РУССКИЙ АЛФАВИТ

Основные правила произношения русских гласных букв под ударением

„т в р д и” „ м е к и”
А – изговарамо као [а] Я – изговарамо као [ја] мáма, пáпа, брат, бабушка; я;

Э – изговарамо као отворено [е] Е – изговарамо као [је] эта; ель;

Ы – изговарамо измеёу [ǝ] и [и] И – изговарамо као [и] быть, бить;

О – изговарамо као [о] Ё – изговарамо као [јо] пот, повар, водка; мѐд, ѐлка;

У – изговарамо као [у] Ю – изговарамо као [ју] путь; юбка;

 Основные правила произношения русских гласных букв без ударения
Кад нису под акцентом, сви самогласници у руском језику изговарају се краће него под
акцентом. Ипак, неки самогласници у тој позицији не изговарају се само временски краће него и
квалитативно другачије:

О – изговарамо као [а]; вода, борода, молоко, яблоко, поездка, болото, золото, окно;

Я, Е – изговарамо као [ји]; вропа, ему, еда, ещѐ, японцы, яйцо, язык, аба-яга;

Основные правила произношения русских согласных звуков

Следећи сугласници у руском језику се увек и у свакој позицији (независно од тога да ли су
испред тврдог или меког самогласника) изговарају на исти начин, неки и другачије од српског:

Ч – изговара се измеёу српског [ч] и [ћ];

Щ – изговара се као меко ш, слично „црногорском“ ś (у речима типа śekira, śutra, śedi);
Й – изговара се као [ј];
Ж, Ш, Ц – слични као у српском, увек су изразито тврди;
У писању се може десити да после неких од ових сугласника стоји мек самогласник. Ипак, у
изговору се мекоћа тих самогласника неутралише и они се изговарају као одговарајући тврди
самогласници (жéнщина, шептать, цепь, цифра, машина, пациéнт, жѐлтый, щѐтка, пощѐчина,
причѐска, чѐлка, шѐпот итд.).
Сви остали сугласници у руском језику приликом изговора могу имати своју тврду и меку
„варијанту“, што зависи од тога испред ког самогласничког слова се налазе: тврдог или меког.
Ако се сугласник налази испред тврдог самогласника (а, э, ы, о, у), изговараће се тврдо –
отприлике онако као и у српском (мода, пол, дом, шарф, шкаф, рот, губы, глаза, рука).
Ако се сугласник налази испред меког самогласника (я, е, и, ѐ, ю), он ће се изговарати
меко. Јота [ј] из меког самогласника (в. изнад) тада се стапа са претходним сугласником!
сестрá, дéдушка, дядя, тѐтя, няня, серебрó, человéк, вéтка, ученик, писáть
Сугласник постаје мек и онда кад се после њега наёе меки знак (ь – обележава мекоћу
претходног сугласника):
радость, тетрадь, гость, кость, царь, читать, знать

Оглушение
На крају речи сви звучни сугласници морају бити обезвучени, тј. замењени својим
безвучним парњаком у изговору.
любовь – [...ф'], город – [...т] , мороз – [...с]