2.

1 Fizicki etioloski faktori- Termicki

Fizicke sile cijim dejstvom na organizam mogu nastati povrede su visoka I niska temperatura.
Homeostatski mehanizam termoregulacije unutrasnje telesne temperature se odrzava u
gustom opsegu uprkos velikim promenama okoline. Metabolicki enzimski proces 36°- 37°c.
Odstupanje od optimalni uslova moze dovesti do disfunkcije.
Termicke povrede
Mehanizam za termoregulaciju imaju ogranicen kapacitet. Produzeno izlaganje organizma
visokim I niskim temperature iscrpljuje mehanizme za odavanje toplote I nastaju termicke
povrede.
Ako je temperatura delovanja na ceo organizam nastaju sistemskepromene.
Hipertermija- toplotna sinkopa, toplotni grcevi,toplotni udar
Hipotermija
Ako deluje na samo 1 deo tela nastaju lokalnepromene.
Opekotine
Promrzle
Ako lokalne promene zauzimaju velike povrsine tela ili sh tezeg stepena mogu dovesti do
sistemski poremecaja koji ugrozavaju zivot. Organizam lakse podnosi nisku temperaturu
nego visoku. Tesko se tolerise kada je spoljasnja temperatura visa od 50°c.
Hipertermija je pregrevanje organizma nastalo kao posledica sistemskog dejstva povisene
temperature,moze doci kada je organizam vec duze vreme izlozen visokim temperaturama.
Hipertermija moze biti izazvana I endogeno zbog poremecaja rada termoregulacionog centra
I prisustva endogeni pirogena( groznica). Hipertermiju olaksavaju sekundarni faktori:
Povecana vlaznost vazduha, neadekvatna odeca,fizicki napor,povecana telesna tezina.
Povecana vlaznost vazduha je prisutna u tropskim krajevima( rudnicima,kotlarnicama)
onemogucava isparavanje znoja sa povrsine tela. Sintetika I plasitificirana odeca
onemogucava ventilaciju I isparavanje. U toku fizickog rada skeletni misici proizvode toplotu,
ako je spoljasnja temperatura veca od 37° nastace hipertermija.
Osobe sa vecom telesnom tezinom imaju veci sloj masnog tkiva koji se ponasa kao izolator I
sprecava odavanje toplote.
Primarni etioloski faktori:
Visoka spoljasnja temperatura, topao vazduh, suncevo zracenje,topla mikroatmosfera,visoka
telesna temperatura.
Dokle god je telesna teperatura u granicama normale organizam se nalazi u kompezatornoj
fazi a kada telesna temperatura pocne da raste nastaje dekompezatorna faza I hipertermija.
U kompezatornoj fazi se aktiviraju mehanizmi za odavanje topote nastaje pojacano znojenje,
ubrzano disanje, vazodilatacija u kozi, vazoknstrkcija u unutrasnjim organima I tada se krv
rasporedjuje na perifernu da se brze ohladi da bi se odrzao krvni pritisak povecava se
frekfrencija srcanog rada I povecava se minutni volumen srca I potrosnja kiseonika. Ukoliko
je mehanizam I dalje izlozen visokoj temperaturi iscrpece se kompezatorni mehanizam, I
nastace dekompezatorna faza gde dolazi do povecanja temperature. U fazi hipertermije zbog
Page 1 of 9
pojacanog znojenja gubi se tecnost nastaje dehidratacija. Zbog smanjenog cirkulatornog
volumena odnosno hipovolemije sa jedne strane povecava sklonost zgrusavanju krvi a sa
druge strane dolazi do pada pritiska. Povisena temperatura dovodi do poremecaja svih
organa ali na prvom mestu CNS I KVS. Najtezi poremecaji su kada dodje do vazomotornog
kolapsa, dolazi do vazodilatacije unutrasnji organa I izaziva pad krvnog pritiska. Nizak pritisak
I hemokoncentracija smanjuju perfuziju organa I nastaje hipoksija.
Hipertermija se ispoljava u nekoliko razlicitih oblika
Toplotnasinkopa- to je kratkotrajni gubitak svesti nastao zbog hipoksije mozga usled
vazodilatacije I pada krvnog pritiska.
Suncanica- nastaje dejstvo infracrveni suncevi zraka na nezasticenu glavu. Apsorbovana
toplota izaziva dilataciju krvnih sudova hipertermiju sto povecava intrakranijalni pritisak. U
pocetku se javlja glavobolja, tahikardija I ako se osoba ne skloni sa sunca nastace krvarenje u
mozgu I paraliza mozdanih funkcija.
Toplotni grcevi skeletnih misica-nastaju zbog dugotrajnog izlozenosti visokoj temperaturi
koje praceno obilnim znojenjem I putem znoja se gube elektroliti a najvise Na I Cl smanjuje
se osmolarnost. U slucaju ekcitabilni celija kakve su nervna I misicna smanjuje se prag
nadrazljivosti. Simptomi nadrzaja CNS
Glavobolja,mucnina, povracanje,mentalna konfuzija, razdrazljivost.
Toplotna iscrpljenost- povecana vlaznost vazduha onemogucava isparavanje znoja tako da
organizam tesko odaje toplotu I dolazi do pregrevanja.
Toplotniudar- najtezi oblik hipertermije nastaju zbog poremecaja funkcije
termoregulacionog centra.
Hiperpireksija- nastaju zbog dugotrajnog izlaganja telesne temperature ili ucestalog fizickog
napora. Gojaznost, starosna dob, alkoholizam, znacajno doprinose nastanku toplotnog
udara.
Termicke povrede tkiva u celiji su razlicitog inteziteta
Otok, petehije,kapilarna krvarenja, teska ostecenja jetre, bubrega sto dovodi do smrti.
Kada povisena temperatura deluje samo na jedan deo tela izazina opekotinu. Opekotine su
nastale usled dejstva visoke temperature ili nekog drugog agensa. Smatra se da su opekotine
prvenstveno povrede koze. Najcesci uzrocnici opekotina su:
Vrela voda, vrela para, vrela ulja,cvrsti vreli predmeti. Ovi faktori deluju tako sto dovode do
koaguacije I intra I ekstracelularnih proteina I nekroze tkiva. Vreli predmeti temperature od
50° -60° moraju delovati nekoliko minuta da bi ostetili tkivo. Dok plamen cija je temperatura
600° dovodi do povrede u delicu sekunde. Ulje je gusce od vode I ono ce izazvati jace
opekotine. Opekotine nastale vrelom tecnoscu su oparotine, a najdublje opekotine nastaju
sa vrelim metalnim predmetima kontaktne opekotine.
Koza se sastoji od epitelnog I vezivnog tkiva na razlicitim delovima ima razlicitu debljinu.
Debljina koze na gornjim ocnim kapcima je pola mm, a na ledjima 4-5mm. Povisena
temperatura prvo deluje na epiderm on ima veliku mogucnost regeneracije. Derm je sloj
vezivnog tkiva I on daje debljinu I cvrtstinu koze. Njegovo ostecenje dovodi do oziljka. Koza

Page 2 of 9
ucestvuje u termoregulaciji I ima senzornu ulogu ukoliko dodje do njene povrede gubi ove
funkcije. U prva 24h u predelu opekotine izdvaja se 3 zone promene:
1. Zona nekroze( izumiranje tkiva)
2. Zona staze
3. Zona hiperemije na periferiji
Opekotine u odnosu na dubinu zahvacenosti tkiva dele se na 1,2,3,4 stepen.

Zona staze- dolazi do oslobadjanja razlicitih medijatora histanina, bradikinin, prostaglandini,

leukotrijeni. Dodatno povecanje propustljivosti krvih sudova nakuplja se tecnost u
intersticijumu lokalno se manifestuje pojavom plihova. Glavni problem opekotina je gubitak
tecnosti. Gubitak plazme plazmareija isticanje plazme. Dehidratacija od 6/12h moze nastati
hipovolemijski sok jer se gubi najvise plazme. Posle 24/48h prestaje gubitak plazme iz
mikrocirkulacije jer se smanjuje propustljivost kapirala. Sve to dovodi do hipoksije tkiva.
Povecana koncentracija K u ekstracelularnoj tecnosti izaziva poremecaj srcanog ritma. Kod
hipovolemije smanjen je protok kroz bubrege, filtracija glomerula dodatno otezava,
smanjeno stvaranje I izlucivanje urina. Ako se na sve nadoveze hipovolemijski sok dolazi do
smrti. Ako pacijent prezivi desice se neka infekcija mikroorganizma I otvorice vrata infekciji.
Humoralni imunitet je smanjen jer se denaturacijom proteina I plazmoreje gube antitela a
celularni je smanjen zbog povecane koncentracije kortizola koji se luci u stresnim reakcijama.
Osim kortizola aktiviran je I simpatikus I on izaziva encefalopatiju. Vazokonstrikcija u mozgu
povecava pritisak usled cega nastaje konvulzija, koma pa cak I smrt. KLASIFIKACIJA
OPEKOTINA

Opekotine prvog stepena

Kod opekotina prvog stepena nekroza zahvata samo epiderm. Javlja se crvenilo, edem, i bol
zbog hiperemije, povećana je propustljivost kapilara. Sve ove reakcije nastaju indirektnim
dejstvom toplote ili dejstvom oslobođenih medijatora. Promene prolaze sedam dana bez
trajnih posledica. Eventualno može da se javi deskvamacija površinskih slojeva kože
takozvana perutanje. Zbog crvenila koje se javlja opekotine prvog stepena se nazivaju
combustio erythematosa. Mogu biti posledica dejstva elektromagnetnog ultraljubičastog
zračenja koji izaziva dijatermicki efekat odnosno zagrevanje.

Opekotine drugog stepena

Opekotine drugog stepena imaju površinski i duboki oblik. U površinskom obliku, nekroza
zahvata epiderma i površni deo derma. Zbog dejstva veće temperature nastaje izražena
vazodilatacija i povećana propustljivost kapilara sa plazmorejom. Edem u intersticijumu
izaziva odlubljivanje površinskog sloja epiderma od bazalnog sloja pri čemu se formiraju
mehurići ili plikovi. Ova opekotina se naziva combustio bullosa. U njemu se nalazi bistra
serozna tecnost bogata proteinima plazme. Osim plikova, koža je crvena vlažna i bolna. Ovim
povredama je potrebno 10 do 14 dana da zarastu zato što odvojeni sloj derma izumire.

Posle toga ne ostaje ožiljak nego pigmentacija koja vremenom prolazi. Kod dubokog oblika
opekotine, nekrozom je zahvaćen ceo derm zajedno sa znojim i lojnim žlezdama i korenom
dlake. Zbog dubine povrede povećanje rizik od infekcije. Potrebno je hirurški ukloniti
nekrotično tkivo. Zarastanje može da traje do 40 dana nakon zarastanja ostaje ožiljak i
hiperpigmentacija.

Page 3 of 9
Opekotine trećeg stepena

Kod opekotina trećeg stepena pored epiderma i derma zahvacen je i hipoderm. Posle dejstva
visoke temperature dolazi do oštećenja krvnih sudova sa nastankom tromboze i koagulacije
tkivnih proteina što sve rezultira obilnom nekrozom. Zato se opekotine trećeg stepena
nazivaju combustio necrosa. Opekotina je suva, bledo sive ili tamno smeđe boje i neosetljiva
na bol. Na granici prema zdravom tkivo nastaje septično zapaljenska reakcija čiji je cilj da
ograniči nekrotično tkivo.

Pošto je oštećena zaštitna barijera kože a nekrotično tkivo predstavlja odličnu podlogu za
razvoj bakterija, ove opekotine se često komplikuju u infekciju i u tom slučaju se nazivaju
combustio gangrenosa. Lečenje traje nekoliko meseci uz hirurško uklanjanje nekrotičnog
tkiva i transplantacije kože a ožiljci koji ostaju veoma se teško koriguju.

Opekotine četvrtog stepena

Opekotine 4. stepena su najteži oblik termičkih povreda koje nastaju dejstvom izuzetno
visoke temperature. Ovde dolazi do potpunog ugljenisanja ne samo kože i potkožnog tkiva
nego i mišića i kostiju. Zato se opekotine 4. stepena nazivaju carbonificatio. Simptomi i znaci
su slični kao kod opekotina trećeg stepena samo intenzivniji, a lečenje je isto. Ovakve
opekotine nastaju u ratnim uslovima ili u saobraćajnim i industrijskim nesrećama.

Procena težine opekotina

Klinički težina opekotina se procenjuje na osnovu dubine zahvaćenog tkiva, površine tela
koja je zahvaćena opekotinama i mogućih povreda unutrašnjih organa koje nastaju
udisanjem vrelog vazduha ili toksičnih materija. Dubina opekotine može se proceniti
najranije posle 48 sati od nastanka a precizno jedino hirurški uklanjanjem oštećenog tkiva
sve do pojave krvarenja. Površina tela zahvaćena opekotinama orijentaciono ali prilično
tačno se procenjuje pravilom devetke.

Ako se pretpostavi da površina kože svake ruke iznosi 9% od ukupne površine tela, svake
noge po 18%, prednja i zadnja strana truba po 18, a glava 9 i genitalna regija 1%, onda se
veoma brzo može izračunati veličina površine opečene kože. Kod dece je malo drugačija
preraspodela pošto imaju proporcionalno veću glavu i manje noge. Ako su opekotine nastale
direktnim dejstvom plamena ili vrelog vazduha, često su neposredno posle nesreće oštećeni
gornji disajni putevi i njihova mikrocirkulacija.

Gorenjem se oslobađaju brojne toksične materije koje kada se udahnu, u interakciji sa

vodom daju kiseline i baze ili direktno prodiru u manje disajne puteve gde izazivaju
zapaljenje. Da bi se ispoljili ovu poremećaji respiratornog sistema, potrebno je da prodje 24-
48 sati. Oštećenje disajnih puteva u značajnoj meri utiče na tok i ishod bolesti. Kombinacijom
svih ovih pojave parametara opekotine se dele na teške, srednje teške bez komplikacija i
manje povrede opekotinama.

Page 4 of 9
Reakcija organizma na opekotine

Iako su one lokalne povrede odgovor organizma može biti lokalan, regionalan i sistemski.
Lokalni odgovor se događa na samom mestu opekotine sa promenama koje nastaju zbog
destrukcije tkiva, oslobađanja medijatora, inflamatorne reakcije, eventualne infekcije i niza
reparatornih procesa sa epitelizacijom kao završnom fazom akutnog odgovora na opekotinu.
Promene u fibroznom tkivu i dermu traju još godinama po zarastanju opekotine.

Pod regionalnim odgovorom se podrazumeva pojava izrazitog edema na glavi i vratu,

ugrožena ishrana ekstremiteta i celulitis odnosno flegmona kao posledica invazivne infekcije.

Sistemski odgovor ugrožava život pacijenta i obično se javlja kao takozvana opekotinska
bolest neposredno po opečenosti ako se radi o velikoj opekotini. Velikom opekotinom se
smatra ona koja prelazi 15% celokupne površine kože kod odraslih i 10% celokupne površine
kože kod dece. Naročito su osetljiva deca do pete godine života jer se kod njih hipovolemijski
šok razvija ako je o pečeno samo 5% kože. Deca su pod velikim rizikom za nastanak
sistemskih poremećaja zato što imaju veći procenat vode u organizmu od odraslih.

Moguće su komplikacije u digestivnom traktu. Zbog hipovolemija i ishemije nastaju takozvani

kurlingovi ulkusi u želucu i duodenumu koji krvare a moguća je i pareza želuca i creva. U
kansijoj fazi bolesti nastaje hipermetabolizam sa izraženim katabolizmom i razgradnjom
sopstvenih proteina. Jedna od značajnih komplikacija opekotina je opšti pad imuniteta.
Infekcija u svakom trenutku može preći u sepsu, takodje deluje sistemski i ugrožava život.

Velika opekotina je povreda koja dovodi do poremećaja rada svih organa i organskih sistema
i ukoliko se ne leči blagovremeno i adekvatno gotovo sigurno vodi ka smrtnom ishodu.

Termička oštećenja oralne regije

Konzumiranjem tople ili vruće hrane i napitaka najčešće nastaju opekotine prvog stepena.
Karakteristike opekotine su iste kao i na drugim delovima tela. Mogu nastati opekotine
drugog i trećeg stepena. Pušenje osim što izaziva hroničnu iritaciju usana direktnim
kontaktom i iritaciju sluzokože usne duplje toplim duvanskim dimom, istovremeno deluje i
štetnim hemijskim agensima.

Termičke povrede orofacijalne regije takođe mogu nastati tokom stomatoloških intervencija.
Upotreba nasadnih instrumenata velike brzine bez adekvatnog hlađenja, dugotrajnim
radom i vršenjem nepotrebnog pritiska, trenjem borera razvija se visoka temperatura koja
može da ošteti pulpu ali i da izazove opekotine na mekim tkivima. Čak i sama glava
nastavnog instrumenta može toliko da se zagreje da napravi opekotinu. Odsecanje viška
materijala nakon punjenja kanala korena, u toku endodontske terapije, vrši se zagrejanim
instrumentima.

Usled nepažnje, najčešće nastaju opekotine na usnama. Tokom hirurških intervencija treba
voditi računa da instrumenti budu hladni jer nekada zbog brzine može da se desi da lekar
uzme još uvek topao instrument iz autoklava i da ne primeti pošto nosi rukavice. Nakon
završene intervencije u kojoj je primenjena mandibularna anestezija isto kao i kod
mehaničkih povreda zbog neosetljivosti na bol, pacijentu treba napomenuti da ne konzumira
ništa vruće i ništa toplo sve dok ne prođe utrnutost jer bi mogao da dobije opekotine.

Page 5 of 9
Sistemske termičke povrede

Hipotermija

Sistemskim dejstvom niske temperature nastaje hladjenje organizma ili hipotermija. To je

stanje kada telesna temperatura padne ispod 35 stepeni. Hipotermija je uglavnom posledica
nesrećnih slučajeva kada je osoba duže vremena izložena hladnom vazduhu ili vodi.
Hipotermija može da se izazove namerno prilikom lečenja kraniocerebralnih povreda ili
kardiovaskularnih hirurških intervencija, zato što se smanjivanjem telesne temperature
usporavaju metabolicki procesi čime se smanjuje oštećenje tkiva.

Sekundarni egzogeni etiološki faktori u nastanku hipotermije su povecana vlažnost vazduha,

vetar i neadekvatna odeća i obuća koji ubrzavaju odavanje toplote. Sekundarni endogeni
etiološki faktori su alkoholisano stanje zbog narkotickog delovanja alkohola na CNS,
iscrpljenost organizma usled fizičkog napora ili gladovanja i hipotireoza jer smanjuje
kapacitet termoregulacionih mehanizama koji stvaraju toplotu. Deca su posebno osetljiva na
nisku temperaturu zbog relativno veće površine tela, veći je odnos zapremine i površine tela
i nedovoljno razvijenih mehanizama za termoregulaciju. Stari ljudi su takodje osetljivi zbog
smanjenog opšteg metabolizma.

Hipotermija se razvija postupno i nastaje tek kada organizam iscrpi adaptivne mehanizme. U
prvoj fazi homeostatski mehanizmi pokušavaju da regulišu i kompenzuju delovanje niske
temperature a kada se iscrpe i telesna temperatura počne da opada, nastaje
dekompenzatorna faza i hipotermija. Kompenzatorna faza se još naziva i faza ekscitacije jer
organizam pokušava da održi telesnu temperaturu uprkos delovanju hladnoće tako da su svi
fizički mehanizmi termogeneze aktivirani.

Nastaje periferna vazokonstrikcija čime se povećava izolacioni sloj prema spoljašnjoj sredini i
sprečava gubitak toplote. Oslobađanje toplote radijacijom, konvekcijom i kondukcijom je sve
manje. Termoregulacioni centru aktivira skeletne mišiće da drhtanjem stvara toplotu a
kasnije i hemijsku termogenezu tako što ubrzava metabolicke reakcije u jetri i povećava
sekreciju tiroksina, adrenalina i noradrenalina koji ubrzavaju metaboličke procese i u drugim
organima. Ova faze je praćena povećanom frekvencija disanja i srčanog rada, povećanjem
krvnog pritiska i ubrzanom cirkulacijom.

Ukoliko dejstvo hladnoće potraje, proizvodnja toplote nije dovoljna da kompenzuje odavanje
toplote, telesna temperatura pada i nastaje dekompenzatorna faza. U fazi hipotermije
prestaje aktivnost mehanizama koji stvaraju toplotu i smanjuju odavanje toplote. Dolazi do
usporavanja metaboličkih oksidstivnih procesa. Vszomotorni tonus popusta usled
vazodilatacije u koži i dolazi do odvajanja toplote. Usporavaju se vitalne funkcije, količina
nastale toplote je sve manje i manja a hipotermija postaje sve izraženija.

Organizam ulazi u začarani krug. U ovoj fazi dolazi do depresije svih funkcija. Zato se ona još
naziva faza depresije. U početku disanje je usporeno a kasnije dolazi do poremećaja ritma
sve do agonalnog disanja. Srčani rad se usporava, što smanjuje minutni volumen, time i krvni
pritisak i cirkulacija se usporava.

Kada telesna temperatura padne na oko 32 stepena, može da nastane fibrilacija komora koja
je opasna po život. Na nivou bubrega, prvo se povećava stvaranje i izlučivanje urina, da bi se
daljim snižavanjem temperature tela, to smanjilo i na kraju prestalo stvaranje i izlučivanje
urina.
Page 6 of 9
Ne telesnoj temperaturi ispod 32, nastaje inhibicija funkcije CNS-a zbog smanjene
metaboličke aktivnosti neurona. To se manifestuje neurološkim ispadima i psihičkim
poremećajima u vidu bezvoljnosti, apatije, gubitka sposobnosti orijentacije, rasuđivanja i
optičke halucinacije. Kada telesna temperatura padne na 30, nastaje gubitak svesti i
sposobnost voljne kontrakcije skeletnih misica. Metaboličke zalihe glikogena u jetri i
mišićima su iscrpljene u toku kompenzatorne faze tako da je sada prisutna hipoglikemija.

Zbog smanjene aktivnosti enzima, metabolički procesi su usporeni pa dolazi do nakupljanja

kiselih intermedijarnih produkata metabolizma i nastanka acidoze. Acidoza je veoma
značajna za progresiju patoloških procesa u hipotermiji. Ona povećava propustljivost kapilara
i omogućava izlazak tečnosti i proteina u intersticijum i da nastaju edemi. U krvnim sudovima
nastaje hemokoncentracija, nagomilavanje uobličenih krvnih elemenata i povećana sklonost
za koagulaciju krvi.

Ako hipotermija potraje, i telesna temperatura padne na 25 stepeni, organizam ulazi u

paralitičku fazu kada se gase vitalne funkcije i nastaje klinička smrt. U jednom kratkom
periodu ovo je reverzibilno stanje kada se postepenim zagrevanjem tijela i metodama
reanimacije pacijent može oporaviti. Ako do toga ne dođe, nastaje biološka smrt. Zbog
paralize vitalnih centara u produženij moždini dolazi do prestanka rada srca i disanja, da bi
hipoksija konačno izazvala trajna oštećenja i smrt ćelija. Ovakva postepena smrt naziva se
bela smrt.

Ako se organizam naglo izložu dejstvu niske temperature, može da nastane trenutna smrt.
Razlog je naglo oslobađanje velike količine histamina koje izaziva generalizovanu
vazodilataciju, kolaps cirkulacije i šok.

Promrzline / smrzotine

Kada hladnoća deluje samo na jedan deo tela, mogu da nastanu lokalne termičke povrede ili
promrzline odnosno smrzotine. Promrzline mogu nastati nesrećnim slučajem ali i kao
posledica nestručnog rukovanja sredstvima izuzetno niske temperature, kao što je tečni azot
ili aparat za gašenje požara. Oni su uglavnom posledica delovanja niske spoljašnje
temperature u dužem vremenskom periodu na nezaštićene isturene delove tela. U najvećem
broju slučajeva to su stopala, zatim šake a najređe se dešava smrzavanje ušiju nosa i brade.

Sekundarni etiološki faktori u nastanku promrzlina isti su kao i kod hipotermije.

Lokalno dejstvo hladnoće može na direktan i indirektan način da ošteti ćeliju. Direktno
stvaranjem kristala leda u citoplazmi nastaje liza ćelija, a indirektno usled jake
vazokonstrikcije i posledično ishemija ćelija i tkiva. U početku vazokonstrikcija predstavlja
zaštitni mehanizam. Ukoliko hladnoća deluje duže vreme ili je temperatura izrazito niska,
nastaje okluzija malih krvnih sudova i ishemija. Patogenetski mehanizmi variraju u zavisnosti
od temperature. Kada lokalna temperatura u tkivu padne ispod 10 stepeni, umesto
vazokonstrikcije nastaće vazodilatacija koja predstavlja poslednju liniju odbrane zato što
organizam pokušava da spreči dalje smrzavanje dopremanjem toplije krvi.

Ako temperatura idalje nastavi da se smanjuje, cirkulacija prestaje a u ćelijama se formiraju

kristali leda. Ovaj fenomen je iskorišćeno u medicini u terapijske svrhe u vidu krioterapije. To
je lokalno zamrzavanje obolelog tkiva sa ciljem da se uništi bez krvarenja i sa minimalnom
reakcijom okolnog zdravog tkiva. Na hladnoću su najosetljivije endotelne celije zbog čega

Page 7 of 9
dolazi do povećanja propustljivosti kapilara. Nastaju edemi intersticijuma i
hemokoncentracija koji zajedno dodatno usporavaju cirkulaciju.

Dodatno oštećenje tkiva kod promrzlina može da nastane ukoliko se primeni naglo
zagrevanje. Tada nastaje disbalans između povećane potrebe za kiseonikom zagrejanih tkiva
i još uvek neadekvatne cirkulacije koja ne može da dopremi dovoljnu količinu kiseonika.
Usled hipoksije nastaju nova oštećenja tkiva. U cirkulaciji je povećana agregacija trombocita i
eritrocita zbog čega se stvara mikrotromb. Sve ove promene usporavaju cirkulaciju, izazivaju
stazu i pogoduju nastanku edema u intersticijumu.

Osim endotelnih ćelija, na hladnoću su naročito osetljive nervne i mišićne ćelije. To se

manifestuje gubitkom senzibiliteta i slabosti u mišića usled oštećenja nerava i atrofije mišića.
Kratkotrajno izlaganje izuzetno niskoj temperaturi može izazvati nekrozu mišića. Težina
povrede zavisi od same temperature i dužine trajanja izloženosti ali i od dodatnih faktora
kao što su vetar, vlaga, mirovanje i postojanje otvorenih rana što sve olakšava gubitak
telesne temperature. Konzumiranje alkohola doprinosi zadobijanju promrzlina zato što
osoba u takvom stanju nije svesna ozbiljnosti situacije a s druge strane pospanost je ometa
da reaguje.

Na osnovu dubine zahvaćenog tkiva dele se u četiri stepena.

Promrzline prvog stepena

Prvi stepeni je congelatio erythematosa. Oštećen je samo epiderm. Prisutni su

hemokoncentracija i staza u mikrocirkulaciji kože i edem bez nekroze koji se manifestuje
crvenilom, manje bolnim otokom i parestezijama.

Promrzline drugog stepena

Promrzline drugog stepena su congelatio bullosa. Nekroze zahvata i derm. Usled edema
intersticijuma slojevi epiderma se odvajaju i nastaju bule ispunjene opalescentnom tečnošću.
Koža je ljubičaste boje odnosno lividna, hladna, bezbolna i ljuspa se.

Promrzline trećeg stepena

Kod trećeg stepena, promrzline zahvataju i hipoderm. Koža je hladna, plavičaste boje
odnosno cijanotična, bezbolna. Mogu biti prisutni veliki plikovi ispunjeni krvavim sadržajem a
kada se uklone ispod je nekrotično tkivo. Treći stepen se naziva congelatio necrosa. U
slučaju da dođe do sekundarne infekcije nekroticnog tkiva, nestaće vlažna gangrena. Ovakva
promrzlina se naziva congelatio gangrenosa.

Promrzline četvrtog stepena nastaju u ekstremnim slučajevima kada dolazi do smrzavanja i

nekroze mišića i kostiju.

Sa kliničkog aspekta, promrzline su jednostavnija oboljenja od opekotina jer kod njih ne

dolazi do pojave soka i intoksikacije. One su takođe po obimu manje od opekotina i u
manjem broju slučajeva postoji potreba za hirurškim zbrinjavanjem. Promrzline su uglavnom
bezbolne. Bolovi se javljaju nakon zagrevanja kada se na promrzloj koži razvijaju edemi,
plikovi i nekroza. Ove povrede se leče postepenim zagrevanjem promrzlih delova tela
potapanjem u toplu vodu ili toplim oblogama. Trljanje i masaža su kontraindikovani jer mogu
da nastanu dodatna mehanička oštećenja na povređenoj koži.

Page 8 of 9
Promrzline prvog i drugog stepena uvek su reverzibilne a kod promrzlina trećeg stepena u
slučaju razvoja vlažne gangrene nekrotično tkivo se odmah hirurški uklanja. U suprotnom,
tkivu se dozvoljava da se revaskularizuje i samo demarkira nekrozu.

Postoje dva posebna klinička oblika lokalnih povreda hladnoća a to su ozebline I rovovsko
stopalo. Ozebline su promene koje se javljaju kao reakcija na hladnoću i ustvari predstavljaju
lokalnu formu vaskulitisa. Ovde je tkivo samo rashladjeno i nema smrzavanja. Ozebline
nastaju nekoliko sati po izlaganju tela hladnoći u vlažnoj sredini a manifestuju se tek nakon
zagrevanja tog dela tela. To su male ograničene crvenkaste edematozne promene na
prstima, redje na nosu, obrazima i ušima koje su praćena bolom i svrabom. U toku jedne do
dve nedelje se suše kada može da dođe do pucanja kože i sekundarne infekcije.

Rovovsko stopalo su povrede do kojih dolazi zbog prisustva vlage na temperaturama od -1

do +4 stepena. Ove temperature ne mogu da izazovu promrzline ali su dovoljno niske da u
izrazito važnoj sredini posle dužeg vremena od najmanje 12 sati, usporenjem cirkulacije
dovedu do oštenjenja tkiva. Čak i na spoljašnjoj temperaturi od 10-16 stepeni u plusu u
prisustvu vlage, ako su noge izložene takvoj sredini tokom nekoliko dana ili nedelja, takođe
mogu da se pojave ove povrede. Koža počinje da svrbi, boli i otiče.

Moguća je i pojava plikova. Ishod zavisi od dužine trajanja i izloženosti ovakvim uslovima i
kreće od osećaja utrnulosti stopala i bolova koji traje nekoliko nedelja, do težih oštećenja
stopala ili čak amputacije sa sistemskim poremećajima tipa toksemije i sepse koje se mogu
završiti smrtnim ishodom.

Jatrogena oštećenja oralne regije

Promrzline od površinskog anestetika u spreju

Termičke povrede usne duplje izazvane niskom temperaturom jesu moguće ali nastaju
veoma retko. Samo je jedan primer je stomatološke prakse. Hlor-etil je površinski anestetik u
spreju. U kontaktu sa sluzokožom isparava, čime odvodi toplotu iz tkiva i dovodi do
zamrzavanja. Kako se hladnoća izaziva na hlor-etilom predozira ili duže traje može doći do
povrede sluzokože.

Page 9 of 9