Већ оформљена као друштвена институција,

хе рал дика се ширењем утицаја из Немачке,

Уга р ске и Италије појављује најпре на запад-
ном Балкану, а у Србији почиње да се развија
тек у XIV веку у владарском кругу и међу вишом
влас телом. На предметима који су припада-
ли ср пским владарима и племићима приказа-
ни су хералдички елементи, па и потпуни грбо-
ви. Не може се са сигурношћу утврдити да ли
су ови рани грбови у Србији имали исти значај
као у западној Европи. У првој половини XIV
века Србија је, под утицајем византијске култу-
ре, имала феудалну структуру и властелинску
хијерархију различиту од Запада. Судбина хе-
ралдике у српским земљама директно је, као и
другде, била повезана са судбином племства:
„Док је било племства у слободним државама
било је и хералдике, а падом под турску власт
њен развој је прекинут. Касније се елементи
хералдике јављају као хералдичка традиција
у служби претензија нове друштвене елите,
изван територија некадашње српске државе“,
вели С. Ћирковић. 1 Византијски царски сим-
боли, који су, од средњег века до данас, у те мељу
српске хералдике јесу двоглави орао и крст са
оцилима.
У Византији се још од VI века на новцу јавља
тетраграм - крст са четири слова Х (као Хри-
ст), или с неким другим нека друга симбо-
лима. Тај четворознак у византијском свету
1 С. Ћирковић 1982: 455
често варира, а био је омиљен и код крсташа
који на Истоку оснивају своје краткотрајне
државе. Филип де Куртне, латински цар Ца-
риграда у XIII веку имао је, на пример, грб са
крстом између чијих су кракова били кругови
са крстићима. Византијска династија Палеоло-
га усвојила је у XIII веку симбол крста са чети-
ри хералдичка симбола, највероватније оцила.
Овај знак јављао се на њиховом новцу, а био
је истакнут и на Галатској капији у Цариграду.
Западни херолди и путописци у својим списи-
ма симбол Палеолога цртали су некада са бета-
ма (В), некада са оцилима, а понекад чак и са,
оцилу сличним, словима С. Аутори грбовни-
ка нису увек имали сасвим јасне представе о
територијама Источног римског царства па су
овај грб приписивали разним градовима и об-
ластима којима често нису знали чак ни тач-
на имена. У Србији се крст са оцилима јавља
први пут 1397. на ланцима полијелеја из Деча-
на, који је да ривала кнегиња Милица. На лан-
цу се мо тив крста и оцила јавља наизменично
са двогла вим орло вима, а иначе је, у склопу за-
мршених флора лних мотива, био чест украс
византијских по лијелеја тога доба. У XV веку
мо тив крста са оцилима привремено нестаје из
српске хералдике, да би се од XVI века појавио
у грбовницима као грб Србије.