MESTO BANAKA U FINANIJSKOM SISTEMU

Finansijski sistem obuhvata sve finansijske organizacije, finansijske aktivnosti, ustanove

koje se bave finansijskim poslovanjem. Finansijske aktivnosti se odnose na:
- Monetarni sistem – Monetarni sistem se moze definisati kao skup institucionalnih i
organizacionih resenja u podgledu: novcanih instrumenata; novcanih odnosa medju
prirvrednim subjektima; mehanizama regulisanja novca; nacina usmeravanja privrednih
tokova; uloge trzisnog mehanizma u monetarnoj oblasti.
- Kreditni sistem – podrazumeva skup propisa, pravila, metoda i postupaka na osnovu
kojih se odobravaju krediti u jednoj drzavi.
- Bankarski sistem - se definise kao skup propisa i pravila koji, opredeljuju vrste
bankarskih organizacija, njihovo delokruga rada, nacine i postupke mobilizacije i
koncentracije “slobodnih” sredstava, nacine plasiranja sredstava (kredite), bankarske
instrumente, upravljanje i snosenje rizika u procesu poslovanja.
- Budžetski sistem
- Sistem novčane štednje i osiguranja
- Finansijska kontrola i finansijsko poslovanje preduzeća
Finansijske institucije se u funkciji predstavljanja drzavne, mesovite ili privatne finansijske
ustanove, agencije ili organizacije, cija se osnovna delatnost odnosi na: prikupljanje
depozita stanovnistva i drugih institucija i plasiranje prikupljenih sredstava u aktivu kao sto
su: krediti, hartije od vrednosti, depoziti banaka i drugi oblici plasmana koji donose prihod.
Osnovna podela se odnosi na: depozitne i nedepozitne institucije.
Depozitne finansijske institucije obuhvataju: komercijalne (depozitne)banke, asocijacije za
stednju i kredit, banke uzajamen stednje i sl. Za njih je karakteristicno da obavljaju svoje
poslove prihvatanjem depozita i njihovim usmeravanjem u plasmane, odnosno kreditne
aktivnosti. Nedepozitne finansijske institucije kao sto su: brokerske kuce, kompanije za
zivotno osiruranje, investicioni i penzioni fondovi isl., vrse finansiranje svoje investicione
aktivnosti direktno sa finansijskog trzista, putem prodaje hartija od vrednosti ili polisa
osiguranja stanovnistvu.
Centralne ili emisione banke su uglavnom drzavne institucije ili institucije koje se nalaza
pod dominantnom kontrolom drzave. One su ovlascene za emisiju novca, imaju monetarnu
vlast u drzavi i brinu za eksternu likvidnost doticne drzave. Aktivnosti su:
1) Emisija i opticaj novca i kredita
2) Interna i eksterna likvidnost i monetarna stabilnost države
3) Devizno-valutno poslovanje i medjunarodna plaćanja
4) Kontrola rada banaka u dotičnoj državi
5) Obavljanje specifičnih bankarskih poslova (štampanje novca)
6) Saradnja sa medjunarodnim finansijskim institucijama i centralnim bankama drugih
država
U razvijenim trzisnim privredama centralne banke koriste sest kljucnih intrumenata:
1) rediskontne kredite banaka, 2) operacija na otvorenom trzistu, 3) stopu obavezne rezerve,
4) specijalne depozite, 5) eskontnu kamatnu stopu, 6) direktivne mere – kvalitativne i
kvantitativne.
Poslovne banke imaju centralno mesto u okviru finansijskog sistema jedne drzave.
Savremene banke predstavljuju multiservisne finansijske institucije, koje pored osnovnih
funkcija nude i veoma razudjen asortiman finanisjkih proizvoda i usluga svojim klijentima.
Osnovne funkcije su:
1) formiranje adekvatnog finansijskog potencijala,
2) optimizaciju agregatne i strukturne alokacije kredita,
3) organizaciju novcanih sredstava,
4) obezbedjenje finansijskih usluga i saveta,
5) povezivanje domaceg sa medjunarodnim finansijskim sistemom.
Prema vezecem domacem Zakonu o bankama banka moze obavljati sledece poslove:
1) Depozitni poslovi
2) Kreditni poslovi
3) Devizno-valutni i menjački poslovi platnog prometa
4) Izdavanje platnih katica
5) Poslovi sa hartijama od vrednosti
6) Brokersko-dilerski poslovi
7) Garancijski poslovi
8) Kupovina, prodaja i naplata potraživanja
9) Poslovi zastupanja u osiguranju
10) Poslovi za koje je banka ovlašćena zakonom
FAKTORI PROMENA U BANKARSTVU I DRUGI POSLOVI.
Spoljni faktori koji uticu na poslovanje banaka odnose se na:
1) Globalizaciju – Globalizacija finansijskih i bankarskih trzista pozdrazumeva da postoji:
- visok stepen konkurentnosti medju bankama i nebankarskim finansijskim institucijama;
- finansijska inovacija; - konsolidacija, diversifikacija i restruktuiranje finansijskih
institucija i trzista; - monetani sistem drzave gde banke ne podlezu strogoj zakonskoj
regulativi;
- stvaranje nebankarskih finanisjkih institucija koje se bave bankarskim i drugim
finanisjkim poslovima; - dezintermedijacija u poslovanju pri cemu su banke primorane da
prihvate manje provizije, preuzimaju vise rizika, sire kolijente putem povecanja
netradicionalnih poslova itd.
Navedeni faktori su toliko promenili uslove poslovanja banaka sa su i same banke stvorile
strah: da ce porasti opsti rizik poslovanja; da ce izgubiti tradicionalnu ulogu kreditno
depozitnih institucija; da ce se razlika izmedju banaka i drugih finanisjskih institucija toliko
smanjiti ili nestati, te da ce dovesti u pitanje i sam opstanak banaka.
2) Deregulaciju – Deregulacija bankarskog poslovanja je suprotna principima na kojim
posluju banke. Regulative u bankarstvu su postojale i postoje, tako da su iste neizbezne za
ucesnike bankarskih transakcija. Regulativama se propisuju: maksimalne kamatne stope
koje je banka mogla da plati na depozite; minamalni odnos kapitala prema ukupnim
sredstvima; minimalna obavezna rezerva; stepen teritorijalnog sirenja banke; integracija
banke sa drugim institucijama; restrikcije lepeze usluga koju banka moze da ponudi.
3) Tehnologiju – Promena tehnologije u bankarskom poslovanju svakodnevno je prisutna.
Upotrebom moderne tehnologije banke danas mogu da menjaju bilans iz dan u dan, iz sata u
sat, da kupuju i prodaju delove aktive, da menjaju strukturu finansiranja pasive, isl.
Tehnoloski napredak je integrisao e-biznis, e-bankarstvo, internet bankarstvo i omogucio
bankama: povecanje ekonoimije obima i ekonomije obuhvata; laksu konsolidaciju,
povezivanje i konkurenciju; kreiranje novih finansijskih proizvoda i usluga; efikasniji i brzi
protok informacija; povezivanje nefinansijskog sektora sa finansijskim; smanjenje broja
zaposlenih i fiksnih troskova; trgovinu HOV itd.
4) Finansijske inovacije – su nastale i nastaju kao rezultat promena u regulativi,
instumentima, institucijama i taktima vodjenja bankarskog posla. One su katalizator
evolucije finansijkih usluga i rekonstrukcije finanijskih trzista. Najcesce se javljaju u obliku
novih HOV, novih usluga, organizacionih formi i kanala distribucije.
STRUKTURNE PROMENE U BANKARSTVU
U savremenom bankarstvu visoko razvijenih trzisnih privreda desile su se poslenjih godina
20veka znacjne promene na podrucju:
1) konsolidacije banaka i finansijskih institucija
2) udruzivanje banaka, nebankarskih i finansijskih institucija
3) konkurencije medju bankama, nebankarskim i finansijskim institucijama
Konsolidacija u savremenom bankarstvu osnosi se na integraciju i konsolidaciju resursa
banaka i finansijskih institucija u vece i malobrojnije institucije putem fuzija ( spajanja dve
ili vise banaka) ili pripajanja (kupovina manje banke od strane vece banke). Pokretacke
snage konsolidacija su: deregulacija geografskih i produktnih restrikcija; tehnoloski
napredak; globalna konkurencija; bolja finansijska pozicija i profitni finansijski uslovi;
rastuce cene akcija. Povecana konkurentnost u nacionalnim i svetskim okvirima u industriji
finansijksih usluga se smatra ako vazan faktor oblikovanja ove finansijske indrustrije.
Konsoolidacija i povezivanje banaka i ostalih finansijskih institucija omogucavaju vecu
troskovnu efikasnost, kreiranje veceg konkurenstkog inteziteta i nize cene finansijkih
usluga.
UPRAVLJANJE POSLOVNIM SISTEMOM BANKE
Upravljanje poslovnim sistemom banke zasniva se na tri kljucna medjusobno povezana
sistema:
1) Upravljacki sistem Upravljacki sistem banke obuhvata elemente i procese planiranja
poslovne aktivnosti banke, organizovanje i izvrsavanje poslova u banci i kontrolu
uspesnosti ostvarenih rezultata banke.
2) Operativni sistem Operativni sistem banke podrazumeva profesionalno, kvalitativno i
kvantitativno obavljanje delatnosti, odnosno poslova koji imaju za svrhu generisanje
prihoda i rashoda, sa ciljem da se ostvari dobit u banci.
3) Informacioni sistem Informacioni sistem cini integralni deo poslovnog sistema banke i
ne predstavlja sam sebi svrhu, vec treba da zadovolji odredjene potrebe za inormacijama i
da pruzi podrsku upravljackkom i operativnom sistemu banke.
KARAKTERISTIKE ORGANIZACIONE STRUKTURE BANKE
Tri bitne karakteristi organizacione strukture banke su:
1) Specijalizacija – predstavlja stepen podeljenosti ili rasclanjenosti unutar razlicitih vrsta
poslova. Svaka eskenzivnija organizaciona podela, nosi struktura vise specijalizacija.
2) Centralizacija – predstavlja stepen konkcentracije donosenja odluka u okviru
“menadzment tima” banke. Ukoliko je izvrseno delegiranje zadataka u organizacionoj
strukturi banke, tada je manje cetralizovana, odnosno, vise decentralizovana doticna
struktura banke.
3) Formalizacija – predstavlja stepen obuhvatanja pravila, politike i procedura u opisima
poslova i zadataka banke. Svaka ekstenzivnija primena pravila i procedura u banci direktno
utice na formalizaciju organizacione strukture banke.
Organizaciona struktura banke omogucava “menadzment timu” banke da realizuje dva
vazna zadatka: 1) pojedinacno izvrsavanje zadataka preko specijalizacije (podele
bankarskih poslova na manje jedinice) u cilju postizanja efikasnosti performansi banke; 2)
koordinacija koja ukljucuje integraciju ciljeva specijalizovanih jedinica (odeljenja) u
pravcu postizanja strateskih ciljeva banke.
STRATEGIJA UPRAVLJANJA PERFORMANSAMA ORGANIZACIONE
STRUKTURE BANKE. (EFIKASNOST I EFEKTIVNOST)
Postoje dve veoma razlicite i veoma vazne dimenzije performansi organizacione stukture
banke:
1) organizaciona efikasnosti; 2) organizaciona efektivnosti;
Planiranje organizacionih performansi banke ciji je fokus na EFIKASNOST usmereno je
na:
- napore (bolje koriscenje resursa)
- da se stvari rade na pravi nacin,
- pogled prema unutra,
- da se stvari sutra rade bolje nego sto se rade danas.
Planiranje organizacionih performansi banke ciji je fokus na EFEKTIVNOSTI usmereno
je na:
- rezultate (ostvarenje ciljeva)
- da se rade prave stvari,
- pogled prema okruzenju,
- dobru vezu sa promenama svoje sredine (da ima jasnu strategiju).
Izmedju performansi efektivnosti i efikasnosti organizacione strukture banke, postoji
medjusobna povezanost i postoje cetiri kombinacije veza:
Prva kombinacija koja se odnosi na neefikasnu i neefktivnu vezu, pokazuje da je banka
neracionalna i rasipa svoje resure. Istovremeno, uocava se da nema jasnu strategiju, niti
dobru vezu svoje organizacione strukture sa svojim okruzenjem. Moze se reci da banka
“radi pogresne stvari” i pri tom isto ne radi ih dobro.
Druga kombinacija, koja se odnosi na neefikasnu i efektivnu vezu, pokazuje, da je moguce
da banka ima neefekasnu organizaciju, ali da je pri tome efektivna. To znaci, da banka ima
jasnu strategiju i dobru vezu da svojim okruzenjem, ona “radi prave stvari”, ali je pri tome
neefikasna i neracionalno trosi resure.
Treca kombinacija, koja se odnosi na efikasnu i neefektivnu vezu, pokazuje da se banka
sporo prilagodjava promenama u okruzenju i ne ostvaruje rezultate. Banka nije prilagodila
organizaciju promenama na finanisjkom trzistu i “radi pogresne stvari” ali vrlo efikasno.
Cetvra kombinacija, koja se odnosi na efikasnu i efektivnu vezu, pokazuje da banka
upravlja na nabolji nacin svojim resursima. Banka ima jasnu viziju i jasnu strategiju svog
poslovanja. Ona “radi prave stvari” i “na pravi nacin”.
PROCES I FAZE UPRAVLJANJA PROMENAMA UNUTAR BANKE
Upravljanje promenama predstavlja proces koji obuhvata pet faza:
1) Promene su nužne i potrebne
2) Prihvatanje i realizacija promena
3) Dijagnoza svih simptoma vezanih za otvorena pitanja poslovanja
4) Izbor rešenja
5) Procena rešenja –da bi se otklonio otpor promenama
Razlozi otpora prema promenama:
1) Sopstveni interes
2) Nedostatak poverenja
3) Različite procene
4) Mala tolerancija promena
Metode minimiziranja otpora prema promenama:
1) Edukacija i komuniciranje
2) Učešće i uključivanje zaposlenih
3) Oprema i podrška
4) Pregovaranje i saglasnost
5) Eksplicitne i implicitne korekcije
6) Manipulacija i kooperacija
KONCEPT BANKARSKIH RESURSA I AGREGATA
Bankarske resurse i agregate cine:
1) finansijski potencijal banke (zbir svih izvora sredstava)
2) finansijski plasmani banke (zbir svih kreditnih i drugih plasmana)
Bankarski agregati predstavljaju plasmane u okviru finansijskog potencijala, pri cemu
kreditni plasmani predstavljaju kljucne agregate svake banke. Kreditni potencijal
predstavlja “slobodna sredstva” koje banak moze da plasira kao kreditne plasmane ili ulaze
u HOV.
Za banku su vazni plasmani ulozeni u produktnu aktivu za razliku od neproduktivne aktive.
Produktna aktiva donosi banci kamatu odnosno prihod dok neproduktna aktiva ne donosi
banci ni kamatu ni prihod (rezerve i fiskna aktiva banke: zgrade, oprema, namestaj)
Produktna aktiva postaje neproduktivna kad nije moguce naplatiti kamatu ili glavnicu.
Bankarski resursi podrazumevaju izvore sredstava banke kao sto su: depoziti po vidjenju,
oroceni i stedni depoziti kao kljucni bankarski resursi. Nedepozitni bankarski resursi
predstavljaju dopunske resurse banke i oni su u obliku kreditnih izvora (dugorocni krediti),
trzisnih izvora (emisija i prodaja HOV) i akcionarskog kapitala banke. Banka moze
obezbedjivati i dodatne izvore sredstava kao sto su: krediti kod centralne banke, inostrani
krediti, izdavanje dugorocnih HOV.
Rast bankarskih resursa je determinisan:
1) stopom rasta depozitnih izvora,
2) stopom rasta nedepozitnih izvora,
3) stopom bankarske transformacije sredstava i
4) stopom obnavljanja bankarskih resursa (infuzijom jednom plasiranih sredstava)
Najvazniji finansijki instrumenti ostvarivanja rasta finansijskih resursa u savremenom bank.
su:
1) depozitni certifikati
2) NOW racuni
3) aranzmani o rekupovini HOV
4) svip aranzmani
5) depozitni racuni novcanog trzista
6) zajednicki fondovi novcanog trzista
7) overdraft aranzmani
STRATEGIJSKO UPRAVLJANJE BILANSOM STANJA BANKE
Bilans stanja banke je pregled njenih finansijskih pozicija, sredstava u aktivi i obaveza u
pasivi,
kao i akcionarskog kapitala-posebnog oblika izvora sredstava
Neto bilans-samo kreditne i ostale funkcionalne plasmane u aktivi i izvore kojima se
pokrivaju navedeni plasmani u pasivi.
Nazjnacajniji Bilansni koeficijenti koji mogu sluziti kao kontrolni pokazatelji odnose se na:
1.stopa gotovine; 2.stopa likvidnosti; 3.stopa solventnosti; 4.stopa rezerve likvidnosti;
5.stopa kreditiranja; 6.stopa kapitala banke;
Ukupna pasiva ukazuje na kapacitet banke. Ukupna aktiva na propulzivnu snagu banke
Za upravljanje bilansnom strukturom od primarnog je znacaja:
1.Struktura aktive i struktura pasive
2.Pojedini segmenti, portfolio aktive
3.Pojedine pozicije odnosno grupe pozicija pasive
4.Pojedinih pozicija aktive u odnosu na pojedine pozicije pasive
Kapacitet banke za preuzimanje rizka (radi profita) limitiran je:
1. Kapitalom
2. Depozitom
3. Regulativom
4. Kreditnim rejtingom banke
STRATEGIJSKO UPRAVLJANJE BILANSOM USPEHA BANKE
Bilans uspeha se može posmatrati sa aspekta izvora prihoda i generisanja troškova banke.
Analiza ukupnog prihoda banke polazi od cinjenice, da se ukupni prihod formira i sastoji od
dve bazicne kategorije: 1) kamatnih prihoda, 2) nekamatnih prihoda. S druge strane upuni
rashod se formira od: 1) kamatni izdaci (rashodi), 2) nekamatni izdaci (rashodi).
Kamatni prihodi: 1.Kamate i provizije na kredite; 2. Kamate na prodata tudja sredstva; 3.
Kamate na hov; 4. Kamate na depozite u drugim bankama;
Nekamatni prihodi: 1.Akreditivi; 2. Potpisani (garantovani) komisioni; 3. Komisiona
prodaja hov investitorima; 4. Čuvanje vrednosnih stvari (depo poslovi); 5. Investiciono
upravljanje; 6. Upravljanje penzionim fondovima; 7. Poslovi korporativnog savetovanja; 8.
Spajanje i pripajanje banaka; 9. Upravljanje nepokretnostima; 10. Starateljstvo za obveznice
i založnice; 11. Oporuke, starateljstvo i izvršavanje; 12. Izdate garancije; 13. Standby
akreditivi;14. Prihvatanje komisiona;
15. Izdavanje performansnih obveznica;
Kamatni rashodi:1.Kamate na depozite; 2.Kamate na kupljena tudja sredstva; 3. Kamate
na subordinirane založnice;
Nekamatni rashodi:1.Plate zaposlenih; 2. Penzije i druge beneficije zaposlenih; 3.
Troškovi zakupa; 4.Drugi operatini troškovi;
IZVESTAJ O POSLOVNOJ AKTIVNOSTI BANKE
Finansijski izvestaj ukupno posmatrano iskazuje aktivnosti u svakom fukcionalnom
podrucju banke.Bilans stanja reprezentuje ukupnost donesenih i sprovedenih menadžerskih
odluka u odredjenom periodu. Bilans uspeha meri profitabilnost menadžerskih odluka
tokom odredjenog vremenskog perioda.
Najvazniji interni izvestaji banke su:
- Godisnji izvestaj akcionarima banke – Pripremaju se u formi brosure i sadrze pismo
predsedavajuceg direktora ili predsednika banke upuceno akcionarima u vezi sa tekucim
operativnim poslovanjem i buducim planovima banke. Izvestaj moze da sadrzi razlicite
varijante informacija i podataka o perfomansama, cesto prezentovane grafikonima,
dijagramima i fotografijama. Mogu se prezentovati kompletni finansijski izvestaji,
ukljucujuci bilans stanja, bilans uspeha, izvesaj o promenama na akcijskom kapitalu itd. On
sluzi i kao sredstvo promocije jer sadrzi marketing planove i ciljeve, kao i zadatke banke za
sledecu poslovnu godinu.
- Mesecni finansijski izvestaj bordu direktora banke – se pripremaju za interno
upravljacko razmatranje i za informisanje direktora. Obuhvataju: 1)bilans stanja 2)bilans
uspeha 3) analizu neto kamatnog prihoda 4) izvestaj o akcijskom kapitalu 5) izvestaj o
promeni finansijske pozicije 6) raspored inestiranja u HOV 7) znacajne koeficijente 8)
prosecne depozite 9) neizvrsene kredite 10) suma gubitaka na kreditma itd.
PLANIRANJE VIZIJE I MISIJE RAZVOJA BANKE
Vizija je jasna slika onoga što menadžment banke želi da banka postane. Nju cine
najmanje dve stvari: 1) jasna slika ili imidz onoga sta “menadzment tim” banke zeli da
banka bude i 2) trzisne aktivnosti “mendzmenta tima” u pravcu kako ostvari zeljeni cilj.
Kreiranje vizije banke podrazumeva postojanje putokaza buduceg kretanja banka.
Efetktivni bankarski menadzeri smatraju da su tri faktora bitna za uspesno kreiranje vizije:
1) dostignutost, ostvarljivost, realnost, 2) kreacija, inspiracija, motivisanost, 3) povoljnost
za korisnike bankarskih usluga.
Strategijski pravac predstavlja pokretacku snagu promena i osnovu za dugorocnu
opredeljenost poslovanja banke.
Korporativna vizija banke cini moguci okvir ucesca u fokusu trzista korisnika bankarske
usluge.
Primarni dugorocni ciljevi banke se odnose na: 1) profitne ciljeve, 2) ciljeve adekvatnosti
kaiptala (ili solventnosti), 3) ciljevi ljudskih resursa, 4) razvojne ciljeve banke.
Profit se kao stopa moze izraziti razlicitim performansam i to kao: 1)stopa povrata ukupnih
sredstava ROA, 2) stopa povrata akcijskog kapitala ROE, 3) stopa dobiti na ukupna
sredstva, 4) dobit po jednoj akciji (dividendi) 5) stopa povrata ukupnog kapitala.
Bankama je potreban odgovarajuci nivo i struktura kapitala da bi: 1)odrzale poverenje
korisnika usluga, 2) da bi nudile odgovarajucu zastitu depozitarima, 3) da bi apsorbovale
eventualne gubitke , 4) da bi podrzale sopstveni rast i razvoj.
Za ocenu da li je banka problematicna ili nije sa aspekta solventnosti, koristi se stopa neto
kapitala. NCR je jednaka kapitalu + rezerve+ klasifikovana sredstva kroz prosecna sredstva.
TAKTICKO PLANIRANJE U BANCI
Takticko planiranje u banci treba da ponudi odgovor na pitanje: kako ce banka da stigne na
cilj koji je zacrtala svojim dugorocnim strategijskim planom? Takticki planovi su u
bankarskoj praksi poznati kao akcioni planovi i programi koji imaju za svrhu etapno
realizovanje ciljeva i zadataka dugorocnog plana banke. Takticki planovi se obicno donose
na vremenski period od godinu dana. Najvazniji ciljevi i zadaci godisnjeg taktickog plana
banke odnose se na: 1) profitabilnost, 2) adekvatnost kapitala, 3)politiku dividende, 4)
nekamatne prihode, 5) nekamatne rashode, 6) kamatne prihode, 7) kamatne rashode.
Poslovni plan predstavlja najdetaljnije i najkonkretnije elemente strategijskog plana banke.
U jednom akcijskom planu se detaljnije opisuju: projekti, implikacije rashoda i prihoda,
implikacije rizika i vremenska implementacija plana. Treba da je krata i jasan i da bude
konsistentan sa strategijskim pravcem. Poslovni plan moze da bude i jednostavan,
definisanjem elemenata kao sto su: planski ciljevi, glavni projekat, potrebni resursi.
1) planirani ciljevi treba da pruze odgovor na pitanje sta treba da se postigne sledece
godine?
2) glavni projekti treba da pruze odgovor na pitanja sta su planirani rezultati za sledecu
godinu? Kako ce se oni postici?
3) potrebni resursi treba da pruze odogvor na pitanje sta je potrebno od radne snage,
kapitalnih ulaganja, eksterne pomoci, povecanja rashoda, da bi se ostvarili planski zadaci
banke?
U okviru godisnjeg poslovnog plana mogu se naci cetiri pojedinacna takticna plana: 1)
marketing plan, 2) finansijki plan, 3) operativni plan, 4) plan radne snage (zaposlenih u
banci),.
Takticki marketing plan treba sa se sastoji iz sledecih pet funkcija:
1) Istraživanje finansijskog tržišta
2) Razvoj novih bankarskih proizvoda i usluga
3) Promocija bankarskih proizvoda i usluga
4) Razvoj i održavanje pozitivnog imidža u odnosima sa javnošću
5) Koordiniranje marketing funkcija sa ostalim funkcijama u banci
Takticki finansijski plan banke Budzet je kljucna poluga godisnjeg poslovnog plana
banke, pa time i finansijskog plana banke. Budzetiranje dozvoljava banci evidentira
poslovanje u okviru profitnih i troskovnih centara. Profitni centri su poslovne jedinice
banke koji generisu prihode i rashode banke, a koji u krajnjoj instanci imaju uticaj na bilans
uspeha i bilans stanja banke Troskovni centri su organizacione jedinice koje egzistiraju u
okviru banke i koje ne generisu prihode banke.
Banka ima obavezu da svojim godisnjim finansijskim planom utvrdi sledece ciljeve i
zadatke:
1) stopu rasta i iznos ciljanog profita,
2) projektovnu strukturu kapitala banke,
3) nivo dividende (ocekivanu dividendu).
Takticki operativni plan banke Plan operativnog poslovanja banke odnosi se na
svakodnevne poslovne aktivnosti banke koje:
1) generisu kamatne prihode banke u obliku obracuna i naplate aktivnih kamata na sve
plasmane banke,
2) generisu nekamatne prihode banke u vidu obracuna i naplate provizje, naknada i prihoda
sporednih delatnosti koji se banka bavi
3) generisu kamatne rashode banke u obliku obracuna i placanja pasivnih kamatnih stopa na
sve vidove depozitnih i kreditnih izvora sredstava na koje se placa kamata.
4) generisu nekamatne rashode banke u obliku placanja provizije, naknada i drugih vidova
troskova vezanih za funkcionalno poslovanje banke
5) generisu troskove banke koji se odnose na plate, amortizaciju, energiju, grejanje
zakupninu isl
Uloga i znacaj plana operativnog poslovanja banke nalazi se u povezivanju svih operativnih
aktivnosti banke, izrazenih preko svakodnevnih obavljanja raznovrsnih bankarskih poslova
u organizacionoj sturkturi banke uz jedinstven napor da se ostvare ciljevi zadaci godisnjeg
poslovnog plana banke.
Koncept ALM predstavlja pristup upravljanju sredstvima i izvorima sredstava banke.
Takticko planiranje ljudskih resursa banke Taktickim godisnjim planom ljuskih resursa
banka treba da utvrdi: 1) raspolozivost ljudkih resursa, 2) alokaciju ljudskih resursa, 3)
planske programe, 4) planove za ulazak u nove poslove i akvizicije.
Ravoj vestina, znanja i sposobnosti zaposlenih u banci je vazna da bi se vrsile kvalitenije
bankarske usluge. Edukacioni sistem, koji razvija ljude kombinovanjem vestine i znanja,
popravlja i spaja isto sa opstim ciljevima banke, sto moze da pomogne ulivanju volje i
sposobnosti za usluzivanje.
Plate, kompenzacije i vrhunske performanse zaposlenih u banci treba da se temelje na
unapred postavljenim standardima, koji ne podlezu ekonomskom uskladjivanju ili
godisnjem povecanju. Pravilno nagradjivanje zaposlenih podrazumeva izradu
odgovarajucih program procene performansi, ukljucujuci odgovarajucu procenu posla i fer
sistem procene performanski banke.
POLITIKE, PROCEDURE I STANDARDI U PLANIRANJU BANKE
Politike i procedure pokrivaju sva podrucja operativnog poslovanja banke, aktivu i pasivu,
upravljanje gotovinom, racunovodstvo, upravljanje racunima, saltersko poslovanje i td.
Politike i procedure su potrebne banci da bi se:
1) Olakšala komunikaciju izmedju menadžmenta i zaposlenih u banci
2) Definisali bančini ciljevi
3) Olakšala obuka zaposlenih u banci
4) Popravile performanse banke
5) Obezbedili uslovi za poboljšanje poslovanja banke
Bankarske procedure obezbedjuju mendament timu banke:
1) Osnove za donošenje odluka, uključujući metode i procedure
2) Utvrdjuju radni okvir za obuku zaposlenih
3) Podlogu za sistemske i metodske studije
4) Kao reference za reviziju i istraživanje
5) Obezbedjuju dokumentaciju za rekonstrukciju u nepredvidjenim situacijama
Procedura predstavlja u pisanoj formi opisan proces i povezanu seriju akcija o izvrsavanju
glavnog zadatka. Procedure se razivjaju analizairanjem operacija, identifikovanjem glavnih
procesa, definisanjem pocetne i zavrsne tacke svakog procesa u banci. Svaka procedura
ulkjucuje cetiri bazicna elemnta: 1)opis procesa, 2) kontrolne karakteristike, 3) akcione
korake, 4) odgovornost.
Standardizacija u bankarstvu predstavlja proces stvaranja standarda, kojim se kreiraju i
stvaraju tehnicka i druga resenja, koje praksa u datim uslovima volorizuje kao optimalna. U
procesu poslovanja banaka prisutni su interni i eksterni standardi. Interni standardi su
usmereni na postupke i poslove unutar jedne banke, shodno njenim potrebama, uslovima i
specificnostima. Eksterni standardi podrazumevaju jedinstveni pristup na sirem poslvonom
podrucju, obicno jedne zemlje ili vise zemalja.
Pod kvalitetom se podrazumeva skup svih svojstava i karakteristika proizvoda ili usluge
koji se odnose na njihove mogucnosti da zadovlje utvrdjene ili izrazene potrebe.
OPERATIVNO PLANIRANJE NA NIVOU BANKE
Opreativno planiranje predstavlja razradu kratkorocnih taktickih planova na poslone
zadatke u kracim vremenskim razmacima, u okviu jedne godine, kao sto su : polugodista,
kvartali, meseci, nedelje i dani. Ovim se planski zadaci konkretizuju na radne zadatke za
pojedince, grupe i organizacione jedinice u banci.
Banke treba da definisu sva tri nivoa planiranje i to: strategijski, takticki i opreativni nivo
planiranja. Prilikom definisanja planova taj proces podrazumeva: prvo definisanje
strategijskog, zatim tatktickog i na kraju operativnog plana. Kada je rec o ostvarivanju ovih
planova, onda je proces obrnut, prvo se ostvaruje operativni plan, sto dovodi do
ostvarivanja taktickog plana, a sve to se reflektuje na kraju strategijski plan banke.
Operativnim planovima se definisu mesecni, nedeljni i dnevni poslovi i zadaci, koji cine
okosnicu svakog od navedenih taktickih planova kao dela jednistvenog godisnjeg plana
banke.
Operativno planiranje bilansa stanja banke
Operativno planiranje bilansa uspeha banke
Operativno planiranje likvidnosti banke
Operativno planiranje u profitnim centrima
-Operativno planiranje u troškovnim centrima banke
-Operativni plan filijale kao profitnog centra banke
STRATEGIJSKE POLITIKE
Kreditna politika predstavlja dokument o bazičnim stavovima i principima koji regulišu
odobravanje i naplatu kredita. Svaka banka, u zavisnosti od tržišta, ima svoju kreditnu
politiku.
Treba je podvrgnuti detaljnoj reviziji, najmanje jednom godišnje. Kreditna politika nije
uputstvo kako treba uraditi (to su procedure), već šta treba uraditi. Efektivnu kreditnu
politiku treba tako postaviti, da pokriva sledeca podrucja kreditne aktivnosti poslovne
banke:
1) Pravna regulativa
2) Maksimalna veličina kreditnog portfolija
3) Kreditni portfolio mix
4) Delegiranje ovlašćenja
5) Cena kredita
6) Tršišno područje
7) Kreditni standardi kvaliteta
8) Likvidnost banke
9) Kreditno administriranje
Kreditni porftolio miks prisutan je u primeni banaka u visoko razvijenim trzisnim
privredama, jer posle odredjivanja velicine kreditnog porfolia, rezervama za kreditne
gubitke, vrsi se podela obima kreditnog portfolia na svaku vrstu kredita. Glaven katergorije
kredita u kreditnom porfoliju banke su najcesce:1) Komercijalni krediti 2) Krediti za
nekretnine 3) Potrošački krediti
Delegirana ovlascenja za odobravanje kredita od strane menadzment tima banke treba da
uzmu u obzir:
1) Iskustvo zaposlenih u kreditnoj funkciji
2) Pravovremeni odgovori na zahteve zajmotražioca
3) Veličina zahteva za kredit u odnosu na veličinu banke
4) Finansijsku snagu zajmotražioca
5) Konzistentnost strukture i cene kredita u skladu sa portfolio ciljevima banke
6) Kvalitet sistema interne kontrole
7) Priroda zahteva
Metod ili sistem pracenja treba da obezbedi da:
1) Krediti da budu klasifikovani po vrsti delatnosti
2) Da postoji zahtev za svaki kredit
3) Specificirani program otplate
4) Informacije o korisniku kredita
5) Pregled kredita
U uslovima prisutne trzisne orijentacije banaka uvek je prisutna dilema: Kako sačiniti
optimalnu balansnu strukturu plasmana izmedju kreditnih plasmana i plasmana u HOV.
Kreditni plasmani su nefleskibilni i rizicni plasmani preko kojih banka osigurava najveci ili
pretezni deo svojih ukupnih prihoda. Nefleksibilnost kreditnih plasmana (nemogućnost
banke da povuče kreditne plasmane pre njihovog roka dospeća) Plasmani u HOV
omogucuju banci potpunu fleksibilnost u smilsu da banka uvek kada joj je to potrebno moze
prodajom HOV doci do potrebnih likvidnih sredstava. Plasmani u HOV zavise od
razvijenosti finansijskog tržišta.
Uloga portfolia HOV banke jeste da generiše dobit i da obezbedjuje rezerve likvidnosti u
banci. Upravljanje investicionim portfoliom ili portfoliom HOV se smatra drugim vaznim
oblikom plasmana banke. Aktivna menadzment strategija portoliom HOV se definise kao
set investicionih menadzera koji se zajednicki ukljucuju u tekucu praksu spekulacija, oko
kretanja buduce kamatne stope i obezbedjenju dilerske i brokerske bankarske usluge.
Aktivna portfolio strategija se pojavljuje u dva oblika, kao strategija “bikova” i kao
strategija “medveda”. Pasivna mendzment strategija portfolia HOV je relativno neaktivna,
ona dozvoljava rebalansiranje HOV radi prilagodjavanja banke promenjenim trzisnim
uslvoima poslovanja. Ukoliko trzisni uslovi poslovanja nisu u portfoliu konzistentni sa
investicionim ciljevima banke, tada treba portfolio HOV prekomponovati.
Pri kompovanju strukture porfolia HOV u banci posebnu paznju treba obratiti na:1)Kvalitet
HOV 2)Gransku strukturu-diverzifikovanost HOV 3) Ročnu strukturu 4)Geografsku
strukturu HOV 5) Razudjenost tipova i oblika HOV
Cilj upravljanja portfoliom HOV je kako ostvariti što veći profit banke!
Strategija i svrha razvoja ljudskih resursa poslovne banke
Zaposleni u banci žele i da mogu da kontrolišu svoju sudbinu, kao i sudbinu svoje banke
Etika rada
Politika razvoja menadžerskih sposobnosti poslovne banke
Petlja kvaliteta usluga banke:
1) Standardi usluga
2) Merenje performansi (zaposlenih)
-šta je to što se od njih očekuje da rade
-kako i koliko dobro to oni rade
-da li će biti nagradjeni za svoj rad
3) Nagradjivanje zaposlenih
MARKETING ljudska aktivnost usmerena na zadovoljenje potreba i zelja u precesu
razmene uz ostvarenje profita. Privredna aktivnost u narzavijenijim trzisnim privredama
prosla je kroz cetiri faze poslovne orijentacije: 1) proizvodna orijentacija (1900-1930), 2)
komercijalnu (prodajnu) orijentaciju (1930-1950), 3) marketing orijentaciju (1950-1960), 4)
marketing kontrolu (1960-danas) Marketing u bankarstvu je proso kroz pet faza: 1) u prvoj
fazi, marketing predstavlja oglasavanje, promociju prodaje i publicitet, 2) u drugoj fazi,
marketing predstavlja osmehivanje i priljateljsku atmosferu, 3) u trecoj fazi, marketing
predstavlja inovaciju, 4) u cetvtoj fazi, marketing predstavlja pozicioniranje, 5) u petoj fazi
marketing predstavlja planiranje, analizu i kontrolu u banci.
Maketing koncept predstavlja poslovnu aktivnost koja je usmerana na ostvarivanje ključnih
ciljeva:
1) Satisfakcija klijenata
2) Profitabilan obim poslovanja banke
3) Integrisani napori i efikasno poslovanje banke
4) Društvena odgovornost banke
Eksterna revizija se može definsati kao postupak ispitivanja i ocene finansijskih izveštaja
banke, kao i podataka i metoda koje se koriste pri sastavljanju finansijskih izveštaja, a na
osnovu kojih se daje mišljenje o realnosti i objektivnosti stanja imovine, kapitala, obaveza i
rezultata poslovanja. Eksterna revizija treba da definiše rizična sredstva, stvarne i
potencijalne gubitke.
Za eksternu revizuje je karakteristicno:
1) nakandno ispitivanje finanisjskih izvestaja sto predstavlja zakonsku obavezu ili po
zahtevu regulatornih organa,
2) reviziju obaljaju strucnjaci, ovlasceni i nezavsni revizori,
3) revizijom se zeli utvrditi da li je konkretan finansijski izvestaj realan i objektivan i da li
istinito pokazuje finansijsko stanje i rezulta poslovanja banke,
4) kriterijumi za ocenu objektivnosti su unapred poznati i polaze od racunovodstvenih
nacela, standarda i zakonskih propisa,
5) pored postovanja standarda postuje se i kodeks profesionalne etike revizora,
6) revizorski izvestaji su isitniti i objektivni, i dostavljaju se zainteresovanim korisnicima i
javnosti.
Aktivnosti nezavisnog eksternog revizora su:
1) Daje savete o primeni računovodstvenih standarda
2) Vrši reviziju godišnjih finansijskih izveštaja
3) Da li je finansijski izveštaj potpun,tačan i verodostojan, u skladu sa zakonom i drugim
propisima
4) Izveštava o nezakonitim aktivnostima, nepravilnostima i nedostacima u upravljanju i
poslovanju banke
5) Komentariše efikasnost internog revizora i sistema interne kontrole
Faze u postupku eksterne revizije:
1) Planiranje revizije
2) Prethodni postupci revizije
3) Ispitivanje podataka u fazi izrade finansijskih izveštaja
4) Završna revizija i ispitivanje podataka iste
5) Kompletiranje revizije i izrada izveštaja
Postoje tri vrste revizorskih rizika:
1) Inherentni rizik (zbog nastanka materijalne greške)
2) Kontrolni rizik (preventivne greške otkrivene kontrolom)
3) Detekcioni rizik (kada se otkrije rizik, bez otkrivanja materijalnih gresaka u njemu)(ima
obrnuto kretanje u odnosu na rizik materijalne greške)
U bankarskom poslovanju pristuna je citav niz rizika i to:
1) Kreditni rizik
2) Rizik kamatne stope
3) Rizik likvidnosti
4) Valutni rizik
5) Operativni rizik
6) Tržišni rizik
7) Rizik reputacije
Misljenje dato u izvestaju nezavnisnog eksternog revizora moze biti:
1) pozitivno ili neuslovljeno 2) uslovljeno 3) negativno 4) suzdrzano
Interna revizija je aktivnost nezavisnog, objektivnog uveravanja i konsultovanja, kako bi se
povećala vrednost organizacije i poboljšalo njeno poslovanje. Nadzorni odbor banke
donosi program interne revizije banke. Imenuje nezavisnog internog revizora banke
Minimum aktivnosti internog revizora treba da obuhvata:
1) Procena kvaliteta sistema interne kontrole banke
2) Pomoć nadzornom odboru i menadžmentu banke u kreiranju poslovne politike
3) Praćenje uskladjenosti poslovanja sa zakonom i drugim propisima
4) Praćenje i ocenu efikasnosti poslovnih operacija banke
5) Praćenje i ocenu tačnosti i adekvatnosti sistema informisanja banke
Bazel I 1988.
Stopa adekvatnosti kapitala min 8%
Nedostaci Bazela I :
1) Akcenat na knjigovodstvenim, a ne na tržišnim vrednostima
2) Ne podržava sve bankarske rizike
3) Ne uvažava različit bonitet i rejting kod dužnika
4) Neadekvatno sagledavani rizici, kao i efekti upotrebe savremenih finansijskih rizika
Bazel II sa implementacijom se počelo 2006, tj 2007.
Unapredjenje upravljanja rizicima, uz minimalne kapitalne zahteve.
Zasniva se na tri stuba:
- Prvi stub-minimalni kapitalni zahtevi
- Drugi stub-proces nadzora i supervizorskog ispitivanja adekvatnosti kapitala u odnosu na
profil rizika
- Treći stub-tržišna disciplina (povećani zahtevi vezano za finansijsko izveštavanje)
Bazel III 2010
Osnovne razlike izmedju Bazela II i Bazela III ogledaju se u sledecim cinjenicama:
1) Vlastiti kapital 2 sa 4% na 6%
2) Antistresni kapital na nivou 2,5%
3) Kontraciklični kapital-nacionalna regulativa ima mogućnost da uvede anticikličnu
zaštitu do 2,5%, u uslovima izrazite konjukture i recesije.
4) Kapital za sistemski važne banke
Ukupan regulatorni kapital=Vlastiti kapital 2 + Antistresni kapital + Kontraciklični kapital
+ Kapital za sistemski važne banke
КВАЛИТЕТ БАНКАРСКИХ ПРОИЗВОДА И УСЛУГА
Под квалитетом банкарских производа и услуга подразумева се скуп свих својстава
банкарских производа или услуге, који се односе на њихове могућности да задовоље
утврђене или изражене потребе њихових корисника. Квалитет услуга једне банке
подразумева пет основних елемената:
-особа која пружа и особа која прима услугу
-предмет саме услуге
-процес пружања услуге
-опрема којом се омогућава процес услуживања
-информације у вези са услугом
Детерминанте квалитета услуга укључују 10 фактора:
-поузданост- банка извршава праве услуге у право време
одговорност обухвата експресне услуге (одмах слање фин.слипа поштом…)
-компетентност-поседовање захтеваних способности и знања за извршавање услуга
-приступ –приступачност и лакоћа контакта између даваоца и корисника услуга
-учтивост укључује уљудност, респект, пажњу и разумевање контактног особља
-комуникативност подразумева држање корисника информисаним језиком који они
могу разумети и слушање онога што говоре
-кредибилитет- поузданост, поверење и искреност од стране запослених
сигурност-пословање без опасности ризика и сумње банке
-разумевање се односи на чињење напора да би се разумеле потребе корисника
банкарских услуга
-опипљивост се односи на физичку очигледност банкарских услуга
ДИМЕНЗИЈЕ ПЕРФОРМАНСИ И УПРАВЉАЊЕ КВАЛИТЕТОМ
БАНКАРСКИХ ПРОИЗВОДА И УСЛУГА
Само корисник услуге може проценити њен квалитет. За банку која има лош квалитет
услуге сасвим је неважно на ком стручном нивоу се испоручује та услуга.Квалитет
банкарске услуге представља и реалност и перцепцију.Кључне компоненте квалитета
банкарских услуга подразумевају 5 димензија услужних
перформанси:опипљивост,поузданост,осетљивост, сигурност и осећај и воља за
разумевање потреба корисника услуга.Процес управљања квалитетом банкарских
производа и услуга обухвата следеће фазе:
-сатисфакцију потреба и испуњење захтева корисника производ аи услуга
-неопходност планирања свих активности које се односе на квалитет бан.производа и
услуга
-потребу и неопходност сталног унапређења квалитета бан.производа и услуга
-обавезу и потребу сталне контроле и провере квалитета бан.пр. и услуга
-смањење трошкова као једног од напора банке у датом процесу
MOДЕЛ УПРАВЉАЊА КВАЛИТЕТОМ БАНКЕ
КВАЛИТЕТ И СУПЕРИРОНИ КВ.БАНКАРСКИХ ПРОИЗВОДА
Оно што разликује домицилне банке јесте начин на који оне те послове обављају са
корисницима. То најбоље знају корисници услуга:
-кад не чекају у реду пред шалтером или на референта, чекају мало или дуги да би
обавили рутинске послове
-кад их банкарски службеници услуже или не услуже брзо, стручно и љубазно
-кад су задовољни или незадовољни оним шта су добили као бан.услугу
Банка има користи од супериорног квалитета својих услуга:
-јача лојалност корисника својих услуга
-стиче више шанси за обављање послова који се понављају као и за нове послове
-смањује рањивост у домену цена при оштрој конкурентској борби
-јача способност доминације на трж.релативно високим ценама
-постиже ниже маркетинг трошкове
-отвара шансе дотичне банке за бржи раст тржишног учешћа
СТАНДАРДИ КВАЛИТЕТА ПРОИЗВОДА И УСЛУГА БАНКЕ
Стандардизација у банкарству је процес стварања стандарда којим се креирају и
стварају техничка и друга решења која пракса у датим условима валоризује као
оптимална.Интерни стандарди су усмерени на поступке и послове унутар једне банке
сходно њеним потребама,условима и специфичностима. Екстерни стандарди
подразумевају јединствен приступ на ширем пословном подручју обично једне
државе или више држава.
ЛИЧНА ПРОДАЈА КАО ЕЛЕМЕНАТ СТРАТЕГИЈЕ КВАЛИТЕТА
У оквиру сагледавања фин.проблема комитената и клијената банка треба да познаје:
-њихов начин живота и пословања
-њихове финансијске потребе и проблеме
-текуће фин.услове за решавање таквих фин.проблема
-финасијски гап
Квалитет производа и услуге представља важан услов за стварање концепта
дугорочне везе банке и клијента који обухвата процес освајања, одржавања и јачања
везе банке са комитентима и клијентима.
КОМУНИКАЦИОНИ СТАНДАРДИ У БАНКАРСКОМ ПОСЛОВАЊУ
Комуникација је размена мишљења, односно она је узајамна размена
разумевања.Комуникациони процес обухвата осам фактора:пошиљалац, порука,
метод, канал, прималац, ефекти, повратна спрега и оквир референце.Пошиљалац
комуникације је обично менаџмент тим банке док поруку представља пословна
политика банке.Комуникације почињу од стране топ или врховног менаџмента банке,
са врха пирамиде менаџмента банке.Кључну везу у комуникационом процесу банке
треба да има средњи менаџмент тим банке. Треба да је стално информисан.Испод
средњег нивоа менаџмента банке налази се велики број менаџера, контролора и
запослених у банци.Маркетинг оријентисане банке настоје да и пажљивим
понашањем својих запослених према корисницима услуга стекну што већу
конкурентску предност.
СТРАТЕГИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ ПОСЛОВНОГ БОНИТЕТА БАНКЕ
Бонитет потиче од латинске речи бонус што значи добар. Бонитет банке представља
комплексан појам, под којим треба подразумевати:
-обим и квалитет капитала банке
-квалитет и структуру активе банке
-квалитет менаџмента банке
-ниво добити акционара банке
-степен ликвидности банке
Под капиталом банке треба подразумевати само чист акцијски капитал прикупљен
продајом емитованих акција. Под квалитетом и структуром активе треба
подразумевати квалитет свих врста пласмана банке, њихова структура и степен
ризичности.Под појмом квалитета менаџмента треба подразумевати стручност,
способност, инвентивност, независност и интегритет при доношењу пословних
одлука од стране менаџмент тима банке.Остварену добит акционара или дивиденда
коју исплаћује банка представља најважнију власничку перформансу акционара
банке.
ДЕТЕРМИНАНТЕ ОЦЕНЕ БОНИТЕТА БАНКЕ
Бонитет банке показује колико је банка тренутно успешна и које су могућности
будућег пословања и развоја банке.Може се посматрати у ужем и ширем смислу.Ужи
концепт полази од анализе фин. показатеља и индикатора изведених из
фин.извештаја банке.Шири концепт обухвата и друге релевантне показатеље
пословања банке. Најчешће се као показатељи анализе користе тржишна позиција
банке, организациона структура банке, власничка структура банке, кадровска
структура банке, квалитет менаџмента, интегрисаност пословних ф-ја банке,
информнациона технологија банке.
ИНДИКАТОРИ ОЦЕНЕ БОНИТЕТА БАНКЕ
- индикатори фин.структуре и фин. положаја банке
-ндикатори ликвидности банке
-индикатори економичности банке
-индикатори профитабилности банке
-остали индикатори банке
Индикатори фин.структуре и фин.положаја банке треба да укажу на начин
финансирања банке и њену способност да пиходима покрије расходе. Банке најчешће
користе следеће фин. индикаторе:
-ФС1= акцијски капитал/укупна актива
-ФС2= укупне обавезе/укупна актива
-ФП1=пословни приходи/пословни расходи
-ФП2= укупни приходи/пословни расходи
ОНЦЕПТ РАЦИО АНАЛИЗЕ БАНКЕ
Опште мере перформанси банке се исказују путем РОА и РОЕ.Индикатори РОА и
РОЕ служе као циљеви за упоређивање у оквиру банкарског сектора или шире
посматрано индустрије фин.услуга.Рацио анализа општих перформанси банке се
спроводи путем неколико група показатеља међу којима су од посебног значаја
пословни микс, остварење прихода и несклад каматне маргине. Рацио анализа
пословног микса банке обухвата биланс стања и биланс успеха и то активу, пасиву и
акцијски капитал и каматну маргину банке.У оквиру оствареног банкарског прихода
врши се рацио анализа каматне маргине, резервације износа за кредитне губитке,
некаматних издатака других прихода, пореза на приход и нето прихода.Анализа
несклада каматне стопе укључује опадање промена у каматној маргини током два
периода и то у оквиру три фактора: промена у каматним стопама,промена у величини
и промена у миксу банкарског несклада.
ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ СТАНДАРДА КВАЛИТЕТА БАНКЕ
Реч квалитет потиче од латинске речи qualitas која има значење неког доброг својства
или вредности. Стандарди ИСО 9001 усмерени су на задовољење захтева крајњих
корисника производа и услуга. Досадашња примена међународних стандарда ИСО
9000 указује да су банке обавезне ради подизања успешности пословања да уведу
такве банкарске производе и услуге који ће одговарати интересима и потребама
клијената банке,бити усаглашени са важећим стандардима и правном регулативом и
имати конкурентске цене и донети добит банци. Принципи система квалитета у
банкама полазе од:
-оријентације банке према клијентима
-лидерства у банци
-Потпуне запослености у банци
-оријентације кључних пословних процеса у банци
-системског приступа менаџменту банке
-одлучивања заснованог на чињеницама
-континуираног побољшања ефикасности банке
-Обостране користи банке и клијента банке.
УПРАВЉАЊЕ РАЗВОЈЕМ ЉУДСКИХ РЕСУРСА У БАНЦИ
Управљање људским ресурсима у банкама представља сложен процес који
подразумева:
-стратегију планирања људских ресурса
-политику и ниво запошљавања
-стручну ии пословну оријентацију
-планирање развоја људских ресурса
-планирање успеха
-планирање стручне и пословне каријере запослених
-планирање и извођење обуке
-планирање плата и компензација у банци.
( Примери комуникације у банци- табела стр 249)
СТРАТЕГИЈСКО ПЛАНИРАЊЕ И СТРАТЕГИЈСКА ПОЛИТИКА ЉУДСКИХ
РЕСУРСА У БАНЦИ
Процес стратегијског планирања људских ресурса чине две фазе:фаза прогнозирања
потреба где се анализирају екстерни услови средине и фаза планских програма где се
врши прогнозирање потреба за људским ресурсима.Врхунски домети у делу
стратегијских политика развоја људских ресурса могу се постићи посебно
акцентирањем следећих елемената:
-управљања квалитетом услуга намењених запосленима у баци
-управљања продуктивним напорима запослених
-управљање дискреционим напорима запослених у банци.
Реална стратегијска политика људских ресурса банке подразумева да банка треба да
објективно процени своје снаге и слабости у домену људских ресурса у односу на
конкуренцију и да искористи своје шансе и избегне или ублажи претње на тржишту.
РАЗВОЈ ХУМАНИХ И КОНЦЕПТУАЛНИХ ВЕШТИНА МЕНАЏЕРА У
БАНЦИ
Хумане вештине се темеље на следећих пет компоненти:
-конфронтирање улоге менаџера и лидера
-вештине комуницирања (предност се даје усменом над писменим комуницирањем)
-вештине формирања тимова (квалитет рада зависи и од способности чланова да раде
као јединствен тим у банци)
-вештине доношења одлука показују да банкарски менаџери обично доносе одлуке на
основу рада запослених у банци
-вештине лидерства показују да бан.менаџери не воде само послове банке већ води и
запослене у банци
Концептуалне вештине почивају на следећих пет компоненти
-вештине и способности анализе окружења или средине показују како ће нови банкар
утрошити своје време
-вештине и способности стратегијских анализа представљају процес са којим се
мисија и циљеви банке укључују у организацију дотичне банке
-вештине и способности дизајнирања организације усмерене су на примену банкарске
стратегије
-вештине и способности међубанкарске анализе указују на сарадњу са другим
банкама и фин.организацијама
-вештине и способности управљања променама у банкама указују на креирање и
управљање организационим променама у банци.
УПРАВЉАЊЕ ПРОДУКТИВНИМ НАПОРОМ ЗАПОСЛЕНИХ У БАНЦИ
Продуктивни напор се може исказати као ефикасност којом једна банка претвара
ресурсе у своје производе и услуге. (табела стр.257-ток претварања ресурса)
Коефицијенти који рефлектују све инпуте и аутпуте називају се мерама тоталне
продуктивности.Парцијалне мере продуктивности су оне које третирају само неке
инпуте и аутпуте у банци.Продуктивни напори треба да потпомажу остваривању
корпоративних циљева банке.
ТЕХНИКА МЕРЕЊА ЕФИКАСНОСТИ РАДА ЉУДСКИХ РЕСУРСА У
БАНЦИ
Технике мерења рада почињу од најмање сложених ка све сложенијим техникама:
-историјски просек
-временске степенице
-релативна вредност
-модел узорковања рада
-штоповање времена
-унапред одређени стандарди (метод мерења времена и метод стандардних покрета)
Историјски просек се користи када се анализом трошкова жели избегнути
узнемиривање радника на њиховим радним местима. Временске степенице
представљају метод који се односи на рачунање индивидуалног времена радника у
банци. Метод релативних вредности заснива се на одређивању релативне тежине
једног радног задатка или активности у односу на друге активности у банци. Модел
узорковања рада представља процес испитивања дистрибуције рада преко одређених
узорака као што је случајна посета радним просторијама исл. Модел штоповања
времена се примењује када је у питању развој временских стандарда.Прво се врши
избор узорака, затим се одређује њихово време. Метода мерења времена представља
једну од најпознатијих стандардних техника којом се унапред одређује време.
УПРАВЉАЊЕ ДИСКРЕЦИОНИМ НАПОРОМ ЗАПОСЛЕНИХ У БАНЦИ
Дискрециони напор представља разлику између максимума вредности пажње и
напора које појединац посвећује послу и минимума вредности потребног да не буде
кажњен и укорен.У процесу управљања дискреционим напором запослених у банци
кључну улогу треба да има менаџмент тим банке. Три су елемента дискреционог
напора:
-то је онај део напора запосленог појединца на којем он као извшилац има највећу
контролу и може да га утроши само и искључиво по својој вољи
-то је онај део рада запосленог појединца који менаџмент тим банке не може да
контролише, онај део напора изнад прихватљивог минимума
-то су контактни послови у банци који имају највећи дискрециони напор;рад са
комитентима и клијентима, послови знања и нови банкарски послови.
Менаџмент тим банке не може да контролише дискреционе напоре, већ само да утиче
на дискреционе напоре запослених у банци.
СТРАТЕГИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ РАСТА ВРЕДНОСТИ БАНКЕ
Вредност било које активе зависи од неколико фактора:субјекта за који се ради
процена или евалуација, облика вредности којом се мери, временског рока за који се
врши процена или евалуација и сврхе процене или евалуације.
Те вредности су: инвестициона вредност, фер вредност,унутрашња вредност,
вредност у коришћењу, гудвил вредност, интересна вредност,књиговодствена
вредност, ликвидациона вредност, осигурана вр.,вредност премештања и спасена
вредност.Инвестициона вредност обично значи вредност будућих бенефиција која је
у власништву неке специфичне активе и специфичног купца.
ДИМЕНЗИЈЕ УПРАВЉАЊА РАСТОМ ВРЕДНОСТИ БАНКЕ
Менаџери имају обавезу да овладају многим тржишним факторима међу којима се
посебно истичу:
-интензивна конкуренција на више нивоа
-брзо доношење одлука у турбулентним и ризичним условима које утичу на вредност
банке
-мењање ситуације на тржишту услед дезинтеграције послова, односно вертикалних и
хоризонталних интеграција, дезинтеграција и мултипословних повезивања.
(сл.на стр.270. Улога менаџера)
ФАЗЕ ПРОЦЕСА УПРАВЉАЊА РАСТОМ ВРЕДНОСТИ БАНКЕ
Могу се приказати на следећи начин:
1. Инвестирање
1.1.Идентификовање реструктурираних прилика у банци:
А) управљање анализом реструктуирања банке
Б) утврђивање пословних стратегија и планова банке
Ц) развијање реструктурирања и експанзионих сценарија банке
2. Извршавање програма
2.1. Извршавање програма реструктурирања банке
А) Извршавање интерних иницијатива банке
- убрзавање раста
- повећавање маргина
- смањење трошкова
- докапитализација
Б) извршавање екстерних иницијатива банке
- продаја банкарских послова
- рекапитализација банке
- припајање нових банкарских послова
3. Промена пословне филозофије
3.1. Изградња приступа за управљање вредности банке
А) уграђивање вредности у процес планирања банке
Б) размишљање о процесу инвестирања капитала у банке
Ц) веза компензација са креираном вредношћу банке
Д) развијање стратегије комуницирања у вези инвестирања у банке
Е) промена улоге топ менџмента у банци
ОКВИРНИ РАСТ ВРЕДНОСТИ БАНКЕ
Концептуални оквир за примену принципа максимирања вредности као крајњег циља
банке почива на три принципа: власничким преференсама банке, понашањима и
одлукама менаџмент тима банке, друштвеним утицајем који се испољава кроз правно
и економско окружење у којем банка послује.
УВЕЋАВАЊЕ ВРЕДНОСТИ БОГАТСТВА АКЦИОНАРА БАНКЕ
Технике за мерење интерних перформанси које се користе при процени увећавања
вредности акционара банке се односе на: процену ризика, додату економску
вредност, балансирану бодовну карту. Процена ризика обухвата активност у вези
идентификовања свих облика ризика укључујући кредитне, тржишне, стратегијске,
оперативне и политичке ризике. ВАР модел одређује пројектовани износ
максималног губитка појединог портфолиа банке током датог временског периода.
Додата економска вредност односно модел ЕВА користи се преко сета матрица којим
асе одређује да ли остварени нето приход по датом извештају премашује
предодређену очекивану добит. ЕВА=нето приход-трошкови капитала и трошкови
инвестирања. Када је коефицијент ЕВА позитиван тада је присутно увећавање
вредности, када је коефицијент ЕВА негативан тада је присутно смањење
вр.богатства акционаар банке. МВА представља разлику између тржишне вредности
фузионисане банке и њеног инвестираног капитала. Балансирана бодовна карта или
избалансирана листа мерила БСЦ односи се на мерење финансијских и нефин.
Фактора укључујући финансијске индикаторе, сатисфакцију корисника, интерно
пословање и пораст запослених и учење.
ПРОЦЕНА ВРЕДНОСТИ ИЛИ ЕВАЛУАЦИЈА БАНКЕ
Процена вр. односно евалуација представља различите изразе који се односе на
процену вредности пословних субјеката као што су предузећа, фирме, банке и
сл.Проценитељ је лице или фирма која омогућава експетризу у обезбеђивању услуга
процене вр базирану на релевантним и реалним информацијама,
стандардима,методологији,знању, потпуности и објективности у свом раду.
У процесу евалуације се највише користе четири основна стандарда вредности: фер
тржишна вредност, фер вредност,инвестициона вредност, унутрашња вредност.
Постоје 4 специфична економска принципа који на различите начине утичу на процес
евалуације.Ти принципи су:принцип алтернативе, принцип замене, принцип
супституције, принцип будуће користи. Принцип алтернативе полази од тога да у
било ком посматраном трасферу власништва и купац и продавац имају алтернативе за
употребу трансакције.Принцип замене полази од чињенице да опрезан купац неће
платити више за власништво или активу него што је трошак потребан да исту
репродукује са једнаком користи.Принцип супституције полази од тога да
вр.власништва тежи да буде детерминисана трошковима који би били потребни за
освајање једнакогељеног супститута.Принцип будуће користи полази од чињенице да
вредност власништва или активе рефлектује антиципиране будуће економске
бенефиције од власништва, контроле власништва или активе.
ОБЛИЦИ СВОЈИНЕ И СТРАТЕГИЈСКА ПРОЦЕНА ВР.БАНКЕ
Евалуација се може реализовати преко три облика власништва или својине: опипљиве
активе,неопипљиве активе и комбинације опипљиве и неопипљиве активе.
СТРАТЕГИЈСКИ МОДЕЛИ И ТЕМПО РАСТА ВРЕДНОСТИ БАНКЕ
Најчешће се помињу:модел интерног раста, модел екстерног раста и модел
комбинованог раста. Модел интерног раста вредности банке се ослања углавном на
сопствене ресурсе банке (простор, опрему,запослене,фин.средства).Модел екстерног
раста омогућава банци да релативно брзо побољша своје перформансе који се односе
на профитабилност, продуктивност и економичност.Овај модел се најчешће
примењује преко процеса фузије и аквизиције банака.Модел комбинованог раста
банка користи да би у одређеним условима максимално искористила предности уз
истовремено минимизирање недостатака оба модела. Фактори који утичу на избор
коришћења модела раста вредности банке су:
-величина банке
-дефинисани циљеви банке
-изабрани правац развоја банке
-срепен остварења циљног тржишта
-изабрана стратегија диверсификације
-степен ризика који банка може преузети
-политичка клима и догађаји
-друштвене мере у привреди
-разни елементи психолошке природе
ПОЈАМ И СУШТИНА ФУЗИЈЕ И АКВИЗИЦИЈЕ БАНКЕ
Фузија или спајање представља активност спајања две или више банака у једну нову
банку.Ефекат спајања банака се заснива на очекиваном синергетском ефекту процеса
преузимања банке.Такав процес се може илустровати путем једначине
V(AB)>V(A)+V(B) при чему је
V – вредност банке
А- банка која врши преузимање
В-банка која се преузима. Синергетски ефекти се обично очекују у повећаној
пословној ефикасности нове банке. То се односи на следеће елементе пословања:
- повећање економије обима
- већа конкурентска способност
- приступ на нова фин.тржишта
- рационалнија продајно-пословна мрежа
- повећање фин.потенцијала
- квалитетнији менаџмент тим банке
ФАЗЕ ПРОЦЕСА И ПОСЛОВНЕ КОМБИНАЦИЈЕ ФУЗИЈЕ И АКВИЗИЦИЈЕ
БАНКЕ
Уколико се очекује да фузија или аквизиција буде успешна неопходно је размотрити
све аспекте таквог подухвата: пословни, правни, оперативни, организациони,
рачуноводствени и порески.Процес фузије и аквизиције може се представити преко
три фазе.
-фазе стратегијске припреме
-фазе преговарања и истраживања
-фазе финализације и интеграције банака.
Политике одговорности у процесу фузије и аквизиције усмерене су на три подручја:
регулацију капитала,супервизију институција и тржишну дисциплину.
ТЕОРИЈСКИ КОНЦЕПТИ ЕВАЛУАЦИЈЕ БАНКЕ
СУШТИНА ВРЕДНОВАЊА БАНКЕ КАО ФИНАНСИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
Евалуација банке представља у суштини евалуацију њене франшизе.Индивидуалне
карактеристике банкарске франшизе могу да обухвате:
-број комитената и клијената
-осигурање депозита
-менаџмент тим и запослене
-локацију пословне мреже
-оперативне системе
-технолошку способност
-финансијску проницљивост
-систем испоруке
-имиџ и репутацију
-тржишно учешће банке.
Банке спадају у институције које се најтеже евалуирају јер је тешко: детерминисати
квалитет њиховог кредитног портфолиа, израчунати који проценат њиховог
рачуноводственог профита резултира из разлике у каматним стопама и јасно
дефинисати које пословне јединице креирају или умањију вредност банке.Главни
циљ евалуације јесте да се процени вредност пословних јединица банке.Кључни
елементи евалуације банке изнутра се односе на банкарске послове на мало,
банкарске послове на велико и послове трезора.
ТРАНСФЕРНА ЦЕНА,ЕКВИТИ И ЕНТИТИ ПРИСТУП ЕВАЛУАЦИЈИ БАНКЕ
Ентити метод је знатно тежи за коришћење за банке пошто главни извор
финансирања потиче од депозита комитената и клијената на које се не плаћа
камата.Стога је трошак капитала таквих депозита врло тешко проценити.Еквити
приступ се сматра поштеним приступом евалуирања банака.Да би се применио треба
познавати: како се дефинише слободан ток готовине акционарима и како се користи
модел разлике или приходни модел банке.
ВРЕДНОВАЊЕ ИНТЕРНИХ И ЕКСТЕРНИХ ФАКТОРА БАНКЕ
ПОТРЕБЕ ЗА ФИН.АНАЛИЗОМ ПЕРФОРМАНСИ БАНКЕ
Финансијска евалуација банке представља бодовну карту о томе колико је добро
организована банка и како је пословно и оперативно вођена.Први разлог процене
интерних карактеристика односи се на обезбеђење ширег разумевања пословања
банкарске институције.Други разлог процене инт.карактеристика односи се на
пажљивији преглед и комплетнију ревизију пословања банке у циљу откривања
евентуалних њених слабости.Трећи разлог се односи на идентификовање
потенцијалних интеграционих проблема банке. Четврти разлог процене односи се на
побољшање добити банке.
ДЕСЕТ „P“ (ПИ) ФАКТОРА КАО ОКВИР ЗА ИНТЕРНУ АНАЛИЗУ БАНКЕ
То су:профит, људи, идентитет, физичка дистрибуција, портфолио,производи,
процеси, својина,планирање и потенцијал.Фактор профит односи се на квалитет
профита односно остварене добити од стране банке.Фактор људи се односи на
запослене у банци и на њихов утицај на будући успех банке.Идентитет или култура
банке је фактор који има свака банка ии који се развија годинама а има велики утицај
на акције појединаца у оквиру дотичне банке.Физичка дистрибуција се односи на сва
средства којима се банкарски производи и услуге испорућују корисницима као шро
су филијале, банкомати,клириншке куће, аудио одговори, места продаје и кућно
банкарство.Портфолио фактор упућује на микс продуктивне активе и каматоносне
пасиве у склопу портфолиа банке. Производни фактор упућује на то које производе
банка нуди и како они одговарају конкурентској средини.Фактор процеси упућује на
процедуралне аспекте банке који могу обухватити све ф-је или радно интензивне
активности условљене лимитираним временом расположивим за једну анализу
аквизиције. Фактор власништва упућује на фиксну активу банке која се евалуира и
која може бити у власништву банке или у лизингу и потенцијалну контрибуцију ове
имовине будућем успеху банкарске институције.Фактор планирања врши процену да
ли банка има утврђену одбрамбену тржишну позицију или лута бесциљно без
посебно зацртаног правца. Фактор потенцијал односи се на разумевање
расположивих будућих шанси банке и нивоа ресурса потребних да банка
капитализује те шансе.
ЗНАЧАЈ КАРАКТЕРИСТИКЕ ФАКТОРА ЕКСТЕРНЕ СРЕДИНЕ БАНКЕ
Фактори екстерне средине обухватају демографске факторе, економске и
конкурентске факторе.Демографски фактори указују како популација утиче на
пословни успех банке.Прва и најважнија процена треба да се односи на сагледавање
броја људи на фин.тржишту и како се тај број мења током времена. Друга
демографска мера се односи на старосну дистрибуцију популације. Економски
фактори су широка група анализе екстерне средине која се односи на пословање и
активности запослених на фин.тржишту и која одређују њихов
потенцијал.Најзначајнија мера економске активности односи се на запосленост,
важно је анализирати тренд запослености од 5 до 10 година.Други економски
индикатор је ниво и тренд продаје на мало а трећа важна мера здраве економије се
односи на број и тип пословних фирми на дотичном тржишту.Конкурентски фактори
обезбеђују правовремене информације за генералну економију и процес евалуације
банке у конкурентној тржишној средини.Прва важна анализа конкурентности се
односи на преглед депозитног тренда свих банака на фин.тржишту као што су
комерцијалне банке,штедионице, кредитне установе и сл.
ЕВАЛУАЦИЈА БАНКЕ У ПРОЦЕСУ ФУЗИЈЕ И АКВИЗИЦИЈЕ
У основи сваке предузете евалуације налази се базични процес који се састоји од 5
главних фаза.Прва се односи на одређивање предмета процене, датума
евалуације,сврхе евалуације и средстава преко којих ће се исказивати резултат.Друга
фаза се односи на пажљиву анализу власништва које се процењује тј да ли је у
питању посао, некретнина, опрема или машине. Трећа фаза обухвата скупљање
података који служе као инпути у поступку евалуације.Четврта фаза се односи на
коришћење информација сакупљених у другој и трећој фази и примену одговарајућих
техника евалуације у намери да се изведе закључак о вредности дотичне банке. Пета
фаза се односи на припрему писаних извештаја о евалуацији.
ПРИХОДНИ ПРИСТУП ВРЕДНОВАЊУ БАНКЕ
Када се примењује приходни приступ тада купац треба да:
-одреди стабилност добити коју остварује циљна банка
-процени синергију и трошкове који ће произаћи из посовне комбинације
-изврши усклађивања не готовинске добити да би се проценила готовинска добит
-обрачуна процењену готовинску добит по одговарајућој стопи која проузрокује
ризик.Стабилна добит потиче од прихода од континуираног пословања без утицаја
догађаја који се не понављају као што су продаја активе и др.Синергије се могу
остварити преко економије обима, редукције ризика, смањења трошкова средстава и
капитала и повећања продаје банкарских производа и услуга. Капитализациони
приступ захтева одређивање историјске готовинске добити и калкулацију
капитализационе стопе по јединици готовинске добити.
БИЛАНСНИ И ТРЖИШНИ ПРИСТУП ВРЕДНОВАЊУ БАНКЕ
Билансни приступ при вредновању циљне банке служи се проценом фер тржишне
вредности њене активе и пасиве односно њене имовине и њених обавеза. Билансном
методом се процењује фер тржишна вредност свих облика активе и пасиве
укључујући:
-текућу активу (готовину, депозите, кредите)
-имовину, опрему, уређаје
-неопишљиву активу
-текуће обавезе
-дугорочне обавезе
Тржишни приступ вредновања банке темељи се на 2 концепта. Први полази од
чињенице да се вредност циљне банке детерминише сагласно томе како се њене
акције вреднују на тржишти на које се са њима тргује. Други концепт полази од
чињенице да је неопходно компарирање цена сличних аквизиција са циљном банком
да би се проценила аквизициона тржишна вредност циљне банке.За банке у тржишној
економији је карактеристично да су у обавези да остварују задовољавајућу стопу
профита по јединици акцијског капитала како би обезбедиле не само сопствени
опстанак на конкурентском трж. већ и адекватан сопствени раст и развој.