http://www.propisionline.

com/Practice/Decision/52732

PRAKSA USTAVNOG SUDA SRBIJE - Izvodi iz odluka - Suđenje u razumnom roku, parnični postupak

"S druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povrede prava na suđenje u razumnom roku, Sud je
utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po
ustavnoj žalbi počeo da teče tek 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da
sudski postupak po svojoj prirodi predstava jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke
kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme
u obzir i period trajanja parničnog postupka koji je prethodio stupanju Ustava na snagu.

Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba, od svog pokretanja – podnošenjem
tužbe do okončanja dostavljanjem revizijske presude podnosiocu ustavne žalbe, trajao jedanaest godina i četiri meseca, što samo po sebi
ukazuje na to da predmetni postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi
Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, Ustavni sud je u ovom slučaju pošao od toga da je pojam razumnog
trajanja sudskog postupka relevantna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, a,
pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku,
postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da
se ovde radilo o složenom sporu u kome je trebalo utvrditi uzročno-posledičnu vezu između povređivanja tužioca na radu i nastale štete, te
osnovanost i visinu zahteva za naknadu više vidova nematerijalne i materijalne štete u kome je sproveden obiman i složen dokazni postupak,
koji je uključivao i sprovođenje medicinskog i finansijskog veštačenja, od strane više veštaka, ali da činjenična i pravna pitanja o kojima je
sud trebalo da se izjasni ne mogu opravdati prekoračenje prihvaćenih standarda trajanja postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u ovom predmetu, Ustavni sud je utvrdio da je odlučujući doprinos neprihvatljivo dugom trajanju ovog
postupka dao Opštinski sud u Kanjiži svojim neefikanim i nedelotvornim postupanjem. Naime, prvostepene presude donete u osporenom
postupku su dva puta bile ukinute od strane Okružnog suda u Subotici..., i to kako iz razloga nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, tako i
propusta u primeni merodavnog prava, da bi treća presuda bila dostavljena podnosiocu posle šest godina i osam meseci od podnošenja
tužbe. Ustavni sud ukazuje da, prema stanovištu koje je izarazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje
razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr.
presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine, broj 70767/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine i presudu Cvetković protiv Srbije, broj
17271/04, stav 51, od 10. juna 2008. godine). Dužem trajanju postupka je nesumnjivo doprinelo i to što je u predmetu u svojstvu
prerdsednika sudskog veća postupalo troje sudija. Ustavni sud napominje da se, prema stanovištu Evropskog suda za ljudska mprava, država
smatra odgovornom zbog česte promene sudskih veća, što dovodi do odugovlačenja postupka usled potrebe da se novi sudija upozna sa
predmetom (videti presudu u predmetu Lechner i Hess protiv Austrije, od 23. aprila 1987. godine, stav 58, Serija A, broj 118). Pored toga,
Opštinski sud u Kanjiži, uprkos četiri urgencije koje je uputio veštaku – Institutu, propustio da preduzme sve mere koje su mu stajale na
raspolaganju, kao što je izricanje novčane kazne (novčana kazna je izrečena posle skoro devet meseci od određivanja veštačenja) ili

1 of 2 8/14/17, 2:22 PM
 http://www.propisionline.com/Practice/Decision/52732

određivanje drugog veštaka, kako bi ozbezbedio blagovremeno postupanje veštaka, te je mišljenje Instituta koji je, inače, sačinjeno na
osnovu postojeće dokumentacije, dostavljeno sudu posle godinu i četiri meseca od određivanja veštačenja, za koje vreme nije održano ni
jedno ročište. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da na sudu leži posebna odgovornost da osigura da svi oni koji imaju neku ulogu u
postupku učine sve što mogu, kako bi se izbeglo bilo kakvo nepotrebno odugovlačenje. Takođe, revizijska presuda Vrhovnog kasacionog suda
je dostavljena punomoćniku tužioca skoro šesnaest meseci nakon prijema presude u Opštinskom sudu u Kanjiži.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kanjiži u predmetu ..., podnosiocu
ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana
89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu usvojio...

U vezi navoda ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava podnosioca na pravično suđenje i na pravno sredstvo osporenom presudom
Vrhovnog kasacionog suda..., Ustavni sud ukazuje da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili
uskraćivanje Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima
se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.
To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost
osporenih akata ili radnji, pa iz tog razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini
dopuštenom.

Ustavni sud je, na osnovu sadržine ustavne žalbe i uvidom i dostavljenu dokumentaciju ocenio da navodi ustavne žalbe u osnovi
predstavljaju ponavljanje dela navoda već iznetih u reviziji protiv presude Okružnog suda u Subotici, a o kojima se Vrhovni kasacioni sud
izjasnio u obrazloženju osporene odluke, prihvatajući pravno stanovište drugostepenog suda i dajući za donetu odluku jasne i dovoljne
razloge, pri čemu Ustavni sud takvo obrazloženje ne smatra arbitrernim, niti proizvoljnim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe kojima se
osporava ocena izvedenih dokaza od strane nadležnih sudova, ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi i tvrdnje o povredi prava na
pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već se njima od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao "nadrevizijski" parnični sud oceni
zakonitost osporene presude...

S obzirom na napred navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom
delu odbacio.

(Ustavni sud, Odluka Už-4523/2012 od 27. novembra 2014. godine, "Sl. glasnik RS", broj 146 od 30. decembra 2014. godine) -
Pravni Informator, br. 6/2016, Intermex, Beograd, Priredio: dr Tomica Delibašić

2 of 2 8/14/17, 2:22 PM