1.

3 fizicki etioloski faktori-mehanicki udar

Prema ulozi u zapocinjenju pataoloskog procesa etioloski faktori mogu biti primarni ako su
osnovni uzrocnici oboljenja ili sekundarni ako su pomazuci faktori
Prema dejstvu mogu biti specificni ako se vezuju samo za odredjenje receptore na celijama ili
nespecificni ako deluju neselektivno na sve celije i tkiva
Prema poreklu mogu biti endogeni i egzogeni.
Egzogeni- fizicke, hemijske, bioloske, socijalne.

Objasnicemo patogenezu tj. Mehanizam kojim nasataju povrede, dejstvom fizickih, hemijskih,
primarnih endogenih etioloskih faktora.
Fizicki etioloski faktori su razlicite vrste fizickih sila koji svojim dejstvom ostecuju organizam i
nanosi povrede u koliko njihova jacina prevazidje adaptivnu sposobnost organizma. Prema sili
koja deluje fizicke etioloske faktore delimo na: mehanicke, termicke, elektricne i zracenje.

Ukupna mehanicka energija tela je zbir njegove kineticke i potencijalne energije. Potencijalnu
energiju imaju tela koja miruju zato sto na njih deluje sila zemljine teze.
Kineticku energiju imaju sva tela koja se krecu, sto je veca masa veca je kineticka energija.
Mehanicke energije se javljaju u vise oblika kao: energija graviacije, atmosferskog pritiska,
mehanickog talasa i energije koja se prenosi mehanickim udarom.
Kada se dva tela sudare E se prenose sa jednog tela na drugo, odnosno deluje mehanicka sila.
Mehanicka sila moze biti u obliku vuce, pritiska, uvrtanje, smicanja, savijanje, ali i rastezanje,
okretanja, kidanja,otkidanja, secenje
Svaki organizam, odnosno svako tkivo ima odredjen kapacitet da se suprostavi i adaptira na
delovanje meh. E, a kada mehanicka E predje adaptivni kapacitet organizma nastaju povrede.

Mehanicke povrede odosno traume su ostecenje strukture ili funkcije celije, tkiva, organa i
organskih sistema nastale dejstvom meh. Sile koja se prenosi udarom. Mehanicka ostecenja
organizma mogu izazvati sile energije gravitacije tj. Sile ubrazanja, sile energije mehanickog
talasa tj. Sile vibracije zvuka i ultrazvuka, kao i sile energije atmosferskog pritiska.

Prvo objasnajavamo traume. Nastaju dejstvom meh. Sile koja se prenosi udarom. Etioloski
faktori koji uzrokuju nastanak trauma su tupa i ostra orudja i oruzija, saobracajne nesrece i
prirodne katastrofe (zemljotres, lavina). Vrsta i tezina mehanicke povrede zavisi od jacine i
duzine trajanja i ucestalosti ponavljanja tj, ferkvence dejstva meh. Sile, a sa druge str. Od
Page 1 of 11
otpornosti tkiva. Sila velikog inteziteta nastala prilikom sudara dva auta koja se krecu velikom
brzinom bez obzira na duzinu trajanja prlikom jednog kontkta sa telom izazvati traumu bilo kog
tkiva, kostiju, koze i misica, parenhijskih organa.
Sile malog inteziteta kao pritisak uske obuce na prominentne delove stopala potrebno duze
vreme i stalno ponavljanje da bi izazvala traumu u obliku plika tj, zulja. Ovakva sila ne moze da
povredi kosti i misice nego manja otprona tkiva kao sto su koza i potkozna vezivna tkiva.
Patogeneza, trauma ili mehanizam dejstva mehanickih etioloskih faktora je sledeci: mehanicka
sila izaziva deformaciju tela Ako sila deluje kratko i ne prelazi adaptivni kapacitet organizma
nastace samo elasticna deformacija, sto znaci da ce nakon dejstva sile da se telo vrati u
prvobitno stanje. Ako je sila veceg inteziteta ili duze traje i cesto se ponavlja u jednom trenutku
ce preci adaptivni kapacitet organizma i nastace plasticna tj. Trajna deformacija odnosno
trauma
Traume mogu da se dele prema kvantitetu odnosno prema povrsini tela koju zahvataju na
lokalne i opste. Prema kvalitetu postoji sirok dijapazon od potresa gde je poremecena samo
funkcija astruktura tkiva je ocuvana do smrskavanja tkiva. Sve ove podele su vestcke i nastale su
iz didaktickog rasta.
Kada mehanicka sila deluje na pojedine delove tela nastaju lokalne traume ciji obim i kvalitet
zavisi od kolicina energije tj. Jacine slie. Od vremena delovanja, velicine povrsine na koju deluju
oblika predmeta koji nanosi povredu i od otpornosti tkiva. Mehanicke povrede mogu biti
zatvorene i otvorene u zavisnosti od toga da li je prekinut kontinuitet koze i vidljivih sluzokoza.
Zatvorene mehanicke povrede nastaju direktnim dejstvom tupe mehanicke sile na telo koa sto
su udarac, sudar ili pad. Tom prilikom zbog elasticnosti koze ne dolazi do narusavnja njenog
integriteta i ona ostaje intakta, a glavna povreda je lokalizovana u dubini ispod koze.
Otvorene povrede su mehanicke povrede kod kojih je doslo do prekida integriteta i anatomskog
kontinuiteta koze ili vidljive sluzokoze.
Potres i iscasenje su zatvorene mehanicke povrede kod kojih postoje samo poremeceaji
funkcije. Nema vidljivih morholoskih ostecenja tkiva.
Potres nastaje kada usled delovanja tupe mehanicke sile dodje do povrede na subcelularnom
nivou koje se manifestuju poremecajem funkcije oragana. Najuocljiviji je potres mozga koji
moze biti pracen gubitkom svesti, mucninom,povracanjem, poremecajem disanjem i rada srca,
a sve zbog prolaznog poremecaja nervnih funkcija. Potres mozga nastaje zbog nagle promene
polozaja glave i vrata u sagitalnoj ravni. Posto po zakonu inercije mozak nastaje da se krece
udarajuci u zid lobanje sa jedne i druge strane. Ukoliko je sila udara bila veceg inteziteta nastace
ozbiljnija povreda ili nagnjecenje, kontuzija mozga.
Iscesecnje je povreda nastala dejstvom mehanicke sile kada dolazi do dislokacije kostiju i
pomeranja anatomskih odnosa zglobnih povrsina. Ove povrede su cesto udruzene sa
povredama okolnog mekog tkiva, zbog cega nastaje otok ili krvni podliv.

Page 2 of 11
Zatvorene lokalne mehanicke povrede su traume kod kojih nema povrede koze ali postoji
poremecaj i strukture i funkcije tkiva. To su kontuzije, frakture, rupture, perforacije. U najvecem
broju slucajeva javljaju se udruzeno.
Nagnjecenje ili kontuzija je ostecenje tkiva i organa koja nastaje kratkotrajnim dejstvom slie
umerenog inteziteta. Povrede nastaju kidanjem tkiva i manjih krvih sudova, sa krvarenjem u
tkivu. Kontuzija mekih tkiva ispod koze je pracena pojavom hematoma. Kod povreda glave
moze nastati kontuzija mozga epiduralni ili subduralni hematom, intrakranijalno krvarenje sa
znacima naknadne kompresije mozga. Prilikom kontuzije grudnog kosa moguce su povrede srca,
pluca, jednjaka i velikih krvnih sudova uz pojavu hematotoraksa i pneumotoraksa. Kod kontuzije
abdomena dejstvom sile veceg inteziteta mogu nastati rupture zida supljih unutrasnjih organa,
krvnih sudova ili kapsule parenhimatoznih organa.
Rupture ili pucanje nastaje kada sila pritiska prevazidje elasticnu otpornost mekog tkiva. Pa tako
prilikom mehanicke povrede ekstremiteta moze doci do rupture misica, fascije, tetiva i
ligamenata. Mehanicka sila takodje moze prozroukovati povredu tvrdih tkiva kada dolazi do
frakture, odnosno prelamanje kostiju, hrskavice i zuba.
Perforacija nastaje kada se prilikom probijanja supljeg oragana naparavi kounikacija sa
susednom supljinom. Uzork perforacija moze biti i ne mora mehanicka povreda. Ona moze da
nastane i zbog patoloskih procesa koji su ostetili zid supljih organa kao sto se desava prilikom
perforacije ulkusa zeludca ili duodenuma.

Otvorene lokalne mehanicke povrede su traume kod kojih je doslo do ostecenja koze ili vidljive
sluzokoze. Erozije, abrazije, deskvamacija su povrede povrsnog sloja epitela. Samo se abrazija
moze smatrati iskljucivo mehanickom povredom zato sto erozija i deskvamacija moze nastati i
dejstvom drugih etioloskih faktora. Traume kod koji pored povrede koze i sluzokoze postoji i
povrede dubljih tkiva su rane. Ima vise klasifikacija rana. Prema nacinu nastanka i klinickoj slici
ran mogu bit ogrebotine, razderotitne, nagnjecenje, sekotine, ubodne, ustrelne i ugrine rane.
Kada na organizam deluje velike mehanicke enrgije dolazi do obimnog ostecenja tkiva gde
dolazi do odsecanja, otkidanja ili smrskavanja delova tela pa nastaju amputacije, avulzije i
smrskonite. Prema stepenu bakterijske kolonizacije rane mogu biti ciste, kontaminirane i
inficirane. U donosu na vreme protekle od traume rane se dele na akutne i hronicne. Na dubinu
zahvacenog tkiva mogu biti rane 1,2,3,4 stepena. U odnosu na nacin zarastanja mogu biti rane
koje zarastaju bez oziljka, koje zarastaju sa oziljkom, i rane koje zarastaju sa sobom ostavljaju
defekt tkiva.
Ogrebotina je povrsinska povreda epiderma i povrsinskog dela derma. Dublja je u odnosu na
eroziju,abraziju ideskvamaciju.
Razderotina nastaje kao posledica kratkotrajnog delovanja tupe sile koso na povrsinu tela. Ivice
rane su relativno pravilne, a u dubini same rane izmedju devitalizovanog tkiva nalaze se tkivni
mostici prozeti tromboziranim krvnim sudovima.
Kontuzije su nagnjecene rane koje nastaju delovanjem grube snazne mehanicke sile najcesce
prilikom pada ili udarca grubim masivnim predmetom. Ivice rane su nepravilne nagnjecene, a
Page 3 of 11
tkivne strukture u dubljim slojevima rane su vise ostecene nego sama koza. Takva rana je cesto
prozeta krvnim podlivima. Obizorm da su krvi sudovi u dubini rane u velijkoj meri trombozirani,
krvarenje u odnosu na druge rane je znacajno manje.
Lacero kontuzija je kombinacija razderotine i nagnjacne rane. Nastaje delovanjem snazne tupe
mehanicke sile koja je veca od estaliciteta od samog tkiva. Ivice rane su nepravilni,
neravnomerni, nazubljeni dok se u dubini nalaze mnogobrojni dzepovi ispunjeni krvnim
ugruskcima, devitalizovanim tkivom i stranim materijalom kao sto su zemlja, pesak, komadi
tkanine i slicno. Ovakve rane su primarno kontaminirane i predstavljaju potencijalno za
razvoj zbog cega su ceste komplikacije tetanus i gasna gangrena

Sekotina je rana prouzrokovana ostrim predmetom. Po svojim opstim karakterisitkama pripada

hiruskoj inciziji samo sto nije sterilna, rana siroko zjapi ivice i zidovi su pravilni i ravni nema
nadnjecenog tkiva. Posotji obilno krvarenje iz presecenih krvnih sudova. Rana je dublja dolazi
do povrede vecih krvnih sudova, nerava, tetiva unutrasnih organa sto dodatno komplikuje
povredu.

Ubodna rana nastaje dejstvom siljatih predmeta kao sto su igla ekser ili slicno tome. Ova rana je
uska u obliku kanala i slabo krvari. Koza nije mnogo ostecenja, u dubljim slojevima moze doci do
povrede krvnih sudova, nerava tkiva i unutrasnjih oragana. Zbog toga sto je ubodna rana uska i
duboka predstavlja ugodan teren za nastanak tetanus i gasne gangrene ???

Strelna rana naneta zrnom iz vatrenog oruzja. Moze biti ustrelna kada postoji samo ulazna rana
ili prostrelena kada postoji ulazna i izlazna rana. Ulazna rana je kruznog oblika promera manjeg
od dijametra samog projektila i sa karakterisitcnim nagnjecenim prstenom oko ivice same rane.
Izlazna rana je po pravilu veca od ulazne sa zvezdasto rascepljenim ivicama izvrnutim prema
spolja. Ove rane su uske i duboke spadaju tkzv. Tetanogene rane

Rana prouzrokovana ujedom zivotinja ili coveka. Ivice i zidovi rane su razliciti i zavisi od
morfologije zuba. Kombinacije su sekotine, ubodnih rana. Lazeracije i ostalih povreda i uvek su
inficirane. Sto znaci da su pored mehanickih etioloskog faktora prisutni i bioloski. Kod
zivotnjiskog ujeda postoji opasnost od besnila, kao mera prevencije daje se antirabicna vakcina.
Kod ujeda otrovne zmije nike opasna samo rana nego i otrov zbog cega se daje antibibericni
serum, ovde je prisutan hemijski etioloski faktor. Ujed coveka je najjcesce zadesa, covek moze
da ujede sam sebe u toku jela ili nakon primerne lokalne sprovodne anaestezije za n.alevolaris
inferior tkzv mandibularne anestezije. Ove rane mogu biti ozbiljne ali se ne smatraju
kontaminiranim za razliku od ujeda drugog coveka.

Page 4 of 11
Trumatska amputacija nastaje dejstom izuzetne snazne sile fizicke sile koja dovodi do otkidanja
prstiju, sake, stopala ili celog ekstremiteta. Ukoliko je trumatska amputacija naneta ostrim
predmetom ivice rane su glatke a krvarenje veoma obilno, a ako je izazvana delovanjem snazne
tupe mehanicke sile amputaciona linija je iskidana i neravna. U oba slucaja dolaza do otkidanja
magistralnih krvnih sudova koji ishranjuju ekstremitet zbog cega je usled opasnosti iskrvarenja
ovakva povreda uvek opsana po zivot.

Avulzija je rana koja nastaje tangelcijalnim dejstvom snazne fizicke sile. Kod avulzije dolazi do
traumatskog odvajanja nepravilnog reznja koze od potkoznih struktura.

Traumatski dekolman nastaje slicnim mehanizmom kao avulzija ali podrazumeva odvajanje koze
i potkoznog tkiva od dubljih slojeva na sirem prostoru.

Smrskotina je rana koja nastaje kao posledica dejstva izuzetne snazne mehanicke sile. Meka
tkiva ili kosti su u vecem ili manjem opsegu smrskani zbog cega je mogucnost primarne hiruske
rekonstrukcije nemoguc. Osim toga kod ovakvih rana postoji opasnot od infekcije i gasne
gangrene.

Ovo je bila podela trauma prema makroskopskim karakterisitkama, a sve one imaju istu
patogeneze i mikroskopske pato anatomske promene. Bez obzira na nacin manifestovanja
mehanickih povreda ostecenje tkiva nastaje usled direktnog ostecenje celija i tkiva, lokalne
cirkulacije i inervacije. Kada mehanicka sila prevazice adaptivni kapacitet celije dolazi do
ostecenja i cm i membrane celijskih organela tako da se citoplazma sa raspadnutim organelama
i enzimima izliva u ekct prosotr. Oslobodjeni enzimi iz lizomoma razgradjuju komponetne ekc.
Matriksa i okolne celije koje su prezivele mehanicku traumu. To je autoliza tkiva, sad u zoni
povreda nastaju mnogobrojni produkti razgradnje tkiva koji povecavaju osmotki prtitsak sto
dovodi do nakupljanja vode i nastanka edema. Ovi produkti mogu delovati vazo-aktivno,
nonceceptivno i mogu uticati na brzinu lokalnog metabolizma. Dejstvom mehanicke sile dolazi
do povrede zida krvnih sudova i nastaje krvarenje. Posledica je smanjeno doprememanje
kiseonika i hranljivih materija u zonu povreda. Kod unutrasnjeg krvarenja izlivena krv u okolno
tkivo vrsi dodatni pritisak na krvne sudove sto pojacava ishemiju. U slucaju da je povredjen
terminalni krvni sud u tkivu distalno od povrede nasttace nekotricne promene. Dejstvom
mehanicke sile dolazi do promene nerava sto se manifestuje senzornim i motnornim ispadima i
lokalnim pormecajem metabolockim funkcija koja kontrolise autonomni nervni sistem.

Loklane mehanicke povrede nisu uniforme. Ostecena su najveca na mestu gde je direktno
delovala mehanicka sila to je centralna zona nekroze. Ovde su celije unistene delom direktnom
meh silom, a delom procesom autolizom. Stanje dodoatno pogorsava ishemija zbog ostecenja
cirkulacije i inervacije, i posledicno nakupljanje kisleih i nekroticnih produkata. U ovu zonu
Page 5 of 11
vrmenom ce se nakupiti fagociti sa ciljem da ukolne necrotic materijal i pripreme teren za
obnovu ostecenog tkiva. Neposredno uz ovu zonu nekroze je zona relativne ishemije. Ovde se
nalaze celije, krvi sudovi i nervi koji su pretrpeli manje ostecenje. Nekroticno edematozno tkivo
pritiska okolne krvne sudove, rezultate je nepotpuna ishemija zbog cega dolazi do manje
funkcionalnih ispada. Ako poremcaj cirkulacije ne traje dugo celije mogu d se oporave i povrate
funkciju.

Zona regeneracije i reparacije gde nastaju reaktivna zapaljenja kao odbrambena reakcija.
Odavde polaze fagociti da ukolne necrotic materijal. Ovde se umnozavaju celije da zastite
okolno tkivo i povredjeno mesto do daljeg ostecenja da popune nastale defekte istim celijamma
ako je moguce ako ne onda vezvnim tkivom. Visoko diferencirane celije kao sto su neuroni,
skletne misicne celije, celije parenhimnog bubrega i luca imaju malu moc regeneracije zbog
cega njihove defekte popunjava vezino tkivo. Manje diferentovane celije kao npr, fibroblasti,
celije pokrovnog epitela i endotelne celije aktivno ucestvuju u procesu reparacije i regeneracije.
Fibroblasti nadoknadjuju ekstracelularni matriks, a epitelne celije pokrivaju defekt i zapocinju
proces angiogenze. U zavrsnoj fazi u saniranjem meh povreda vrsi se resorpcija razlicitih
medjuprodukata i onih materija koje su se tokom proces zalecenja i zarastanje nakuplja u visku.
Zato se poslednuja zona naziva zona resorpcije.
Kada nastane lokalna meh povreda tkiva organizam angazuje i lokalne i sitemske meh da
ogranice nastalo ostecenje, omoguce oporavak tkiva i uspostave njegovu fiziolosku funkciju. Bez
obzira na vrstu traume lokalni procesi izlacenje, zarastanje su isti. Nastaje zapaljenje kao lokalni
odbarmbeni mehanizam aktivacija, nespecifcnog i specificnog imunog odgovora zatim
proliferacija fibroblasta koji sintetisu kolagen, pa reaktivna angiogeneza sinteza vezivnog tkiva
ekstracelularnog matriksa, reepitelizacija i repsorcija viska materijala. U kojoj meri ce biti
zastupljene ove reakcije zavisi od stepena ostecenja i vrste tkiva. Sistemske reakcije organizma
imaju za cilj da stvore optimalne uslove za izlecenje. Tu ucestvuju neuroendokrini i imuni
odgovor na povredu i siinetaza bioloskih aktivnih supstanci, kao sto su histamin, serotonin,
himini, faktori koagulacije, faktori rasta, plazmin, leukotrijeni i drugi citokini.
Propratni sistemski efekti ovih bioloskih aktivnih susptanci mogu biti povisena temp, bol koji
pokrece stresnu reakciju organizma, krvarenje, sistemska vazodiltacija i metabolocke promene.
Usled teskih i obimnih lokalnih trauma ove sistemske reakcije mogu biti toliko intezivne da
dovedu do razvoja traumatskog soka sa potencijalnim smrtnim ishodom.
Kao svi drugi delovi tela tako i oralna regija je podlozna dejstvom meh sile. Pominjemo povrede
koje su karakteristicne za usnu duplju. Dejstvom spoljasnje mehanicke sile na zub moze doci do
frakture i ili do promene polozaja zuba to je lukasacija sto je cesto udruzeno sa cepanjem i ili
kidanjem gingive i periodnocijuma, a u tezim sluc moze biti praceno i frakturom alveolarnog
zida, grebena ili vilicine kosti. Trauma zuba je uvek pracena hiperemijom pulpe ili povredom
krvnih sudova apikalnog dela zuba. Posto pulpa nema lateralni krvotoko vremenom usled
ishemije nastace nekroza pulpe. Postoji vise klasifikacija povrede zuba neke su zasnovane
prema etioloskim faktorima, druge prema morfoloskim karakterisitkama povrede, trece na
osnovu povredjenog tkiva, ctvrte prema vrsti terpaijskog postupka.

Page 6 of 11
Elisova klasifikacija trauma zuba i sveobuhotna klasifikacija svetkse zdrastvene organizacije
modifikovana po Andreasenu.

Kao i kod svih drugih bolesti tok moze da se zakomplikuje pre konacnog ishoda. Komplikacije
mogu biti nekroza pulpe, obliteracija kanala korean, resorpcija korean, ankiloza zuba,
traumatska hemoragicna cista. Konacno ishod traumatskih povreda moze biti potpuno
izlecenje, nepotpuno izlecenje koje moze da se sanira konzervativnom endodtskom ili
protetskom terapijom i najnepovoljniji ishod je gubitak zuba.

Nacin da se nanese meh povreda je nepravilan izbor ili nepravilna upotreba cetkica za zube.
Suvise trvda cetkica i energicno cetkanje zuba moze da povredi gingivu. Ove povrde nisu
znacajne ako se javljaju sporadicno ali ako su duzem vrem periodu iritira gingiva docice do
njenog povlacenja sto predstavlja faktor za nastanak paradontopatije. Agresivnim cetkanjem
zuba mogu da se povrede sami zubi sto se manifestuje pojavom klinastih erozija. Traume tkiva
oralne regije dejstvom spoljasnje meh sile mogu nastati atrogeno. Nepazljivim ili nestrucnim
rukovanjem stomatoloskim instrumentima. Jedan od nacina kojim moze da se nanese meh
trauma je uklanjanje baterolni iz fornixa. Baterolna se cesto zalepi za sluzokozu, i ako je ne
pokvasimo mozemo zajedno sa njom da uklonimo povrsinski deosluzokoze. Prilikom
preparacije kaviteta za ispun, ili prilikom brusenja zuba za izradu protetske nadoknade,
neadekvatnim rukovanjem instrumentima moze doci do povrede pulpe i mekoog tkiva usne
duplje. U toku endodotske terapije prilikom meh obrade kanala korean moze doci do iritacije
apexnog paradoncijuma i do perforacije zida kanala korena sto se naziva fosorot.
U toku ekstracije zuba, neadekvatnim izborom ili neprailnim rukovanjem kljestima i polugama
moze doci do frakture krune, korena, zida alveole, alveolarnog grebena ili frakture same vilicne
kosti. Ove povrede mogu biti udurzene za ubodima rascepima ili nagnjecenjem mekog tkiva,
ukljucujuci nervne i krvne sudove. U toku ektrakcije zuba moze doci do luksacije
temporomandibularnog zgloba. Tokom oralno hiruskih intervencija, nepazljivim radom ili
nepoznavanjem lokalne anatomije mogu se povrediti nervi i krvni sudovi. Grubim rukovanjem
raspatroijem ili karterom mogu nastati laceracije i kontuzije mekong tkiva. Prilikom
usivanjem rane, nepoznavanje tehnike sivanje, grubim radom moze doci do cepanja reznja.

Mehanicke sile koje deluju na oralna tkiva mogu biti endogene. Ostre ivice karioznih i
polomljenih zuba kao i neadekvatni ispun mogu izazvati razlicita meh ostecenja oralne sluznice.
Neadekvatne proteze mogu izazvati nagnjecenje i ulceraciju. Jedno od mogucih meh povreda
oralne regiju je post aneseticki ugriz. Nakon sprovodne anestezije donjeg alevolarnog nerva sto
nazivamo mandibularna anestezija, osim sto se postize bezbolonost zuba i kosti jedne polovine
vilice, gubi se osecaj za bol prednje 2.3 jezika, i sluzokoze polovine dodnje usne, obraza, poda
usne i koze brade. Trajanje ove anestezije je od 2 do 4 sata u zavisnoti koji je anesteticki rastvor
je primenjen. Ako se ne skrene paznja da ne sme da se zvace dok ne prodje dejstvo anestezije
pacijent moze da izgrize jezik, donju usnu, sluzokozu obraza.

Page 7 of 11
Osim toga grickanje usne i bukalne sluzokoze moze da bude losa navika koja dovodi do
ostecenja mekog tkiva, a kasnije i njegove reakcije u vidu hiperplazije. Grickanjem usne moze se
povrditi izvodni kanal mukoznih zlezda sto za posledicu ima nastanak retencionih cista sto se
naziva mukokelne. A grickanje stranih predmeta kao sto su nokti, semenke, lula, olovka dovodi
do abrazije gledji.
Parar funkcije kao sto su stezanje, skripanje, skrigutanje zubima koji se jednim imenom nazivaju
bruksizam, razijaju velike sile koje vremenom osteceuju zuve njihov potporni apart i
temporomandibuarni zglob. Dugotrajnim skripanjem zuba zbog medjusobnog trenja dolazi do
trosenja gledji a kasnije dentina. Ova poreman naziva se atricija. Atriciju ne treba mesati sa
abrazijom. Abrazija je posledica trenja nekog trvdog predmeta o zub, a atricija je posledica
trenja zub o zub. Pruksizam moze da se javi u budnom stanju i tokom spavanja. U budnom
stanju nastaje zbog psihogenih faktora kao sto su stres, frustacije, aksionzonost, bes ali i zbog
losih naivika kao sto su grickanje noktiju i olovki, unilateralno zvakanje hrane, stezanjem vilica
prilikom fizikog rada. Bruksizam se vise javlja u toku sna, a uzorci javljanja su neurogeni i
poremcaj okluzije. Pormecaj na nivou bazalnih ganglija koji su ukljuceni u kordinaciji pokreta
moze da izazove nevoljne pokrete koji se javljaju u toku sna kao sto su skrgtanje zubima,
mljackanje, pomeranje nogu. Uzork je poremecaj propagacije akcionog potencijala
posredovanom dopaminom, slicno kao kod parkisonove bolosti. Od nedadvno se smatra da je
poremcaj okluzije nastali zbog neadekavtnih ispuna, protetske nadokande, nedostatak zuba
uzrokuju bruksizam, ali nove studije pokazuju da nema povezanost bruksizma i okluzalnih
faktora. Faktori rizika za nastanak brkusizma su stres, mladje zivotna dob, agresivni i
hiperaktivni tip licnosti, pusenje, konzumiranje kafa, nasledje, antidepresivi, pormecaj spavanja.
Simptomi bruksizma koji nastaju zbog gubitka gledji su bol zuba i osetljivost na toplo i hladno, a
simptomi koji nastaju zbog intezivnih misicnih kontrakcija su hronicni bolovi misica lica,
ukocneost i bol u TMZ koji uzrokuje granicno otvaranje usta i otezano zvakanje, a moze se javiti
i bol u usima. Znaci bruksizma su zvuk skrgtanja koji cuju okolina, abradirani zubi, mikrofrakture
zubne gledji, frkture zubnih ispuna i nadokanada, prosirane alveole i hipertrofija mastikatornih
misica. Cilj lecenja bruksizma pronolazenje i uklanjanje uzroka, promene ponasanja koje
uzrokuju bruksizam i sanacije nastalih posledica na stomatomoznom sistemu.

Opste mehanicke povrede su zatvorene promene koje natastaju kao rezulatat delovanja nekog
oblika mehanicke sile na ceo organizam. Manifestuju se kao kras i blast sindrom i traumatski
sok.
Kras povrede su poseban oblik zatvorene povrede koje se javljaju kod osoba koje su duze vreme
bile zatrpane u razlicitim rusevinama. To je komplikovana povreda koja je nastala dejstvom
eksesivne slie na grupu misica u duzem vremenskom periodu. Etiologija zatrpavanja zemljom
urusenim zidovima ili drugim cvrstim materijalom, zemjotresom, bombardovanjem, lavine
snega.. Najcesce su zatrpani ekstremiteti ali to moze biti bilo koji drugi deo tela. Vrste i tezina
povrede zavisi od jacine i duzine trajanja spoljasnjeg pritiska, od deo tela koji je pritisnut, i od
povrsine koja trpi pritisak. Od toga zavisi i opste stanje povredjenog i mogucnost javljanja
kasnih komplikacija. Uglavnom su zatrpani delovi sa vecom misicnom masom kao sto su noge,

Page 8 of 11
glutalni predeo, donji deo ledja cesto postoje jednostavni i visestruki prelomi kostiju, sa
iscasenjem zglobova koji su praceni spoljasnjem ili unutrasnjim krvarenjem. Zbog velikog
pritiska uvek je pristan poremecaj cirkulacije. U delovima tela gde su komprimovane arterije
nastaje ishemija i nakuplja se velika kolicina kisleih metabolita, anaeorobnog metabolozma, a u
delovima gde su komprimovane vene onemoguceno je oticanje krvi. Sve zajendo dovodi do
povecane propustljivosti krvnih sudova i poremecaja strukture i funkcije okolnih celija, a
narocito skletenih misicnih celija. Iz destruiranih miocita posle 20 min kompresije oslobadjaju
toksicni produkti kao sto su mioglobin, kalijum, fosfati, joni H, drugi patoloski medijati. Ove
promene su osnova za patogenezu kras sindroma.
Kras sindrom se razvija se tek posle otrpavanja povredjenog, kada se prignjeceni delovi tela
posle nekoliko sati oslobode od prtitiska. Tada se ponovo uspostavlja cirkulacija ali posto su
krvni suodvi sa jedne str osteceni zbog dejstva meh sile, a sa drudge str pojacano propustljivi
zbog dejstva lokalno nastalih vazoaktivnih amina, dolazi do povecanog izlaska plazme u oklono
tkivo. Lokalno nastaju izrazeni edemi, a sistemski hipovolemija i moguci cirkulatnorni sok. Za sve
to vreme nekroza misica napreduje, a iz raspadnutih miocita se olobobadjaju mioglobin, K i
druge substance u cirkulaciju.
Ovi patofizioloske dogadjaje uticu na druge organe. Zbog hipogolemije aktivira se simpatikus
kao kompezativni mehanizam i izaziva vazokonstrikciju u bubrezima sto smanjuje filtraciju u
gromelurima. To izmedju ostalog uslovljava nagomilavanje mioglobina u bubreznim tubulima u
vidu mioglobinskih cilindara sto dodatno remeti njegovu funkciju. Rezultat je akutna
insuficijencija bubrega.
Zbog smanjenog stvaranja urina nastaje oligurija i zadrzavanje K. hiperkalijemija uzrokuje
ventrikularne aritimije koje mogu progradirati u fibrilaciju komora i dovesti do smrtnog ishoda.
Osim otkazivanja funcikje bubrega dolazi do insuficijencije jetre jer masivna destrukcija celija i
proddukti aneorobnog metabolzima koji su toksicni za organizam prevazivlaze detoksinacioni
kapacitet jetre tako da nastaje en detoksikacija koja uzrokuje poremecaj svesti.
Nagnjecenje krvnih sudova i venska staza omogucavaju nastanak tromba koji ce se prilikom
ponovnog uspostavljanja cirkulacije otkinuti i vidu embolusa zavrsiti u srcu, bubregu, plucima ili
nekom drugom organu i izazvati infarkt.
Blast povrede su takodje poseban oblik zatvorenih sistemskih povreda koji nastaju dejstvom
tkzv udarnog talasa prilikom ekspolzije. Ekspolzija podrazumeva brzo oslobadjanje velike
kolicine energije koji se vecim delom transformise u udarni talas i siri od centra eksplozije na
sve strane. Ovu energiju udarnog talasa apsorbuju fizicki objekti kojom tom prilikom trpe
ostecenja. Etiologija blast povrede je eksplozija u ratnim uslovim ali i u miru prilikom nesrece u
fabrikama, skladisitima.. Ekplozi prilikom detoniranja razvijaju intezivno egzotermu reakciju
tako da se u delicu sekunde osollobadja velika kolicina enerigije, koja se rasprostrinje od 8 km.s.
Udarni talas se sastoji od neizmenicnih zona povecanog pritiska i zona podpritiska. Udarni talas
dinamicna promena pritiska i toplotna energija eksplozije su glavni faktori koji ucestvuju u
mehanizmu blast povreda. Prema tome se klasifikuju na primarne, sekundane, tercijarne i
kvarterne povrede.

Page 9 of 11
Primarne blast povrede nastaju dejstvom inicijalnog talsa koji se emituje iz centra ekspolzije.
Ovaj talas prestavlja frontalni udar velikog pritiska. Zrtve ovih blast povreda su obicno u
zatvorenom prostoru i nalaze se izmdju udarnog talasa i cvrstih predmeta kao sto su zidovi i
masine. Osim meh putem ove povrede nastaju i zbog rupture organa i krvnih sudova u
organizmu zbog nagle promene pritiska narocitu ako se povredjene osobe bile u blizini cnetra
eksplozije. Najveci broj smrtnih ishoda od blast povreda na licu mesta nastaje kao polsedica
primarnog blasta.
Sekundarne blast povrede izazvane su vazdusnom strujom koje prati eksplozivni talas, ovo
strujenje nastalo zbog dislokacije vazdusnih masa koje izaziva samo eksploziija nosi mnoge sitne
cvrtse predmete kao sto su kamenje, metalne opljke a oni u vidu srapnela izazivaju ustrelne i
prostrelne rane.
Trecijarne blast povrede nastaju zbog sekundarnog talasa koji ima dovoljno energije da podigne
i nosi teske predmete tako i coveka. Neke od ovih povredsa nastaju direktno od udarnog talasa i
prilikom pada na cvrstu podlogu, to su kontuzione povrede, a ruptura unutrasnjih organa i
krvnih sudova kao i kod primarnog blasta nastaje indirektno. Udarni talas izaziva fenomen
okcilovanja koji zbog nejednake gustine tkiva i tecnosti na nihovim spojevima kida veze koje ih
fiksiraju, tako da se organi sudaraju sa crvstim strukturama i nastaju lacero-kontuzione povrede.
Zbog kidanja krvnih sudova dolazi do krcarenja smanjuje se perfuzija sto uslovljava
nagomiljavanje otpadnih produkata metabolizma i nastanak acidoze, a to dalje izaziva smrt
ostecenih ali i susednih zdravih celija.
Kvartenerne povrede su posledica svih drugih faktora koji prate blast. To su povrede astale
dejstvom visoke temp koji se oslobadja u toku eksplozije, kras povrede koje nastaju
zatrpavanjem povrusenih objektima i kontaminacije nastale hemijskim bioloskim i nuklearnim
agensima.
Blast sindrom ili sindrom eksplozivnog talasa predstavlja niz raznovrsnih povreda koje nastaju
prenosenjem visokog pritiska iz sredista ekplozije putem vazduha, vode, cvrstih materija.
Vidljive spoljasnje povrede nisu srazmerne tezini opsteg stanja i povredama unutrasnjih organa.
Posto snaga ekplozivnog talasa deluje na celo telo, tezina i vrsta povrede zavisi od jacine
ekplozije, polozaja tela, udaljenosti od sredista eksplozija, sredine koja prenosi eksp talas i
primene zastitnih sredstava. Posto efekat udarnog talasa zavisi od sredine kojom se prenesi do
objekta na koji deluje, blast sindrom moze biti vazdusni, vodeni ili cvrsti udar.
Vazdusni udar nastaje kao posledica udara pozitvnog talasa koji se siri naglim pokretom
vazduhom od sredista ekplozije. Pri tome su najcesce povredjeni grudni kos, pluca i bubna
opna. Na plucima nastaje ruptura alveola sa krvarenjem u plucnom parenhimu cesto dolzi do
multiplih preloma rebara koje mogu povrediti pleuru i pluca.
Vodeni udar nastaje prilikom vodene ekpslozije mine ili tampeda. Snaga vodenog udara sporije
opada nego u vazduhu, pa moze izazvati povrede na mnogo vecoj udaljenosti. Najcesce su
povredjeni abdominalni organi tako da nastaju rupture creva, jetre, slezine i velikih krvnih
sudovva.

Page 10 of 11
Solidni udar se javlja kao posledica prenosenja udarnog talasa na povrsine tela putem cvrste
materije. Preko zemlje kod podzemne eksplozije ili preko palube broda kod podvodnih
ekplozija. Ako osoba stoji nastaje povreda donjih ekstremiteta, sa prelomima i povredama
velikih krvnih sudova, ako sedi nastaju povrede karlice kicemnog, stuba i unutrasnjih organa.
Postoji tkzv generilizovani blast sindrom ako se osoba naalazi u neposrednoj blizini ekplozije
tom prilikom telo prima veliku kolicinu oslobodjenje energije i nastaju poverede velikog broja
organa. U ovom slucaju tip ostecenje ne zavisi od sredine u kojoj se telo nalazi nego od
odstojanja od centra eksplozije.

Page 11 of 11