CAD ТЕХНОЛОГИЈЕ

Садржај:
1. Увод
2. Врсте геометријских модела
3. Геометријске моделске форме
4. Стварање модела применом
геометријских моделских форми
5. Моделирање делова
6. Моделирање склопова
7. Генерисање техничке документације
8. Закључак

2
 УВОД
➢ Прва генерација - системи за 2Д цртање
➢ Друга генерација - 3Д жичани модели
➢ Трећа генерација - 3Д запреминско
1 моделирање
➢ Четврта генерација - примена геометријских
моделских форми - ,,фичера” (енг. феатурес)
➢ Пета генерација - бихејвиористичко
моделирање
 1
Примери геометријских 3D
облика

Примена Булових
операција

4
 ВРСТЕ ГЕОМЕТРИЈСКИХ
МОДЕЛА

◇ Жичани модели (енг. ,,wирефраме моделс”) -

представљени су контурним ивицама
◇ Површински модели (енг. ,,сурфаце моделс”) -
представљени су контурним површинама
◇ Запремински модели (енг. ,,солид моделс”) -

2 представљени су контурним ивицама,

површинама и материјализованом ,,запремином
” коју формирају ивице и површине

5
 2

Жичани модели Површински модели

(а) – триметријски изглед коцке;
(б) – триметријски изглед
поклопца;
(ц) – жичана основа оплате фена
за косу
(а) – триметријски изглед облика
коцке;
(б) – триметријски изглед
поклопца; (ц) – општи пример
површине;
(д) – површине оплате за фен
Запремински модели
(а) – триметријски изглед модела
коцке;
(б) – триметријски изглед модела
поклопца;
(ц) – оплата фена за косу

6
 3 ГЕОМЕТРИЈСКЕ
МОДЕЛСКЕ ФОРМЕ
❑ Основне (базне) моделске форме
❑ Запреминске ГМФ
❑ Референтне равни
❑ Референтни координатни систем
❑ Референтна функционална или релациона зависност
❑ Помоћне ГМФ
❑ Кориснички дефинисане ГМФ
❑ Допунске, конструкционе или корисничке моделске форме
❑ Везане (зависне) моделске форме

7
❑ Помоћне (референтне) моделске форме
 4 СТВАРАЊЕ МОДЕЛА ПРИМЕНОМ
ГЕОМЕТРИЈСКИХ МОДЕЛСКИХ ФОРМИ
Процес моделирања производа
започиње дефинисањем базне
моделске форме. Свака наредна
моделска форма је у вези са неком
од претходних. Надградњом прве
моделске форме, додавањем других,
настаје део, тј. машински елемент.

S - скица P - део
F - моделска SA - подсклоп
форма A - склоп
8
 Геометријска зависност
Димензиона зависност и
и геометријска
димензиона ограничења
ограничења

везе између везе појединих

појединих димензионих
моделских карактеристика
форми, као и моделских форми
између елемената и модела у
склопа целини

9
 Задавање димензионих ограничења
у скици моделске форме

Ефекат јаке геометријске зависности

приликом измене ,,родитељске” моделске
форме
10
 5
МОДЕЛИРАЊЕ ДЕЛОВА

Компоновање
Формирање Креирање моделских
скица моделских форми
форми у део

11
 Дијаграм
тока
општег
поступка
моделирања
12
 5.1.
Креирање скица
Формирање скица започиње избором равни скицирања. За базну запреминску
моделску форму то може бити нека од систематских координатних равни, њихове копије, или
пак, помоћна референтна раван. Остале запреминске моделске форме могу користити и равне
стране родитељских моделских форми.

У следећем кораку врши се оријентисање равни скицирања. Постоје две могућности:

1. изабрати подразумевану, тј. системску оријентацију равни скицирања
2. експлицитно оријентисати раван сходно потребама процеса моделирања

Примери равни скицирања:

а- системске;
б- корисничке;
ц- равне стране модела

13
 5.2.
Креирање моделских форми

Креирање Креирање
Извлачење Пресликавање кутијастих нагиба
облика

Креирање
Ротација Умножавање Скалирање
ребара

Извлачење
по путањи и Израда
кроз Обарање Заобљавање
отвора ивица
различите ивица
пресеке

14
 5.3. Компоновање моделских форми

Компоновање геометријских моделских

форми у модел производа
• Појединачни делови, односно машински
елементи настају кроз компоновања
геометријских моделских форми у модел
производа. Тај поступак представља
додавањем допунских (конструкционих,
корисничких) моделских форми базној.
• Основна геометрија производа одређена
је скупом запреминских моделских форми,
али њена укупна дефиниција садржи и низ
других помоћних, као и моделских форми
знања. Обарање
ивица

15
 5.4.
Скелетни модел производа
представља скуп конструкционих
елемената који се као
референтни користе у процесима
генерисања геометрије и осталих
елемената укупне дефиниције
модела производа.

Скелетни модели

16
 5.5.
Хибридно моделирање

генерисањем
површина од
запреминских
Могућа су два општа модела
начина креирања
хибридних модела
генерисањем
запреминских
модела од површина

17
 МОДЕЛИРАЊЕ СКЛОПОВА

◇ Моделирање склопова представља наставак

моделирања делова:
￭ склопови поседују хијерархијску структуру
￭ компоненте склопа су просторно и међусобно
позиционо ограничене
◇ Три приступа креирању модела склопа:

6 ￭ ,,Bottom-Up”
￭ ,,Top-Down”
￭ комбиновано

18
 6.1.
,,Bottom-Up“

,,Bottom – Up“ приступ је

најчешћи и највише
подсећа на технолошки
поступак монтаже.
Суштина се огледа у
засебном креирању делова
и њиховом накнадном
компоновању у склоп.

19
 6.2.

,,Top-Down“

"Top - Down" приступ повезује принципе

системског инжењерства са принципима
конструисања. Организација и распоред
елемената склопа чине основу за даљу
разраду и процес моделирања.

20
 ГЕНЕРИСАЊЕ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
Технички цртеж је дводимензионални модел
7 производа представљен кроз потребан број
пројекција, погледе (или пресеке) на реалан део,
пројектованих на раван папира, којим су
дефинисани сви неопходни параметри од значаја за
његову израду, контролу и монтажу.
 Асоцијативност модела
7 и цртежа

22
 Пример техничког цртежа
7

23
 ЗАКЉУЧАК
❑ Дизајнирање рачунаром (енгл. computer-aided design, CAD) представља
коришћење широког спектра рачунарских алата који
помажу инжењерима, архитектама и осталим професионалним дизајнерима.
Најчешће се користи веома напредан софтвер, али и наменски хардвер.

“
❑ „CAD” представља употребу компјутера као помоћ при креирању, мењању,
анализи или оптимизацији дизајна. „CAD” софтвер се користи за повећање
продуктивности дизајнера, побољшање квалитета дизајна, побољшање размене
података кроз документацију, и за креирање базе података за производњу. „CAD”
излазни документ је често у форми електронских фајлова за штампање, машинску
обраду, или друге производне операције. Такође се користи и термин „CADD”
(који означава Компјутерски потпомогнут дизајн и израда).
❑ Због свог огромног економског значаја, дизајнирање рачунаром је главна погонска
снага за истраживања у рачунарској геометрији, компјутерској графици и другим
сложеним геометријским апликацијама.
24
ХВАЛА НА
ПАЖЊИ !!!
Питања