ne pravi Slops.
(d) Firma će proizvesti 18 jedinica Slops-a.
24.47. **********************************Tezina 3********************************Tacno: B
Firma je otkrila novi napitak nazvan Slops. Ne deluje ukusno, ali stvara ljudima potrebu za muzikom
Lorensa Velka i šale profesora Johnsona. Neki ljudi su voljni da plate za ovaj efekt, pa je tražnja za
Slopsom data jednačinom q = 20 - p. Slops može biti napravljen uz nula marginalnih troškova. Ali pre
nego što se bilo koji Slops može proizvesti, firma mora da napravi fiksne troškove od 105. Budući da
pronalazač ima patent na Slops piće, on može biti monopolista u ovoj novoj industriji.
(a) Firma će proizvesti 10 jedinica Slops-a.

(b) Paretovo poboljšanje moglo bi se postići ako vlada isplati firmi subvenciju od 110 i insistira na tome
da cena pića bude nula.
(c) Sa stanovišta društvene efikasnosti, najbolje je da se ne pravi Slops.
(d) Firma će proizvesti 20 jedinica Slops-a.

204
24.48 *********************************Tezina 2*********************************Tacno: A
Tražnja za novom knjigom profesora Bongmorea data je funkcijom Q = 5000 - 100p. Ako je cena print
mašine 7000, ako je marginalni trošak štampanja dodatne kopije 4, i ako nema drugih troškova,
maksimizirao bi svoje profite:
(a) da ima svoju mašinu i da prodaje 2.300 primeraka.

(b) da ima svoju mašinu i da prodaje 2.500 primeraka.
(c) da nema svoju mašinu i da ne prodaje nijednu kopiju.
(d) da ima svoju mašinu i da prodaje 4.600 primeraka.
(e) da ima svoju mašinu i da prodaje 1.150 primeraka.
24.49 *********************************Tezina 2*********************************Tacno: A
Tražnja za novom knjigom profesora Bongmorea data je funkcijom Q = 1000 - 100p. Ako je cena kopir
mašine 12000, ako je marginalni trošak štampanja dodatne kopije 4, i ako nema drugih troškova,
maksimizirao bi svoje profile:
(a) da ima svoju mašinu i da prodaje 300 primeraka.

(b) da ima svoju mašinu i da prodaje 500 primeraka.
(c) da nema svoju mašinu i da ne prodaje nijednu kopiju.
(d) da ima svoju mašinu i da prodaje 600 primeraka.
(e) da ima svoju mašinu i da prodaje 150 primeraka.
24.50 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Peter Morgan prodaje hranu za golubove u Central Parku. Zbog obilja isporuke sirovina, troškovi su mu
nula. Raspored tražnje za hranom za golubove je p(y) = 90 – y/ 4. Koji nivo proizvodnje će maksimizirati
Peterov profit?
(a) 180
(b) 36
(c) 360
(d) 540
24.51 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Peter Morgan prodaje hranu za golubove u Central Parku. Zbog obilja isporuke sirovina, troškovi su mu
nula. Raspored tražnje za hranom za golubove je p(y) = 70 – y/ 3. Koji nivo proizvodnje će maksimizirati
Peterov profit?
(a) 105
(b) 21
(c) 210
(d) 315

205
24.52 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Profitno maksimizirajući monopol suočen je sa inverznom funkcijom tražnje opisanom jednačinom

p(y) = 40 – y, a ukupni troškovi su c(y) = 9y; gde se cene i troškovi mere u dolarima. U prošlosti nije bio
oporezovan, ali sada mora plaćati porez od 8 dolara po jedinici proizvodnje. Nakon poreza, monopol će:
(a) povećati cenu za 8.

(b) povećati cenu za 12.
(c) povećati cenu za 4.
(d) ostavi svoju cenu konstantnom.
24.53 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: C
Profitno maksimizirajući monopol suočen je sa inverznom funkcijom tražnje opisanom jednačinom

p(y) = 100- y a ukupni troškovi su c(y) = 7y; gde se cene i troškovi mere u dolarima. U prošlosti nije bio
oporezovan, ali sada mora plaćati porez od 8 dolara po jedinici proizvodnje. Nakon poreza, monopol će:
(a) povećati cenu za 4.

(b) povećati cenu za 6
(c) povećati cenu za 2.
(d) ostavi svoju cenu konstantnom.
24.54 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Monopolista se suočava sa funkcijom tražnje Q = 4000/(p + 7)-2. Ako naplati cenu p njegov marginalni
prihod biće:
(a) p/2 + 7
(b) 2p + 3.50
(c) p/2 – 7/2.
(d) - 2 (p + 7) -3
(e) (p + B) -2
24.55 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Monopolista se suočava sa funkcijom tražnje Q = 2000/(p + 8)-2. Ako naplati cenu p njegov marginalni
prihod biće:
(a) p/2 + 8
(b) 2p + 4
(c) p/2 – 8/2.
(d) -2 (p + 8) -3
(e) (p + B)-2

206
24.56 **********************************Tezina 0********************************Tacno: E
Tražnja za kopijama softverskog paketa Microsoft Doors dat je jednačinom Q = 10.000P - 32. Trošak izrade
paketa je C = 100.000+ 5Q. Ako Microsoft praktikuje cenovni sistem troskovi plus, koja marža bi
maksimzirala profit?
(a) 100%.
(b) 33,33%.
(c) 14,29%.
(d) 6,67%.
(e) 3,23%
24.57 **********************************Tezina 0********************************Tacno: D
Tražnja za kopijama softverskog paketa Microsoft Doors dat je jednačinom Q = 10.000P - 16. Trošak izrade
paketa je C = 100.000+ 10Q. Ako Microsoft praktikuje cenovni sistem troškovi plus, koja marža bi
maksimzirala profit?
(a) 100%.
(b) 33,33%.
(c) 14,29%.
(d) 6,67%.
(e) 3,23%.
24.58 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C
Softverski programer procenio je da je tražnja za novim finansijskim softverom Q = 1.000.000P – 1.10 dok
je ukupni trošak paketa C = 400000 + 20Q. Ako ova firma želi da maksimizira profit, koji procenat marze
treba da stavi na ovaj proizvod?
(a) 1020%.
(b) 1100%.
(c) 1000%.
(d) 850%.
(e) 1150%.
24.59 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: C
Softverski programer procenio je da je tražnja za novim finansijskim softverom Q = 1.000.000 P – 1.40 dok
je ukupni trošak paketa C = 100.000 + 20Q. Ako ova firma želi da maksimizira profit, koji procenat marze
treba da stavi na ovaj proizvod?
(a) 230%
(b) 150%.
(c) 250%.
(d) 340%.
(e) 200%

207
24.60 ********************************Tezina 0**********************************Tacno: D
Dekor kompanija Veličanstvene 50’te je jedini proizvođač statue flaminga u ružičastoj boji. Posao nije
unosan kao nekada, u novije vreme godišnja potražnja je Q = 400 - 4P. Statue flaminga ručno izrađuju
umetnici koristeći proces opisan sa Q = min (L; P/9); gde je L broj sati rada, a P je kilogram ružičaste
plastike. PL = 20 i PP = 4. Koja količina i koja cena proizvoda bi maksimizirale profit:
(a) Q = 180; P = 55
(b) Q = 189.78; P = 52.56
(c) Q = 199.44; P = 50.14
(d) Q = 88; P = 78
(e) Q = 176; P = 56
24.61***********************************Tezina 0*******************************Tacno: D
Dekor kompanija Veličanstvene 50’te je jedini proizvođač statue flaminga u ružičastoj boji. Posao nije
unosan kao nekada, u novije vreme godišnja potražnja je Q = 800 – 2P. Statue flaminga ručno izrađuju
umetnici koristeći proces Q = min (L; P/6); gde je L broj sati rada, a P je kilogram ružičaste plastike. PL =
15 i PP = 2. Koja količina i koja cena proizvoda bi maksimizirale profit:
(a) Q = 393; P = 203.50
(b) Q = 392.33; P = 203.83
(c) Q = 399.42; P = 200.29
(d) Q = 373; P = 213.50
(e) Q = 746; P = 27
24.62 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: D

Neobični pronalazač u Severnoj Dakoti ima monopol nad novim pićem zvanim Bubbles, koje proizvodi
neobjašnjivu potrebu za muzikom Lorensa Velka. Piće se proizvodi postupkom: Q = min (R/5; W)
gde je R broj pesama Lorensa Velka, a W je galon vode iz Severne Dakote. PR = PW = 1. Potražnja za
pićem je Q = 2304P -2A0.5. Ako je budžet za oglašavanje Bubbles pića 64 USD, količina proizvedenih pića
koja maksimizira profit je:
(a) 0
(b) 36
(c) 864
(d) 144
(e) 140
24.63 **********************************Tezina 0********************************Tacno: D

Neobični pronalazač u Severnoj Dakoti ima monopol nad novim pićem zvanim Bubbles, koje proizvodi
neobjašnjivu potrebu za muzikom Lorensa Velka. Piće se proizvodi postupkom Q = min (R/5; W)
gde je R broj pesama Lorensa Velka, a W je galon vode iz Severne Dakote. PR = PW = 1. Potražnja za
pićem je Q = 36004P -2A0.5. Ako je budžet za oglašavanje Bubbles pića 81 USD, količina proizvedenih pića
koja maksimizira profit je:
(a) 0
(b) 40
(c) 1200
(d) 200
(e) 196

208
24.64 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Biro za posetioce u Klivlendu je ekskluzivni nacionalni prodavac vikend odmora u Clevelandu, Ohajo. Po
trenutnim tržišnim cenama, cenovna elastičnost tražnje je 0,50. Da bi maksimizirao profit, biro bi trebalo
da:
(a) Poveća cene.

(b) snizi cene.
(c) Ne menja cene.
(d) Više informacija je potrebno za donošenje odluke.
(e) Uvede nove TV reklame.
24.65 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Biro za posetioce u Klivlendu je ekskluzivni nacionalni prodavac vikend odmora u Klivlendu, Ohajo. Po
trenutnim tržišnim cenama, cenovna elastičnost tražnje je 1. Da bi maksimizirao profit, biro bi trebalo
da:
(a) Poveća cene.

(b) Snizi cene.
(c) Ne menja cene
(d) Više informacija je potrebno za donošenje odluke
(e) Uvede nove TV reklame.
24.66 **********************************Tezina 0********************************Tacno: D
U nekim delovima sveta navodno se smatra da crveno vino Red Lizzard povećava dugovečnost.
Proizvodnja vina je predstavljena funkcijom Q = min ((1/4) L; R) gde je L broj primećenih crvenih guštera,
a R je broj galona vina od pirinča. PL = PR = 1. Tražnja za tim crvenim vinom u Sjedinjenim Državama je
Q=1600P- 2A1/2. Ako je budžet za oglašavanje 100 USD, količina vina koja bi trebalo da se uvozi u SAD je:
(a) 0
(b) 40
(c) 800
(d) 160
(e) 156
24.67 ***********************************Tezina 0*******************************Tacno: D
U nekim delovima sveta navodno se smatra da crveno vino Red Lizzard povećava dugovečnost.
Proizvodnja vina je predstavljena funkcijom Q = min ((1/5) L; R) gde je L broj primećenih crvenih guštera,
a R je broj galona vina od pirinča. PL = PR = 1. Tražnja za tim vinom crvenog u Sjedinjenim Državama je
Q=576P- 2A1/2. Ako je budžet za oglašavanje 81 USD, količina vina koja bi trebalo da se uvozi u SAD je
(a) 0
(b) 18
(c) 216
(d) 36
(e) 32

209
Glava 25: Monopolsko ponašanje
(tačno/netačno, 10)
1. Trećestepena diskriminacija cena pojavljuje se kada monopolista prodaje proizvod različitim

grupama ljudi po različitim cenama, ali unutar grupe cena je jedinstvena za svakog potrošača.
TAČNO
2. Monopolista koji može da sprovodi trećestepenu cenovnu diskriminaciju će imati veći profit od
monopoliste koji može da sprovodi prvostepenu cenovnu diskriminaciju.
NETAČNO
3. Diskriminišući monopolista može da naplaćuje različite cene na dva različita tržišta. Ako se
naplaćuje ista cena na oba tržišta, tražena količina na prvom tržištu je uvek veća od tražene
količine na drugom, onda u cilju maksimizacije profita, monopolista će naplaćivati veću cenu na
prvom tržištu nego na drugom.
NETAČNO
4. U monopolističko konkurentnoj industriji sa nultim profitom, svaka firma će proizvoditi manje
od iznosa koji minimizira prosečne troškove.
TAČNO
5. Moguće je da će monopolista koji maksimira profit i sprovodi prvostepenu (savršenu) cenovnu
diskriminaciju, proda količinu x tako da kriva tražnje za tim proizvodom bude neelastična kada
je količina x prodata.
TAČNO
6. Da bi maksimirao profit, monopolista koji sprovodi trećestepenu cenovnu diskriminaciju sa
dva ili više tržišta treba da naplaćuje višu cenu na tržištima koji ima cenovno neelastičnu tražnju.
TAČNO
7. Monopolista koji maksimira profit je u mogućnosti da sprovodi trećestepenu cenovnu
diskriminaciju. Ukoliko on naplaćuje p1 na tržištu 1 i p2 na tržištu 2, pri čemu je p1 > p2, mora da
važi da je prodata količina na prvom tržištu manja od prodate količine na drugom tržištu.
NETAČNO
8. Monopolista koji maksimira profit je u mogućnosti da sprovodi trećestepenu cenovnu
diskriminaciju. Ukoliko on naplaćuje p1 na tržištu 1 i p2 na tržištu 2, pri čemu je p1 > p2, tada ako
ga je zakon naterao da naplaćuje istu cenu na oba tržišta, više će biti traženo na tržištu 1 nego na
tržištu 2.
NETAČNO
9. Monopolista sprovodi cenovnu diskriminaciju i naplaćuje p1 na tržištu 1 i p2 na tržištu 2. Ako
je p1 > p2, mora biti da je apsolutna cenovna elastičnost na prvom tržištu po ceni p1 manja od
apsolutne cenovne elastičnosti na drugom tržištu po ceni p2.
TAČNO
10.Monopolista koji je u mogućnosti da sprovodi trećestepenu cenovnu diskriminaciju naplaćuje
višu cenu na tržištu koje je više cenovno elastično.
NETAČNO

210
Glava 25: Monopolsko ponašanje (17 zadataka)
25.1 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Monopolista je u mogućnosti da praktikuje trećestepenu diskriminaciju između dva tržišta. Funkcija
tražnje na prvom tržištu je q = 500 - 2p, a funkcija tražnje na drugom tržištu je q = 1500 - 6p. Da bi
maksimizirao svoje potrebe, treba da:
(a) naplaćuje veću cenu na drugom tržištu nego na prvom.
(b) naplaćuje veću cenu na prvom tržištu nego na drugom.
(c) naplaćuje istu cenu na oba tržišta.
(d) prodaje samo na jednom od dva tržišta.
25.2 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: B

Monopolista zaključuje da potreba osobe za njegovim proizvodom zavisi od starosti osobe. Inverzna
funkcija tražnje nekoga ko ma y godina, može se napisati kao p = A (y) – q, gde je A (y) rastuća funkcija
od y. Proizvod se ne može preprodavati od jednog kupca drugom i monopolista zna starost svih svojih
potrošača. Ako monopolista maksimizira svoj profit:
(a) stariji će plaćati veću cenu i manje kupovati ovaj proizvod.
(b) stariji će plaćati veću cenu i više kupovati ovaj proizvod.
(c) stariji će plaćati nižu cenu i više kupovati ovaj proizvod.
(d) svi plaćaju istu cenu, ali stariji troše više.
25.3 **********************************Tezina 3*********************************Tacno: A

Monopolista je otkrio da osoba sa primanjima M ima inverznu funkciju tražnje za proizvodom
monopoliste i ona je p =0.002M - q. Monopolista je u stanju da posmatra prihode svojih potrošača i da
praktikuje diskriminaciju cena prema prihodu (drugostepenu diskriminaciju). Monopolista ima funkciju
ukupnih troškova, c (q) = 100q. Cena koju će potrošač platiti zavisi od prihoda potrošača, M, prema
formuli:
(a) p =0.001M + 50
(b) p =0.002M - 100.
(c) p = M2
(d) p =0.01M2 + 100.
25.4 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: A

Vobble's Veebles jedini je proizvođač sitnih igračkica. Proizvodi ih sa konstantnim marginalnim troškom c
(gde je c > 0) i prodaje ih po ceni od p1 pojedinačno na tržištu 1 i po ceni od p2 pojedinačno na tržištu 2.
Kriva tražnje za igračkicama na tržištu 1 ima konstantnu cenovnu elastičnost tražnje koja je jednaka - 2.
Kriva tražnje za igračkicama na tržištu 2 ima konstantnu cenovnu elastičnost tražnje koja je jednaka
– 3/2. Odnos maksimizirajuće cene na tržištu 1 i maksimizirajuće cene na tržištu 2 je:
(a) 2/3.
(b) 1/3.
(c) 3/2.
(d) 3.
(e) zavisi od vrednosti c

211
25.5 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Monopolista prodaje na dva tržišta. Kriva tražnje za njegovim proizvodom na prvom tržištu je data
p1=303 – 3x1 a na drugom tržištu p2 = 253 – 5x2, gde je xi količina koja se prodaje na tržištu i i pi je cena
koja se naplaćuje na tržištu i. Ima konstantne marginalne troškove proizvodnje, c = 3, i nema fiksne
troškove. Može da naplaćuje različite cene na ta dva tržišta. Koja kombinacija količina maksimizira profit
ovog monopoliste?
(a) x1 = 100 i x2 = 27
(b) x1 = 50 i x2 = 25
(c) x1 = 75 i x2 = 50
(d) x1 = 60 i x2 = 23
(e) x1 = 70 i x2 = 35
25.6 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B

Monopolista prodaje na dva tržišta. Kriva tražnje za njegovim proizvodom na prvom tržištu je data
p1=119 – 2x1 a na drugom tržištu p2 = 123 – 5x2, gde je xi količina koja se prodaje na tržištu i, i pi je cena
koja se naplaćuje na tržištu i. Ima konstantne marginalne troškove proizvodnje, c = 3, i nema fiksne
troškove. Može da naplaćuje različite cene na ta dva tržišta. Koja kombinacija količina maksimizira profit
ovog monopoliste?
(a) x1 = 58 i x2 = 14
(b) x1 = 29 i x2 = 12
(c) x1 = 41 i x2 = 29
(d) x1 = 39 i x2 = 10
(e) x1 = 49 i x2 = 22
25.7 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Monopolista prodaje proizvod na dva odvojena tržišta sa različitim cenama, tako da se proizvod koji se
prodaje na jednom tržištu nikada ne preprodaje na drugom. Na jednom tržištu je cena p1 = 3, a na
drugom p2 = 7. Po ovim cenama, cenovna elastičnost na prvom tržištu je – 2.50, a cenovna elastičnost na
drugom tržištu je -0.80. Koji od sledećih poteza sigurno povećava profit monopoliste?
(a) smanjenje p2.

(b) Podizanje p2.
(c) Podizanje p1 i smanjenje p2.
(d) Podizanje i p1 i p2.
(e) Podizanje p2 i smanjenje p1.
25.8 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Monopolista prodaje proizvod na dva odvojena tržišta sa različitim cenama, tako da se proizvod koji se
prodaje na jednom tržištu nikada ne preprodaje na drugom. Na jednom tržištu je cena p1 = 3, a na
drugom p2 = 9. Po ovim cenama, cenovna elastičnost na prvom tržištu je – 2.50, a cenovna elastičnost na
drugom tržištu je -0.90. Koji od sledećih poteza sigurno povećava profit monopoliste?
(a) smanjenje p2.
(b) Podizanje p2.
(c) Podizanje p1 i smanjenje p2.
(d) Podizanje i p1 i p2.
(e) Podizanje p2 i smanjenje p1.

212
25.9 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Monopolista ima konstantne marginalne troškove od 2 USD po jedinici i nema fiksne troškove. On
plasira proizvode na 2 različita tržišta, u SAD-u i Engleskoj. Može da postavi jednu cenu p1 za američko
tržište I drugu cenu p2 za englesko tržište. Ako je potražnja u Sjedinjenim Državama data
Q1 = 8400 - 700p1 a tražnja u Engleskoj data Q2 = 5000 - 500p2 tada će cena u Americi:
(a) biti veća od cene u Engleskoj za 1.

(b) biti manja od cene u Engleskoj za 1.
(c) biti jednaka ceni u Engleskoj.
(d) biti veća od cene u Engleskoj za 3.
(e) biti manja od cene u Engleskoj za 3.
25.10 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A

Monopolista ima konstantne marginalne troškove od 2 USD po jedinici i nema fiksne troškove. On
plasira proizvode na 2 različita tržišta, u SAD-u i Engleskoj. Može da postavi jednu cenu p1 za američko
tržište i drugu cenu p2 za englesko tržište. Ako je potražnja u Sjedinjenim Državama data
Q1 = 6400 - 800p1 a tražnja u Engleskoj data Q2 = 6400 - 400p2 tada će cena u Americi:
(a) biti veća od cene u Engleskoj za 4.

(b) biti manja od cene u Engleskoj za 4.
(c) biti jednaka ceni u Engleskoj.
(d) biti veća od cene u Engleskoj za 6.
(e) biti manja od cene u Engleskoj za 6
25.11 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C

Roach Motors ima monopol nad prodajom polovnih automobila u Enigmi, Ohio. Instaliranjem tajnih
mikrofona u izložbenom salonu, ljubazni prodavači u Roach-u su u mogućnosti da saznaju spremnost
klijenata da plate i stoga mogu da praktikuju prvostepenu diskriminaciju, izvlačeći iz svakog kupca ceo
potrošački višak. Inverzna funkcija tražnje za automobilima u Enigmi je P = 2000 – 10Q. Roach Motors
kupuju zalihe polovnih automobila na aukciji u Klivlendu za 400 dolara pojedinačno. Roach će:
(a) prodati 80 automobila u ukupnoj vrednosti od 64.000 USD.

(b) prodati 160 automobila po ceni od 300 USD po automobilu.
(c) prodati 160 automobila u ukupnoj vrednosti od 128000 USD.
(d) prodati 192 automobila i zaraditi ukupno 204800 USD
(e) se zatvoriti jer prihod neće pokriti varijabilne troškove.
25.12 ***********************************Tezina 0*******************************Tacno: C

Roach Motors ima monopol nad prodajom polovnih automobila u Enigmi, Ohio. Instaliranjem tajnih
mikrofona u izložbenom salonu, ljubazni prodavači u Roach-u su u mogućnosti da saznaju spremnost
klijenata da plate i stoga mogu da praktikuju prvostepenu diskriminaciju, izvlačeći iz svakog kupca ceo
potrošački višak. Inverzna funkcija tražnje za automobilima u Enigmi je P = 2000 – 10Q. Roach Motors
kupuju zalihe polovnih automobila na aukciji u Klivlendu za 700 dolara pojedinačno. Roach će:
(a) prodati 65 automobila u ukupnoj ceni od 42250 USD.

(b) prodati 130 automobila po ceni od 300 USD po automobilu.
(c) prodati 130 automobila u ukupnoj ceni od 84500 USD.
(d) prodati 156 automobila i zaraditi ukupno 135200 USD
(e) se zatvoriti jer prihod neće pokriti varijabilne troškove

213
25.13 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: E
BMW za svoje automobile naplaćuje znatno veću cenu na severnoameričkom tržištu nego na svom
domaćem tržištu u Evropi. Pod pretpostavkom da je cilj BMW-ove cenovne politike maksimizacija, šta bi
od sledećeg moglo biti verodostojno objašnjenje za cenovnu politiku BMV-a?
(a) Elastičnost prihoda u Severnoj Americi mora biti veća od 1, što BMV-ove čini luksuznim dobrom u
Severnoj Americi; a između 0 i 1 u Evropi, što BMW-ove čini normalnim dobrom.
(b) Elastičnost prihoda u Severnoj Americi mora biti između 0 i 1, što BMW čini normalnim dobrom u
Severnoj Americi; a između i manje od 1 u Evropi, što BMW-ove čini inferiornim dobrom
(c) Cenovna elastičnost tražnje u Severnoj Americi mora biti veća od 1, čineći tražnju za BMWom u
Severnoj Americi cenovno elastičnom; a između 0 i 1 u Evropi, čineći tražnju za BMWom cenovno
neelastičnom
(d) Elastičnost tražnje u Severnoj Americi i Evropi veća je od 1, s obzirom da je BMW luksuzno dobro; ali
dohodak po glavi stanovnika je u Severnoj Americi mnogo veći nego u Evropi.
(e) Cenovna elastičnost tražnje je veća od 1, kako u Severnoj Americi, tako i u Evropi, što BMV čini
cenovno elastičnim; ali mora biti viša u Evropi.
25.14 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Pažljiva analiza tražnje za Bubbles u Strasburgu u Severnoj Dakoti, otkriva čudnu segmentaciju na tržištu.
(Podsetimo se, Bubbles je napitak koji proizvodi neobjašnjivu potrebu za muzikom Lorensa Volka.)
Proizvode se procesom Q = min (R/4; W); gde je R broj Lorensovih pesama, a W je gallon vode iz bunara
Severne Dakote. PR = 1; Pw = 3. Ako je tražnja starijih osoba za pićem opisana funkcijom
Qo = 500P{-3/2}, a tražnja mlađih od 65 godina je QY = 50P-2. Kolika cena pića treba da bude kako bi se
maksimizirao profit?
(a) 21 USD za starije osobe, 14 USD za mlađe.

(b) 10,50 USD za starije osobe, 14 USD za mlađe.
(c) 7 USD za starije osobe, 9,33 USD za mlađe.
(d) 16,33 dolara za sve građane Strasburga.
(e) 36 dolara za starije osobe, 24 dolara za mlađe
25.15 ***********************************Tezina 0*******************************Tacno: A
Pažljiva analiza tražnje za Bubbles u Strasburgu u Severnoj Dakoti, otkriva čudnu segmentaciju na tržištu.
(Podsetimo se, Bubbles je napitak koji proizvodi neobjašnjivu potrebu za muzikom Lorensa Volka.)
Proizvode se procesom Q = min (R/5; W); gde je R broj Lorensovih pesama, a W je gallon vode iz bunara
Severne Dakote. PR = 1; Pw = 4. Ako je tražnja starijih osoba za pićem opisana funkcijom
Qo = 500P{-3/2}, a tražnja mlađih od 65 godina je QY = 50P-3. Kolika cena pića treba da bude kako bi se
(a) 27 USD za starije osobe, 13,50 USD za mlađe.

(b) 13,50 USD za starije osobe, 27 USD za mlađe.
(c) 9 USD za starije osobe, 18 USD za mlađe.
(d) 16,20 USD za sve građane Strasburga.
(e) 60 USD za starije osobe, 30 USD za mlađe.

214
25.16. *********************************Tezina 0*********************************Tacno: A
Miron Floren, ima turu koncerata harmonike širom zemlje. Pažljiva analiza tražnje za ulaznicama za
koncerte gospodina Florena otkriva neobičnu segmentaciju na tržištu. Tražnja za kartama kod starijih
građana je opisana kao Qo = 500P{-3/2} dok je tražnja kod mlađih od 65 godina QY = 50P-5 . Ako je
marginalni trošak karte 4 USD, koje cene ulaznica za koncert gospodina Florena treba da budu da bi se

(b) 20 USD za starije osobe, 6 USD za mlađe.
(d) 5,78 USD za sve karte.
(e) 8 USD za starije osobe, 16 USD za mlađe
25.17. **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Miron Floren, ima turu koncerata harmonike širom zemlje. Pažljiva analiza tražnje za ulaznicama za
koncerte gospodina Florena otkriva neobičnu segmentaciju na tržištu. Tražnja za kartama kod starijih
građana je opisana kao Qo = 500P{-3/2} dok je tražnja kod mlađih od 65 godina QY = 50P-2 . Ako je
marginalni trošak karte 2 USD, koje cene ulaznica za koncert gospodina Florena treba da budu da bi se

(b) 4 USD za starije osobe, 3 USD za mlađe.
(d) 4,67 USD za sve karte.
(e) 4 USD za starije osobe, 8 USD za mlađe

215
Glava 26: Tržište faktora
1. Monopson nastaje kada dve prethodno konkurentne firme postignu dogovor da sarađuju oko
cene.
NETAČNO
2. Tržišna moć monopsoniste mu omogućuje da zaposli radnu snagu po marginalnom trošku koji je
niži od nadnice.
NETAČNO
3. Za monopsonistu, kriva ponude inputa proizvodnje je manje strma nego kriva marginalnog
troška.
TAČNO
4. Proizvođač uglja ima monopol nad tim proizvodom. Drugi monopolista kontroliše železnicu
kojom se prevozi ugalj na tržište. Svaki monopolista bira cenu kako bi maksimizirao profit. Ako
monopolista uglja kupi železnicu onda će se povećati njegov profit povećanjem cene uglja na
tržištu.
NETAČNO
5. Za monopsonistu, što je elastičnija ponuda rada, veća je razlika između marginalnog troška
radne snage i nadnice.
NETAČNO
6. Ako se monopolista suočava sa konkurentnim tržištem rada, zapsoliće radnu snagu sve dok ne
dostigne tačku gde je cena autputa pomnožena sa marginalnim proizvodom rada jednaka
nadnici.
NETAČNO
7. Monopolista kojise suočava sa horizontalnom krivom ponude radne snage će tražiti manje radne
snage nego u slučaju da se ponaša kao konkurent.
TAČNO
8. Ako uzvodni monopolista prodaje nizvodnom monopolist, cena za potrošače biće viša nego
konkurentska cena, ali ne toliko visoka kao što bi bila da je nizvodni monopolista preuzeo
kontrolu nad poslovanjem uzvodnog monopoliste i upravljao oba tržišta, i tržište nizvodnog i
tržište uzvodnog monopoliste, kako bi maksimizirao profit.
NETAČNO
9. Ako monpolista dominira tržištem rada, moguće je da nametanje minimalne nadnice poveća
broj zaposlenih na tržištu.
TAČNO

216
26: Tržište faktora (11 zadataka)
26.1. ***********************************Težina 1********************************Tačno: D
Monopolista proizvodi proizvod koristeći samo jedan input, rad. Postoje konstantni prinosi na obim i
tažnja za njegovim proizvodom je opisana pravom linijom koja pada na dole sa nagibom od – 1.
monopolista se suočava sa horizontalnom krivom ponude rada. Ako monopolista bira autput koji će mu
maksimizirati profit onda:
(a) Marginalni trošak radne snage kod monopoliste prelazi nadnicu
(b) Marginalni proizvod rada pomnožen sa cenom autputa jednak je nadnici
(c) Marginalni proizvod rada pomnožen sa cenom autputa manji je od nadnice
(d) Marginalni proizvod rada pomnožen sa cenom autputa veći je od nadnice
(e) Marginalni prihod proizvoda rada je manji od nadnice
26.2. ***********************************Težina 1********************************Tačno: B

Ako monopolista plaća nadnicu w, onda je količina rada koju on hoće da zaposli L(w)=Aw gde je A
pozitivna konstanta. Marginalni trošak rada kod monopoliste je:
(a) Jednak iznosu nadnice
(b) Duplo veći od iznosa nadnice
(c) Polovini iznosa nadnice
(d) Veći od iznosa nadnice ali manje od dva puta
(e) Manji od iznosa nadnice ali je veći od polovine nadnice
26.3. ***********************************Težina 1********************************Tačno: C

Monopolista koji maksimizira profit zapošljava i žene i muškarce da obave određeni posao. Oba pola su
jednako dobra u obavljanju posla i posmatrani su kao savršeni supstituti. Krive ponude rada su kod oba
pola povijene na gore. Da bi zaposlila M muškaraca, firma mora da plati muškarcu nadnicu od AM, gde je
A pozitivna konstanta. Da bi zaposlila F žena, monopsonista bi morao da plati nadnicu od BFC gde su b i c
pozitivne konstante. Koji od sledećih uslova su nužno znače da on plaća manju nadnicu ženama nego
muškarcima?
(a)A > B
(b) A < c
(c) C < 1
(d) Bc < A
(e) C > 2
26.4. **********************************Težina 3********************************Tačno: E

Tržište franglova je monopolsko sa krivom tražnje 100 – p, gde je p cena franglova. Potrebna je jedna
jedinica rada i ništa drugo da bi se proizveo jedan frangl. Proizvođači franglova Guild su jaka zajednica.
Guild postavlja nadnicu i sprečava da bilo ko radi za manje od te nadnice. Monopol frangla mora da plati
tu nadnicu ali može da uposli koliko god hoće radne snage. Ako Guild bira nadnicu tako da maksimizira
ukupnu zaradu ( nadnica puta broj jedinica rada koji je uposlen) proizvođača franglova, onda:
(a) Cena franglova će biti 50

(b) Cena franglova će biti 25
(c) Cena franglova će biti jednaka nadnici
(d) Nadnica će biti 25
(e) Nadnica će biti 50

217
26.5. ***********************************Težina 2********************************Tačno: C
Bauble industrija je konkurentna sa slobodnim ulaskom na tržište. Koristi se tehnologija fiksnih
koeficijenata. Potrebna je jedna jedinica rada i jedna jedinica plastike za svaki bauble. Svi radnici koji
rade za Bauble industriju moraju da pripadaju zajednici Bauble proizvođača. Zajednica postavlja nadnicu
koja će biti plaćena svim bauble proizvvođačima. Cena plastike je 10$ po jedinicii funkcija tražnje za
bauble proizvodom je 1000 – 10p. U dugoročna ravnoteži cena baubla treba biti jednaka trošku
proizvodnje. Nadnica po jedinici rada koja maksimizira ukupnu zaradu radnika je:
(a)100
(b)10
(c)45
(d)20
(e)Beskonačna
26.6. ***********************************Težina 2********************************Tačno: A

Pretpostavite da je data kriva tražnje za mineralnom vodom p = 20 – 8q gde je cena flašice vode koju
plaća potrošač a q je količina flašica vode koju kupuju potrošači. Mineralna voda je ponuđena od strane
distributera mineralne vode koji kupuje mineralnu vodu od njenog proizvođača, koji može da je
proizvede po nultnim troškovima. Prizvođač naplaćuje distributeru cenu od c po flašici vode. Sa
njegovim datim marginalnim troškovima od c, distributer se odlučuje na autput koji maksimizira njegov
profit. Cena plaćena od strane potrošača pod ovim okolnostima je :
(a) 15
(b) 2.50
(c) 10
(d) 5
(e) 1.25
26.7. ***********************************Težina 2********************************Tačno: A

Pretpostavite da je data kriva tražnje za mineralnom vodom p = 60 – 8q gde je cena flašice vode koju
plaća potrošač a q je količina flašica vode koju kupuju potrošači. Mineralna voda je ponuđena od strane
distributera mineralne vode koji kupuje mineralnu vodu od njenog proizvođača, koji može da je
proizvede po nultnim troškovima. Prizvođač naplaćuje distributeru cenu od c po flašici vode. Sa
njegovim datim marginalnim troškovima od c, distributer se odlučuje na autput koji maksimizira njegov
profit. Cena plaćena od strane potrošača pod ovim okolnostima je :
(a) 45
(b) 7.50
(c) 30
(d) 15
(e) 3.75
26.8. . ***********************************Težina 2*******************************Tačno: D

Kriva ponude rada sa kojom se suočava velika firma u malom gradu je data w= 40+0.05L gde je l broj
jedinica nedeljnog rada koji je uposlen od strane firmea w je nedeljna nadnica koju oni plaćaju. Ako
firma trenutno zapošljava 1000 jedinica radanedeljno, onda je marginalni trošak jedinice rada firme:
(a) Jednak nadnici

(b) Dvaput veći od nadnice
(c) Viši od nadnice za 100
(d) Viši od nadnice za 50
(e) Viši od nadnice za 150
218
26.9. . ***********************************Težina 2*******************************Tačno: D
Kriva ponude rada sa kojom se suočava velika firma u malom gradu je data w= 60+0.09L gde je l broj
jedinica nedeljnog rada koji je uposlen od strane firmea w je nedeljna nadnica koju oni plaćaju. Ako
firma trenutno zapošljava 1000 jedinica rada nedeljno, onda je marginalni trošak jedinice rada firme:
(a) Jednak nadnici

(b) Dvaput veći od nadnice
(c) Viši od nadnice za 180
(d) Viši od nadnice za 90
(e) Viši od nadnice za 270
26.10***********************************Težina 0*******************************Tačno: A
Rabelaisan restoran ima monopol u gradu Uppon.funkcija proizvodnje je Q=10L gde je l količina rada a Q
je broj proizvedenih jela. Da bi zaposlili l jedinica rada, restoran mora da plati nadnicu od 20 + 0.1L po
jedinici rada. Kriva tražnje za jelima u restoranu Rabelaisan je P=50-Q/1000. profit maksimizirajući
autput za ovaj restoran je:
(a) 12000
(b) 24000
(c) 3000
(d) 2000
(e) 1500
26.11***********************************Težina 0*******************************Tačno: A
Rabelaisan restoran ima monopol u gradu Uppon.funkcija proizvodnje je Q=40L gde je l količina rada a Q
je broj proizvedenih jela. Da bi zaposlili l jedinica rada, restoran mora da plati nadnicu od 120 + 0.1L po
jedinici rada. Kriva tražnje za jelima u restoranu Rabelaisan je P=20-Q/1000. profit maksimizirajući
autput za ovaj restoran je:
(a) 8000
(b) 16000
(c) 2000
(d) 500
(e) 1000

219
GLAVA 27: Oligopol
1. U Kurnoovoj ravnoteži svako preduzeće bira obim proizvodnje koji maksimira profit
preduzeća, pod pretpostavkom da će konkurent preduzeća nastaviti da prodaje po istoj ceni
kao i ranije.
NETAČNO
2. U Bertrandovoj konkurenciji između dva preduzeća, svako preduzeće veruje da ukoliko
promeni autput, konkurentsko preduzeće će promeniti svoj autput za isti iznos.
NETAČNO
3. Pretpostavite da je kriva tražnje za tržišnim autputom opadajuća prava linija i postoji
konstantan marginalni trošak. U tom slučaju, što je veći broj identičnih preduzeća koji
proizvode u Kurnoovoj ravnoteži to će manja biti cena.
TAČNO
4. Štakelberg lider odlučuje o svojim akcijama pod pretpostavkom da će njegov konkurent da se
prilagodi liderovim akcijama na takav način da maksimizuje svoj profit.
TAČNO
5. Konjukturna varijacija se odnosi na činjenicu da na jednom tržištu postoji varijacija među
preduzećima u njihovoj proceni tražnje budućeg perioda.
NETAČNO
6. Duopol u kojem dva identična preduzeća učestvuju u Bertrandovoj konkurenciji neće uticati
na distorziju cena u odnosu na njihove konkurentske nivoe.
TAČNO
7. Štakelberg lider će nužno napraviti barem toliki profit kao što bi i kada bi postupao kao
Kurnoov oligopolista.
TAČNO
8. U Kurnoovom modelu svako preduzeće bira svoje akcije pod pretpostavkom da će njegovi
rivali reagovati promenom njihove količine na način da maksimiziraju svoj lični profit.
NETAČNO
9. U Bertrandovom modelu duopola, svako preduzeće određuje svoju cenu, verujući da se
cene drugih preduzeća neće menjati. Kada oba preduzeća imaju identične proizvodne
funkcije i proizvode sa konstantnim prinosima na obim, Bertrandova ravnotežna cena je
jednaka graničnom trošku.
TAČNO

220
GLAVA 27: Oligopol ( 48 zadataka )
27.1**********************************Tezina 3*********************************Tacno: D
Jedna industrija ima dve firme, od kojih svaka proizvodi autput po konstantnom trošku po jedinici od
$10 po jedinici. Funkcija tražnje za industriju je q = 1.000.000/p. Kurnoova ravnotežna cena za ovu
industriju je
(a) 5.
(b) 10.
(c) 15.
(d) 20.
(e) 25.
27.2*********************************Tezina 2***********************************Tacno: C
Industrija ima dve firme. Inverzna funkcija tražnje za ovu industriju je p = 320-4q. Obe firme proizvode
po konstantnom trošku po jedinici iznosi $20 po jedinici. Koja je Kurnoova ravnotežna cena za ovu
industriju?
(a) 20
(b) 22
(c) 120
(d) 60
(e) None of the above
27.3 *********************************Tezina 2**********************************Tacno: C

Industrija ima dve firme. Inverzna funkcija tražnje za ovu delatnost je p = 92-2q. Obe firme proizvode po
konstantnom trošku po jedinici iznosi $32 po jedinici. Kakva je to cena za ravnotežu za ovu industriju?
(a) 32
(b) 34
(c) 52
(d) 26
27.4 **********************************Tezina 3*********************************Tacno: C

Jedna jedinica cinka i jedna jedinica bakra je potrebna za izradu jedinice mesinga. Svetska ponuda cinka i
svetska ponuda bakra su u vlasništvu dva različita monopolista. Zbog jednostavnosti, predpostavimo da
su troškovi vadjenja bakra I cinka nula, da ne treba drugih inputa za proizvodnju mesinga I da industrija
mesinga funkcionise konkurentski. Onda je cena jedinice mesinga jednaka trošku inputa neophodnih za
proizvodnju. Funkcija tražnje za mesingom je q=900-2p, gde je p cena mesinga. Cink i bakar monopolisti
svaki postavlja cenu, verovajući da drugi monopolisti neće promeniti cenu. Koja je ravnotežna cena
bakra?
(a) 100
(b) 200
(c) 300
(d) 50
(e)25

221
27.5 **********************************Tezina 2*********************************Tacno: C
Duopol se suočava sa krivom inverzne tražnje p = 160-2q. Oba firme u industriji imaju konstantne
troškove od $10 po jedinici proizvodnje.U Kurnoovoj ravnoteži, koliko će outputa svaki duopolista
prodati?
(a) 75
(b) 54
(c) 25
(d) 35
(e) 48
27.6 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B

Predpostavimo da je cenovna elastičnost tražnje za avionske letove izmedju 2 grada konstantna i
jednaka -1.5. Ako su 4 avio kompanije sa jednakim troškovima u Kurnoovoj ravnoteži, za ovu industriju,
onda je odnos cena i marginalnog troška:
(a) 8 / 7.
(b) 9 / 8.
(c) 7 / 6.
(d) 3 / 2.
27.7***********************************Tezina 2*********************************Tacno: A
U gradu ima dve glavne bejzbol ekipe, A i B. Broj ulaznica prodat prodatih od strane bilo kog tima zavisi
od cena karata koje timovi odredjuju. Ako tim A naplaćuje Pa za svoje ulaznice, a tim B naplaćuje Pb za
svoje karte, onda prodaja karata merena u stotinama hiljada po sezoni su 20-2Pa+Pb, za tim A I
10+Pa-2Pb za tim B. Marginalni trošak uključivanja dodatnih gledalaca je 0 za oba tima. Svaki tim veruje
da je cena drugog tima nezavisna od njihovog izbora I svaki tim postavlja sopstvenu cenu tako da
maksimizira svoj dohodak. Koju cenu oni naplaćuju po karti?
(a) tim A naplaćuje 6, a tim B naplaćuje 4

(b) tim A naplaćuje 8, a tim B naplaćuje 3
(c) tim A naplaćuje 7, a tim B naplaćuje 6
(d) tim A naplaćuje 6, a tim B naplaćuje 8
27.8. **********************************Tezina 2*********************************Tacno: A

U gradu ima dve glavne bejzbol ekipe, A i B. Broj ulaznica prodat prodatih od strane bilo kog tima zavisi
od cena karata koje timovi odredjuju. Ako tim A naplaćuje Pa za svoje ulaznice, a tim B naplaćuje Pb za
svoje karte, onda prodaja karata merena u stotinama hiljada po sezoni su 21-2Pa+Pb za tim A I
6+Pa-2Pb za tim B. Marginalni trošak uključivanja dodatnih gledalaca je 0 za oba tima. Svaki tim veruje
da je cena drugog tima nezavisna od njihovog izbora I svaki tim postavlja sopstvenu cenu tako da
maksimizira svoj dohodak. Koju cenu oni naplaćuju po karti?
(a) tim A naplaćuje 6, a tim B naplaćuje 3

(b) tim A naplaćuje 8, a tim B naplaćuje 2
(c) tim A naplaćuje 7, a tim B naplaćuje 5
(d) tim A naplaćuje 6, a tim B naplaćuje 6

222
27.9 **********************************Tezina 3*********************************Tacno: B
U gradu ima dva izdavača novina. Tražnja za novinama zavisi od sopstvene cene i cene svog konkurenta.
Funkcije tražnje za novinama A i B, mereno u desetinama hiljada pretplata je 21-2Pa+PB i 21+Pa-2Pb.
Marginalni trošak štampe i distribuiranja dodatnih novina je jednaka jednom dodatnom prihodu
oglašavanja koji se dobijaju od drugih čitača, tako da svake novine tretiraju marginalne troškove kao
nulu. Svake novine maksimiziraju svoj prihod pod pretpostavkom da je cena drugih nezavisna od svog
izbora cene. Ako novine uđu u zajednički operativni sporazum gde su cene podešene na maksimiziranje
prihoda, ZA KOLIKO će se cena novina povećati?
(a) 3
(b) 2
(c) 0
(d) 3,5
(e) 2.5
27.10 **********************************Tezina 1********************************Tacno: C

U svetu postoje dva glavna proizvođača Corncob cevi i oba se nalaze u Hermanu, Misuri. Pretpostavimo
da je inverzna funkcija tražnje za corncob cevima opisana funkcijom p = 120-4q, gde je q ukupna
proizvodnja industrijskih proizvoda i pretpostavimo da su marginalni troškovi nula. Koja je Kurnoova
funkcija rekacija firme 1, prema proizvodnji, Q2, firme 2?
(a) 120 - 4q22
(b) 120 - 4q2
(c) 15 – 0.5q2
(d) 30 - 4q2
(e) 124 – 8q2
27.11 **********************************Tezina 1********************************Tacno: C

U svetu postoje dva glavna proizvođača Corncob cevi i oba se nalaze u Hermanu,Misuri. Pretpostavimo
da je inverzna funkcija tražnje za corncob cevima opisana funkcijom p = 180-3q, gde je q ukupna
proizvodnja industrijskih proizvoda i pretpostavimo da su marginalni troškovi nula. Šta je Kurnoova
funkcija rekacija firme 1, prema proizvodnji, Q2, firme 2?
(a) 180 - 3q22

(b) 180 - 3q2
(c) 30 – 0.5q2
(d) 60 - 3q2
(e) 183 – 6q2
27.12**********************************Tezina 2********************************Tacno: D
Industrija ima dve firme koje proizvode po konstantnim troškovima od $10 po jedinici. Inverzna kriva
tražnje za industriju je p = 110-0,5q. Pretpostavimo da je firma 1 Štakelbergov lider koji bira svoju
količinu (tj. Firma 1 bira svoju količinu proizvodnje prva, znajući da firma 2 posmatra količinu firme 1
kada bira svoj output) Koliko će proizvesti firma 2, koja je satelit?
(a) 40
(b) 15
(c) 20
(d) 50
(e) 30

223
27.13 **********************************Tezina 3********************************Tacno: C
Kartel zemlja koje izvoza bakar se zove COPEC. Kao deo međunarodnog sporazuma, Sjedinjene Države su
se složile da kupe sav bakar koji COPEC želi da proda Americi po konstantoj ceni od 100$ po toni. Kartel
COPEC takođe prodaje bakar u Evropi po ceni od $150 po toni. COPEC se ponaša kao monopolista. Ako
COPEC smatra da je profitabilno da prodaje u Amerirci po 100$ i u isto vreme u Evropi za 150$ po toni,
koja je cenovna elastičnost tražnje za bakrom ovog kartela na Evropskom tržištu.
(Pomoć: Šta je COPEC.ov marginalni prihod na Američkom tržištu?)
(a) -1
(b) -2
(c) -3
(d) -1/3
(e) -2/3
27.14 **********************************Tezina 2********************************Tacno: E

Dve firme odlučuju da formiraju kartel i saradjuju na način koji maksimizira profit industrije. Svaka firma
ima nultu cenu troskova proizvodnje i svaka firma je dobila pozitivnu proizvodnu kvotu od kartela.
Koja od sledećih izjava nije tačna?
(a) Svaka kompanija bi želela da proizvede više od svoje kvote ako bi znala da će drugi nastaviti da
proizvodi na svojoj kvoti.
(b) elastičnost cena tražnje će biti -1 na odabranom nivou output
(c) output će biti niži nego ako bi se kompanije ponasale kao Kurnoove firme
(d) output će biti manji nego ako bi se kompanije ponasale kao konkurenti.
(e) sve izjave su netačne
27.15 **********************************Tezina 2********************************Tacno: D

Inverzna funkcija tražnje za fazi kocke je p = 20-q. Postoje konstantne ekonomije obima u ovoj industriji
sa troškovima po jedinici od 8$. Koja od narednih izjava je potpuno tačna?
(a) Monopol proizvodi 6. Ukupna proizvodnja Kurnoovog duopola je 8. Proizvodnja Stakelbergovog

lidera je 8.
(b) Monopol proizvodi 8. Ukupna proizvodnja Kurnoovog duopola je 8. Proizvodnja Stakelbergovog
lidera je 8.
(c) Monopol proizvodi 6. Ukupna proizvodnja Kurnoovog duopola je 6. Proizvodnja Stakelbergovog
lidera je 3.
(d) Monopol proizvodi 6. Ukupna proizvodnja Kurnoovog duopola je 8. Proizvodnja Stakelbergovog
lidera je 3.
(e) Monopol proizvodi 6. Ukupna proizvodnja Kurnoovog duopola je 8. Proizvodnja Stakelbergovog
lidera je 4.

224
27.16 **********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Industrija ima dve firme. Troskovna funkcija firme „Jedan" je c (y) = 2y + 500 , dok je funkcija troska
firme „Dva“ c (y) = 2y + 400. Kriva tražnje za proizvodnju ove industrije je u opadajuća prava linija. U
Kurnoovoj ravnotezi, gde obe firme proizvode pozitivne količine outputa:
(a) firma sa nižim fiksnim troškovima rađa više.

(b) firma sa višim fiksnim troškovima proizvodi više.
(c) obe firme proizvode istu količinu proizvodnje.
(d) postoji manje outputa nego što bi bilo kada bi se kompanije udružile da će povećati profit.
(e) firma 1 uvek radi u regionu gde je zahtevana linija neelastična
27.17 **********************************Tezina 3********************************Tacno: A

Cenovna elastičnost tražnje za melokotonima je konstantna i jednaka -2. Tržište melokotoma je
kontrolisano od strane 2 Kurnoova duopolista koji imaju različite troškovne funkcije. Jedan od duopolista
ima konstantne marginalne troškove od 980$ po toni i on proizvodi 60% od ukupnog broja prodatog
melokotoma. Ravnotežna cena po toni melakotoma mora biti:
(a) 1.400.
(b) 700.
(c) 980.
(d) 2.800.
(e) 2.100
27.18 **********************************Tezina 3********************************Tacno: A

Cenovna elastičnost tražnje za melokotonima je konstantna i jednaka -3. Tržište melokotoma je
kontrolisano od strane 2 Kurnoova duopolista koji imaju različite troškovne funkcije. Jedan od duopolista
ima konstantne marginalne troškove od 720$ po toni i on proizvodi 60% od ukupnog broja prodatog
melokotoma. Ravnotežna cena po toni melakotoma mora biti:
(a) 900.
(b) 450.
(c) 720.
(d) 1.800.
(e) 1.350
27.19 **********************************Tezina 3********************************Tacno: A

Potražnja za y je data sa y = 256/P2. Samo 2 firme proizvode y. One imaju identične troškove (c)=y2. Ako
pristanu da se udruže I maksimiziraju zajednički profit, koliko će outputa svaka firma da proizvodi?
(a) 2
(b) 5
(c) 10
(d) 12
(e) 1

225
27.20 **********************************Tezina 3********************************Tacno: E
Određeni tip pečuraka je bio proizveden na 50 farmi I svaka od njih je imala troškovnu funkciju c(y)=y2+1
gde y > 0 i c (0) = 0. Firme se na tržištu ponašaju konkurentski. Kriva tražnje za ovu vrstu gljiva je data
prema funkciji D(p) = 52-p. Pljačkaški nastrojene Ninja kornjače su napale mnoge farme gljiva,
ostavljajući apsolutno razorena polja puna gnusnog blata, kao posledicu njihovog napada.
(Kornjače nisu imale uticaj na troškovne funkcije farmi koje nisu bile napadnute)
(a) ako su sve farme osim jedne bile napadnute, pa je ta farma postala monopolista, ukupna proizvodnja
pečurki će pasti na nivo polovine proizvodnje koja je postojala pre napada .
(b) ako su sve farme osim jedne bile napadnute, pa je ta farma postala monopolista, ukupna proizvodnja
pečurki će pasti na nivo 1/50 (jedne pedesetine) proizvodnje koja je postojala pre napada .
(c) ako su sve osim 2 farme bile napadnute, onda će te 2 neoštećene farme postati Kurnoovi duopolisti,
totalni output će biti na nivou 2/3 proizvodnje koja je postojala pre napada
(d) ako je polovina farmi bila napadnuta, a industrija ostala konkurentna, output industrije bi pao na
nivo polovine proizvodnje koja je postojala pre napada
(e) ako je polovina farmi bila napadnuta, a industrija ostala konkurentna, output industrije bi pao, ali bi
bio veći od polovine nivoa proizvodnje koja je postojala pre napada
27.21 **********************************Tezina 2********************************Tacno: C

Duopolista se suočava sa funkcijom tražnje D (p) = 30-0,5p. Obe kompanije u toj industriji imaju funkciju
ukupnih troškova C (q) = 4q. Pretpostavimo da je u firmi 1 Štakelbergov lider u odabiru prve količine.
Funkcija profita Firme 1 može biti zapisana kao:
(a) q1 = 14 – 0.5q2
(b) q2 = 14 - 0.5q1
(c) 28q1 – q12
(d) 56q1 – q12
(e) 60q – q2
27.22 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: A

Duopol se suočava sa inverznom funkcijom tražnje p = 160-2q. Funkcija ukupnih troškova firme 1 je data
C1 (Q1) = 8q1, a funkcija ukupnih troškova firme 2 je data C2 (Q2) = 10q2. U Kurnoovoj ravnoteži:
(a) Firma sa nižim marginalnim troškovima proizvodi više.

(b) Obe firme će proizvesti istu količinu
(c) Firma sa većim marginalnim troškovima proizvodi više da bi pokrivanje više troškove
(d) Funkcija reakcije za obe firme je ista, sve dok obe firme imaju konstantne marginalne troškove
(e) Više od jednog ponuđenog odgovora je tačno
27.23 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: B

Zamislite tržište sa jednom velikom firmom i puno malih. Funkcija ponude svih malih firmi zajedno je
data S (p) = 200 + p. Tržišna funkcija tražnje je data kao D (p) = 400-p, a funkcija troškova velike firme je
C (y) = 20y. Rezidualna funkcija tražnje velike firme je data (gde je malo DL je tražnja velike firme a yL je
output velike firme) prema:
(a) DL (p) = 400-21yL.
(b) DL (p) = 200-2p.
(c) DL (p) = 600-2p.
(d) DL (yL) = 200-2p-20yL.
(e) DL (yL) = 200 + p + 20yL
226
27.24 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Duopolisti Carl i Simon se suočavaju sa funkcijom tražnje za bundevama Q = 5.600-800P gde je Q ukupan
broj bundeva koji dostiže tržište, a P je cena bundeva. Pretpostavimo zatim da svaki farmer ima
konstantan marginalni trošak od $1 za svaku proizvedenu bundevu. Ako Carl veruje da će Sajmon
proizvoditi QS bundeva ove godine, onda nam funkcija reakcije govori koliko bundeva Carl treba da
proizvede kako bi maksimizirao svoj profit. Carlova funkcija reakcije je Rc(Qs)=
(a) 2.400-QS/2
(b) 5.600-800Qs
(c) 5.600-1.600Qs.
(d) 1.200-QS/2.
(e) 3.600-Qs
27.25 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A

Duopolisti Carl i Simon se suočavaju sa funkcijom tražnje za bundevama Q = 3.600-400P gde je Q ukupan
broj bundeva koji dostiže tržište, a P je cena bundeva. Pretpostavimo zatim da svaki farmer ima
konstantan marginalni trošak od $1 za svaku proizvedenu bundevu. Ako Carl veruje da će Sajmon
proizvoditi QS bundeva ove godine, onda nam funkcija reakcije govori koliko bundeva Carl treba da
proizvede kako bi maksimizirao svoj profit. Carlova funkcija reakcije je Rc(Qs)=
(a) 1.600-QS/2.
(b) 3.600-400Qs.
(c) 3.600-800Qs.
(d) 800-QS/2.
(e) 2.400-Qs
27.26 **********************************Tezina 2********************************Tacno: D

Pretpostavimo da je inverzna tražnja za pasuljom data prema P(Y) = 520-2Y i ukupan trošak proizvodnje
Y jedinica za svaku firmu je TC(Y) = 40Y. Ako se industrija sastoji od dva Kurnoova duopolista, onda je u
ravnoteži proizvodnja svake firme:
(a) 120 jedinica.

(b) 60 jedinica.
(c) 40 jedinica.
(d) 80 jedinica.
(e) 65 jedinica
27.27 **********************************Tezina 2********************************Tacno: D

Pretpostavimo da je inverzna tražnja za pasuljom data prema P(Y) = 390-2Y i ukupan trošak proizvodnje
Y jedinica za svaku firmu je TC(Y) = 30Y. Ako se industrija sastoji od dva Kurnoova duopolista, onda je u
ravnoteži proizvodnja svake firme:
(a) 90 jedinica.
(b) 45 jedinica.
(c) 30 jedinica.
(d) 60 jedinica
(e) 48,75 jedinica

227
27.28 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Pretpostavimo da Grinč i Grab ulaze idu u posao sa vinom u maloj zemlji gde je vino teško za uzgajati.
Tražnja za vinom je data prema p = $420-0.2Q, gde je p cena a Q je ukupna prodata količina. U industriji
se nalaze samo dva Kuroova duopolista, Grinč i Grab. Uvoz je zabranjen. Grinč ima konstantan
marginalni tropak od 15$, dok Grab ima marinalni trošak od 15$. Koliko je Grinčova proizvodnja u
ravnoteži?
(a) 675
(b) 1.350
(c) 337,50
(d) 1.012,50
(e) 2.025
27.29 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: A

Pretpostavimo da Grinč i Grab ulaze idu u posao sa vinom u maloj zemlji gde je vino teško za uzgajati.
Tražnja za vinom je data prema p = $600-0.2Q, gde je p cena a Q je ukupna prodata količina. U industriji
se nalaze samo dva Kurnoova duopolista, Grinč i Grab. Uvoz je zabranjen. Grinč ima konstantan
marginalni tropak od 60$, dok Grab ima marinalni trošak od 75$. Koliko je Grinčova proizvodnja u
ravnoteži?
(a) 925
(b) 1.850
(c) 462,50
(d) 1.387,50
(e) 2.775
27.30 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Pretpostavimo da su dve aviokompanije Kurnoovi duopolisti, koji prevoze putnike na liniji Peoria-
Dubuque, a kriva tražnje za kartama po danu je Q = 180-2p (Dakle p = 90-Q /2). Ukupni troškovi leta na
ovoj liniji su 200+30q, gde je q broj putnika na letu. Svaki let ima kapacitet od 80 putnika. U Kurnoovoj
ravnoteži, svaki duopolista će pokrenuti jedan let dnevno I time napraviti dnevni profit od:
(a) 600
(b) 100
(c) 180
(d) 1.200
(e) 2.000
27.31**********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Pretpostavimo da su dve aviokompanije Kurnoovi duopolisti, koji prevoze putnike na liniji Peoria-
Dubuque, a kriva tražnje za kartama po danu je Q = 140-2p (Dakle p = 70-Q /2). Ukupni troškovi leta na
ovoj liniji su 100+40q, gde je q broj putnika na letu. Svaki let ima kapacitet od 80 putnika. U Kurnoovoj
ravnoteži, svaki duopolista će pokrenuti jedan let dnevno I time napraviti dnevni profit od:
(a) 100
(b) 50
(c) 140
(d) 200
(e) 1.000
228
27.32 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: C
Pretpostavimo da je kriva tržišne tražnje za pasuljem data prema p=3580-5q, gde je p cena, a q je ukupni
output cele industrije. Pretpostavimo da industrija ima 2 firme, Stakelbergovog lidera I satelita. Svaka
firma ima konstantni marginalne troškove od 80$ po jedinici outputa. Koliki je ukupni output u ravnoteži
obe firme?
(a) 350.
(b) 175.
(c) 525.
(d) 700.
(e) 87,50
27.33 **********************************Tezina 0********************************Tacno: C

Pretpostavimo da je kriva tržišne tražnje za pasuljem data p=3520-5q, gde je p cena, a q je ukupni output
cele industrije. Pretpostavimo da industrija ima 2 firme, Stakelbergovog lidera I satelita. Svaka firma ima
konstantni marginalne troškove od 20$ po jedinici outputa. Koliki je ukupni output u ravnoteži obe
firme?
(a) 350.
(b) 175.
(c) 525.
(d) 700.
(e) 87,5
27.34 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A

Postoje dve firme na tržištu blastopheme. Tržišna kriva tražnje za blastoshemama je data p=1.000-2q.
Svaka firma ima jednu proizvodnu fabriku i svaka firma i ima funkciju troška C(qi)= qi2 gde je qi output
firme i. 2 firme formiraju kartel I dogovaraju se da podele profit u industriji na jednake delove. Pod
ovim kartelskim dogovorom oni će maksimizirati zajednički profit ako:
(a) Ako i samo ako svaka firma proizvede 100 jedinica u svojoj fabrici.
(b) proizvešće ukupno 200 jedinica, bez obzira na to koja firma ih proizvodi.
(c) Ako I samo ako svaka firma proizvodi po 250 jedinica
(d) proizvode ukupno 166.67 jedinica, bez obzira na to koja ih firma proizvodi.
(e) zatvoriće jednu od dve fabrike i onda će raditi kao monopol I deliti medjusobno profit
27.35 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A

Postoje dve firme na tržištu blastopheme. Tržišna kriva tražnje za blastoshemama je data p=5.400-4q.
Svaka firma ima jednu proizvodnu fabriku i svaka firma i ima funkciju troška C(qi)= qi2 gde je qi output
firme i. 2 firme formiraju kartel I dogovaraju se da podele profit u industriji na jednake delove. Pod
ovim kartelskim dogovorom oni će maksimizirati zajednički profit ako:
(a) ako i samo ako svaka firma proizvede 300 jedinica u svojoj fabrici.
(b) proizvode ukupno 600 jedinica, bez obzira koje ih firma proizvodi.
(c) i samo ako svaki od njih proizvede ukupno 675 jedinica.
(d) proizvode ukupno 450 jedinica, bez obzira koje ih firma proizvodi.
(e) zatvoriće jednu od dve fabrike i onda će raditi kao monopol I deliti medjusobno profit

229
27.36 **********************************Tezina 0********************************Tacno: D
Štakelbergov lider I satelit biraju pojedinačno svoj output, da masimiziraju sopstveni profit. Lokalni porez
na imovinu koji formira fiksni porez za svakog od njih je umanjen za 500$ godišnje za lidera I 200$
godišnje za satelita. Kao posledica toga, firme:
(a) obe povećavaju output, sa tim da će se lideru povećati više
(b) obe povećavaju output, sa tim da će se satelitu povećati više
(c) povećaće im se output za jednu količinu
(d) outputi će im ostati nepromenjeni
(e) nemamo dovoljno informacija da bismo dali odgovor
27.37 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B

Industrija ima 2 firme koje sarađuju, koje se ponašaju tako da maksimiziraju ukupan profit, na nivou
industrije, a onda dele profit izmedju sebe podjednako. Firma 1 ima funkciju troška C(y) = 8y. Firma 2
ima funkciju troškova C(y)=y2. Svaka firma proizvodi ceo broj jedinica. Tržišna tražnja je data Y(p)=80-p
(a) Firma 1 treba da proizvede 16 jedinica, a Firma 2 bi trebalo da proizvede 16 jedinica.

(b) Firma 1 treba da proizvede 32 jedinica, a Firma 2 treba da proizvede 4 jedinice.
(c) svaka firma treba da proizvodi po 18 jedinica.
(d) Firma 1 treba da proizvede 36 jedinica, a Firma 2 treba da proizvede 2 jedinice.
27.38 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B

Industrija ima 2 firme koje saradjuju tako da maksimiziraju ukupan profit, nakon čega dele profit
podjednako. Firma 1 ima troškovnu funkciju C(y)=8y. Firma 2 ima troškovnu funkciju C(y)=y2 . Svaka
firma proizvodi broj jedinica u zaokruženim iznosima. Tržišna tražnja je data Y(p)=48-p.
(a) Firma 1 bi trebalo da proizvede 8 jedinica, a Firma 2 treba da proizvede 8

(b) Firma 1 bi trebalo da proizvede 16 jedinica, a Firma 2 treba da proizvede 4
(c) Svaka firma treba da proizvodi 10 jedinica
(d) Firma 1 bi trebalo da proizvede 20 jedinica, a Firma 2 treba da proizvede 2
27.39. **********************************Tezina 0*******************************Tacno: A

Industrija ima dve firme, Štakelbergovog lidera i satelita. Cena industrijskog outputa je data prema
P = 48-Q, gde je Q totalni output te dve firme. Pratilac ima marginalni trošak od 0. Lider ima marginalne
troškove od 12. Koliko bi lider trebalo da proizvede da bi maksimizirao profit?
(a) 15
(b) 24
(c) 12
(d) 10

230
27.40. **********************************Tezina 0********************************Tacno: A
Industrija ima dve firme, Štakelbergovog lidera i satelita. Cena industrijskog outputa je data prema
P = 24-Q, gde je Q totalni output te dve firme. Pratilac ima marginalni trošak od 0. Lider ima marginalne
troškove od 6. Koliko bi lider trebalo da proizvede da bi maksimizirao profit?
(a) 9
(b) 12
(c) 6
(d) 4
27.41 **********************************Tezina 0********************************Tacno: A

Roach Motors je dominantan diler automobila u malom gradu na srednjem zapadu. Nakon plaćanja
$50.000 za troškove, trošak Roach Motors.a po automobilu je $500. U ovom gradu postoji 4 druga placa
sa polovnim automobilima, ali pošto nisu dovoljno velika da kupuju automobile kroz iste izvore kao
Roach, svaka firma se suočava sa funkcijom troška C = 5.000 + 600Q + 5Q2. Potražnja za polovnim
vozilima je Q = 400-P2/10. Pod pretpostavkom da je Roach svestan troškova konkurenata, koju cenu
Roach trebalo da postavi?
(a) $783,33
(b) $816,67
(c) $600
(d) $641,67
(e) $1.016,6
27.42**********************************Tezina 0*********************************Tacno: A
$50.000 za troškove, trošak Roach Motors.a po automobilu je $500. U ovom gradu postoji 5 drugih
placeva sa polovnim automobilima, ali pošto nisu dovoljno veliki da kupuju automobile kroz iste izvore
popusta kao što je Roacha, svaka firma se suočava sa funkcijom cost C = 5.000 + 600Q + 5Q2. Potražnja
za polovnim vozilima je Q = 200-P1/10. Pod pretpostavkom da je Roach svestan troškova svojih
konkurenata, koju cenu će Roach odrediti za polovna vozila?
(a) 666.67 $
(b) 600 $
(c) 600$
(d) 583.33 $
(e) 900 $
27.43 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B

sa polovnim automobilima, ali pošto nisu dovoljno velika da kupuju automobile kroz iste izvore kao
automobilima je Q = 500-P2/10. Pod pretpostavkom da je Roach postavio tržišnu cenu koja će
maksimizirati njegov profit, koliko automobila će svaki od firma satelita ponuditi?
(a) 12
(b) 20
(c) 27
(d) 17
(e) 15
231
27.44 **********************************Tezina 0********************************Tacno: B
*pitanje je ponovljeno u orginalnoj skripti, pa je ponovljeno I ovde kako bi se zadržao redosled zadataka
sa polovnim automobilima, ali pošto nisu dovoljno veliki da kupuju automobile kroz iste izvore kao
vozilima je Q = 500-P2/10. Pod pretpostavkom da je Roach postavio tržišnu cenu koja će maksimizirati
njegov profit, koliko automobile će svaki od firma satelita ponuditi?
(a) 29
(b) 20
(c) 26
(d) 19
(e) 14
27.45 *********************************Tezina 0*********************************Tacno: D

U Nort Bendu trenutno postoji jedan restoran Mekdonalds franšize. Tražnja za hamburgerima u Nort
Bendu je data Q=200-40P. Bilo koji restoran Mekdonalds franšize ima troškove C=80+2Q za proizvodnju
Q hamburgera. Ako se otvori jos jedan Mekdonalds u Nort Bendu (i oba se ponašaju kao duopolisti)
profit prvog Mekdonalds restorana će :
(a) pasti sa $10 na -$80.
(b) pasti sa $210 na $120.
(c) pasti sa $90 na - $80.
(d) pasti sa $10 na -$40.
(e) pasti sa $90 na $0
27.46 ********************************Tezina 0**********************************Tacno: D

U Nort Bendu trenutno postoji jedan restoran Mekdonalds franšize. Tražnja za hamburgerima u Nort
Bendu je data Q=400-10P. Bilo koji restoran Mekdonalds franšize ima troškove C=60+4Q za proizvodnju
Q hamburgera. Ako se otvori jos jedan Mekdonalds u Nort Bendu (i oba se ponašaju kao duopolisti)
profit prvog Mekdonalds restorana :
(a) pada sa $3.180 na $2.760.
(b) pada od $3.960 do $1.920.
(c) pada od $3.240 do $2.760.
(d) pada sa $3.180 na $1.380.
(e) pada sa $3.240 na $
27.47*********************************Tezina 0**********************************Tacno: B
Ann i Brus oboje imaju pica restoran u Frostbajt folsu, u Minesoti. Tražnja za picom je data funkcijom
Q = 200-40P. Pošto su jedina 2 pica restorana u Frostbajt folsu, pokušavaju da profitabilno podele tržište
bez kršenja Šermanovog Antimonopolskog zakona. Svaka ima funkciju troška C = 60 + 3Q. Ako se Ann i
Brus ponašaju kao duopolisti, svaki će zaraditi profit u iznosu:
(a) 0$
(b) -42.22$
(c) 35,56$
(d) 97,78$
(e) 40$

232
27.48 . *********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Ann i Brus oboje imaju pica restoran u Frostbajt folsu, u Minesoti. Tražnja za picom je data funkcijom
Q = 200-40P. Pošto su jedina 2 pica restorana u Frostbajt folsu, pokušavaju da profitabilno podele tržište
bez kršenja Šermanovog Antimonopolskog zakona. Svaka ima funkciju troška C = 60 + 4Q. Ako se Ann i
Brus ponašaju kao da duopolisti, svaki će zaraditi profit u iznosu:
(a) 0$
(b) -5.56$
(c) 108.89$
(d) 241,11$
(e) 122.50$

233
GLAVA 29 : Razmena
1. Analiza parcijalne ravnoteže se bavi samo ponudom ili samo tražnjom, dok se analiza generalne
ravnoteže bavi sa ponudom i tražnjom u isto vreme.
NETAČNO
2. Čista ekonomija razmene je ekonomija gde se dobra razmenjuju ali nema proizvodnje.
TAČNO
3. U analizi generalne ravnoteže, alokacija je izvodljiva ako svaki potrošač konzumira korpu koja ga
ne košta više od njegovog prihoda.
NETAČNO
4. Iz Valrasovog zakona sledi da ako imamo tržište sa dva dobra i ako je tražnja jednaka ponudi na
tržištu za jedno dobro, onda tražnja mora biti jednaka ponudi i na tržištu za drugo dobro.
TAČNO
5. Ako važi pretpostavka prve teoreme ekonomije blagostanja, i ako je ekonomija u konkurentskoj
ravnoteži, onda svaka realokacija koja poboljšava nekome položaj, mora nekome drugom
pogoršavati.
TAČNO
6. Ako postoji potrošačev višak, onda konkurentska ravnoteža nije nužno Pareto optimalna.
TAČNO
7. Alokacija u konkurentskoj ravnoteži mora biti izvodljiva alokacija.
TAČNO
8. Druga teorema blagostanja kaže da ako su preferencije konveksne , onda bilo koja Pareto
optimalna alokacija može biti postignuta kao konkurentska ravnoteža, posle nekih realokacija od
inicijalnih korpi koje su posedovane.
TAČNO
9. U čistoj ekonomiji razmene, ako je ukupni višak tražnje za svim tipovima hrane nula, onda je
ukupni višak tražnje za svim dobrima koja nisu hrane isto nula.
TAČNO
10. Svaka alokacija na krivi optimalnih alokacija je Pareto optimalna alokacija.
TAČNO
11. U čistoj ekonomiji razmene sa dva dobra, ako postoji konkurentska ravnoteža sa cenama p1=12,
p2=27, onda takođe mora biti i konkurentska ravnoteža sa cenama p1=24 i p2=54.
TAČNO
12. Ako tražnja kontinuirano varira sa cenom, onda čak i ako postoji hiljadu dobara postojaće bar
jedan set cena po kojim će tražnja biti jednaka ponudi na svakom tržištu.
TAČNO

234
13. Ako je alokacija dobra x u konkurentskoj ravnoteži po cenama p, i ako svako više voli svoju korpu
u alokaciji dobra y više nego korpu u alokaciji dobra x, onda ukupna vrednost alokacije y po
cenama p prelazi ukupnu vrednost alokacije x po cenama p.
TAČNO
14. Ako je inicijalna korpa na krivi optimalnih korpi , onda uvek mora da postoji konkurentska
ravnoteža u kojoj neće biti razmene.
TAČNO
15. Džekova funkcija korisnosti je U(F, L)=L. Njegova žena ima funkciju korisnosti U(F,L)=F. Ako džek
inicijalno ima 70 jedinica F i 35 jedinica L i ako Džekova žena inicijalno ima 42 jedinice F i 70
jedinica L, onda je u Edžvortovoj kutiji za Džeka i njegovu ženu alokacija dobara F i L Pareto
optimalna samo ako se nalazi u uglu kutije.
TAČNO
16. Džekova funkcija korisnosti je U(F, L)=L. Njegova žena ima funkciju korisnosti U(F,L)=F. Ako džek
inicijalno ima 50 jedinica F i 25 jedinica L i ako Džekova žena inicijalno ima 30 jedinice F i 50
jedinica L, onda je u Edžvortovoj kutiji za Džeka i njegovu ženu alokacija dobara F i L Pareto
optimalna samo ako se nalazi u uglu kutije.
TAČNO
17. Ako dve osobe imaju identične Kob Daglasove funkcije korisnosti, onda u svakoj Pareto
optimalnoj alokaciji, oni moraju da konzumiraju sva dobra u istim proporcijama kao i svi drugi.
TAČNO
18. Ako dve osobe imaju iodentične homotetičke preferencije i ako njihove krive indiferentnosti
imaju opadajuću graničnu stopu supstitucije, onda u Edžvortovoj kutiji, lokus Pareto optimalnih
alokacija je dijagonalna prava linija.
TAČNO
19. U modelu sa dva potrošača, dva dobra i bez proizvodnje, kriva optimalnih alokacija mora biti
linija koja polazi iz koordinatnog početka jednog potrošača i ide do koordinatnog početka
drugog.
NETAČNO
20. U ekonomiji čiste konkurentske razmene, ako je inicijalna alokacija na dijagonalnoj liniji između
dva koordinatna početka, onda, prema prvoj teoremi blagostanja, uvek mora postojati
konkurentska ravnoteža u kojoj nema razmene.
NETAČNO

235
GLAVA 29 : Razmena ( 36 zadataka )
29.1. **********************************Tezina 2*********************************Tacno: E
U čisto razmenskoj ekonomiji sa dve osobe i dva dobra, jedna osoba uvek preferira da ima više oba
dobra nego da ih ima manje, a druga osoba jedno dobro voli, a drugo dobro ne voli toliko, pa joj mora
biti plaćeno da bi ga konzumirala. Obe osobe inicijalno poseduju pozitivne količine oba dobra.
Ravnotežna cena dobra koje osoba druga osoba ne voli je:
(a) Negativna
(b) Manja od cene dobra koje obe osobe vole
(c) Manja od 1
(d) Pozitivna ili negativna, zavisi od informacija vezanih za ukus i tehnologiju
(e) Pozitivna
29.2. **********************************Tezina 2*********************************Tacno: A

Ako je alokacija Pareto optimalna i ako krive indiferentnosti između dva dobra nemaju prelome, onda
mora biti da:
(a) Dva potrošača koja konzumiraju oba dobra moraju imati istu GSS ali potrošači mogu konzumirati
dobra u različitim razmerama.
(b) Dva potrošača sa istim prihodima koja konzumiraju oba dobra moraju imati istu GSS, ali ako se
njihovi prihodi razlikuju, onda se moraju razlikovati i njihove GSS.
(c) Bilo koja dva potrošača koja konzumiraju oba dobra moraju ih konzumirati u istom odnosu.
(d) Za bilo koja dva potrošača koja konzumiraju oba dobra, niko od njih ne preferira korpu drugog
potrošača više nego svoju
(e) Svi potrošači primaju korpu koju preferiraju više od bilo koje druge korpe koju bi tržište moglo
da proizvede.
29.3. **********************************Tezina 2*********************************Tacno: E

Prema prvoj teoremi ekonomike blagostanja:
(a) Svaka konkurentska ravnoteža je pravedna

(b) Ako je ekonomija u konkurentskoj ravnoteži, ne postoji šansa da nekome bude bolje
(c) Konkurentska ravnoteža uvek postoji
(d) Kod Paretovog optimuma, svi potrošači moraju biti jednako dobrostojeći
29.4. **********************************Tezina 2*********************************Tacno: A

Malo tržište ima samo dva potrošača, Bena i Penelope. Benova funkcija korisnosti je U(x, y)=x + 84y1/2 a
Penelopina funkcija korisnosti je U (x, y) = x + 7y. U Pareto optimalnoj alokaciji gde obe osobe
konzumiraju nešto oba dobara, koliko dobra y Ben konzumira?
(a) 36
(b)6.50
(c)12
(d)13
(e)Ne mozemo znati ako ne znamo koliko inicijalno imaju dobara

236
29.5. **********************************Tezina 2*********************************Tacno: A
Malo tržište ima samo dva potrošača, Leonard i Katarina. Leonardova funkcija korisnosti je
U(x, y)=x+144y1/2 a Katarinina funkcija korisnosti je U (x, y) = x + 6y. U Pareto optimalnoj alokaciji gde
obe osobe konzumiraju nešto oba dobara, koliko dobra y Leonard konzumira?
(a) 144
(b) 9
(c) 24
(d) 18
(e) Ne mozemo znati ako ne znamo koliko inicijalno imaju dobara
29.6. **********************************Tezina 2*********************************Tacno: C
Eduardo i Frančeska učestvuju na tržištu koje je u konkurentskoj ravnoteži. Iako se ne znaju međusobno,
oboje trguju jagodama i šampanjcem. Eduardova funkcija korisnosti je U (s,c)=2s+c gde je s broj kutija
jagoda koje konzumira na mesečnom nivou a c je broj flaši šampanjca. Frančeskina funkcija korisnosti je
U (s,c)=sc. Iz ovoga možemo zaključiti:
(a) Frančeska konzumira jagode i šampanjac u jednakim količinama

(b) Eduardo konzumira više jagoda nego šampanjca
(c) Frančeska dva puta više flaši šampanjca nego kutija jagoda
(d) Frančeska konzumira dva puta više kutija jagoda nego flaši šampanjca
(e) Eduardo konzumira više šampanjca nego jagoda
29.7. **********************************Tezina 3*********************************Tacno: D

Tomoko i Met konzumiraju ista dobra u ekonomiji čiste razmene. Tomoko inicijalno ima 16 jedinica
dobra 1 i 14 jedinica dobra 2. Met inicijalno ima 216 jedinica dobra 1 i 15 jedinica dobra 2. Oboje imaju
sledeću funkciju korisnoti U (X1, X2) = X11/3 X22/3. Ako uzmemo da dobro 1 bude numeraire tako da P1=1,
koja će onda biti ravnotežna cena dobra 2?
(a) 2
(b) 32
(c) 1
(d) 16
(e) 8
29.8. **********************************Tezina 3*********************************Tacno: D

Holi i Stiven konzumiraju ista dobra u ekonomiji čiste razmene. Stiven inicijalno ima 5 jedinica dobra 1 i 3
jedinica dobra 2. Met inicijalno ima 5 jedinica dobra 1 i 2 jedinica dobra 2. Oboje imaju sledeću funkciju
korisnoti U (X1, X2) = X11/3 X22/3. Ako uzmemo da dobro 1 bude numeraire tako da P1=1, koja će onda biti
ravnotežna cena dobra 2?
(a) 2
(b) 8
(c) 1
(d) 4
(e) 2

237
29.9. **********************************Tezina 2*********************************Tacno: C
Pit i Duda žive u društvu sa dva dobra. Pitova funkcija korisnosti je Up=(x1 p,x2 p) = x1 px2 p. Dudina funkcija
korisnoti je Ud=(x1 d,x2 d) = min(x1d ,x2 d). Pit inicajlno ima 3 jedinice dobra 1 i 4 jedinice dobra 2. Duda
inicijalno ima 7 jedinica dobra 1 i 6 jedinica dobra 2. Koja od sledećih tvrdnji je tačna?
(a) Oboje konzumiraju 5 jedinica oba dobra u konkurentskoj ravnoteži.

(b) U konkurentskoj ravnoteži, Duda konzumira 6 jedinica svakog dobra, s obzirom da joj 7ma
jedinica dobra 1 ne dodaje nikakvu vrednost.
(c) U konkurentskoj ravnoteži, Duda konzumira jednake količine oba dobra, tako da cena dobra 1
mora biti jednaka ceni dobra 2.
(d) Cene oba dobra ne mogu biti jednake u tržišnoj ravnoteži s obzirom da Pit i Duda nemaju iste
inicijalne količine dobara
(e) Nijedna tvrdnja nije tačna
29.10. **********************************Tezina 1********************************Tacno: C
Situacija je Pareto efikasna ako:
(a) Ako ne postoji način da svima bude lošije bez da nekome bude bolje
(b) Agregatni profiti su maksimizirani
(c) Ako ne postoji način da nekome bude bolje bez da nekome bude gore
(d) Ako postoji neki način da svima bude bolje
(e) Ako ne postoji način da svima bude bolje
29.11. **********************************Tezina 2********************************Tacno: E
Den i Merilin konzumiraju dva dobra, x i y. Imaju identične Kob-Daglasove funkcije korisnosti. Inicijalno
Den ima 10 jedinica dobra x i 10 jedinica dobra y. Inicijalno Merilin ima 40 jedinica dobra x i 20 jedinica
dobra y. Oni razmenjuju međusobno da bi dostigli Paretovu optimalnu alokaciju koja je bolja za oboje
nego alokacija pre razmene. Koja od sledećih tvrdnji nije nužno istinita kada je reč o alokaciji:
(a) Merilin konzumira 5 jedinica dobra x na svakih 3 jedinice dobra y koje konzumira.
(b) Lokus Pareto optimalnih alokacija je dijagonalna prava linija u Edžvortovom dijagramu
(c) Den konzumira više dobra x nego y
(d) Den konzumira više od 10 jedinica dobra x
(e) Merilin konzumira najmanje 40 jedinica dobra y
29.12. **********************************Tezina 3********************************Tacno: D
Havijer i Ivet su jedine dve osobe na pustinjskom ostrvu. Postoje samo dva dobra, lešnici i borovnice.
Havijerova funkcija korisnosti je U(Nx,Bx)=NxBx. Ivetina funkcija korisnosti je U(Ny,By)=6Ny+By. Havijer
ima 4 borovnice i 10 lešnika. Ivet ima 6 borovnica i 8 lešnika. U konkurentskoj ravnoteži na ovom tržištu,
koliko borovnica Havijer konzumira?
(a) 35
(b) 64
(c) 30
(d) 32

238
29.13. **********************************Tezina 3********************************Tacno: D
Havijer i Ivet su jedine dve osobe na pustinjskom ostrvu. Postoje samo dva dobra, lešnici i borovnice.
Havijerova funkcija korisnosti je U(Nx,Bx)=NxBx. Ivetina funkcija korisnosti je U(Ny,By)=3Ny+By. Havijer
ima 3 borovnice i 10 lešnika. Ivet ima 6 borovnica i 8 lešnika. U konkurentskoj ravnoteži na ovom tržištu,
koliko borovnica Havijer konzumira?
(a) 19.5
(b) 33
(c) 14.5
(d) 16.5
29.14. **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Eva i Oli žive na izolovanoj dolini i trguju jedino međusobno. Konzumiraju samo grejpfrut i limun. Eva
inicijalno ima 10 grejpfruta i 15 limuna, a Oli 14 grejpfruta i 26 limuna. Za Evu, ova dva dobra su savršeni
supstituti, jedan za jedan. Za Olija, ova dva dobra su savršeni komplementi, jedan za jedan. U Pareto
optimalnoj alokaciji:
(a) Eva konzumira minimum 25 limuna

(b) Eva konzumira minimum 17 limuna
(c) Oli konzumira 17.5 grejpfuta
(d) Njihove krive indiferentnosti imaju isti nagib
(e) Oli konzumira sav grejfrut
29.15. **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Izabela i Horacije žive na izolovanoj dolini i trguju jedino međusobno. Konzumiraju samo paradajz i
grožđe. Izabela inicijalno ima 20 paradajza i 2 grozda. Horacije inicijalno ima 4 paradajza i 38 grozda. Za
Izabelu, ova dva dobra su savršeni supstituti, jedan za jedan, a za Horacija su savršeni komplementi,
jedan za jedan. U Pareto optimalnoj alokaciji:
(a) Izabela konzumira minimum 22 grozda

(b) Izabela konzumira minimum 16 grozda
(c) Horacije konzumira 19 paradajza
(d) Njihove krive indiferentnosti imaju isti nagib
(e) Horacije konzumira sav paradajz
29.16. **********************************Tezina 3********************************Tacno: C

Amanda i Bartolo konzumiraju samo dva dobra, X i Y. Oni mogu samo međusobno da trguju i ne postoji
proizvodnja ovih dobara. Ukupna količina dobra X je jednaka ukupnoj količini Y. Amandina funkcija
korisnosti je U(XA, YA)= min{XA, YA} a Bartoloova funkcija korisnosti je U(XB, YB)=max{XB,YB}. U
Edžvortovom dijagramu za Amandu i Bartioloa, set Pareto optimalnih alokacija je:
(a) Glavna dijagonala

(b) Obe dijagonale
(c) Ceo Edžvortov dijagram
(d) Uglovi dijagrama i glavne dijagonale
(e) Uglovi dijagrama

239
29.17. **********************************Tezina 3********************************Tacno: C
Adelino i Benito konzumiraju dva dobra X i Y. Oni trguju samo međusobno i ne postoji proizvodnja ovih
dobara. Adelinova funkcija korisnosti je U (XA, YA)= 2XA+5YA a Benitova funkcija korisnosti je
U(XB,YB)=2(6XB+15YB)1/2. U Edžvortovom dijagramu za Adelina i Benita, set Pareto optimalnih alokacija je:
(a) Glavna dijagonala

(b) Obe dijagonale
(c) Ceo Edžvortov dijagram
(d) Uglovi dijagrama I glavne dijagonale
(e) Uglovi dijagrama
29.18. **********************************Tezina 2********************************Tacno: D
Tamara i Hulio konzimiraju samo hleb i vino. Trguju samo međusobno i ne postoji proizvodnja ovih
dobara. Oboje imaju striktno konveksne preferencije. Tamara inicijalno ima istu količinu hleba i vina kao
i Hulio.
(a) Kod inicijalnih korpi koje imaju, granične stope supstitucije moraju biti iste.
(b) U konkurentskoj ravnoteži, odnos cena ova dobra mora biti 1
(c) U konkurentskoj ravnoteži, oni moraju da konzumiraju identične korpe
(d) Ako imaju identične funkcije korisnosti, onda je inicijalna alokacija Pareto optimlna
29.19. **********************************Tezina 2********************************Tacno: E
Arturo i Belen konzumiraju samo dva dobra, X i Y. Oni imaju striktno konveksne preferencije i nemaju
prelome na svojim krivama indiferentnosti. U inicijalnoj alokaciji, odnos Arturove marginalne korisnosti
dobra X i marginalne korisnosti dobra Y je A, a odnos Benove marginalne korisnosti dobra X i marginalne
korisnosti dobra Y je B, gde je A<B. U konkurentskoj ravnoteži odnos cena je Px/Py=C. Onda:
(a) C>B
(b) C<A
(c) C=A
(d) C=B
(e) A<C<B
29.20. **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Na tržištu razmene gde postoje dve osobe i dva dobra, oba potrošača imaju kvazilinerane funkcije
korisnosti, linearne kod dobra 2. Ako je količina dobra 2 merena na horizontali a količina dobra 2 na
vertikali u Edžvortovom dijagramu, set Pareto optimalnih alokacija uključuje:
(a) Horizontalnu liniju u unutrašnjosti dijagrama

(b) Vertikalnu liniju
(c) Pravu liniju od donjeg levog ugla do gornjeg desnog ugla
(d) Krivu liniju od donjeg levog ugla do gornjeg desnog ugla
(e) Svih četiri ugla

240
29.21. **********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Malo tržište ima dva potrošača, Rodžera i Hajdi. Rodžerova funkcija korisnosti je U(x,y) = x+50y1/2.
Hajdina funkcija korisnosti je U(x,y) = x+5y. Rodžer inicijalno ima 625 jedinica dobra x i 60 jedinica dobra
y. Oni trguju da bi postigli Pareto optimalnu alokaciju u kojoj obe osobe konzumiraju pozitivne količine.
Koliko dobra y Rodžer konzumira?
(a) 50
(b) 25
(c) 28
(d) 23
(e) Nemamo dovoljno informacija da bismo odredili koliko y će konzumirati
29.22. **********************************Tezina 0********************************Tacno: B
Malo tržište ima dva potrošača, Džordža i Penelope. Džordžova funkcija korisnosti je U(x,y) = x+16y1/2.
Penelopina funkcija korisnosti je U(x,y) = x+4y. Džordž inicijalno ima 64 jedinica dobra x i 60 jedinica
dobra y. Oni trguju da bi postigli Pareto optimalnu alokaciju u kojoj obe osobe konzumiraju pozitivne
količine. Koliko dobra y Džordž konzumira?
(a) 8
(b) 4
(c) 7
(d) 2
(e) Nemamo dovoljno informacija da bismo odredili koliko y će konzumirati
29.23. **********************************Tezina 2********************************Tacno: A

Abdulova funkcija korisnosti je U(XA,YA)=min{XA,YA) gde su XA i YA potrošnja dobra X i Y resprektivno.
Biljina funkcija korisnosti je U(XB,YB)=XBYB gde su XB i YB njena potrošnja ova dva dobra. Abdul inicijalno
ima 10 jedinica dobra x i nema nijednu jedinicu dobra y. Bilja inicijalno ima 12 jedinica dobra y i nema
nijednu jedinicu dobra x. Ako je x numeraire dobro a P cena dobra y, onda će ponuda dobra y na tržištu
biti jednaka tražnji ako je sledeća jednačina zadovoljena:
(a) 10/(p + 1) + 6 = 12
(b) 12/10 = p
(c) 12/(p + 1) + 5 = 12
(d) Min {10, 12} + 10/(2p) = 12
(e) Min {10, 12} + 12/2p = 12
29.24. **********************************Tezina 2********************************Tacno: A

Abdulova funkcija korisnosti je U(XA,YA)=min{XA,YA) gde su XA i YA potrošnja dobra X i Y resprektivno.
Biljina funkcija korisnosti je U(XB,YB)=XBYB gde su XB i YB njena potrošnja ova dva dobra. Abdul inicijalno
ima 4 jedinice dobra x i nema nijednu jedinicu dobra y. Bilja inicijalno ima 14 jedinica dobra y i nema
nijednu jedinicu dobra x. Ako je x numeraire dobro a P cena dobra y, onda će ponuda dobra y na tržištu
biti jednaka tražnji ako je sledeća jednačina zadovoljena:
(a) 4/(p + 1) + 7 = 14
(b) 14/4 = p
(c) 14/(p + 1) + 2 = 14
(d) Min {4,14} + 4/(2p) = 14
(e) Min {4,14} + 14/2p = 14
241
29.25. **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Funkcija korisnosti profesora Nightsoila je UN(BN, PN) = BN + 4PN1/2 , a dekanova funkcija korisnosti je
UI = (BI, PI) = BI + 2PI1/2 gde su BN i BI broj bromida(čestih izreka) a Pn i PI broj platituda(trivijalnosti) koje
oni često koriste. Ako profesor inicijalno koristi 4 bromida i 15 platituda, a dekan inicijalno koristi 5
bromida i 20 platituda, onda na bilo kojoj Pareto optimalnoj alokaciji u kojoj obe osobe koriste pozitivne
količine oba dobra, mora da važi sledeće:
(a) Profesor I dekan imaju isti odnos u korišćenju bromida i platituda

(b) Dekan koristi 7 platituda
(c) Dekan koristi 4.5 bromida
(d) Dekan koristi 3 bromida
(e) Dekan koristi 4 bromida
29.26. **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Funkcija korisnosti profesora Nightsoila je UN(BN, PN) = BN + 4PN1/2 , a dekanova funkcija korisnosti je
UI = (BI, PI) = BI + 2PI1/2 gde su BN i BI broj bromida(čestih izreka) a Pn i PI broj platituda(trivijalnosti) koje
oni često koriste. Ako profesor inicijalno koristi 2 bromida i 10 platituda, a dekan inicijalno koristi 3
bromida i 25 platituda, onda na bilo kojoj Pareto optimalnoj alokaciji u kojoj obe osobe koriste pozitivne
količine oba dobra, mora da važi sledeće:
(a) Profesor I dekan imaju isti odnos u korišćenju bromida i platituda

(b) Dekan koristi 7 platituda
(c) Dekan koristi 2.5 bromida
(d) Dekan koristi 2 bromida
(e) Dekan koristi 5 bromida
29.27. **********************************Tezina 2********************************Tacno: B

Na tržištu postoje dve osobe, Čarli i Doris. Postoje dva dobra, jabuke i banane. Čarli ima inicijalno 5
jabuka i 4 banane. Doris ima inicijalno 10 jabuka i 2 banane. Čarlijeva funkcija korisnosti je U( AC, BC) =
ACBC gde je AC potrošnja jabuka, a BC potrošnja banana. Dorisina funkcija korisnosti je U( AD , BD) = ADBD
gde je AD potrošnja jabuka a Bd potrošnja banana. Kod svake Pareto optimalne alokacije:
(a) Čarli konzumira isti broj jabuka kao i Doris

(b) Čarli konzumira 15 jabuka na svakih 6 banana koje konzumira
(c) Doris konzumira jednak broj banana i jabuka
(d) Čarlijev odnos banana prema jabukama je veći nego kod Doris
(e) Doris konzumira jabuke i banane u odnosu 10 jabuka na svake 2 banane koje konzumira
29.28. **********************************Tezina 2********************************Tacno: B

Na tržištu postoje dve osobe, Čarli i Doris. Postoje dva dobra, jabuke i banane. Čarli ima inicijalno 3
jabuke i 12 banana. Doris ima inicijalno 6 jabuka i 6 banana. Čarlijeva funkcija korisnosti je U( AC, BC) =
ACBC gde je AC potrošnja jabuka, a BC potrošnja banana. Dorisina funkcija korisnosti je U( AD , BD) = ADBD
gde je AD potrošnja jabuka a Bd potrošnja banana. Kod svake Pareto optimalne alokacije:
(a) Čarli konzumira isti broj jabuka kao i Doris

(b) Čarli konzumira 9 jabuka na svakih 18 banana koje konzumira
(c) Doris konzumira jednak broj banana i jabuka
(d) Čarlijev odnos banana prema jabukama je veći nego kod Doris
(e) Doris konzumira jabuke i banane u odnosu 6 jabuka na svakih 6 banana koje konzumira
242
29.29. **********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Kenova funkcija korisnosti je U(PK , WK) = PKWK a Barbina je U(PB , WB) = PBWB. Ako Ken inicijalno ima 3
jedinice proje i 9 jedinica vina i ako Barbi inicijalno ima 6 jedinica proje i 9 jedinica vina, onda kod bilo
koje Pareto optimalne alokacije obe osobe konzumiraju nešto oba dobra:
(a) Ken konzumira 3 jedinice proje na svakih 9 jedinica vina

(b) Barbi konzumira dva puta vise proje nego Ken
(c) Ken konzumira 9 jedinica proje na svakih 18 jedinica vina koje konzumira
(d) Barbi konzumira 6 jedinica proje na svakih 9 jedinica vina koje konzumira
29.30. **********************************Tezina 2********************************Tacno: C
Kenova funkcija korisnosti je U(PK , WK) = PKWK a Barbina je U(PB , WB) = PBWB. Ako Ken inicijalno ima 3
jedinice proje i 12 jedinica vina i ako Barbi inicijalno ima 6 jedinica proje i 12 jedinica vina, onda kod bilo
koje Pareto optimalne alokacije obe osobe konzumiraju nešto oba dobra:
(a) Ken konzumira 3 jedinice proje na svakih 12 jedinica vina

(b) Barbi konzumira dva puta vise proje nego Ken
(c) Ken konzumira 9 jedinica proje na svakih 24 jedinica vina koje konzumira
(d) Barbi konzumira 6 jedinica proje na svakih 12 jedinica vina koje konzumira
29.31. **********************************Tezina 3********************************Tacno: D
Moris ima funkciju korisnosti U(b, w) = 3b + 12w a Filip ima funkciju korisnosti U(b,w) = bw gde je b broj
knjiga koje čita mesečno a w je broj flaši vina koje konzumira mesečno. Ako nacrtamo Edžvortov
dijagram sa knjigama na horizontalnoj osi, a vino na vertikalnoj, i ako merimo Morisovu konzumaciju od
donjeg levog ugla, onda ugovorna kriva:
(a) Ravna linija koja ide od gornjeg desnog ugla do donjeg levog
(b) Kriva koja postaje strmija pomerajući se sa leva na desno
(c) Prava linija koja ima nagib ¼ i prolazi kroz donji levi ugao
(d) Prava linija sa nagibom ¼ i prolazi kroz gornji desni ugao
(e) Kriva koja postaje ravnija pomerajući se sa leva na desno
29.32. **********************************Tezina 3********************************Tacno: D
Moris ima funkciju korisnosti U(b, w) = 4b + 12w a Filip ima funkciju korisnosti U(b,w) = bw gde je b broj
knjiga koje čita mesečno a w je broj flaši vina koje konzumira mesečno. Ako nacrtamo Edžvortov
dijagram sa knjigama na horizontalnoj osi a vino na vertikalnoj, i ako merimo Morisovu konzumaciju od
donjeg levog ugla, onda ugovorna kriva:
(a) Ravna linija koja ide od gornjeg desnog ugla do donjeg levog
(b) Kriva koja postaje strmija pomerajući se sa leva na desno
(c) Prava linija koja ima nagib 1/3 i prolazi kroz donji levi ugao
(d) Prava linija sa nagibom 1/3 i prolazi kroz gornji desni ugao
(e) Kriva koja postaje ravnija pomerajući se sa leva na desno

243
29.33. **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Astridina funkcija korisnosti je U( HA, CA) = HACA. Burgerova funkcija korisnosti je min {HB , CB}. Ako Astrid
inicijalno ima 8 jedinica heringi i nijednu jedinicu sira (C) i ako Burger inicijalno ima 8 jedinica sira i
nijednu jedinicu haringi, i ako je p ravnotežna cena haringi a sir je numeraire, onda mora da je ponuda
haringi jednaka tražnji na tržištu. To implicira da:
(a) 8/(p + 1) + 4 = 8
(b) 8/8 = p
(c) 8/8 = p
(d) 8/p + 8/2p = 8
(e) Min {8,8} = p
29.34. **********************************Tezina 2********************************Tacno: A
Astridina funkcija korisnosti je U( HA, CA) = HACA. Burgerova funkcija korisnosti je min {HB , CB}. Ako Astrid
inicijalno ima 12 jedinica heringi i nijednu jedinicu sira (C) i ako Burger inicijalno ima 8 jedinica sira i
nijednu jedinicu haringi, i ako je p ravnotežna cena haringi a sir je numeraire, onda mora da je ponuda
haringi jednaka tražnji na tržištu. To implicira da:
(a) 8/(p + 1) + 6 = 12
(b) 8/12 = p
(c) 12/8 = p
(d) 8/p + 12/2p = 12
(e) Min {12,8} = p
29.35. **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Matova funkcija korisnosti je U ( m , j) = max {4m, j} a Džefova funkcija korisnosti je U ( m , j) =2m + j.

Mat inicijalno ima 3 jedinice mleka i 2 jedinice djusa (j) a Džef ima inicijalno 5 jedinica mleka i 6 jedinica
djusa. Ako nacrtamo Edžvortovu kutiju sa mlekom na horizontalnoj a djus na vertikalnoj osi i ako merimo
Matovu konzumaciju dobara od donjeg levog ugla, onda set Pareto optimalnih alokacija uključuje:
(a) Levi ugao Edžvortove kutije, ali nijedan drugi

(b) Donji ugao Edžvortove kutije ali nijedan drugi
(c) Levi ugao i donji ugao Edžvortovog dijagrama
(d) Desni ugao Edžvortove kutije ali nijedan drugi
(e) Desni i gornji ugao Edžvortovog dijagrama
29.36. **********************************Tezina 2********************************Tacno: B
Matova funkcija korisnosti je U ( m , j) = max {4m, j} a Džefova funkcija korisnosti je U ( m , j) =3m + j.

Mat inicijalno ima 3 jedinice mleka i 2 jedinice djusa (j) a Džef ima inicijalno 5 jedinica mleka i 6 jedinica
djusa. Ako nacrtamo Edžvortovu kutiju sa mlekom na horizontalnoj a djus na vertikalnoj osi i ako merimo
Matovu konzumaciju dobara od donjeg levog ugla, onda set Pareto optimalnih alokacija uključuje:
(a) Levi ugao Edžvortovog dijagrama, ali nijedan drugi

(b) Donji ugao Edžvortovog dijagrama ali nijedan drugi
(c) Levi ugao i donji ugao Edžvortovog dijagrama
(d) Desni ugao Edžvortovog dijagrama ali nijedan drugi
(e) Desni i gornji ugao Edžvortovog dijagrama
244

CrvenaVarijanovaZbirka Za Teoriju Cena

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

CrvenaVarijanovaZbirka Za Teoriju Cena

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Varijanova zbirka

*Prevod Varijanove zbirke zadataka na Srpski jezik

Glave koje skripta obuhvata su:

Glava II: Budžetsko ograničenje...............1 Glava XVIII: Tehnologija...................133

2. Ako je količina dobra 1 predstavljena na horizontalnoj, a dobra 2 na vertikalnoj osi i ukoliko je

KOPIRNICA MINA Spremanje ispita: Maja 061/1040881

2.3 ************************************Tezina 2******************************Tacno: A i C

2.4 ************************************Tezina 2********************************Tacno: A

2.7 ************************************Tezina 2*******************************Tacno: C

2.8 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: C

2.9 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: D

KOPIRNICA MINA Spremanje ispita: Maja 061/1040881

2.12 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: B

2.13 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: B

KOPIRNICA MINA Spremanje ispita: Maja 061/1040881

2.16 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: E

(a) budžetska linija postaje strmija i pomera se prema unutra.

2.17 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: D

(a) je horizontalnija od prethodne i leži ispod nje.

2.18 ***********************************Tezina 3********************************Tacno: C

KOPIRNICA MINA Spremanje ispita: Maja 061/1040881

(a) Billi Bob konzumira najmanje 9 milkšejkova dnevno.

2.22 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: C

KOPIRNICA MINA Spremanje ispita: Maja 061/1040881

(a) iznosa novca koji mora da potroši na x i y.

2.24 **********************************Tezina 1*********************************Tacno: D

2.25 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: D

2.26 **********************************Tezina 2********************************Tacno: A

(a) ima nagib 2.

KOPIRNICA MINA Spremanje ispita: Maja 061/1040881

2.28 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: C

2.29 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: C

2.30 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: C

KOPIRNICA MINA Spremanje ispita: Maja 061/1040881

(a) x₁ /4 + x2/12 = 36.

2.32 ***********************************Tezina 1********************************Tacno: A

KOPIRNICA MINA Spremanje ispita: Maja 061/1040881

2.36 ***********************************Tezina 0******************************Tacno: C

2.37 ***********************************Tezina 0******************************Tacno: C

2.38 ***********************************Tezina 2******************************Tacno: A

(a) (3000; 3600) i (1800; 6000).

KOPIRNICA MINA Spremanje ispita: Maja 061/1040881

(a) (3250; 3900) i (1950; 6500).

2.40 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B

(a) konzumira najmanje 9 jedinica žvaki

2.41 ***********************************Tezina 2********************************Tacno: B

(a) konzumira najmanje 5 komada žvaki.

KOPIRNICA MINA Spremanje ispita: Maja 061/1040881

2.43 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: D

(a) potrošačka budžetska linija postaje sve strmija i pomera se ka spolja

2.44 ***********************************Tezina 0********************************Tacno: B

(a) Cena kafe i Thomasov prihod se povećao

KOPIRNICA MINA Spremanje ispita: Maja 061/1040881

KOPIRNICA MINA Spremanje ispita: Maja 061/1040881

3.1 *********************************Tezina 1*****************************Tacno: B

(a) Fanni voli dobro y, a ne voli dobro x.

3.2. ***********************************Tezina 1*********************************Tacno: B

(a) Heidi voli dobro y, a ne voli dobro x.

3.3 ***********************************Tezina 1*********************************Tacno: D

(a) Georgeove preferencije nisu potpune.

3.4 ************************************Tezina 1********************************Tacno: D

(a) Joramove sklonosti nisu potpune.

KOPIRNICA MINA Spremanje ispita: Maja 061/1040881

3.6 ***********************************Tezina 1*********************************Tacno: B

2.3 ******Tezina 2Tacno: A i C

2.4 ****Tezina 2Tacno: A

2.7 ******Tezina 2*Tacno: C

2.8 ***Tezina 2Tacno: C

2.9 ***Tezina 2Tacno: D

2.12 ***Tezina 1Tacno: B

2.13 ***Tezina 1Tacno: B

2.16 ***Tezina 1Tacno: E

2.17 ***Tezina 1Tacno: D

2.18 ***Tezina 3Tacno: C

2.22 ***Tezina 1Tacno: C

2.24 **Tezina 1*Tacno: D

2.25 ***Tezina 1Tacno: D

2.26 **Tezina 2Tacno: A

2.28 ***Tezina 1Tacno: C

2.29 ***Tezina 1Tacno: C

2.30 ***Tezina 0Tacno: C

2.32 ***Tezina 1Tacno: A

2.36 *****Tezina 0Tacno: C

2.37 *****Tezina 0Tacno: C

2.38 *****Tezina 2Tacno: A

2.40 ***Tezina 2Tacno: B

2.41 ***Tezina 2Tacno: B

2.43 ***Tezina 0Tacno: D

2.44 ***Tezina 0Tacno: B

3.1 *****Tezina 1*Tacno: B

3.2. ***Tezina 1*Tacno: B

3.3 ***Tezina 1*Tacno: D

3.4 ****Tezina 1Tacno: D

3.6 ***Tezina 1*Tacno: B

3.7 ***Tezina 1*Tacno: E

3.8 ****Tezina 2Tacno: B

3.10 ******Tezina 2*Tacno: C

3.11. ******Tezina 1*Tacno: C

3.14 ***Tezina 0Tacno: E

3.15 ***Tezina 0Tacno: E

3.16 ***Tezina 2Tacno: C

3.18 ***Tezina 2Tacno: A

3.19 ***Tezina 2Tacno: B

3.20 ***Tezina 2Tacno: D

3.22 ***Tezina 2Tacno: B

3.23 ***Tezina 2Tacno: B

3.25 ***Tezina 0Tacno: D

3.26 ***Tezina 0Tacno: C

3.27 ***Tezina 0Tacno: E

4.1 ****Tezina 2Tacno: A

4.2 ***Tezina 2*Tacno: A

4.3 ***Tezina 2*Tacno: C

4.4 ****Tezina 2Tacno: C

4.6 ***Tezina 1*Tacno: C

4.7 ***Tezina 3*Tacno: B

4.8 ****Tezina 2Tacno: C

4.10 ***Tezina 2Tacno: C

4.11 ***Tezina 2Tacno: E

4.12 ***Tezina 2Tacno: E

4.14 ***Tezina 1Tacno: D

4.15 ***Tezina 2Tacno: C