А1- свака права садржи најмање 2 различите тачке. Постоје 3 неколинеарне тачке.

А2- сваке 2 различите тачке одређују 1 праву.

А3- сваке 3 неколинеарне тачке одређују тачно 1 раван.
А4- свака раван садржи најмање 3 тачке. Постоје 3 некомпланарне тачке.
А5- свака права, која са неком равни има заједничке 2 различите тачке припада тој равни.
А6- ако 2 различите равни имају 1 заједничку тачку, онда оне имају тачно 1 заједничку праву.
А7- за сваку праву п и сваку тачку А постоји тачно 1 права која садржи тачку А и паралелна је правој п.
А8- ако је тачка Б између тачака А и Ц, онда су А, Б и Ц 3 различите тачке 1 праве.
А9- ако су А, Б и Ц 3 различите тачке 1 праве, тада је само 1 од тих тачака између друге 2.
А10- ако су А и Б 2 различите тачке тада постоји тачка Ц таква да је А-Б-Ц.
А11- ако су А, Б и Ц неолинеарне тачке, Д тачка између А и Б и у равни АБЦ права п, која садржи тачку Д
и не садржи ниједну од тачака А, Б, Ц тада на правој п постоји тачка Е таква да је Б-Е-Ц или А-Е-Ц
А12- свака тачка О праве п одређује на овој правој 2 дисјунктна подскупа, тако да 2 тачке А и Б праве п
припадају истом поскупу ако су са исте стране тачке О. Тачка О при том не припада ниједном од 2
подскупа

Д1- скуп свих тачака је тродимензионални простор, који се означава са Е3

Д2- непразан скуп тачака назива се геометријска фигура
Д3- за 2 праве а и б каже се да се сијеку ако имају само 1 заједничку тачку
Д4- ако заједничке тачке 2 равни припадају само 1 правој, тада се каже да се ове равни сијеку. Равни
које се не сијеку су паралелне.
Д5- ако права и раван имају тачно 1 заједничку тачку, онда права продире раван или раван сијече
праву, у противном су паралелне.
Д6- 2 праве су паралелне ако су једнаке или ако обје припадају једној равни и не сијеку се.
Д7- ако не постоји раван којој припадају 2 праве онда су те праве мимоилазне.
Д8- класа правих паралелних датој правој а назива се правцем праве а
Д9- ако су А, Б и Ц тачке на правој п такве да је А-Б-Ц, тада се каже да су А и Ц тачке праве п са разних
страна тачке Б.
Д10- скуп који садржи 2 различите тачке А и Б и све тачке између А и Б зове се дуж АБ.
Д11- ако је тачка Ц између А и Б тада је дуж АБ збир дужи АЦ и ЦБ
Д12- скуп који се састоји од тачке О праве п и скупа п1 тачака праве п са једне стране тачке О назива се
полуправом, која се означава са Оп1. Тачка О је почетна тачка те полуправе.
Т1- права и тачка ван праве одређују 1 раван

Т2- 2 праве које се сијеку одређују 1 раван.

Т3- 2 различите праве имају највише једну заједничку тачку
Т4- 2 различите паралелне праве одређују 1 раван
Т5- нека су м, н и п праве које припадају равни алфа, ако су праве м и н паралелне и ако п сијече н, тада
п сијече и м
Т6- права је паралелна равни само ако у тој равни постоји још једна права парелна првој.
Т7- релација паралелности на скупу свих правих је релација еквиваленције.
Т8- ако се 2 праве сијеку и паралелне су равни алфа, тада те праве одређују раван паралелну са алфа.
Т9- кроз дату тачку Б пролази тачно 1 раван паралелна датој равни алфа.
Т10- ако је права б паралелна датој равни алфа, тада постоји једна раван бета, која садржи праву б и
паралелна је равни алфа.
Т11- паралелност равни је релација еквиваленције на скупу свих равни.
Т12- ако су А и Б 2 различите тачке тада постоји тачка Ц између А и Б.