А1- свака права садржи најмање 2 различите тачке. Постоје 3 неколинеарне тачке.
А2- сваке 2 различите тачке одређују 1 праву.
А3- сваке 3 неколинеарне тачке одређују тачно 1 раван. А4- свака раван садржи најмање 3 тачке. Постоје 3 некомпланарне тачке. А5- свака права, која са неком равни има заједничке 2 различите тачке припада тој равни. А6- ако 2 различите равни имају 1 заједничку тачку, онда оне имају тачно 1 заједничку праву. А7- за сваку праву п и сваку тачку А постоји тачно 1 права која садржи тачку А и паралелна је правој п. А8- ако је тачка Б између тачака А и Ц, онда су А, Б и Ц 3 различите тачке 1 праве. А9- ако су А, Б и Ц 3 различите тачке 1 праве, тада је само 1 од тих тачака између друге 2. А10- ако су А и Б 2 различите тачке тада постоји тачка Ц таква да је А-Б-Ц. А11- ако су А, Б и Ц неолинеарне тачке, Д тачка између А и Б и у равни АБЦ права п, која садржи тачку Д и не садржи ниједну од тачака А, Б, Ц тада на правој п постоји тачка Е таква да је Б-Е-Ц или А-Е-Ц А12- свака тачка О праве п одређује на овој правој 2 дисјунктна подскупа, тако да 2 тачке А и Б праве п припадају истом поскупу ако су са исте стране тачке О. Тачка О при том не припада ниједном од 2 подскупа
Д1- скуп свих тачака је тродимензионални простор, који се означава са Е3
Д2- непразан скуп тачака назива се геометријска фигура Д3- за 2 праве а и б каже се да се сијеку ако имају само 1 заједничку тачку Д4- ако заједничке тачке 2 равни припадају само 1 правој, тада се каже да се ове равни сијеку. Равни које се не сијеку су паралелне. Д5- ако права и раван имају тачно 1 заједничку тачку, онда права продире раван или раван сијече праву, у противном су паралелне. Д6- 2 праве су паралелне ако су једнаке или ако обје припадају једној равни и не сијеку се. Д7- ако не постоји раван којој припадају 2 праве онда су те праве мимоилазне. Д8- класа правих паралелних датој правој а назива се правцем праве а Д9- ако су А, Б и Ц тачке на правој п такве да је А-Б-Ц, тада се каже да су А и Ц тачке праве п са разних страна тачке Б. Д10- скуп који садржи 2 различите тачке А и Б и све тачке између А и Б зове се дуж АБ. Д11- ако је тачка Ц између А и Б тада је дуж АБ збир дужи АЦ и ЦБ Д12- скуп који се састоји од тачке О праве п и скупа п1 тачака праве п са једне стране тачке О назива се полуправом, која се означава са Оп1. Тачка О је почетна тачка те полуправе. Т1- права и тачка ван праве одређују 1 раван
Т2- 2 праве које се сијеку одређују 1 раван.
Т3- 2 различите праве имају највише једну заједничку тачку Т4- 2 различите паралелне праве одређују 1 раван Т5- нека су м, н и п праве које припадају равни алфа, ако су праве м и н паралелне и ако п сијече н, тада п сијече и м Т6- права је паралелна равни само ако у тој равни постоји још једна права парелна првој. Т7- релација паралелности на скупу свих правих је релација еквиваленције. Т8- ако се 2 праве сијеку и паралелне су равни алфа, тада те праве одређују раван паралелну са алфа. Т9- кроз дату тачку Б пролази тачно 1 раван паралелна датој равни алфа. Т10- ако је права б паралелна датој равни алфа, тада постоји једна раван бета, која садржи праву б и паралелна је равни алфа. Т11- паралелност равни је релација еквиваленције на скупу свих равни. Т12- ако су А и Б 2 различите тачке тада постоји тачка Ц између А и Б.