Professional Documents
Culture Documents
Благовести - Православие
Благовести - Православие
html
БЛ А Г О В Е С Т И
Пали арханђео који је узео обличје змије разговара с девојком, која је заручена за
мушкарца и обмањује је. То је грехопад.
Жена у Рају још увек нема име. Адам ће јој тек после изгнања из Раја дати име Хава
или Ева, што значи „живот“. Прва карика греха у људском роду, а уједно и
индиректан узрок смрти – жена – назива се „живот“, али не ради подсмеха, већ ради
пророчанства.
Живот је требало да постане Евина Кћерка код Које ће такође доћи Арханђео, само
не пали, већ славни. Он ће доћи и рећи: „Радуј се, Благодатна. Господ је с Тобом.“
Анђели никад нису упућивали овакве речи људима. Ни Мојсију, ни Илији, колико
год да су обојица била велика, нити неком трећем.
Мојсије који је 40 година живео на двору фараона и још 40 година у планини међу
овцама, и на крају, још 40 година у пустињи, предводећи Јевреје, укратко је описао
историју пада у грех.
Ако је Господу било угодно да се роди од Жене, зашто се није одмах родио од Еве?
Зашто је била потребна ова дугачка, крвава и замршена трагедија која се зове
„историја“? Зар је наш свет за Њега попут позоришта? Наравно да није.
Ради се о томе што Бог не може, није могуће да се роди од било које жене. Сваки грм
може постати Несагорива купина ако Бог то пожели. Али не може сваки човек да
постане обитавалиште највеће благодати. У већини случајева жбун ће изгорети у
пламену Божанства, а ако говоримо јеванђељским речима и „мехови ће се поцепати
1 of 5 06/03/23, 01:37 PM
Благовести / Православие.Ru https://pravoslavie.ru/120450.html
и вино ће се пролити“.
Све жене имају исту природу и полне органе прилагођене трудноћи и рађању. Али
немају све жене исте мисли, исту чистоту, исту молитву и исту жељу да служе само
Једином и никоме више. Господ се оваплотио чим је нашао Ону у Којој је било
могуће Богооваплоћење.
Сва историја света до Христовог Рођења се, каже Јован Дамаскин, кретала према
рађању најлепшег цвета човечанства – Богородице. И у речи „Богородица“, каже
Дамаскин, налази се сав Промисао Божији о старозаветном свету.
Ради тога је изабран један човек – Аврам. Ради тога је Авраму даровано потомство и
ради тога се ово потомство претворило у многобројни народ. Ради тога је народу био
дарован Закон. (Требало је одвојити и оградити овај народ од свих других како би у
његовим недрима била одгојена Дјева, достојна да постане Мајка Месије.)
И Она се родила.
Већ су прошле, неприметно за очи других људи, године живота при Храму – године
заоденуте тајном, прожете благодаћу; године, проведене под будним погледом
Свевидећег Ока.
Већ је девојчица постала девојка и више није могла да остане у храму. Већ је
заручена за удовца из Свог колена, који је требало да чува и штити благо које му је
било поверено.
Има икона на којима Дјева преде. То је вероватније симбол него чињеница, пошто је
у Њеној утроби и од Њене крви саткана Плот за Бесплотног. Пређа указује на то.
Има икона где је приказана како чита. Наравно, чита Свето Писмо и можда управо
оне речи у којима се каже: „Ево, Дјева ће зачети у утроби и родиће Сина“.
У сваком случају, Књига јој више одговара. Њена многобројна слова, тачке и кукице
толико личе на обиље грана и лишћа на дрвећу. Дјева Марија је исправила Евину
грешку, изгладила је претходну непослушност. У лишћу рајског дрвета онда се
сакрила змија, а у речима златне Књиге се крије небески смисао. Тамо, код дрвета,
прамајка је била у највећој мери неразумна и лаковерна и поступала је исхитрено.
2 of 5 06/03/23, 01:37 PM
Благовести / Православие.Ru https://pravoslavie.ru/120450.html
Сасвим недавно, исти онај Арханђео „Гаврило који стоји пред Богом“ (Лк. 1: 19),
јавио се у Храму свештенику Захарији и објавио је да ће бити зачет Претеча. Тада се
стари свештеник „збуни и спопаде га страх“ (Лк. 1: 12).
Кад је Дјева Марија угледала небеског госта, Она се „уплаши и мишљаше, какав би
ово био поздрав“ (Лк. 1: 29).
Дјева слуша.
Треба истаћи да Она не само да слуша, већ слуша и моли се, трудећи се да осети да
ли је то превара попут шапутања змије у Рају или је истина Божија. Једном
дозвољава Себи да постави питање: „Како ће то бити кад Ја не знам за мужа?“
Гаврило јој у одговору казује о Духу Светом и Сили Свевишњег, Који ће сићи на Њу и
осенити Је. Свети Дух је Утешитељ, а Сила Свевишњег је Реч Божија и Син. Он је
овде, Он гледа Ону Која ће бити Његова земаљска Мајка. Чека Њену сагласност.
Јер, још се није десило зачеће. Још увек се одвија дијалог Анђела и Девојке. Читава
историја света се истањила и танка је као слаби конац. Да се Дјева уплашила и да је
рекла: „Плашим се! Иди од Мене,“ – Анђео би отишао, а историја би се наставила.
Наставило би се трагање за земаљском Мајком за вечног Сина.
3 of 5 06/03/23, 01:37 PM
Благовести / Православие.Ru https://pravoslavie.ru/120450.html
То је све!
Бог Који поштује човекову слободу добија људску дозволу за то да твори тајно од
доконих погледа Своја велика дела, отворена и разумљива само смерним душама. О
томе ће ускоро Сама Марија певати сревши мајку будућег Претече.
***
Наше молитве углавном понављају речи које су некада изрекли анђели. По угледу
на серафиме на литургији појемо: „Свјат, Свјат, Свјат Господ Саваот.“
„Радуј се, Благодатна. Господ је с Тобом,“ – говоримо јој по угледу на Гаврила. Ове
речи се понављају често далеко превазилазећи границе празника Благовести. С
њима су врло блиске дугачке похвале величанственог Акатиста Благовести, чији
сваки ред је слађи од ратлука.
4 of 5 06/03/23, 01:37 PM
Благовести / Православие.Ru https://pravoslavie.ru/120450.html
5 of 5 06/03/23, 01:37 PM