Грбови су, као облик специфичне визуел-

не идентификације, настали у западној Евро-

пи током XII века у кругу војничке и дворске
аристократије. Вероватно им је првобитна на-
мена била распознавање ратника и учесника
турнира, чија су лица била покривена визи-
ром. Убрзо су, међутим, почели да представљају
ликовно-симболичне идентификације феудал-
них породица и појединаца, а доцније градова и
држава. Најчешће су били коришћени на шти-
товима, одећи, оружју, печатима, али и другим
предметима. Грбови су били истицани и као
знак имовинско правних односа и претензија
унутар земљопоседничке класе и то у време
када је визуелно-знаковна комуникација била
значајнија од писане. Обликовани и конципи-
рани у средњем веку, грбови и данас - у гото-
во неизмењеном облику - представљају нацио-
налне и државне амблеме, градове и различите
организације, а свакако и одређене породи-
це и појединце, што је била њихова првобит-
на намена.
Настанку хералдике погодовали су крсташки
ратови, као и сазревање феудалног поретка за-
падне и средње Европе. Иако су у почетку грбо-
ви били ознака само највишег феудалног слоја
и њихових наследних права, већ у XIII веку ко-
ристи их и ниже племство, витезови, минезин-
гери, а доцније и црквени великодостојници,
богати градски патрицији, грађани, па чак по-
некад и сеоско становништво. Хералдика је од-
ражавала и односе између високог племства
и обичних витезова, засноване на феудалном
принципу лојалног служења патрону или суве-
рену. Од практичне визуелне идентификације,
грбови су убрзо постали ознака друштвеног
статуса, племства и витештва и као такви сти-
цани су рођењем и преношени потомцима. Хе-
ралдика се дакле у западној и централној Евро-
пи развила у крилу средњовековног феудалног
друштва прожетог идејом витештва, али је над-
живела и средњовековно друштво и романтич-
ног витеза.