Висока школа струковних студија за васпитаче у Крушевцу

Развијање интересовања за писану реч код

деце предшколског узраста
Семинрски рад
Из предмета: Увођење деце у свет писане речи

ментор: кандидат:
др Данка Радовановић
бр. индекса 4-14/2013

Крушевац, јун 2014.

САДРЖАЈ
УВОД........................................................................................................................................................1

1. ВЕШТИНА ПИСАЊА У ПРЕДШКОЛСКОЈ ДОБИ........................................................................1

2. ЦИЉЕВИ И АКТИВНОСТИ ПОЧЕТНОГ ПИСАЊА ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА. . .5

3. РАЗВИЈАЊЕ ИНТЕРЕСОВАЊА ЗА ПИСАНУ РЕЧ КОД ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ

УЗРАСТА..................................................................................................................................................8

3.1 Фине моторичке вежбе шаке као припрема за писање...............................................................9

3.2 Учење слова у радним свескама.................................................................................................12

ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................................25

ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................................27
 УВОД

Писменост сама по себи представља незаобилазно умеће савременог човека, али и

практичну алатку развоја многих других важних умећа. Она се често сматра и једним од
критеријума успешности деловања васпитно-образовне институције, а понекад и критерујум
"припремљености" детета за полазак у школу. Али, развој ране писмености детета представља
много више од поучавања знакова за предочавање мисли на папиру, на што се улога васпитача у
вртићу не би требала редуковати. Јер су деца у стању своје мисли изражавати и бележити много
пре што науче писати (Ralph, Eddowes, 2002), а прилика да виде "одраз" својих мисли на
папиру, појачава њихову свест о функцији и вредности писања и писмености.
Писменост која се развија код деце у предшколској доби назива се раном. Америчко
књижевно друштво (АЛА) дефинише рану писменост као све оно што дете зна о читању и
писању пре него што чита и пише. (Стричевић, И, 2007). Јеанне М. Мацхадо проширује
дефиницију и каже: „Израз рана писменост односи се на језично умеће, понашања и концепте
код предшколске деце, те вештине које претходе и које се могу развити у писменост која
укључује читање, основно писање, придоноси већем корпусу знања и вештина писмености у
каснијој доби. Односи се на промену у дететовом размишљању о писмености и у стратегијама
које мала деца користе у својим покушајима да схвате или створе усмени или писмени језик.“
(Мацхадо М., Јеанне. Еарлy). Важно је подстицати развој ране писмености јер вештине и знања
која дете тако стекне, темељ су за развијање свих других писмености двадесет првог века.
Описмењавање започиње у породици, готово од рођења, када родитељи, углавном несвесно и
природно, комуницирају са својим дојенчетом и тако чине прве кораке у развијању писмености.
Рано детињство, од рођења до треће године, је раздобље развоја многих когнитивних
способности која се у том раздобљу убрзано развијају, када деца с неверојатном лакоћом
усвајају нова знања и вештине и зато већ тада треба започети с утицајима и интервенцијама од
стране родитеља и других одраслих.
Бројна истраживања на подручју дечјег развоја потврђују да деца у првих шест година
живота имају велику способност учења и развијања вештина, када попут сунђера упијају све
што се налази у њиховом окружењу, када имају снажну потребу за комуницирањем,
независносшћу и истраживањем и када у првом реду уче путем покрета и осетила без великих
напора. (Lawrence, Lynne. Montessori, 2003). У научној и стручној литератури описане су
велике могућности учења предшколског детета који требају бити свесни родитељи и сви
одрасли који су укључени у васпитање и образовање предшколске деце. Дететов ум има
способност упијања великих количина података путем самог живљења, а подстакнели се његов
развој стварањем богатог окружења, позитивни развојни учинци одрази ће се на свеукупни
квалитет живота. Монтессори открива како постоје одређена раздобља пријемљивости, односно,
осетљива раздобља за учење, када је мозак спремнији учити и премљивији је за нова искуства, а
за развој говора и језика, битне чиниоце ране писмености, то раздобље се одвија од рођења до
краја шесте године. (Чудина-Обрадовић, 1999.). Током тог раздобља дете, сасвим природно,
научи говорити, усваја правила матерњег језика којима се зна служити, а изложи ли се дете у
том раздобљу и неком страном језику, оно ће и тај језик научити једнако као и матерњи.

1
Развијене говорно-језичне вештине имају подједнак утицај на вештине које захтевају читање и
писање, такође важне факторе ране писмености. Примљиво раздобље за развијање читања и
писања такође започиње у предшколско доба и испреплетено је с развојем говора и језика.
Чудина-Обрадовић истиче другу годину дететова живота када започиње осетљиво раздобље за
читање и писање и каже: „Већ од друге године дететова живота могу се приметити почеци
развоја писмености, знакови дететова разумевања значења и упорабе писаног текста.“ (Чудина-
Обрадовић, 1999.)
Иако улога вртића није "описмењавање" деце, особито не на начин који је повезан с било
којим обликом присиле, свест о томе да развој ране писмености започиње у најранијој доби
детета, а не у години пре поласка у основну школу или самој школи, може бацити ново светло
на схватање улоге вртића у подстицању тог процеса. Та се улога одсликава у препознавању,
подржавању и култивисању природног интереса са различитим облицима писане комуникације,
коју многа деца исказују већ од најранијег доба.
Усвајање структурних елемената усменог и писаног говора, савладавање и усавршавање
читања и писања основни је предуслов успешног учења и самоучења, општег и стручног
образовања, сталног усавршавања и доживотног самообразовања сваког појединца у савременој
постиндустријској и учећој цивилизацији.
Стога у наставку рада биће речи о развијање интересовања за писану реч код деце
предшколског узраста.

2
 1. ВЕШТИНА ПИСАЊА У ПРЕДШКОЛСКОЈ ДОБИ

Писање је вештина којом деца овладавају и пре вештине читања. Деца пуно пре науче
писати, напишу права слова на право место у речи, али још увек не могу слово по слово
рашчланити, па повезати у целину, дакле не могу прочитати али знају што значи написано, то је
такозвано глобално читање. За то је најчешћи пример када предшколска деца напишу властито
име на свом цртежу. Вештина писања врло је блиска говору и у почетку захтева само
рашчлањивање на гласове, али од предшколског детета се не очекује да оно овлада том
вештином у потпуности јер је она спој сложене мисаоне активности и графомоторичке вештине.
Према традиционалној дефиницији писања то је вештина претварања гласова замишљене речи у
одговарајућа слова и спајање слова у написану реч. (Чудина-Обрадовић, 2002). Почеци
развијања ове вештине започињу цртањем и сликањем, омиљених дечјих активности. Сваки
дечји цртеж је једна прича. Често предшколска деца имају потребу „прочитати“ свој цртеж, па
својим родитељима или тетама у вртићу препричавају цртеж, као што они њима читају причу из
сликовнице. Управо на тај начин мала деца почињу развијати важне појмове писмености.
Уочавају везу између писања и читања и уче да оно што је изречено, може бити и написано.
Развој вештина писања код предшколског детета одвија се у неколико фаза:

 Фаза шкрабања,
 Симбол налик на слова,
 Низови слова,
 Јављање свести о односу гласова и речи,
 Одвајање речи,
 Гласови се пишу онако као се чују,
 Транзициона фаза, и
 Стандардно, конвенционално писање.

Шкрабање - изгледају као случајан распоред линија на папиру. Некада су линије велике,
кружне или насумичне и налик цртању. Иако ове линије не подражавају писање, оне су важне
јер или деца користе да би изразила идеје.

Шкрабање Симболика налик на слова Низови слова

Симболика налик на слова – форме које личе на слова, али се не могу идентификовати
- понекад насумично распоређена и прошарана бројевима. Деца могу говорити о томе шта
представља њихово цртање и писање и у овом стадијуму ретко се појављује размак.

3
 Низови слова - у овој фази нека од слова су читљива, што указује да она имају више
знања о писању. Деца развијају свест о односу гласова и симбола, иако нису у стању да спарују
већину гласова. Најчешће се пишу велика слова, а размак између њих се још не појављује.
Јављање свести о односу гласова и речи - дете увиђа разлику између слова и речи, али
и даље не прави размак између речи. Поруке имају смисла и могу се спаривати са сликама,
посебно када деца сама бирају тему.

Јављање свести о односу гласова и речи Одвајање речи

Одвајање речи - дете починје да прави размак међу речима, али често може мешати
велика и мала слова при писању. Почиње да користи интерпункцију и обично пишу реченице
које саопштавају идеје
Гласови се пишу онако како се чују - у овој фази могу исправно писати речи које су
усвојили као целине (глобално), као и имена родитеља, браће и сестара, али да речи пишу онако
како их чују (фонетски), што је проблем у језицима чије писмо није засновано на фонетском
правопису. Деца с лакоћом препознају гласове у речима, а њихово писање је читко. У нашем
језику већ се у велкој мери ради о конвенционалном писању, али се могу јавити грешке везане
за гласовне промене (подпреседник али потпредседник), одвојено писање речи (не знам, не
могу, да ли), писање слова ,Ј".
Транзициона фаза - писање је читко и приближава се конвенционалном писању.
Дететово писање је прошарано речима које су написане у уобичајеној форми и имају уобичајен
састав слова.
Стандардно (конвеционално) писање - дете исправно пише већину речи и развија
разумевање за корен речи, сложенице и скраћенице. То разумевање помаже детету да пише
сличне речи.
Осетљиво раздобље за развој вештине писања започиње у раном детињству, развојем
говора, језика и моторике. Правилан развој моторике и графомоторике, предуслови су за развој
вештине писања. Још једна потврда колико је писменост комплекса. Могућности развоја
писмености протежу се на све активности рада с децом методом игре, деци најомиљеније
активности. Док се играју писаним језиком, прелаз на право писање и читање чини се сасвим
природан. Но, не сме се заборавити, као и код усвајања читања, изложеност детета богатим
материјалима који подстичу развој писања и моделима понашања, омогућују бржи напредак у
свладавању вештине писања.

4
 2. ЦИЉЕВИ И АКТИВНОСТИ ПОЧЕТНОГ ПИСАЊА ДЕЦЕ
ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА

Задатак васпитача у припремном предшколском програму није да децу науче да читају и

пишу, нити томе треба да се баве родитељи у години пред полазак у школу. Описмењавање
треба оставити школи и учитељима који уз то обучени. Ипак, многи родитељи су у недоумици
када је право време да малишани почну да уче слова, односно читање и писање. Нека деца већ
са 4-5 година показују интерес да савладају ову вештину, али да ли им треба удовољити или
сачекати предшколско и први разред како би дете “имало шта да ради у школи”? Уколико дете
не показује интересовање за писање и читање да ли га треба форсирати?
Некада се веровало да су ова знања “резервисана” за школу, а често се и данас могу чути
савети као што су: “Пусти дете да се игра док може, има времена да учи када крене у школу.”
Међутим, стручњаци и дечји психолози тврде да деца различито развијају своје комуникацијске
вештине, савладавају симболе, сличице и знакове, па треба пратити дете и уочити “прави”
тренутак за читање и писање. Дакле, дете не треба ни форсирати, али ни спречавати да
савладава нове вештине уколико жели. Да би родитељи препознали тренутак када је малишан
спреман да научи слова и бројеве, потребно је да проводите време са њим и упознате његова
интересовања, жеље и очекивања. Деци је учење игра, па родитељи не треба да брину да је
претрпано обавезама и да ће због тога што, на пример, са пет година зна сва слова то “скратити”
његово детињство. Многа деца излазе из вртића знајући да пишу и читају 80 одсто слова, што не
значи да ће им у школи бити досадно или да ће стагнирати.
Модерна педагогија подржава схватање да савладавање ових вештина треба да почне и
пре првог разреда. Ипак, морате да знате да је свако дете посебно и потребно му је приступити
индивидуално. Задатак родитеља је да Посматра своје дете, и сам родитељ ће видети када је
дете спремно да научи прва слова и бројеве. Сигурни знаци да је предшколско дете спремно да
да учи читање и писање, по речима стручњака су:

Дете има довољно развијену моторику да држи оловку и помера је по подлози.

Разуме да сваки знак има своје значење.
Уме да сриче, да преточи знак у глас, односно слогове у говор.
Уме да разликује различите словне знакове.
Исказује нестрпљивост да научи да напише своје име. (Clark Christina; Lucy Hawking )

Стручњаци саветују да у процесу учења слова не треба терати децу да понављају слова
напамет или да их записују у свеску, на пример, у десет редова. Сматрају да су то застареле
методе и да деци треба омогућити да кроз учење слова развијају и креативност и машту. Коцке
са словима и сликама на којима су, на пример, животиње чија имена почињу на задата слова,
могу да буду сјајна помоћ. Такође треба имати на уму да учење слова то није лак посао и да је
учење слова комплексан процес. Уколико родитељи или васпитачи примете да дете има

5
проблема и да слова савладава теже него што би требало, потребно је да се консултују са
стручњаком.

Да би дете могло да овлада вештинама употребе писаног језика неопходно је да достигне

одређени степен апстрактног мишљења. тј. способност да се ослободи чулности говора и
започне процес служења представама о речима. Зато програм предвиђа припрему за читање и
писање који је усмерен у најопштијем смислу на појаву и развој интересовања за писану реч али
и одређена сазнања о речима. гласовима, словима која су неопходна за лакше овладавање
вештинама почетног читања и писања. Припрема за почетно читање и писање је континуирани
процес увођења детета у писани језик. Писани језик је посебна употреба говора у односу на
гласовни говор.
Сматра се да је дете спремно за полазак у школу када је достигло ниво психичког и
физичког развоја на основу којег се може претпоставити да ће у потпуности моћи да задовољи
захтеве који ће му бити постављени у школи. Основни предуслови да би дете могло да прихвати
школу су: физичка и моторичка зрелост (одређен календарски узраст, телесна и моторичка
развијеност), интелектуална зрелост (развијеност пажње, памћења и различитих облика
мишљења), говорна зрелост (овладало гласовном структуром правилног говора, практикује све
комуникативне функције говора у интеракцији са другима), социјална зрелост (релативна
самосталност при задовољавању својих потреба, оспособљеност за живот и рад у колективу),
емоционална зрелост (емоционална стабилност и контрола емоција), мотивација за учење
(интересовање и радозналост везани за школско учење), искуство (реалне информације о школи,
њеном режиму и захтевима које она поставља пред ученике).
Програм васпитно образовног рада са предшколском децом конципиран је тако да
континуирано и систематски припрема дете за полазак у школу доприносећи целовитом развоју
детета. То се постиже креирањем услова и подстицаја који детету омогућавају да развије све
своје потенцијале и својства личности, да проширује искуства и изграђује сазнања о себи,
другим људима и свету који га окружује, при чему се уважавају специфичности деце са којом се
ради.
Садржај и циљеви почетног читања и писања у предшколским установама
реализује се кроз различите теме, са листом обавезних и напредних садржаја у оквиру сваке
теме.
Циљеви почетног писања су:
 Представе о облику, боји, величини и положају у простору предмета. цртежа и
знакова.
 Способност визуелног процењивања, запажања и именовања ситних детаља, као и
репродуковања њиховог изгледа и положаја.
 Спретни и покретљиви рука, шака и прсти.
 Правилно седење и држање прибора за цртање, сликање и писање.
 Сразмерно развијена фина моторика (визуелно усмеравање, вољна контрола и
координација између покрета руке, шаке и прстију, две руке и ока и руке) и

6
 захваљујући томе вештији, сигурнији и слободнији покрети потребни за
исписивање ситних елемената без прекидања и подизања оловке са папира.
 Усавршеност покрета за писање вршених у одговарајућој свесци, као и
оспособљеност да се свеска користи на одговарајући начин. (Опште основе
предшколског програма, 1996.)
Садржаји почетног писања и активности су:
 Вежбе латерализације,
 вежбе за овладавање локомоционим и манипулационим покретима.
 Вежбе за разгибавање и опуштање руке и шаке, посебно сваког прста и свих прстију.
 Правилно држање руке, прстију и положаја тела и руковање прибором за цртање,
сликање и писање.
 Вежбе за развој фине моторике (визуелног усмеравања, вољне контроле и
координације покрета руку и очију).
 Вежбе за усавршавање тачности покрета исте врсте какве захтева писање.
 Графомоторичке вежбе у одговарајућој свесци подразумева:
- Оспособљавање за писање у свесци, односно, за покрете руке који су приликом
писања у разним правцима ограничени како обликом свеске, тако и пољима
предвиђеним у њој, односно, захтевима и упутствима која се дају у вези са
изгледом онога што треба да се испише.
- Упознавање свеске, њене намене, корица и садржаја, као и упутстава како је
одржавати чисту и уредну.
- Вежбе исписивања линија у ограниченим просторима лавирината. Путања се
планира, а линија исписује не подижући оловку са папира.
- Вежбе идентификовања истоветних шара и знакова.
- Вежбе доцртавања и цртања геометријских облика према узору и повезујући
тачкице.
- Цртање, шарање и бојење у складу са неким правилом које зехтева одређен степен
графомоторичке вештине.
- Цртање ситних шара које се понављају у одређеном ритму и са одређеним
размаком.
- Цртање правих, кривих и полукружних линија.
- Вежбе уочавања смерова у којима се нешто креће.
- Вежбе оријентације на листу свеске (горња и доња половина листа, исписивање
линија одоздо нагоре, одозго надоле, са лева на десно и са десна на лево). (Опште
основе предшколског програма, 1996).

Из напред приказаних садржаја и активности можемо закључити да се дете у

предшколским установама осмишљено уводи у свет писане речи, и то: 1) развијањем свести о
појму речи и делова речи: аналитичко-синтетичка вежбања - растављање и састављање речи на
слогове и гласове, стварање нових речи; организовање игровних активности везаних за

7
уочавање гласова издвајањем слогова, грађењем неооичних гласовних скупина,
диференцијација гласова у оквиру речи (самогласници и сугласници), уочавање позиције гласа у
речи (почетак, крај, средина); деца у сарадњи са васпитачем и сама стварају и користе пригодне
писане форме (у оквиру својих могућности): записивање, потписивање, обележавање,
дописивање, позивање, честитање; 2) размишљањем о речима: вежбе артикулације -
овладавање правилним изговором гласова, вежбе ослобађања речи из реченичког контекста -
замисли реч, додај, избаци, прошири, скрати, замени, формирај нови исказ; и 3) вежбе
ослобађања речи од објеката - уочавање односа између објеката и дужине речи: кратак објекат
- дугачка реч; дугачак објекат - кратка реч; кратке и дугачке речи, необичне речи, замена речи;
вежбе ослобађања речи од једног значења - говорне игре, говорни задаци са коришћењем
истих речи у различитим значењима.

3. РАЗВИЈАЊЕ ИНТЕРЕСОВАЊА ЗА ПИСАНУ РЕЧ КОД ДЕЦЕ

ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА

Вештина писања као што смо видели у претходном излагању, није само спој
графомоторичке вештине и низа мисаоних активности већ и стварање поруке и састављање
текста с информацијама из којег можемо сазнати о особи, њезиним интересима, жељама,
потребама, креативности, особности, знању. Путем написаног текста појединац комуницира са
светом око себе. Према томе, писање има исту важност као и читање. Да би се створило
подстицајно окружење за развијање вештине писања, односно да би се предшколско дете
заинтересовало за писану реч, битна је свесност одраслих (родитеља, а нарочито васпитача) о
важности писања као неодвојивог дела писмености. У том случају намерно се ствара
подстицајно окружење које се састоји од доступности разноврсног материјала и прибора за
цртање и писање, давања примера личног писања и састављања порука и укључивање детета
током тог поступка, подстицање детета на самостално састављање поруке, на препознавање и
писање властитог имена и на укључивање у разноврсне активности писања.
Неки подстицаји за интересовање деце за писну реч доћи ће спонтано, као део
свакодневице у коју треба укључити и дете, а неке активности васпитачи требају осмислити и
припремити раније и онда у правом тренутку позвати дете на игру. Најбоље је организирати
игре које су деци познате и које на неки начин опонашају свакодневицу, као што су игре
трговине, поште, лекара, амбуланте, вртића, билбиотеке у којима ће деца имати задатак
„писати“ рачуне, рецепте, писма, карте, .... Играјући се дете ће користити оловку и папир, писа
ће поруке којима даје значење и којима нам нешто поручује, а на тај начин уочава смисао
писања, открива везу између писања, читања и поруке. У популарној педагошкој литератури
мноштво је примера за активности писања које се могу спроводити свакодневно са децом у
породици , а исто тако и у вртићима, играоницама, малим школама и др.
Како је истицала Марија Монтесори три су елемента потребна за писање и читање. Први,
рука способна да држи оловку, стиче се радом са различитим предметима током вежби, други,
лака рука, потребна за кретање руке при пи- сању, стиче се вежбама са таблама и материјалима
за опипавање и трећи, рука вођена мозгом која се на прецизан начин стиче вежбама у којима
дете прстима додирује различите геометријске облике (Монтесори 1912). Подстицање ова три
елемента уз организовање разноврсних игара свакодневна су потреба у раду са децом
предшколског узраста током њихове припреме за писање и читање.

8
 Да би се код деце предшколског узраста развило интересовање за писану реч, на самом
почетку главну улогу у томе има фина моторика, чији се развој мора подстицати током читавог
детињства, односно пре него што дете покаже интересовање за саму оловку. Фина моторика је
способност да се праве прецизни ситни покрети руком уз задржавање добре координације
између прстију и ока. Она се развија са узра стом - од почетних неспретних покушаја детета да
самостално користи кашику, до много сложенијих покрета, који са временом и дечијим
одрастањем постају прецизнији, све до момента када дете може да узме оловку и да је
контролише, тако да успева да напише слова између две линије. Фина моторика је од
суштинског значаја за писање, што представља довољан разлог да васпитачи посебну пажњу
обрате на њено развијање.
Од друге године дететовог живота фина моторика развија се организовањем бројних
активности кроз игру, које у почетку осмишљавају само родитељи, а са поласком детета у вртић,
реализацији тог, за дете, изузетно важног задатка придружује се и васпитач.
Поред развој гарфо-моторике, да би се код детета развило интересовање за писану реч,
односно да би деца предшколског узраста оваладала писањем слова у радним свескма на сaмом
почетку пре њиховог коришћења, задатак васпитача је да децу науче:
- Како да рукују прибором за писање, односно како се правилно држи оловка,
- Како да правилно заузму став приликом седења,
- Вежбама којима се усавршавају покрети руке лево, десно, горе и доле, као и кружно, а
што има за циљ да се код деце развија и способност писања слова без прекидања,
подизања олове са папира, што захтева одређену концентрацију и вољни напор. Осим
тога, потребно је да се регулише напор мишића и притисак на подлогу приликом
вршења покрета исте врсте, каве захтева писање. Све то подразумева и добро
познавање појединих елемената слова, њиховог писања и састављања.
Стога у наставку овог поглавља, на самом почетку даће се пример неколико моторичких
вежби које васпитачи требају свакодневно да организују са децом, како би се касније код деце
развило интересовање за писану реч.

3.1 Фине моторичке вежбе шаке као припрема за писање

Да би се развило интересовање за писану реч код деце предшколског узраста, на самом

почетку, васпитачи у припреми за писање треба пратити следећи развојни редослед:

1. Развој палмарног лука шаке, што подразумева да дете развије способност стварања
конкавне (удубљене) површине на длану.
2. Развој екстензије зглоба шаке који подржава веште покрете прстију.
3. Развој свести о "вештој страни руке"; то значи да ће дете стално активности које
захтевају вештину оријентисати према палцу, кажипрсту и средњем прсту. Ова три прста
су "вешти прсти".
4. Развој отвореног простора између палца и кажипрста када се изводе веште активности.
Тај простор би требало да буде кружног облика.
5. Развој покрета унутрашњих мишића прстију. Ови покрети најбоље се виде када је
улнарна страна (унутрашња страна подлактице) стабилизована на столу а врхови
"вештих прстију" су спојени и праве мале покрете као при писању или провлачењу игле.

9
 Активности по узрасту:

ТРОГОДИШЊАЦИ

1. Свакодневне активности треба да се раде на вертикалној површини.

2. Треба у раду да користе дебеле воштане бојице бојице на вертикалној површини за
цртање. Код деце чије су руке спремне за правилно држање оловке могу се користити
дебели фломастери.
3. Додатно, нека деца могу користити дебеле креде, поломљене на комаде од по три цм које
треба да држе са врховима палца, кажипрста и средњег прста. У случају да дете нема
кружни отвор између палца и кажипрста ова активност ја за њега неприкладна.
4. За децу која желе да праве слике, лепљење делића папира или употреба налепница су
алтернативе које користимо уместо средстава за писање.
5. Сликање на постољу се такође може препоручити у случају да дете правилно држи четку.

ЧЕТВОРОГОДИШЊАЦИ

1. Све активности које су горе наведене могу се радити и са четворогодишњацима.

2. Треба почети са активностима са маказама, и децу треба научити како се правилно држе
маказе од првог тренутка кад почну да их користе.
3. Бојице се могу користити код деце чије су руке добро развијене, док деца са слабим
рукама боље раде са дебелим фломастерима. Посматрање дететове позиције руке ће вам
дати индикацију која су средства најприкладнија за дететов развојни ниво.

ПЕТОГОДИШЊАЦИ

1. Већина петогодишњака користи статично или динамично правилно држање оловке. До

краја четврте године, већина деце може да пише или црта користећи покрете
унутрашњих мишића прстију док им рука лежи на папиру пре него да користе покрете
зглоба или руке при цртању. Ова деца већ могу да користе бојице, оловке и фломастере
за цртање и писање. И петогодишњаци могу имати користи од рада на вертикалној
површини ако је могуће, мада многа деца у овом узрасту имају добро развијено правилно
држање са адекватном екстензијом зглоба и могу добро да раде и на хоризонталној
површини.
2. Код деце која још увек не држе оловку правилно, предлоге из претходна два нивоа треба
инкорпорирати у њихове свакодневне активности. Ако дете није довољно напредовало да
би могло да ради са оловком или бојицама треба наставити употребу ранијих врста
срестава за писање да би се спречила појава неправилног држања. Нпр. дозволити детету
да целом шаком држи оловку или бојицу неће подстаћи правилно држање нити
фасцилитирати развој одговарајуће мускулатуре која је за то потребна.
3. Када деца морају да користе оловке за израду домаћих, а њихово руке још увек нису
спремне да правилно држе оловку, треба пробати са употребом навлаки за оловке.

10
Идеје за фине моторне активности:

- Када слушате музику, дајте детету мараму и покажите му како да је помера горе-доле,
лево-десно и у круг;
- Када боји, дете може лежати и на стомаку јер то помаже и јачању руку;
- Када боји, дајте детету поломљене или кратке бојице. То ће промовисати правилно
држање, зато што неће моћи целом руком да обухвате бојицу;
- Код бојења прво охрабрујте шкрабање, па имитацију вертикалних покрета, па
хоризонталних, затим кружних и на крају прецртавање круга. То је правилан развојни
редослед предписачких вештина. Од млађе деце не треба тражити да боје унутар
линија, и не треба им давати превише слика да боје. То је време када треба да
истражују са бојицама, не да се ограничавају на одређене облике;
- Активности за предшколску децу требало би да укључују рад са различитим
материјалима као што је писање у пени или бојама за прсте, уместо бојица када се
ради на имитацији потеза. Користите сунђере, различите четкице. Можете чак
пробати и сликање прстима са храном као што је пудинг, шлаг итд. Сликање храном
или пеном је одлично за децу са израженом тактилном осетљивошћу;
- Делимично напуните веће пластичне кесе са механизмом за затварање са гелом за
косу у боји или шампоном у боји. Затворите кесе и покажите деци како да праве
линије својим прстима. Нека имитирају ваше потезе. Како буду повлачили линије,
материјал у кесама се ће се изместити тако да они могу да виде своје потезе. Ово
такође можете радити на послужавницима користећи суве састојке као што су суви
прах за пудинг или песак;
- Дајте деци четкице и нека цртају водом на тротоару, зидовима или табли;
- Када користите пластелин, покажите деци како да праве линије горе, доле и
хоризонтално са ножем за пице;
- Обликовање пластелина у лоптице – између дланова окренутих један према другом и
прстима благо савијених према длановима;
- Прављење малих лоптица од пластелина коришћењем само врхова прстију;
- Прављење фигурица од пластелина уз употребу чачкалица и боцкалица;
- Сечење пластелина пластичним ножем или ножем за пице који се при том држе
воларним захватом;
- Цепање новина на траке, палци су насупрот кажипрста и средњих прстију и затим
прављење лоптица од трака. Може се користити да се напуни страшило, снешко или
неко друго створење које смо направили (две велике слике залепе се полеђином једна
за другу тако да се после пуњења добије тродиманзионалан лик);
- Гужвање једног листа новина једном руком. Ово је одлична вежба за јачање мишића
шаке;
- Прскање биљака прскалицом, отапање чудовишта (нацртана чудовишта прскати
водом из прскалице док боје не почну да се разливају);
- Сакупљање предмета (чириос, коцкице, мале играчке) великом пинцетом у игри
бројања;
- Мућкање коцкице спајањем дланова и стварањем простора између њих. Реците детету
да направи малу кућицу за две коцкице. Када мућка треба да се чује лупкање коцкица;
- Завртање и одвртање малим шрафцигерима из сетова алата;
- Провлачење пертли или конца кроз перле, чириос, макароне, рупице на картама да би
их повезали итд. Када се нижу перле, велике перле је понекад теже низати с обзиром
да дете треба да користи покрете унутрашњих мишића да би провукло нит кроз
читаву рупу на перли. Иако је мале перле теже држати у руци, њих је лакше низати

11
 сато што ће један потисак прогурати конац кроз читаву рупу. Зато у овој активности
треба узети у обзир циљ који желимо постићи. Да ли желимо учити општи концепт
низања перли, развијати билатералну употребу руку или побољшати покрете
мишића;
- Коришћење пипете за узимање обојене воде да би се мешале боје или да би се
направио уметнички рад на снегу, папиру или папирнатој марамици;
- Прављење лоптица од тоалет папира, и лепљење тих лоптица на картон да би се
направиле слике;
- Превртање карата, жетона или дугмића али тако да се не довлаче до краја стола. Деца
могу играти различите игре са дугмићима и новчићима, користећи веште прсте да их
убаце у касицу, да их узимају и слажу као део игре спаривања или бројања, да праве
цртеже дугмићима на столу, да слажу дугмиће по величини итд. Треба обезбедити
велику кутију са помешаним дугмићима која представља материјал за велик број
креативних активности;
- Прављење слика од налепница или колаж папира;
- Играње игара са "прстићима луткама" -палцем, кажипрстом, и средњим прстом. Нека
сваки од прстића исприча шта се догодило јуче или их користити у песмама и играма
прстију. Деца би требало да мали и домали прст држе савијене и непокретне док
веште прсте померају независно. Таква активност подстиче раздвајање шаке на две
стране ону коју користимо при извођењу вештих радњи и ону која мирује. Позиција и
покрети прстију при овој активност слични су позицији и покретима при употреби
маказа;
- Игре са водом: нпр. деца морају да притискају дугме да би покретала прстенове који
су у води и набацивала их на стубиће. Дете треба да притиска дугме врхом палца;
- Лепљење пасте и пасуља да би се правиле слике;
- Лупање печата;

Све напред поменуте идеје за фине моторне активности могу дати подстрек васпитачима,
а уједно и родитељима и могу бити велика помоћ у њиховој креативности у осмишљавању
активности током припреме деце за писање. Наведене активности за њих су најчешће игра као
најбоља основа за увођење у свет писане речи. Током таквих игара дете је запослено, учи,
развија своја чула и стиче потребне вештине.

3.2 Учење слова у радним свескама

Радне свеске које васпитачи користе у својим васпитним групама су веома корисно
дидактичко средство за стицање знања и развијање разних интелектуалних вештина код деце.
Садржаји заступљени у овим свескама су од помоћи детету да се на креативан начин, кроз игру,
припреме за полазак у школу. Одноно радне свеске попут „Учим да пишем“, „Велика слова“,
„Весели вртић“ и сл. Намењне су деци предшколског узраста која тек улазе у свет слова азбуке
и праве у њему прве кораке.
Да би деца оваладала писањем слова у радним свескма на сaмом почетку пре њиховог
коришћења, задатак васпитача је да децу науче:
- Како да рукују прибором за писање, односно како се правилно држи оловка,
- Како да правилно заузму став приликом седења,

12
 - Вежбама којима се усавршавају покрети руке лево, десно, горе и доле, као и
кружно, а што има za циљ да се код деце развија и способност писања слова без
прекидања, подизања олове са папира, што захтева одређену концентрацију и
вољни напор. Осим тога, потребно је да се регулише напор мишића и притисак на
подлогу приликом вршења покрета исте врсте, каве захтева писање. Све то
подразумева и добро познавање појединих елемената слова, њиховог писања и
састављања.
Ток вежбања тече од једноставних покрета, који служе разгибaвању шаке, до све
савршеније извођених специјализованих покрета, у свим правцима типичним за слова наше
азбуке. На тај начин треба да се постигне што већа лакоћа у каснијем исписивању свакога од
слова и њиховом међусобном повезивању у речи, као и економичност и уједначеност напрезања
које се улаже у писање.
За учење правилног држања оловке пожељно би било да у соби постоји више паноа
окачених тако да дете само може да уочи уз помоћ слике како да правилно држи оловку
приликом писања. Изглед паноа приказан је на следећој слици.

Када деца науче да рукују прибором за писање и имају правилан став приликом седења,
прелази се на упознавање свеске, онакве какве се користи у првом разреду основне школе, или
неке од специјалних свезака намењених да припреме децу за писање. Специфичност писања у
свесци је у томе што су покрети руке приликом исписивања линија и шара у разним правцима
ограничени како обликом свеске, тако и пољима предвиђеним у њој, односно, захтевим и
упуствима коај се дају у вези са изгледом онога што треба да се испише. Уасврашавају се
покрети руке и радње вршене на малом простору, који се визуелно контролишу, а цртање
линија и шара све више поприма карактеристике писања. То значи да је све мање произвољно, а
све више усклађено са одређеним нормама и обрасцима.

13
 Пре учења писања штампаних слова у радним свескама, деца развој графомоторике
(покрети шаке и прстију) остварују кроз реализацију вежби које се односе на исписивање
различитих врста линија у разним правцима које служе детету као модела за писање слова.
Игре линијама предсатвљају део графомоторичких вежби које доприносе развијању
визулне перцепције, развоја моторике руку и њиховом усклађивању, што је предуслов за
успешно овладавање вештинама почетног читања и писања.
У следећем прегледу дат је пример како се реализују вежбе које се односе на исписивање
линија (водоравних, косих, кривих) у различитим правцима и облика (кругова, квадрата,
троуглова, правоугаоника и сл.)
Задатак деце на самом почетку је да при исписиивању линија користећи оловку врше
подебљавање испрекидане линије и то са назнаком да почну исписивање линија од зеленог
кружића на левој маргини (страни) листа и с пажљивим наставком до црвеног кружића на
десној страни листа, као и покушај да писање одређеног облика линија врше и без помоћних
цртица.

Слика . Исписивање водоравних линија

14
 Слика . Исписивање косих и кривих линија

Такође, задатак деце је да довршавају непотпуни цртежи геометријских облика, а затим

се они цртају повезивањем тачкица.

Слика. Довршавање непотпуни цртеж геометријских облика

Бежба бојења шара водећи рачуна о распореду боја у граничним линијама које не треба
прећи.

15
 Деца увежбавају ритмичко цртање ситнијих детаља.

После напред поменутих вежби, на листу подељеном вертикланом линијом, деца

уочавају леву и десну страну, а на листу подељеном вертикално и хоризонталном линијом на
четири дела, разликују горњи леви и горњи десни, доњи леви и доњи десни угао. Тако ће се
боље орјентисати на листовима у вези са правцем писања и положаје м знакова који претходе
словима, што је услов за усвајање практичних правила за писање-са лева на десно, одозго на
ниже и крећући се систематски од почетка свеске на даље, тек када се она усвоје, прелази се на
наредне вежбе.

Вежбе се преносе на листове свеске на квадратиће, захтевајући репродукцију прво

крупнијих, а затим и ситнијих облика који у почетку подсећају децу на шематски стилизоване
облике ствари из њихове околине.
Ове вежбе захтевају, поред спретности шаке и прстију, визуелну координацију и
усклеђеност између ока и руке. Тако се развијају и квалитети покрета потребни за писање, као

16
што су равномерност, ритмичност, прецизност, способност контроле замаха и притиска на
подлогу и др.
Започиње се цртежима налик на деци познате контуре предмета и геометријским
облицима, који се уклапају у просторе квадрата или линија.

17
 После напред приказаних вежби, пре писања слова у радним свескама, васпитачи са децом
могу да сами на засебним папирима или тврдим картонима израде моделе штампаних слова тако
што на сваком моделу слова бројевима означе смер креатња оловке, и испрекиданим помоћним
линијама прикажу одговарајуће слово, уз објашњење како да прат испрекидане линије уз
изговор гласа док врше исписивање појединих слова.
Готови модели неких од штампаних слова (А, М, Т ,Н , И ), као и њихов изглед дати су на
следећим сликама уз упуство које васпитачи дају деци приликом писања слова.

18
 1. Пређи кажипрстом дуж слова А. Крени из 1 и прати стрелицу. Затим се врати на
почетак и из два крени наниже пратећи косу линију. На крају заврши слово из 3 као
што је приказано.
2. Пређи кажпрстом дуж слова М. Почни од 1 и прати стрелицу. Зтаим се врати у почетни
положај и спусти се укосо из 2 до 3. Чека те још једна коса линија до 4, одакле се далје
крећемо наниже до стрелице.
3. Пређи кажипрстом дуж слова И. Почни од 1 и прати стрелицу. Затим крени узбрдо из 2
пратећи косу линију. На крају заврши слово из 3 као што је приказано.
4. Пређи кажипрстом дуж слова Т. Почни од 1 и прати стрелицу. Затим крени из 2 у
правцу испрекидане линије.
5. Пређи кажипрстом дуж слова Н. Почни од 1 и прати стрелицу. Затим из 2 крени
наниже у правцу испрекидан елиније. Н акрају заврши слово из 3.
6. Пређи кажипрстом дуж слова К. Почни од 1 и прати стрелици наниже. Затим крени
укосо из 2. Н акрају заврши слово из 3 као што је прикзано.

Слика, модел штампаних слова са бројевима – смером кретања

Након претходних вежби (1-6) и преласком кажипрста у смеру одређених бројева, задатак
деце би био да покушају да оловком по испрекиданим линијама са означеним бројевима напишу
слова, уз следећу напомену васпитача: А сада напиши оловком слово А, К, М, Н, И, Т и др,.
Почни од 1 и прати испрекидане линије обележеним редоследом, Изговарај глас А, К, М, Н, Т, И
док пишеш слово јесдна од датих слова А , К, М, Н, Т, и и др. покушај без помоћних линија.

19
 Када деца савладају учење слова на напред приказаном моделу, деца вежбају у радним
свескама исписивање једноставнијих и сложенијих елемената слова у разним правцима. На
исцртаним линијама потребно је да исписују, на исти начин на који је приказано у самој севсци
задато штампано слово с почетка реда. Уз помоћ ове радне свесаке, уз игру и вежбање дете ће
развити фину моторику и научиће да прави прецизне покрете и да уредно и читко пише слова.
Ово је одличан начин да сваком детету учини писање занимљивим и подстицајним.
Илустрације приказане у радним свескама су веома занимљиве за децу предшколског
узраста уз помоћ којих дете на основу илустрације може смостално са уочи о коме слову је реч,
тако се уз слово А као и у буквару, пчелици појављује илустрација аутомобила, или неког
другог предмета чији назив почиње тим словом.

20
 Учење слова у Пчелици можемо рећи да је подељен у више засебних целина, односно
тема које обухватају различита поља дечијег интересовања. Све странице у Пчелици имају
сличну структуру.
У горњој трећини странице налази се велика илустрација слова која се односи на учење
одређеног слова. . Илустрација одређеног слова може да послужи као мотивационо средство за
рад са децом , да их активира, да деца усвоје на самом почетку глас А, подстакне на
размишљање и даљи разговор на дато слово, односно служи да мотивише и подстакне дете дете
на рад.

21
 Такође поред илусрације од друге стране Пчелице, тачније од слова М, уз свако слово
приказана је одређена прича чији се садржај поклапа са датим словом. У тексту сваки глас
одређеног слова истакнут је различитом бојом.
На већини страница, после усавајања одређеног гласа и слова, у левој или десној маргини
дати су цртежи предмета и одговарајуће речи са словима која се обрађују, а налазе се у у
различитим позицијама.
Деца имају задатака да:
- Обоје сличице предмета чији назив почиње одређенеим словом,
- Нацртају биће или предмт чији назив почиње или се завршава одређеним словом,
- Залепе сличице животиња чије име почиње одређеним словом као и подстицај за
састављање краћих речи, реченица или прича, зависно од дететових могућности.
- Пронађу скривено слово на слици и обоје га и сл.
У горњој и доњој маргини, кроз широку линију, задати су облици за прецртавање који
служе за развијање моторике, пажње и спретности.

Овладавање словима код деце предшколског узраста подстиче се и наглашавањем

одређеног слова у речи и тексту, одређеном бојом. Задатак васпитача је да усвајање слова
подстиче децу читајући им текст који стоји уз дати сликовни приказ слова и кроз различите
цртеже које дете треба да допуни. Уз захтев да "буде уредно", да не прелази задату линију, дете
ће допунити цртеж кише, гране од јелке, пругу, шаре на "чаробном" ћилиму, шаре на вази.

22
 У Малом буквару, издавача Креативног центра, садржаји из почетног читања и писања
су тематски распоређени тако да на свакој страни се налази слика одређеног слова и
илустративни приказ везан за појмове који почињу тим словом или садрже то слово.
Пре него што дете започне писање слова, требало би да на креативан начин украшава
путању која је у облику тога слова. У зависности од графомоторичког развоја детета, уредности,
дете ће на креативан начин украсити слово одређеним облицима и бојама.
Такође, у Малом буквару деци су предлажени и елементе слова, тј. вежбе помоћу којих ће
се дечији слободни покрети по папиру увести у простор линијатуре.
Задатак детета је да по узору испише задато слово, трудећи се коришћењем различитих
покрета и повлачењем линија у различитим правцима (са лева не дасно, одозго на доле)
представе одређено слово.

Дакле, Мали буквар, аутора Симеона Маринковића, отвара пред дететом свет слова.
Посебну важност имају стране у радном листу које детету пружају могућност да почетним
потезима у писању изрази своју кратку мисао служећи се наученим словима (прилози). Тако
дете учи основну сврху писмености. Свако слово прати занимљив текст, чији наслов почиње

23
словом које би дете требало да упозна. Намењен је за децу узраста од пет до седам година, па
сходно томе, дете лако завршава задатке који су му понуђени. То није добро за ону децу која су
напреднија у фази припреме за читање и писање.
У приручнику „Весели вртић“ Припремни предшколски програм, Издавач Креативни
центар, аутори овог приручника децу уводе у свет писане речи тако да су и овде садржаји из
почетног писања су тематски распоређени тако да на свакој страни се налази слика одређеног
слова и илустративни приказ везан за појмове који почињу тим словом или садрже то слово,
затим се од детета тражи да пишу одређено слово као што је започето, и да упишу слова која
недостају у речи.

24
 ЗАКЉУЧАК

Овладавање вештином писања је за дете веома важан корак у животу. Главну улогу у
томе има фина моторика, чији развој треба подстицати током читавог детињства, односно пре
него што дете покаже интересовање за саму оловку. Фина моторика је од суштинског значаја за
писање што представља довољан разлог да васпитачи обрате пажњу на развијање те вештине у
предшколским установама, много пре поласка у школу.
У години пред полазак у школу може се почети са систематичним вежбама припреме за
писање. На нашем тржишту постоји мноштво радних свезака, писалица, жврљалица које нуде
различите задатке. Пре него што васпитачи почу да реде са децом на овладавању техника
писања слова и речи, потребно је да направе прави избор и током њиховог рад са децом треба
ло би да обрате пажњу на њихову прегледност, на редослед и тежину вежби и прилагодити их
сваком детету понаособ. Пре него што се детету дају елементи слова, потребно је да овлада
заобљеним и кривим линијама. Започните цртање таласа а оно нека настави! Покушајте да
нацртате опруге различитих дужина, пужа са великом кућицом. Постепено уводите вежбе које
траже већу прецизност у раду типа лавиринта, спајања линијом парова сличица и сл.
Овладавање хоризонталним и вертикалним равним линијама може се подстицати кроз различите
цртеже које дете треба да допуни. Уз захтев да "буде уредно", да не прелази задату линију, дете
ће допунити цртеж кише, гране од јелке, пругу, шаре на "чаробном" ћилиму, шаре на вази... На
крају, на васпитачима је да детету предложе елементе слова, тј. вежбе помоћу којих ће се
дечији слободни покрети по папиру увести у простор линијатуре и упознају дете са елементима
штампаних и писаних слова, тако да их дете испише по узору на оне које му је васпитач задао,
трудећи се да буде што прецизније (облик, величина и размак задатих елемената).
На крају овог рада желимо, још једном да истакнемо, да током припремног периода, у
којем васпитач уводи дете у свет писмености, не треба да инсистира на класичном усвајању
слова. Васпитач са њима треба да се игра!
Добро осмишљеним играма, током свакодневних активности, моћи ће да посматра дете у
игри, да га упозна, разуме и уважи његове индивидуалне потребе. Препознаће дечју
иницијативу и пружити му могућност сопственог избора. Васпитач ће, на тај начин, подстицати
дечју потребу да учи самостално, да активно открива, истражује, проба и закључује, чиме ће се
стварати добра основа за развој личних вредности сваког детета понаособ.
Дакле, потстицање развоја ране писмености деце у вртићу вишеслојан је процес, чији
квалитет одређује сплет различитих организацијских структура вртића. Истраживање и боље
разумевање тих структура и њиховог утицаја на развој ране писмености деце, може довести до
поступног редефинирања васпитно-образовног приступа васпитача. Те се промене огледају у
напуштању улоге васпитача која би се сводила на изравно поучавање деце словима, и то (само
или највише) у години пре поласка детета у школу. Уместо тога, тежиште улоге васпитача
преусмерава се на стварање просторно-материјалних и социјалних предуслова за развој
разноврсних активности у којима деца, и то већ од најраније доби, елементе ране писмености
дате у предшколским уџбеницима и приручницина, користе заинтересирано, ангажовано и често
самоиницирано, на много различитих начина, у чему им помоћ и подршка осигуравају друга
деца и васпитачи.
25
 У том процесу, деца властите симболичке експресије поступно замењују стандардним
облицима билежења, при чему често досегну нивое компетенција које одговарају
конвенционалном писању, каквог се у "одраслом свету" најлакше препознаје и највише цени.
Другим речима, у примерено обликованом и подржавајућем вртићком окружењу, већина деце
научи распознавати и писати слова и бројеве и пре поласка у школу, иако им то није обавеза.
Но, у раном је васпитању и образовању, у подручју ране писмености најважније осигурати
услове у којима ће деца свет слова доживљавати и тумачити као занимљиво, корисно, потребно
и позитивно конотирано искуство. Јер, таква перцепција слова темељ је успешног уласка детета
у састав формалног образовања и претпоставка изградње позитивног става према учењу уопште.
За остваривање васпитно-образовне праксе која подржава овакав приступ развоју ране
писмености деце не постоје готова нити универзално употребљива правила, која би се у сваком
вртићу на једнаки начин могла или требала применити. Реч је заједничком истраживачком
процесу који васпитач води бољем разумевању деце и поступном стварању све бољих услова за
њихово почетно описмењавање, вапитање и образовање, како у подручју ране писмености тако
и у многим другим подручјима. Такав васпитно-образовни приступ почива на уважавању
природне мотивације деце за истраживањем, откривањем, разумевањем и учењем писања слова,
речи, реченица и трагању за примереним облицима подршке који ту мотивацију оплемењују,
подржавају и који јој на различите начине иду у сусрет.

26
 ЛИТЕРАТУРА

[1] International Reading Asociation. URL:

http://www.reading.org/General/Conferences/GlobalPerspectives.aspx
[2] Lawrence, Lynne (2003). Montessori čitanje i pisanje : Kako pomoći djetetu da nauči čitati i
pisati. Zagreb: Hena com.
[3] Moomaw, Sally; Hieronymus, Brenda. Igre čitanja i pisanja : Aktivnosti za razvoj
predčitačkih vještina i početnog čitanja i pisanja u predškolskoj dobi i prvom razredu.
Lekenik : Ostvarenje, 2008.
[4] Stričević, Ivanka (2002). Pravo na čitanje i pismenost pravo je svakoga djeteta. Zrno: časopis
za obitelj, vrtić i školu. 49-50.
[5] United National Educational, Scientific and Cultural Organization. The Plurality of Literacy
and its Implications for Policies and Programmes : Position Paper. 2004. URL:
http://unesdoc.unesco.org/images/0013/001362/136246e.pdf ; Horton, W. Understanding
Information Literacy: A Primer. Paris: UNESCO, IFAP – Information for All Programme,
2008. URL: http://unesdoc.unesco.org/images/0015/001570/157020e.pdf
[6] Ељкоњин, Д.Б. (1981): Психологије дечје игре, Завода за уџбенике и наставна
средства, Београд.
[7] Илић, М. (1988): Испитивање и унапређивање читања, Настава и васпитање, Београд
[8] Каменов, Е. (2006): Васпитно образовни рад у дечијем вртићу, Општа методика. Завод
за уџбенике и наставна средства.
[9] Кораксић М., и Марковић Г. (2010): Пчелица у вртићу, радна свеска за предшколце из
српског језика, Чачак.
[10] Маринковић Симеона, Марковић Славица (2013): Припремни предшколски програм,
Весели вртић 5-7 година, Креативни цнатра, Београд.
[11] Милатовић, В.: Настава почетног читања и писања, Завод за уxбенике и наставна
средства, Београд, 1990.
[12] Хитрец, Г. (1991): Како припремати дијете за школу, Школска књига, Загреб.
[13] Чудина – Обрадовић, М. (1991): Игром до читања, Школска књига, Загреб.
[14] Чудина-Обрадовић, Мира. Важност предшколских утјецаја за потицање и развијање
способности читања. // Млади и читање у мултимедијалном окружењу / уредила
Иванка Стричевић. Копривница : Хрватско читатељско друштво, 1999.

27