ВЕЗНИЦИ, УЗВИЦИ, РЕЧЦЕ

Наставник најављује наставну јединицу и назив пише на табли. Подсећа ученике да

непроменљиве речи не мењају свој облик у реченици.

Које смо непроменљиве речи учили у петом разреду? Наведите примере за њих. Да ли
прилози имају неку категорију коју имају променљиве речи?

Очекује се да ће ученици навести прилоге и предлоге, као и подврсту речи (граматичку

класификацију):

Прилози: за место (овде), за време (јутрос), за начин (добро), за узрок (зато, стога) и
количину (много).

Предлози: у, о, на, по, при, према, крај, с, низ, уз, ка...

Поједини прилози имају степен поређења, као што га имају и придеви. Својим значењем
увек се везују за глагол. У реченици су често у служби прилошке одредбе.

Наставник наводи и да основни бројеви од пет спадају у непроменљиве речи.

Наставник објашњава дефиницију из уџбеника: ,,Везници су непроменљива врста речи

којима се повезују реченични делови или реченице.” (Језичко благо, стр. 52), истичући да
везници означавају природу односа у реченици. Шта је њихова главна улога? У
наведеном примеру ученици закључују да је главна улога везника да мењају смисао
реченице.

Добро и корисно.
Лепо али далеко.

Везници се деле на напоредне и зависне (у зависности од тога какву везу означавају у

реченици).

Напоредни везници могу бити:

а) саставни: и, па, те, ни, нити;

б) супротни: а, али, него, већ, док;
в) раставни: или.

Зависни везници су: да, док, јер, чим, пошто, ако, кад, иако.

Везници могу бити и прости (када се састоје из једне речи) и сложени (када се састоје из
две речи).

или, док, па, и а – прости везници

будући да, као да, осим што – сложени везници
Потребно је нагласити ученицима да се везници могу наћи између речи, скупова речи и
реченица. Истаћи да је најфреквентнији везник у српском језику везник да.

Користећи се дефиницијом из уџбеника: ,,Узвици су непроменљива врста речи којима се

исказују расположења и осећања, којима се неко/нешто дозива или се подражава неки
звук.” (Језичко благо, стр. 59), наставник објашњава значење и функцију ове врсте речи.
Наставник наводи ученике да истакну које узвике најчешће користе и у којим
ситуацијама. Очекује се да ће ученици истаћи узвике који исказују различите врсте
расположења:

Ајој! ‒ бол
Ауу! – зачуђеност, изненађење
Хаха! – радост, смех
Хм! ‒ замишљеност
Ааа! – радост, задиркивање

Објаснити да су узвици релативно устаљени у нашем језику.

Наставник прави синтезу: Узвицима се могу подражавати звукови из природе (та

стилска фигура се зове ономатопеја), али се могу и изражавати осећања, дозивати људи
и животиње.
Када се иза узвика у говору јавља пауза, онда се иза узвика пише запета. Када се иза
узвика налази именица или нека друга именска реч у дативу, никада се не пише запета.

Јао, колико те волим!

Е благо теби што си са мном!

Користећи се дефиницијом из уџбеника: ,,Речце су непроменљиве речи којима се истиче

лични став говорног лица према ономе што се исказује реченицом или неким њеним
чланом.” (Језичко благо, стр. 55), наставник објашњава значење и функцију ове врсте
речи. Оне могу да:

1. истичу супротност – међутим, пак

2. истичу нешто посебно – баш, бар, и, чак
3. изражавају лични став (модалне речце) – вероватно, заиста, ваљда, можда, стварно
4. показују нешто ‒ ево, ето, ено
5. постављају питање – зар, да ли
6. потврђују нешто – да
7. одричу нешто – не
8. пореде нешто – као
9. исказују повратност (повратна речца) – се.
Наставник објашњава ученицима како да праве разлику између везника и речци; за пример узима
саставни везник и и речцу за истицање и. Обратите пажњу на наведене примере. У којој реченици
је и везник, а у којој је речца?

Ненад и Саша су дошли на рођендан. ‒ везник

И Ненад је дошао на рођендан. – речца

Ученици долазе до следећег закључка: Када се и може изоставити из реченице а да се при томе не
наруши њен смисао, онда је оно речца. Везник се никада не може изоставити.

На крају часа задаје домаћи задатак: решити примере из уџбеника (Језичко благо, стр. 51, 54, 58,
60).

Непроменљиве речи: Везници, узвици, речце

Непроменљиве речи не мењају свој облик у реченици.

Прилози: за место (овде), за време (јутрос), за начин (добро), за узрок (зато, стога) и
количину (много).

Предлози: у, о, на, по, при, према, крај, с, низ, уз, ка...

Везници означавају природу односа у реченици.

Добро и корисно.
Лепо али далеко.

Напоредни везници могу бити:

а) саставни: и, па, те, ни, нити;

б) супротни: а, али, него, већ, док;
в) раставни: или.

Зависни везници су: да, док, јер, чим, пошто, ако, кад, иако.

Узвицима се исказују различите врсте расположења:

Ајој! ‒ бол
Ауу! – зачуђеност, изненађење
Хаха! – радост, смех
Хм! ‒ замишљеност
Ааа! – радост, задиркивање

Речце могу да:

1. истичу супротност – међутим, пак

2. истичу нешто посебно – баш, бар, и
3. изражавају лични став (модалне речце) – вероватно, заиста, ваљда, можда, стварно
4. показују нешто ‒ ево, ето, ено
5. постављају питање – зар, ли
6. потврђују нешто – да
7. одричу нешто – не
8. пореде нешто – као
9. исказују повратност (повратна речца) – се

Непроменљиве речи: Везници, узвици, речце

1. а) прилози за количину: веома, много, колико;

б) прилог за узрок: стога;
в) прилози за време: ретко, летос, кад;
г) прилози за место: туда, назад, негде.

2. Био један млад козар, па по цео дан, од ране зоре до позне вечери, чувао своје
стадо коза на камену и стени, где су се козе верале и брстиле лишће са жбунова, и
травицу никлу између стена.

3 . Предлози: из, у, низ, од, у, на, преко;

Везници: и, и, и.

4. а) код, кроз, у;
б) па, па, да, а;
в) зашто, тако, одмах, дотле;
г) ех;
д) наравно, наравно, забога, ето, не, не, не, само, већ.
Како би се обновило претходно стечено знање о непроменљивим речима, наставник
ученицима поставља питања помоћу којих ће их припремити за обраду нове наставне
јединице:

Наведите разлику између променљивих и непроменљивих речи. Шта је карактеристика

именских речи? Шта означава појам деклинације? Шта је то конјугација и за шта је
везујемо? Које одлике се везују за непроменљиве речи? Зашто се оне тако зову? Шта су
то прилози, а шта предлози? Која је разлика? У уводном делу часа полази се од онога
што је ученицима познато.
Наставник исписује наслов на табли и саопштава наслов данашње наставне јединице –
Везници, узвици, речце.
Наставник саопштава да ће данас ученици обрађивати непроменљиве речи, и то везнике,
узвике и речце.

Наставник позива ученике да отворе страну 51 у уџбенику и обрате пажњу на задати

одломак из приповетке Бранка Ћопића – Митраљезац голубијег срца.

Ученици уочавају коју улогу у реченици имају истакнуте речи (да повезују речи и
реченице). Уз наставникову помоћ могу да одреде и њихова значења (кад и док –
временско; или – растављеност, тј. може или једно или друго; а – означава супротност;
везник и спаја речи и реченице у којима нема никакве супротности).

Везници су непроменљиве речи којима се повезују речи, речи и скупови речи, скупови
речи или предикатске реченице.
Наставник усмерава ученике на пример везника између речи:

Бранка је била КРШНА И ВИСОКА црнка.

Везници такође могу бити и између скупова речи, ученици обраћају пажњу на следећи
пример у уџбенику:

Сваки час би му излетјела КРУПНА ПСОВКА ИЛИ НЕЗГРАПНА УПАДИЦА.

Везници између реченица су исто тако присутни у свакодневној комуникацији, и врло су

чести:

Сад је стално био на опрезу, || ПА || би се увијек прекинуо у пола реченице.

Ученици записују у свеске: Везници су непроменљиве речи које повезују најмање две
речи, најмање два скупа речи или најмање две предикатске реченице, показујући у ком се
односу ти реченични чланови међусобно налазе.
Наставник додаје и да се везници деле на напоредне и зависне.

Напоредни везници повезују речи, скупове речи, независне предикатске реченице и

зависне предикатске реченице. Такви везници су: И, ПА, ТЕ, НИ, НИТИ; А, АЛИ, НЕГО,
НО, ВЕЋ; ИЛИ.

Зависни везници повезују зависне предикатске реченице са реченицама од којих оне

зависе. Такви везници су: ДА, ДОК, АКО, ЈЕР, ИАКО, УКОЛИКО итд. Ученици решавају
задатке на странама 53. и 54.

Други део главног дела часа посвећен је речцама. Ученици пишу поднаслов у свескама и
отварају 55. страницу у уџбенику и читају први задатак, док обраћају пажњу на подвучене
речи у датом тексту.

Како би се теоријско знање практично и применило, наставник на табли пише подвучене

делове текста: да ли, не, се, међутим, можда, нека. Веома је важно да ученици уоче да су
речи које су употребљене у реченицама непроменљиве и означавају неки став говорника.
Речцама се истичу ставови, гледишта и расположења. Наставник наводи да постоји и
други назив за речце – партикуле. Поред тога, ученици приликом читања примера и
разговора са наставником закључују да ставови према предметима разговора могу да буду
различити – потврдни, одрични, упитни, упућивачки...
Речи подвучене у одломку називају се речце.

Речце су непроменљиве речи које означавају однос говорника према садржају реченице.

Имају различита значења, према којима се сврставају у групе:

• потврдне речце: ДА (СВАКАКО, ДАКАКО, ДАБОМЕ);

• одричне речце: НЕ (НИПОШТО, НИКАКО);
• упитне речце: ДА ЛИ, ЛИ, ЗАР;
• повратна речца: СЕ;
• супротне речце: МЕЂУТИМ, ПАК;
• заповедне речце: НЕКА, ХАЈДЕ;
• показне речце: ЕВО, ЕТО, ЕНО;
• речце за истицање: ЧАК, БАШ, БАР;
• узвична речца: АЛА;
• речце за исказивање личног става (модалне речце):
МОЖДА, ВЕРОВАТНО, ВАЉДА, НАРАВНО, ЗАИСТА итд.

Ученици раде задатке на страни 58.

Трећи део часа се односи на узвике. Наставник позива ученике да отворе 59. страну у
граматици и обрате пажњу на издвојене примере. Речи јао, јој, ух, ах називају се узвици.

Ученици су запазили да су то непроменљиве речи којима се изражавају јака осећања, те су

зато оне по значењу узвичне. Помоћу њих се изражавају пријатна осећања (радост, срећа,
дивљење, задовољство, понос), њима се могу саопштити и нека непријатна осећања
(досада, бол, страх, пркос, очајање...). Наставник наводи да се иза узвика обично пише
зарез, а понекад узвичник.

Узвик је један глас или скуп гласова којим се изражавају осећања, подражавају звукови из
природе, дозивају и терају животиње и људи. Наставник истиче да речи постале
подражавањем звукова из природе (кврц, трас, кукурику, мац, пис) такође убрајамо у
узвике.

Ученици записују у свеске: Узвици су непроменљиве речи којима се изражавају осећања

или се подражавају звукови из природе. Ученици решавају задатке на странама 59. и 60.
У завршном делу наставник систематизује ново градиво: Шта означавају речце?
Наведите шта су везници, а шта узвици. Какви везници постоје?

Ученике треба питати да ли има питања у вези са обрађеним градивом. Ваља још једном
истаћи најважније информације које ученици треба да запамте. Наставник задаје домаћи
задатак.

Домаћи задатак: Радна свеска, задатак (1–24), стране 86–89.

Везници, речце, узвици

Везници ‒ повезују речи, речи и скупове речи, скупове речи или предикатске реченице.

Напоредни везници: И, ПА, ТЕ, НИ, НИТИ; А, АЛИ, НЕГО, НО, ВЕЋ; ИЛИ.
Зависни везници: ДА, ДОК, АКО, ЈЕР, ИАКО, УКОЛИКО.

Речце су непроменљиве речи које означавају однос говорника према садржају реченице.

• потврдне речце: ДА (СВАКАКО, ДАКАКО, ДАБОМЕ);

• одричне речце: НЕ (НИПОШТО, НИКАКО);
• упитне речце: ДА ЛИ, ЛИ, ЗАР;
• повратна речца: СЕ;
• супротне речце: МЕЂУТИМ, ПАК;
• заповедне речце: НЕКА, ХАЈДЕ;
• показне речце: ЕВО, ЕТО, ЕНО;
• речце за истицање: ЧАК, БАШ, БАР;
• узвична речца: АЛА;
•речце за исказивање личног става: МОЖДА, ВЕРОВАТНО, ВАЉДА, НАРАВНО,
ЗАИСТА итд.
Узвици – речи којима се изражавају осећања или се подражавају звукови из природе (ух,
ах, јој, бућ, трас, цију, мјау).

Утврђивање

У уводном делу часа наставник саопштава наставну јединицу и дели ученицима наставне
листиће на којима се налазе задаци којима се проверава ученичко знање. Ученици су
мотивисани радним налозима да се присете непроменљивих речи.

Наставник поставља ученицима питања помоћу којих ће обновити градиво:

Која је разлика између везника, узвика, речци? Које су одлике ових непроменљивих речи?
Како се деле везници? Које су карактеристике речци? Како делимо речце? Шта су то
узвици? Ученици добијају упутства и подстичу се на самосталан рад.
Наставник је пре часа припремио материјал који дели ученицима.

Наставник даје ученицима наставни лист, а након тога следи провера задатка.

Ученици раде задатке са наставних листића које им је дао наставник. Осим што се тиме
подстиче њихова свесна активност и што се оспособљавају за функционалну примену
претходно стеченог знања, ученици самим тим проверавају и ниво наученог.

Наставник обавезно проверава решења са ученицима, елиминише нејасноће и побуђује

радозналост за језик код ученика. Ученици су мотивисани разноврсним примерима,
допуњују једни другима одговоре и дају сопствене примере.
Уколико је потребно, наставник ће одређену појаву објаснити употребљавајући нове
примере и забележити на табли оне примере који су код ученика изазвали недоумице. Том
приликом ће се нејасноће елиминисати, а знање трајно усвојити.

Наставни лист

1. Уочи у следећим реченицама непроменљиве речи, а онда их запиши на одговарајуће

линије.

Ух, што је врућина!

Ех, баш ти не ваља посао!
Марко и Милица иду кући плачући.

Узвици: ____________________________
Везници: ___________________________
Речце: _____________________________

2. Заокружи везнике у следећем тексту.

Један сељак довезе на своме магарцу велико бреме дрва у град. Берберин, који је стајао на
вратима своје бербернице, угледа сељака и упита га: „Шта је то што је магарцу на
леђима?” Сељак рече цену и погоде се. Али берберин не узе само дрва, већ и самар,
говорећи да је платио за све што је магарцу на леђима. Окупљени грађани то потврдише.

Друге недеље довезе опет сељак на своме магарцу дрва у град. Прода их на пијаци, па
сврати код берберина и упита га: „Колико тражите да мене и мога помоћника обријете?”
Берберин рече цену, а сељак извуче новце, плати и седе у столицу. Кад је био готов,
устане сељак и уведе свог магарца да берберин, према погодби, и њега обрије. Берберин се
поче противити, али грађани стану на сељакову страну. Шта је могао, врати он сељаку
самар и новце за необријаног помоћника.

3. Додај неопходан везник у следећим реченицама.

а) Почео бих да читам, _______ светла нестаде.

б) Земља је испуцала ______ одавно није било кише.
в) Залетео сам се ________ скочио у воду.
г) Отишао је у библиотеку _________ узме књигу.

4. Напиши речи које подражавају гласове следећих животиња:

жабе __________________ гуске ___________________

голуба _________________ мачке ___________________

5. Напиши како гласе следећи шумови:

пад камена у воду_______________

ломљење чаше _________________

6. Повежи линијама речце са врстом којој припадају:

ДА ЛИ МОДАЛНА РЕЧЦА
НЕ ПОВРАТНА РЕЧЦА
МЕЂУТИМ ЗАПОВЕДНА РЕЧЦА
СЕ ОДРИЧНА РЕЧЦА
МОЖДА УПИТНА РЕЧЦА
НЕКА СУПРОТНА РЕЧЦА

7. Подвуци речце у следећим реченицама.

Ех, баш ти не ваља посао, што ми одмах не каза!

Баш добро, да не остане кућа сама.

8. Смисли и напиши:

а) реченицу у којој везник И повезује две речи:

__________________________________________________
б) реченицу у којој везник ВЕЋ повезује реч и скуп речи:
______________________________________________
в) реченицу у којој везник АЛИ повезује две независне предикатске реченице:
____________________________________________________

9. Одговори на питање користећи три различите речце у одговорима. Питање гласи –

Хоћеш ли ићи на излет? Ево једног одговора – Ићи ћу, свакако.
___________________________________________
___________________________________________
___________________________________________

10. У реченици Берберин се поче противити, али грађани стану на сељакову страну,
напоредни везник АЛИ повезује:

а) два скупа речи; б) реч и скуп речи;

в) две речи; г) две предикатске реченице.

11. Напиши узвик којима изражаваш:

срећу _____________________________
тугу ______________________________

12. У следећим примерима заокружи узвик:

куцнути куцкати куцкање куц куцати

13. Подвуци правилно написану реченицу.

Кадли долазите кући?

Да ли сте стигли из школе?
Нерадим ништа.
Дали је све у реду?

Систематизација

Наставник у уводном делу часа саопштава наставну јединицу и дели наставне листиће на
којима се налазе задаци којима се проверава знање. Ученици су мотивисани радним
налозима да се присете дефиниција обрађених променљивих и непроменљивих речи. То је
неопходно ради остваривања наставног принципа трајности знања, умења и навика.
Ученике треба навикавати да се сваког часа подсећају онога о чему је било речи на
претходним часовима.

Наставник поставља ученицима питања помоћу којих ће обновити градиво:

Шта је основна одлика променљивих, а шта непроменљивих речи? Наведите променљиве

речи. Шта су то именске речи? Шта означава појам деклинације, а шта конјугације?
Наведите глаголска времена која постоје у српском језику. Објасните значење сваког
времена за исказивање прошлости и истакните разлике међу њима. Објасните разлику
између прилога и предлога. Које су карактеристике везника, речци и узвика? Ученици
добијају упутства и подстичу се на рад.
Ученици решавају задатке у пару, наставник отклања дилеме и исправља грешке.
Провежбавање градива различитим типовима задатака. Задаци на наставним листићима
обухватају градиво променљивих и непроменљивих речи и распоређени су тако да се од
ученика тражи да поједине језичке појаве препознају у њима, а затим одреде својства
одређене језичке појаве, као и да самостално креирају одређене врсте речи. Очекује се да
ће ученици у већој или мањој мери тачно одговорити на захтеве. Ученици могу да се
служе подсетником.

У наставку часа ученици раде задатке, а наставник подстиче индивидуални рад. Од њих се
очекује да су овладали градивом и свим врстама речи. Такође, од ученика се очекује да се
сналазе у коришћењу правописних правила приликом писања променљивих и
непроменљивих речи.
У завршном делу часа ученици размењују наставне листиће са другом из клупе и
међусобно прегледају радове једни другима. Наставник говори решења, бележи по
потреби оне глаголске облике који код ученика изазивају недоумице и објашњава их.
Уколико је потребно, наставник ће исту граматичку појаву објаснити употребљавајући
нове примере.

Како би ученици проверили ниво достигнућа, предлаже се да наставник направи систем

бодовања којим ће уједно и сам стећи увид у то колико су ученици овладали пређеним
градивом. Наставник подстиче ученике на самосталан рад код куће. Обавештава ученике
да се припреме за контролну вежбу, која ће бити реализована на неком од наредних
часова.

Систематизација – променљиве и непроменљиве речи

1. узвик, везник, предлог, придев, глагол, именица, број;

2. описни, присвојни, временски, присвојни, месни, градивни;
3. гори, најгори; виши, највиши; јачи, најјачи;
4. генитив, вокатив, датив, номинатив;
5. неодређена именичка, лична именичка, одрична именичка;
6. сања- прођ-
сања- прође-
7. несвршени, прелазни,
свршени, непрелазни;
8. инфинитив, радни глаголски придев, футур први, презент, перфекат;
9. Променљиве речи: школа, двориште, дечаци, весело, играју, фудбал, девојчице,
навијају;
Непроменљиве речи: иза, у, а;
10. САД, ЛЕП, ЈУЧЕ, ХЕЈ, ИПАК, ИСПОД, ДАН, ДА, АЛИ, ЖИВ, ИЗА, МРАК.
Наставни лист

1. Поред сваке речи напиши којој врсти припада:

јао _________________,
али ________________,
у ________________,
облачан ___________________,
писати ___________________,
жена __________________,
седам ____________________,

2. Поред сваког придева напиши којој врсти припада:

хладан _________________ шумски ___________________

прошлогодишњи _______________ Мајин _____________________
предњи ___________________ глинени ___________________

3. Напиши компаратив и суперлатив следећих придева:

зао _________________, _______________________

висок _______________, _______________________
јак _________________, ________________________

4. Напиши у ком се падежу налазе подвучене именице.

а) Не могу да живим без љубави. ______________________

б) Јована, пожури! ________________________
в) Милошу се спава. ______________________
г) Испод завесе су провиривале дечје главице. ____________________

5. Одреди врсту подвучених заменица:

Неко је украо новац из банке. _____________________

Ти си ми најбољи пријатељ. ______________________
Нико не зна први задатак. _______________________

6. Напиши инфинитивну и презентску основу глагола:

сањати _________________________, _________________________

проћи _________________________, _________________________

7. Одреди глаголски вид и глаголски род следећих глагола:

помагати – гл. вид: ________________, гл. род: ___________________

пасти – гл. вид: ________________, гл. род: ____________________

8. Поред наведеног глаголског облика напиши његов назив:

стајати – ____________________, стајао – _________________________

стајаћу – ____________________, стојим – _____________________
стајала сам – _______________________.

9. Из реченице препиши променљиве и непроменљиве речи: Иза школе у дворишту

дечаци весело играју фудбал, а девојчице навијају.

Променљиве речи: _____________________________________

Непроменљиве речи: ___________________________________

10. У следећем низу подвуци све непроменљиве речи:

САД, ЛЕП, ЈУЧЕ, ХЕЈ, ИПАК, ИСПОД, ДАН, ДА, АЛИ, ЖИВ, ИЗА, МРАК.