Звук и

Звук је таласна промена притиска ваздуха. Када пљеснемо

шакам, ваздух који се налази између њих потискује се и
тако повећава притисак ваздуха у околини шака. Тај
притисак се помоћу треперења молекула ваздуха шири у
свим правцима брзином од 340 м/с. Када стигне до уха,
тј. бубне опне која је осетљива на промену притиска, она
га региструје као сигнал. Помоћу слушних костију, сигнал
се преко слушног нерва прености до мозга, који на основу искуства, сигнал препознаје као пљесак
шакама.
Да би се звук регистровао мора
ација и репродукција звука постојати сигнал који путује до нашег
уха. Oн је механичка промена
притиска ваздуха и такав сигнал се зове аналогни. Рачунар може да региструје само дигиталне
сигнале. Поступак претварања аналогног у дигитални сигнал јесте дигитализација и одвија се
у 3 корака:

1. Помоћу микрофона звук се претвара у аналогни електрични сигнал,

2. Помоћу звучне катице и њеног аналогно-дигиталног (AD) конвертора (претварача), тај
сигнал се претвара у дигитални,
3. Дигитални подаци се кодирају, по потреби сажимају и чувају на диску рачунара.

Звучна
Звук Микрофон Аналогни Дигитални
подаци картица подаци Диск

Дигитализација звука
 Репродукција звука

Репродукција звука је обрнут процес од дигитализације. Мера квалитета звучног записа назива се Bit
rate. То је број битова којим је описан звучни запис за време једне секунде. Јединица за мерење
Bit rate је KBit/s, што је више килобита у секунди то је звучни запис квалитетнији. Ево неколико
пирмера квалитета звучног записа:

 4 KBit/s – најмањи број битова у секунди потребних да се препозна говор,

 8 KBit/s – „телефонски“ квалтите,
 96 KBit/s – FM радио квалитет,
 128 KBit/s – типичан квалитет аудио записа,
 256 – 320 KBit/s – приближан квалитет аудио CD записа.