Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Krovovi Izvod Iz Udžbenika

    Uploaded by

    MiroslavDjordjevic
    11 views42 pages

    Original Title

    337626515 Krovovi Izvod Iz Udžbenika

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    11 views42 pages

    Krovovi Izvod Iz Udžbenika

    Uploaded by

    MiroslavDjordjevic

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    of 42
    On Lbipouer | i ‘ Cgacetugatb Koved stone re visokogradnje Koll se postavijaju iziad poslednic etade po visint 8 le .od spaliah vicays fod Spoljnih uticaja. Oblici- ma i bojom pokrivaéa odreduju ‘still UU Na celo- kupan i2gled objekta, Imaju mnogo slozenii z2- datak od spoljnih zidova. ovovi se sastoje od Aovrog pokivaa 4. - Vil. Krovovi ae ( Gal) CH ye Weucer : cop (Measopees Co ji-odnosom_visine_promaherizontalednosno ‘tg. ili procentom pada (sl, 242). Nagibi.krovnih avni su: strmi, blagi, veoma blagi | ravni: = strmi nagibi su iznad 25° (L; S33%).; = Blaginagibi-su-manji-od-25°-(1-:.8),_ oma blagi nagibi.su.5°=25° (1.:.5.1li 20% i nize), ~ ia krovovi imaju nagib ispod-5*~ ~ krovie: i ‘Odnos % 4 ‘oun pokiva fe ii deo ova Noposted- 1:20 oe 3 no je iziozen Skim UUomima, Izraduje se 1: 12.5 (= 2:28) 8 a almost 1:10 10 “lpain.na-udare gréda, vera ezine alata lug) ieee 17 (pi izradi, poprave' il iz drugih tazloga). Zboq SI- 1.4 2B. vanja_i ja_atmosfergke vode sa_krovail 41:3 B poviSina moraju jublPr 125 (2:8) “ he i mt 45467 ‘eaiima i patrebj za koriséenjem tavanskog-prosio” 115 oe Se _-1a, oaredule s¢-ablt-krova, a prema weil Kraus 151,83 (= 8:4) 78 “poltivaca — nagib krovnih ravni, i obratno ut 400 oH Krovna Konstrukeja je Konstruktivni_skiop_Koji neposr rovnog poktivacs, sroga, radnka alata na Krovi, kao Lsile Vela. Podela krovova prema obliku snega. ragnks client fanog betona, > Podela krovova prema nagibu Za slivanje atmosferske vode krovne povrsine izraduju se u padu nagibu ili prema horizontal, Voligina nagiba izrazava se nagibnim ugiom kto~ TOGTOSIL na horzoMatee stopenina, heb <= nagibni ugao Sika 242, — Nagibi krovnit ravni: sa ugtom pragiba~ Q, proporcii~ Rv procentima ~ S 218 m: wu ke dnosno-slivnih povisina “vode sa krova, razliki jednovadni, dvovod- Oblik krova zavisi od mnogih objektivnin i sub: jektivnih uslova i od izbora projektanta. Nad pra: vougaonom osnevom zgrade moguée je izvesti krov sa jednom, dve, tr ili Getid krovne ravni. Pr ni, trovodni i Getvorovodni kravovi. Nad kvadrat- inom osnovom kro je Salorast, nad viseugaonom f ~piramidaini, nad kruznom — kupasti. Postoje jo8 mansardni, testerasti, ili Sed-krovovi, i luéni, a nad razudenim osnovama su slozeni krovovi (sl. 243), Elementi krova_~ Nagnute kravne ravni.nad horizontalnom _medugpratnom_konstrukceljom, ili rovnom tavanicom, obrazuju_krovni.prostor, il tavan ij. nim _stranama troug zabaile (sl. 244 A-Z1B-Z). Produzeni fasadni zidovi na stranicamarova-su. Krovninazitci. Kod jednovodnih krovova tavanski prostor obrazuju kosa krovna povrsina i vertikalni pravougaoni zid, koji se naziva Kalkan i dva boéna zabatna zida (K). Trovodni krovowi imaju Slika 243, ~ Oblici krovova: jegnovedni Je, dvovadni Dy, trovodni ~ T tri krovne ravnl.i zabatni zid, a detvarovodne-kro- “Yove obrazuju iskljucivo krovne ravni. “Nalvi8ainja preseka dve krovne kose povrsi- ne naziva se slemena lina ii sleme SI. Na Sato: rastim Getvorovodnim krovovima sleme je najvisa taéka aa krovu. Presek donjeg dela krone ravni sa zidom naziva se venac ili streha STR. Ako je kosa ravan iz arhitektonskin razioga prepustena nanize izvan zidne povisine, taj se deo krova naziva nadstregnica. Prema mestu gde se nalazi, naziva se stresna, zabatna ili kalkanska nadstre- Enica, Na Getvorovodnim krovovima sastav suse- Gnih kosih ravni je pod uglom manjim od 180° i naziva se grbina (gr). Sastav kosin susednih ra vni kod sloZenog krova, ako je pod uglom vedin od 180° naziva se uvala (u) ( WU, mansara6~ Ma, eeworovodr \iv, 3 ‘Sa, vigeugaoni — Vu, picamidainl ~ P, kupasti ~ Ku, slozeni ~ $1 SI. 244, — Obici krovova: jocnovedni — A, dvovodni — 8, dvavodnl sa nazitkom ~ C, trovodni ~ D, éetvorovodni ~ G, zabat ~ z, kalkan —k, krov u izgledu Fi aksonometel -str grok tocar Cuythrege, HBT kl y boxp qty , slozen nadzidak ~ nz, krovne raval ~ vode ~ kr, grbina, gieben ~ J, slau sl,wala, u, zabainasieeha 1, stcha sr li za izrady krovne_konstaikeije-su:de= v6, éeli, aluminijum, armiranobetonski i_pred: ‘Tapregnutnosac. ~~ Bio je lako oBtadhjvo iotporno, pa se u obliku greda, daski j letava upotrebliava za izradu tz Klasiénih krovnih konstrukcija na zgradama. Nadini izrade i viste krovnih konstrukcija od pune krovne grade (sl. 245 ~ A) proutava se u ‘ovom pogiaviju, a krovnih nosaéa od zakovanih il lepjenih dasaka kojima se izraduju profil sii énih preseka kao na primerima B iC u predmetu metaine i drvene konstrukeije. Grafiéko prikazivanje krovnih konstrukeija U projektima se najpre iscrtava osnova krova To nije horizontalan presek ved ortogonalan izgled ili horizontalna projekcija zidova | celo- kupne krovne konstrukcije bez pokrivaca, Radi bolje preglednosti Kosa grada isertava se isproki 220 aus 9 Regal Cc Slika 245, ~ Elementi od diveta za izradu krovnih konstruk- aja: drvena grada~ A, greda ~ 1, stub ~ 2, talpe = 3, daske = 4, lelvice ~ 5, lelve ~ 6, elementi ad spojenth di: ppunih profila ~ B i sancuéastih ~ C ganim linijama. Stubovi se_naglaSavaju jaée, Selim linijama iako su nevidjivi od horizontalnih ada. Sve nosece konstrukeie ispod meduspra- ore armiranobotonske konstrukcije moraju se na- znasiti, kao i dimnjaci, tavanski prodori | sl. Kot: ja se horizontalna rastojanja, Vertikalni poduzni jpopreéni presoci kroz zgradu sadrée presoke yor krovnu konstrukeil. Vertikalna ravan nalazi op uz sam krovni nosaé u popreénom proseku, & ti poduzrom prolazi kroz sleme. Potrebni detalii trlaju se kao dodaci projektu ‘Ovo poglaviie se adnosi iskliudivo na krovne konstrukeije pa su vertikaini preseci nacrtani kroz krovnu konstrukeiju i potrebne konstruktivne ele- mente zgrade. Opterecenje krova U_prodlosti su drvene krovne konstrukeije izra- divine sa Tesanom gradom na osnovu iskustva gradenju. Savremene kroyne konstrukcije pro~ jektuju se na osnovu statickih proraéuna prema opterecenjima koja deluju na krov. U odnosu na tradicionalan naéin izrade one se izraduju od rezane grade sa novim vezama i spojnim ele: mentima, primenjenim struéno i namenski. Opterecenja koja-deluju.na krov-su prema pray: cu delovanja razlitita, Vertikalno opterecenje ja Vija se usled mase snega, radnika na krowu, krov; ‘og pokivacaLsopsivene maso (tezine) konsirukc Pome, ika 248, — Optorosenje krova: sila volta ~ W, teZina snoga fa, Sopsivena tozina~ Pi, ukupno opteresenye ~ P, ibuca fila ~ WS Horizontalno optereéenje na krov nastaje od dejstva vetra. Osnovno dejstvo vetra odreduje se prema tabeli datoj u tehnickim propisima a zavisi od geografsko zone, visine i zasti¢enosti objek- ta. Horizontalno dejstvo vetra koje deluje na povrsinu krova vr&i prilisak | sastoji se 12 potisku- jue i siuce sile. Pritisak vetra na krovnu ravan smanjuje se smanjivanjem nagiba tako da je kod krovnih ravni pod nagibima od 20° i manjim, on ravan nuli. Osim sila pritiska, na krovnu ravan javija se istovremeno | si8uéa sila Ws. Ima smer suprotan od pritiskujuée sile, Na suprotngj strani krovne ravni uvek deluje si8uéa sila, a njono de|- stvo sastoji se u tome Sto tozi da odigne krovni ‘“poktivaé. Ted ktovni poktivaé saviadava si silu sopstvenom masom, dok se laksi mora dobro uévrstiti za podlogu. | krovna konstrukcija se mora povezati sa Konstrukeijama na koje naleze Povezivanje krovne grade Elementi krovnih konstrukcia, t. krovna.grada. medusobne se povazui-tazaovishim tesarskim— “yezai va mesta, tzv. évorovi ojaéavaiy se rvanim spojnim sredstvima kao Sto su: diveni_ Klinovi ili Givije, priloSci, moZdanici ili zaglavei, 2-. ‘fim _metaine_spojke-Klamfe, zavrinji, ekseri, ka: dv wo, kook —n :2upE fixe, malalne_podveze, Kane zupéane iote tv. kramponke 1 melalni tmovi, Osim za mlé sve veze Se staticki proragunavaju. Iste vrste évorova primenjuju se kod razlisitih tipova krovnih konstrukeija. Samo neke od tesar- skih veza koje se najvige primenjuju, prikazane su v'ovom poglavilu uz. pojedine vrste krovova Krovni nazitci Krovni nazitcl sluze za produzavanje fasadnih. zidova lanad najvisih Tavanica fia zgradama, na fimer kada treba poveéati visine zidni_povrsi- 1a, Ovo se Gini iz arhifektoriskih razloga, ii Kada je potreban visi i veci tavanski prostor za kori- S¢enje. Poslednjih godina neupotrebljavani tava- ni rekonstrukeljama ili samo manjim gradevin- skim zahvatima pretvaraju se u potkrovija za stanovanje, Na dvovednim krovovima izraduju se Yo Slika 247. ~ Presaci krovnih nazidaka, nosed! ‘zatind nazi ~ y oo Slike 248, ~ Veliine korisnag prostora zavisno od nagiba krovniiYvavni, izrade navitka il sistema krone konstrukcije ili samo jedan nazidak ili dva istih ii raziéitin visi- ina, U isioj visini istovremeno se podizu i zabatni Zidovi, a na jednovodnim krovovima i kalkanski zi. Prema konsiruktivnim svojstvima razlikuju se nosivi i zastitni nazitci (s\. 247). ‘Nosivi nazitei sluzo 2a aslanjanje krovnih gre- dd. Najvede visine su do 1,00 m. Opterecenia preiose 1a nize konstruktivne eleménte zorade i_ Zato se Zidaju islim materjalomn Kao | spolfni zidovi _2Faid@—blokovima, opekorn (U-deblini 25-38 cm) (gl. 247) i_su_od_armiranog belona. Dimenzije hazidaka odreduju se statiékim racunima. ‘Ozidani nazitci zavréavaju se armiranobeton- skim sorktazima (W), ili se izraduju sa konzolnim istacima — veneima {Z). Zastitni nazitci(y) ne nose terete, sluze da. zaivore tavan ii patbroidje iznad venca zgrad ‘it vo tanki, 3. opeke su nalmarle de- bijine 12am, Uz nazitko se podizu Krajevi krovne konstrukelje, tj. grede na vencu (venéanice). One se postavljaju u visi poloa) na tzv. male stolice — stubove (S) sa kosim gredama tzv. pajantama. Viste drvenih krovnih konstrukelja Prema nadinu,prenosenja tereta krova na_os- lofie, drvene krovne konstrukcije od rezané grade punity profita iraduju sistemimia, hastalim is- kasivonr alta staticki proragunatim dimeny —t2b0r sistema po Kome ée-s@ izvoditi krovna konstrukeija odnos! se na izbér i reSavanjo krov- nog nosaiéa ii, kako se ranije nazivao, krovnog ve- zaéa. Krovni nosaé je Konstruktivni sklop medu~ sobno povezanih greda po odredenom sistemu u jecinoj vertikalnoj ravni. Krovni nosaéi postavljaju sé U pravcu raspona, paralelno medu sobom u praveu slemena krova. Preko krovnih_nosaéa_ prenose se opterecenja krova na nige Konstruk fiviie elemente, Prema konsituktivnem-sklopu greda u-krowaom— nosaéu i naéinu pronosenja opterecenja-na.oslo~. noe, divans krovire Konstiukcije i2raduju se sa: ~oslonjenim krovnim nosadinta, ~ > ~ obeSenim kroynim nosadima: ~ reSelkastin-Huénim-krovnin-nosegina. Atovovi_sa.oslonjenim krovnim nosacima su: prostiili krovovi.od rogova; krovovi sa raspinja- Gama ikcovovi sa foznjacama, Kipvovi-sa_obesenin_krovnim nosacima gu Ike-kao-krovni-nosaci. fH DVOVODNI KROVOVI KROVOVI SA OSLONJENIM KROVNIM NOSACIMA Prost! Ili krovovi od rogova. ~ Prosti, prazni ili krovovi od rogova igradulu se na zaradama sa meduspratnom drvendm_ili_ armiranobetonskai konstrukeijom (tavanicom). Naziv - prosti dobi SU po najjednostavnijoj krovno} konstrukeij, a prazni po tome &to u tavanu nema krovne grade: stubova, kosih greda ~ kosnika i sli Prosti ili krovovi od rogova na drvenim tavanicama Na drvenim meduspratnim konstrukcijama ro- govi se donjim krajem upiru u horizontaine grede ~ lavanjaée. Krovne nosaée (vezaée) u obliku tro- ugla obrazuje samo par rogova i tavanjaéa, po- stavijene u istom praveu, a upravno na sieme, na asovinskom razmaku ¢ = 0,60 ~ 0,90 m (sl 251) Krovni nosaéi rasporeduju se u osnovi na tal naain Sto se prvi i zavréni krovni nosaé postave uz odgovarajuée zabatne zidove na udaljenosti od 2-3 cm, Medysobno osovinsko rastojanje ‘ovih nosaéa podeli se na jednak broj razmaka od 60-90 cm, odnosno oko 80 cm, i prema tome se izmedu njih postave ostali krovni nosaci. Dimenzije rogova su za razmako e: e= 0,70 ~ 0,80 m-8~ 10x 14 ~ 12cm e= 0,80 - 0,90 m-8~ 12x 16 ~ 120m e = 0,85 ~ 0,95 m—10~ 12x 12-14 om Najmanji nagib rogova « = 40°. Duzina roga od tavanjaée do évora u slemenu iznosi max. 4,50 m. Veza rogova u slemenu mora omoguéiti pre- nos pritiska sa jednog roga na drugi i napone na, zatezanje koji se javijaju u rogovima pri jako vetru. Sema napona u krovnom nosaéu prika- zana je na slici 251. Tesarske veze u évoru na slemenu prikazane su na slici 249, Veza roga sa tavanjaéom zavise od ugla (0), tako da se 2a nagib ispod 45° primonjujo veza sa zasekom i usepljenjem (sl. 250) a za vedi nagib od 60° sa udepljeniem. Duzina ispred zasoka do kraja tavanjate, takozvana smiguéa povrsina od potiska horizon- talne komponente poduzne sile roga staticki se proraéunaya, a iznosi min. 25 cm. Ublazavanjo preloma izmedu roga i tavanjaée, radi krovnog pokrivaéa, postize se postavijanjem naro2njaka ili naro8ka od gredica, dasaka ili letvi ue ere cerca ene wah pbs Engg “@ v (sl. 250 i 252), na koje se prikrivaju dr2ati pokri- vata ~ lelve 2a crep i salonit, ii daske za limene pokrivate. U poduznom smeru krovni nosaéi se povezulu i ukruéuju spregovima protiv vetra tzv. vetrenja- éama od dasaka, firine 10 cm, Udviiduju se sa donje strane rogova, koso, pod uglom od 45°, poéevéi od slemena kod zabatnih zidova. Pored krovni nosaéa istovremeno se ukrucuju i zabati od vetra, te je u poduznom pravcu obezbedena stabilnost krova (sl. 251 - Sp) Spregovi protiv vetra od letvica /8 om na raz- maku 40-80 cm pogodniji su od dasaka ako se predvida unutraSnja obrada — oblaganje rogova za potkrovija i kod rekonstrukeije krova (sl. 251 — varijanta Vp). Slika 250. ~ Tesarske veze: roga (R) sa veznom gredom ~ Vg, narozak ~ Nr, smicuéa povrsina ~ St, Bap ~&, pi P, doit Vw 2 eee eee eee eee eee | pee a . ae A EY ve ab ‘S)ka 251, — Prosi ti prazni krovovi: sa spregovima protiv vetra od dasaka (velronjaca) ~ Sp, v asnovi Vs | presecima A-A i +8; varjanta spregova sa lelvicama 5/8 cm ~ le, u osnovi ~ Vp i delu preseka Ay-Ay | ByB,; zabatni2id ~ 7b, Sema dejsiva sila nosagu— 224 | 1 | | | 1 a 4 © prosti krovovi na armiranobetonskim tavanicama Ovaj sistem se primenjuje znatno vi8e nego na dtvenim tavanicama jer se zgrade moraju ukruti- ti najvigim tavanicama sa serklatima i nosivom plogom min, 4 cm dobljine, Krovni nosaéi sastoje se iz para rogova medusobno povezanih u sie~ menu, a poduzno ~ spregovima protiv vetra. Osovinski razmak nosaéa je 0,60-0,90 m. Sa onjeg kraja upiru se u drvenu gredu na vencu - venéanicu Ii prag (sl. 252). Za nju se u serklazu izradi koso leziste sa ubetoniranim ankerima, © 10 mm, na duzinskom rastojanju od 1 do 2 m. iznad le2i8ta postavija se hidroizolacioni sloj da Guva ventanicu — prag od viage iz betona. Zatim se venéanica postavi | uévrsti zavrinjima (E, G).. ~iika 252. - Bela u vensu na armirancbetonskim tavanicama: gredni podmetaé, oslonjen na prag (E), variant (a,b). 109 na! jastuku ~ F, na pragu ~ venéanicl ~ G iu slemenu ~ Ro, hidroizolacia ~ hi; prazan asimeiticni krov op8iven daskama Za potkrovje — 6, ueepljenl rogovl (ra) ~ 1 12, slemena greda za poduéne ukrucenje~ sg, Gop ~ € {sve mere sui date U cm) 225 eo Osiguranje veze roga sa pragom postize se prikivanjem sa Geone strane pravin Kiam ili priloZaka od pljosteg gvozda. Na drugi natin (sl. 252 ~ F) rogovi se umesto u prag upiru u gredne podmetace, tzv. drvene jastuke ankerovane u meduspratnu konstrukeiju, a kod sitorebrasth, obaveano kroz rebo, zbog duzine ankera. Gredni podmetati dimenzija su Syn= 10 ~ 12/14 — 16 om i duzina 0,60 ~ 1,20 m. Radi zaitite od viage iz betona obavezno se postavljaju preko krovne hartije (hi). “CKROVOVI SA RASPINIAGAMA| Ova] sistem krovova primenjuje se za nagibe 40°-60° kod vedih raspona, kada je i duzina roga veda od 4,50 m, pa se ne moze raditi prost krov, Veoma jo pogodan za izradu potkrovija. Jednostavan dvovodni krov sa raspinjaéama na drvenoj tavanici Ovaj krov ima krovne nosa’e_od para rogova sal tavaitoonr rer rr rerabeac ome Razmak krovnih nosaéa e = 0,60 - 0,90 m. Usled dejstva vertikalnog { horizontalnog opte- reéenja rogovi su napregnuti u ovom sistemu na savijanje i pritisak, a tavanjaéa - na zalezanje. Postavijanjem grede raspinjaée u zonu najveéeg savijanja, a to je na 1/2 duzine roga, sprecava se savijanje rogova. Na spoju raspinjaée sa rogom oslonaéne sile se dele na kosu silu u rogu i hori- zontalnu silu, koja napreZe raspinjacu na pritisak, Radi prolaza kroz tavanski prostor raspinjaéa se postavija najnie 1,80 m od gornje povrsine tavanjaée, Slobodna duzina roga od raspinjaée do slemena je najviSe 3,50 m, a od donje veze roga do raspinjaée najvie 4,50 m. Poduzno uktudenje krovnih nosaéa za zgrade velikih duzina postiZe se spregovima protiv vetra Daske vetrenjaée mogu biti u jednom komadu {kao na slici 253 ~ C-C). Ako su postavijene iz dva komada, i to jedan iznad a drugi ispod raspi- njaéa, treba da budu jedna prema drugoj u su- protnom praveu. Prve vetrenjaée treba da polaze od slemena radi ukrudenja zabatnih zidova, jer je dejsivo sila vetra na nithove vertikaine povrsine naijaée. Sika 253. ~ Jednostavni krovowl na ermiranobetonskimn tavanicama sa raspinjaéama: raspinjaéa ~ Re, razmak rogova ~ 2, Sprog protiv vatra ~ Sp, zabani zid ~ Zz, duzina roga = Ri, rog~ Ro, narozak~ 226 vvenganica—V | | Naprezanje rogova najvece je na mestu spoja sa raspinjaéom. Ovo dejstvo se narotite izrazava pri dolovanju vetra na krovnu povrSinu ili kad se sneg zadrZi samo sa jedne strane krova, odno- sno kada je nesimetricno optereéen, Spoj raspl- njaée sa rogom treba da bude uraden tako da moze primiti sile pritiska i zatezanja koje se Jav- \jaju 1 pri jakom vetru. [ Kt \Veza raspinjad: sa rogom na tastin rep (R)) 09 Ro, raspinjaca ~ Rs; veza sa rogom pomogu ‘Sika 2 dastanog umetka~ Sica 255, ~ Dotalj na voncu kod tavanice od drvanih greda: rog ~ r, narozak ~n, greda tava cr: ee tem : Bofji nagin spoja raspinjade sa rogom je bez slabljenja roga kao na sl. 254, sa osianjanjem na dagéani podmetaé (1) prikovan na unutrasnjoj strani roga. Veza raspinjade osigurava se | zavrt- njom. Spoj u slemenu prikazan je na slici 249 a veza u strehi kod drvene tavanske konstrukoije na slict 255. Na armiranobetonskoj tavanskoj konstrukci- ji detalj na vencu prikazan je na slici 252, Jednostavan dvovodni krov sa raspinjaéama na armiranobetonskoj tavanic! Krovni nosaé ovog sistema krovova sastoji se iz raspinjaée izmedu para rogova, koji se donjim krajevima oslanjaju na kose pragove ankerovano u sko&en serklaz kao na slicl 253. Ugao nagiba krovnih ravni je najmanje 35°. Detalji évorova prikazani su za slome na slici 249 a za venac na slici 252. Krovovi sa raspinjaéama | podvlakama Ispod raspinjaéa vedih duzina od 4 m.podvlaéi se horizontalna greda podvlaka. Podvlaka samo skraéuje slobodnu duzinu raspinjaéa i no prima opterecenje krova. Postavija se U sredinu raspo- na (sl. 256) li pri krajevima dve raspinjace, kao na sl. 258, oslonjene na stubove. Razmak stu- bova po dudini osnove krode se od 3,50~4,50 1. Radi osiguranja stabilnosti u podugnom praveu a i smanjenia slobodnog raspona podvlaka, na stu- bovima se postavijaju kose (pod uglom od 45°) 227 ee kratke grede, nazvane ruke ili pajante. One sa stubom i podvlakom grade pravougle trouglove sa katetama, duzine oko 1 m (sl. 257 — P). Na- prognute su na pritisak a usled vetra i na zate- zanje. Uz slubove u rasponu dolaze sa obe stra- ne a uz zabaine zidove samo sa jedne, slobodne strane, Ova pajanta se moze zameniti kosnikoi (sl. 256 — presek C-C) koji horizontalni uzduz pritisak prenosi na donji oslonac, tako da se ot- Klanja opasnost od krivijenja ili loma stuba. Pod- viake ukrucuju ceo krov u poduznom smeru, pa se spregovi protiv vetra ne moraju postavijati u nizom delu krova, odnosno ispod spoja raspi- njaéa sa rogovima. Podviakama se ukrucuju i zabatni zidovi putem gvozdenih kotvi. Krovni nosa¢i sa dve podvlake (si, 260) pogod- iji su za potkrovija. Ravan plafon izraduje se ispod raspinjaéa-horizontalnih greda u rasponu, Sika 256, ~ Krov sa raspinjadama i jednom podvlakom na érveno) tavaniel ~ G~ dl, zabatni zid ~ Zb, spreq)~Sp, raspinjata = Rs, rog — Ro Siika 257. — Detall a ga slike 260: podviake ~ py, pajante — , raspinjage ~13, rogovi ~ r 228 Od dejstva sila koje primaju od rogova raspi- nate su napregnute na prtisak. Zbog tezine pla- fonske konstrukcije sa donje strane, kao i termo- izolacionog sloja iznad, raspinjaée su napregnute ina savijanje. Da se naponi ove konstrukeije ne bi prenosill na rogove, najbolje je postaviti dve podvlake (sl. 258) i to ispod raspinjaéa, udaljene 2a 20-25 cm od spoja raspinjaée sa rogom, tako da se teret raspinjaée prenosi preko stubova na nize konstruktivne elemente, a ostaje i slobodan prosior za kori8éenje (ne smeta srednji stub). Detalj vaze u vencu na drvenoj tavanici prika- zan je na slici 255. Za ojatanje oslonca — nato- ka preko vezne grede ~ tavanjaée postavija se gredica 6/8 cm. Izrada ovog évora na armirano- betonskoj tavanici sastoji se u utvrdivaniu donjeg dela roga u kosu venéanicu (sl. 252 ~ detalj G). Stubovi sa veznom gredom povezuju se tesar skom vezom na prav Gep. Na atmiranobetonskim tavanicama voza stuba je preko drvenog i beton- skog jastuka. Krovovi sa raspinjaéama izraduju se i u neko- liko etaza na objektima u planinskim predelima, i to najyigo iz ambijentalnih razloga. ee shea en igi ec Slika 259, ~ Nosivi nazidak na krovovima sa rasp jaéama v potkroviju: detal)~ X, rog~ No, termolzo- Tacja — te, anker ~ a, hldroizolacja ~ kn, ‘parozak = Na KROVOVI SA NAZITKOM — Rogovi na praznim krovavima kao i na krovovi- ma_sa raspinjaéama na belonskim tavanicama (sl, 259) oslanjaju se preko venéanica na nosive nazitke. Na crtegima krova oni se jasno vide U 230 2707-080 yp = H Ro cane) Na i : I l vertikalnim presecima. U osnovi se ne razlikuju od krovova bez nazitka, jer je celokupna kon- strukoija samo podignuta na predvidenu visinu (max 1,00 m). Krovovi sa raspinjaéima veoma su pogodni izradu potkrovija zbog velike Korisne povrsi osnove krova. Tabela 7 Krovni nosati na tavanici Naziv krovne | Dudina rege A; | poset oy -—— konstrukcije | izme ji ae pres je | izmedu osionaca | —usiovi rogova 9 y io isto kao i Prost krov tavanjaéa 60-80 cm op ba 800 y. “min 40" Konstruktivni ~ krovni Krov sa we nosai raspinjacama nl | postaviajuse | Isto Rs “ na meduraz- smaku od 0,60 do 0,90 m. hint 180 sa raspinjagama i na jocno} ne podvlaci sa ‘ raspinjaéama | ¥ ie na dvema podvakama | "eg 23t — Prodori kroz krovne ravni Sirine krovnih prozora za osvetljenje potkrovija se biraju prema medurazmaku rogova. Za pro- zore vedin Sirina ii za prodor dimnjaka, koji se nikako ne moe pomeriti u medurazmak, u ovom sistemu krovnih nosaéa rogovi se moraju skratit da bi se oslonili na susedne rogove preko greda skradenica (veksli) slika 260 ~ a ili b. Na isti nagin skraéuju se i tavanjaée j oslanjaju na skradenicu tesarskom vezom, koja se naziva polovitni puni preklop na lastin rep (C — skr) a ojaéavalu klan- fama, Umesto avin veza koriste se limene pa- puse (sl. 217 - P). \Veza u slemenu rogova debljine 10 om, i ma- njih, u ovorn primeru je bez zaseka, sa daséanim podvezicama (a). ) Sika 260. ~ Primena greda skravenica: pri slemenu ~ a, ispod raspinjaga ~_b, na tavanjaéama ~ ¢, grad skracenica (vel: sla) 5 KROVOVI SA ROZNJACAMA Na krovovima.sa.blazim. 1a, od duju se krovne konsirukgiie ga. fozniacam %njaée su horizontalne grede koje suze tavijajy upravno na Dimenzije popretnog preseka rogova krecu se od 10/12 do 12/14 cm, tako da se njima moze ako rukovati pri montazi krovne konstrukcije. Torete krova mogu primiti ovi preseci pri rasponu rogova do 4,5 m, pa se prema tome odreduje i mesto oslanjanja raga ili mesto postavijanja ro2- njaéa. Rogovi se oslanjaju i ucvrcuju za roz- njaée koje, prema mestu postavijanja u krovu (sl. 261) nose odredene nazive, | to: u vencu ven- Eanica V, ispod roga podroznjaéa P, a.u sleme- nu slemenjaéa SI, Tereti pocroznjata i sleme njaée prenose se preko krovnih stolica na nize konstruktivne elemente zgrade. Konstrukeija kro vne stolice (sl, 261) sastoji se od stuba i pajanti ili ruku (da bi se smanjio slobodni raspon 10% njaée). Za udwrSéenje rogova i ojaéanje veze uopate, sa svake strane stuba postavija se par Kledta Kl. Prema tome Koliko krovnih stolica ima u krovnom nosaéu {ili vezaéu) sistem krova sa roanjaéama dobija naziv. 232 Uy; Skice krovnih nosaéa sa jednostrukom J, dvo- strukom D i trostrukom T krovnom stolicom prika: zane su na slici 262. Na krovovima sa drvenim tavanicama horizon- talna greda u raspony u koju se na svom donjem kraju udvrScuju krovne stolice naziva se osnovica ili vezna greda Vg. U poprecnom pravou ukruce- nie krovne stolice postize se kosnicima K. Uévr- Séenje u popreénom pravcu para rogova sa stol: com wii se klestima Kl Krovna konstrukclja mora da bude povezana sa konstrukcljom zgrade zbog dejstva horizontal- nih sila vetra i seizmickih potresa. Povezivanje se vidi Geliénim trakama, 3/40 mm, ili uzengijama, @ 6 mm, ubetoniranim u serklag na svakih 60-100 cm po dufini zgrade Krovovi sa roznjaéama ili sa kroynim stolica- ma, izraduju se jedino ako u rasponu izmedu spoljnih konstruktivnih zidova postoji konstruk- tivni element koji prima opteredenje stuba kro vne stolice. Prema rasponu konstruktivnih elemenata os- nove i rasponima toga, krovne konstrukcije na drvenim ili armiranobetonskim tavanicama su sa pravim i kosim stolicama i izraduju se: = krovovi sa slemenjaom ili jednostrukomn krovnom stolicom; ~ krovovi sa podroznjaéama i dvostrukom kro: vnom stolicom; ~ vigestoliéne krovne konstrukci. Krovovi sa slemenjaéom i pravim jednostrukim krovnim stoticama Krovni nosaé (vezaé) sa jednom stolicom po- stavija se na rasponu spoljnih konstruktivnih ole- menata ~ nosecih zidova fi podvlaka do 7 m, sa konstruktivnim elementom u rasponu najpovaijni- je u sredini, i rasponu roga najvige do 4,60 m. Krovni nosaé kod dvovodnog krova sacinjava sklop greda u jednoj vertikalnoj ravni, medusob- no povezanih tesarskim vezama i éeliénim zavrt- njima. To su: ~ par rogova; = osnoviea, ili vezna greda; ~ krovna stolica (stub sa pajantama); ~dva kosnika i ~ par klesta, Na njih se oslanjaju slomenjaéa i dve venéa- nice (sl. 262 ~ J). Krovni nosaéi sa jednostrukom krovnom stoli- ‘com postavijaju se @ pravou raspona. Po duzini zgrade su modusobno paraleini, sa razmakom 3,50-4,50 m, i povezani sa horizontalnimgreda- ma: slemenjaéom i venéanicama (sl. 263). Rogovi se oslanjaju na venéanice i stemenjagu na razmaku od 60-90 cm (oko 80 cm). Raspored krovnih nosaéa nad osloncima kod dvovodnih krovova izvodi se na slededi nadin. Prvi i zadnji ktovni nosaé uz zabatne zidove, od opeke dabljine 25 cm, postave se na udalje- nju od 2-3 em od zabatnog zida, a zatim osovin- ski razmak izmedu njih podeli tako da bude u granicama 3,5~4,5 m, kako bi se postavio potre- ban bro} stednjih krovnih nosaéa. Razmak izme- du dva krovna nosaéa deli se sa razmakom rogo- va (oko 80 cm), pa se postavi potreban broj rogova. Na slici 264 u osnovi krova prikazan je raspored krovnih nosaéa na jednom delu osnove uz zabatni zid sa zabatnom nadstresnicom (zn). U vertikalnom poduznom preseku postavijena je samo jedna pajanta na stolici prog krovnog nosaéa uz zabal. Povezuje se éoliénom sponam radi ukruéenja zabatnog zida i krovne konstrukei~ je w poduznom praveu, Stub stolice ima najboli polozaj ako se nalazi diroktno iznad noseéeg konstruktivnog elementa u rasponu (sl. 263). Dozvoljava se i osovinsko odstupanje od oka 1 m. U tom slugaju javljaju se momenti savijanja u veznoj gredi (sl. 264 ~ A-A) to nije za preporuku. Tesarska veza stuba i vezne grede je sa za- sekom vezne grede za 1,5-2 cm sa klinom od tvrdog drveta koji ulazi u stud i veznu gredu. Ve~ za stuba stolice, slemenjaée i rogova prikazana je na-slici 270. Kosnici su ankerom povezani sa stubom | medusobno. Smicuéa povrsina duzine 15-20 cm je ojaéana prikovanim daskama. Slike 261, ~ Krovne stolice: jednostruka ~ A i dvostruka ~B, stub ~S, roZnjaga ~ Ri, pajante ~ Pa, klosta ~ KI ‘Sika 262, ~ Krovni nosaéi sa stolicama: jadnostruka ~ J dvosituka ~ D, i trostruka krovna stolica ~ K, venéanioa — podioznjaéa ~ Pr, slemenjaéa ~ SI, stub vveane greds = Vg Siika 263. ~ Raspored krovnih nosaéa jednostiuke krovne ‘stolice a tavanicom od crvenih greda (aksonometr|a) 238 Slika 264. — Krav sa jednostrukom krovnom stolicom sa tavanicom od érvanih.groda: v osnov i presecima A-A | BB, ‘lemenjaéa ~ SI, rag Ro, venéanica ~ Vb, kosnik ~ Ko, ‘stub stolce ~ Si, pajanta ~ Pa, vezna greda ~ Va, tavanjaga ~ Ta, zebaina nadstresnica ~ an, zabaini zid ~ Zz Ska 265. - Dota vozo vonéanice sa tavanjafom: u osnov ~"0, ventanica ~ VE, kosnik ~ Ko, fog ~ Ro, presek ~ E+E, vozna greda ~ Vg, tavanjaga ~ Ta, hidroizolacia ~ fi, drvenl podmetaé — dp 2812 45%, min. Beksera O 34-5, mm | Zine 80 = {30 mm; pjavica ~ P, terme maltr— tm | 234 Na slici 266 prikazana su dva na¢ina izrade velike strehe produzavanjem vezne grede do 1,00 m i drugi sludaj, kada se produzava do max. o rs « 1,70 m, pa se mora ubaciti i podlozna greda (podtoska) sa konzolnim ispadom do 1,00 m. ou (sa slike 268) na Sika 267, ~ Detal) Ou uosnevi — O, ver 235 100 Jednostruke, prave krovne.stolice.na armiranobetonskim, tavanicama Izrada krovnog nosaéa i krovne konstrukcijo na drvenoj i armiranobetonskoj tavanict razlixuje se jedino po tome Sto se radi uStede u drvenoj gradi kod betonske ne postavijaju vezne grede, Veé drveni | betonski jastuci 2a oslanjanje kosni- ka pri vencu i za stubove stolica (sl, 268). Venéanica se, preko sloja za hidroizolaciju, postavija upravno na pravac krovnih nosaéa i UévréGuje celom duzinom u sorklaz, ankerima (A) na svakih 0,80-1,00 m. Upravno na venéanicu (V6) radi upiranja kosnika, postavijaju se i anke: Tuju gredni podmetaéi, jastuci od diveta, duzine 70 cm (sl. 267). Detalj E na slici 269 prikazuje vezu stuba sto- lice sa drvenim jastukom — komadom grede, duzine oko 70 cm. Taj drveni jastuk se preko sloja za-hidroizolaciu i termoizolacionog sloja, izlivonog preko cole tavanice, ubetoniranim an- kerima povezuje sa armiranobetonskom konstru- keijom. 236 presek C-C asa 45. Slika 269, Dotalj & ~ voza stuba stolice proko crvenog ja stuka: u osnovi ~ O, veitikalni preseci = V-Vi T-T | aa Sika 270, ~ Tesarske veze u slemenu: sa uéepllonjom Kosnika v stub ~ Gy, pijaviea za a > 45° — p; Kosnicl sa daSéanim padmetager koji zamenjuje zasek ine slabi stub ~ G ~ dp 2 x 3!12/40; rog ~r, mala hloSta~ Kl f a | ¢=1,20m - 40"- 50” {2 : c=max 1,50m - 50°- 60° ! . ‘gt i Eee . SSS SS Siika 274, ~ Skraévanje slemonjaéo 2a prolaz dimnjaka: duzina prepusta roga ~ ¢ zavisna od nagiba krova a: klesta ~ kl 237 il presen D:D f) giehe weve min. a0 0-12/12-14 om |4-16/18-24 cm 14/1416 om st ko = 14/14~16 cm kKi= 2x 8/16 om Pa 0x 1042 om max 60 om Ta = 14/20 cm 6/20 om. 42 om : Bee Stica 272, ~ Dvostruka krovna stolica ~ na drveno tavanici: Resta ~ Ki, podroinjaéa - Pa i Hz, vezna greda ~ tavanjaéa ~ Vaca stub 8 rog ~ Ro, mal nazidak ~ Na, razmek izmedu rogova e = 60-90 em Krovovi sa dvost ‘siolicaria Pri rasponu spolinih konstruktivnih zidova od 8,00 do 12,00 m, zavisno od nagiba, duzina roga znosi oko 7,00 m. Ako u rasponu postoje kon struktivni element Koji mogu primiti vertikalno optereéenie koje prenose krovne stolice, tada se mogu postaviti krovni nosaéi sa dvostrukim pra- vin krovnim stolicama, Na rasponu roga od 4,50 m, s tim da duzina roga do slemena ne prelazi 2,50 m, postavijaju se oslonci za rogove ~ hori- 238 zontalne grede koje se nazivaju podroznjace (sl 272—Rzi Po). U praksi se, prlikom izrade krovnih nosaéa, duzina roga od oslonca na venéanici do vtha slemena podeli na tri jednaka dela, tako da 213 duZine roga bude raspon roga od venéanice do podroznjaée, a 1/3 - prepust do slemena, Dejstvo vetta na Kose povréine znatno se raz~ likuje na krovovima sa strmijim nagibom od doj- stva velra na krovovima sa blazim nagibom, pa se i izrada krovne Konstrukcije sa_dvostrukim krovnim stolicama prilagodava nagibu krovaih povrsina. J Sika 273. - Krovne stolice za blage nagibe: bez kosnika ~ 0, boz kosnika i sa skraéenim kleétima ~ w, jednostruka stolica bez kosnika = Krovne stolice za blage nagibe U kompletnim krovnim nosagima sa jedno- strukim ill dvostrukim pravim stolicama sile vetra preuzimaju i kosnici. Na blazim nagibima od 25° dejstvo vetra je znatno manje i zbog toga so krovni nosadi mogu izvesti bez kosnika (sl, 273 ~ eit). Dvostruke krovne stolice za nagibe oko 20°, radi prolaza, Weraduj se Sa Skracenim Klestima (sl. 273 ~w). Krovovi sa kosim krovnim stolicama —_e - Sistemi krovova sa kosim krovnim stolicama primenjuju se kada u rasponu izmedu spoljnih konstruktivnih zidova nema konstruktivnih ele- menata ili h ima, ali su u takvom polozaju da bi optereéenje krova koje prenose prave stolice iza- zvalo velike momente savijanja u veznoj gredi Kose krovne stolice sa slemenjacom ili proste kose stolice, -- Primenjuju se pri rasponi- ma spolinih konstruktivnih zidova do 7,00 m i nagibu krova od najmanje 35°. Rog je raspona 4,50 m, a oslanja se na venéanicu i slemenjaéu, Optereéenja krova koja prima slemenjaca preno- se se kod proste stolice preko dva kosa stuba, postavijena paralelno sa rogovima. Koso postav- |jeni stubovi — kose stolice stvaraju prazan, ili slo- bodan, tavanski prostor za kori8¢enjo (sl. 274 ~ B). Dvostruke | trostruke krovne stolice. - Kose krovne stolice za raspone od 10-12 m imaju i du- Ze rogove od dozvoljenih ostonaca na 4,5 (ocd venéanice do slemeniate), pa se izraduju kao dvostruke i trostruke kose stolice. Stalicki se pro- 239 ill pe aaa ‘Sika 274. Kos! krovovi: sa slemenjaéom ~B, detalj nosaéa v slemeny ~ §; dvostruke Kose stolce sa ostanjanjom na sted injem zidd - a; frostruke kose stoice — ¢, sa nazidkom dvostruka kosa stolica ~ b =a | ( | racunavaju, a neki tipovi su veoma teBki za i2vo- onje Getvorovodinih krovova. | dvovodni krovoul faxode traze veoma brialiivy izradu évorova i nj ova ojadanja, pa se retko primenjuju. Za velike Faspone i potreban prazan prostor u savremeno} gvadijiradiie se upotrebljava lepliona konstruk To su nosaéi jednostavnih Konstrukcija i laki F montazu. Nima se | brzo i ekonomiéno izvadu- ju krovoul velkin raspona Koj istovremeno obe2z- Peduju i velike slobodne tavanske prostore za koridéenje (proucavaj se u montaznim konstruk- cijama). ‘Krovni nosaéi (sl, 274 ~ a) sa podroznjaéama t dyostrukim kosim stolicama prenose terele na grednji noseci zid preko vezne grede. Na armira- nobetonskim tavanicama upiru se upodlogke (ja- ‘tuke) duzine do 120 om. Nisu pogodni za prolaz kroz tavan, ni za potkrovija. £44 H/o w/ / /, ‘Sika 275, ~ Detali krovnih nazidakar nazidak noses ~ Nz, zaéttni~ 2: Ki vendanica --V6, hidroizolacia hi, kosnik — ko, stub ~ St, pajanta ~ Pa, tava Krovne stolice sa nazitcima eon eee Krovni sistemi sa venéanicama npr. jednostru- ka, dvostruka i trosiruka stolica ili krovne veSal)- ke, izraduju se sa krovnim nazitcima, sa obe strane, tako da su u poprecnom preseku krovovi simetricni. Asimetricni nastaju kod nazidaka sa- mo sa jedne strane. Treba reci da se nesimetriéni retko.primenjuju, iako se krovna Konstrukeija izvodi po istom principu kao i kod simetrignih. Simetrigni su stabilniji, jer ih kosnici ukrucujy w popreénom, a pajante u poduznom smeru. U pra- ksi se koriste i nosivi i zaatitni krovni nazitci. AKo se koriste nosivi (sl, 275 ~ Nz) debline su 25 cm, a visinom 50 cm, a najvise 1,80 m. lzbuSena ventanica postavi se preko krovne hartje (terpa- pir), na ankere prothodno uz Sablon ubetonirane. U ovoin sluéaju klegta obuhvataju rogove sa gor- nije strane venéanice. Uz zaatitni nazidak venéanica se podize na male stolice visine najmanje 120 om. aaa ah ah a Hoste — rjaga (vezna greda) ~ Ta-Vg 241 ar: or tt += aso w= min 120 Sika 276, ~ Krovne stolice sa nazitcima ~ jednostruka sa jednostranim nazitkom -- a; dvostruka sa dvostranim naziteima ~ 8; $a jednostranim zaatinim ~ di sa jednostranim nosecim (Nn) nazidkom ~ & 242 Tabela 8 Krovni nosadi na tavanici Naziv krovne | Dudina roga fy | Posebni Razmak saa cle | in uslovi va Frensl Golonakay 7] Forstuscle | lemedu esionaca lovi rogova @ oe Krov sa Jednostrukom 9 = 0,60~ OME pravom Neca stolicom Beas! Konstruktivni = krovni Krov sa nosaéi za dvostrukom Z| krone stolice | gta ravom postavjaju se stolicom oon na meduraz- rmaku od 3,50 - do 4,50 m. Krov sa ‘ ; trostrukom } $ 7 isto pravor siolicom ' “F : Krov sa jod- ot nostrukom ae kosom bos. stolicom ip -tet00_y s min 35° 243 KROVOVISA OBESENIM KONSTRUKCIJAMA — KROVNE “VESALJKE™ Konstruktivni sklop greda koje éine sistem veéalki primenjuje se pri izradi propusia, manjh mostova i za krovne konstrukcije, Princip prijem: prenodenja opterecenja sastoji sé U vesanju hatir zontalfie’ Gred6 Ui fasponuro stil prenose tefl prokO kesnika na ‘osionce,..Na zgradama “Raristaktvn elerienirSe-AGbut hk podvlake Pri izradi Konstruktivnog sklopa veSaljki, da bi bila U statizkom pogledu siguma konstrukcija, mo- raju se zadovoljti uslovi prikazani na slici 277 ~ Rr

    You might also like