2 - Srpski Jezik 8 - Dnevne Pripreme - Casovi 19-35

You might also like

Download as docx, pdf, or txt
Download as docx, pdf, or txt
You are on page 1of 72

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 19

Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред


Наставник Датум одржавања
Наставна Језичка култура
тема/област
Наставна јединица Функционални стилови (књижевноуметнички и разговорни)
Тип часа Обрада
– Упознавање ученика са књижевноуметничким и
Циљ часа
разговорним стилом.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
– именује основне одлике књижевноуметничког и
Очекивани исходи
разговорног функционалног стила;
на крају часа
– препозна и разликује књижевноуметнички од разговорног
стила.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, аналитичко-синтетичка
Одштампани наставни листићи, рачунар, пројектор, звучници,
Наставна средства
платно
Облици рада Фронтални, индивидуални
Међупредметне Kомуникација, компетенција за учење, рад са подацима и
компетенције информацијама, дигитална компетенција
Међупредметно
Информатика и рачунарство
повезивање
Језичка култура, функционални стил, књижевноуметнички,
Кључни појмови
разговорни

ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника Планиране активности
ученика
Уводни део часа (10 минута)
Наставник разговара са ученицима о стилу. Наводи их да – Учествује у разговору;
самостално закључе шта све означава реч стил и шта – наводи да је стил начин
условљава појаву различитих стилова. Полазна основа за изражавања, одевања,
разговор су четири слике и четири реченице (Прилог 1). опхођења, понашања,
или пак да стил чине
Напомена 1: Наставник може објаснити порекло речи карактеристична
стил (грчка реч stilos – метална писаљка за урезивање обележја неке епохе,
слова на дашчицу пресвучену воском). нације...
– долази до закључка шта
Наставник уводи ученике у различите функционалне је стил;
стилове у језику у зависности од употребе у одређеној – бележи који
сфери живота и онога што желимо да саопштимо. функционални стилови
Напомиње да има пет функционалних стилова: постоје у српском
књижевноуметнички, разговорни, новинарски, језику.
административни и научни.

Главни део часа (30 минута)

1
Наставник дели наставне листиће (Прилог 2).
– Чита и решава задатке.
Напомена 2: Пожељно је да ученици сами попуњавају и
самостално закључују о одликама сваког функционалног
стила

Завршни део часа (5 минута)


Наставник још једном указује на главне одлике ових – Пита све што му је
стилова (мали подсетник). нејасно.
Подсећа ученике да ће на наредном часу обрадити и
преостале стилове.

Изглед табле
Стил Одлике Шта се пише?
наглашена Књижевноуметничка
субјективност дела: песме, приче,
књижевноуметнички емоционалност романи, драме...
маштовитост
оригиналност
сликовитост
стил свакодневне
разговорни комуникације Писани облици се веома
(говорни) неформалне ситуације ретко јављају.
дијалошка форма
жаргон

Начини провере успешност решавања задатака на наставном листићу.


остварености исхода:
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?

ПРИЛОГ 1

2
Урадио је то са стилом. Она има одличан стил одевања.

Стил писања му је тотално неразумљив. Удвара се без стила.

ПРИЛОГ 2

3
КЊИЖЕВНОУМЕТНИЧКИ СТИЛ
Пред тобом је песма „Очију твојих да није” Васка Попе из његове прве песничке збирке
Кора. Прочитај стихове, па потом одговори на следећа питања.

Очију твојих да није


Не би било неба
У малом нашем стану
Смеха твога да нема
Зидови не би никад
Из очију нестајали
Славуја твојих да није
Врбе не би никад
Нежне преко прага прешле
Руку твојих да није
Сунце не би никад
У сну нашем преноћило

 Чиме је био инспирисан лирски субјект док је писао ову песму?


 На који начин је то представио, основним или пренесеним значењем речи? Како је
љубав према вољеној особи утицала на простор у коме лирски субјект борави?
Образложи свој одговор.
 Коју стилску фигуру запажаш?
 Ово је само један пример књижевноуметничког стила. Покушај да на основу њега
препознаш пет његових главних одлика.
а) оригиналност б) устаљеност в) маштовитост г) субјективност
д) објективност ђ) емоционалност е) једнозначност речи ж) вишезначност речи

РАЗГОВОРНИ СТИЛ1
Прочитајте једно објашњење ученика, а потом одговорите на захтеве испод текста.

Био сам код кеве на послу. Тамо невиђена фрка. Сви драме, глуме неко лудило, нико
никог не слуша... Запалио сам назад пре него што сам и дошао. Нема шансе да је
доведем код српкиње...

1) Коме се овај дечак обратио?


а) другу б) одељењском старешини в) директору школе
Заокружи тачан одговор.

2) Напиши значење следећих речи.


а) кева_____________________ б) фрка __________________________
в) запалити_________________ г) глумити лудило_________________
д) српкиња_________________

Датим примерима допуни реченицу.


Речи______________________ припадају жаргону, а___________________
_______________________________________су развиле жаргонско значење.

3) На основу свега реченог, закључи каква је ово ситуација и подвуци тачан одговор.
Ово је формална (званична) или неформална (незванична) ситуација.

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 20

1
Полазни текст је преузет из Збирке задатака из српског језика за основну школу Мркаљ, Костадиновић
2011: 41.

4
Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред

5
Наставник Датум одржавања
Наставна Језичка култура
тема/област
Функционални стилови (новинарски, административни и
Наставна јединица
научни)
Тип часа Обрада
– Упознавање ученика са новинарским, административним
Циљ часа
и научним стилом.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
– уочи разлику између научног, административног и
Очекивани исходи
новинарског функционалног стила;
на крају часа
– пише и говори поштујући карактеристике различитих
– функционалних стилова.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, аналитичко-синтетичка
Граматика, дигитална граматика, рачунар, пројектор, звучници,
Наставна средства
платно, одштампани наставни листићи
Облици рада Фронтални, индивидуални
Међупредметне Kомуникација, компетенција за учење, рад са подацима и
компетенције информацијама, дигитална компетенција
Међупредметно
Информатика и рачунарство
повезивање
Језичка култура, функционални стил, новинарски, научни и
Кључни појмови
административни

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

6
ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника Планиране активности
ученика
Уводни део часа (10 минута)
Наставник разговара са ученицима о стилу, oбрађеним – Учествује у
функционалним стиловима. разговору о
Наставник најављује преостале функционалне стилове обрађеним
(научни, административни и новинарски) који ће бити стиловима;
обрађени на овом часу. – наводе њихове
одлике.
Главни део часа (30 минута)
Дели наставне листиће (Прилог). – Чита и решава
задатке;
Напомена 2: Пожељно је да ученици сами попуњавају и – Закључује.
самостално закључују о одликама сваког функционалног
стила
Завршни део часа (5 минута)
Наставник још једном указује на главне одлике ових – Слуша инструкције
стилова (мали подсетник) и задаје домаћи задатак. наставника;
– пита све што му је
Домаћи задатак: Изабрати једну тему и представити је нејасно.
кроз три функционална стила по избору
1. Колико савремене технологије помажу у учењу
2. Да ли савремене технологије зближавају или
удаљавају људе
3. Како треба да изгледа савремени наставник

За додатно увежбавање могу се искористити задаци


у интерактивној форми у Граматици 8, у лекцији Језичка
култура II део (стр. 3 и 4).

7
Изглед табле
Стил Одлике Шта се пише?
објективност и Стручни и научни
критичност, радови: студије,
научни стручни термини, расправе, монографије,
фусноте, библиографија, уџбеници, приручници...
табеле,
доказни поступак
устаљени редослед речи, пословна писма,
административни реченица записници, молбе,
(пословни) обрасци и формулари жалбе, пријаве, закони,
уговори, признанице...
за шири круг људи, вести, чланци,
новинарски информативност, извештаји, коментари и
(публицистички) јасност, једноставност репортаже...

Начини провере успешност решавања задатака на наставном листићу.


остварености исхода:
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?

ПРИЛОГ

8
НАУЧНИ СТИЛ

Неправилне су именице око и ухо1, које у множини прелазе у женски род, с


палатализацијом сугласника и наставцима за облик на -ис.

Табела 4 МНОЖИНА
Н оч-и уш-и
Г оч-ију уш-ију
Д оч-има уш-има
А оч-и уш-и
В оч-и уш-и
И оч-има уш-има
Л оч-има уш-има
1
Иван Клајн, Граматика српског језика за странце, Завод за уџбенике, Београд, 2006. године, стр. 59

Научни стил обилије стручним називима – терминима. Које термине запажаш у овом
одломку?
_______________________________________________________________________

Испод дате табеле постоји једна напомена. То је тзв. фуснота (напомена испод главног
текста). Шта све можеш да сазнаш из ове фусноте?
_______________________________________________________________________

Основне одлике научног стила су:


а) објективност и критичност;
б) субјективни став;
в) стручни називи;
г) обиље стилских фигура;
д) фусноте, табеле, библиографија (списак коришћених књига и радова);
ђ) доказни поступак.

НОВИНАРСКИ СТИЛ

Прочитај следећу вест.

НОВА ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ „БАКАР”


Поводом Недеље уметности борски сликар Милан Петровић је у четвртак, 17.
септембра у 19.00 у Галерији „Бакар” представио своју ликовну изложбу под
симболичним називом „Очи истине”.

Свака вест мора да одговори на пет питања:__________, ___________, ___________,


____________ и_____________. Да ли ова вест то потврђује? Докажи то попуњавајући
дату табелу.

Питање Одговор

9
Новинарским стилом се пишу: вести, _______________(проширене вести без личног
става), ____________________________ (проширени извештаји са личним ставом).
Новинарски стил је заступљен у_______________________и______________________
медијима.

АДМИНИСТРАТИВНИ СТИЛ

Попуни уплатницу уместо Николе Марковића.

Никола Марковић за нова сочива треба да уплати 5000,00 динара Оптици „Марић”, која
се налази у Ул. 3. октобар 31, и то на жиро рачун 000-11222-33. Он станује у Улици
Моше Пијаде 15 у Бору (поштански број је 19 210).

Колико овај стил оставља слободу кориснику?

_______________________________________________________________________

Какав је језик?

_______________________________________________________________________

Наведи шта све можеш да кажеш овим стилом.

_______________________________________________________________________

10
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 21
Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред
Наставник Датум одржавања
Наставна Језичка култура
тема/област
Наставна јединица Припрема за први писмени задатак
Тип часа Вежбање
– Подсећање на композицију састава, најчешће грешке у
Циљ часа
писању и начин вредновања једног рада.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
Очекивани исходи – направи план писменог задатка;
на крају часа – побољша писање својих радова;
– разуме начин вредновања једног састава.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка

Наставна средства Табла, креда/фломастер


Облици рада Фронтални, индивидуални
Међупредметне Сарадња, комуникација, рад с подацима и информацијама,
компетенције компетенција за учење
Међупредметно
Географија, Историја
повезивање
Кључни појмови Писмени задатак, писање, вредновање

ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника Планиране активности
ученика
Уводни део часа (5 минута)
Емоционална припрема
Наставник разговара са ученицима о добрим и лошим  Слуша наставника;
саставима, колико је вештина писања таленат, а колико се  учествује у разговору.
тога може научити, које и какве теме воле да пишу.

Најава наставне јединице


Данас ћемо се подсетити како се пише добар састав.
Главни део часа (38 минута)
Како написати добар састав
Ради занимљивијег разговора на часу, наставник  Прати упутства
припрема више тврдњи. Тврдње се насумично извлаче и наставника;
коментаришу.  учествује у разговору.
1. Сваки састав има три главне целине: увод, разраду
и закључак.
2. Постоје две врсте тема: слободне и теме из
градива.
3. За теме из градива неопходно је добро познавати
одређено књижевно дело.
4. Пре писања састава треба направити план писања.
5. Треба писати јасно са одређеним редоследом
(имати сређене мисли).
6. Треба писати у складу са узрастом и без

11
имитирања.
7. Пре предаје рада, обавезно још једном прочитати и
прегледати састав.
8. Постоје три врсте грешака (правописне,
граматичке и стилске).
9. Вештина писања се вежба што чешћим писањем,
изражавањем својих мисли.
10. Језичка култура се обогаћује читањем.

Завршни део часа (2 минута)


Обавештава ученике шта се приликом вредновања једног  Пита шта му није
састава узима у обзир: одговор на тему, композиција јасно.
састава, језик и стил којим је написан, типови и број
грешака (правописних, граматичких и стилских).

Изглед табле
Услови за писање доброг састава

Јасно у глави, јасно у изразу


Самосталност у писању и грађењу реченице у складу са узрастом и могућностима
Стално читање и богаћење речника
Вежбање до бољег изражавања
Поновно читање рада пре предаје

Начини провере  написани састави према датим темама.


остварености исхода:
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?

12
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 22
Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред
Наставник Датум одржавања
Наставна Језичка култура
тема/област
Наставна јединица Први писмени задатак
Тип часа Провера
– Проверавање примене ученичких знања о писању састава –
да ли знају да одговоре на задату тему, да организују састав,
Циљ часа
које речи користе, какав им је стил, да ли пишу граматички
и правописно исправне реченице.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
– употребљава различите облике усменог и писменог
Очекивани исходи
изражавања: препричавање различитих типова текстова, без
на крају часа
сажимања и са сажимањем, причање (о догађајима и
доживљајима) и описивање.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка

Наставна средства Вежбанке, табла, креда/фломастер


Облици рада Фронтални, индивидуални
Међупредметне Сарадња, комуникација, рад с подацима и информацијама,
компетенције компетенција за учење
Међупредметно
Географија, Историја
повезивање
Писмени задатак, урокљива лепота, функционални стилови,
Кључни појмови
савремене технологије

ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника Планиране активности
ученика
Уводни део часа (5 минута)
Емоционална припрема
У уводном делу часа наставник саопштава ученицима да  Слуша наставника;
ће, као што је најављено, овог часа радити писмени  учествује у разговору.
задатак. Наставник дели ученицима вежбанке и кратко их
подсећа на правила писања писменог задатка – задатак ће
писати на првој слободној левој страни, неће прелазити
маргине (јер су оне предвиђене за коментаре наставника),
а када попуне страну, прећи ће на следећу леву страну,
остављајући десну страну за исправак. Наставник бележи
теме на табли и укратко их објашњава. Препоручује
ученицима да пре писања састава на посебном папиру
направе план састава.

Најава наставне јединице


С обзиром на обрађена књижевна дела која су претходила
првом писменом задатку, наставник може задати две или
три од следећих тема, од којих ученик бира једну.
Пожељно је дати поред тема из градива и неку слободну

13
тему.

Теме за писмени задатак


1. Мотив урокљиве лепоте у балади „Женидба
Милића Барјактара”
2. Да ли савремене технологије повезују или одвајају
људе
3. Човек је најјачи кад ствара и кад воли
4. Три стила представљања Србије (новинарски,
књижевноуметнички и научни стил)
Главни део часа (38 минута)
Наставник обавештава ученике колико им је остало  Прати упутства
времена за рад (до краја часа). наставника;
 пише састав у
вежбанци водећи
рачуна о томе шта
треба састав да
садржи и о
правописним и
граматичким
правилима.
Завршни део часа (2 минута)
Наставник сакупља вежбанке и обавештава ученике када  Исказује утиске
могу очекивати оцене. Слуша њихове коментаре о након рада.
писменом задатку.

Изглед табле
Први писмени задатак

Мотив урокљиве лепоте у балади „Женидба Милића Барјактара”


Да ли савремене технологије повезују или одвајају људе
Човек је најјачи кад ствара и кад воли
Три стила представљања Србије (новинарски, књижевноуметнички и научни стил)

Начини провере  написани састави према датим темама.


остварености исхода:
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?

14
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 23
Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред
Наставник Датум одржавања
Наставна Језичка култура
тема/област
Наставна јединица Колективни исправак првог писменог задатка
Тип часа Утврђивање
– Утврђивање знања о писању састава.
– Увиђање стилских, граматичких и правописних грешака.
Циљ часа
– Упознавање с примерима добро написаног састава и састава
у коме би требало понешто поправити.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
– издваја делове текста (наслов, пасусе) и организује га у
смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста);
– саставља говорени или писани текст о доживљају
Очекивани исходи
књижевног дела и на теме из свакодневног живота и света
на крају часа
маште;
– доследно примењује правописну норму у употреби великог
слова, састављеног и растављеног писања речи;
интерпункцијских знакова.
Наставне методе Дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка

Наставна средства Вежбанке, креда/фломастер, свеске


Облици рада Фронтални, индивидуални
Међупредметне
Kомуникативна компетенција, компетенција за учење
компетенције
Међупредметно
Информатика и рачунарство
повезивање
Писмени задатак, урокљива лепота, функционални стилови,
Кључни појмови
савремене технологије, правопис, књижевни језик, стил

ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника Планиране активности
ученика
Уводни део часа (10 минута)
Емоционална припрема
У уводном делу часа наставник саопштава ученицима  Слуша наставника;
општи утисак о резултату писменог задатка. Објашњава  учествује у разговору.
начин вредновања састава и на крају саопштава
ученицима оцене.

Најава наставне јединице


Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу: Данас
ћемо радити колективни исправак писменог задатка.

Главни део часа (30 минута)


Наставник типске грешке из писмених задатака бележи на  Слуша наставника;
табли.  одговара на питања;
Напомена 1: Наставник може водити својеврсни Дневник  слуша одговоре

15
грешака у писменим задацима у коме ће континуирано других ученика;
бележити грешке ученика са свих писмених задатака.  износи своје
Тако ће формирати јединствену базу примера које ће запажање;
моћи да користи приликом вежбања, а истовремено ће  анализира и
имати увид у то колико ученици с временом напредују, тј. закључује;
колико се грешке смањују (Прилог).  записује у свеску оно
што наставник
Тумачи типичне грешке по областима (правописне, бележи на табли;
граматичке, стилске грешке).  чита свој састав пред
одељењем;
Предлаже читање најуспешнијих радова.  слуша саставе других
ученика.

Завршни део часа (5 минута)


Завршни део часа остављен је за коментаре ученика о  Исказује утиске
писменом задатку и резултату који су постигли. након рада.

Изглед табле
Тип грешке Правилно Неправилно
Правописне
Граматичке
Стилске
Словне

 уочене грешке у саставима;


Начини провере
 посматрање ученичког учешћа, закључивања и
остварености исхода:
одговарања на постављена питања.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?

ПРИЛОГ

16
Дневник грешака у писменим задацима

I II III IV
Писмени
задатак Датум: Датум: Датум: Датум:
__________ _________ _________ _________
Правописне
грешке
Граматичке
грешке
Стилске грешке

Које се грешке понављају?


Колико су ученици напредовали?
Који се начин рада показао као најефикаснији у отклањању грешака?
Шта треба променити у раду?
ЗАКЉУЧАК
ОПШТИ

17
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 24
Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред
Наставник Датум одржавања
Наставна Језичка култура
тема/област
Наставна јединица Индивидуални исправак првог писменог задатка
Тип часа Утврђивање
– Утврђивање знања о писању састава.
– Увиђање стилских, граматичких и правописних грешака.
Циљ часа
– Истицање примера добро написаног састава и састава у
коме би требало понешто поправити.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
– издваја делове текста (наслов, пасусе) и организује га у
смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста);
Очекивани исходи – саставља говорени или писани текст о доживљају
на крају часа књижевног дела и на теме из свакодневног живота и света
маште;
– доследно примењује правописну норму у употреби великог
слова; састављеног и растављеног писања речи.
Наставне методе Дијалошка, монолошка, текстуална метода

Наставна средства Вежбанке, креда/фломастер, табла


Облици рада Фронтални, индивидуални
Међупредметне
Kомуникативна компетенција, компетенција за учење
компетенције
Међупредметно
Информатика и рачунарство
повезивање
Кључни појмови Писмени задатак, правописне, граматичке и стилске грешке.

ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника Планиране активности
ученика
Уводни део часа (5 минута)
Емоционална припрема
У уводном делу часа наставник саопштава ученицима на
који начин је обележавао њихове грешке, нпр. таласастом  Слуша наставника;
линијом – стилске грешке, равном пуном линијом –  учествује у
граматичке грешке, а равном испрекиданом линијом – разговору.
правописне грешке. Каже ученицима да ту легенду треба
да напишу на првом листу вежбанке. Наставник није
исправљао грешке ученика тако што је давао готова
решења (јер тада ученици приликом индивидуалне
исправке само препишу правилне облике често не
размишљајући о својим грешкама), већ је идеја да ученик
сам размисли шта би ту требало да поправи, а ако то не

18
зна, тек тада треба да потражи помоћ наставника.

Најава наставне јединице


Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу: Данас
ћемо радити индивидуални исправак писменог задатка.
Писаћете побољшане верзије својих састава.
Главни део часа (35 минута)
Ученици размишљају о својим грешкама и исправљају их.  Прати упутства
Наставник их обилази и евентуално им помаже. Ако наставника;
ученици заврше пре времена, можемо чути још неки  анализира и
састав. закључује;
 пише побољшану
верзију задатка.
Завршни део часа (5 минута)
Завршни део часа остављен је за коментаре ученика о  Исказује утиске
писменом задатку и томе да ли је било тешко исправити након рада.
своје грешке.

Изглед табле

стилске грешке

–––––– граматичке грешке

---------------------- правописне грешке

 написана побољшана верзија задатка;


Начини провере остварености исхода:  исправљене правописне, граматичке и
стилске грешке.
ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан избор начина
провере остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла адекватне
активности ученика?
 Да ли је било одступања/потешкоћа
приликом остваривања планираног?
 Шта бих променио/-ла?

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 25

19
Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред
Наставник Датум одржавања
Наставна Kњижевност
тема/област
Наставна јединица Вук Стефановић Караџић: О народним певачима
Тип часа Oбрада
– Упознавање ученика са животом и стваралаштвом
Циљ часа
знаменитих народних певача.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
– повеже књижевна дела са историјским или другим
Очекивани исходи одговарајућим контекстом;
на крају часа – препозна националне вредности и негује
културноисторијску баштину, поштујући особености
сопственог народа и других народа.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна

Наставна средства Читанка, дигитална читанка, школске свеске


Облици рада Фронтални, индивидуални
Међупредметне
Компетенција за учење, естетичка компетенција
компетенције
Међупредметно
Историја, Музичка култура
повезивање
Народни певачи, Тешан Подруговић, Филип Вишњић,
Кључни појмови
Старац Милија, Вук Стефановић Караџић

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

ТОК ЧАСА

20
Планиране активности наставника Планиране активности
ученика
Уводни део часа (7 минута)
Емоционална припрема
Наставник у разговору са ученицима обнавља један од – Прати излагања
два главна правца Вуковог рада, сакупљење народног наставника;
усменог стваралаштва, које је започео на подстицај – одговара на постављена
Јернеја Копитара. Вук је народне епске песме називао и поставља додатна
јуначким пјесмама, истичући да су се певале уз гусле, а питања.
записивао их је од даровитих певача. Треба
напоменути да је и Вуков отац Стефан био даровити
гуслар, те да је Вук од њега забележио народне песме
које је касније насловио: „Комади од различнијех
косовских пјесамаˮ, са којима су се ученици упознали
у шестом разреду.

Најава наставне јединице


Наставник саопштава ученицима да ће се током часа
упознати са три значајна Вукова певача, детаљима из
њиховог живота и специфичностима њиховог стварања
народне епике. Назив наставне јединице се записује на
табли.
Главни део часа (30 минута)
Наставник чита сваку целину понаособ из Читанке – Слуша интерпретативно
(Цветник, стр. 65–68), после чега следи тумачење читање текста;
текста. Сваки певач истиче се својом животном – прати излагања
судбином у временима устаничке Србије и владавине наставника;
Карађорђа и Милоша Обреновића, али и – одговара на постављена
специфичношћу интерпретације усмене епике. питања и поставља
додатна питања;
Тешан Подруговић је једно време био у хајдуцима због – издваја значајне
убиства Турчина, да би се касније обрео у беди у појединости из
Срему, секући трску. Учествовао је и у Другом прочитаног текста;
српском устанку, једно време био кириџија, а страдао – коментарише садржај
је у сукобу с Турцима. Као певач, више је водио рачуна прочитаног текста;
о песми него о певању. Песме није певао већ их је – записује кључне
казивао, што Вук посебно похваљује, истичући да је појмове у школској
Тешан разумевао и осећао песме и мислио о њиховој свесци.
садржини, реду и логици певања.

Слепи гуслар Филип Вишњић је хроничар устаничке


Србије јер је присуствовао биткама у западној Србији
после 1809. године. Вук сматра да је већину песама о
Првом српском устанку спевао управо Вишњић, а
песме је од њега записао у манастиру Шишатовац на
Фрушкој гори. Занимљиво је да се Вишњић
„погосподиоˮ у Срему те да није хтео поново да иде у
Србију како би спевао нове песме, да је дао сина у
школу и да је економски просперирао од свог певачког

21
дара.

Старац Милија је најинтригантнији од свих Вукових


певача, изузетно даровит, али и плаховит, необичне
нарави. У устаничким борбама задобио је повреду
главе сабљом; то је могло утицати на његово несређено
певање, излагање без реда и логике и потребу да пева
само уколико пије ракију. Иако је био изузетно даровит
певач, Вук је по неколико пута морао да записује
песму, допуњава испуштене делове и да му тражи да
пева полако, растежући речи. Записивање песама
дешавало се крај двора кнеза Милоша Обреновића
1820. године, а поједини чланови кнежеве пратње
исмевали су Вуков напор да забележи песме и Милију
наговарали да се остави беспослица, те је после две
недеље певач кришом отишао из Крагујевца.
Наставник ће додати да је том приликом Вук
забележио свега четири епске песме, међу којима је и
„Женидба Максима Црнојевићаˮ, најдужа српска
народна епска песма.

Завршни део часа (8 минута)


Наставник упућује ученике на сегмент Свет – Прати читање сегмента
занимљивости (Цветник, стр. 68), у коме се Свет занимљивости и
представља певање уз гусле као нематеријално коментарише га;
културно наслеђе Србије. Такође, истиче да ће се – поставља додатна
читањем песама тематског круга за ослобођење Србије питања.
(„Почетак буне против дахијаˮ, „Бој на Мишаруˮ, „Бој
на Чокешиниˮ) ученици упознати са специфичностима
епског стварања Филипа Вишњића.

Наставник може упутити ученике на


интерактивни задатак у дигиталној читанци (Земља
тврда, а небо високо, стр. 11)

Ученици могу послушати како звуче гусле путем


звучног записа на стр. 11 дигиталне читанке.

Изглед табле

22
Вук Стефановић Караџић: „О народним певачимаˮ

јуначке пјесме ̶ Вуков назив за епске народне песме

Најзнаменитији певачи:
Тешан Подруговић ̶ казивач, осећа, разуме и мисли о садржају песме
Филип Вишњић ̶ спевао највећи број песама о Првом српском устанку
Старац Милија ̶ даровит, али пева без реда и логике

Певање уз гусле ̶ нематеријално културно благо Србије

 тачно решени на тестовима из Књижевности;


Начини провере
 посматрање ученичког учешћа, закључивања и
остварености исхода:
одговарања на постављена питања.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 26


23
Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред
Наставник Датум одржавања
Наставна Kњижевност
тема/област
Вук Стефановић Караџић: Житије Ајдук Вељка
Наставна јединица
Петровића. Биографија
Тип часа Oбрада
Циљ часа – Наставно тумачење одломка из историјске биографије.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
– повеже књижевна дела са историјским или другим
одговарајућим контекстом;
– издвоји основне одлике књижевног рода и врсте у
конкретном тексту;
– чита са разумевањем књижевно-научне текстове,
Очекивани исходи
примењујући различите стратегије читања;
на крају часа
– тумачи значења, језичке, естетске и структурне особине
уметничких текстова, користећи књижевне термине и
појмове;
– препозна националне вредности и негује
културноисторијску баштину, поштујући особености
сопственог народа и других народа.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна
Наставна средства Читанка, дигитална читанка, школске свеске
Облици рада Фронтални, индивидуални
Међупредметне
Компетенција за учење, естетичка компетенција
компетенције
Међупредметно
Историја, Ликовна култура
повезивање
Житије Ајдук Вељка Петровића, Вук Стефановић Караџић,
Кључни појмови
биографија, портрет, Први српски устанак

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

24
ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника Планиране активности
ученика
Уводни део часа (8 минута)
Емоционална припрема – Прати излагања
Наставник ће упутити ученике да се присете наставника;
књижевнотеоријских појмова житије и аутобиографија, на – прати методичку
основу претходно обрађених дела (Никола Тесла: Моји апаратуру у
изуми и Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија ̶ уџбенику;
аутобиографија; Свети Сава: Житије Светог Симеона ̶ – одговара на
житије). Потом ће увести појам биографија, објашњен у постављена и
Појмовнику (Цветник, стр. 73). Ученике треба навести да поставља додатна
размисле шта би представљала биографија као књижевна питања.
врста. Треба доћи до тога да биографије представљају
ауторски приказ неке знамените личности из прошлости
или данашњице, да је реч о особи која има богато и
занимљиво животно искуство, које може бити занимљиво
и поучно читаоцима.

25
Најава наставне јединице
Наставник истиче да ће се на текућем часу ученици
упознати са одломком из Житија Ајдук Вељка
Петровића, које представља биографију овог устаничког
војсковође и којег је Вук изузетно уважавао. Назив
наставне јединице записује се на табли.
Главни део часа (30 минута)
Наставник изражајно и интерпретативно чита текст – Слуша
(Цветник, стр. 69 ̶ 71), после чега следи тумачење интерпретативно
непознатих и мање познатих речи. читање текста;
Потом следи анализа одломка, заснована на подстицајним – тумачи непознате и
питањима из сегмента Трагом речи (Цветник, стр. 72). мање познате речи у
Текст има две тематске целине: тексту;
1. Опсада и пад Неготина и смрт Вељка Петровића; – прати излагања
2. Спољашњи и унутрашњи портрет Вељка наставника;
Петровића. – одговара на
постављена и
Прва целина приказује драматичну опсаду Неготина коју поставља додатна
бране Вељко и његови устаници насупрот многоструко питања;
бројније турске силе. Уз срчаност устаника, треба – издваја значајне
нагласити и то да Вељкови апели за помоћ упућени појединости из
Младену Миловановићу бивају узалудни, те да прочитаног текста;
напослетку он остаје препуштен сам себи. – коментарише садржај
Опис Вељкове смрти указује на то да је погинуо док је прочитаног текста;
командовао на бедемима, а устаницима није одмах – пореди слике
саопштено да им је вођа мртав да не би дошло до расула инспирисане главним
међу браниоцима. Међутим, пад града је после тога био ликом са садржајем
неизбежан и Вук прецизно слика како је година 1813. текста;
била година слома Првог српског устанка, те се после – записује кључне
пада Неготина наставља трагичан низ српских пораза. појмове у школској
Како је у претходном разреду обрађен роман Хајдук свесци.
Станко, пожељно је подсетити ученике на одсудну битку
у шанцу на Сави коју су водили Станко Алексић и његова
чета, не предајући се непријатељу до последњег човека.

Други део одломка представља спољашњи и унутрашњи


портрет Вељка Петровића, те наставник усмерава ученике
да опишу његов физички изглед, а потом и карактерне
особине. Треба истаћи да Вук пореди по сличности Вељка
са Ахилом и Милошем Обилићем, чиме наглашава
његову неустрашивост. Такође, указује и на то да су
устаничке вође зазирале од Вељка, јер многи од њих нису
добили власт на основу јунаштва. Вук истиче да је Вељко
био свестан своје вредности, критички настројен према
кукавицама, поносан, али спреман да послуша заповест.
Такође, како је младост провео у хајдуцима, дичио се
тиме што је хајдук све до своје смрти. Био је храбар,
доследан и достојанствен, живећи живот јунака и
умревши као јунак.

26
Поред репродукције слике Стевана Тодоровића Смрт
Хајдук Вељка (Цветник, стр. 71), ученицима се може
показати и његов портрет (у Прилогу), те запазити
сличности са начином на који Вук описује (физички
изглед, гордо и достојанствено држање).

Ученици се могу упутити на интерактивне задатке у


дигиталној читанци (Земља тврда, а небо високо, стр. 11,
12 и 13).

Упутити ученике на звучни запис у дигиталној


читанци – опис Ајдук Вељка Петровића (стр. 12).

Завршни део часа (10 минута)


Како је у наслову и тексту заступљена реч ’ајдук, – Прати излагања
наставник упућује ученике да се присете да је глас х Вук наставника;
Караџић унео у српски правопис 1836. године у делу – прати методичку
Српске народне пословице, чувши га на путовањима по апаратуру у
Босни и Дубровнику. Вук није користио глас х јер га није уџбенику;
било у његовом завичају, а Житије Ајдук Вељка – одговара на
Петровића је писано знатно пре те године, на шта указује постављена и
сегмент Путоказ (Цветник, стр. 71) поставља додатна
питања.

Изглед табле
Вук Стефановић Караџић: „Житије Ајдук Вељка Петровићаˮ

Књижевна врста: биографија (опис живота знамените личности)


Време радње: Први српски устанак (1813)
Место радње: Неготин
Тематске целине:
1. Опсада и пад Неготина и смрт Вељка Петровића;
2. Спољашњи и унутрашњи портрет Вељка Петровића.

Вељко Петровић ̶ храбар, срчан, самосвестан, критички настројен према


устаничким вођама.
Вук га пореди са Ахилом и Милошем Обилићем.

Начини провере  Процена успешности решавања задатака на


остварености исхода: тестовима из Књижевности;
 посматрање ученичког учешћа, закључивања и

27
одговарања на постављена питања.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?

ПРИЛОГ

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 27


Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред

28
Наставник Датум одржавања
Наставна Kњижевност
тема/област
Народна епска песма „Почетак буне против дахија”.
Наставна јединица Књижевнотеоријски појмови: народна епска песма;
метафора, метонимија; епски десетерац.
Тип часа Oбрада
– Наставно тумачење народне епске песме за ослобођење
Циљ часа
Србије.
Ученик ће на крају часа бити у стању да:
– повеже књижевна дела са историјским или другим
одговарајућим контекстом;
– издвоји основне одлике књижевног рода и врсте у
конкретном тексту;
– чита са разумевањем књижевноуметничке текстове,
Очекивани исходи
примењујући различите стратегије читања;
на крају часа
– тумачи значења, језичке, естетске и структурне особине
уметничких текстова, користећи књижевне термине и
појмове;
– препозна националне вредности и негује
културноисторијску баштину, поштујући особености
сопственог народа и других народа.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна
Читанка, дигитална читанка, школске свеске, дневници
Наставна средства
прочитаних књига
Облици рада Фронтални, индивидуални
Међупредметне Компетенција за учење, комуникација, естетичка
компетенције компетенција
Међупредметно
Историја, Географија
повезивање
„Почетак буне против дахијаˮ, народна епска песма за
Кључни појмови
ослобођење Србије, метафора, метонимија, епски десетерац

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

29
ТОК ЧАСА

30
Планиране активности наставника Планиране активности
ученика
Уводни део часа (10 минута)
Емоционална припрема
Наставник у разговору са ученицима обнавља одлике
епске народне поезије и њену поделу. Навешће се – Прати излагања
претходно обрађени тематски кругови (преткосовски, наставника;
косовски, покосовски и др.), те увести појам тематског – показује забелешке у
круга за ослобођење Србије. Важно је увести ученике у Дневнику
историјски контекст епских песама новијих времена, како прочитаних књига;
их је Вук називао, као и нагласити њихов хроничарски – одговара на
карактер јер су настајале непосредно после догађаја о постављена и
којима говоре. Такође, обновиће се и одлике епског поставља додатна
десетерца (стих усмене поезије од десет слогова са питања.
цезуром после четвртог слога).

Најава наставне јединице


Наставник ће истаћи да ће се на овом и наредном часу
обрадити песма „Почетак буне против дахијаˮ, коју су
ученици имали задатак да прочитају у целости у некој
антологији народне епске поезије. Истраживачки задаци
засновани су на питањима из сегмента Трагом речи
(Цветник, стр. 54 ̶ 55) и одговоре на њих ученици су
имали да забележе као домаћи задатак у Дневнику
прочитаних књига. Наставник прегледа да ли су ученици
одговорили на постављена питања.

Наставник може приказати анимацију о Првом


српском устанку у дигиталној читанци (Земља тврда, а
небо високо, стр. 2).

Главни део часа (30 минута)


Први час анализе песме најпре би требало усмерити ка
фабули и појединим стилским аспектима. – Прати излагања
Запажа се да стереотипни почетак „Боже мили, чуда наставника;
великогаˮ указује на значај друштвених промена које су – одговара на
захватиле Београдски пашалук почетком 1804. године. постављена и
Ученике треба подстаћи да се присете историјских поставља додатна
околности избијања Првог српског устанка и да их питања;
повежу са Вишњићевим песничким приказом овог – чита записе из
историјског догађаја. Ваља запазити да кнезови као Дневника
имућни народни прваци нису жељни кавге, већ да је раја, прочитаних књига;
обесправљена и материјално исцрпљена, осетила потребу – издваја значајне
да пружи организовани отпор. појединости из
прочитаног текста;
Четири небеске прилике указују на позив небеских сила – коментарише
да се супротставе тиранији, али је вишевековни страх садржај прочитаног
надвладао жељу за борбом која тиња у раји. текста;

31
Ученици ће запазити да знамења брину и дахије, којих у – прати методичку
песми има седам, а по историјским списима их је четири. апаратуру у
Окупљени на Кули Небојши испод Калемегдана, познатој уџбенику;
као кули-тамници, дахије предосећају да ова знамења по – записује кључне
њих нису добра. Мотив предсказивања судбине гледањем појмове у школској
у воду у тепсији (ниједан дахија не види своју главу у свесци.
води) увод је у тумачење књига инџијела (пророчких
књига). Ове књиге указују на то да се Турци нису хумано
опходили према раји и да су изневерили завет султана
Мурата да намети не буду превисоки и да буду праведни
према покореним народима. Како је насиље над рајом
исувише дуго трајало, Турцима се спрема освета
(стихови: „Не може се царство задобити/ на душеку све
дуван пушећиˮ)

Посебно треба истаћи стих „Кад устане кука и мотикаˮ у


ком пољопривредне алатке представљају рају (средство
уместо вршиоца). Уводи се књижевнотеоријски појам
метонимија, који означава стилску фигуру замене једног
појма другим (средство уместо вршиоца, место уместо
вршиоца, писац уместо књиге и сл.). Примери метонимије
дати су у Појмовнику (Цветник, стр. 58), те би их ваљало
ишчитати и сваки понаособ објаснити. Требало би рећи и
да је метонимија подврста метафоре, али да је замењени
појам по логичкој, временској или просторној
повезаности сродан са појмом који иза њега стоји, док је
код класичне метафоре више реч о пренесеном значењу:
Моје злато (драга) спава.

Запис на табли
Тезе са кључним појмовима наставник бележи на табли.
Завршни део часа (5 минута)
Анализа песме наставиће се и на следећем часу, са – Прати излагања и
акцентом на ликове Фочић Мемед-аге, Илије Бирчанина и упутства наставника;
Карађорђа. Ученици имају задатак да запазе њихове – одговара на
кључне особине и припреме се за усмену анализу ових постављена и
ликова. Ученици који имају афинитете ка ликовном поставља додатна
изразу могу и нацртати портрет Карађорђа или Фочић питања.
Мемед-аге (као узор може им послужити нека од
постојећих слика).

Ученици се могу упутити на интерактивне задатке у


дигиталној читанци (Земља тврда, а небо високо, стр. 2,
3, 4 и 5).

Упутити ученике на звучне записе у дигиталној


читанци (стр. 2 и 3).

32
На стр. 2 у дигиталној читанци налази се линк који
ученике води до веб-сајта www.beogradskatvrdjava.co.rs.

Изглед табле
Народна епска песма „Почетак буне против дахијаˮ

̶ припада тематском кругу песама за ослобођење Србије


̶ народни певач: Филип Вишњић
̶ стереотипни почетак: „Боже мили, чуда великогаˮ

Небеске прилике ̶ најава народног устанка


Мотиви гатања и читања књига инџијела ̶ најава турског пораза
Метонимија ̶ стилска фигура замене једног појма другим по временској, просторној
или логичкој сродности

 Анализа ученичких бележака у дневницима


прочитаних књига;
Начини провере остварености  посматрање ученичког учешћа, закључивања
исхода: и одговарања на постављена питања;
 анализа тачних одговора на тестовима из
Књижевности.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан избор
начина провере остварености
исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 28


Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред

33
Наставник Датум одржавања
Наставна Kњижевност
тема/област
Народна епска песма „Почетак буне против дахија”. Лик
Илије Бирчанина. Лик Карађорђа. Описивање и
карактеризација лика.
Наставна јединица
Књижевнотеоријски појмови: апострофа, портрет;
карактеризација лика; епизода.

Тип часа Oбрада


– Наставно тумачење народне епске песме за ослобођење
Циљ часа
Србије.
Ученик ће на крају часа бити у стању да:
– повеже књижевна дела са историјским или другим
одговарајућим контекстом;
– издвоји основне одлике књижевног рода и врсте у
конкретном тексту;
– чита са разумевањем књижевноуметничке текстове,
Очекивани исходи
примењујући различите стратегије читања;
на крају часа
– тумачи значења, језичке, естетске и структурне особине
уметничких текстова, користећи књижевне термине и
појмове;
– препозна националне вредности и негује
културноисторијску баштину, поштујући особености
сопственог народа и других народа.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна
Читанка, дигитална читанка, школске свеске, дневници
Наставна средства
прочитаних књига
Облици рада Фронтални, индивидуални
Међупредметне Компетенција за учење, комуникација, сарадња, естетичка
компетенције компетенција
Међупредметно
Историја, Географија
повезивање
„Почетак буне против дахијаˮ, Фочић Мемед-ага, Карађорђе,
Кључни појмови
Илија Бирчанин, апострофа, епизода, портрет

ТОК ЧАСА

34
Планиране активности наставника Планиране активности
ученика
Уводни део часа (5 минута)
Емоционална припрема
Наставник издваја кључне тематско-мотивске аспекте – Прати излагања
претходно обрађеног дела народне епске песме наставника;
„Почетак буне против дахијаˮ – одговара на постављена
и поставља додатна
Најава наставне јединице питања.
Наставник истиче да следи наставак анализе песме, са
фокусом на ликове Фочић Мемед-аге, Илије Бирчанина
и Карађорђа.
Главни део часа (30 минута)
Фокус би требало поставити на контраст лика искусног – Прати излагања
и мудрог Старца Фоче и његовог младог, плаховитог и наставника;
неразборитог сина Фочић Мемед-аге. Млади Фочић – одговара на постављена
моћ дахија види у новцу којим се може поткупити и поставља додатна
војска да устраши и казни народ, а потом износи питања;
каталог српских кнезова које би требало погубити. У – издваја значајне
каталогу помиње да Карађорђе тргује са појединости из
Аустроугарском и из Петроварадина набавља оружје, а прочитаног текста;
посебан гнев исказује према Илији Бирчанину. Илија – коментарише садржај
Бирчанин је у епизоди (наративној целини лабаво прочитаног текста;
везаној за главни фабулативни ток) у оквиру каталога – прати методичку
кнезова представљен као моћан кнез који испољава апаратуру у уџбенику;
отпор према дахији, носећи оружје и говорећи да нема – записује кључне
потребе да се броји харач који је већ пребројан. појмове у школској
Бирчанин истовремено указује и на тежак положај свесци.
сиротиње од које је с муком скупио харач, али и на
непокоравање тиранину. То вређа Фочићеву сујету и
стога жели да га погуби као могућег организатора
буне.

Стари Фочо скреће пажњу сину да би сеча кнезова


била неразуман чин који би још више распламсао
устанак (метафоричка слика распиривања ватре
сламом), али Фочић Мемед-ага испољава дрскост и
непоштовање према оцу. На овом месту ученике треба
усмерити на драгоценост животног искуства и на
важност слушања родитељских савета. Да је био мање
својеглав, Фочић би сигурно ублажио надолазећу
катастрофу.

Битан тематски сегмент песме представља погубљење


Илије Бирчанина и Алексе Ненадовића на мосту на
Колубари, о чему ће ученици читати и у Мемоарима
Проте Матеје Ненадовића. По Вишњићевој верзији
овог догађаја, Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин
нуде откуп, што Фочић одбија, а Бирчанин чак тражи

35
да му „поклони живот на мејдануˮ. Фочић то одбија
метафорички („Тко би горског упустио вука?ˮ) јер би
Бирчанин на слободи био један од предводника буне.
Алекса после тога проклиње сваког Србина „који држи
вјеру у Турчинаˮ, позивајући између редова народ на
отпор.

Историјски гледано, Сеча кнезова само је убрзала


избијање устанка и бројни кнезови би, након вести о
убиствима, бежали на сигурно и спремали освету.
Треба истаћи да Фочић касно схвата погубност своје
замисли. И покушај хапшења Карађорђа Петровића, за
кога је проценио да је први међу народним вођама,
бива неуспешан. Карађорђе је метафорично
представљен као љути змај који се не да ухватити на
спавању, а за помоћнике има супругу и дванаест
чобана који се организују у војну формацију.
Карађорђе први из пушке убија Узуна Мемеда, а потом
са чобанима гони противнике до хана у Сибници, где
их савладава. Дизањем устанка, Карађорђе мушкарце
организује у војне јединице, а жене и децу шаље у
збегове, да би се склонили од турске освете. Следи
освајање градова, у којима су претежно живели Турци.
Устаници опседају градове, а Карађорђе поставља
ултиматум да им се предају зулумћари, јер је раја кадра
да за дан обори зидине које је зидала девет година,
односно нема те препреке која ће их спречити да
ослободе своју земљу. Стога становници градова дају
устаницима у руке зулумћаре који бивају кажњени за
своја недела. Улазак Карађорђа у градове подразумева
пад турске власти у устаничкој Србији, крај османске
предоминације и стварање простора за темеље
државности српског народа.

Ученике ваља усмерити на то да је Карађорђе веома


желео да ослободи и Србе у Босни и Херцеговини,
одељене реком Дрином од Србије. Како је Филип
Вишњић рођен у Босни, тај податак уградио је у
завршетак песме:
„Дрино водо, племенита међо,
Измеђ’ Босне и измеђ’ Србије!
Наскоро ће и то време доћи,
Када ћу ја и тебека прећи,
И честиту Босну полазити!ˮ
Наставник ће подсетити ученике да су се у седмом
разреду током обраде песме „Плава гробницаˮ
Милутина Бојића упознали са стилском фигуром
апострофом у којој се лирски субјект обраћа нечему
неживом, апстрактном, географском појму и сл.
(„Стојте, галије царске!ˮ) Филип Вишњић користи

36
апострофу у Карађорђевом обраћању реци Дрини као
племенитој међи која одељује Србе у Србији и Србе у
Босни. Историјске чињенице указују на то да је
Карађорђе имао краткотрајне походе на Босну, али да
се због недовољно људи и оружја врло брзо морао
повући у Србију. Ипак, стихови указују на то да
државне границе не бришу бригу и жељу за
повезаношћу србијанских и прекодринских Срба, што
се и данас негује путем специјалних односа Републике
Србије и Републике Српске.

Запис на табли
Кључне појмове наставник бележи на табли.
Завршни део часа (15 минута)
Наставник показује ученицима слике Карађорђевог – Прати излагања и
дома у Тополи (Прилог), који представља пример упутства наставника;
устаничког утврђења, са кулом на којој су се налазили – оговара на постављена и
топови. На тај начин је и животни простор био поставља додатна
прилагођен потребама одбране и ратовања. питања;
Истиче се хроничарски карактер песме створене – посматра и
непосредно после самог тока наведених историјских коментарише слике у
догађаја, али и њена естетска вредност и богатство Прилогу.
употребе стилских средстава какактеристичних за
народну поезију. Ипак, највећа вредност „Почетка буне
против дахијаˮ је у праву једног малог народа на
слободан и достојанствен живот, без угњетавања и
живота у ропству, те се идеал борбе за слободу
поставља као њен етички императив.

Изглед табле

Народна епска песма „Почетак буне против дахијаˮ (2. час)

̶ Контраст: Старац Фочо (разборит и мудар) ̶ Фочић Мемед-ага (млад, плаховит,


неразборит, осветољубив).
̶ каталог кнезова које треба погубити (епизода са Бирчанин Илијом)
̶ погубљење Бирчанин Илије и Алексе Ненадовића
̶ неуспело хапшење Карађорђа претвара се у почетак Првог српског устанка
̶ кажњавање зулумћара ̶ освета раје
̶ портрети: Фочић Мемед-ага, Илија Бирчанин, Карађорђе
̶ апострофа ̶ стилска фигура обраћања нечему неживом, апстрактном или
географском појму (Карађорђево обраћање Дрини)

Идејна вредност песме: Сваки народ има право да се ослободи ропства и живи
слободно и достојанствено у својој земљи

Начини провере  Анализа ученичких бележака у дневницима


остварености исхода: прочитаних књига;

37
 посматрање ученичког учешћа, закључивања и
одговарања на постављена питања;
 анализа тачних одговора на тестовима из
Књижевности;
 анализа писмених задатака са темом из градива.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?

ПРИЛОГ

Карађорђева кућа (конак) у Тополи

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 29

38
Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред
Наставник Датум одржавања
Наставна Језик
тема/област
Наставна јединица Падежи

Тип часа Утврђивање

Циљ часа – Обнављање падежног система српског језика.


На крају часа ученик ће бити у стању да:
Очекивани исходи на
– разликује основне функције и значења падежа;
крају часа
– употребљава падежне облике у складу са нормом.
Наставне методе Самостални ученички радови
Граматика, дигитална граматика, рачунар, пројектор, звучници,
Наставна средства
наставни листићи
Облици рада Индивидуални
Међупредметне Kомуникација, компетенција за учење, рад са подацима и
компетенције информацијама, дигитална компетенција
Међупредметно
Информатика и рачунарство
повезивање
Кључни појмови Језик, граматика, падежи

ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника Планиране активности
ученика
Уводни део часа (10 минута)
Наставник припрема и дели ученицима асоцијацију чије
је коначно решење деклинација (Прилог 1, Асоцијације у – Упознаје се са темама;
настави српског језик и књижевности, стр. 37). – слуша инструкције
наставника.
Напомена: Решавањем асоцијације треба поновити све
најважније термине у вези с падежима (граматичка
основа, наставци за облик; независни и зависни падежи;
предлози уз зависне падеже...).
Главни део часа (30 минута)
Усмерава ученике да пажљиво решавају задатке на – Пише свој рад.
наставном листићу (Прилог 2).
Завршни део часа (5 минута)
Наставник појашњава све нејасно, указује на најчешће – Пита све што му је
грешке и недоумице. нејасно;
Задаје ученицима домаћи задатак да забележе по – слуша инструкције за
неколико падежних грешака у говору или у средствима домаћи задатак.
јавног информисања.

Начини провере  успешност решавања задатака на наставном листићу.


остварености исхода:
ОКВИР ЗА

39
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?

ПРИЛОГ 1

А Б В Г
лото погрешан граматичка за облик
дана независни знања серије
патуљака различит облик база сарадње
именске речи
светских чуда зависни реч променљиви део
7 (седам) падеж основа наставак
ДЕКЛИНАЦИЈА

ПРИЛОГ 2

40
1. Промени кроз падеже именицу школа, па заокружи наставке за облик у сваком
падежу.

Једнина Множина
Н
.
Г.
Д.
А
.
В.
И
.
Л.

Граматичка основа ове именице гласи ____________________________.

2. Допуни следеће реченице.

а) Независни падежи су:____________________ и _____________________.


б) Падеж који се увек одваја запетом је_______________________________.
в) Предлози који се употребљавају уз датив су:________________________.
г) Деклинација је_________________________________________________.

3. Одреди падеже подвучених речи.


Бака је у орману своје кухиње држала коцке шећера.
а) бака ______________________________
б) (у) орману __________________________
в) своје кухиње _______________________
г) коцке _______________________
д) шећера _______________________

4. Одреди падеж и функцију подвучених речи.


Срећу чине ситнице.

Падеж Функција (служба)


срећу
ситнице

5. Одреди падеж, значење и службу подвучених речи.


До нас у вечерњим сатима допиру звуци клавира.

Падеж Значење Функција (служба)


до нас
у вечерњим сатима

41
6. Повежи падеж са најчешћим значењима у којима се јавља.

усмереност и намена акузатив


место и предмет радње инструментал
друштво и средство генитив
деоно и присвојно датив

7. Подвуци именице у генитиву множине.


Понедељак је дан пренагљених закључака и сувише брзих одлука.

8. Исправи две падежне грешке у реченици.

Када дођем у Београду, посетићу те ако будеш кући.

9. Поред подвучених именица напиши назив падежа у коме стоје.

Обожавам путовања. _________________________________


Ове године није било путовања. ________________________
Путовања се увек памте. _______________________________

10. Правилно обележи вокатив у следећој СМС поруци.

Кад имамо претчас наставниче?

42
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 30
Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред
Наставник Датум одржавања
Наставна Језик
тема/област
Падежи за означавање места завршетка кретања и места
Наставна јединица
налажења. Падежна синонимија.
Тип часа Утврђивање

Циљ часа Обнављање и проширивање знања о падежном систему.


На крају часа ученик ће бити у стању да:
Очекивани исходи – разликује основне функције и значења падежа;
на крају часа – употребљава падежне облике у складу са нормом;
– зна падежне синониме.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, аналитичко-синтетичка
Граматика, дигитална граматика, рачунар, пројектор, звучници,
Наставна средства
наставни листићи
Облици рада Индивидуални
Међупредметне Kомуникација, компетенција за учење, рад са подацима и
компетенције информацијама, дигитална компетенција
Међупредметно
Информатика и рачунарство
повезивање
Кључни појмови Језик, граматика, падежи, синоними

ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника Планиране активности
ученика
Уводни део часа (10 минута)
Наставник разговара са ученицима о синонимији.
– Даје примере за
Најава наставне јединице: Понекад се исто или блиско синониме;
значење може пренети и употребом различитих падежа. – слуша инструкције
Ту појаву називамо падежном синонимијом и о њој смо наставника.
већ говорили. Данас се само подсећамо оних најчешћих
примера синонимности падежа.

Главни део часа (30 минута)


Усмерава ученике да уоче синонимност различитих
падежа и одреде њихову службу у реченици (Прилог). – Чита и решава задатке;

Напомена
Падежна синонимија треба да омогући разноврсност у
изражавању и укаже на богатство и развијеност језика.

43
Завршни део часа (5 минута)
Наставник одговара на питања ученика. – Пита све што му је
нејасно.

Начини провере остварености  успешност решавања задатака на наставном


исхода: листићу.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан избор
начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?

44
ПРИЛОГ

1. Одреди падеж и функцију (службу) подвучених речи у датим реченицама.


а) Гнездо се налази испод стрехе. ______________________________________
Гнездо се налази под стрехом. ______________________________________
б) Аутобус је стао пред школу. ______________________________________
Аутобус је стао испред школе. ______________________________________
в) Стала је поред капије. ______________________________________
Стала је уз капију. _________________________________________________
г) Сви подвучени падежни облици имају исту функцију (службу) у реченици, а то је:
________________________________________________________________________.

2. Одреди падеж и функцију (службу) подвучених речи у датим реченицама.

а) После завршеног посла идемо на излет.________________________________


По завршеном послу идемо на излет.__________________________________
б) Ови падежи су у служби:_____________________________________________.

3. Одреди падеж и функцију (службу) подвучених речи у датим реченицама.


а) Једе спанаћ на силу. __________________________________________________
Једе спанаћ силом. ___________________________________________________
б) Ови падежи су у служби:_____________________________________________.

4. Одреди падеж и функцију (службу) подвучених речи у датим реченицама.


а) Појавила се девојка необично крупних тамних очију.
_____________________________________________
Појавила се девојка са необично крупним тамним очима.
_____________________________________________
б) Ови падежи су у служби:______________________________________________

5. Одреди падеж и функцију (службу) подвучених речи у датим реченицама.


а) Дао му је чоколаду.
____________________________________________________
Дао му је чоколаде.
____________________________________________________
б) Ови падежи су у служби:________________________________________________.

ПАДЕЖИ ЗАВРШЕТКА КРЕТАЊА И МЕСТА НАЛАЖЕЊА

Следећи падежи имају месно значење. Поред сваког примера допиши коју врсту
месног значења уочаваш: место налажења или место завршетка кретања.
а) Дођи под сунцобран. __________________________________________
б) Лежимо под сунцобраном._____________________________________
в) Пред кућу је стао непознати пролазник. ______________________________
г) Пред кућом је стајао непознати пролазник._____________________________
д) Изашли смо у двориште. ____________________________________________
ђ) У дворишту седимо и уживамо. ______________________________________

45
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 31
Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред
Наставник Датум одржавања
Наставна Књижевност
тема/област
Наставна јединица Прота Матеја Ненадовић: „Мемоариˮ (одломак)

Тип часа Oбрада

Циљ часа – Наставно тумачење мемоара као књижевно-научне врсте.


Ученик ће на крају часа бити у стању да:
– повеже књижевна дела са историјским или другим
одговарајућим контекстом;
– издвоји основне одлике књижевног рода и врсте у
конкретном тексту;
– чита са разумевањем књижевно-научне текстове,
Очекивани исходи на
примењујући различите стратегије читања;
крају часа
– тумачи значења, језичке, естетске и структурне особине
уметничких текстова, користећи књижевне термине и
појмове;
– препозна националне вредности и негује
културноисторијску баштину, поштујући особености
сопственог народа и других народа.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна

Наставна средства Читанка, дигитална читанка, школске свеске

Облици рада Фронтални, индивидуални


Међупредметне
Компетенција за учење, комуникација
компетенције
Међупредметно
Историја
повезивање
Мемоари, Прота Матеја Ненадовић, Сеча кнезова, Први
Кључни појмови
српски устанак

46
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника Планиране активности
ученика
Уводни део часа (5 минута)
Емоционална припрема
Како је на претходном часу довршено наставно тумачење
епске народне песме „Почетак буне против дахијаˮ, – Прати излагања
наставник ће усмерити ученике на обнављање кључних наставника;
чињеница о Сечи кнезова у јануару 1804. године, као и на – одговара на
Вишњићев приказ погубљења Алексе Ненадовића и Илије постављена и
Бирчанина у Ваљеву на мосту на Колубари. поставља додатна
питања.
Најава наставне јединице
Наставник ће истаћи да се темом Сече кнезова бавио и
син Алексе Ненадовића, Прота Матеја Ненадовић,

47
председник Правитељствујушчег совјета српског
(Карађорђеве устаничке владе) у својим „Мемоаримаˮ.
Назив наставне јединице се записује на табли.
Главни део часа (30 минута)
Наставник чита репрезентативни одломак (Цветник, стр. – Слуша
74 ̶ 75), после чега се тумаче непознате и мање познате интерпретативно
речи. Следи анализа текста, заснована на подстицајним читање текста;
питањима из сегмента Трагом речи (Цветник, стр. 76). – тумачи непознате и
мање познате речи у
Треба запазити да је Фочић Мемед-ага на превару ухватио тексту;
Илију Бирчанина и Алексу Ненадовића, а да је потом – прати излагања
желео да узме откуп од породица, али не и да ослободи наставника;
заробљенике. Иако су породица и пријатељи спремни да – одговара на
дају откуп, Алекса Ненадовић их из тамнице упозорава да постављена и
то не чине јер је реч о превари. На дан погубљења Прота поставља додатна
Матеја одлази у Ваљево, али бива упозорен да напусти питања;
град јер се и њему спрема замка, да би врло брзо дознао – издваја значајне
ток погубљења. Разлог погубљењу је сарадња кнезова са појединости из
аустријским официром Митезером из Земуна, преко кога прочитаног текста;
су куповали оружје за будући устанак. Важно је уочити – коментарише садржај
сличности и разлике Вишњићеве и Ненадовићеве слике прочитаног текста;
овог догађаја и размислити који би био аутентичнији. – пореди прочитане
Вишњић је могао посредно, у измењеном облику чути за текстове са истом
погубљење, а Прота Матеја је ипак сведок догађаја и син тематиком;
једног од погубљених кнезова. – записује кључне
појмове у школској
Ненадовић није представио молбу Бирчанин Илије свесци.
Фочићу да му спасе главу у замену за благо, јер је већ
речено да су заробљеници схватили да им откуп неће
спасити живот. Такође, аутор није желео да умањи
историјску вредност Илије Бирчанина чином који би био
одраз кукавичлука и одсуства личног и националног
достојанства. Ученицима треба објаснити да је јавно
погубљење било смишљено да се застраши народ, али да
је оно било и јавни позив кнеза Алексе на организовани
отпор. Чин сахране са крађом одсечене Алексине главе
указује на то да народ и породица желе достојанствено да
сахране убијеног кнеза и покажу Фочићу отпор.

Наслов текста упућује и на његов жанр. Мемоари су


књижевно-научна врста у којој је аутор сведок значајних
историјских збивања и представља их кроз своја сећања,
бивајући активни или пасивни учесник историјских
догађаја или преносећи шта је о њима чуо од учесника и
других сведока. Приповедање у првом лицу управо
указује на сећање аутора, односно његово присећање на
важне догађаје из прошлости.

Запис на табли
Кључне тезе о тексту наставник записује на табли.

48
Завршни део часа (10 минута)
Наставник упућује ученике на прегледну табелу – Прати излагања и
(Цветник, стр. 77), у којој су представљене поетичке и упутства наставника;
жанровске особености књижевно-научних врста. одговара на
постављена и
Наставник задаје домаћи задатак на једну од понуђених поставља додатна
тема: питања;
1. Са Филипом Вишњићем по устаничкој Србији – прати упутства за
2. Слика буне у народној песми Почетак буне израду домаћег
против дахија и у Мемоарима Проте Матеје задатка.
Ненадовића
3. „Не треба се у срећи гордити, ни у несрећи
очајавати” (Прота Матеја Ненадовић)

Радови треба да покажу познавање обрађених књижевних


дела са темом Првог српског устанка; очекује се да буду
обликовани у форми есеја. Радове треба написати на
папиру или послати наставнику у електронској форми на
неку од платформи за учење. Наставник ће прочитати,
вредновати и оценити радове оценом у педагошку свеску.

Упутити ученике на галерију слика у дигиталној


читанци, у којој су представљена дела наших познатих
сликара (Земља тврда, а небо високо, стр. 14).

За проверу знања могу се користити интерактивни


задаци у дигиталној читанци (стр. 14 и 15).

Изглед табле
Прота Матеја Ненадовић: „Мемоариˮ

Време радње: Сеча кнезова (јануар 1804. године)


Место радње: Бранковина и Ваљево
Тема одломка: хапшење и погубљење Алексе Ненадовића и Илије Бирчанина

Тематске целине:
1. Скупљање откупа за заробљене кнезове;
2. Погубљење кнезова;
3. Сахрана Алексе Ненадовића.
4.
Мемоари ̶ књижевно-научна врста у којој је аутор сведок и учесник знаменитих
историјских догађаја

̶ Приповедање у првом лицу (сећање аутора)

Начини провере  тачно решени задаци на наставном листићу;

49
 посматрање ученичког учешћа, закључивања и
остварености исхода:
одговарања на постављена питања.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 32

50
Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред
Наставник Датум одржавања
Наставна Књижевност
тема/област
Домаћа лектира: Избор народних епских песама новијих
Наставна јединица времена (о ослобођењу Србије): „Бој на Мишару”, „Бој
на Чокешини”. Класификација народне епске поезије.
Тип часа Oбрада

Циљ часа – Наставно тумачење епске народне поезије.


На крају часа ученик ће бити у стању да:
– повеже књижевна дела са историјским или другим
одговарајућим контекстом;
– издвоји основне одлике књижевног рода и врсте у
конкретном тексту;
– чита са разумевањем књижевно-научне текстове,
Очекивани исходи на
примењујући различите стратегије читања;
крају часа
– тумачи значења, језичке, естетске и структурне особине
уметничких текстова, користећи књижевне термине и
појмове;
– препозна националне вредности и негује
културноисторијску баштину, поштујући особености
сопственог народа и других народа.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна
Читанка, дигитална читанка школске свеске, дневници
Наставна средства
прочитаних књига, наставни листић
Облици рада Фронтални, индивидуални
Међупредметне Компетенција за учење, комуникација, естетичка
компетенције компетенција
Међупредметно
Историја
повезивање
Епске народне песме за ослобођење Србије, „Бој на
Кључни појмови
Мишаруˮ, „Бој на Чокешиниˮ

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

51
ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника Планиране активности
ученика
Уводни део часа (5 минута)
Емоционална припрема
Наставник подсећа ученике да су за текући час имали – Прати излагања
задатак да прочитају народне епске песме „Бој на наставника;
Мишаруˮ и „Бој на Чокешиниˮ и да у дневницима – показује забелешке у
прочитаних књига одговоре на питања из сегмента Дневнику
Трагом речи (Цветник, стр. 60 и стр. 63). Наставник прочитаних књига;
проверава да ли су сви ученици одговорили на задата – одговара на
питања, а потом их укратко подсећа на кључне мотиве постављена и
песме „Почетак буне против дахијаˮ. Потребно је и да се поставља додатна
ученици присете историјских података о бојевима на питања.
Чокешини и Мишару, о којима су учили у седмом разреду
на часовима Историје. Од помоћи наставнику и

52
ученицима могу бити кратке локализације за песме „Бој
на Чокешиниˮ и „Бој на Мишаруˮ (Цветник, стр. 58 и стр.
62).

Наставник може на паметној табли показати


Чокешину и Мишар на карти Србије (дигитална читанка,
Земља тврда, а небо високо, стр. 6 и стр. 8)

Најава наставне јединице


На часу ће се обрадити кључни мотиви епских песама за
ослобођење Србије кроз анализу наведених песама, а
потом и обновити подела епске народне поезије.
Главни део часа (30 минута)
Наставник усмерава ученике да на основу бележака у – Прати излагања
дневнику читања запазе кључне мотиве, сличности и наставника, одговара
разлике песама „Бој на Чокешиниˮ и „Бој на Мишаруˮ. на постављена
У обе песме заједнички је устаљени (стереотипни) питања и поставља
почетак ̶ разговор супруге актера боја са враним (црним) додатна питања;
гаврановима, весницима смрти, али је у „Боју на – чита записе из
Чокешиниˮ реч о жени устаника Крсмана, а у „Боју на Дневника
Мишаруˮ, жени Кулин капетана, жељној плена и освете прочитаних књига
над српским устаницима, те је и однос епског певача – издваја значајне
Филипа Вишњића дијаметрално супротан према ове две појединости из
жене. прочитаног текста;
– коментарише садржај
„Бој на Чокешиниˮ тематизује и проблем сукоба и прочитаног текста;
неслоге устаничких вођа, који је видљив и у „Житију – прати методичку
Ајдук Вељка Петровићаˮ у односу Вељка и војводе апаратуру у
Младена. Ђорђе Ћурчија није спреман да остане у боју јер уџбенику;
му Јаков Ваљевац (Јаков Ненадовић) не шаље довољно – записује кључне
трупа за одбрану. Јаков га назива пржибабом и појмове у школској
подсмешљиво се односи према његовој хајдучкој свесци.
прошлости („Ни стари ти четовали нису,/ Већ чували
краве по Сријемуˮ), а спреман је да са расположивим
трупама дочека непријатеља. Видевши да је устаника
мало спрам броја непријатељских војника, Ћурчија се
повлачи из боја јер не жели улудо да гине. Ова његова
одлука може се упоредити са повлачењем Вука
Бранковића из Косовског боја и са аспекта данашњег
ратовања била би разуман стратешки потез, али у свету
епске поезије очекује се борба до последњег човека, а
овакав потез сматра се издајом. Ток боја везан је за борбу
крај манастира Чокешине, у коме је претходно игуман
Аџи Константин причестио војску, што се може
упоредити са причешћивањем Лазареве војске уочи
Косовског боја. Устаници не желе да се бране унутар
зидина манастира иако их је свега три стотине; они желе
да се боре на отвореном пољу, прса у прса, што Вишњић
наглашава као пример срчаности и храбрости. Током боја

53
браћа Недићи показују особито јунаштво, али и гину,
повлачећи се према Липовичком потоку. Ток битке по
устанике је трагичан, а Јаков успева да утекне
непријатељу, у узалудној нади да ће добити помоћ у
трупама, али нажалост, битка је била изгубљена. Народни
певач указује на спомен-костурницу у порти манастира
Чокешина, која обележава страдање Срба у овом боју, а
наставник ће показати слике манастира, костурнице и
споменика браћи Недић у Осечини, како би ученицима
приближио свет приказане предметности у овој епској
песми.

На стр. 2 у дигиталној читанци налази се линк који


ученике води до веб-сајта www.manastircokesina.org.rs.

Такође, истаћи ће се и мотив клетве коју Јаков упућује


Ћурчији. Познато је да се Ђорђе Ћурчија сукобљавао и са
Јаковом Ненадовићем, Карађорђем, Луком Лазаревићем и
Николом Грбовићем, више пута показавши осионост и
непослушност, што је довело до Карађорђеве одлуке да се
он уклони. Ћурчија је у лето 1804. изненада нападнут у
Новом Селу, где је и погинуо пружајући отпор људима
Јакова Ненадовића. Наставник може додати да се бој на
Чокешини назива још и српским Термопилима, јер је у
обе битке учествовало по 300 бораца против много
надмоћнијег непријатеља. У Термопилском кланцу
спартански војсковођа Леонида борио се са 300 својих
ратника против Персијанаца, а код Чокешине Јаков
Ненадовић са 300 устаника против, како каже Филип
Вишњић, 7000 Турака. Историјски извори потврђују да је
број Турака у овом боју био мањи, али да су били
вишеструко бројнији од Срба. Треба напоменути да нико
није преживео битку у Термопилима, док је Јаков
Ненадовић успео да преживи битку тражећи помоћ и да је
учествовао и у каснијим бојевима. Јаков Ненадовић је
брат Алексе Ненадовића и стриц Проте Матеје
Ненадовића и помиње се и у „Почетку буне против
дахијаˮ и у „Мемоаримаˮ.

Интерпретација песме „Бој на Мишаруˮ може се по


извесним сродностима довести и у везу са песмом „Смрт
Мајке Југовићаˮ, али је позиција супруге погинулог
актера битке вредносно различита; Мајка Југовића је
племенита жена која губи мужа и девет синова у одсудној
борби за одбрану државе, а супруга Кулин капетана је
жена освајача и она сматра да треба сурово казнити Србе
што су се дрзнули да дигну устанак. У њеним хтењима да
јој Кулин капетан донесе блага, крава и робља види се
грамзивост, а у жељи да се брутално казне устаничке вође

54
присутан је садизам. Стога њена смрт не изазива трагични
ефекат, као ни смрт Кулин капетана, а клетва упућена
устаничким вођама типична је за позицију непријатеља.

Мото песме, који би се истовремено могао и схватити као


мото тематског циклуса за ослобођење Србије, налази се у
стиховима: „’рани сина, пак шаљи на војску/ Србија се
умирит не може.ˮ На тај начин Филип Вишњић исказује
да је сила српских устаника незаустављива и једном
покренут процес за стицање слободе више се не може
спречити. Уколико се погледа кратак временски распон
између слома Првог српског устанка (1813) и почетка
Другог српског устанка (1815) који је подигао Милош
Обреновић, види се певачева далекосежна процена
значајних историјских околности о којима пева.

Завршни део часа (10 минута)


Наставник упућује ученике на класификацију епске – Прати излагања и
народне поезије у Читанци Цветник на страни 86. Битно упутства наставника;
је запазити које тематске кругове Вук Стефановић – одговара на
Караџић смешта у јуначке песме најстаријих времена постављена и
(преткосовски тематски круг, косовски тематски круг, поставља додатна
тематски круг о Марку Краљевићу, покосовски тематски питања;
круг), средњих времена (тематски круг о хајдуцима, – користи методичку
тематски круг о ускоцима) и новијих времена (тематски апаратуру у
крук песама о Првом и Другом српском устанку, песме за уџбенику;
ослобођење Црне Горе од Турака). Наставник даје – лепи наставни листић
ученицима наставни листић са табелом у којој су у школску свеску.
обрађени тематски кругови и обрађене песме и који треба
да се нађе у школским свескама ученика као подсетник.

Уколико време допусти, неко од ученика могао би у виду


говорне вежбе упоредити приказ јунака Првог српског
устанка из пера Вука Стефановића Караџића и Проте
Матеје Ненадовића. Уколико то није могуће реализовати
због временског ограничења, ова се тема може дати као
домаћи задатак или бити једна од тема на наредном
писменом задатку.

Ученици се могу упутити на интерактивне задатке у


дигиталној читанци (Земља тврда, а небо високо, стр. 6 и
9).

Упутити ученике на звучни запис песме „Бој на


Мишаруˮ у дигиталној читанци (стр. 12).

Изглед табле

55
Епске народне песме за ослобођење Србије
„Бој на Чокешиниˮ
̶ мотив сукоба устаничких вођа Јакова Ненадовића и Ђорђа Ћурчије;
„Бој на Мишаруˮ ̶ изневерена очекивања Куулинове каде да ће њен муж покорити
српске устанике
̶ врани гавранови ̶ доносиоци лоших вести у народној поезији

Мото тематског круга:


„’рани сина, пак шаљи на војску
Србија се умирит не може.ˮ

 тачно решени задаци на наставном листићу;


Начини провере
 посматрање ученичког учешћа, закључивања и
остварености исхода:
одговарања на постављена питања.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?

ПРИЛОГ 1

56
Манастир Чокешина са костурницом српских устаника

Споменик браћи Недић у Осечини

ПРИЛОГ 2

57
КЛАСИФИКАЦИЈА НАРОДНЕ ЕПСКЕ ПОЕЗИЈЕ

Вукова подела јуначке Обрађени тематски Обрађене песме


епике кругови епске поезије
(историјске песме)
„Пјесме јуначке Преткосовски тематски „Женидба Душановаˮ,
најстаријеˮ круг „Зидање Скадраˮ,
„Урош и Мрњавчевићиˮ,
Косовски тематски круг „Комади из различних
косовскијех пјесамаˮ,
„Цар Лазар и царица
Милицаˮ,
„Смрт Мајке Југовићаˮ.
„Косовка Девојкаˮ
Покосовски тематски круг „Диоба Јакшићаˮ,
„Смрт војводе Пријездеˮ
Тематски круг песама о „Орање Марка
Краљевићу Марку Краљевићаˮ,
„Марко Краљевић и Муса
Кесеџијаˮ,
„Марко Краљевић укида
свадбаринуˮ,
„Марко Краљевић и вилаˮ
„Пјесме јуначке средњих Тематски круг о хајдуцима „Мали Радојицаˮ
временаˮ „Стари Вујадинˮ
„Старина Новак и кнез
Богосавˮ
Тематски круг о ускоцима „Ропство Јанковић
Стојанаˮ
„Иво Сенковић и ага од
Рибникаˮ
„Пјесме јуначке новијих Тематски круг песама за „Почетак буне против
времена о војевању за ослобођење Србије дахијаˮ
слободуˮ „Бој на Чокешиниˮ
„Бој на Мишаруˮ

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 33

58
Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред
Наставник Датум одржавања
Наставна Књижевност
тема/област
Наставна јединица Милош Црњански: Сеобе (одломак)

Тип часа Oбрада

Циљ часа – Наставно тумачење одломка из романа.


Ученик ће на крају часа бити у стању да:
– повеже књижевна дела са историјским или другим
одговарајућим контекстом;
– издвоји основне одлике књижевног рода и врсте у
конкретном тексту;
– чита са разумевањем књижевно-научне текстове,
Очекивани исходи на
примењујући различите стратегије читања;
крају часа
– тумачи значења, језичке, естетске и структурне особине
уметничких текстова, користећи књижевне термине и
појмове;
– препозна националне вредности и негује
културноисторијску баштину, поштујући особености
сопственог народа и других народа.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна
Читанка, дигитална читанка, школске свеске, наставни
Наставна средства
листић
Облици рада Фронтални, индивидуални
Међупредметне Kомуникативна компетенција, компетенција за учење,
компетенције естетичка компетенција
Међупредметно
Историја, Географија
повезивање
Милош Црњански, Сеобе, Славонско-подунавски пук, Вук
Кључни појмови
Исакович, колективни лик

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

59
ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника Планиране активности
ученика
Уводни део часа (5 минута)
Емоционална припрема
Наставник уводи ученике у свет уметничког дела
подсећањем на положај српских милитара (војника) у
служби аустријске царице Марије Терезије. Треба
истаћи да су српски милитари добили извесне
привилегије (градња школа, ослобађање од плаћања
пореза на простору Војне крајине, али да су најчешће
били војно ангажовани на западноевропским ратиштима
(Француска, Пруска), а не у борби против Турака, како
су се надали.

Најава наставне јединице


Наставник истиче да ће се на овом часу обрађивати
историјски роман Сеобе Милоша Црњанског путем
одломака из пете и девете главе. Затим ће усмерити
ученике на локализацију репрезентативног одломка
(Цветник, стр. 114) и напоменути да је аутор и сам као
Србин рођен у Аустроугарској у младости био на
фронту у Галицији, одакле носи трагична ратна сећања.

Главни део часа (30 минута)


Наставник изражајно и интерпретативно чита текст, а – Прати излагања
током читања потребно је протумачити непознате и наставника;
мање познате речи. Присуство рускословенских речи – одговара на
(полк, војна, Исакович) биће објашњено тиме да је постављена и
половином 18. века, када се одвија радња романа, поставља додатна
књижевни језик Срба био рускословенски. Потом следи питања;
тумачење текста из сегмента Трагом речи (Цветник, стр. – издваја значајне
144). појединости из
прочитаног текста;

60
Одломак из пете главе тематизује одлазак Славонско- – коментарише садржај
подунавског полка у рат за туђе интересе. Пук је праћен прочитаног текста;
осећањем безвољности, умора, губитка сећања на дом и – прати методичку
породицу и свешћу да одлазе у непознате пределе. Иако апаратуру у уџбенику;
су Срби познати као храбар народ, ови војници свесни – прати садржај
су да иду незнано куда и да ће гинути за туђе интересе, а наставног листа;
да се све више раскида њихова веза с кућним огњиштем. – записује кључне
Сусрећу се са непознатим пределима и људима, а појмове у школској
опкољени су маглом која симболише раскидање сећања свесци.
на дом и породицу. Може се рећи да сви чланови пука
деле иста осећања и стања те се Славонско-подунавски
пук сматра за колективни лик (група људи која дела,
понаша се или осећа као један).

Затим би требало указати и на официрске особине Вука


Исаковича. Реч је о предводнику који строгим методама
спрема војску за рат, али ужива углед међу војском. Он
осећа одговорност да добро спреми своје трупе, али и
сам је свестан да носи тескобу у души. Стога он не може
да спречи меланхолију и болест својих војника јер се
магла дугог и бесмисленог ратовања увукла и у његову
душу.

Наставник ће ученицима на наставном листу дати кратке


биографске податке које историјски извори бележе о
Вуку Исаковичу, како би га ученици боље упознали
(Прилог).

Одломак из девете главе Исаковича представља као


разочараног официра који се из рата враћа сломљен.
Наставник ће додати да, упркос ратној победи, Исакович
није добио унапређење у чин потпуковника јер није
пристао да се покатоличи. Симболика бескрајног плавог
круга и звезде повезује се са његовим губљењем
поверења да ће у царевини Марије Терзије Срби наћи
смирај, те да треба отићи у Русију, православну земљу у
којој ће наћи слободу. Ваља напоменути да то Вуку
Исаковичу није пошло за руком, а да је у Другој књизи
Сеоба Црњански представио његовог нећака Павла
Исаковича који тражи отпуст из аустријске војне службе
и одлази у Русију, где се његове илузије распршују у
судару са стварношћу. Плаво је боја смираја, дубине,
меланхолије и туге, а звезда симбол жеља и идеала, што
ће ученике подсетити на мотиве песме „Плава звездаˮ
Мирослава Антића, али овде туга Вука Исаковича има
једну резигнирану димензију, а идеал о Русији леп је и
племенит, али за њега ипак недостижан. Његова супруга
Дафина била је мртва, од деце се отуђио, те се вратио у
празан и хладан дом, препуштен сам себи.
Поред симбола, текст обилује и поређењима и

61
епитетима који дочаравају прецизније слику безнађа и
очаја. Од ученика се очекује да подвуку неколико
поређења и епитета и објасне њихову стилску вредност
у дочаравању Славонско-подунавског пука.

Запис на табли
Наставник исписује кључне тезе о обрађеном делу.
Завршни део часа (10 минута)
Наставник ће ученике подстаћи да размишљају о Прати излагања и
идејним слојевима текста, с акцентом на бесмисленост упутства наставника;
ратовања, узалудне жртве и изневерена очекивања ̶ одговара на
Исаковича и његове војске. Најавиће им да ће у трећем постављена и поставља
разреду средње школе читати Сеобе у целости, а може додатна питања.
им препоручити и филмску екранизацију романа коју је
1987. године режирао Александар Саша Петровић
(доступно на: https://www.youtube.com/watch?
v=UsZusu_3G).

Наставник може упутити ученике на интерактивне


задатак у дигиталној читанци (Усправна земља I део,
стр. 13, 14 и 15)

У дигиталној читанци налази се и подсетник на


историјске чињенице у вези са Великом сеобом Срба
(стр. 13).

Изглед табле

Милош Црњански: Сеобе


Књижевни род: епика
Књижевна врста: историјски роман
Време радње: 1744 ̶ 1745.
Тема: бесмисленост ратовања српских милитара за интересе Марије Терезије
Славонско-подунавски полк ̶ колективни лик

̶ мотиви безнађа, потиштености војника и раскидања веза са домом и породицом


̶ Вук Исакович ̶ храбар и вешт војсковођа, из рата се враћа разочаран

Симболи:
̶ бескрајни плави круг ̶ туга, дубина и затворен животни пут
̶ звезда ̶ нада о одласку у Русију

Начини провере  тачно решени задаци на наставном листићу;


остварености исхода:  процена писаног изражавања ученика на писменим
задацима са темом из градива;
 посматрање ученичког учешћа, закључивања и

62
одговарања на постављена питања.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?

ПРИЛОГ

Историјски лик Вука Исаковича

Вук Исакович је био српски официр у служби Марије Терезије. Рођен је у месту Црна
Бара у Србији, које је тада било под аустријском управом. Службовао је као
граничарски капетан у родној Црној Бари. Године 1738. са чином оберкапетана
учествовао је, на страни Аустријанаца, у рату са Турцима. Заједно са својим братом
Трифуном командовао је хајдуцима који су похарали Лешницу. После ратног пораза
Аустрије, прелази Саву и улази у редове аустријске војске – Варадинску граничну
регименту. После тог рата он је мајор у Срему, потпуковник и (јубиларни) пуковник
петроварадинске пуковније. Године 1742. био је ктитор за четвороспратни звоник
квадратног пресека манастира Шишатовац. Такође, о његовом трошку је у Бечу
изграђен и дарован манастиру бакрорез са ликом Стевана Штиљановића. Умро је у
Сремској Митровици 1759. у својој 65. години, а сахрањен у манастиру Шишатовац, у
унутрашњости манастирске цркве, која је у то време била нека врста маузолеја
угледних Срба.

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 34


Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред
Наставник Датум одржавања

63
Наставна Књижевност
тема/област
Обрада одломка „Бадњи вечеˮ из Горског вијенца Петра
Наставна јединица
II Петровића Његоша
Тип часа Oбрада
– Наставно тумачење тематско-мотивских аспеката
Циљ часа
репрезентативног одломка из драмског спева.
Ученик ће на крају часа бити у стању да:
– повеже књижевна дела са историјским или другим
одговарајућим контекстом;
– издвоји основне одлике књижевног рода и врсте у
конкретном тексту;
– чита са разумевањем књижевноуметничке текстове
Очекивани исходи на
примењујући различите стратегије читања;
крају часа
– тумачи значења, језичке, естетске и структурне особине
уметничких текстова, користећи књижевне термине и
појмове;
– препозна националне вредности и негује
културноисторијску баштину, поштујући особености
сопственог народа и других народа.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна
Читанка, дигитална читанка, школске свеске, ПП
Наставна средства
презентација
Облици рада Фронтални, индивидуални
Међупредметне Компетенција за учење, комуникација, естетичка
компетенције компетенција, дигитална компетенција
Међупредметно
Историја, Верска настава
повезивање
„Бадњи вечеˮ, Горски вијенац, Петар II Петровић Његош,
Кључни појмови
драмски спев, игуман Стефан, афоризам , колективни лик

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

ТОК ЧАСА

Планиране активности наставника Планиране активности


ученика
Уводни део часа (10 минута)

64
Емоционална припрема – Прати излагања
Користећи се ПП презентацијом, наставник упознаје наставника;
ученике са животом и радом Петра II Петровића – показује забелешке у
Његоша. Важно је обновити и чињенице везане за Дневнику прочитаних
његову сарадњу са Вуком Стефановићем Караџићем, књига;
што је ученицима познато са часова историје српског – одговара на постављена и
језика (објављивање „Горског вијенцаˮ 1847. године поставља додатна
на народном језику као део победе Вукових идеја). питања.

Најава наставне јединице


Наставник истиче да је Његошево најпознатије дело
драмски спев „Горски вијенац”, који тематизује
дилему владике Данила како да очува самосталност
Црне Горе од Турака без сукоба са потурицама,
пореклом Црногорцима, који су примили ислам.
Владика Данило је духовни и политички поглавар
Црне Горе, мале али поносите земље, те осећа велику
одговорност да га историја не запамти као вођу који
је довео свој народ у пропаст. Истовремено, он је и
свештено лице са духовном одговорношћу. Више
пута владика одлаже почетак истраге потурица, али
чести инциденти наводе га да уочи Божића, зарад
физичког опстанка свог народа, подржи оружани
отпор. У дилемама га саветима, смиреношћу и
мудрошћу подржава игуман Стефан, седи монах који
иза себе има велико животно искуство.

Главни део часа (30 минута)


Како је одломак писан у дијалогу, он се може дати – Прати излагања
групи ученика да га код куће припреме за изражајно наставника;
читање и могућу драматизацију, уколико то услови – одговара на постављена и
рада дозвољавају. поставља додатна
питања;
– издваја значајне
Такође, наставник може пустити звучни запис из појединости из
дигиталне читанке (Земља тврда, а небо високо, стр. прочитаног текста;
16). Ученицима се указује на то да је захваљујући – коментарише садржај
глумачкој интерпретацији и звучним ефектима овде прочитаног текста;
до изражаја дошао елеменат драмског у Његошевом – прати методичку
спеву. апаратуру у уџбенику;
– записује кључне појмове
Поред тога, може се користити и аудио-књига Горски у школској свесци.
вијенац, у извођењу драмског уметника Данилоа
Лазовића (доступно на:
https://www.youtube.com/watch?v=L3qBNB2guW8).

Потом се могу протумачити непознате и мање


познате речи које се налазе на маргинама текста.

65
Ученике треба усмерити на опис божићних обичаја у
тексту и ведрину која се очитује у говору игумана
Стефана.

Галерија слика у дигиталној читанци посвећена


је божићним обичајима (стр. 17).

Такође, од ученика се тражи да обележе стихове


којима владика Данило портретише игумана Стефана
(сребрна коса и брада до појаса, глатко и весело
лице), те се његов лик мудрог, преданог и искусног
духовника доживљава као дар од Бога.
Важно је уочити да владика Данило уважава мудрост
и искуство старог духовника, те му указује
поштовање и дивљење. У запитаној души владике
који се колеба, присуство игумана Стефана бива
лековито и он прима од њега савете који су му у
тешким историјским моментима неопходни.
Како је дело подељено по улогама, одређује се
жанровски као драмски спев, те је потребно објаснити
сличности и разлике између епа и драмског спева
ишчитавањем Појмовника (Цветник, стр. 83).
Посебно је значајно запазити елементе драмског и
епског у драмском спеву. Ученике треба навести да
од драмских елемената уоче поделу на улоге,
употребу дидаскалија, дијалог владике Данила и
игумана Стефана и монолог игумана Стефана на крају
одломка. Од епских елемената се истиче истрага
потурица као епска тема, Горски вијенац није
подељен на чинове, могу се поменути неке значајне
епизоде у спеву (сан Вука Мандушића, Драшко у
Млецима, баба-вештица, тужбалица сестре
Батрићеве), као и то да се неки догађаји приказују
посредно (извештаји о сукобима с потурицама, бег
Руже Касанове са човеком исламске вероисповести,
приказ боја у коме је Вук Мандушић остао без свог
омиљеног џефердара (пушке). Како су се обрадом
Сеоба ученици упознали са књижевнотеоријским
појмом колективног лика, требало би нагласити да
народ у спеву представља коло које се оглашава пет
пута и даје своје виђење поступања владике и
кнезова.

Запис на табли
Наставник бележи кључне појмове о досадашњем
току анализе одломка „Бадњи вечеˮ.
Завршни део часа (5 минута)
Како ће се на следећем часу говорити о уметничкој – Прати излагања и
вредности афоризама и алузија, као и стилских упутства наставника;

66
средстава која се користе у делу, ученицима се даје – одговара на постављена и
домаћи задатак да у школску свеску препишу поставља додатна
неколико мисли игумана Стефана које су им се питања;
највише допале и да покушају да објасне њихово – прати упутства за израду
значење. домаћег задатка.

Наставник може упутити ученике на


интерактивне задатак у дигиталној читанци (Земља
тврда, а небо високо, стр. 18 и 19).

Изглед табле
Петар II Петровић Његош: Горски вијенац (одломак „Бадњи вечеˮ)

Књижевни род: епика


Књижевна врста: драмски спев
Тема одломка: прослава Бадње вечери 1701. године и животна мудрост игумана
Стефана
Владика Данило ̶ одговоран за судбину свог народа, тражи у игуману Стефану
духовни ослонац
Игуман Стефан ̶ мудар и искусан старац седих власи и благог лица; има велико
животно искуство

 тачно решени задаци на тестовима из Књижевности;


 процена успешности обраде тема из градива на
Начини провере
писменим задацима
остварености исхода:
 посматрање ученичког учешћа, закључивања и
одговарања на постављена питања.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?

67
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 35
Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред
Наставник Датум одржавања
Наставна Књижевност
тема/област
Обрада одломка „Бадњи вечеˮ из Горског вијенца Петра II
Наставна јединица
Петровића Његоша
Тип часа Вежбање
– Наставно тумачење идејних и стилских аспеката
Циљ часа
репрезентативног одломка из драмског спева.
Очекивани исходи на Ученик ће на крају часа бити у стању да:
крају часа – повеже књижевна дела са историјским или другим
одговарајућим контекстом;
– чита са разумевањем књижевноуметничке текстове
примењујући различите стратегије читања;
– тумачи значења, језичке, естетске и структурне особине
уметничких текстова, користећи књижевне термине и
појмове;
– препозна националне вредности и негује

68
културноисторијску баштину, поштујући особености
сопственог народа и других народа.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна

Наставна средства Читанка, дигитална читанка, школске свескe

Облици рада Фронтални, индивидуални


Међупредметне Компетенција за учење, комуникација, естетичка компетенција,
компетенције дигитална компетенција
Међупредметно
Историја, Верска настава
повезивање
„Бадњи вечеˮ, Горски вијенац, Петар II Петровић Његош,
Кључни појмови
драмски спев, игуман Стефан, афоризам , колективни лик

ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника Планиране активности
ученика
Уводни део часа (10 минута)

Емоционална припрема – Прати излагања


Наставник подсећа ученике да су за домаћи задатак имали наставника;
да издвоје мисли из одломка „Бадњи вечеˮ и да их – показује домаћи
протумаче. Затим евидентира у педагошкој свесци степен задатак у школској
урађености домаћег задатка. свесци;
– одговара на
Најава наставне јединице постављена и
Наставник истиче да ће тема часа бити везана за идејне поставља додатна
аспекте одломка „Бадњи вечеˮ, са освртом на духовну питања.
димензију лика игумана Стефана. Такође, биће истакнути
језичко-стилски аспекти прочитаног текста.

Главни део часа (30 минута)


Наставник подстиче ученике да читају домаће задатке, – Прати излагања
прати које су стихове ученици издвојили, како су их наставника;
протумачили и допуњава њихове одговоре. Очекује се да одговара на
ће се ученици посебно усмерити на монолог игумана постављена питања и
Стефана и његово богато животно искуство, које се поставља додатна
метафорички одређује као чаша отрова. питања;
– чита домаћи задатак;
Стихови „Прве капље из чаше отрови / најгрче су и – издваја значајне
најупорнијеˮ, упућене младом и неискусном владици појединости из
указују на то да су најтежи животни ломови у младости, прочитаног текста;
када човек још увек није довољно спреман да их поднесе – коментарише садржај
без већих душевних ломова, али да искуство и зрелост прочитаног текста;
доносе један стабилнији поглед на свет. Стихови „Св’јет – прати методичку
је овај тиран тиранину,/ а камоли души благородној!ˮ апаратуру у
указују на то да принцип зла и тираније влада светом, а да уџбенику;

69
најтеже погађа добре и осетљиве људе. Употребом – записује кључне
анафоре игуман Стефан ниже рат небеских и земаљских појмове у школској
сила, човека и других људи и човека самог са собом, свесци.
односно истиче принцип конфликта као водећи принцип
света. Он посебно издваја незадовољство у свету које
људе додатно чини несрећним („Нико срећан, а нико
довољан,/ нико миран, а нико спокојан), те срамотно и
недостојанствено понашање појединаца („све се човјек
брука са човјеком:/ гледа мајмун себе у зрцалоˮ). Тиме
игуман Стефан истиче да уколико појединац није
задовољан својим животом и нема лично и колективно
достојанство и у добру и у злу, не заслужује да се сматра
достојним етичког аспекта своје егзистенције. Чувена
максима патријарха Павла „Будимо људиˮ повезује се са
овим етичким ставом игумана Стефана и указује се на то
да су људскост, дигнитет, част и племенитост основа
људског постојања, а животни изазови временом науче
појединца мудрости и стоицизму, што је пут који владика
Данило тек треба да пређе.

Говор игумана Стефана дат је у алузијама, те се уводи


овај књижевнотеоријски појам (Цветник, стр. 81) и
наглашава недореченост (затамњеност) појединих стихова
које изговара игуман Стефан. Такође, присутни су и
бројни афоризми у Горском вијенцу, те је потребно да
наставник објасни значење овог појма. Афоризам
је књижевнотеоријски термин који се користи за
описивање опште истине исказане кратком реченицом, на
ефектан и упечатљив начин. Битне карактеристике
афоризама су језгровитост, мисаоност, духовитост и
актуелност. Представља један од најкраћих уметничких
жанрова и најчешће се везује за теме као што
су политика, друштво, етика и филозофија.
Изражавајући се кроз афоризам, афористичар сваки пут
ствара минијатурно, али оригинално књижевно дело,
сажето на малом простору, често на неочекиван и
помало парадоксалан начин. Његова привидна
једноставност је само добро осмишљена маска иза које се
крију бројне асоцијације. У седмом разреду наставнику је
понуђено да обради афоризме Душка Радовића, па
ученицима овај појам може бити познат. Поред претходно
наведених стихова који говоре о тежини људског
бивствовања, постоје и они афоризми који одишу
ведрином („Љепше ствари нема на свијету/ него лице
пуно веселостиˮ, „А што ми се највише допада, што
свачему треба наздравитиˮ), које истичу и радост
божићних празника.
Треба поменути и да је Горски вијенац испеван претежно
у епском десетерцу, чиме владика Његош показује дубоку
наклоност према српској јуначкој десетерачкој поезији,

70
што се и види целовитим читањем дела у истицању
јунаштва Карађорђа и Милоша Обилића.

Запис на табли
Кључне појмове наставник бележи на табли.
Завршни део часа (5 минута)
Наставник обнавља кључне тематске, мотивске, – Прати излагања и
композиционе и стилске аспекте обрађеног одломка упутства наставника;
„Бадњи вечеˮ из Његошевог Горског вијенца и истиче да – одговара на
ће ученици дело читати у целости у другом разреду постављена и
средње школе. Тада ће се детаљније упознати и са поставља додатна
слојевитим ликом владике Данила, који је у много чему питања.
слика аутора дела, који је такође водио борбе са Турцима,
организовао допломатске мисије и био духовни поглавар
свог народа.

Изглед табле
Петар II Петровић Његош: „Горски вијенацˮ (одломак „Бадњи вечеˮ)

Монолог Игумана Стефана:


свет је саздан на сукобима и противуречностима
прво животно искуство је најтеже
не треба бити стално незадовољан, већ живети достојанствено
Стилска средства:
̶ алузије
̶ афоризми
̶ анафора
Стих: епски десетерац
 тачно решени задаци на тестовима из Књижевности;
 процена успешности обраде тема из градива на
Начини провере
писменим задацима
остварености исхода:
 посматрање ученичког учешћа, закључивања и
одговарања на постављена питања.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?

71
72

You might also like