Ат

лет
ика

Атлет икај еједнаодт емељнихинај раширениј ихспорт скихг рана, кој укаракт ерише
основниљу дскипокретипонашање, акој аобу хват а:тркачке, бацачкеискакачке
дисциплине.Збогсвој есвеобу хват ност иназивасе, иист инскиј ест е, краљицаспорт ова.
Атлет скимвежбамаст ичесефизичкаснаг а,издржљивост ,брзинаиокрет носта
учвршћу ј
усесвој ст вавољекаошт осухраброст ,одлу чностиу порност .Дисциплине
атлетикеодлику ј
усемот оричкимкрет ањимакој асеу спешномог упримењиват иут оку
образовногпроцесаиликроздру геобликевежбања, помоћукој ихсезначај ноу тичена
подизањеопшт епсихофизичкеспособност ипој единца.Ат лет икај еполазишт еит емељ
засвеост алеспорт ове.Од1896.г одинеу кљу ченај еуредовнипрог рамОлимпиј ских
игара.Онапредст ављаосновниинај значај ниј исадржај свакихОлимпиј скихиг ара.
Међу народнаат лет скафедерациј а( ИААФ)основанај е1912.г одинеуСт окхолмуиданас
има212држава-чланица.Од1983.одржавасепрвоначет ириасаданадвег одине
светскопрвенст возасениореисениорке, од1986.г одинезај у ниореиј униоркеаод
1999.г одинеизакадет еикадет киње.Од1930.свакечет врт ег одинеодржавасе
првенст воЕвропезасениореисениорке, аод1929.г одинеиБалканскеиг ре.Ат летикаје
најразвијениј ауСАД, аодмахзањомсуРу сија, Немачка, Ку ба, Кениј аиЈамај ка.
Резулт атит ркачкихдог ађајасеодлу чу ј
узавршномпозициј ом( иливременом, акосе
мери) ,доксепобедеускоковимаибацањупост ижунај вишимилинај даљиммерењем
изсериј епоку шај а.Једност авностт акмичењаинедост ат акпот ребезаску помопремом
чиниат летикуј еднимоднај чешћихт акмичарскихспорт ованасвет у.Ат лет икај е
углавноминдивиду алниспорт ,саизу зет комшт афет нихт ркаит акмичењакој а
комбину ј
уперформансеспорт истауекипнирезу лтат ,каошт ој еќрос- кант ри.Ат летска
такмичењасуокосницаЛет њихолимпиј скихиг ара.Нај значај ниј емеђу народноат летско
такмичењеј еСвет скопрвенст воуат лет ицинаот вореном, којиобу хват анадмет ањана
стазамаипољу , трчањемарат онаит акмичарскоходање.Дру г аат лет скат акмичења
истогнивоасуСвет скопрвенст воукросуиСвет скопрвенст воуполу марат ону .
Спорт ист исафизичкиминвалидит ет омт акмичесенаЛет њој параолимпиј адии
Атлет скомсвет скомшампионат у.Ат лет икај езапочелакаоспортнаот вореном, тесусе
такмичењаодвиј алаускладусвременскиму словима.Данасј еу обичај енодасе
атлетичарит окомзимскогпериодаприпремај уит акмичеиузат воренимпрост орима-
атлетскимдворанама.Ст андардноборилишт езаат лет скат акмичењај еат лет ски
стадион.Чест оинт егрисансфу дбалскимст адионом, овосеборилишт есаст ојиод
типично8кру жнихелипт ичнихст аза, одкој ихј еду жинау нут рашњест азе, кој асе
означавакаост аза1400мет ара.Наобеду жест раненалазисеравандеоод100m.
Стазесуозначенецрт амакој еодвај ај уст азе1до8.Узсамуст азут ипичносеналазеи
залетишт еидоскочишт езаскокудаљ, скокувисискоксмот ком, базенспрепономза
тркуна3. 000m спрепонама, тебацалишт аку гле, копљаикладива.Ат лет скист адионј е
опремљениброј номпомоћномопремомкој асекорист изависнооддисциплине:
препонамазапрепонскет рке, зашт итнемрежезабацачкедисциплине, носачиилет вице
заскокувисискоксмот ком, итд.Ат летскист адионј епопришт есвихат летских
такмичењаосиммарат она, закој исезбогду жинест азенекорист икру жнаст азана
стадиону ,
осимкаопочет ноизавршномест от рке.Ат летскадворанаимаг отовосве
елементекаоиат летскист адион, осимшт ојезбогј едност авностиконст рукциједворане
најчешћаду жинакру жнест азе200m т ејеборилишт ебит номањенег ост адионна
отвореном, иудворанинемавет ра.Некедисциплинекој есунаот вореномст андардне
збогмањегсерасположивогпрост оранеизводеудворани, т
успадај убацањекладиваи
копља, тркана3.000m препоне, марат он.Такође, некесудисциплинеприлаг ођене
дворани, тесетакот ркана100m удворанинај чешћесмању ј
ена60m, сличнокаои
100/110мет арапрепонена60m, тенекедисциплинеду гихпру г
а.Ат летскедисциплине
субројне,којеобичноделимонат ркачке, бацачке, скакачкеивишебој .Иакосенај чешће
користимет ричкисист емзамеруу даљеност иилиост варенеду жине/ висинескокаили
дужинебацања, понекадсеј ављајуидру гачијемере, пајерецимоу обичај енат ркана
ј
еднумиљу .

Тркачкедисциплине:

•
Краткестазеилиспринт:
тркенадеоницамадо400метара.Уобичај
енедеоницесу
:60
мет
ара(јединоудворани)
,100метара,
200метараи400метара.

•Средњестазе:
тркачкедисциплиненаудаљеност
иод800до3000мет
ара.Уобичај
ене
деонице:
800мет ара,
1.500мет
ара,3000метара

•Дуг
ест азе:тркачкедисциплиненаудаљеност
ивећеод5.
000мет
ара.Уобичај
ене
деонице:5.000м,10.000мимарат он

•
Шт афете:
оветркеукључуј
унасту
ппо4т акмичараизједнеекипе,
кој
инаизменично
трчепој
единедеоницеизмењуј
ућиштафетнупалицу.Уобичај
енештафет
е:4x100
метара,
4x400мет ара

•Препонскетрке:
укљу
чу ј
утзв.високепрепоне( 60мпрепонеудворани,100мпрепоне
жене,110мпрепонему шкарци),зат
имт зв.нискепрепоне(400мпрепоне)и3.
000м
препреке(ст
ипл).

•
Брзоходање:
укљу
чуј
едеонице10км,
20км,
50км

Бацачкедисциплине:

•
Уреди

•
Копље

•
Диск

•
Куг
ла
•
Кладиво

Скакачкедисциплине

•
Скоку
даљ

•
Скоку
вис

•
Скокмот
ком

•
Троскок

АндреаМилановић4-
1