РЕПУБЛИКА СРБИЈА

АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

ОДСЕК ПРИМЕЊЕНЕ ИНЖЕЊЕРСКЕ НАУКЕ ПОЖАРЕВАЦ

Дипломски рад из предмета:

ТРЕТМАН ОТПАДА И РЕЦИКЛАЖА

ОТПАД ОД ПАПИРА И КАРТОНА У

ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ

Кандидат: Стево Џуџелија Професор: Ана Момчиловић

САДРЖАЈ
1. УВОД...............................................................................................................................................3
2. ПРИМЕНА ПАПИРА И КАРТОНА У ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ......................................5
2.1 Графички материјали...................................................................................................................5
2.2 Штампарске технике....................................................................................................................8
2.3 Основна класификација папира................................................................................................12
2.4 Врсте папира према намени.......................................................................................................13
2.5 Врсте папира према грамажи....................................................................................................14
2.6 Врсте папира према изгледу и типу..........................................................................................14
3. ОТПАД ОД ПАПИРА..................................................................................................................16
3.1 НЕСОРТИРАЊЕ КОМУНАЛНОГ ОТПАДА..........................................................................16
3.2 НЕИСПРАВНО СОРТИРАЊЕ ПАПИРНОГ ОТПАДА.........................................................16
3.3 КОМПОЗИТНИ МАТЕРИЈАЛИ...............................................................................................16
3.4 ПРОБЛЕМИ ОДЛАГАЊА ПАПИРА НА ДЕПОНИЈЕ..........................................................17
3.5 ТЕРИТОРИЈА.............................................................................................................................17
3.6 ВРЕМЕ.........................................................................................................................................17
3.7 ЗАГАЂЕЊЕ.................................................................................................................................18
4. РЕЦИКЛАЖА...............................................................................................................................19
4.1 Неопходни кораци у рециклажи папира...................................................................................23
4.2 Врсте папира које се не могу рециклирати..............................................................................26
4.3 Вишеструка рециклажа папира.................................................................................................31
5. ПРИМЕРИ РЕЦИКЛАЖЕ ПАПИРА У ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ...................................32
5.1 Настанак отпада у графичкој индустрији.................................................................................32
5.2 Амбалажни отпад.......................................................................................................................33
6. ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................................36
7. ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................39

2
 1. УВОД
Папир је откривен пре око 2000 година у Кини. Хартију је измислио Кај Лун, дворјанин
кинеског цара Ву Дија. Производили су га од бамбуса, лубја и крпа размочених у води.
Они су током 700 година држали у тајности начин производње хартије, све док
муслимани за њу нису сазнали од једног од заробљених Кинеза након битке код Таласа
751 год. Производња кинеског папира од тада је постала све учесталија, а занатлије
које су се бавиле тим занатом биле су све славније и познатије. Иако се производња
кинеског папира веома брзо ширила у другим градовима у калифату, ипак произвођачи
„самаркандског папира”, као првог облика папира у исламској цивилизацији, засвагда
су очували своју славу и традицију. Потом се ово сазнање проширило и на Европу и
радионице за израду папира појавиле су се свуда где је било довољно воде за
производњу папира. Око 800. у Багдаду се прави прва фабрика папира. Производња се
ширила преко Сирије и Египта на Сицилију и у Андалузију. Тако се у 13. веку папир
проширио Европом и заменио скупоцјени и ретки папирус и пергамент. У 19. веку је
индустријализација знатно редуковала трошак производње папира. Године 1844. је
канадски инвеститор Чарлс Фенерти и Немац Ф. Г. Келер независно развили процесе за
пулповање дрвених влакана..Раније се папир производио од старих тканина, а данас се
производи од целулозе. За целулозу, која се добија из дрвета, потребно је сасећи бројно
дрвеће да бисмо произвели папир. Како се ради о природном ресурсу, потребно је
бринути о његовим количинама. Папир се прави од дрвећа која имају дугачка
целулозна влакна, као што су смрека, кедар и бреза. Код нас се такође користе и друге
врсте црногоричног дрвета за производњу папира. У смесу се додају адитиви као што је
креч, да би се побољшале карактеристике папира за наношење боје. Производња
папира је трећи по реду индустријски процес по проценту загађења ваздуха, воде и
земљишта. У хемијском или крафт пулпирању се користи сумпор да би се извукла
влакна из дрвета. Мање од 50% дрвних репроматеријала се искористи за производњу
папира, а остатак се баца, спаљује или се користи као природно ђубриво. Поред
сумпора, користе се веће количине хлора, који се сматра токсичним и који као
хлорофлуороугљеник се везује за озон и уништава га. Постоји такође механичко
пулпирање које користи око 90% количине дрвета. Механичко пулпирање се користи
углавном за новине, јер извучена влакна су доста тања и после неког времена, папир
може да пожути. У овом процесу се не користи хлор већ хидроген пероксид. Пулпа се
уноси у машину за прављење папира у којој се формира папирна мрежа и вода се
уклања пресовањем и сушењем. Пресовањем листова се дејством силе уклања вода;
након што је вода истиснута из листа, специјална врста филца, који не треба мешати са
традиционалним, користи се за сакупљање воде; док кад се ручно израђује папир,
уместо тога се користи водоупијајући лист. Сушење се врши помоћу ваздуха или
топлоте, ради уклањања воде из папирних листова. У раним данима прављења папира
то је рађено качењем листова попут веша; у данашње време се користе разне форме
механизама за сужење загревањем. У машинама за прављење папира су
најзаступљенији сушачи на парно загревање. Они могу да достигну температуре преко
200 °F (93 °C) и користе се у дугим секвенцама од преко четрдесет јединица, при чему
ослобођена топлота може лако да осуши папир до мање од шест процената влаге.

3
Папир може да буде подвргнут шлихтовању да би се подесила његова физичка својства
и учинио подесним за разне видове примене. Папир је у овој тачки необложен.
Обложени папир поседује танак слој материјала као што је калцијум карбонат или
каолинит нанесен на једну или обе стране, да би се површина учина подеснијом за
растерске обраде високе резолуције. (Необложени папир је ретко подесан за штампање
у резолуцијама изнад 150 lpi.) Површине обложеног и необложеног папира могу да
буду полиране помоћу календера. Обложени папири се деле на мат, семи-мат или
свилен, и глазиране. Глазирани папири омогућавају највишу оптичку густину при
штампању слика. Папир се затим ставља на котуре ако је намењен употреби на
штампарским машинама, или се сече у листове за друге штампарске процесе или друге
сврхе. Влакна у папиру базично иду у машинском смеру. Листови се обично секу
„дугозрно”, нпр. са зрнима паралелном дужом димензијом листа. Континуирана форма
папира (или континуирани листовни папир) се сече до ширине са отворима избушеним
дуж ивица, и савија у стогове.

Слика 1.1-Прављење папира на кинески начин

4
 2. ПРИМЕНА ПАПИРА И КАРТОНА У ГРАФИЧКОЈ
ИНДУСТРИЈИ
Материјали су супстанце од којих су израђени предмети који нас окружују, Односно
оне супстанце које се погодним поступцима могу обликовати у предмете одређеног
облика, величине и употребне вредности. Под појмом графички материјал
подразумевају се чврсте или течне супстанце које се користе за израду графичких
производа.

2.1 Графички материјали

Од којих се израђују графички производи:

 папири
 картони
 лепенке
 полимери
 фолије
 лимови

Који се користе у процесу израде графичких производа:

 боје
 адхезиви
 материјал за шивење
 фолије за утискивање
 полимери
 хемикалије

Најчешћа подела се врши према врсти материјала од којих се производи израђују и

обрадама које се над њима обављају (штапање, резање, савијање, лепљење, шивење...).

графички материјали > графички технолошки поступак > графички производ

Од којих материјала се израђују графички производи а који се користе у процесу израде

граф. производа. Материјали су оно што одређује тип хемијске везе у њима. Силе које
држе атоме у материјалу на одређеним местима могу бити по карактеру металне,
јонске, ковалентне, мешовите, водоничне и Вандер Валсове.

Папир,као подлога за штампу треба да садржи сва својства од значаја за квалитет као
што су општа својства, структурна, капиларна и хигроскопна, оптичка, штампарска,
електроизолациона, механичка, хемијска, као и посебна својства.

Метали се често користе као графички материјали, првенствено због својих повољних
физичко хемијских и механичких карактеристика.

5
Полимери су значајни посебно код флекс штампе. Они представљају макромолекуле
који су сачињени од великог бројамономера исте врсте или различитих врста.

Текстилна влакна подразумевају природна, вештачка и синтетичка влакна која су

погодна за предење и израду разних текстилних производа.

Картон и лепенка,површинске масе од 150 до преко 600г/м2.

Лепила, за лепљење сувих трака папира међусобно или са другим материјалима, при
чему се испољавају адхезионе иликохезионе силе између молекула.

Графичке боје подразумевају супстанце које поседују одређено обојење и имају

способност да се у току процесаштампања вежу за штампарску подлогу. Улога
пигмента је обојење, док везиво има улогу да, са једне стране,повеже све компоненте
боје, а са друге стране да омогуди везу између боје и подлоге.

Лакови доприносе естетском изгледу производа, и заштити од спољашњих утицаја.

Материјали за пресвлачење имају за циљ финални изглед графичког производа.

Слика 1.2- Папири различитих боја

6
Штампарство је преношење текста или слике, обично помоћу мастила на подлогу за
штампу (углавном папир) уз помоћ машина за штампање. Штампарство је процес
репродуковања текста и слика користећи главну форму или шаблон. Најранији
непапирни производи кориштени за штампање су цилиндрични печати и објекти као
што су Киров ваљак и Набонидусом ваљак. Најранија позната форма штампања
примењена на папир је ивођена користећи дрвене пресе, које су се појавиле у Кини.
Каснији напреци у штампарској технологији обухватају ручни сет који је изумео Би
Шенг око 1040. године и штампарска машина коју је изумео Јохан Гутенберг у 15. веку.
Технологија штампања је играла кључну улогу у развоју ренесансе и научној
револуцији, и положила је материјалну базу за модерну економију базирану на знању и
за ширење знања у народним масама.

Слика 1.3- Киров ваљак и Набонидусом ваљак

7
2.2 Штампарске технике
Висока штампа

Код високе штампе штампајући елементи су издигнути, тј. виши у односу на

нештамапајуће, по чему је ова штампарска техника и добила име. Висока штампа, као
најранији облик штампе, имала је своје предности и недостатке. Од предности треба
навести врло значајну карактеристику, посебно за штампање текста, а то је изузетна
оштрина слова, односно јак отисак. Стога се висока штампа, као идеална за израду
текста, и данас користи у неким земљама у случају када је потребно остварити висок
квалитет слова (на пример у Немачкој за штампање књига за децу). Главни недостаци
високе штампе односе се на лошу расподелу притиска штампања код употребе равних
штампарских форми и заклопних машина, као и на компликовану израду
цилиндричних форми за штамање. Такође треба истаћи то да је олово које се користило
за ливење слова било и остало штетно по здравље запослених у штампаријама. Иако
погодна за штампање текста, висока штампа не омогућава задовољавајући квалитет
отиска слика и растерских тонова.

Слика 1.4-Висока штампа

8
Дубока штампа

Дубока штампа је показала вискок квалитет отиска слика и растерских тонова.

Међутим, израда штампарске форме за дубоку штампу је много скупа и сложена. За
дубоку штампу због технике обојавања штампарске форме, боје се одликују
течљивоошћу и малим површинским напоном. Са друге стране, ове боје се спорије
суше па је за фазу учвршћивања отиска на материјалу за штампу, потребно довести
додатне количине енергије у посебно изведеним сушачима који улазе у састав сваке
штампарске јединице.

Слика 1.5- Дубока штампа

Равна штампа

Равна штампа примењује се најчешће у облику офсет или индиректне штампе, с

обзиром на то да се боја са форме не преноси директно на подлогу, већ се претходно
преноси на ваљак са гуменом покривком, па са њега на подлогу. Штампајући и
нештампајући елементи се налазе у истој равни, а међусобно се разликују по својим
физичко-хемијским карактеристикама (олиофилност и олиофобност), тј. способношћу
да привлаче или одбијају масне материје које садржи боја. Вода, односно средство за
влажење које се прво наноси на форму, прекрива у танком слоју олиофобне односно
нештампајуће елементе, док боја, која се на форму наноси после воде, прекрива само
олиофилне, односно штампајуће елементе.

Слика 1.6- Равна штампа

9
Пропусна (сито) штампа

За пропусну (сито) штампу се користи форма од свиле, најлона или полиестера, која се
пресвлачи непропусним слојем. У фази развијања форме штампајуће површине се
добијају тако што се са њих уклања непропусни слој. Током штампе кроз штампајуће
површине помоћу одговарајућег ракел ножа протискује се боја у жељеном слоју.
Машине за ситоштампу су релативно јефтине, а карактерише их и висок степен
аутоматизације. Ова штампарска техника данас је веома популарна, јер се помоћу ње
наноси најдебљи слој боје од свих штампарских техника. Стога се ситоштампа данас
може користити и за наношење лакова и слично. Главне карактеристике ситоштампе су
јефтина израда штампарске форме и релативно мала брзина штампе. Најсавременији
облик ове штампе - ротациона сито штампа, још није у масовној употреби у нашој
земљи због високе цене израде штампарске форме и специфичне штампарске јединице
која се среће само код неких штампарских машина за штампу уских ролни.

Слика 1.7- Сито штампа

Дигитална штампа

Дигитална штампа подразумева директну повезаност рачунара у којем се обавља

дигитална припрема и штампарске машине и обухвата две поткатегорије. Једна је
статичка дигитална штампа computer to press. Овај тип штампе практично представља
класичну равну офсет штампу на машинама код којих је осветљивач за форму ctplate
постављен на цилиндру форме, тако да се форма осветљава и развија на самој
штампарској машини. Даљи ток штампе је исти као и код офсет штампе. Друга
подврста дигиталне штампе је динамичка дигитална штампа computer to print, код које
се штампарска форма ствара за сваки радни циклус. Најчешће је ова штампа
бесконтактна, односно код ње притисак није основа штампарског процеса која
омогућава преношење боје са форме на материјал за штампу. Ова техника штампе је
базирана или на ink-jet поступку, или пак на штампи са сувим или влажним тонером
помоћу електрографије. Раздвајање штампајућих и нештампајућих површина код
електрофотографије заснива се на наелектрисавању и разелектрисавању појединих
елемената. Тако су на пример нештампајуће површине и тонер истог наелектрисања па
се међусобно одбијају, док су штампајуће површине разелектрисане или супротно

10
наелектрисане у односу на тонер па га привлаче. У овој техници штампарска форма
реално не постоји, она је имагинарна, то јест налази се у меморији рачунара и преноси
се директно на подлогу за штампање. Стога боја или тонер који се у овој техници
користе морају бити наелектрисани, и тек након њиховог наношења слика постаје први
пут видљива.

Слика 1.8- Дигитална штампа

За квалитетан и репрезентативан графички производ веома је битно одабрати

одговарајући материјал, односно папир. Он је писаћа подлога која се најчешће користи,
реч је о сировини која може идеално да се рециклира. Од папира који је подвргнут
процесу рециклаже настају производи попут новинског папира и картона. Новински
папир је папир који је најмање квалитетан, и то сигурно није исти папир који ћете
корстити за писање, или неке амбалаже. Управо због тога и јесте битно разликовати
врсте папира, јер погрешан и немаран избор ове сировине може значајно утицати на
бизнис којим се бавите.

11
2.3 Основна класификација папира
Папир се може класификовати у седам основних категорија:

 Папир за штампање широког вариетета

 Папир за завијање – намењен заштити робе и добара, у шта спадају и воштани и
крафт папир.
 Папир за писање – прилагођен и канцеларијским потребама
 Упијајућа хартија
 Папир за цртање – обично грубе површине. Разне врсте папира за цртање, као
што је касетни папир, користе уметници и дизајнери.
 Ручно направљени папир – декоративни папир, јапански папир, папирне
марамице
 Папири за специјалне намене – цигаретни папир, тоалет папир, разни
индустријски папири

Када су у питању врсте папира, и оне су подељене у неколико категорија. Ипак, постоје
неке ставке које су заједничке за сваки папир.

Дебљина папира се мери калипером, и обично се изражава у хиљадитим деловима инча

у Сједињеним Америчким Државама, и у микрометрима у остатку света. Дебљина
папира износи између 007 и 018 мм. Густина папира може износити од 250 кг/м3 за
папирне марамице до 1 500 кг/м3 за неке специјализоване папире, док је густина
папира за штампање око 800 кг/м3.

Слика 1.9-Разлика дебљине папира у штампи

12
2.4 Врсте папира према намени
Папир се клаификује и у односу на то у које се сврхе корити, па тако разликујемо:

Новински папир – папир за израду дневних новина. Направљен је од дрвењаче, и по

њему се формира цена осталих. Ово је најнеквалитетнија врста папира.

Штампарски папир – користи се за књиге (од памучних и ланених влакана), новац…

Писаћи папир – у ову категорију спадају разни формулари, образци

Амбалажни папир – папир који се користи за паковање производа, на пример

чоколаде или шећера.

Декоративни папир – Украсни папир живих боја, користи се за паковање поклона.

Специјални папир – Ова врста папира је обогаћена восковима и смолама. У ову

категорију спада филтер папир за увијање цигарета, сапуна…

Слика 1.10- Декоративни папир, новински папир и амбалажни папир

13
2.5 Врсте папира према грамажи
У зависности од тежине, постоје следеће врсте папира:

Обичан папир

Полукартон

Картон – добија се на исти начин као и папир, само се ваљци при обради више
размакну. Постоје сви и бели картон.

Лепенка – добија се машинским лепљењем више слојева папира, па тако може бити и
двослојна, трослојна и тако даље.

2.6 Врсте папира према изгледу и типу

Уколико поручујете папир на велико за потребе свог бизниса, требало би да знате који
тачно тип папира вам је потребан. На пример, папир који се користи за израду флајера
нећете користити и за штампање извештаја или уговора. Ево какви све типови папира
постоје:

Бонд папер – Ово је тип папира који је издржљивији од просечног листа папира. Он се
углавном састоји од целулозне пулпе, уместо од мање квалитетне дрвене пулпе.
Примењује се за коверте, извештаје и писма.

Сјајни папир – Врста папира која се најчешће користи за летке и брошуре, због свог
високог сјаја. Након што се мастило осуши нема потребе додатно га премазивати јер се
не брише.

Мат папир – Овај папир је, супротно од сјајног, обложен мат површином како би се
избегао одсјај. И ова врста папира се такође користи за летке, али и извештаје.

Рециклирани папир – Овај тип папира се прави од рециклираних папирних производа.

Њега најчешће користе људи којима је стало до заштите животне средине. Примењује
се за већу документацију, мемо папир и обрасце.

Папир са свиленим премазом – Златна средина између мат и сјајног папира. Овај
папир поседује глатки свилени премаз, што га чини глатким на додир, али без сјаја који
поседује сјајни папир. Његова примена је широка, и користи се најчешће за часописе,
књиге и каталоге.

Непремазани папир – Незаштићени папир који нема премазивање, што га чини

одличним за апсорпцију мастила. Користи се за већину канцеларијских штампача.
Пошто није премазан, може се користити и у штампању и за ручно писање, и ова врста
папира је идеална за формуларе или меморандуме.

Папир за воденим жигом – Овај тип папира даје осећај луксуза и високог квалитета.
Најчешће се користи као сигурносна функција важних докумената, као што су на
пример сертификати испита.

14
Самолепљиви папир – Бездрвни, мат, непремазни, гладак бели папир. Користи се за све
врсте етикета и налепница, цене, информационе етикете, налепнице за поштанске
пошиљке и слично.

За било који посао је веома значајно водити рачуна о поруџбини папира, и тај задатак
немојте схватати олако. Поверите га особи која се у то разуме, а након овог текста ћете
и сами знати која врста папира вам је потребна. Формат папира и његове димензије су
такође битни, то можете решити тако што ћете ангажовати професионалце чији је посао
сечење папира.

Слика 1.11- Бонд папир, свилени папир, папир са воденим жигом, рециклирани папир,
самолепљиви папир и мат папир

15
 3. ОТПАД ОД ПАПИРА
Отпадни папир је материјал који се лако и успешно може рециклирати и користити као
ресурс за производњу нових производа. Ипак, велики део старог папира који би могао
да се рециклира иде на депоније. Најчешћи разлог за то је:

3.1 НЕСОРТИРАЊЕ КОМУНАЛНОГ ОТПАДА

Најчешће се папир и производи од папира скупљају заједно са свим осталим
комуналним отпадом у корпу за отпад и заједно са остатком отпада достављају на
депоније на одлагање или спаљивање.

Слика 1.12- Депонија

3.2 НЕИСПРАВНО СОРТИРАЊЕ ПАПИРНОГ ОТПАДА

Важно је не само сортирати отпад већ и радити на прави начин. Папир или производи
од папира не смеју да садрже метал, пластику или друге материјале. На пример, папир
се не може ламинирати или одбацити металном спиралом. Важно је да папир буде чист
и да не садржи остатке хране или друге супстанце. Овај тип папира се не може
рециклирати и његово присуство у уобичајеном контејнеру за сортирање папира може
оштетити сав његов садржај. Као резултат, садржај контејнера се може додати
несортираном комуналном отпаду и испоручити на депонију за одлагање или
спаљивање заједно са другим несортираним комуналним отпадом.

3.3 КОМПОЗИТНИ МАТЕРИЈАЛИ

Композитни материјал је материјал који се састоји од више од једног материјала. Папир
и производи од папира се не могу увек рециклирати, или је њихов процес рециклаже
компликованији и дуготрајнији од рециклирања чистог папира. На пример, многа
папирна паковања су композитни материјали који не испуњавају услове постављене за
отпадни папир који се може рециклирати.

Папир се најчешће користи у производњи амбалаже заједно са другим врстама

материјала, чији је процес рециклаже много компликованији или потпуно другачији од
процеса рециклаже папира. Тетра пакети су јасан пример који користи 3 различита

16
материјала – папир, алуминијум и полиетилен. Ове врсте папирних артикала не
сматрају се отпадним папиром који се може рециклирати и најчешће се одлажу на
депонију.

3.4 ПРОБЛЕМИ ОДЛАГАЊА ПАПИРА НА ДЕПОНИЈЕ

Папир се у природи добро разграђује и то чини релативно брзо у поређењу са другим
комуналним отпадом, као што су пластика, метали или стакло. У природи се чист
папир може распасти у просеку за 2-6 недеља. Међутим, количина старог папира који
долази на депоније је толика да је његово одлагање изазовно и за управљање отпадом и
за животну средину.

3.5 ТЕРИТОРИЈА
Управљање отпадом захтева не само велике економске ресурсе већ и огромне
територије. Како количина отпада расте, тако се повећава и потреба за новим
територијама које би их затрпавале. Они такође укључују отпадни папир који би се
могао користити као секундарни производни ресурс, а не одлагати на депонију
одузимајући простор отпаду који се не може рециклирати и чији је једини начин
управљања његово одлагање.Сходно томе, уколико се не смањи количина отпада који
се непотребно одлаже на депонију, биће потребне додатне територије за одлагање
отпада.

3.6 ВРЕМЕ
Чист папир може да деградира у природи у просеку за месец дана, али већина отпадног
папира који иде на депоније су композитни материјали. Сходно томе, његово потпуно
распадање може потрајати годинама. На пример, природно распадање картонског
паковања млека може трајати 5 година.

17
3.7 ЗАГАЂЕЊЕ
Папирни отпад је по природи лако разградив – биолошки се разграђује распадањем или
труљењем. Биоразградљивост такође значи аеробну разградњу материјала која
резултира не само биомасом и минералним солима већ и метаном (CH4) и угљен-
диоксидом CO2, који загађује земљиште, подземне воде и ваздух.

Слика 1.13- Циљеви за депоновање до 2035.

Слика 1.14- Потрошња отпада у Европи за 2020.

18
 4. РЕЦИКЛАЖА
Папир је једна од секундарних сировина најпогоднијих и највреднијих за рециклажу, а
рециклажа папира је процес којим се значајно смањује негативан утицај производње
ове сировине, а притом је то и процес који и није толико компликован. Производња
папира се заснива на чињеници да се влажна (оквашена ), целолузна влакна везују
међусобно водоничним везама када се суше под притиском. Уопштено говорећи
рециклажа папира обрће овај процес влажењем, агитацијом и раздвајањем целулозних
влакана. Добијање влакана из сакупљеног папира је само питање уклањања нечистоћа
од корисног влакна. Старост папира је ограничавајући фактор у рециклажи. Влакна
папира постају све тања када се рециклажа понавља. Неке процене говоре да се
новински папир може рециклирати до седам пута, тако да је увек потребно додавати
свеже влакно. Рециклажом папира знатно се смањује негативан утицај на животну
средину. На депонијама, папир и картон полако се разграђују под условима без
кисеоника производећи метан, гас стаклене баште. У неким случајевима потребно је да
протекне више стотина година да би се папир у потпуности разградио на депонијама.
Поред процеса рециклаже, којим се отпадни папир враћа у поновну употребу, могуће је
искористити отпадни папир на много начина и тиме спречити његово одлагање на
депонију. Папир може бити преведен у пулпу и рециклиран у виду различитих
производа од папира. Могуће је рециклирати све врсте новина, папирних кеса, папира
за писање и сву амбалажу од папира. Сваки рециклажни ток почиње сакупљањем
отпада. У Србији отпадни папир сакупљају Јавна комунална предузећа, приватне
фирме, које за то поседују одговарајуће дозволе, као и индивидуални сакупљачи
секундарних сировина. Отпадни папир се даље транспортује до центара за сортирање
или директно до фабрике за рециклажу папира. Успешна рециклажа захтева чист папир
који мора да се држи даље од хране, пластике, метала и других контаминената.
Контаминирани папир, који не може да се рециклира, се спаљује (за добијање енергије),
компостира или депонује. Пре него што дође до фабрике за рециклажу отпадни папир
може да се складишти и у рециклажним центрима. У рециклажном центру прикупљени
папир се сортира, балира и транспортује у фабрику папира где ће бити рециклиран у
нови папир. Папир се помоћу транспортне траке пребацује у велики резервоар који се
зове пулпер и у који се додају вода и хемикалије. У пулперу се папир мешањем распада
на комадиће, затим се смеша загрева при чему се издвајају целулозна влакна заједно са
осталим нечистоћама. На крају процеса папир се претвара у кашасту смешу која се
назива пулпа. Пулпа затим пролази кроз сито где се уклањају преостали контаминанти
као што су делови пластике или лепка. Рециклажа папира и картона има вишеструке
користи по животну средину. Поред очувања шума, у погледу потрошње енергије
уштеди се и до 60 % и до 15 % мање воде него када би тај производ добијали из
природног материјала. Значајна корист је и у смањењу емитовања гасова стаклене
баште као и мањем загађењу. Рециклажом једне тоне канцеларијског папира спашава се
17 стабала дрвета, штеди 390 kwh електричне енергије, 19 литара нафте и 32.000 литара
воде.

19
 Слика 1.15- Производња папира

Животни циклус папира почиње сечом дрвећа, наставља се производњом целулозе

током које се троши велика количина воде (примера ради, за израду једног папира А4
формата потроши се 10 литара воде), а у најгорем случају његов животни век се
завршава спаљивањем или одлагањем на депоније услед чега долази до испуштања
угљен диоксида у атмосферу. Добра вест је да овако песимистичан животни циклус
може да се заустави управо рециклажом.

Слика 1.16- Рециклажа

Све то указује да амбалажа израђена од целулозних влакана (у шта спада и амбалажа

израђена од већ рециклиране целулозе – односно старог папира) представља изузетно
одрживо решење за амбалажу која се (теоријски) може рециклирати небројено пута и
чији је број циклуса рециклирања (у пракси) ограничен пре свега стопом сакупљања
старог папира и губицима који настају током чишћења влакнастог материјала.
Захваљујући бројним инвестицијама које су у претходном периоду реализоване у
индустрију папира и картона у Србији капацитети рециклаже старог папира су на

20
годишњем нивоу достигли 350.000 тона. Фабрика картона Умка је, на пример,
континуираним унапређењем производње у периоду од приватизације 2003. године до
данас подигла капацитет производње картона, односно прераде старог папира за око 4
пута, са 45.000 на 160.000 тона уз обезбеђена средства за даљи раст, до 250.000 тона
годишње. Очекивано је да ће и други произвођачи своју производњу повећати за до 50
одсто у наредних три до пет година. Нажалост, неславна статистика, која прати увећање
капацитета рециклаже старог папира сведочи о немогућности реализације повећане
производње без увоза старог папира са других тржишта. Приближно 60 одсто количина
отпада који се увезе у Србију представља отпад од папира и картона, што је око 147.000
тона увезеног отпадног папира и картона годишње. Са друге стране, чињеница је да тај
отпад постоји на нашем тржишту, али се извози или одлази на депонију. Принцип рада
по ком је пожељно да се отпад третира што ближе месту настанка како би се избегли
нежељени утицаји транспорта на животну средину, се тренутно не примењује у нашој
земљи. У Србији је успостављен систем управљања амбалажним отпадом 2009. године
доношењем Закона о амбалажи и амбалажном отпаду. Систем се заснива на продуженој
одговорности произвођача. Она подразумева да је произвођач одговоран за целокупни
животни век производа, а самим тим и за амбалажу у коју је упакован. У име
привредних друштава која пласирају амбалажу на тржиште Србије, оператери система,
међу њима и „Екостар пак“, преузимају обавезу и организују сакупљања, поновног
искоришћења и рециклаже амбалажног отпада. Екостар пак, један је од лидера међу
оператерима у Републици Србији у рециклирању и поновном искоришћавању
амбалажног отпада. Током 2021. године рециклирали су 50.000 тона папира. Директива
2018/851 ЕУ о измени директиве 2008/98/ЕЦ о отпаду мења Оквирне директиве у
складу са раније прописаном хијерархијом управљања отпадом. Један од кључних
захтева које је прописала поменута директива је остваривање специфичних циљеве на
нивоу Европске уније у погледу одвојеног сакупљања папира, метала, пластике и
стакла, а најкасније до 1. јануара 2025. године. Директива 94/62/ЕЦ о амбалажи и
амбалажном отпадом допуњена Директивом ЕУ 2018/852 из пакета црикуларне
економије, прописује минималне циљеве рециклаже и то 55 одсто пластика, 30 одсто
дрво, 80 одсто метал, 75 одсто стакло и чак 85 одсто папир и картон.

Слика 1.17- Амбалажни отпад у Србији

21
Према процени морфолошког састава комуналног отпада, папир и картон чине око 13
одсто отпада у домаћинствима и чак 34 одсто амбалажног отпада. Највећи део папира
се једнократно користи и завршава у отпаду. Први корак у преради старог папира за
поновну употребу је дакле његово правилно прикупљање. Веома је важно да се папир
за рециклирање скупља одвојено, пошто је за сам поступак рециклирања тешко добити
квалитетну сировину ако папир није одвојен од осталог отпада. Стари папир/картон је
чиста и лако доступна сировина. Успешна рециклажа захтева папир који мора да се
држи даље од хране, пластике, метала и других контаминаната.Због постојања
рециклажних капацитета и потреба фабрика сви можемо да уложимо додатни напор и
обезбедимо да отпадни папир у чистом стању стигне до постројења за рециклажу. Да
би подржале Србију у спровођењу стратегије управљања отпадом за добробит грађана
широм земље, ЕУ и Шведска помажу Министарству заштите животне средине у
масовној акцији побољшања одвајања рециклабилних материјала у чврсти комунални
отпад у 4 региона: Дубоко, Пирот, Срем-Мачва и Панчево. У ова 4 региона годишње се
прикупи 215.000 тона отпада. 70.000 тона би се могло рециклирати и преусмерити са
депоније. Ова 4 пилот региона индикативно обухватају следећих 17 општина: Панчево,
Сремска Митровица, Шабац, Шид, Богатић, Ужице, Чачак, Ивањица, Чајетина, Пожега,
Лучани, Бајина Башта, Косјерић, Пирот, Бабушница, Бела Паланка и Димитровград.
Пројекат одвајања кућног отпада у 4 региона обезбедиће стручност и улагање у опрему
за локалне власти за пројектовање и унапређење система за одвајање отпада на месту
настанка.

Слика 1.18- Врсте отпада

22
4.1 Неопходни кораци у рециклажи папира
Корак 1 – Сакупљање

Прво, папир се сакупља из канти за рециклажу и одвози у локалну сабирну станицу.

Папирни отпад се сакупља локално након употребе од стране потрошача из канти за
рециклажу у породичним зградама, канцеларијама, пословним просторима итд.

Слика 1.19- Сакупљање папира

Корак 2 – Раздвајање

Након сакупљања се транспортује у постројење за рециклажу, где се отпадни папир

мери, сортира и раздваја на врсте и класе. Папирни отпад се одваја и групише на основу
састава, врсте, чистоће и квалитета.

Постоји 5 критеријума, којим се одређује дужином влакана:

Стари валовити – картон, кутије и паковање производа.

Мешовит папир – књиге, каталози, брошуре и часописи.

Старе новине – новински папир, марамице и други слични производи.

Висококвалитетни папир без мастила – коверте, папир за копирање.

Остало – одбачени остаци исецканог папира.

Корак 3 – Слање у фабрику за рециклажу

Након што се папир одвоји, снопови се шаљу у фабрику за рециклажу папира на

обраду.

23
Корак 4 - Сецкање и разбијање

Папир се додаје у пулпер који је у основи џиновски блендер. Прво, то је уситњавање

папира. Након што се исече на мале комаде, следећи корак је додавање воде и разних
хемикалија (као што су водоник пероксид, натријум хидроксид и натријум силикат),
који помажу у растварању веза папирних влакана. Мешавина папира, воде и
хемикалија, названа „пулпа“, се загрева, а комади папира се распадају у влакна.

Слика 1.20- Исецкани папир

Корак 5 – Филтрирање загађивача

Воденаста смеша пролази кроз низ сита, који филтрирају и уклањају комадиће
прљавштине, лепка, лепкова, траке, клипова и других преосталих загађивача.

Корак 6 – Одстрањивање мастила

Овај корак чисти влакна мастила тако да се од њих може направити нови папир.
Мастило које се користи на комаду папира неће утицати на процес рециклаже, иако
постоје неки изузеци. Пулпа се уклања мастилом тако што се убаци у хемијски раствор
и кроз њу се дувају мехурићи (мехурићи односе мастило).

Корак 7 – Згушњавање и посветљивање

Пулпа затим пролази кроз процес згушњавања и бељења, који побољшава чистоћу и
белину производа. Средства за избељивање као што је водоник пероксид могу се
додати да би се додатно побољшала белина. Понекад се додају и боје за стварање
обојених производа. Обично се пулпа може користити сама, али понекад се пулпи
додају девичанска дрвена влакна да би папиру дали додатну чврстоћу или глаткоћу.

Корак 8 - Сушење

Дуги листови полуосушене пулпе пролазе кроз загрејане металне пресе и ваљке који
врше довољан притисак да их претворе у суве, глатке листове папира.

24
Корак 9 – Ваљање

Различити производи од папира се праве додавањем разних супстанци у кашу, као што
су картон, новинска хартија, канцеларијски папир итд. Затим се папир смота у огромне
ролне (тежине по 3 тоне).

Корак 10 – Паковање и испорука назад у продавнице

Ролне папира се скраћују на мање делове и шаљу се даље на сечење, паковање и

отпрему. Затим, разни произвођачи користе папир за израду својих производа.

Слика 1.21- Поступак рециклаже

25
4.2 Врсте папира које се не могу рециклирати
Салвете и марамице

Не можете рециклирати никакве хигијенске/санитарне производе, као што су –

коришћене марамице, салвете, марамице, кухињске ролне или хигијенски улошци. Ови
производи од папира се не могу рециклирати, јер су обично контаминирани храном,
машћу или другим течностима. Једина ствар коју можете да урадите са овим
предметима је да их компостирате са остацима хране.

Слика 1.22- Салвете

Тоалетни папир

Тоалетни папир се не може рециклирати, чак и ако није контаминиран, јер су папирна
влакна прекратка. Међутим, са позитивне стране, картонска ролна се може
рециклирати. Широм света користимо превише тоалетног папира у веома неодрживом
обрасцу. Годишње сечемо хиљаде стабала за тоалет папир, само да бисмо га испустили
у одвод.

Слика 1.23- Тоалет папир

26
Папирни пешкири

Папирни пешкири не би требало да заврше у контејнеру за рециклажу, јер су, слично

као и тоалет папир и марамице, њихова влакна прекратка. Поред тога, папирни убруси
су често прљави течностима, храном или масноћом, контаминирајући целу серију
папира, која се може рециклирати. Уместо да бацате коришћене папирне убрусе у
смеће, можете их компостирати заједно са остацима хране – бацити их са љуском од
јаја, талогом од кафе, корама од воћа и поврћа, итд. Компостирање је, на крају крајева,
још један облик рециклаже.

Слика 1.23- Тоалетни пешкир

Воштани папир

Воштани папир је згодан приликом руковања или испоруке хране, али није одличан за
држање производа ван депонија. Воштани папир се не може рециклирати јер је
премазан воском и сматра се „мешовитим папиром“.

Слика 1.24-Воштани папир

27
Рачуни

Неки рачуни се могу рециклирати, али већина њих не може. То је зато што се обично
штампају на термалном папиру који је отпоран на распадање. Штавише, такви рачуни
се не могу рециклирати или компостирати, и морају да оду у смеће.Ако овај папир
заврши у центрима за рециклажу папира, вероватно ће завршити у производима као
што су тоалетни папир, папирне салвете, папир за складиштење хране, торбе за
куповину и друге свакодневне ствари које конзумирамо. Лоша страна је што рачуни
могу контаминирати читаву серију рециклираног папира хемикалијама које садрже.

Слика 1.25- Рачуни

Исецкани папир

Не треба стављајти комадиће папира у канту за отпатке јер када се папир сецка, влакна
постају краћа и мање су корисна у процесу рециклаже. Сакупљање папира за сецкање
такође може представљати велики проблем осим ако га не држите у торби или кутији.
У већини случајева, ако ставите исецкани папир у канту за рециклажу, он ће завршити
на депонији.

Слика 1.26- Сецкани папир

28
Лепљиви папир или налепнице

Не би требало да стављате лепљиви папир и налепнице у канту за рециклажу. Ове

материјале је тешко рециклирати због лепка који се користи у њима. Главни проблем је
ефекат који лепак може имати на машине за рециклажу – може се ухватити у процесу
рециклаже. Због тога већина постројења за рециклажу одбијају да прихвате налепнице
као производ за рециклажу.

Слика 1.27- Налепнице

Папир пресвучен пластиком

Ако папир има пластични или алуминијумски премаз, може се рециклирати, али је
много скупље и компликованије. Неки пластични премази могу се одвојити од папира
током процеса рециклаже. Ипак, често је јефтиније и лакше користити друге материјале
за стварање нових производа него рециклирати папир обложен пластиком. Папир
обложен пластиком није погодан за компостирање, а најчешће се такви производи
спаљују ради топлоте или одлажу на депонију, а не рециклирају. На пример, „папирне“
шољице и тањири за кафу имају танак пластични слој (полиетилен) за задржавање
течности без цурења свуда. Зато се шољице за кафу за понети не могу рециклирати
нити су биоразградиве.

Слика 1.28- Карте

Папир за паковање поклона

29
Неки папири за умотавање укључују текстуре, селотејп, фолију, лепљиву траку, траке,
машне, шљокице или друге украсе који се не могу рециклирати. Ако нисмо сигурни да
ли можемо да га рециклирамо, треба урадите тест. Ако остане згужван, вероватно је
папир. Пре рециклирања треба уклонити лепљиву траку и украсе.

Слика 1.29- Украсни папир

Картонске кутије за млеко или сок ( тетрапак амбалажа )

Картоне за млеко и сокове се углавном праве од папира. Ипак, ови картони такође
имају танак слој пластике унутра, алуминијум, или понекад обоје. Постоје две врсте
картона – стабилне на полици као што су сок, млеко, сојино млеко, супа, чорба итд.,
које се чувају на собној температури, и расхладне кутије као што су млеко, сок, павлака
и замене за јаја. Картони стабилни на полици обично садрже ~ 74 процента папира, 22
процента пластике и 4 процента алуминијума. Расхладне кутије обично садрже 80
посто папира и 20 посто пластике. Неке кутије за млеко и кутије за сокове могу да се
рециклирају, а друге не могу јер су други материјали који се не могу рециклирати
помешани са папиром. Поред тога, они који раде рециклажу не прихватају
пластичне/папирне хибридне картоне, тако да је најбоље да проверите упутства за
рециклажу или одлагање отпада.

Слика 1.30- Картонско паковање за млеко

Кутије за храну

30
Ако је кутија за пицу чиста (није умрљана храном), можете је рециклирати. Међутим,
прво морате уклонити све прљаве делове. Масне кутије за пицу не могу се
рециклирати; уместо тога треба их компостирати. То је зато што када се папир
рециклира, он се меша са водом. Дакле, додавање било каквог уља у мешавину у
суштини контаминира и уништава целу серију.

Слика 1.31- Кутије за храну

4.3 Вишеструка рециклажа папира

Папир се не може бесконачно рециклирати. Обично се папирни отпад може
рециклирати 5-7 пута. Могућност поновне употребе смањује се сваки пут када се
рециклира. То је зато што је папир направљен од дугих влакана, а сваки пут када се
рециклира, та влакна постају краћа, што отежава процес рециклаже. Када влакна
постану веома мала, од њих се може направити нешто попут „папирне пасте“, која се
може користити за картоне за јаја.

Слика 1.32- Кутије за јаја

31
 5. ПРИМЕРИ РЕЦИКЛАЖЕ ПАПИРА У ГРАФИЧКОЈ
ИНДУСТРИЈИ
5.1 Настанак отпада у графичкој индустрији
Основна и најкоришћенија сировина у графичкој индустрији је папир. У овој
индустрији папир, чак и у идеалним условима, мора да има неки отпад. Минимални
отпад у идеалним условима мора да износи минимум 2% зависно од врсте папира,
врсте штампе, намене итд. Проценат отпада се креће од 2% до 100% у ретким
случајевима када из неких разлога штампа није одрађене по договореним начелима
( штампарска грешка, неадекватна боја или врста папира, неадекватна грамажа папира
и слични случајеви ). У идеалним условима офсет штампе где је искоришћеност папира
максимална и у идеалном формату отпад и у тим условима мора бити минимум 2%. У
сваком другом случају мора се повећавати овај проценат зависно од фактора који утичу
на штампу. На примеру производње амбалаже у идеалним условима отпад мора да буде
већи од 2% а најчешће је од 5 до 10% зависно од амбалаже која се производи.

Слика 1.33- Графичка индустрија

Папирни и картонски амбалажни отпад ће у блиској будућности сигурнао имати

значајно већи проценат у односу на друге врсте папирног и картонског отпада. За
разлику од амбалажног отпада који има будућност поједини производи ће полако прво
смањити учешће а затим и нестати из употребе.Најбољи пример за то је увођење
електронских фактура за највећу број фирми у Србији почетком ове године. Преко
ноћи су престале да се издају штампане фактуре, смањила се употреба коверата,
маркица, отпремница и друге блоковске робе. Све то је позитивно утицало на количину
отпада јер је све то у неком тренутку завршавало као отпад. Амбалажни отпад је добро
узимати за пример јер ће га у будућности бити вероватно и више него тренутно. Ако се
узме у обзир општи тренд када је у питању производња и продаја да је амбалажа

32
постала готово важнија од квалитета производа. Није случајно настала изрека да
амбалажа продаје робу. Маркетиншки стручњаци у своје тимове су одавно укључили и
психологе раде се студије каква треба да буде амбалажа да би привукла пажњу купца а
квалитет је на жалост у другом плану. Узмимо само пример кутија за цигарете или
лекове које се раније штампане на папирима или картонима у једној или више боја
максимално у пуном колору. Данас све те кутије су штампане у пуном колору са
разним ефектима које их чине привлачнијим за потенцијалног купца ( додаје се фолијо
штампа и друга техничка решења са различитим облицима, тродимензионална решења,
испупчења итд. ).

Слика 1.34-Украсне кутије

5.2 Амбалажни отпад

Пошто амбалажни отпад предњачи, тренутно, по количини отпада у графичкој
индустрији донети закључци ће се односити углавном на ту врсту производа. Било који
отпад који настане у графичкој индустрији може да се селектује, одлаже а потом и
рециклира. Највећи део отпада који настаје у графичкој индустрији настаје у
штампаријама које се баве офсет штампом и дорадом производа од папира и картона.
Отпад настаје мањим делом у процесу штампе и сечења на графичком ножу.

Слика 1.35-Графички нож

33
Овај отпад је у значајној мери мањи него отпад који настаје приликом дораде када се
папир штанца, исеца, перфорира итд.

Слика 1.36- Картонске амбалаже

Минимални настали отпад у процесу штампе је значајан извор прихода за једну

штампарију. И у најмањој штампарији се папирни и картонски отпад више не баца него
се сакупља а правна или физичка лица углавном имају уговоре са фирмама које се баве
откупом отпада. Фирме које се баве откупом папира и картона бесплатно довозе и
одвозе контејнере за папир и по уговореним ценама плаћају тај папир ономе ко га
сакупља. Простом рачуницом се може доћи до закључка да средствима која се наплате
од продаје остатака од папира који су настали у процесу производње у гарафичкој
индустрији може да се финансира рад графичког ножа и да се плате енергент који се
користи за рад истог ( углавном струја ). Мада у неким случајевима је могуће од тих
прихода платити и запосленог радника који опслужује графичку машину.

Слика 1.37- Штампарије некад и сад

34
 6. ЗАКЉУЧАК
За бољу искоришћеност папира и картона у графичкој индустрији неопходно је пре
свега примењивати карактеристике одрживог управљања отпадом.

Слика 1.38- Хијерархија отпада

Да би се отпад максимално искористио осим овог потребно је урадити још пар ствари а
то су, пре свега едукација, затим награђивање а потом и као крајња мера кажњавање.
Ови принципи се односе како на прикупљање кућног отпада тако и на прикупљање
комуналног индустријског и амбалажног отпада.

У графичкој индустрији прикупљање отпада је сјајно решено награђивањем оног ко

сакупља отпад. Примењен је прост економски принцип награђивања где се оном који
прикупља отпад плаћа за то а он тиме се решавају и разлози за едукацију и нема места
загађивачу јер се ником не исплати да баци отпад. О сваком парчету папира се води
рачуна, едукују се запослени и ником не пада на памет се бахато односи према отпаду
јер је он постао извор прихода. Ово је најбољи пример како се штити животна средина.
Најбољи начин је када су заштита животне средине и лични интерес у корелацији.

Додатни напредак када је у питању отпад од папира и картона би могао да уследи када
би они који рециклирају папир захтевали додатну селекцију папира. Папир и картон би
могли да се одвајају у посебне контејнере или уколико би се уградиле додатне преграде
или направили контејнери за такву намену. У том случају би могли да се одвајају и
штампан и нештампан папир. Ово су неке методе које се још увек не примењују али би
по свему судећи могле доћи на ред.

За прикупљање и селекцију било ког отпада најважније је почетна фаза тј. онда када
настаје отпад да се правилно одваја. Ако при том то не захтева неко нарочито
ангажовање ( време ) и не поскупљује процес то је идеално за спровођење. У графичкој
индустрији одвајање папира и картона по грамажи, врсти или неким другим
карактеристикама није нешто што би захтевало нарочито време. Ако они који се баве
откупом и рециклажом усаврше неке боље и ефикасније методе и затреба им додатна
селекција папира и картона сигурно ће брзо наћи заједнички језик са онима који тај

35
отпад прикупљају. Као што искуство говори најбоље ће бити за обе стране да то буде
на економским принципима а самим тим и за целокупну заједницу јер ће то бити и
најбољи начин да се заштити животна средина.

Слика 1.39-Симбол за рециклажу

36
7. ЛИТЕРАТУРА
https://www.almostzerowaste.com/non-recyclable-paper/
https://www.almostzerowaste.com/paper-recycling/
https://www.lactips.com/news/what-is-the-paper-recycling-
process/?lang=en
https://ec.europa.eu/eurostat
https://education.seattlepi.com/temperature-needed-turn-silicon-
glass-3715.html
https://www.academia.edu/24125245/
PLAVA_KNJIGA_RECIKLA%C5%BDE

37