ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

Универзитет Мегатренд

Илегалне миграције, трговина људима и људским

oрганима
СЕМИНАРСКИ РАД

Ментор : Студент:
Доц . др Светислав Лутовац Лазин Александра
Бр . индекса: 200119/2019

Београд , 2022. године

1
Садржај Страна

1. УВОД...................................................................................................................3

2. ИЛЕГАЛНЕ МИГРАЦИЈЕ..............................................................................4

3. ТРГОВИНА ЉУДИМА ...................................................................................6

3.1. ФАЗЕ ТРГОВИНЕ
ЉДУИМА.................................................................7
3.2. КОНТРОЛА ЖРТВА ТРГОВИНЕ
КЉУДИМА..................................10
3.3. ИЗЛАЗАК ЖРТВЕ ИЗ ЛАНЦА ТРГОВИНЕ
ЉДУИМА...................11

4. ТРГОВИНА ЉУДСКИМ ОРГАНИМА.......................................................12

5. ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................14

6. ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................1
5

2
 1.УВОД

Последњих година у области криминалитета једна од најозбиљнијих преокупација науке и

међународних институција јетсе проблем организованог криминалитета, његов обим,
садржај као и питање његовог сузбијања ради заштите безбедности. Организовани
криминалитет јесте криминалитет организованих група, организација и других облика
удруживања ради вршења кривичних дела са циљем стицања материјалне користи. Оно
што је специфично за ову врсту криминалитета јесте пвезаност са влашћу, остваривање
великог криминалног профита и претензија на економски и политички утицај у друштву.1

Савремено доба које је довело техничке иновације, олакшано кретање капитала, људи,
робе и услуга има пресудни значај на развијање ове врсте криминалитета. Организивани
криминалитет има висок степен друштвене опасности с обзиром на масовност свог
деловања, као и на високу стопу профита, тешке облике насиља, корупције највиших
државних органа. Он је транснационалног карактера са великим бројем учесника који
често поседују професионалне методе рада. Саме организације функционишу уз
слошжену мрежну структуру која подразумева хијерархију унутар организације.

Организовани криминал из године у годину све више постаје велики дрштвени проблем
широм света.2

У овом семинарском раду говорићу о криминогеним активностима органозованог

криминалитета тј. о илегалним миграцијама, трговини људима и о трговини органа, као и
о њиховој повезаности.

1
Криминологија са елементима веиктомологије, Мило Бошковић и Милош Марковић, правни факултет за
привреду и правосуђе у Новом Саду, 2015. године. Стр бр.227
2
Организовани криминалитет, Бошковић. М, Полицијска академија 1998. година. Стр бр. 6

3
4
 2. ИЛЕГАЛНЕ МИГРАЦИЈЕ

Нажалост, међународна заједница је све више суочена са глобалним феноменом илегалних

миграција које представља кретање становништва. Разни светски процеси, универзалност
заједнице, олакшане комуникације, афирмације људског друштва су неки од разлога због
којих из уже локалних крајева становништво сели на разне стране континената.

Дакле може се закључити да су овом криминогеном проблему наручито склоне земље

транзицији. Узроци илеганих миграција су разни; деградирана животна средина, оружани
конфликти, сиромаштво и други. Илегални мигранти без обриза на пол и расу веођени
жељом за бољим животом и економским просперитетом, прихватају разне понуде и
услове који им постављају кријумчари људима како се заоправо називају лица која се баве
овом кримогеном активношћу. Кријумчарење илегалних миграна та је постао “уносан
посао” који се обавља под контролом организоване мреже криминала.3

Важно је напоменути кардиналну разлику између трговине људима и кријумчарења људи.

Трговина људима подразумева кршење људских права, пимену силе, претње и принуде а
за циљ има материјалну корист кроз експлоатацију жртве, док кријумчарење људи јесте
кршење закона о усељавању, оно што је највећа разлика то је да постоји сагласност и
иницијатива лица које прелази границу. Циљ је и овде материјална корист али кроз
реализацију договора, без експлоатације.

Због интензивног саобраћаја између разних земаља теретна возила су постала главно
средство за пребацивање миграната. Тај систем су наручито са наших подручја развили
косовски Албанци, који заједно са сународницима из Абаније контролишу кријумчарење
љдуи из Белгије и Француске у Велику Британију као у најатрактивнију земљу у којој
илегални мигрант траже политички азил ( годишње се у овој земљи разматра око 70.000
захтева за азилом). Поред овог начина кријумчари су пронашли још многе друге
практичне начине.

Сматра се да је у две трћине случајева повећање броја становнка захваљујући мигрантима.

3
Виктимологија, Драган Манојловић, Љубомир Чимбуровић, Броград, 2018 године. Стр бр. 154.

5
Дијагностиковањем овог глобалног пробелма међународна заједница је усвојила значајан
правни документ а то је Протокол против кријумчарења миграната копном, морем и
ваздухом, који допуњује конвенцију УН против транснационалног организованог
криминала. У нашем кривичном законодавству ово кривично дело криминисано је као
кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи.4

4
Криминологија са елементима веиктомологије, Мило Бошковић и Милош Марковић, правни факултет за
привреду и правосуђе у Новом Саду 2015. Стр бр.251.

6
 3. ТРГОВОНА ЉУДИМА

Трговина људима је реалтивно сатра криминогена активност с обзиром да њени корени

сежу још од аничког доба до данас. Разлика трговине људима из старог доба од данас јесте
у томе што се трговина људима називала “трговина белим робљем” јер се трговина црним
робовима из Африке сматрала нормалном и законитом. Обзиром на универзалност права
човека и еволуцијом друштва термин “трговина белим робљем” прерастао је у трговину
људима.
Трговина људима је глобални феномен који погађа цео свет и подразумева злоупотребу
људских бића и повреду њихових основних људских права, ради стицања материјане
користи и на тај начин је ова кримогена активност једна од навећих друштвених пробелма.
Трговина људима сврстана је у три најпрофитабилније активности поред трговине дроге и
оружија. Она представља високо профитабилну а ниско ризичну крминогену кативност.
Виско профитабилну јер је добит организација енормно велики а ниско ризична је јер су
шансе да трговац буде пронађен И санкционисан мале. Трговину људима прате физичка
насиље и тортура, стални страх, претње и уцене. Тиме се угрожавају права људи на живот,
достојанство , слободу, интегритет, безбедност, одлучивање, здравствену заштиту и друга
људска права.
Криминална делатност трговине љдуским бићима је сачињена од комплекса радњи као сто
су принуда, врбовање, транспорт, куповина и продаја, скривање особа и њихова изолација
и разне врсте експлоатација уз насиље и претње, корупција.
Трговац људима су сва лица која учествују у било којој наведеној радњи. Често припадају
етнички или национално хомогеним групама. Делују заједно или као појединци. Може се
рећи да лица која формирају читав ланац трговине људима имају различите вештине као
што су коминикација, процена ризика, способност лажног предтсваљања, употреба
насиља, манипулација, суровост и др.5

5
https://www.astra.rs/sta-je-trgovina-ljudima/

7
 3.1 .ФАЗЕ ТРГОВИНЕ ЉДУИМА

Прва фаза трговине љдуима јесте врбовање жрте. У овој фази трговац људима бирају
жртву коју желе да “увуку” у ланац. Начини за врбовање жртве су различити али увек се
ради о криминалној активности где се особа доводи у заблуду (решавање питања
запослења, брака, путовања, школовања). Трговци људима најчешће бирају особе које су
рањиве и које ће им без претходне сумње поверовати ( младе особе, особе са
инвалидитетом, жртве насиља у породици и тд.).

Начини врбовања:Прва фаза трговине љдуима јесте врбовање жрте. У овој фази трговац
људима бирају жртву коју желе да “увуку” у ланац. Начини за врбовање жртве су
различити али увек се ради о криминалној активности где се особа доводи у заблуду
(решавање питања запослења, брака, путовања, школовања). Трговци људима најчешће
бирају особе које су рањиве и које ће им без претходне сумње поверовати ( младе особе,
особе са инвалидитетом, жртве насиља у породици и тд.).

Начини врбовања:

1. Огласи – трговци људма врбују своје жртве путем седства јавног информисања и
интернета нудећи одређене послове у иностранству уз нагласак на добру зараду –
конобарица, дадиља, рад у козметичким салонима, грађевински рад, пословна
пратња. У пракси чак постоје и лажне агенције које приликом оглашавања наводе
само бројеве мобилних телефона.
2. Злоупотреба познанстава, пријатељства и партнерства – успостављање било које од
ових веза са жртвом ради лакшег увлачења у ланац трговине љдуима.

Поред ових по статистици најчешћих начина ту су и отмице, продаја од стране

чланова породице, несвесно врбовање, злоупотреба интернета и тд.

Друга фаза јесте фаза транзита која подразумета прихват, смештај и провоз жртве од
стране трговца људима до места где ће жртва бити експлатисана. Често се дешава да
жртва стране криминалних група буде у заблуди И током самог њеног транзита до места
експлоатације јер је на тај начин лакше превести жртву преко границе ако је у питању

8
међународни транспорт тј. жртва сама даје документра трговцу, добровољно прелази
границу Нелегалан прелазак границе подразумева коришћење лажних документа,
прелазак границе ван граничног прелаза, кријумчарење , пребацивање жртве преко
границе на скривеним местима у путничким возилима, товарним просторима, дуплом дну
вучних приколица И на разне друге нелегалне начине.

1. Огласи – трговци људма врбују своје жртве путем седства јавног информисања и
интернета нудећи одређене послове у иностранству уз нагласак на добру зараду –
конобарица, дадиља, рад у козметичким салонима, грађевински рад, пословна
пратња. У пракси чак постоје и лажне агенције које приликом оглашавања наводе
само бројеве мобилних телефона.
2. Злоупотреба познанстава, пријатељства и партнерства – успостављање било које од
ових веза са жртвом ради лакшег увлачења у ланац трговине љдуима.

Поред ових по статистици најчешћих начина ту су и отмице, продаја од стране

чланова породице, несвесно врбовање, злоупотреба интернета и тд.

Друга фаза јесте фаза транзита која подразумета прихват, смештај и провоз жртве од
стране трговца људима до места где ће жртва бити експлатисана. Често се дешава да
жртва стране криминалних група буде у заблуди И током самог њеног транзита до места
експлоатације јер је на тај начин лакше превести жртву преко границе ако је у питању
међународни транспорт тј. жртва сама даје документра трговцу, добровољно прелази
границу Нелегалан прелазак границе подразумева коришћење лажних документа,
прелазак границе ван граничног прелаза, кријумчарење , пребацивање жртве преко
границе на скривеним местима у путничким возилима, товарним просторима, дуплом дну
вучних приколица И на разне друге нелегалне начине.

Трећа фаза је фаза експлоатације која подразумева искоришћавање жртве.

 сексуална експлоатација – оно што је битно код сексуалне сксплоатације јесте да је

разлукујемо од проституције као прекршаја. Проститиција јесте прекршај који

9
подразумева добровољно пружање сексуалних услуга, слободно располагање својим
телом и зарадом као и потпуну слободу кретања лица које пружа услуге као и слободу
одлучивања

 принудни рад,

 просјачење,

 принуда на вршење кривичних дела,

 успостављање ропског односа,

 трговина органима,

 искоришћавање у порнографске сврхе и

 коришћење у оружаним сукобима.

Жене се најчешће сурово сексуално и радно експлатишу, деца се укључују у ланац

просјачења, сексуално се сксплатишу, приморавају се на вршење кривичних дела а чак се
и у неким руралним зењама користе у оружаним сукобима. Одрасли мушкарци се
најчешће радно експлатишу, под ропским условима или се користе као борци у оружаним
сукобима. Све жртве након другорочне експлоатације могу бити злоупотребљене за
прислино узимање органа.6

3.2. КОНТРОЛА ЖРТАВА ТРГОВИНЕ ЉДУИМА

6
https://www.mpravde.gov.rs/sekcija/17548/trgovina-ljudima-.php

10
Да би криминална организација која се бави трговином људима одржала цео ланац и
успоставила контролу над свим жртвама у ланцу, преузимају различите механизме
контроле као што су :

Употреба насиља и страха – трговци људима се користе насиљем и претњом како би

успоставили контролу над жртвом. Овај вид контроле подразумева физичко насиље,
ограничавање кретања, лишавање хране, воде, злоупотреба дрога и алкохола, мучење.

Уцена – у случају сексуалне експлоатације дешава се да жртва буде снимана И да јој се

касније прети пуштањем у промет снимка а наручито слањем породици жртве

Претња и примена силе према породици жртве – најделотворнија претња која највише
отеава расветљавање овог кривичног дела јесте претња да ће се наудити породици жртве
уколико жртва покуша да побегне или разоткрије ланац.

Изолација – уклањање идентификационих или путних докумената. Поред физичке

изолације жртве трговци љдуима жртвама одузимају лична документра као доказ о
идентитету. Непоседовање докумената, новца, непознавање језика, нелегалан боравишни
статус, изолација су механизми који се користе како жрва не би напуштала ланац.

Тек 2000. Године усвојена је Конвенција Уједињених нација против трансационалног

органиованог криминала где је усвојен и посебан Протокол о превенцији, сузбијању и
кажњавању трговине љдуима. Сличан уговор је усовојен и у Савету Европе - Конвенција
Савета Европе о борби против трговине људима. Република Србијаје ратификовала ове
међународне уговоре где су они на тај начин постали део њеног унутрашњег права.

3.3 ИЗЛАЗАК ЖРТВЕ ИЗ ЛАНЦА ТРГОВИНЕ ЉУДИМА

11
Упркос патњама које пролазе жртве тргине људима због развијених механизама контроле
се ретко опредељују на бекство или тражење помоћи .

Најчешћи начин изласка из ланца трговине људимма јесте активностима полиције.

Полиција спроводи сложене и обухватне мере и поступке ради откривања учесника свих
облика кривичних дела трговине људима, њиховог привођења правосуднинм органима.
Ово јесте најчешћи и најпоузданији начин растурања ланца.

Још један начин растурања мреже јесте помоћу грађана. Овај начин огледа се у
пријављивању сумњивих ситуација, објеката и појединаца полицији или служби за
социјални рад.

Након иденификације жртава које су изасле из ланца трговине љдуима укључују се разне
службе за социјалну и психолошку подршку у циљу саме ресоцијализације жртве, али и
због самог сведочења и разарања комплетне мреже “трговаца”.7

4 .ТРГОВИНА ОРГАНИМА

7
Трговина људима превентивни пакет, Миодраг Старчевић, Милан Жарковић, Црвени крст Србије Београд
2010. година. Стр 26, 28.

12
Као и трговина људима, трговина органима је глобални проблем који „трговцима“ доноси
велики профит. Трговина органима обухвата низ криминогених активности чији је циљ
компензација љдуског орагана. Она се често представља и као модалитет трговине
љдуима, где се љдуима узимају органи или делова тела уз употребу принуде, отмице,
преваре, злоупотребе поверења, као и искоришћавања тешке ситуације другог лица.

Сходно томе да је савремена медицина енормно напредовала неке хируршке

интервенције су чак постале рутински посао, као што су на пример пресађивање бубрега.
Околност да се лако путује по свету, да је комуникација олакшана и да се брзо размењују
информације даје могућност да се повежу продавци и купци органа. Трговина љдским
органима јесте сложена и специфична кримогена активност која подразумена много
актера тј. лица која учествују у њој. Трговина органима је толико напредовала да је
развила своје црно тржиште на коме се одвија сучељавање понуде и тражње и које
функционише по економским пинципима.8

Потражња за органима за трнасплатацију у земљама с највишом стопом донатора увелико

премашује понуду. Дакле чак и лица која су на листи чекања за оређени орган често се
могу одлучити за илегално набављање органа јер је то бржи начин. Због тога по многим
мишљењима стручњака већи број трговине органа се обавља илегално, а „даваоцима“ је
махом живот након тога знатно угрожен. Истрага новинара румунског дневника
„Адеварук“ открила је ланац трговине људским органима. Бурег по истраживању кошта
15.000 евра, плућно крило 40.000 евра, а поред тога и тршкови подмићивања особља у
којој ће се болници извршти операција, као и легалне трошкове лечења. Подмоћивање
стучних лица у болницама је проузроковало чак то да лекари и блоничарке воде листе о
продаји органа.

Овај проблем је подстакао европску заједницу да ову област и првано уреди Конвенција о
заштити људских права и идентитета људског бића са аспекта примене биологије и
медицине Савета Европе, 1977. године.9

8
Криминологија са елементима веиктомологије, Мило Бошковић и Милош Марковић, правни факултет за
привреду и правосуђе у Новом Саду, 2015. године. Стр бр 251.
9
https://www.astra.rs/koliko-kosta-bubreg/

13
14
 5.ЗАКЉУЧАК

Организовани криминал јесте злочин против човечности који се разгранао на много

делатности. И ако све делатности имају различит карактер заједничко им је то да су
глобалан феномен и да стичу материјалну добит помоћу криминалних радњи.
Организовани криминал као појава је толико нападна и неумољива да су многе земље због
њега економски уздрмане и на неки начин су сви непосредне жртве. Сем економске
стабилности он урушава и социјалну стабилност као и сигурност свих држава.
Забријанјавајуће је то да се он толико развио да његова мрежа досеже и до дрржавних
институција које треба да га расветле. Због тога није могуће искоренити овај феномен већ
се решавање овог проблема своди на држање под одређеном контролом.

Како потпуна репресија није могућа развијен је широк спектар превентивних мера како
би се елиминисао узрок и погодност развијанја криминала. Поред институција које
спроводе превентивне мере важно је и да људи имају одређени ниво друштвене
одговорности и да првенствено због себе а након тога и због целе соцојалне средине буду
обазриви и да имају комуникацију са својим локалним установама.

15
 6.ЛИТЕРАТУРА

1. Криминологија са елементима веиктомологије, Мило Бошковић и Милош Марковић,

правни факултет за привреду и правосуђе у Новом Саду, 2015. Стр бр.227

2. Организовани криминалитет, Бошковић. М, Полицијска академија 1998. стр бр. 6

3. Виктимологија, Драган Манојловић, Љубомир Чимбуровић, Броград, 2018. Стр бр. 154.

4. Криминологија са елементима веиктомологије, Мило Бошковић и Милош Марковић,

правни факултет за привреду и правосуђе у Новом Саду 2015. Стр бр. 251.

5. https://www.astra.rs/sta-je-trgovina-ljudima/

6. https://www.mpravde.gov.rs/sekcija/17548/trgovina-ljudima-.php

7. Трговина људима превентивни пакет, Миодраг Старчевић, Милан Жарковић, Црвени

крст Србије Београд 2010. година. Стр 26, 28.

8. Криминологија са елементима веиктомологије, Мило Бошковић и Милош Марковић,

правни факултет за привреду и правосуђе у Новом Саду, 2015. године. Стр бр 251.

9. https://www.astra.rs/koliko-kosta-bubreg/

16
17