Evropa

Opšte geografske odlike Evrope

Evropa sa Azijom čini jednu kopnenu celinu - Evroaziju. Ako gledamo fizičke karakteristike, Evropa je
veliko poluostrvo Evroazije, međutim, izdvajaju je društvene, kulturne i istorijske odlike i zato Evropa čini
zaseban kontinent.

Evropa se pruža od Atlantskog okeana na zapadu do Urala na istoku iod Sredozemnog mora na jugu
do Severnog ledenog okeana na severu. Osim istočne, ostale granice Evrope su jasno određene i
predstavljaju vodene površine Granica Evrope prema Aziji određuje se linijom koju čine planina i reka
Ural, Kaspijsko jezero, Kavkaz, Crno more, moreuz Bosfor, Mramorno more, moreuz Dardaneli i Egejsko
more.

Kako je Evropa dobila ime?

Postoji nekoliko teorija o ovome.

Po jednoj teoriji, kontinent Evropa je svoje ime dobio po feničanskoj princezi Evropi – jednoj od Zevsovih
ljubavnica. Prema grčkoj mitologiji, Zevs je oteo Evropu i odneo je na Krit kada se pretvorio u belog bika.
Herodot osporava ovu teoriju, jer princeza Evropa nije otišla dalje od Krita.

Prema drugoj teoriji, reč Evropa potiče od akadske reči “erebu” (što znači “sići”, “zaći”) ili od feničanske
reči “ereb” (što znači “veče”, “zapad”). Prema ovoj teoriji, ime Evropa ima slično poreklo kao i Azija.

Prema još jednoj teoriji ime Evropa možda ima poreko i od grčkih reči“eurys” (“široko”) i “ops” (“lice”),
što zajedno čini “široko lice”.

Prvi put se ime Evropa spominje u VI veku pre nove ere u staroj Grčkoj. Tada je pojam Evropa označavao
prostore severno od Korintskog zaliva, da bi se tokom vremena pojam proširio na kopno severno od
Sredozemnog mora.

Fizičko-geografske odlike Evrope

Rekli smo već da iako je Evropa kontinent, ona je zapravo poluostrvo Evroazijske mase - veoma razuđeno
poluostrvo. U odnosu na ostale kontinente Evropa ima najrazuđenije obale. Kada bi se ispravile obale
Evrope, dobila bi se linija dovoljna da obmotamo Zemlju oko ekvatora.
Evropu zapljuskuju dva okeana i brojna ivična i unutrašnja mora. Zahvaljujući tome Evropa ima nekoliko
većih poluostrva: Skandinavsko, Pirinejsko, Apeninsko (da navedemo samo neka) i brojna ostrva, od kojih
su najveća Velika Britanija, Island i Irska. Kada pogledamo mapu Evrope na prvi pogled to možda i ne
deluje tako, ali poluostrva i ostrva Evrope čine četvrtinu teritorije ovog kontinenta.

Reljef Evrope

Posmatrano globalno Evropa je nizijski kontinent, pošto je više od pola teritorije kontinenta niže od 200
m, a gotovo četiri petine kontinenta ima nadmorsku visinu ispod 500 m. Srednja nadmorska
visina Evrope iznosi oko 300 m i po tome sa Australijom čini jedan od dva najniža kontinenta.

Nizije Evrope prostiru se u neprekidnom pojasu od jugoistočne Engleske, preko severne Francuske,
Holandije, Belgije, Nemačke do Poljske, pritom uključujući i nizijske delove severne Evrope. Taj
pojas većinom čine Nizozemlje i Srednjoevropska nizija. Ovaj pojas se nastavlja u Istočnoevropsku
niziju,koja se potom prostire na istok do Urala i na jugu do Kavkaza i time praktično obuhvata skoro celu
Istočnu Evropu.

Planine srednje starosti nastale su u nekoliko faza i prostiru se od Atlantskog okeana do razvođa reka
Odra i Visla, to su gromadne planine koje se nalaze između neprekidnih nizija na severu i mladih
venačnih planina na jugu. Ove planine su srednje i po visini pored toga što su srednje po starosti. One
imaju oblik masiva - nemaju istaknute vrhove i međusobno su razdvojene nizijama i rečnim dolinama.
Tipični predstavnik ovih planina je Centralni masiv, koji je ujedno i najviši. U ove planine takođe spadaju i
Rodopske planine. Najviše evropske planine su nastale sudaranjem afričke i evroazijske litosferne ploče.
To sudaranje dovelo je do stvaranja venaca nabranih planina, koji se uzdižu do 5000 m nadmorske visine
i predstavljaju najizrazitiju odliku reljefa Evrope. Venci se pružaju duž južne Evrope prema istoku i
nastavljaju se u Aziji (Himalaji). Ove planine delimo na dva glavna venca - severni krak obuhvata Pirineje,
Alpe i Karpate, a južni krak se pruža preko Apenina i Dinarida dalje na istok preko grčkih planina. S
obzirom na to da se mnogi delovi ovih venačnih planina još uzdižu, to je područje aktivnih zemljotresa i
vulkana.

Klima Evrope

Evropa se nalazi u severnom umerenom toplotnom pojasu i većinom je zastupljena umerena klima.
Odnos kopna i mora utiče na klimu Evrope. Golfska struja, koja je topla, značajan je klimatski činilac.
Ona polazi iz Meksičkog zaliva i dopire sve do Severnog ledenog okeana. Zapadna i Srednja Evropa su
pod uticajem Atlantskog okeana, dok je Južna Evropa pod uticajem Sredozemnog mora. U Južnoj
Evropi na obalama Sredozemnog mora zastupljena je mediteranska klima. U Severnoj Evropi i hladnim
krajevima Istočne Evrope kontinentalna klima pretvara se u oštru kontinentalnu i potom polarnu.

Od obala Zapadne Evrope kreće okeanska klima, koja se od zapada ka istoku menja u varijacije
kontinentalne klime. U unutrašnjosti Evrope je umereno kontinentalna, dok je u Istočnoj Evropi suva
kontinentalna klima. Okeanska klima odlikuje se svežim letima i blagim zimama sa velikom količinom
padavina. Sneg retko pada.Mediteranska (Sredozemna) klima odlikuje se dugim, suvim i veoma toplim
letima i kratkim, blagim i kišovitim zimama. Sneg je retka pojava. Suva kontinentalna klima je
karakteristična u Istočnoj Evropi i odlikuju je hladne i snegovite zime i topla leta. Umereno
kontinentalna klima je u Srednjoj Evropi sa umereno toplim letima i umereno hladnim zimama. Polarna
klima se nalazi u niskim prostorima severne i istočne Evrope. Hladan i suv vazduh iz oblasti oko Severnog
pola utiče na ove predele tako da su zime duge i veoma hladne, a leta kratka i sveža.

Biljni svet Evrope

Evropa kao kontinent imala je promene prirodne sredine od davnina. Sada je stanje takvo da su mnoge
biljne vrste ili potpuno nestale ili veoma ugrožene. Krčenje šuma je počelo još u antičko doba, kada su se
u Sredozemlju šume hrasta kitnjaka sekle radi pravljenja brodova. Ostatak tih šuma je kasnije iskrčen da
bi se dobilo više obradivih površina. U Srednjem veku se krčenje šuma širi celom Evropom, kako raste
potreba za gorivom i obradivim površinama.

U savremenom dobu zagađeni vazduh, koji je posledica industrije i saobraćaja, utiče na smanjenje
šuma zajedno sa nastavljenim krčenjem radi dobijanja obradivih površina. Ljudi savremenog doba pored
krčenja šuma takođe isušuju i močvare, remeteći time prirodno stanište brojnih životinjskih vrsta

Na područjima gde je zastupljena atlantska klima prirodnu vegetaciju čine šume hrasta. Većim delom su
ove šume sada iskrčene radi dobijanja obradivih površina ili širenjem gradova i industrijskih zona. Kako
opada količina padavina, ove šume se prema istoku smenjuju u vegetaciju niskih trava. U Evropi takve
travnate površine nazivamo stepe. Na ovim prostorima postoje i šume, ali samo na niskim planinama, i to
uglavnom listopadne šume hrasta, graba i cera.

Uzevši u obzir da je zemljište prostranih ravnica srednje i istočne Evrope veoma plodno, stepe su
većinom iskrčene i te ravnice su pretvorene u obradive površine. Kaže se da je prirodna stepa
zamenjena kultivisanom stepom.

U Sredozemlju, gde se hrast krčio od davnina, sada preovladava vegetacija kamenjarai kultivisanih
biljaka - sredozemnog voća, maslina, lovora i sl. Tamo gde postoje šumeuglavnom se sastoje
od zimzelenog drveća - crnog i belog bora, mada su zastupljene i makije - visoke žbunaste vegetacije sa
ponekim niskim drvetom, one se uglavnom pojavljuju u uslovima gde visoko drveće nema uslove za rast.

U severnoj Evropi i hladnim, severnim delovima Istočnoevropske nizije, prirodna sredina je mnogo
manje menjana tako da se može reći da je uglavnom sačuvana. Tu se nalaze tajge i četinarske šume jela.
U krajnim severnim delovima kontinenta, gde je sneg prisutan tokom većeg dela godine, nalaze
se tundre - vegetacija lišajeva i mahovina.

Hidrografija Evrope
Evropa je okružena sa dva okeana, brojnim ivičnim morima, a ima i jedno unutrašnje more. Jezera su
većinom ledničkog porekla, mada ima i tektonskih - pretežno na Balkanskom poluostrvu.
Evropa ima razgranatu rečnu mrežu sa velikim brojem reka. Sve te reke se međusobno razlikuju u
zavisnosti od količine padavina i raznovrsnog reljefa.

Najveće reke Evrope su:

Volga,

Dunav,

Dnjepar,

Don.

Dunav i Rajna preko kanala Dunav-Majna-Rajna povezuju nekoliko evropskih zemalja, kao i unutrašnje
delove Evrope sa morima Atlantskog okeana, ali takođe povezuju i Crno more i Atlantski okean i luke koje
se tamo nalaze. Veći deo evropskih reka pripada slivu Atlantskog okeana, koji delimo na manje morske
slivove, dok reke severa kontinenta pripadaju slivu Severnog ledenog okeana.

Na severu Evrope su brojne brze reke kratkog toka. One se ulivaju u Norveško, Baltičko i Barencovo
more, a takođe povezuju i brojna jezera. Na istoku Evrope rečna mreža je slabije razvijena jer je količina
padavina manja, ali su reke dugih tokova. Istočnoevropske reke se ulivaju u nekoliko slivova, a razvođe
im je na Valdajskom pobrđu. Srednjoevropske reke uglavnom teku prema severu i ulivaju se u Baltičko i
Severno more. One nisu dugih tokova, a vodostaj im se koleba tokom godine. Na zapadu Evrope je rečna
mreža veoma dobrorazvijena, jer je količina padavina velika. Reke su bogate vodom i ujednačenog su
vodostaja. Reke koje izviru u planinama nose mnogo rečnog nanosa koji se taloži u donjem toku. Osim
Rone, sve reke ove regije ulivaju se u Atlantski okean. Na Sredozemlju je rečna mreža slabo razvijena.
Reke su kratke i velikog pada zahvaljujući planinskom tlu, a zbog klime im vodostaj varira pa je najniži
leti.

Prirodna evropska jezera delimo prema oblasti na:

Baltička,

Alpska,

Balkanska.

Najveći broj jezera je u baltičkoj jezerskoj oblasti i to su lednička jezera. Lednička jezera su takođe i jezera
alpske oblasti, po površini su manja od baltičkih, ali su turistički iskorišćenija.Balkansko poluostrvo ima
jezera različitog porekla. Na visokim planinama se nalaze mala lednička jezera, dok su veća jezera
tektonska i većinom se nalaze u kotlinama.

Društveno ekonomske odlike Evrope

Stanovništvo - društvene odlike

Evropa je po površini na pretposlednjem mestu, ali po broju stanovnika je pri vrhu, odmah posle Azije i
Afrike. Evropa ima oko 740 miliona stanovnika i to je otprilike 11 odsto svetskog stanovništva. Gustina
naseljenosti nije svuda ista. Visoko razvijene industrijske oblasti imaju veću gustinu naseljenosti.
Najgušće naseljeni deo kontinenta je oblast od jugoistoka Engleske preko severa Francuske do Poljske. Sa
druge strane, severni i istočni delovi Evrope imaju najmanju gustinu naseljenosti. Monako-grad država je
najnaseljenija država Evrope.

U Evropi živi oko 60 naroda i govori se isto toliko jezika. Najveći broj stanovnikapripada indoevropskoj
porodici naroda,koju čine tri velike grupe i nekoliko manjih grupa i naroda:

slovenski,

germanski,

romanski,

keltski narodi,

ugro-finski narodi

Albanci i

Grci.

Ovi narodi govore uglavnom jezicima indoevropske grupe. Delimo ih slično kao i narode
na: slovenske, germanske, romanske i keltske jezičke grupe.

Narodi ugro-finske grupe govore jezicimakoji pripadaju uralskoj jezičkoj grupi. Uindoevropsku jezičku
porodicu takođe spadaju i grčki i albanski jezik.

Slovenska grupa naroda Romanska Germanska Keltski narodi Ugro-finski

Južni Zapadn Istočni grupa naroda grupa naroda narodi
Sloveni i Sloveni
Sloveni
Srbi Česi Rusi Italijani Nemci Škoti Mađari
Hrvati Slovaci Belorusi Francuzi Austrijanci Velšani Finci
Bugari Poljaci Ukrajinci Španci Holanđani
Slovenci Lužnički Portugalci Flamanci
Srbi
Crnogorci Katalonci Englezi
Makedonci Rumuni Danci
Valonci Norvežani
Šveđani
Islanđani