PITANJA I ODGOVORI – HEMIJA

1. Ciljevi nastave hemije

Ciljevi nastave hemije u školskom kontekstu obuhvataju različite aspekte učenja i
razvoja učenika. Nastava hemije ima za cilj da:

1. Razvije razumevanje osnovnih hemijskih principa: Učenici trebaju razumeti

osnovne zakonitosti i koncepte hemije, kao što su atomska struktura, hemijske
reakcije, osnovne hemijske promene itd.
2. Razvije kritičko razmišljanje: Nastava hemije podstiče učenike da postavljaju
pitanja, razmišljaju kritički o eksperimentima i rezultatima, analiziraju podatke i
dolaze do zaključaka.
3. Unapredi laboratorijske veštine: Praktični aspekti hemije su važni, pa se cilj nastave
često sastoji u razvijanju laboratorijskih veština i sposobnosti za siguran i precizan
rad u laboratoriji.
4. Promoviše interes za hemiju: Nastava treba razvijati interes i strast prema hemiji
kod učenika kako bi se podržao daljnji razvoj i izbor karijere u hemijskim ili srodnim
poljima.
5. Poveže hemiju sa stvarnim životom: Nastava treba pokazati kako se hemijski
principi primenjuju u svakodnevnom životu, u industriji, medicini i zaštiti okoline.
6. Podstakne etičko ponašanje: Učiti učenike o odgovornom i etičkom ponašanju u
laboratoriji i u vezi s hemijskim materijalima.
7. Razvije međupredmetne veštine: Povezivanje hemije s matematikom, fizikom i
biologijom te razvoj međupredmetnih veština i razumevanja kako različne nauke
međusobno komuniciraju.
8. Unapredi komunikacione veštine: Razvoj sposobnosti izražavanja i komunikacije
naučenog znanja i rezultata istraživanja.
9. Promoviše bezbednost: Nastava treba postaviti standarde za bezbedan rad s
hemijskim materijalima i upozoriti na potencijalne opasnosti.
10. Razvije sposobnost rešavanja problema: Razvoj sposobnosti analize problema i
pronalaženja hemijskih rešenja.

Ovi ciljevi su ključni za postizanje kompetencija i razvoj učenika u oblasti hemije.

Nastava hemije treba biti sveobuhvatna i motivirajuća kako bi postigla ove ciljeve.

2. Planiranje u nastavi hemije

Planiranje u nastavi hemije je ključni korak koji pomaže nastavnicima da ostvare
ciljeve nastave i obezbede efikasno učenje za svoje učenike. Planiranje treba biti
temeljito i pažljivo kako bi se osiguralo da se gradivo efikasno prenosi. Evo nekoliko
ključnih aspekata planiranja u nastavi hemije:
1. Odabir i organizacija sadržaja: Nastavnici trebaju odabrati relevantne i primerene
teme i sadržaje iz oblasti hemije za svoje učenike. Organizacija tih sadržaja u
sekvence lekcija ili modula također je važna.
2. Postavljanje ciljeva: Svaka lekcija ili nastavni modul treba imati jasno postavljene
ciljeve koji odražavaju šta se očekuje od učenika da nauče ili postignu nakon lekcije.
3. Izbor nastavnih metoda: Nastavnici trebaju odabrati odgovarajuće metode
podučavanja koje će pomoći u ostvarivanju postavljenih ciljeva. Ovo može uključivati
predavanja, demonstracije, eksperimente, diskusije, rad u grupama, upotrebu
tehnologije i drugo.
4. Prilagođavanje nastave učenicima: Važno je uzeti u obzir individualne potrebe i
sposobnosti učenika prilikom planiranja nastave. Prilagodba učenicima različitih
nivoa znanja i sposobnosti je ključna.
5. Korišćenje nastavnih resursa: Nastavnici trebaju identifikovati i pripremiti
odgovarajuće materijale, resurse i laboratorijske eksperimente za podršku nastavi.
6. Evaluacija učenja: Planiranje također uključuje postavljanje metoda za procenu
učenja učenika. Ovo uključuje određivanje vrsta testova, zadataka i drugih načina za
praćenje napretka učenika.
7. Vrednovanje i prilagođavanje plana: Nakon što se nastava izvede, nastavnici
trebaju analizirati rezultate i ocene kako bi videli jesu li postignuti ciljevi i da li je
planiranje bilo uspešno. Na osnovu ovih rezultata mogu se prilagoditi budući planovi.
8. Bezbednost u laboratoriji: Ako planirate laboratorijske aktivnosti, posebna pažnja
mora se posvetiti bezbednosti učenika. Pravilna priprema, uputstva i nadzor su
ključni.

Planiranje u nastavi hemije je iterativan proces koji se neprestano prilagođava u

skladu s potrebama i reakcijama učenika. Cilj je osigurati da se gradivo prenese
efikasno, da se postignu ciljevi učenja i da se omogući učenicima razumevanje i
primena hemijskih principa.

3. Nastavne metode u nastavi hemije

Nastavne metode u nastavi hemije igraju ključnu ulogu u efikasnom prenošenju znanja i
razumevanja hemijskih koncepata. Različite metode se koriste kako bi se zadovoljile različite
potrebe učenika i promovisalo duboko razumevanje hemije. Evo nekoliko uobičajenih nastavnih
metoda koje se primenjuju u nastavi hemije:

1. Predavanje: Tradicionalna metoda koja uključuje usmeno prenošenje informacija od nastavnika

do učenika. Predavanje može biti korisno za uvod u nove koncepte i teorije.
2. Demonstracije: Nastavnici često koriste laboratorijske demonstracije kako bi ilustrovali hemijske
koncepte i pojave. Ovo pomaže učenicima da vizualno vide kako hemijski procesi funkcionišu.
3. Eksperimenti: Učenici mogu samostalno ili u grupama izvoditi eksperimente kako bi primenili
teorijsko znanje. Eksperimenti podstiču praktično razumevanje i razvoj laboratorijskih veština.
4. Diskusija: Diskusije u učionici omogućavaju učenicima da razmene mišljenja, postavljaju pitanja i
razmatraju hemijske koncepte. Ovo podstiče kritičko razmišljanje i razmenu ideja.
5. Rad u grupama: Rad u malim grupama omogućava učenicima saradnju, rešavanje problema i
zajedničko učenje. Grupni rad može biti posebno koristan za razumevanje kompleksnih koncepta.
6. Korišćenje tehnologije: Upotreba računara, interaktivnih simulacija, video materijala i online
resursa može olakšati učenje i ilustraciju apstraktnih hemijskih pojmova.
7. Pismeni rad: Pisanje eseja, izveštaja, i rešavanje zadataka omogućava učenicima da vežbaju
analitičke veštine i izraze svoje razumevanje hemijskih koncepata.
8. Projekti: Dugoročni projekti, kao što su istraživački projekti ili izrada prezentacija o hemijskim
temama, omogućavaju učenicima da dublje istraže određenu temu.
9. Metode istraživanja: Učenici se podstiču da istražuju i istražuju hemijske pojave samostalno ili u
okviru školskog istraživanja. Ovo razvija istraživačke veštine.
10. Diferencirana nastava: Prilagođavanje nastave kako bi se zadovoljile različite potrebe učenika,
uključujući one sa posebnim obrazovnim potrebama.

Kombinacija različitih metoda u nastavi hemije obično se koristi kako bi se postigao balans
između raznolikosti pristupa i potreba različitih učenika. Osim toga, naglasak se stavlja na aktivno
učestvovanje učenika i razvoj njihovih kritičkih razmišljačkih veština kako bi se postiglo duboko
razumevanje hemijskih koncepata.

4. Praćenje i ocjenjivanje učenika u nastavi hemije

Praćenje i ocjenjivanje učenika u nastavi hemije igraju ključnu ulogu u evaluaciji
učeničkog napretka, razumevanja hemijskih koncepata i postizanju obrazovnih
ciljeva. Evo nekoliko ključnih aspekata praćenja i ocjenjivanja u nastavi hemije:

Praćenje:

1. Formativno praćenje: Nastavnici trebaju redovno pratiti napredak učenika tokom

nastave. To može uključivati postavljanje pitanja, diskusije, pratnju učeničkog rada u
laboratoriji i slanje povratnih informacija.
2. Samoocenjivanje: Podsticanje učenika da redovno procenjuju svoj napredak i
razumevanje može pomoći učenicima da prepoznaju svoje snage i slabosti.
3. Portfolioi: Korišćenje portfolija za praćenje i čuvanje učeničkih radova i projekata
može pružiti detaljan uvid u njihovu evoluciju tokom vremena.
4. Anketiranje učenika: Povremeno postavljanje pitanja ili sprovođenje anketa među
učenicima kako biste saznali njihovo mišljenje o nastavi i razumevanju gradiva.

Ocjenjivanje:

5. Pismeni testovi i kvizovi: Tradicionalni način ocenjivanja učeničkog znanja o

hemijskim konceptima.
6. Usmeni ispiti: Postavljanje pitanja učenicima u usmenom obliku kako bi se ocenilo
njihovo razumevanje i sposobnost verbalnog izražavanja.
7. Laboratorijski izveštaji: Ocenjivanje kvaliteta izveštaja o eksperimentima koje su
učenici izradili tokom praktičnih aktivnosti.
8. Projekti i prezentacije: Ocenjivanje istraživačkih projekata, prezentacija i eseja koji
se temelje na dubokom razumevanju određenih hemijskih tema.
9. Razumevanje koncepta: Ocenjivanje razumevanja ključnih hemijskih koncepata i
sposobnosti primene tih koncepata na nove situacije.
10. Prisustvo i učešće: Ocenjivanje prisustva na časovima i aktivnom učešću u nastavi,
uključujući diskusije i aktivnosti u grupama.

Važno je napomenuti da ocjenjivanje u nastavi hemije ne bi trebalo da se fokusira

samo na ocene. Trebalo bi da bude formativno, tj. da pruža povratne informacije
učenicima o njihovom napretku kako bi im pomoglo da poboljšaju svoje
razumevanje i veštine. Također je važno da ocenjivanje bude pravedno,
transparentno i da se usmeri na postizanje obrazovnih ciljeva.

5. Načelo korelacije i integracije u nastavi hemije

1. koncepti primenjuju u svakodnevnom životu i stvarnim situacijama. Na primjer,
mogući su eksperimenti ili primjeri koji ilustriraju hemijske reakcije u kuhinji,
proizvodnji hrane ili zaštiti okoline.
2. Kontekstualizacija: Hemijske koncepte treba predstaviti u širem kontekstu kako bi
se naglasilo zašto su važni i kako se koriste. Na primer, hemijske principe u vezi sa
reakcijama organskih jedinjenja mogu se povezati s proizvodnjom lekova ili
polimerima.
3. Rešavanje problema: Učenici treba da budu podstaknuti da primenjuju svoje znanje
hemije kako bi rešavali stvarne probleme, kao što su zagađenje vode ili vazduha,
energetska efikasnost ili bezbednost proizvoda.
4. Karijerne veze: Povezivanje hemije sa potencijalnim karijerama i profesionalnim
oblastima može motivisati učenike. Nastavnici mogu predstaviti primere kako se
hemijska znanja primenjuju u farmaciji, medicini, inženjeringu, prehrambenoj
industriji i drugim oblastima.

Korelacija i integracija u nastavi hemije doprinose holističkom razumevanju hemijskih

koncepata i promovišu primenjivost znanja. Ovo pomaže učenicima da shvate zašto
je hemija važna i kako je povezana sa širim svetom oko nas.

6. Pripremanje učenika za grupni rad u nastavi hemije

Pripremanje učenika za grupni rad u nastavi hemije je važno kako bi se razvile veštine saradnje,
komunikacije i rešavanja problema. Grupni rad može biti koristan za dublje razumevanje
hemijskih koncepata i razvoj socijalnih veština. Evo nekoliko koraka za pripremu učenika za
uspešan grupni rad u nastavi hemije:

1. Postavljanje jasnih očekivanja: Nastavnici trebaju jasno definisati očekivanja u vezi s grupnim
radom, uključujući ciljeve, uloge članova grupe, pravila ponašanja i kriterijume za ocenjivanje.
Ovo pomaže učenicima da znaju šta se od njih očekuje.
2. Razvoj komunikacionih veština: Nastavnici trebaju podržati razvoj veština efikasne
komunikacije među članovima grupe. To uključuje slušanje, izražavanje mišljenja i rešavanje
konflikata na konstruktivan način.
3. Razumevanje uloga u grupi: Učenici trebaju razumeti različite uloge koje mogu preuzeti u
grupi, kao što su lider, istraživač, organizator, ili prezentator. Ovo podstiče raznolikost veština i
odgovornosti u grupi.
4. Timski rad: Nastavnici trebaju promovisati timski duh i saradnju među članovima grupe. Učenici
trebaju naučiti kako da zajedno rade na zadatku, dele odgovornosti i podržavaju jedni druge.
5. Rešavanje problema: Grupni rad često uključuje rešavanje problema. Nastavnici trebaju
podsticati učenike da razvijaju strategije za rešavanje hemijskih problema zajedno, kao i za
rešavanje eventualnih nesuglasica u grupi.
6. Ocenjivanje performansi u grupi: Važno je da se ocenjuju i nagrađuju ne samo individualne,
već i grupne performanse. Grupne ocene treba uzeti u obzir kako bi se pravedno vrednovao
doprinos svakog člana grupe.
7. Fleksibilnost i prilagodljivost: Učenici trebaju biti sposobni prilagoditi se različitim situacijama i
partnerima u grupi. To podrazumeva otvorenost za različite ideje i načine razmišljanja.
8. Evaluacija iskustva u grupi: Nakon završetka grupnog zadatka, važno je da se učenici zajedno
sa nastavnikom ili samostalno osvrnu na svoje iskustvo u grupi i razmotre šta su naučili i kako bi
mogli unaprediti budući grupni rad.

Praćenje i podrška učenicima tokom grupnog rada su ključni kako bi se osiguralo da grupne
aktivnosti budu obogaćujuće i korisne za razumevanje hemijskih koncepata i razvoj socijalnih
veština.

7. Socijalni oblici nastavnog rada u nastavi hemije

Socijalni oblici nastavnog rada u nastavi hemije se odnose na načine na koje se
učenici angažuju u interakciji s drugim učenicima, nastavnicima i širom zajednicom
kako bi razvili razumevanje hemijskih koncepata i veština. Ovi oblici rada podstiču
saradnju, komunikaciju i razmenu znanja. Evo nekoliko socijalnih oblika nastavnog
rada u nastavi hemije:

1. Rad u parovima: Učenici rade u parovima na određenim zadacima ili

eksperimentima. Ova forma omogućava aktivnu saradnju između učenika, gde svaki
partner doprinosi rešenju problema.
2. Grupni rad: Rad u manjim grupama omogućava učenicima da rešavaju kompleksne
zadatke i projekte zajedno. Ovo promoviše timski duh, podelu odgovornosti i
razmenu ideja.
3. Debata: Organizacija debata o kontroverznim hemijskim temama može podstaći
kritičko razmišljanje i analizu argumenata. Učenici se dele u timove i prezentuju svoje
stavove pred ostalima.
4. Prezentacije i javni nastupi: Učenici se podstiču da pripremaju i izlažu prezentacije
o hemijskim temama. Ovo razvija veštine komunikacije i prezentacije pred grupom.
5. Kolaborativni istraživački projekti: Učenici rade na istraživačkim projektima
zajedno, primenjujući naučne metode za istraživanje hemijskih fenomena. Ovo razvija
istraživačke veštine i podstiče saradnju.
6. Mentorstvo i peer tutorstvo: Stariji učenici mogu mentorisati mlađe učenike u
razumevanju hemijskih koncepata. Ovo podstiče razmenu znanja između učenika
različitih nivoa znanja.
7. Rad sa zajednicom: Nastava hemije može se povezati s lokalnom zajednicom, bilo
kroz projekte zaštite okoline, edukaciju o bezbednosti hemijskih materijala ili druge
aktivnosti koje koriste hemijsko znanje u stvarnim situacijama.
8. Online zajednice i diskusione grupe: Korišćenje interneta omogućava učenicima da
komuniciraju i razmenjuju znanje s vršnjacima i stručnjacima širom sveta. Online
diskusione grupe i platforme mogu podržati učenje i diskusiju o hemijskim temama.

Ovi socijalni oblici nastavnog rada omogućavaju učenicima da rade zajedno,

razmenjuju ideje, postavljaju pitanja i razvijaju veštine komunikacije i saradnje. Osim
toga, doprinose dubljem razumevanju hemijskih koncepata i omogućavaju učenicima
da primene svoje znanje u stvarnim situacijama.

8. Izvori znanja u nastavi hemije

Izvori znanja u nastavi hemije igraju ključnu ulogu u obogaćivanju učenja i pružaju podršku
učenicima i nastavnicima u razumevanju i primeni hemijskih koncepata. Evo nekoliko ključnih
izvora znanja u nastavi hemije:

1. Udžbenici: Udžbenici su osnovni izvor znanja u nastavi hemije. Oni pružaju sistematizirane
informacije o hemijskim konceptima, teorijama i eksperimentima. Nastavnici i učenici koriste
udžbenike kao referentne materijale.
2. Laboratorijske knjige: Učenici vode laboratorijske knjige tokom eksperimenata. Ove knjige
sadrže opise eksperimenata, rezultate i zaključke, što pomaže učenicima da razumeju i
dokumentuju svoje eksperimentalne aktivnosti.
3. Online resursi: Internet pruža obilje online resursa za učenje hemije. To uključuje video lekcije,
interaktivne simulacije, članke i online kurseve. Takvi resursi omogućavaju učenicima da istraže
hemijske koncepte na različite načine.
4. Hemijski časopisi i publikacije: Hemijski časopisi i naučne publikacije pružaju informacije o
najnovijim istraživanjima i otkrićima u oblasti hemije. Napredniji učenici i nastavnici mogu koristiti
ove izvore za dodatno istraživanje.
5. Nastavnici i stručnjaci: Nastavnici hemije i stručnjaci u oblasti hemije su vredan izvor znanja i
mentorstva. Učenici mogu postavljati pitanja, tražiti pojašnjenja i dobiti praktične savete od svojih
nastavnika i drugih stručnjaka.
6. Hemijski eksperimenti: Praktični rad i eksperimenti u laboratoriji pružaju učenicima priliku da
direktno iskuse hemijske pojave i principe. To je izuzetno važan izvor znanja i razumevanja.
7. Školske biblioteke: Školske biblioteke često sadrže širok spektar knjiga, časopisa i drugih
materijala koji se odnose na hemiju. Učenici i nastavnici mogu koristiti ove resurse za dodatno
istraživanje.
8. Stručni seminari i konferencije: Učestvovanje u stručnim seminarima i konferencijama
omogućava nastavnicima i naprednijim učenicima da steknu uvid u najnovije razvoje u oblasti
hemije i razmene iskustva sa drugim stručnjacima.

Kombinacija ovih izvora znanja omogućava učenicima da razvijaju duboko razumevanje hemije i
primenjuju svoje znanje u različitim situacijama. Važno je podsticati učenike da budu aktivni u
istraživanju i upotrebi različitih izvora kako bi obogatili svoje hemijsko obrazovanje.
 9. Važnost eksperimenta u nastavi hemije
Eksperimenti igraju ključnu ulogu u nastavi hemije i imaju značajnu važnost iz više razloga:

1. Razvijanje praktičnih veština: Eksperimenti omogućavaju učenicima da razviju praktične veštine

kao što su merenje, mešanje hemijskih supstanci, rukovanje laboratorijskom opremom i tretiranje
hemijskih materijala. Ove veštine su neophodne za buduće istraživačke i profesionalne aktivnosti
u oblasti hemije.
2. Dublje razumevanje koncepata: Praktični rad u laboratoriji omogućava učenicima da direktno
iskuse hemijske pojave i principe. Ovo doprinosi dubljem razumevanju hemijskih koncepata jer
omogućava učenicima da vide kako se teorijski koncepti primenjuju u praksi.
3. Razvijanje kritičkog razmišljanja: Eksperimenti podstiču kritičko razmišljanje jer učenici moraju
analizirati rezultate eksperimenta, identifikovati greške i pravilno tumačiti hemijske promene. Ovo
razvija analitičke veštine i sposobnost donošenja zaključaka na osnovu empirijskih podataka.
4. Poboljšanje sposobnosti rešavanja problema: Rad na eksperimentima podstiče učenike da
razvijaju veštine rešavanja problema jer moraju planirati i izvoditi eksperimente, identifikovati
izazove i pronaći rešenja za njih.
5. Stvaranje interesovanja za hemiju: Eksperimenti često bude radoznalost i interesovanje za
hemiju. Kada učenici sami sprovedu eksperiment i vide rezultate, to ih može inspirisati da se dalje
bave hemijskim istraživanjem.
6. Promocija sigurnosti i etike: Učenje o sigurnom rukovanju hemijskim materijalima i
laboratorijskom opremom je od suštinskog značaja. Eksperimenti omogućavaju da se ovi principi
primene u stvarnom okruženju, podstičući etičko ponašanje i odgovorno rukovanje hemijskim
supstancama.
7. Interdisciplinarnost: Eksperimenti često zahtevaju integraciju znanja iz različitih disciplina kao
što su matematika, fizika, biologija i tehnologija. Ovo promoviše interdisciplinarni pristup učenju.

Eksperimenti se smatraju srži nastave hemije i pružaju učenicima priliku da steknu iskustvo i
praktično razumevanje hemijskih fenomena. Nastavnici hemije trebaju pažljivo planirati i
sprovoditi eksperimente kako bi se osiguralo da su sigurni i pedagoški efikasni.

10. Mjere opreza u nastavi hemije

Mjere opreza u nastavi hemije su od suštinskog značaja kako bi se osigurala sigurnost učenika,
nastavnika i okoline tokom eksperimenata i praktičnih aktivnosti. Evo nekoliko ključnih mjera
opreza u nastavi hemije:

1. Korišćenje zaštitne opreme: Nastavnici i učenici trebaju nositi odgovarajuću zaštitnu opremu
kao što su laboratorijske mantile, naočare za zaštitu očiju, rukavice i, u nekim slučajevima, maske
za lice.
2. Ventilacija: Laboratorije trebaju biti dobro ventilirane kako bi se osiguralo dovoljno dotoka
svežeg vazduha i odstranjenje hemijskih isparenja.
3. Pravilno rukovanje hemijskim materijalima: Učenici trebaju naučiti kako pravilno rukovati
hemijskim materijalima, uključujući pravilno doziranje, mešanje i skladištenje.
4. Označavanje i identifikacija supstanci: Sve hemijske supstance i rastvori treba jasno označiti i
identifikovati kako bi se izbegle greške i nesreće.
5. Skladištenje hemikalija: Hemijske materijale treba čuvati u odgovarajućim, označenim
kontejnerima, udaljenim od izvora toplote, otvorenog plamena i drugih potencijalno opasnih
materijala.
6. Pravilno odlaganje otpada: Hemijski otpad treba pravilno odlagati u odgovarajuće kontejnere i
slediti smernice za recikliranje i bezbedno odlaganje.
7. Nikada ukusiti ništa: Učenici trebaju biti upozoreni da nikada ne smeju kušati hemijske
supstance i da se ruke ne smeju stavljati u usta tokom eksperimenata.
8. Rad u parovima ili grupama: Učenici trebaju biti obučeni kako da rade zajedno i pomažu jedni
drugima u slučaju nezgoda.
9. Nikad ne ostavljati eksperimente bez nadzora: Učenici nikada ne smeju napuštati laboratorijski
rad bez nadzora ili ostavljati uključene izvore toplote bez nadzora.
10. Znanje o postupcima u slučaju nezgoda: Nastavnici i učenici trebaju biti obučeni u postupcima
u slučaju nezgoda, uključujući pravilno korišćenje sigurnosnih tuševa i očnih tuševa.
11. Korišćenje odgovarajuće opreme: Nastavnici trebaju koristiti odgovarajuću laboratorijsku
opremu i pravilno je održavati.
12. Planiranje i procena rizika: Pre sprovođenja eksperimenata, nastavnici trebaju detaljno planirati
i proceniti rizike kako bi se osigurala sigurnost svih učesnika.

Nastavnici i učenici trebaju pažljivo poštovati ove mjere opreza kako bi se smanjio rizik od
nezgoda u laboratoriji i osigurala sigurna i produktivna nastava hemije. Nastavnici također
trebaju neprestano podsticati učenike da budu odgovorni i svesni sigurnosnih aspekata tokom
eksperimenata.

11. Učionica/kabinet za izvođenje nastave hemije i oprema za

izvođenje nastave
Učionica ili kabinet za izvođenje nastave hemije treba biti pažljivo
projektovan i opremljen kako bi se omogućilo efikasno učenje i sigurno
sprovođenje eksperimenata. Evo nekoliko ključnih komponenti i opreme
koja se često koristi u učionicama za hemiju:

1. Laboratorijski stolovi: Stolovi za rad u laboratoriji trebaju biti dovoljno

stabilni i čvrsti. Idealno, trebaju biti otporni na hemijske materijale i lako se
čistiti.
2. Ventilacija: Dobra ventilacija je od suštinskog značaja kako bi se odstranili
hemijski isparenja i osigurao svež vazduh. Ventilacioni sistemi ili otvarajući
prozori su važni.
3. Zaštitna oprema: Oprema kao što su laboratorijski mantili, naočare za
zaštitu očiju, rukavice i maske za lice trebaju biti dostupni za sve učenike i
nastavnike.
4. Hemijske supstance: Obezbediti skladište za hemijske materijale i
reagense. Supstance trebaju biti jasno označene i smeštene prema
bezbednosnim smernicama.
5. Laboratorijski aparati: Oprema kao što su bunsen gorionici, epruvete,
pipete, petrijeve činije, termometri i drugi laboratorijski aparati su
neophodni za sprovođenje eksperimenata.
6. Hemijski tuševi i očni tuševi: Hemijski tuševi i očni tuševi trebaju biti lako
dostupni i ispravni kako bi se odmah reagovalo u slučaju incidenta.
7. Sigurnosni aparati: Aparati za gašenje požara, protivpožarni aparati i prva
pomoć trebaju biti postavljeni u učionici hemije.
8. Ploča za projektovanje: Ploča za projektovanje omogućava nastavniku da
ilustruje hemijske koncepte i eksperimente za učenike.
9. Računari i multimedijalna oprema: Računari i projektorski uređaji
omogućavaju interaktivno učenje i prikazivanje video materijala i simulacija.
10.Sigurnosne smernice: Postaviti vidno i lako razumljivo uputstvo o
sigurnosnim smernicama i procedurama u slučaju nezgoda.
11.Pravilno osvetljenje: Dobar nivo osvetljenja je važan za precizno rad i
bezbednost.
12.Stolovi i stolice za učenike: Učenici trebaju imati dovoljno prostora za rad
na stolovima, a stolice trebaju biti udobne za dugotrajno sedenje tokom
eksperimenata.
13.Ormar ili kabinet za skladištenje opreme: Ormari ili kabineti trebaju biti
dostupni za skladištenje hemijskih aparata i opreme kako bi se održala
organizacija i bezbednost.

Oprema i organizacija učionice za hemiju trebaju biti usklađene s

bezbednosnim standardima i smernicama kako bi se osigurala sigurna i
efikasna nastava hemije. Nastavnici i učitelji trebaju redovno održavati i
proveravati opremu kako bi se osigurala njena ispravnost.
12. Pripremanje nastavnika za izvođenje nastave hemije
Priprema nastavnika za izvođenje nastave hemije je ključna kako bi se osigurala
efikasna i kvalitetna nastava. Evo nekoliko koraka i aspekata pripreme nastavnika za
predavanje hemije:

1. Stručno obrazovanje: Nastavnici hemije trebaju završiti odgovarajući fakultet i

steknuti diplomu iz oblasti hemije ili oblasti povezanih sa hemijom. To je osnovna
osnova za razumevanje hemijskih koncepata i principa.
2. Nastavni plan i program: Nastavnici trebaju temeljito razumeti nastavni plan i
program za hemiju u skladu s zahtevima nacionalnih i lokalnih obrazovnih vlasti. To
uključuje razumevanje ciljeva, standarda i kurikuluma.
3. Usavršavanje: Nastavnici trebaju neprestano raditi na sopstvenom usavršavanju i
obrazovanju. To može uključivati učestvovanje u obukama, seminarima, radionicama i
kursevima za nastavnike hemije kako bi se ažurirali sa najnovijim obrazovnim
praksama i naučnim otkrićima.
4. Priprema za nastavu: Nastavnici trebaju pažljivo planirati svoje časove, uključujući
odabir nastavnih materijala, eksperimenata i aktivnosti koje će koristiti u nastavi. Ovo
uključuje i planiranje ciljeva časa i metodologije nastave.
5. Bezbijednost: Nastavnici hemije moraju biti obučeni u bezbednom rukovanju
hemijskim materijalima i opremom. Takođe, trebaju znati kako da prenesu te
informacije učenicima i da promovišu siguran rad u laboratoriji.
6. Pedagoške vještine: Nastavnici trebaju razviti pedagoške veštine kako bi efikasno
komunicirali s učenicima, motivisali ih, postavljali jasne ciljeve i pružali povratne
informacije o učenju.
7. Interaktivnost: Promovisanje interaktivnih metoda nastave koje podstiču učenike na
aktivno učešće, postavljanje pitanja i razmenu mišljenja. Ovo doprinosi boljem
razumevanju i angažmanu učenika.
8. Ocjenjivanje i vrednovanje: Nastavnici trebaju razumeti principe ocjenjivanja i
vrednovanja u nastavi hemije kako bi pravedno ocenili učeničke postignuća i
pomogli im da se poboljšaju.
9. Fleksibilnost i prilagodljivost: Nastavnici trebaju biti spremni da se prilagode
različitim stilovima učenja i potrebama svojih učenika.
10. Mentorstvo i podrška: Iskusni nastavnici hemije mogu pružati mentorstvo i podršku
mlađim kolegama kako bi im pomogli da razviju svoje pedagoške veštine i postanu
uspešni nastavnici.

Priprema nastavnika za izvođenje nastave hemije je kontinuirani proces koji zahteva

predanost učitelja i podršku škole i obrazovnog sistema. Kvalitetna priprema
nastavnika ključna je za uspešnu nastavu hemije i razvoj učenika.

13. Osnovne karakteristike metode demonstracije u nastavi hemije

Metoda demonstracije u nastavi hemije je pedagoški pristup koji podrazumeva
prezentaciju hemijskih fenomena i eksperimenata od strane nastavnika kako bi se
ilustrovali i objasnili hemijski koncepti učenicima. Ova metoda ima svoje osnovne
karakteristike:

1. Ilustracija koncepta: Demonstracija se koristi kako bi se ilustrovali i vizualizovali

apstraktni hemijski koncepti. Nastavnik koristi eksperimente i demonstracije da bi
pokazao kako se hemijske promene i reakcije odvijaju u stvarnom svetu.
2. Nastavnik kao izvor znanja: U ovom pristupu, nastavnik ima ključnu ulogu u
prenošenju znanja. On ili ona koristi svoje stručno znanje i veštine kako bi efikasno
prezentovao i objasnio hemijske pojave učenicima.
3. Učenici su posmatrači: Učenici su aktivni posmatrači tokom demonstracija. Njihova
uloga je da pažljivo prate eksperimente, postavljaju pitanja i razmišljaju o onome što
se dešava.
4. Vizualna komponenta: Demonstracije često uključuju vizualne elemente koji
privlače pažnju učenika. To može uključivati boje, promene u obliku, promene u
temperaturi i slično.
5. Sigurnost: Sigurnost je ključna karakteristika metode demonstracije. Nastavnik mora
pažljivo upravljati eksperimentima i voditi računa o sigurnosnim aspektima kako bi se
sprečile nezgode ili povrede.
6. Diskusija i objašnjenje: Nakon demonstracije, nastavnik treba da vodi diskusiju i
objašnjava učenicima šta su videli i kako se to odnosi na hemijske koncepte. Cilj je da
se podstakne duboko razumevanje.
7. Motivacija i interesovanje: Demonstracije mogu motivisati učenike i pobuditi
njihovo interesovanje za hemiju jer pružaju učenicima priliku da vide "čudo" i efekte
hemijskih reakcija.
8. Primjena u stvarnom svetu: Demonstracije često naglašavaju praktičnu primenu
hemije u stvarnim situacijama. Ovo pomaže učenicima da razumeju zašto je hemija
važna i kako se koristi u svakodnevnom životu.

Metoda demonstracije je korisna za učenje hemije, posebno kada se radi o

apstraktnim ili složenim konceptima. Ona može poboljšati razumevanje i motivaciju
učenika, ali zahteva da nastavnici budu dobro pripremljeni, sigurni u upravljanju
eksperimentima i sposobni za efikasno objašnjavanje hemijskih pojava.

14. Principi u nastavi hemije

Principi u nastavi hemije se odnose na temeljne smernice i metode koje voditelji
nastave primenjuju kako bi olakšali proces učenja i razumevanja hemijskih koncepata.
Ovi principi često služe kao osnova za planiranje i izvođenje nastave hemije. Neki od
osnovnih principa u nastavi hemije uključuju:

1. Aktivno učestvovanje učenika: Podsticanje učenika da budu aktivni učesnici u

nastavi, postavljaju pitanja, diskutuju i učestvuju u eksperimentima. Aktivno
učestvovanje pomaže učenicima da dublje razumeju koncepte.
2. Povezivanje s stvarnim svetom: Povezivanje hemijskih koncepata s stvarnim
svetom i svakodnevnim situacijama kako bi se pokazala praktična primena hemije.
3. Interdisciplinarni pristup: Integracija znanja iz drugih naučnih disciplina, kao što su
matematika i fizika, kako bi se razumeli složeni hemijski koncepti.
4. Korišćenje raznovrsnih resursa: Upotreba različitih resursa, kao što su udžbenici,
online materijali, simulacije, video lekcije i laboratorijski eksperimenti, kako bi se
omogućila raznovrsna i bogata nastava.
5. Individualizacija: Prilagođavanje nastave kako bi se zadovoljile potrebe i nivoi
razvoja pojedinih učenika. Nastavnici trebaju prepoznati različite stilove učenja i
prilagoditi svoj pristup.
6. Metodička jasnoća: Jasno postavljanje ciljeva i očekivanja za svaku lekciju, kao i
pružanje struktura i uputstava koja olakšavaju učenicima razumevanje gradiva.
7. Kritičko razmišljanje: Podsticanje kritičkog razmišljanja i analize hemijskih problema
i eksperimenata. Učenici trebaju razvijati sposobnost postavljanja pitanja, ocenjivanja
podataka i donošenja zaključaka.
8. Kontinuirana procena i povratne informacije: Kontinuirano praćenje napretka
učenika i pružanje povratnih informacija kako bi se poboljšala njihova razumevanja i
veštine.
9. Sigurnost u laboratoriji: Bezbedno rukovanje hemijskim materijalima i opremom, uz
pridržavanje svih sigurnosnih smernica i procedura.
10. Motivacija: Podsticanje motivacije učenika i interesovanja za hemiju kroz zanimljive
eksperimente, primere i izazove.
11. Kreativnost: Podsticanje kreativnosti kod učenika kako bi razvili svoje razmišljanje i
rešavanje problema.

Ovi principi pomažu nastavnicima da stvore podsticajno i efikasno okruženje za

učenje hemije, omogućavajući učenicima da razvijaju duboko razumevanje i veštine
potrebne za ovu naučnu disciplinu.

15. Mogućnosti povezivanja nastave hemije s ostalim nastavnim

predmetima
Povezivanje nastave hemije s ostalim nastavnim predmetima može obogatiti
učeničko iskustvo i bolje ih pripremiti za razumevanje kompleksnih koncepata. Evo
nekoliko mogućnosti za povezivanje nastave hemije s drugim predmetima:

1. Matematika: Hemija često zahteva matematičke veštine za rešavanje problema kao

što su balansiranje hemijskih reakcija, izračunavanje koncentracija i masa. Nastavnici
matematike i hemije mogu saradjivati kako bi integrisali ove veštine.
2. Fizika: Fizika i hemija često se preplavljuju u razumevanju osnovnih zakona prirode.
Na primer, koncepti kao što su kinetika hemijskih reakcija i termohemijski procesi
povezani su sa zakonima fizike.
3. Biologija: Biologija i hemija su usko povezane kroz biokemiju, koja se bavi hemijskim
procesima u živim organizmima. Razumevanje biokemijskih procesa pomaže boljem
razumevanju bioloških sistema.
4. Geografija: Hemija igra ključnu ulogu u razumevanju geoloških i atmosferskih
procesa. Na primer, razumevanje kiselosti i baze pomaže u proučavanju geokemijskih
procesa.
5. Informatika: Informatika se sve više koristi za analizu i simulaciju hemijskih procesa,
omogućavajući učenicima da koriste računare za modeliranje hemijskih sistema.
6. Ekologija: Ekologija i hemija su povezane kroz proučavanje hemijskih uticaja na
ekosisteme i životnu sredinu. Ovo je posebno važno u oblastima kao što je zaštita
životne sredine.
7. Historija: Razumevanje istorije hemije i naučnih otkrića može pomoći učenicima da
shvate kako su se hemijski koncepti razvijali tokom vremena.
8. Umjetnost: Hemija se povezuje s umetnošću kroz razumevanje pigmenata, boja,
konzervacije umetničkih dela i stvaranje hemijskih efekata u umetničkim medijima.
Povezivanje nastave hemije s drugim predmetima može omogućiti učenicima da vide
šire slike i razumeju kako naučna i matematička načela igraju ulogu u različitim
aspektima svakodnevnog života. Ovo može također unaprediti interdisciplinarno
razmišljanje i povećati učeničko interesovanje za hemiju.