GEOTEHNIČKI MODEL NASUTE BRANE BANJANI

Nina Kordić-Diković
Institut za ispitivanje materijala, Beograd, Bul. V. Mišića 43, nkordic@institutims.co.yu

REZIME

Geotehnički model, nasuta brana, istraživanja i ispitivanja

GEOTECHNICAL MODEL OF EARTH DAM

ABSTRACT
Geotechnical Model, Earth dam, Investigation and testing

UVOD

Reljef sliva reke Velike Dičine i njene šire okoline oblikovan je procesima nabiranja najstarijih slojeva
(Paleozoika). Korito reke je velikim delom oformljeno pravcem antiklinale, i slabo propusni slojevi
gornjeg Perma obrazuju erozioni bazis reke. Tercijarni vulkanizam Rudničkog masiva izmenio je
područje severno od reke, i izazvao pojavu makro defekata-raseda i pukotina, kako je prikazano na
geološkom preseku. Seizmička aktivnost Rudničke zone čini da područje uz reku spada u izuzetno
aktivne zone sa stepenom seizmičnosti 8+.

Slika 1 Geološki presek terena {ireg podru~ja brane

Kompleksna geotehnička istraživanja, izvedena su u cilju definisanja svojstava akumulacionog basena

i pregradnog mesta retenzione brane, kao i u cilju okonturivanja i razdvajanja zona različite
vododržljivosti te ocene seizmičkog rizika. Predloženom metodologijom ispitivanja trebalo je potvrditi
da je kompleksnim pristupom moguće dobiti pouzdane i interpretabilne rezultate za formiranje
detaljnog fizičkog modela radi numeričke simulacije ponašanja objekta.

FORMIRANJE GEOTEHNIČKOG MODELA NA OSNOVU ISPITIVANJA

Detaljnom geomorfološkom analizom shaded reljefa, izdvojene su krupne rupturne forme u užoj zoni
istražnog prostora. Izvršeno je istražno bušenje i geološko kartiranje terena kroz glineno jezgro i
oslonačku stenu brane. Stena je ispod jezgra trošna i ispucala te na osnovu merenja veoma
vodopropusna Veoma važan fond podataka je ostvaren kroz geološko kartiranje akumulacije Tokom
kartiranja potvrđene su trase rupturnih formi (diskontinuiteta) koje dominiraju užom zonom istražnog
prostora, a u kasnijoj interpretaciji one su korelisane sa geofizički detektovanim strukturnim
diskontinuitetima.
Cilj sprovedenih geoelektričnih merenja je bio definisanje dubine zone homogenih fizičkomehaničkih
osobina interpretabilne za mikrotremore,kao i definisanje položaja detektabilnih ruptura i geoloških
granica u delu terena sa akumulacijom i branom. Na osnovu geoelektričnih merenih sondi proračunat
je profil prividnih specifičnih otpornosti ekvivalentan merenju tokom geoelektričnog skeniranja i
formirana je karta otpornosti /2/ na konstantnoj dubini od površine terena. Formiran je fizički model
akumulacije-Slika 2a.Merenja mikrotremora su vektorski orijentisana, zahvaljujući tome što su
uzorkovane sve tri komponente mikrotremora. Analize su vršene na svakoj vektorskoj komponenti,
kao i na sumarnom vektoru mikrotremora /5/. Dobijeni su seizmički profili i karta mikroseizmičke
aktivnosti te seizmički model rečne doline sa pregradnim mestom-Slika 2b.

FORMIRANJE PRORAČUNSKOG MODELA ZA ANALIZU

Nisu postojali nikakvi podaci o kvalitetu ugrađenih materijala. Na osnovu ispitivanja za potrebe
proračuna stabilnosti uzvodne kosine brane metodama granične ravnoteže (simulacija modela
klizanja), formiran je numerički model pregradnog mesta i brane /4/. Analizirano je šest
karakterističnih slučajeva opterećenja:
Kratkotajna poplava sa aktivnim prelivanjem bez seizmičkog uticaja Ovaj slučaj karakterističan je za
sadašnje stanje brane. Izvršena je provera da li je u slučaju poplave, kada nema dejstva zemljotresa,
brana stabilna sa izmerenim minimalnim parametrima otpornosti na smicanje (Mat. 4:15.5o za
materijal potpornog tela uzvodne kosine). Analiziane su 54 klizne površi, i pokazano je da je uzvodna
kosina stabilna u ovim uslovima (min Fs=1.273<1.50), ali da ne zadovoljava projektovane uslove jer
nije izveden balast u nožici.
Uticaj seizmike na kosinu zasićenu vodom (stanje nakon poplave)Ovaj slučaj pokazuje mehanizam
oštećenja uzvodne kosine brane. Izvršena je provera da li je u kritičnom trenutku nakon poplave, kada
je kosina zasićena vodom, a dođe do zemljotresa, brana nestabilna. Sa izmerenim minimalnim
parametrima otpornosti na smicanje (15.5o za mat.4) pokazano je da je uzvodna kosina nestabilna u
ovim uslovima (min Fs=0.791<1.0) Kritična klizna površ je
Kratkotajna poplava sa aktivnim prelivanjem bez seizmičkog uticaja Ovaj slučaj karakterističan je za
sadašnje stanje brane. Izvršena je provera da li je u slučaju poplave, kada nema dejstva zemljotresa,
brana stabilna sa izmerenim minimalnim parametrima otpornosti na smicanje (Mat. 4:15.5o za
materijal potpornog tela uzvodne kosine). Analiziane su 54 klizne površi, i pokazano je da je uzvodna
kosina stabilna u ovim uslovima (min Fs=1.273<1.50), ali da ne zadovoljava projektovane uslove jer
nije izveden balast u nožici.
Slika 2 Geološki i seizmički model akumulacije i pregradnog mesta

8
8.2
4884300

7.8

8 8.2

4884100
7440100 7440300 7440500
Uticaj seizmike na kosinu zasićenu vodom (stanje nakon poplave) Ovaj slučaj pokazuje mehanizam
oštećenja uzvodne kosine brane. Izvršena je provera da li je u kritičnom trenutku nakon poplave, kada
je kosina zasićena vodom, a dođe do zemljotresa, brana nestabilna. Sa izmerenim minimalnim
parametrima otpornosti na smicanje (15.5o za mat.4) pokazano je da je uzvodna kosina nestabilna u
ovim uslovima (min Fs=0.791<1.0) Kritična klizna površ je plitka, što je i vidljivo na objektu jer je
prvo odneta uzvodna kamena obloga i pokrenuta površina uzvodne kosine.
Granična stabilnost uzvodne stabilnost kosne pri malim vodama, sa seizmičkim uticajem Kako je u
prethodnom slučaju prikazano, kosina je u određenim uslovima nestabilna, pa je pod pretpostavkom
da je kosina uslovno stabilna (Fs~1), pri malim vodama (kada se kosina ocedi i materijal osuši),
određena vrednost kohezije pri kojoj je uzvodna kosina još uvek stalna stabilna (C=5Pa) iako postoji
seizmički uticaj.
Granična stabilnost kosne (odmah nakon izgradnje) pri velikim vodama, bez seizmičkih uticaja. Sa
prethodno određenom minimalnom kohezijom materijala, izvršena je provera stabilnost uzvodne
kosine u slu~aju katastrofalne poplave (prelivanje preko krune), kada nema uticaja zemljotresa, kao
što se desilo u leto 1999 godine. Pokazano je da je kosina nestabilna i kada materijal uzvodne kosine
ima 250 ugao unutrašnjeg trenja. Treba napomenuti da su u svim proračunima ostali materijali uneti sa
vršnim čvrstoćama, iako je dobijeno da trenutno i materijal rečnog korita uzvodno ima lokalno u dnu
kosine rezidualnu vrednost 28o a ne 31o.Ovaj slučaj pokazuje da u trenutku nailaska velikih voda koje
bi branu prelile (jer je preliv zatrpan kamenjem) rušenje brane postaje izvesno.
Katastrofalno opterećenje-istovremena pedesetogodišnja poplava sa prosečnim slabim zemljotresom
Izvršena je provera prethodne prepostavke o rušenju brane u slučaju da dođe do katastrofalne
koincidencije (koja za predmetno područje nije nemoguća), da sa velikim vodama dođe istovremeno i
do blagog potresanja tla. Objekat je nezaštićen i došlo bi do značajnih oštećenja i izvesno rušenja sa
posledicama za nizvodo područje koje bi bile znatno veće od onih iz 1991. godine. Brana se mora
stoga iz temelja rekonstruisati, jer ne zadovoljava elementarne uslove stabilnosti.Simulacija mogućih
uslova rušenja brane i samo used velikih voda bez uticaja zemljotresa jer je došlo do smanjenja
smičuće otpornosti u materijalu usled puzanja (prethodno obavljenih deformacija)Na kraju je
analizirana izvesna situacija da dođe do ponovnog nailaska velikih voda, a da se brana nalazi u
sadašnjem stanju. Pokazano je da će sigurno doći do rušenja uzvodne kosine, čak i ako je ona pre toga
bila potpuno suva u dužem vremenskom periodu.

Slika 3 Finalna interpretacija fizičko-mehaničkog modela brane

 ZAKLJUČAK

Izradom fizičkog modela akumulacije sa pregradnim mestom , na osnovu kompleksnih geotehničkih

ispitivanja, dobijeni su podaci dovoljni za simulaciju ponašanja brane pod različitim opterećenjima i
jasan uvid u stanje ovodnjenosti i ispucalosti stenskog masiva rečne doline.
Određen je mehanizam rušenja uzvodne kosine: usled niza slabijih seizmičkih potresa, u uslovima
zasićene uzvodne kosine, došlo do pojave primarnih deformacija koje su izazvale klizanje kroz
prelaznu zonu 4. Ova zona je od lošijeg materijala, pri čemu se u nožici umesto projektovanog
kamenog balasta nalazi sveže nataloženi mulj.
Numeričkom simulacijom metodom konačnih elemenata uz pretpostavku nelinearnosti a vodeći
računa o efektu razmere /1/ dobijena je i potvrda da je u uočenim oštećenjima ključna uloga osim
nedostatka balasta u nožici uzvodne kosine i tektonike pregradnog mesta -Slika 4. Ova činjenicod
značaja je za izbor načina sanacije.
SPISAK LITERATURE

[1] Bažant,P.Z.,(1993),, JEM ASCE, Vol.119, No.9,pp.1828-1844,Scaling Laws in Mechanics of Failure[2] Day
A., Morison H.F., 1979,Resistivity modelling for arbitrarily shaped two-dimensional structures, Geophysical
Prospecting, Vol.27
[3] Johnston Ian, 1985, STRENGTH OF INTACT GEOMECHANICAL MATERIALS, JGE ASCE,
Vol.111, No.6, June 1985 [4] Kordić-Diković N., 2002, “Mogućnosti primene nedestruktivnih metoda kod
određivanja oštećenja hidrotehničkih konstrukcija[5] Petrović, M.; Vučković,D.; Kordić-Diković, N.,
2003,Određivanje kinematičkomehaničkih osobina tla geofizičkim metodama na primeru pregradnog mesta
“BANJANI” na Velikoj Dičini, DIT YU, III savetovanje “Ocena stanja, održavanje i sanacija građevinskih
objekata”, Vrnjačka Banja, 2003

Slika 4 Rezultat proračuna brane MKE - nelinearna analiza