PRAVA ENA ISTORIJSKI PREGLED Razlog za odabir moje teme lei u injenici da sam i sama pripadnica enskog pola.

. Jo kao dete mi nije bilo jasno zato postoje enski i muki poslovi, oekivane uloge ene kao domaice pored poreta koja odgaja decu i mukarca kao glave porodice koji donosi hleb u kuu. Po emu ene nisu zasluile da rade ono to ele? I pod tim mislim zaista rade, imaju posao. Jer nisu uvek imale to pravo. Zato nisu imale pravo glasa? Podsetimo se, u Srbiji su ene dobile to pravo tek posle II svetskog rata. To praktino znai da nae bake nisu mogle da glasaju do svojih 20-tih, 30-tih godina. Zato je uopte bilo potrebno toliko borbe za ravnopravnost? A borba, moramo priznati, jo uvek nije gotova. Zar zakoni i Povelja o ljudskim pravima ne vae jednako za sve? Zato je onda potreban poseban odeljak prava ena? Uei istoriju, moemo opaziti da glavnu ulogu u veini dogaaja igra mukarac. ene se u znatno manjoj meri spominju. Tek po koja vladarka, vojvotkinja ili kraljica o kojoj se pie jer je izlazila iz tadanjeg oekivanog kalupa ponaanja ili vladavine. Mukarci su ti koji su o enama govorili na onaj ili ovaj nain, kao da one nisu jednako iva bia. Jo od antikog doba ena ima podreenu ulogu u drutvu. Stari Grci su verovali da se pojedinac treba podrediti blagostanju zajednice, pa tako i nejednakom podelom talenata i mogunosti. ena se smatrala prirodom dato bie nie vrste ija je uloga samo da raa. Ona je tada bila moda samo za lestvicu iznad jednog roba. Razvojem monoteistikih vera, uloga ene postaje jo snanije omaana i obespravljena. Ona je po Bibliji pratilac i pomonik mukarca. Svima je poznata pria o Adamu i Evi, koja ga mami da pojede jabuku saznanja. Time ostavlja oveanstvo bez Boje milosti, to znai da je ena grenija od mukarca. Razvija se jo i patrijarhalni mentalitet, koji je i danas prisutan u velikoj meri, najvie u nerazvijenim zemljama. Pod njim se podrazumeva obespravljena ena koja uzgaja decu kod kue, svom muu se obraa sa Vi i ne sme ni rei da mi kae i mukarac koji ceo dan radi i jedini zarauje u porodici. Taj nain razmiljanja je jo uvek u podsvesti ljudi i omladine kod nas, iako su se mnoge okolnosti promenile. Zakonska prava ena jesu omoguena, ali postoje suptilna negodovanja, svrstavanja, predrasude... Vekovi potlaenosti ena i dominacije mukaraca jesu ostavile traga na psihu svih nas. U periodu razvitka kapitalizma, razdvajaju se mesto zaposlenja i stanovanja, to dovodi do definisanja podele rada meu polovima. Po toj definiciji, ena se primarno definie kao supruga i majka, iji je rad u porodici omoguavao i uspeh mukarca van kue. ene su bile rastereene rada u plaenoj delatnosti, ali su za uzvrat imale obavezu da vode brigu o domu. One su jednostavno iskljuivane iz procesa donoenja mnogih ekonomskih, politikih, pa ak i privatnih odluka. Imale su ograniene mogunosti kolskog vaspitanja, nisu raspolagale svojom imovinom, nisu mogle potpisivati ugovore ili se zaposliti bez saglasnosti supruga. U socijalnom pravu, pri razvodu i dobivanju starateljstva nad decom, bile su izuzetno oteene. I jos, zakonom je istovremeno bila stvorena osnova da se radnicama isplauju najnie plate i da se njihov rad iskoritava. Ba iz tog razloga ene se bude i jaaju. A koreni osamostaljivanja i borbe ena za svoja prava polaze od kraja 18. veka. One tada preuzimaju mnoge vodee uloge u revolucionaristikim pokretima u Francuskoj. Olimp de Goge 1791. pie Povelju o

pravima ene i graanke, kao odgovor na Deklaraciju o pravima oveka i graana iz 1789. Ona daje Nacionalnoj skuptini na ratifikaciju Deklaraciju u kojoj je svuda gde pie mukarac dodala i ena, a graanin jo i graanka. Sredinom 19.veka, tanije 1848. u Seneka Fols u dravi Njujork, Elizabet Kadi Stanton i Lukrecia Mot sazvale su zasedanje na kojem je diskriminisanje ene po prvi put stajalo na dnevnom redu. Veina ena koja se sakupila na ovom zasedanju ve se ranije angaovala u pokretu za prava crnaca. Pokret protiv ropstva u enama je samo probudio svest o tome da su i one same kao socijalna grupa diskriminisane. ene u pokretu za prava ena izmeu ostalog su zahtevale: pravo na raspolaganje sopstvenom platom I imovinom, pravo na abortus, pravo starateljstva nad decom u sluaju razvoda braka, bolji prisup obrazovanju i mogunostima zaposlenja I naravno pravo glasa. Slino kao i u Francuskoj, ova ideja se razvila nakon Povelje o nezavisnosti iz 1776. i dobija naziv Declaration of Sentiments. Zakljueno je dvanaest rezolucija koje unapreuju jednakopravnost ena i mukaraca u privatnom, religioznom, ekonomskom i politikom kontekstu. Iako su se deklaracija i stavovi njenih autora neto promenili, oni ipak predstavljaju poetak pokreta ena u SAD-u, koji je sa delovanjem poeo pre nego evropski pokret ena, te je tako predstavljao uzor Evropljankama. Tako se razvija prvi pokret ena po nazivu feminizam, koji se tokom svog razvoja javio u nekoliko razliitih oblika. Tako su postojale umerene, radikalne I socijalistike feminstkinje. Sve su se borile za enska prava, a razlikovale su se u intenzitetu zalaganja za odreene stavove I borbi za poneka razliita prava. Dok su se, recimo, radikalne femistkinje zalagale za pravo glasa, one iz umerenih struja nisu smatrale to bitnom stavkom. Iz socijalistike struje je proistekla jedna veoma vana linost. To je bila Klara Cetkin. koja se kao i pripadnice njenog pokreta zalagala za ekonomsku nezavisnost ene kao osnovnu pretpostavku jednakopravnosti, te za ukidanje herarhije meu polovima analogno ukidanju klasa. U sreditu zahteva socijalistikog pokreta ena stajalo je izednaavanje plata radnica sa platama radnika (ista plata za isti rad i isti posao, otvaranje sindikata za ene), a kasnije je uz to doao i zahtev za pravom glasa. Uspostavljanje meunarodnog Dana ena, 8. marta takoe vezujemo za ovaj pokret I Klaru Cetkin. Kraj 60-tih godina bilo je doba pokreta studenata i pokreta za mir. Studenti su pravili letke i nacrte rezolucija, diskutovali i pravili demonstracije protiv "uaurenja koje traje 1000 godina" na univerzitetima, protiv malograantva i za samoodreenje. Studentkinje iz istih organizacija i istog pokreta davale su svoj doprinos i jednom drugom pokretu i to na taj nain to su kuvale za svoje kolege, otkucavale spise i manuskripte I uvale decu. Kada su studentkinje ovu nejednakost stavile na dnevni red, bile su jednostavno zbrisane od strane svojih kolega - mukih studenata. Njihovi zahtevi bili su apolitini, nejednakost meu polovima bila je "manje bitna" tema, koja e se reiti sama od sebe im se rei situacija sa tadanjom podelom na klase. Dolo je do rascepa. Studentkinje su se poele autonomno organizovati u tzv. Vea ena. Nakon iskljuivanja od strane mukaraca htele su se intenzivno baviti poloajem i ulogom ene. ene su bile organizovane u manje grupe i odbijale su lanstvo u veim savezima I partijama. Feministkinje su u svojim zahtevima, idejama i nainom rada bile heterogene i radile su u svim oblastima drutva (socijalnoj, kulturnoj, politikoj, naunoj, medicinskoj). Privatno je ujedno I politiko je postala njihova misao vodilja, a knjige kojima su se vodile su bile: Simon de Bovoar "Drugi pol", Beti Friedan "Ludilo ene", Kejt Milet "Pol i mo" itd.

Bavile su se pitanjima odgojom dece, pravom na samoodreenje(pod im se podrazumeva I pravo na abortus, odbrane od nasilja nad enama, koje su izbacili iz tabu tema rezervisanih samo za privatnost domova, zatim su protestvovale protiv pornografije I bojkotovale izbore za mis, organizovale su I demonstracije protiv diktiranja ideala lepote). Pokret studentica kao jedno od svojih prvih pitanja postavio je pitanje seksualnog morala, te organizovao proteste na tu temu. Seksualna sloboda slavljena je kao sredstvo emancipacije, zavisnost i tlaenje ena od strane mukaraca trebali su biti prekinuti. Pojavljivanje pilula za kontracepciju u ovo doba najpre je enu oslobodilo straha od neeljene trudnoe i veoma je slavljeno. to se tie posla, borba ena se najvie ogledala u izjednaavanju vrdnovanja rada ena I mukaraca. Kada je jedna Nemica 1978. tuila svoju firmu jer za isti posao koji obavljaju I mukarci ona dobija znatno manju platu, I dobila sud, mnoge ene su se obrele da urade isto. Kao rezultat sviog ovog truda dolazi se do rezultata I to u segmentima porodinog I branog prava koje pretrpelo je reforme u mnogim zemljama. Diskriminisanje i nejednakost koja je poticala iz graanske i delimino hrianske tradicije su ukinuti i prilagoeni realnosti. To se, na primer, u Nemakoj ticalo odabira prezimena pri stupanju u brak (porodino prezime moe biti mukarevo ili enino), brano pravo (i mukarac i ena mogu jednakopravno imati zaposlenje, slika o "braku sa domaicom" je ukinuta), brakorazvodno pravo (princip krivice je ukinut, uvedena je zatita enu), pravo na strateljstvo (dobrobit deteta je u prvom planu). Zatim, dozvoljen prekid trudnoe do dvanaeste sedmice se uvodu u veini zemalja. Tzv. kvotiranje daje enama pravo da aktivno utiu I pristupaju funkcijma vlasti. U Srbiji je po zakonu propisano da 30 posto poslanika budu pripadnice enskog pola. Pored toga, jedan od najvanijih zakona jeste zakon o zatiti trudnica na radu. Ovaj zakon osigurava ouvanje radnog mesta tokom trudnikog bolovanja. Pokret ena je u svim sferama drutva imao uspeh koji se teko moe prevideti kako na institucionalnom nivou, tako i u privatnoj sferi, u suivotu razliitih polova. Jo su mu, tokom godina, pridodavani razliiti sporazumi I konvencije(kao recimo Sporazum o otklanjanju svake forme diskriminisanja ena), svi sa istom svrhom. Meutim, ono to moramo zapaziti jeste da I danas postoje tradicionalne drave u kojima ovakvi zakoni ne igraju veliku ulogu I nisu prihvaeni (islamske drave, Vatikan, Malta). Pored toga, uzmimo u obzir predele Afrike gde ne postoje nikakva ozbiljna prava niti zakoni, jer su sami uslovi za ivot tih ljudi mizerni. Bilo kako bilo, u Evropi, a ako nita drugo, mi smo geografski deo nje, ene imaju mogunosti za ostvarivanje svojih prava. Da nije tako, ja ne bih pisala ovaj rad, jer ne bih imala pravo na kolovanje, a Vi profesorice ga ne biste itali iz istih razloga.