UNIVERZITET U NIŠU

ELEKTRONSKI FAKULTET

Ana Đorđević

MREŽNI FOTONAPONSKI SISTEMI

Završni rad
Modul: Elektroenergetika

Kandidat: Mentor:

Ana Đorđević, br. ind. 15567 Doc. dr Aleksandar Janjić

Niš, oktobar 2019. godina

Završni rad
Mrežni fotonaponski sistemi

Zadatak:
1.Princip rada fotonaponskih panela
2. Komponente fotonaponskih sistema (paneli,invertori, pomoćna oprema)
3. Zaštita fotonaponskih sistema(od prekomerne struje, kratkog spoja, prenapona)
4. Ekonomska analiza isplativosti male fotonaponske elektrane

Komisija za odbranu:

Student:

Ana Đorđević, br. ind. 15567

Datum prijave rada:______________

Datum predaje rada: _____________

Datum odbrane rada: _____________

 MREŽNI FOTONAPONSKI SISTEMI

SAŽETAK
Fotonaponski sistemi su deo nauke o obnovljivim izvorima energije i u današnje
vreme su sve više zastupljeni u modernom društvu. Obnovljivi izvori energije su resursi koje
pruža planeta Zemlja među kojima su voda, vetar, Sunčeva svetlost, geotermalna energija,
energija biomase itd. Posredstvom generatora, turbina, uređaja energetske elektronike,
zaštitnih uređaja i pomoćne opreme, ova energija se pretvara u električnu energiju i šalje u
distributivnu mrežu.
Glavni cilj ovog rada je prikaz konverzije Sunčeve u električnu energiju. Najpre je
objašnjen značaj Sunčeve energije i osnovne prednosti i nedostaci jedne solarne elektrane.
Nabrojani su različiti primeri upotrebe solarnih elektrana. Odmah zatim osnovni elementi
svake elektrane – fotonaponske ćelije, princip rada, i osnovne karakteristike. Zatim, obrađeni
su delovi fotonaponskog sistema: generator, invertori, akumulatorske baterije. Prikazana je
grupacija fotonaponskih ćelija u nizove, nizovi u module, i na kraju grupisanjem modula
dobijamo fotonaponski sistem. Fotonaponski generator je u stvari fotonaponski panel
određenih dimenzija i snage. Broj panela zavisi od potreba potrošača, njihove instalisane
snage, lokacije. U zavisnosti od materijala od kojih su paneli napravljeni, imaće različite
karakteristike, biće manje ili više pouzdani, efikasniji, jeftiniji ili skuplji. Svaki
elektroenergetski sistem neophodno je zaštiti. Fotonaponske elektrane su na otvorenom, i
zato su podložne atmosferskim uticajima-atmosferskim pražnjenjima, promeni temperature,
fizičkim oštećenjima ili požarima. Zbog toga zaštita mora da bude adekvatna i spreči širenje
havarija bilo koje vrste. Na kraju, odrađena je ekonomska analiza fotonaponskog sistema koji
predaje proizvedenu električnu energiju elektrodistributivnoj mreži.

Ključne reči: Sunčeva energija, fotonaponska elektrana, fotonaponska ćelija, konverzija

energije, zaštita sistema, analiza sistema.
 PHOTOVOLTAIC GRID SYSTEMS

ABSTRACT

Photovoltaic grid systems are a part of renewable energy science and every day they are more
and more common in modern society. Sources of renewable energy are resources given to us
by the Earth, that includes water, wind, sunlight, geothermal energy, bioenergy, etc. Through
generators, turbines, power electronic devices, safety devices and supporting equipment, this
energy turns into electrical energy and gets sent into a transmission system.

The main goal of this work is to show the conversion of solar energy into electrical energy.
Firstly, the importance of solar energy and the basic advantages and drawbacks of a solar
generator are explained. Examples of various uses of solar energy are enlisted. Immediately
after, the basic elements of every generator – photovoltaic cells, work principles and
fundamental characteristics. Then, the parts of photovoltaic systems were described:
generator, invertors, batteries. It is shown the alignment of photovoltaic cells in rows, rows in
modules, and finally the alignment of modules creates the photovoltaic system. A
photovoltaic generator is actually a photovoltaic panel of specific dimensions and power. The
number of panels depends on the consumers’ needs, their installation power and their
location. Depending on the materials the panels are made of, they will have different
characteristics, be less or more reliable, efficient and expensive. Every power grid needs to be
protected. Photovoltaic generators are out in the open, which is why they are susceptible to
atmospheric influences: atmospheric depletion, temperature changes, physical damages or
fires. That is why the defenses need to be adequate and stop the spread of destruction of any
kind. Finally, the economic analysis of photovoltaic system which transfers electrical energy
into power grid system.

Keywords: Solar energy, photovoltaic plant, photovoltaic cell, energy conversion, system
protection, system analysis
SADRŽAJ

1. UVOD.............................................................................................................................6
1.1.Solarna energija...............................................................................................................7
2. KONVERZIJA ENERGIJE.... ....................................................................................8
2.1.Upotreba solarne energije...............................................................................................8
2.2.Solarne elektrane...........................................................................................................11
2.3.Fotonaponske ćelije.......................................................................................................11
3. KOMPONENTE FOTONAPONSKIH SISTEMA..................................................16
3.1.Fotonaponski generator.................................................................................................16
3.1.1. Vrste fotonaponskih panela.....................................................................................17
3.2.Invertor..........................................................................................................................18
3.3.Ostale komponente fotonaponskog sistema..................................................................19
4. VRSTE FOTONAPONSKIH SISTEMA..................................................................21
4.1.Samostalni (on-grid) fotonaponski sistemi...................................................................21
4.2.Hibridni fotonaponski sistemi.......................................................................................22
4.3.Fotonaponski sistem povezan sa elektrodistributivnom mrežom.................................23
5. ZAŠTITA FOTONAPONSKIH SISTEMA..............................................................25
5.1.Gromobranska zaštita fotonaponskih sistema...............................................................26
5.1.1. Spoljašnja zaštita od udara groma...........................................................................26
5.1.2. Unutrašnja zaštita od udara groma..........................................................................28
5.2.Izjednačenje potencijala................................................................................................29
5.3.Uzemljivači i sistem uzemljenja...................................................................................29
5.4.Protivpožarna zaštita.....................................................................................................30
6. EKONOMSKA ANALIZA ISPLATIVOSTI MALE FOTONAPONSKE
ELEKTRANE..............................................................................................................33
6.1.Primer ekonomske isplativosti solarne elektrane priključene na elektrodistributiuvnu
mrežu.............................................................................................................................33
7. ZAKLJUČAK..............................................................................................................36
8. LITERATURA............................................................................................................37
 1. UVOD

Električna energija je danas jedan od nabitnijih aspekata modernog društva. Njena

praktična primena počinje već u XVIII veku, za vreme industrijske revolucije, Bendžamin
Franklinovim eksperimentom. Zatim se u XIX veku Majkl Faradej bavio problemom
magnetnih polja, Tomas Edison je otkrio jednosmernu struju i na kraju Nikola Tesla uspeva
da generiše naizmeničnu struju koju je moguće prenositi na daljinu. Danas, Teslin sistem
naizmenične struje je još uvek primarni način isporuke električne energije potrošačima širom
sveta.
Razvojem tehnologije, potrošači potražuju sve više energije za svoje potrebe. Upotreba
uglja, prirodnog gasa i nafte za potrebe proizvodnje električne energije počinje naglo da raste,
crpe se resursi planete i naučnici tragaju za novim načinima dobijanja električne energije.
Fosilna goriva, osim što ih ima sve manje, su štetna za okolinu. Ona doprinose povecanju
emisije ugljen dioksida, globalnom zagrevanju, kao i štetne posledice za biljni i životinjski
svet na mestima odakle se dopremaju goriva.
Rešenje su obnovljivi izvori energije. Najpoznatiji vid te energije je energija vode. Ali,
šta da rade zemlje koje nemaju reke, kao one u pustinjskim oblastima-one pribegavaju drugim
rešenjima o kojima će u daljem tekstu biti više reči.

Slika 1.1. Struktura instalisanih proizvodnih kapaciteta električne energije za 2013.godinu

U obnovljive izvore energije spadaju:

-energija vode,
-energija vetra,
-energija Sunca,
-energija biomase,
-geotermalna energija,
-energija morskih talasa.

6
1.1. Solarna energija
1839. godine Aleksandar Edmon Bekerel otkrio je fotonaponski efekat. 1876. Adams
je otkrio da selen generiše električnu energiju kada je izložen Sunčevoj svetlosti i time
dokazao da čvrsti materijal može konvertovati Sunčevu svetlost u električnu energiju bez
zagrevanja i bez pokretnih delova.1953. u Bell laboratorijama Džerald Parson je napravio
solarnu ćeliju od silicijuma umesto od selena i tada počinje razvoj solarnih ćelija i
proizvodnja električne energije od Sunčeve svetlosti.
Sunce je nepresušni izvor energije. Ono svake sekunde, već pet milijardi godina, šalje
na površinu zemlje zračenje od, prosečno, 1377 W/m² koja varira ±3% zavisno od doba
godine. Po ulasku u atmosferu jedan deo zračenja apsorbuje ozon, ugljen-monoksid, ugljen-
dioksid i vodena para, dok se jedan deo gubi rasejanjem. Zračenje koje nije reflektovano niti
rasejano, a dostiže na zemljinu površinu direktno u liniji sa Suncem naziva se direktno
zračenje, dok se rasejana radijacija koja pada na poršinu zemlje naziva difuzno zračenje. Zbir
difuznog i direktnog zračenja predstavlja totalno ili globalno zračenje.

Slika 1.2. Intenzitet Sunčevog zračenja u zemljinoj atmosferi

Pre dvadeset i više godina proizvodnja električne energije od Sunčevog zračenja bila je
nepojmljiva i izuzetno skupa. Sada je cena znatno opala i iznosi (0,14-0,17)US$/kWh.
Primena solarne energije danas obuhvata:
 proizvodnju električne energije,
 klimatizaciju prostorija,
 zagrevanje bazena,
 dobijanje tople vode i pare za industrijske procese,
 procese destilacije,..

7
 2. KONVERZIJA ENERGIJE

2.1. Upotreba solarne energije

Zagrevanje vode u stambenim objektima uz pomoć solarne energije je isplativ način za
dobijanje tople vode za domaćinstvo, što zbog mogućnosti instalisanja u bilo kojim
klimatskim uslovima, što zbog besplatnog goriva-Sunca. Sistem za zagrevanje vode se sastoji
iz kotla za zagrevanje vode i solarnih kolektora. Postoje dva tipa ovih sistema: aktivni,koji
ima cirkulacione pumpe i kontrolere, i pasivni, koji ih nema.

Slika 2.1. Šema pasivnog i aktivnog solarnog sistema za zagrevanje vode

U oba sistema radni fluid je voda, kojoj se dodaje glikol koji sprečava zamrzavanje vode u
zimskim periodima. Zapremina glikola je približno jednaka zapremini vode. Glikol se menja
na par godina da bi se sprečila korozija.
Upotreba solarnih panela u industriji omogućava temperaturu vode u opsegu (60-260)C i
ima široku primenu. Potrebno je pažljivo izabrati vrste kolektora, radni fluid i dimenzije
komponenti za svaki sistem pojedinačno. Upotreba solarne energije u industriji, za razliku od
upotrebe u domaćinstvima je veoma retka zbog visokih investicionih troškova i nedovoljnog
poznavanja ekonomskih aspekata tj. uštede.
Upotreba solarnih sistema za prečišćavanje vode je jedan od najjednostavnijih i
najefikasnijih vidova upotrebe solarne energije. U zavisnosti od upotrebljenih materijala
postoje različite konfiguracije solarnih destilatora. Svaki sistem se sastoji od tri glavna
elementa: solarnog kolektora, isparivača i kondenzatora. Stepen iskorišćenja solarnog
destilatora je oko 0,6. Primera radi, u sunčanim predelima se može dobiti 15l destilovane vode
dnevno po 1m² kolektora leti, i oko 6l dnevno zimi.
Na slici 2.2. dat je prikaz prototipa sistema za destilaciju morske vode u pitku koji su razvili
italijanski inžinjeri iz Toronta.

8
 Slika 2.2. Solarni destilator za pretvaranje morske vode u pitku

Avion koji pokreće solarna energija je 1981 godine prvi put napravio Pol Mekredi i on je
leteo iz Francuske u Ujedinjeno Kraljevstvo. Tehnologija je napredovala i gradili su se sve
bolji i jači avioni. 2016. Godine Bertrand Pikard je leteo avionom koji ne ispušta nikakve
štetne materije i danas je najveći i najsnažniji avion koji se pokreće isključivo pomoću solarne
energije. Na slici 2.3. je prikazan taj avion.

Slika 2.3. Solar Impulse 2 avion

Napajanje svemirskih letelica i satelita realizuje se pomoću solarnih sistema. Započelo je

1958. godine kada je satelit Vangard 1 koristio panel snage 1W da napaja svoj radio. Godine
1964. NASA je poslala u svemir Nimbus satelit koji je kao jedini izvor goriva imao solarni
sistem snage 470W. A zatim je 1966. prvi svetski kosmički observatorijum poslat u svemir i
bio je snage 1kW.

9
 Slika 2.4. Internacionalna svemirska stanica napajana pomoću solarnih panela

Nacionalna laboratorija za obnovljive resurse je 2017. otkrila novi prototip solarnog

„pametnog" prozora koji bi mogao da obezbedi 80 odsto potreba za električnom energijom
u Sjedinjenim Državama. Ovaj pametni prozor ima efikasnost od 11%, a zapravo je u stanju
da snizi temperaturu zgrade tako što promeni nijansu. Nakon zatamnjenja ili prelaska na
tamniju nijansu, pametni prozor počinje da generiše energiju. Sposobnost prozora da se
transformiše omogućavaju molekuli metilamina, koji se kreću po prozoru u zavisnosti od
okolnosti. Kada Sunce zagreje prozor, molekuli se upijaju u njega i zatamnjuju prozor. Kada
Sunce ne sija direktno na prozor, molekuli bivaju proterani, što prozor čini prozirnim.

Slika 2.5. Solarni prozori

10
2.2. Solarne elektrane
Solarne elektrane direktno transformišu solarnu energiju u električnu bez posredstva
bilo kakvog goriva.To rade koristeći tzv. fotoelektrični efekat, kada foton interaguje sa
elektronima u atomu neke supstance tako što se energija fotona preda jednom elektronu.
Glavne prednosti solarnih elektrana su:
 Pouzdanost-fotonaponski moduli, kao uređaji bez pokretnih delova, konstruisani su za
životni vek od 20 do 30 godina uz veoma malu verovatnoću mogućeg otkazivanja u
toku svog rada.
 Mala potreba za održavanjem-fotonaponski sistemi rade uz minimalno servisiranje i
bez snabdevanja gorivom, tako da su idealan izvor energije u izolovanim sredinama,
kao što su zabačeni planinski krajevi ili ostrva.
 Ne utiču štetno na okolinu-fotonaponski uređaji ne proizvode nikakvu emisiju štetnih
materija u okolinu i predstavljaju nečujan lokalni izvor energije.
 Besplatno gorivo- Sunčeva svetlost je besplatna, lako dostupna i praktično neiscrpna
energija.
 Lokalno generisana energija-fotonaponski uređaji koriste lokalne izvore energije-
Sunčevu svetlost,što obezbeđuje energetsku sigurnost i kontrolu pristupa energiji. Za
razliku od svih drugih izvora energije, solarna energija ima najmanju prostornu
varijaciju, a to znači da se ovi sistemi mogu graditi na bilo kom mestu.
 Fleksibilna veličina sistema-fotonaponski sistemi mogu da budu različitih dimenzija i
snaga: od onih u džepnom kalkulatoru do višemegavatnih elektrana. Modularna
konstrukcija i dizajn omogućavaju lako proširenje sistema u zavisnosti od finansija i
energetskih potreba.
 Lakoća transporta-modularna konstrukcija omogućava prenos fotonaponskih sistema
u delovima, što može biti veoma korisno za prenos sistema.

Sa druge strane postoje i neka ograničenja fotonaponskih sistema:

 Zavisnost od Sunca- električna energija se ne proizvodi noću, a oblačnost smanjuje
izlaznu snagu sistema.
 Investicioni troškovi- cena fotonaponskih modula se konstantno smanjivala od oko
5$/W pre dvadesetak godina, do oko 0,8$/W na kraju 2013. godine. Kupovina
fotonaponskih sistema predstavlja najveću investiciju, pošto su operativni troškovi
relativno mali.

Godišnji distribucija električne energije u jednoj elektrani zavisi od više faktora:

 Intenzitet sunčevog zračenja na mestu postavljanja elektrane
 Orijentacija i nagib solarnih panela
 Postojanje senki
 Tehničke performanse komponenti sistema.

2.3. Fotonaponske ćelije

Osnovni element svake solarne elektrane je fotonaponska ćelija. U svakoj ćeliji odvija
se konverzija Sunčevog zračenja u električnu energiju. Svaka ćelija sadrži tanak sloj
poluprovodničkog materijala, uglavnom silikona, debljine oko 0,3mm i površine između 100 i
225cm². Svaka fotonaponska ćelija proizvodi snagu od oko 3W i jednosmerni napon od oko
0,5V. Za potrebe jedne elektrane ove ćelije se vezuju u redno-paralelne konfiguracije radi

11
dobijanja upotrebljivih vrednosti snaga i napona. U osnovi svaka ćelija je posebno
konstruisan pn spoj-poluprovodnik u koji su na jednom kraju ubačene primese p tipa
(šupljine) a na drugom kraju primese n tipa (elektroni).
Kada se fotonaponska ćelija izloži Sunčevoj svetlosti stvaraju se parovi elektron-
šupljina, kao posledica interakcije upadnih fotona i atoma ćelije. Električno polje pn spoja
uzrokuje razdvajanje elektrona i supljina tako da se elektroni grupišu u oblasti sloja n tipa a
šupljine u oblasti sloja p tipa. Kada se krajevi ćelije zatvore preko potrošača određene
otpornosti poluprovodnik se ponaša kao dioda, propustajući struju u jednom smeru.

Slika 2.6. Presek fotonaponske ćelije

Svaka fotonaponska ćelija može se analizirati pomoću svojih karakteristika. Na slici

2.7. prikazana je strujno-naponska karakteristika fotonaponske ćelije za različite intenzitete
osvetljenosti.

Slika 2.7. I-U karakteristika fotonaponske ćelija za različite intenzitete osvetljenosti

12
 Slika 2.8. I-U karakteristika fotonaponske ćelije sa naznačenom tačkom maksimalne snage

Karakteristične vrednosti na grafiku 2.8. su:

 𝐼𝑠𝑐 - struja kratkog spoja (Short-Circuit current)
 𝑈𝑜𝑐 - napon praznog hoda(No-Load Voltage)
 𝑃𝑚𝑎𝑥 - maksimalna vrednost snage
 𝐼𝑚𝑝𝑝 - struja proizvedena u tački maksimalne snage
 𝑈𝑚𝑝𝑝 - napon proizveden u tački maksimalne snage.

Fotonaponska ćelija ima ograničene vrednosti struje i napona. To obezbeđuje da se

ćelija neće oštetiti ako bude radila u režimu praznog hoda ili kratkog spoja.
Intenzitet struje na priključnim krajevima fotonaponske ćelije računa se prema izrazu:
𝑒∗𝑈
𝐼 = 𝐼𝑙 − 𝐼0 ∗ [exp ( ) − 1] (2.1.)
𝑘∗𝑇

Gde su:
𝐼𝑙 - komponenta struje generisana svetlošću
𝐼0 - inverzna struja zasićenja
𝑒 = 1,6 ∗ 10−19 C - količina naelektrisanja jednog elektrona
𝑈(𝑉) - napon na krajevima ćelije
𝐽
𝑘 = 1,38 ∗ 10−23 - Bolcmanova konstanta
𝐾
𝑇(𝐾) - temperatura ćelije.

Da bi se odredila struja kratkog spoja kroz ćeliju u izraz (2.1.) treba staviti 𝑈 = 0 čime
se dobija 𝐼𝑘𝑠 = 𝐼𝑙 .
Što se tiče snage, ona predstavlja dobro poznat proizvod struje i napona. Poželjno je da
ćelija radi sa maksimalnom mogućom snagom da bi se dobilo što je moguće više energije.
Maksimalna snaga ćelija 𝑃𝑚𝑎𝑥 će biti:
𝑃𝑚𝑎𝑥 = 𝑈𝑚 ∗ 𝐼𝑚 = 𝐹𝑝 ∗ 𝑈𝑝ℎ ∗ 𝐼𝑘𝑠 (2.2)

13
 Slika 2.9. Temperaturna zavisnost snage od napona fotonaponske ćelije

U-I karakteristika fotonaponske ćelije je i temperaturno zavisna. Ispitivanja su

pokazala da napon između otvorenih krajeva ćelije opadne za 2,3mV ako se temperatura
poveća za 1C (2,3mV/C). Struja kratkog spoja ostaje približno konstantna. To znači da će se
snaga ćelije smanjiti za približno 0,5C. Temperaturna zavisnost snage od napona
prikazana je na slici 2.9.
Kada se fotonaponska ćelija osvetli, oko 20 % svetosne energije se konvertuje u
električnu, dok se ostatak troši na zagrevanje ćelije. Kao rezulta, može se očekivati da će
temperatura ćelije biti znatno viša od temperatre ambijenta. U velikim sistemima, sa većim
brojem ćelija, temperatura može dostići toliku vrednost da može doći do slabljenja parametara
ćelije.

14
 3. KOMPONENTE FOTONAPONSKIH SISTEMA

3.1. Fotonaponski generator

U prethodnom poglavlju je objašnjen princip rada fotonaponske ćelije, osnovne
komponente solarne elektrane. Ove ćelije proizvode relativno malu snagu zato se u praksi više
ćelija povezuju u grupe čime se formira fotonaponski modul. Modul proizvodi napon, struju i
snagu znatno većeg intenziteta. Najčešće se 36 ćelija serijski povezuju stvarajući module
nominalnog napona od 12V. Paralelnim povezivanjem postiže se povećanje struje. U praksi
se ćelije povezuju u redno-paralelne konfiguracije da bi se omogućio i potreban napon i
potrebna struja, odnosno snaga.
U tipičnom fotonaponskom modulu ćelije su uronjene u laminat čiji je prednji sloj od
temperovanog stakla, a zadnja strana je zatvorena mekim i fleksibilnim slojem. Fotonaponske
ćelije su laminirane između temperovanog stakla sa niskim sadržajem gvožđa, vodootpornim
međuslojem od etilen vinil acetata, kao i polimernim potpornim materijalom sa zadnje strane
modula. Modul se, radi lakše montaže kao i zbog čvrstoće celog sklopa, postavlja u
aluminijumski ram. Pozitivni i negativni kontakti se nalaze unutar razvodne kutije, koja se
nalazi na zadnjem delu modula.

Slika 3.1. Presek standardnog fotonaponskog modula

Radi dobijanja još većih snaga više fotonaponskih modula se povezuju u nizove. Redna
veza modula daje viši napon, a paralelna veza višu struju. Pri rednoj vezi poželjno je da svi
moduli daju maksimalnu snagu pri istoj vrednosti struje, a u paralelnoj vezi-pri istoj vrednosti
napona.
Postoje dve uobičajene konfiguracije modula:
1. U svakoj grani redno vezanih modula imamo osigurače,pa ako dođe do kvara na bilo
kom modulu, vrednost struje koja u tom slučaju može da se uspostavi biće ograničena.
Svaki modul u sebi ima ugrađen određeni broj obilaznih dioda.

15
 2. Module vezujemo tako da imaju i pozitivan („+“) i negativan („-“) pol u odnosu na
zemlju. Ako bismo tri grupe modula povezali na ovakav način dobijena konfiguracija
predstavljala bi izvor napajanja za trofazni invertorski sistem. Primera radi, trofazni
sistem naznačene snage 30kW koristi tri invertora,svaki snage od po 10kW, i tri niza
modula spojenih tako da proizvode napon od ±250V pri maksimalnoj snazi.

Slika 3.2. Fotonaponski sistem

Nizovi fotonaponskih ćelija su fotonaponski generatori(moduli). Njihove izlazne

karakteristike mogu se odrediti proučavanjem odgovarajućih strujno-naponskih (I-U)
karakteristika, koje su slične karakteristikama solarne ćelije. Za fotonaponski modul
karakteristične veličine su:
 Maksimalna struja-struja kratkospojenog kola;
 Maksimalni napon-napon otvorenog kola;
 Maksimalna deklarisana električna snaga;
 Struja u tački maksimalne snage;
 Napon u tački maksimalne snage.

3.2. Vrste fotonaponskih panela

Od materijala za izgradnju fotonaponskih ćelija koji su trenutno dostupni na tržištu
najpoznatiji su: monokristalni silicijum, polikristalni silicijum, amorfni silicijum, kadmium
telurid itd.
Monokristalni silicijum(c-Si) je najčešće primenjivani materijal za solarne ćelije.One
su veoma stabilne i pokazuju visoku efikasnost u konverziji solarne energije(efikasnost 16-
20%).One imaju tzv. homojunction strukturu, što znači da se sastoje iz istog materijala koji je
modifikovan tako da je na jednoj strani ćelije p-sloj, a na drugoj n-sloj silicijumskog
poluprovodnika. Cena modula je (3,2-3,5) €/W što je posledica komplikovanog procesa
proizvodnje. Paneli su karakteristične tamno plave boje (reflektujući sloj od titan oksida).
Ovaj tip panela pretvara 1000W/m² Sunčeve energije u 140W električne energije.

16
 Polikristalni silicijum(p-Si) pojednostavljuje,a samim tim i pojeftinjuje proizvodnju
solarnih panela u odnosu na prethodne (2.8-3.3 €W). Efikasnost je manja(15-16%) ali imaju
dobru stabilnost i zahtevaju manje čist silicijumski materijal. Ovaj tip panela pretvara
1000W/m² Sunčeve energije u 130W električne energije.

Slika 3.3. Izgled monokristalnog (levo) i polikristalnog (desno) silicijumskog panela

Amorfni silicijum(a-Si) i kadmium telurid-kafmium sulfat(CdTeS) najčešće se koriste

za izradu fotonaponskih ćelija od tankih filmova. Tanki filmovi su savitljive tankoslojne
strukture različitih oblika. Sastoje se od vrlo tankih slojeva atoma, molekula ili jona, koji se u
slojevima nanose na jeftinu i lako dostupnu podlogu,koja može da bude staklo,metal ili
plastika.Za proizvodnju ovih ćelija koristi se mnogo manja količina materijala, tako da je
debljina aktivne površine 1-10µm.
Amorfni silicijum ina neuređenu strukturu i zbog toga apsorbuje svetlost bolje nego
kristalni,što povećava efikasnost ovih ćelija u uslovima slabe osvetljenosti. Generalno, njihov
stepen efikasnosti je najniži, svega 5-8% i zato im je i cena najniža. Ovaj tip panela pretvara
1000W/m² Sunčeve energije u 50W električne energije.
CdTeS solarne ćelije imaju jedan p-sloj (CdTe) i jedan n-sloj (CdS). Kadmium telurid
je polikristalni materijal koji ima skoro idealan energetski procep od 1,44eV, što znači da
energija potrebna za stvaranje parova elektron-šupljina u njemu veoma odgovara spektru
Sunčeve svetlosti. Zbog visokog koeficijenta apsorpcije može da apsorbuje skoro svu upadnu
svetlost veću od veličine energetske barijere u sloju debljine manjem od jednog mikrona.
Efikasnost im je i do 14%. Ovaj tip panela pretvara 1000W/m² Sunčeve energije u 160W
električne energije.
Monokristalne tankoslojne fotonaponske ćelije su većinom izgrađene od galijum
arsenida(GaAs), imaju uglavnom multijunction strukturu koja se još naziva i kaskadna
struktura. Ovakvom strukturom postiže se visoka efikasnost obzirom da se obuhvata veći deo
solarnog spektra. Ćelije sa različitim energetskim procepima su poslagane jedna na drugu na
takav način da Sunčeva svetlost prvo pada na materijal sa najvećim energetskim procepom.
Fotoni koji nisu apsorbovani u prvom materijalu prenose se na drugi, koji apsorbuje
visokoenergetski deo preostalog spektra, a niskoenergetski propušta do sledećeg materijala.
Proces se nastavlja do poslednjeg materijala sa najmanjim energetskim procepom, odnosno

17
onim koji apsorbuje fotone najmanje energije. Ovaj tip panela pretvara 1000W/m² Sunčeve
energije u 300W električne energije.

Slika 3.4. Grafik energetske efikasnosti za različite vrste fotonaponskih panela

3.3. Invertor
Invertor je uređaj energetske elektronike koji pretvara jednosmernu struju koju
fotonaponska ćelija isporučuje u naizmeničnu koja se predaje mreži. Invertor radi na principu
LC filtra unutar samog pretvarača. Na slici 3.5. prikazana je principijelna šema jednofaznog
invertora. Tranzistori, koji se koriste kao statičke sklopke, u najjednostavnijem obliku
omogućuju pravougaoni izlazni signal.

Slika 3.5. Principijelna šema jednofaznog invertora

U mnogim industrijskim primenama kontrola izlaznog napona invertora je potrebna iz

više razloga: (1) da bi se eliminisao uticaj promena jednosmernog ulaznog napona, (2) da bi
se regulisao izlazni napon invertora i (3) da bi se zadovoljili zahtevi za ostvarivanjem
(kontrolom) konstantnog izlaznog napona i frekvencije. Sadržaj izlaznog napona može biti

18
minimiziran ili značajno redukovan načinom njihovog prekidanja. Najefikasniji metod
kontrole izlaznog napona kod invertora je ostvarivanje širinsko-impulsne (PWM, ŠIM)
modulacije njihovog izlaznog napona. Širinsko-impulsna modulacija koristi se kod invertora
za regulaciju i amplitude i frekvencije izlaznog napona.

Slika 3.6. Sinusni referentni signal i noseći signal (a) i izlazni napon invertora (b)

3.4. Ostale komponente fotonaponskog sistema

Solarni kontroler za punjenje baterija
Solarni kontroleri su poznati i kao regulatori punjenja ili samo regulatori baterija.
Poslednji izraz je verovatno najbolji zato što može da opiše šta ovaj uređaj zapravo radi:
punjači solarnih baterija ograničavaju brzinu struje koja se isporučuje na akumulatorsku
bateriju i štiti baterije od prekomernog punjenja. Dobri kontroleri punjenja su od presudnog
značaja za održavanje zdravih baterija, što osigurava maksimalan vek trajanja baterije. Ako
imate pretvarač baziran na bateriji, postoje šanse su da je i kontrolor punjenja integrisan.

DC prekidači
Za sve solarne sisteme potrebni su AC i DC sigurnosni prekidači. Za solarne off-grid
sisteme, između banke baterije i pretvarača instalira se još jedan dodatni DC prekidač. Koristi
se za isključivanje struje koja teče između ovih komponenti. Ovo je važno za održavanje,
rešavanje problema i zaštitu od električnih požara.

19
Rezervni generator
Potrebno je puno novca i velikih baterija da biste se pripremili za nekoliko uzastopnih
dana bez Sunca (ili pristupa mreži). Zato su potrebni rezervni generatori. U većini slučajeva,
instaliranje rezervnih generatora koji radi na dizel je bolji izbor nego ulaganje u veliku banku
baterije koja retko funkcioniše u svom punom potencijalu. Generatori mogu raditi na propan,
naftu, benzin i mnoge druge vrste goriva. Generatori obično imaju AC izlaz, koji se može
poslati kroz pretvarač za direktnu upotrebu, ili se može pretvoriti u DC za skladištenje
baterije.

20
 4. VRSTE FOTONAPONSKIH SISTEMA
Fotonaponski sistem može da radi kao samostalni ili kao mrežno povezani uređaj.
Samostalni fotonaponski sistemi mogu biti ili autonomni ili hibridni. Hibridni sistemi
kombinuju fotonaponske sisteme sa jednim ili više izvora električne energije uključujući i
akumulatore.

4.1. Samostalni (off-grid) fotonaponski sistemi

Samostalni sistem,kao što sam naziv kaže, je sistem koji nije priključen na
elektrodistributivnu mrežu, i sadrži akumulatore za skladištenje energije. Snaga off-grid
sistema mora biti pravilno proračunata tako da potrošači ne ostanu bez energije tokom cele
godine ali i da akumulatorske baterije budu dovoljnog kapaciteta da preuzmu te potrošače
ukoliko proizvodnja električne energije bude smanjena u zimskom periodu kada imamo manje
Sunčeve svetlosti. Fotonaponski generator puni akumulator u toku dana, dok kontroler
punjenja podešava i kontroliše proces samog punjenja baterija. Razvodni orman može da
sadrži merne instrumente za monitoring sistema, kao i osigurače i prekidače za zaštitu
provodnika u slučaju kratkog spoja ili kvara.
Zbog visoke cene baterija i invertora, samostalni sistemi su mnogo skuplji od sistema
povezanih na mrežu. Međutim, zbog rastućeg trenda ugradenje off-grid sistema, cena opreme
opada.
Off-grid sistemi su idealni za udaljena domaćinstva, rekreaciona vozila, vikendice,
čamce, jedrilice itd. Na slici 4.1. je prikazan samostalni jednosmerni fotonaponski sistem.

Slika 4.1.Samostalan jednosmerni fotonaponski sistem

Samostalni naizmenični fotonaponski sistemi su isti kao jednosmerni, izuzev što imaju
invertor, tj. pretvarač jednosmerne u naizmeničnu struju. Na slici 4.2. data je šema ovakvog
sistema. Invertor omogućava priključenje aparata koji se svakodnevno koriste u domaćinstvu,
kao što su usisivači, mašina za pranje veša itd. koji su projektovani da rade na naizmeničnu

21
struju. Danas na tržištu imamo invertore visokog kvaliteta, čija je izlazna snaga od 100W do
nekoliko stotina kW, uz koeficijent efikasnosti konverzije >0.95.
Samostalni sistemi danas postaju sve praktičniji izvor energije za objekte koji nemaju
mogućnost priključenja na elektrodistributivnu mrežu, postaju sve efikasniji, pouzdaniji, a
cena ugradnje im je sve niža.

Slika 4.2. Samostalni naizmenični fotonaponski sistem

4.2. Hibridni fotonaponski sistemi

Moderni hibridni sistemi kombinuju fotonaponske panele sa drugim izvorima energije,
i danas su dostupni u različitim formama i konfiguracijama. Mnogi hobridni sistemi koriste
generatore na dizel gorivo,gas ili benzin kao rezervne izvore energije. Hibridni sistemi mogu
da koriste i druge obnovljive izvore energije kao što su mali hidrogeneratori ili vetroturbine.
Većina hibridnih sistema koriste akumulatore za skladištenje energije, koji se pune tokom
dana, a agregat obezbeđuje razliku između energije koju zahtevaju potrošači i energije koju
proizvodi fotonaponski sistem.
Hibridni sistemi su sve više u upotrebi u udaljenim sredinama, jer obezbeđuju
pouzdano snabdevanje električnom energijom uz optimalan rad i sa tehničkog i sa
ekonomskog aspekta.
Na slici 4.3. prikazan je hibridni fotonaponski sistem sa generatorom koji može da
obezbedi energiju za potrošače na 230V naizmenične struje, kao i invertor sa ugrađenim
prekidačem.

22
 Slika 4.3. Šema naizmeničnog fotonaponskog sistema sa akumulatorom

4.3. Fotonaponski sistem povezan sa elektrodistributivnom mrežom (on-grid)

On-grid sistemi su, za sad, najčešći i najrasprostranjeniji sistemi za domaćinstva i
poslovne prostore.Ovim sistemima nisu potrebne akumulatorske baterije, pošto njihovu ulogu
preuzima mreža. Dakle, mreža predstavlja akumulator neograničenog kapaciteta sa kojim
fotonaponski sistem razmenjuje energiju.
Ovi sistemi rade paralelno sa ED mrežom, napajaju potrošače na lokaciji samog
sistema i isporučuju viškove električne energije. Za energiju datu u mrežu, korisnici
uglavnom dobijaju novčanu nadoknadu. On-grid sistemima može da upravlja
elektrodistributibna kompanija ukoliko su to veliki fotonaponski sistemi. Kada nema Sunca, tj
proizvodnje električne energije, energija se uzima iz mreže. U toku noći, energija se
obezbeđuje isključivo iz elektrodistributivne mreže. Na slici 4.4. prikazan je on-grid sistem.
U razvodnom ormanu se pomoću invertora jednosmerna struja dobijena u panelima
pretvara u naizmeničnu i napaja potrošače. Kod ovakvih sistema invertori moraju biti
projektovani za rad na mreži jer sama mreža diktira frekvenciju i fotonaponski sistem mora
biti sinhronizovan sa njom.

23
 Slika 4.4. Šema fotonaponskog sistema povezanog sa distributivnom mrežom

On-grid sisteme karakteriše:

 Jednostavnost i niža cena- sistem se povezuje na standardnu instalaciju objekta i

jedine dve potrebne komponente su fotonaponski moduli i invertor;
 Nema lokalnog skladištenja energije – skladištenje energije nije neophodno, jer je
sistem povezan sa mrežom iz koje može da crpi energiju kad je to potrebno(u toku
noći ili kad je oblačno). Dakle, mreža preuzima višak proizvedene solarne energije i
obezbeđuje napajanje kada potrošnja prevazilazi solarnu proizvodnju.
 U objektima sa mnogo klima uređaja dnevni maksimum potrošnje poklapa se sa
maksimalnom snagom zračenja Sunca. Tako fotonaponski sistem generiše
maksimalnu snagu baš kad je to najpotrebnije i obara se vrh potrošnje u distributivnoj
mreži. Iz tog razloga, distributivne mreže sa instalisanim on-grid sistemima imaju
značajno manje gubitke aktivne snage u odnosu na mreže bez distribuirane
proizvodnje iz fotonaponskih sistema.

24
 5. ZAŠTITA FOTONAPONSKIH SISTEMA
Fotonaponski sistemi izloženi su direktno svim vremenskim uticama koji mogu da
utiču na njihov rad-mogu dovesti do slabljenja elekrane ili oštećenja njenih delova pa i samog
sistema. Zbog toga je potrebno prilikom projektovanja elektrane uzeti u obzir i njenu zaštitu,
kako od prenaponskih i atmosferskih pražnjenja tako i od požara, vetra itd.

5.1. Gromobranska zaštita fotonaponskih sistema

Fotonaponski sistem služi za proizvodnju električne energije pomoću Sunca. Moduli,
koji pretvaraju Sunčevu u električnu energiju, obično se postavljaju na krovove objekata.
Zbog svoje lokacije često su izloženi atmosferskim pražnjenjima koji dovode do prenapona
štetnih za celi sistem. O zaštiti od mogućih prenapona treba razmisliti i zbog toga jer njihova
izloženost i pre svega vrednost investicija nisu zanemarive.
Udar groma je pražnjenje. Pritom proteku velike električne struje, i do 200 kA. U
zavisnosti od mesta udara groma razlikujemo:
 direktne udare groma
 indirektne udare groma
 udaljene udare groma
Sva tri oblika udara mogu prouzrokovati štete na solarnom sistemu.
Pri direktnom udaru groma fotonaponski sistem je izložen celoj struji groma, koja
protiče kroz konstrukciju . Posledica takvog udara je uništavanje modula i instalacija,
mogućnost drugih mehaničkih šteta a takođe može doći i do požara. Pri ovakvom udaru
groma ili bliskom udaru nastaju prenaponi. Pri tome je gotovo svejedno da li objekt ima
zaštitu od struje groma, gromobransku instalaciju ili ne. U slučaju direktnog udara, grom
pogađa objekt, a o bliskom udaru se govori ako grom u neposdrednoj blizini pogađa
spoljašnje vodove koji ulaze u objekat. Zaštita od prenapona izazvanih direktnim udarom
realizuje se preko odvodnika struje groma međunarodno klasifikovanim kao klasa I (stara
oznaka: klasa B). Preostali prenapon mora se ograničiti primenom drugih uređaja
prenaponske zaštite. Na slici 5.1. je dat prikaz štete nastale direktnim udarom groma.

Slika 5.1. Izgled fotonaponskih panela nakon direktnog udara groma

25
 Pri udaru groma nastaju veliki naponi, kao i velika električna i magnetna polja. Zbog
galvanskih, induktivnih i kapacitivnih veza se u slučaju indirektnog udara groma pojavljuju i
veliki inddukovani naponi odnosno struje, koji takođe mogu biti uzrok štetama na
fotonaponskim sistemima. Zbog izloženosti treba pri zaštiti računati na direktni, ali i
indirektni udar groma. Kao što je već navedeno, atmosferska pražnjenja oblak-oblak, oblak-
zemlja izazivaju jako elektromagnetno polje. Tim poljem indukuju se prenaponi do nivoa koji
mogu oštetiti uređaje i instalacije. Za ova pražnjenja je karakteristično da ne pogađaju
direktno objekt ili bliske priključne vodove. Za zaštitu postrojenja od ovako uzrokovanih
prenapona primenjuju se odvodnici prenapona klase II (stara oznaka: klasa C)..
Pod udaljenim udarom groma smatra se udar u vodove povezane s objektom ali, na
većoj udaljenosti od objekta, ovi udari mogu se označavati i kao indirektni udari groma.
Udaljeni udari stvaraju prenapone koji se u cilju zaštite postrojenja ograničavaju odvodnicima
prenapona klase II (stara oznaka: klasa C).
Pored ovih vrsta prenapona, mogući su i sklopni prenaponi. Kao posledica sklopnih
operacija, pri prekidanju struje kratkog spoja može doći do pojave sklopnih prenapona.
Sklopni prenaponi ograničavaju se uređajima prenaponske zaštite klase II (stara oznaka: klasa
C). I ovde se preostali prenapon može dodatno smanjiti primenom daljih krajnjih uređaja
prenaponske zaštite.
Najveća šteta nastaje kod direktnog udara groma što najčešće dovodi i do požara.
Ogromna energija koja se oslobađa okidač je za ovu i druge ekstremne štete. Za primerenu
zaštitu treba izvesti spoljašnju i unutrašnju zaštitu od udara groma. Dakle prilikom
postavljanja zaštite potrebno je uzeti u obzir sve faktore.
Prilikom izvođenja zaštite od udara groma, izvode se dva vida zastite i to:
 Spoljašnja zaštita od udara
 Unutrašnja zaštita od udara.

5.1.1. Spoljašnja zaštita od udara groma

Spoljašnja zaštita od groma ima zadatak da prihvati direktna atmosferska pražnjenja u

objekat i da bez posledica sprovede struju atmosferskog pražnjenja u zemlju. Pri planiranju
spoljašnje zaštite od udara groma u slučaju fotonaponskog sistema potrebna je dodatna
opreznost, jer su moduli postavljeni na krovu objekta te je pričvršćivanje prihvatnog sistema
otežano. Prihvatni sistem ima svoje štićeno područje. Spoljašnja gromobranska instalacija
sastoji se od prihvatanog sistema, sistema spusnih provodnika i sistema uzemljenja. Sva tri
sistema spoljašnje gromobranske instalacije moraju se projektovati i izvesti prema uslovima
utvrđenim u jugoslovenskom standardu JUS IEC 1024-1. Pri postavljanju prihvatnog sistema
elementi fotonaponskog sistema moraju biti unutar štićenog područja, što znači da direktni
udar groma u njih nije moguć. Na uobičajenim objektima prihvatni sistemi postavljaju se u
obliku prihvatne mreže, a u slučaju postavljanja fotonaponskog sistema takva instalacija nije
primerena. Moduli su obično dignuti iznad nivoa krova, što znači da je prihvatna instalacija
takođe dignuta. Oblik mreže nije primeren, jer moramo paziti i na moguću zasenjenost
modula. U tom slučaju se zaštita izvodi postavljanjem vertikalnih hvataljki, koje svojim
štićenim područjem pokrivaju module.

26
 Slika 5.2. Prikaz postavljanja vertikalnih hvataljki

Pri izradi spoljašnje zaštite od udara, postoje dve vrste sistema zaštite:
 Izolovani sistem
 Neizolovani sistem zaštite.

Slika 5.3. Primer izolovanog sistema spoljašnje zaštite

Pri planiranju opšte gromobranske zaštite želimo izvesti izolovani sistem spoljašnje
zaštite. U tom slučaju su moduli odnosno konstrukcija fotonaponskog sistema odvojeni od
gromobrana. Zbog velikih struja u slučaju udara groma na delovima gromobrana pojavljuju se
veliki padovi napona. To znači da je potrebno osigurati određenu udaljenost između

27
gromobrana i modula odnosno konstrukcije modula, kako ne bi došlo do preskoka. Tu
udaljenost nazivamo sigurnosnom udaljenosti. Ona mora biti veća od preskočne udaljenosti.
Preskočnu udaljenost računamo pomoću jednacine:
𝑘
𝑠 = 𝑘𝑖 ∗ 𝑘 𝑐 ∗ 𝑙 (5.1)
𝑚

gde su 𝑘𝑖 , 𝑘𝑐 , 𝑘𝑚 koeficijenti koji zavise od struje groma, podele struje groma i materijala za
odvajanje.
Ukoliko iz određenih razloga nije moguće izvesti izolovani sistem zaštite u kojem
nema galvanske veze hvataljki i FN sistema, onda se izvodi neizolovani sistem spoljašnje
zaštite. U slučaju izvođenja neizolovanog sistema zaštite prihvatna gromobranska instalacija
se galvanski poveže sa provodnim delovima koje štitimo. Prihvatna gromobranska instalacija
– u slučaju fotonaponskih sistema to su odgovarajuće vertikalne hvataljke - štiti module od
šteta zbog direktnog udara groma. Ako je ova instalacija galvanski povezana sa konstrukcijom
odnosno okvirima, znači da su moduli izloženi struji groma.

5.1.2. Unutrašnja zaštita od udara groma

Unutrašnja zaštita od groma štiti elemente i instalaciju od dejstva struje kod direktnog
udara groma, kao i od dejstva struje groma kod indirektnog udara. Odgovarajuća unutrašnja
zaštita je prenaponska zaštita koja se planira i izvodi prema definisanom standardu. Taj
standard definiše zaštitne zone od udara groma. Za odgovarajuću zaštitu se na prelazu
instalacija iz jedne zone u drugu izvodi izjednačenje potencijala pa se instalira odgovarajući
prenaponski zaštitni element SPD (Surge Protect Device). Koji prenaponski zaštitni element
će se instalirati zavisi od zona između kojih prelaze instalacije. Na prelazu iz zone LPZ 0 u
zonu LPZ 1 se instaliraju zaštitni uređaji, koji služe odvođenju struje groma.

Slika 5.4. SPD uređaj

SPD su veoma bitni uređaji za zaštitu osetljive električne opreme kao što su AC/DC
invertori, uređi za monitoring i fotonaponski moduli, takođe i za drugu osetljivu opremu. SPD
uređaji se mogu postavljati kako na DC stranu invertora tako i na AC stranu. Mesto

28
postavljanja uređaja, tip i broj potrebnih uređaja zavisi od više faktora. Jedan od faktora za
izbor SDP uređaja jeste godišnj broj udara groma na prostoru gdje se nalazi fotonaponski
sistem(Td). Na osnovu broja grmljavinskih dana može se odrediti prosečna gustina pražnjenja
Nd kao:
𝑁𝑑 =0,04𝑇𝑑 1,25(broj udara/km² god) (5.2.)

5.2. Izjednačenje potencijala

Izjednačenje potencijala je galvansko povezivanje svih metalnih masa. Vod za
izjednačenje potencijala priključuje sve metalne vodove objekta na sabirnicu za izjednačenje
potencijala. Pri tome postoji mogućnost da se međusobno spaja više vodova koji se dalje
priključuju preko glavnog voda za izjednačenje potencijala na sabirnicu izjednačenja
potencijala. Vod za izjednačenje potencijala inače se označava kao zaštitni vod zelenožutom
bojom.
Kada je reč o fotonaponskim sistema tada se najčešće povezuju:
 okviri panela,
 konstrukcija za spajanje panela,
 tačke uzemljenja invertora i
 svi drugi delovi voda.
Glavno izjednačenje potencijala obuhvata celi objekat, a izvodi se zbog sprečavanja
unošenja opasnih spoljnih potencijala u objekat, zbog sprečavanja pojave razlike potencijala u
objektu u kojem uvek postoji velik broj instalacija koje nije moguće međusobno izolovati.
Kada se u zgradi izvede glavno izjednačenje potencijala, cela zgrada čini jedan siguran sistem
u kojem je mala verovatnoća pojave opasnih napona dodira. U svakom objektu mora postojati
sabirnica za izjednačenje potencijala i na nju se spajaju svi delovi pod naponom: vodovodna
instalacija, centralno grejanje, instalacija za gas, uzemljenje TV antena, telefonska instalacija,
svi metalni delovi uređaja i metalni delovi konstrukcije zgrade.

5.3. Uzemljivači i sistem uzemljenja

Bitan deo gromobranske instalacije je i uzemljivač. On mora dobro sprovesti struju
groma u zemlju, drugim rečima njegov otpor mora biti što manji. Taj otpor zavisi od
karakteristika zemljišta u koje se ukopava uzemljivač i geometriji samog uzemljivača.
Karakteristika zemljišta bitna za izvođenje dobrog uzemljivača jeste specifični otpor tla, a on
se definiše kao otpor koji struji pruža kocka od homogenog zemljišta s veličinom stranica 1m.
Specifična otpornost tla ρ zavisi od lokalnih geoloških karakteristika tla, vlažnosti i
hemijskom sastavu tla. Ako je specifični otpor veći, onda se mora ići na izvođenje
uzemljivača većih dimenzija, kako bi se ukupni otpor smanjio. Na slici prikazana je
minimalna ukupna dužina uzemljivača 𝑙1 u funkciji specifičnog otpora tla i nivoa zaštite.

29
 Slika 5.5.Minimalna ukupna dužina uzemljivača u funkciji specifičnog otpora tla i nivoa
zaštite

Ako konstrukcija fotonaponskih modula nije kablovima spojena s gromobranskom

instalacijom ili sama kuća nema gromobransku instalaciju, potrebno je konstrukciju
fotonaponskih modula direktno spojiti s uzemljenjem.
Uzemljivači se najčešće izvode kao:
 trakasti (u obliku metalne trake koja se zakopava u zemlju, a traka je najčešće od
pocinkovanog čelika, ređe od bakra),
 štapni (u obliku metalne šipke ili cevi koja se ukopava u zemlju),
 temeljni (ugrađuju se u betonske temelje objekta postavljanjem metalnih provodnih
delova tako da preko velike površine betona dolaze u kontakt s okolnom zemljom).

Prilikom prolaska struje kroz uzemljivač i njenog daljeg rasprostiranja kroz zemlju,
stvara se u zemlji raspodela potencijala najčešće u obliku tzv. potencijalnog levka. To znači
da je potencijal najviši uz sam uzemljivač, a s povećanjem udaljenosti od uzemljivača naglo
opada, jer struja pravi najveći pad napona dok se rasprostire na malom području oko
uzemljivača. Kad od njega malo odmakne, ima pred sobom mnogo veću površinu i stoga
manji otpor pa su i padovi napona manji.

5.4. Protivpožarna zaštita

Mere zaštite od požara su sve one organizacione, tehnološke i tehničke mere koje
smanjuju rizik od požara i povećavaju požarnu sigurnost. Požarna sigurnost je sigurnost
kojom se verovatnoća nastanka požara svodi na minimum.
Opšte mere za zaštitu od požara su :
 izbor lokacije i dispozicija građevine, kao i izbor materijala, uređaja, instalacija i
konstrukcija kojim će se sprečiti ili svesti na najmanju meru mogućnosti izbijanja ili
nastanka požara;
 izgradnja prilaznih puteva i prolaza za vatrogasna vozila i tehniku;
 osiguranje potrebnih količina vode i drugih sredstava za gašenje požara;
 organizovanje posmatračko-dojavne službe;

30
  zabrana upotrebe otvorene vatre i drugih izvora paljenja na mestima gde bi moglo doći
do nastanka požara;
 izbor i održavanje tehnoloških procesa i uređaja kojima se osigurava sigurnost protiv
požara;
 održavanje i kontrola ispravnosti uređaja i instalacija čija neispravnost može uticati na
nastanak i širenje požara.

S obzirom da se veoma često fotonaponski sistemi nalaze na krovovima objekata

veoma je bitno zaštiti fotonaponske module i opremu od mogućih oštećenja i potpunog
uništenja u slučaju nastanka požara. U praksi se susreću različiti slučajevi kod kojih je
potrebno sprovesti zaštitu od požara. Najčešće se radi o sprečavanje širenja požara u području
(preko ili kroz) požarnog zaštitnog zida kako u unutrašnjosti tako i spoljašnjem delu objekta.
Ali isto tako i sprečavanju širenja požara u evakuacijskim putevima. U slučaju prelaska
fotonaponske instalacije preko požarnog zida često se ne izvodi nikakva dodatna zaštita što
predstavlja ozbiljnu grešku. Kod takvih slučajeva koristi se vodonepropusna folija koja u
slučaju pojave požara ekspandira i na taj način se sprečava dalje širenje požara.

Slika 5.6. Uticaj pozara na fotonaponske panele

S obzirom na to da su paneli izloženi direktnom Sunčevom delovanju, oni su izloženi i

visokim temperaturama za vreme letnjih perioda. U cilju dodatne zaštite panela postavljaju se
i senzori koji vrše merenje temperature i na osnovu dobijenih podataka uključuju alarm, kao
što je prikazano na slici 5.7.

31
Slika 5.7. Prikaz protivpožarne zaštite fotonaponskog panela sa temperaturnim senzorom koji
aktivira alarm

32
 6. EKONOMSKA ANALIZA ISPLATIVOSTI MALE
FOTONAPONSKE ELEKTRANE
Rešenje za uspešnu instalaciju jedne FN elektrane mora da sadrži dve analize: tehničku
i ekonomsku. Kada se bavimo tehničkom analizom neretko je potrebno birati između mogućih
alternativa, koje su dobre sa tehničkog stanovišta i koje garantuju optimalnu veličinu
instalacije. Ono što često dovodi do rezultujuće odluke je rezultat procene ekonomske
prednosti investicije.
Sveobuhvatna ekonomska analiza se vrši kroz analizu isplativosti, i sastoji se u
poređenju između početne investicije i neto sadašnje vrednosti koja se očekuje tokom
životnog veka elektrane. Ali u krajnjem, investicija koja se razmatra, se ne treba posmatrati
samo kroz finansijsku tačku gledišta. Ako želimo da prikažemo koncept pojednostavljeno,
zarada G za višegodišnju investiciju omogućava povratnu vrednost R umanjenu za niz
troškova C, što dato relacijom predstavlja:
G=R-C (6.1.)

6.1. Primer ekonomske isplativnosti solarne elektrane priključene na

elektrodistributivnu mrežu

U ovom odeljku prikazaćemo fotonaponski sistem koji isporučuje električnu energiju

distributivnoj mreži i videti posle koliko vremena će ovaj sistem biti isplativ.
Energetski potencijal sunčevog zračenja je za oko 30% viši u Srbiji nego u Srednjoj
Evropi i intenzitet sunčeve radijacije je među najvećima u Evropi. Prosečna dnevna energija
globalnog zračenja za ravnu površinu u toku zimskog perioda kreće se između 1,1
𝑘𝑊ℎ⁄ na severu i 1.7 𝑘𝑊ℎ⁄ na jugu, a u toku letnjeg perioda između 5,4 𝑘𝑊ℎ⁄ na
𝑚2 𝑚2 𝑚2
severu i 6.9 𝑘𝑊ℎ⁄𝑚2 na jugu. U cilju poređenja, prosečna vrednost globalnog zračenja za
teritoriju Nemačke iznosi oko 1000 𝑘𝑊ℎ⁄𝑚2, dok je za Srbiju ta vrednost oko 1400
𝑘𝑊ℎ⁄ . Najpovoljnije oblasti u Srbiji beleže veliki broj sunčanih sati,a godišnji odnos
𝑚2
stvarne ozračenosti i ukupne moguće ozračenosti je približno 50%. U tabeli 1. predstavljene
su srednje dnevne sume energije globalnog sunčevog zračenja na horizontalnu površinu u
𝑘𝑊ℎ⁄ za grad Niš gde postavljamo našu malu fotonaponsku elektranu.
𝑚2

Tabela 1. Srednje dnevne sume energije globalnog sunčevog zračenja na horizontalnu

površinu u kWh/m² za grad Niš (izvor: Dr Ljubisav Stamenić, ,,Korišćenje solarne energije u
Srbiji’’)
Mesec
godišnje

godišnje
Ukupno
Grad

Srednje

I II III IV V VI VII VII IX X XI XII

I
Niš 1,75 2,60 3,45 5,00 6,10 6,35 6,70 6,15 5,35 3,45 1,85 1,50 1531,40 4,20

Pri izgradnji solarne elektrane početna investicija zavisi od trenutne cene uređaja koji
su neophodni za rad elektrane. U tabeli 2. prikazani su osnovni elementi male fotonaponske
elektrane snage 5kW i njihova cena, a na slici 6.1. skica sistema priključenog na
elektrodistributivnu mrežu.

33
 Tabela 2. Cene pojedinih elemenata solarne elektrane
Element Cena po vatu Ukupna cena
Solarni panel 1€/W 5000€
Invertor 0,2€/W 1000€
Razvodna kutija 100€
Troškovi ugradnje i 1000€
instalacije
7100€

Slika 6.1. On-grid sistem

Instalisana snaga elektrane je:

𝑃 = 5𝑘𝑊 (6.2.)
Površina jednog solarnog panela od 100W je 52x105 cm, tj za ceo naš sistem:
50 ∗ 0,52 ∗ 1,05 = 27,3𝑚2 (6.3.)
Solarne panele postavićemo pod uglom od =30.

Slika 6.2. Ugao postavljanja solarnog panela

34
Uzevši u obzir ugao  efektivna površina panela se smanjuje. Kako je
𝑐𝑜𝑠 = cos 30 = 0,866 (6.4.)
treba uvrstiti ovu konstantu u izraz za snagu koju elektrana proizvodi. Solarne panele koje
postavljamo na teritoriji grada Niša bi proizvodili:
𝑘𝑊ℎ 𝑘𝑊ℎ
1531,4 2 ∗ 27.3𝑚2 ∗ 0,866 = 36205,05 (6.5.)
𝑚 𝑔𝑜𝑑 𝑔𝑜𝑑
Kada se u obzir uzme i koeficijent efikasnosti panela, u našem slučaju je 17% tj. 0,17,
godišnja proizvodnja električne energije iznosi:
𝑘𝑊ℎ
𝑊𝑔𝑜𝑑 = 0,17 ∗ 36205,05 = 6154,859 (6.6.)
𝑔𝑜𝑑
Ukupna cena instalacije je:
𝑐𝑖𝑛𝑠𝑡 = 𝑐𝑒𝑙𝑒𝑚𝑒𝑛𝑡𝑎 = 7100€ (6.7.)
Elektrana distribuciji prodaje energiju po ceni od 0,12 €/kWh (po ,,feed-in’’ tarifi) tj.ušteda
na godišnjem nivou je:
𝑘𝑊ℎ 0,12€
𝑐𝑑𝑖𝑠 = 𝑊𝑔𝑜𝑑 ∗ 0,12€𝑘𝑊ℎ = 6154,859 ∗
𝑔𝑜𝑑
= 738,58€𝑔𝑜𝑑
𝑘𝑊ℎ
(6.8.)
Vreme posle kog će se isplatiti elektrana je:
𝑐 7100€
𝑡𝑖𝑠𝑝𝑙𝑎𝑡𝑖𝑣𝑜𝑠𝑡𝑖 = 𝑖𝑛𝑠𝑡 = = 9,61𝑔𝑜𝑑 (6.9.)
𝑐𝑑𝑖𝑠 738,58€/𝑔𝑜𝑑
tj. približno za devet i po godina.

Posle proračuna videli smo da ovakav sistem sam sebe isplaćuje za devet i po godina.
Period otplate zavisi od više faktora: izbora i broja panela, njihovog ugla postavljanja,
lokacije elektrane, cene uređaja i cene po kojoj prodaje proizvedenu energiju. Sistemi
priključeni na mrežu su jeftiniji jer za njihovu ugradnju nisu potrebne akumulatorske baterije i
njihova prateća oprema zato što oni isporučuju elektrčnu energiju samo u toku dana.

35
 7. ZAKLJUČAK
U ovom radu objašnjen je princip dobijanja električne energije iz obnovljivog izvora
energije, Sunčeve energije. Bilo je reči o principu rada fotonaponskih ćelija, upotrebi solarne
energije, zaštiti i kratak proračun isplativosti male fotonaponske elektrane.
Cilj ovog rada bio je da ukaže ogromnu mogućnost eksploatacije Sunčeve energije za
potrebe modernog društva, od napajanja džepnog kalkulatora pa do napajanja čitavih gradova
električnom energijom. Solarna energija je ,,čista’’ energija jer ne zagađuje okolinu i živi svet
i zato je potrebno privući pažnju široj javnosti o njenom značaju i prednostima u odnosu na
npr. fosilna goriva. Svakodnevnim napretkom na polju tehnologije, solarni sistemi su sve više
zastupljeni u svetu oko nas i sve više pristupačni za domaćinstva.
Spas planete Zemlje i osiguravanje opstanka živog sveta leži, između ostalog, u
razvoju i implementaciji obnovljivih izvora energije.

36
 8. LITERATURA
[1] Web site https://myelectrical.com/
[2] Web site https://news.energysage.com/the-history-and-invention-of-solar-panel-technology/
[3] R.K. Behl; R.N. Chhibar; S.Jain; V.P. Bahl; N. El Bassam, „Renewable energy sources and their
applications“; Agrobios(International), 2012.
[4]Dr Vladica Mijailović, ,,Distribuirani izvori energije”; Akademska misao, 2011
[5]Milenko Đurić, Željko Đurišić, Aleksandar Čukarić, ,,Elektrane”, KIZ centar, 2014
[6] Web site http://www.pvresources.com/en/solarcells/solarcells.php
[7] Web site https://www.suncica.co.rs/media/wysiwyg/pdf/solarni_paneli/Ebook_prevod.pdf
[8] Web site http://www.solarno.hr/katalog/proizvod/Paneli/vrste-solarnih-panela-mono-poly-asi
[9] Web site http://poundra.com/the-impact-of-weather-and-related-environmental-variables-on-solar-
pv-performance
[10] Skripta „Električne instalacije i osvetljenje“ , preuzeta sa sajta
http://energetika.elfak.ni.ac.rs/index.php/studije/druga-godina/elinstalacije
[11]Web site https://www.cleanenergyreviews.info/blog/2014/5/4/how-solar-works
[12] Web site https://www.sunearthtools.com/solar/payback-photovoltaic.php

37
38