HASANDEDIC Prilozi Za Orijentalnu Filologiju 1960-61

!...
'INSTITUT ORIENTAL
A SARAJEVO
PRILOZI
ZA ORIJENTALNU FILOLOGIJU
REV UE
DE PHILOLOGIE ORIENTALE
Urednik - Redacteur
Dr HAZIM SABANOVIC
Clanovi redakcije: - Les membres de la redaction:
Dr BRANISLAV ĐURĐEV, HAMID HADZIBEGIC, TEUFIK MUFTIC
X-·XI SARAJEVO 1960-6"1.

Odgovorni urednik:
Dr BRANISLAV ĐURĐEV
Tehnički urednik:
ESREF KOVACEVIC
Tiraž 1.000 primjeraka
Adresa redakcdje:
Orijentalni institut, Sarajevo.
Vojvode R. Putnika 7.
Samjevski w;afi.čki zavod. Sarajevo - Za štampariju Pero Grinfelder

SADRZAJ
Teufik Muftić, O arabizmima u srpskohrvatskom jerlku - On arabic
loanwords in serbo-croatian . 5
Omer Mu§ić, Ibrahim Opijač Mostarac - Ibrahim Opijač aus Mostar 31
Dr Hasan Kale§i, Najstarija vakufnama u Jugoslaviji - Die iilteste
Waqfiyya in Jugoslawien . 55
Dr Avdo Sućeska, Promjene u silstemu izvanrednog oporezivanja u Tur-
skoj u XVII vijeku i pojava nameta tekalif-i ~akka- Veranderungen
im ausserordentlichen Besteuerungssystem der Tiirkei im XVII Jh.
und die neue Steuer Tekalif-i ~akka . 75
Adem Handžić, Uvoz soli u Bosnu u XVI vijeku- Die Salzeinfuhr nach
Bosnien dm XVI Jahrhundert 113
Hivzija Hasandedić, Kulturno-istoriski spomenici u Mostaru iz turskog
doba - Kulturdenkmaler aus der Tiirkenzeit in Mostar . 149
Salih Trako, Biografija bosanskog vtezira Murteza-paše od Muhameda
Nergisija - Al-vasful-kamil fi ahvali veziri-adU - (Die Biographie
des bosnischen Vezirs Murteza-Pascha von Muhamed Nergisi) . 171
Muhamed Hadžijahić, Tekija kraj Zvornika- postojbina bosanskih ham-
zevija? - Das Kloster bei Zvornik - die Heimat der bosnischen
Hamzevi? 193
Muniba Spaho, Mukarer-nama Husrevbegove mulkname - Die Mukarer-
name der Mulkname Husrev-Begs 205
Hivzija Hasandedić; Tabačica džamija u Mostaru - Die »Tabačica«-
Moschee in Mostar 215
Đoko Mazalić, Popis zaostavštine i rasulo sarajevske porodice Selaka -
Das Verzeichnis der Hintlerlassenschaft und der Zerfall der Sarajevoer
FamiUe Selak 223
Dr Branislav Đurđev, O prepisu kanun-name za sremski sandžak u ruko-
pisu Orijentalnog instituta u Samjevu - "Ober die Abschrift des
Kanunname fiir das Sandschak Syrmien in der Handschrift des Ori-
entalischen Instituts in Sarajewo 237
Bisera Nurudinović, Bosanske salname - Die bosnischen Salnamen 253
Toma Popović, Kad je sedište hercegovačkog sandžaka premešteno iz
Foče u Pljevlje - Wann wurde der Sitz des Herze~vinischen Sand-
schaks aus Foča nach Pljevlja verlegt? 267
DISKUSIJA
Fehim Bajraktarević, Odgovor na napis »Da li se Zadrani spominju u
»Hiljadu i jednoj noći«« . 273
Besim Korkut, Zadrani se zaista ne spominju u »Hiljadu i jednoj noći« 277
OCJENE, PRIKAZI I BIBLIOGRAFIJA
V. A. Zvegincev, Istorija ambskogo jazykoznanija (T. Muftić). 283
The Koran (Qur'an) (F. Bajraktarević) 285
Der Heilige Qur'an (F. Bajraktarević) , 287
4
Hans Wehr, Supplemlent zum arabischen Worterbuch fUr die Schrift-

sprache der Gegenwart (F. Bajraktarević) . 289
Anthologie de textes poetiques attribues a Avicenne (F. Bajraktarević) 290
Dr šauqi J;>if, Al-adab al~arabi al-mu asir fi Misr (H. Kaleši) . 292
Rašid al-din Fazl:allah, Cami al-tavarlh, II Cild, 4 Cuz Sultan Mahmud
ve devrinin tarlhi (S. Trako) . 294
Evlija Celebija, Putopis (H. Kaleši) . 295
Agah Sirri Levenđ, Gazavatnameler ve Mihaloglu Ali Bey'in Gazavat-
namesi (H. Kaleši) 297
Povodom prikaza knjige »Turcizmi« od strane uni,verzitetskog profesora
dr Šl!lćira Sikirića (A. Skaljić) . 300
Hazim š,abanović, Bosanski pašaluk (Br. Đurđev) . 303
Bistra A. Cvetkova, Izvanredni danci i državni povinnosti v Blgarskite
zemji pod turska vLast (A. Sućeska) 306
Ekrem Hakkl Ayverdi, Yugoslavya'da turk abideleri ve vaklflan
(H. Kaleši) 309
Dr Hazim šabanović, Bosansko Krajište (dr G. Skrivanić) . 312
M. Vasić, O knežinama Bakića pod turskom vlašću (dr G. Skrivanić) . 314
Magal1a al-magma al-'ilmi al-<arabl (0. Mušić) . 316
~arkiyyat mecmuas1, sv. I, II, III (E. Kovačević) . 323
TEUFIK MUFTIC
O ARABIZMIMA U SRPSKOHRVATSKOM JEZIKU

UVOD
U našem jeziku postoji nekoliko hiljada tuđih riječi koje potiču
iz turskog, perzijskog i arapskog jezika. Gotovo sve tuđice iz ova
tri jezika označene su zajedničkim nazivom »turcizmi«. To se oprav-
dava time što je, vjerojatno najveći broj riječi iz perzijskog i arap-
skog jezika, a razumije se i one iz turskog, u naš jezik primljen
upravo posredstvom turskog jezika, To je sasvim prirodno, jer su
Turci nekoliko vijekova vladali u našim krajevima. Istovremeno su
bile slabe direktne veze s Perzijom i zemljama. arapskog jezika pa
i to objašnjava kojim su putem prodirale tuđice u naš jezik. Iako je
turski jezik po svom porijeklu i strukturi sasvim različit od arapskog,
ipak je preuzeo od njega mnoštvo riječi, a izvjestan broj takvih
arapskih riječi, doživjevši već u turskom jeziku razne semantičke,
a još više fonetske promjene, prešao je i u naš jezik. Preuzimanje
arapskih riječi iz turskog jezika u naš išlo je, uglavnom, posredstvom
naših ljudi koji su poznavali turski jezik, a od njih se izvjestan
broj i školovao u Turskoj.
Međutim, bilo je ljudi koji su poznavali i arapski jezik, pa kakp
je to jezik islamske religije i kao takav bio pristupačan u izvjesnoj
mjeri svima muslimanima bez obzira na njihovu obrazovanost, vje-
rojatno je izvjestan broj naših arabizama (i to naravno u prvom redu
onih kojf se odnose na vjerski život Muslimana kao i većina njihovih
vlastitih imena i prezimena) preuzet u naš jezik i direktno iz samog
arapskog jezika.
Treći put kojim je izvjestan broj arapskih riječi ušao u naš
jezik bili su, svakako, i; neki evropski jezici (njemački, francuski,
talijanski, španski i dr.) koji su, naročito tokom srednjeg vijeka bili
primili izvjestan broj arapskih riječi (iz oblasti raznih nauka: astro-
nomije, matematike, kemije, medicine i dr., a i inače) 1 •
1 Izmeđuostalih orijentalndh ri- Worter orientalischen Ursprungs.
ječi koje su ušle u razne ev:ropske Heidelberg, 1927. Uporedd i: Ku-
jezike nalazimo navedene i arapske nitzsch, .A,rabische Sternnamen in.
u rječniku: K. Lokotsch, Etymolo- Europa, 1959.
gisches Worterbuch der europaisch'en ·
Teufik Muftić
U novije doba objavljeno je nekoliko radova u raznim zem-

ljama koji se bave pitanjem arapskih pozajmica u raznim jezicima2 •
Kod nas su arabizmi redovno svrstavani među turcizme, u odsustvu
radova koji bi se isključivo bavili pitanjem arabizama u našem
jeziku u cjelini. Turcizme (a s njima i arabizme) nalazimo u svim
našim rječnicima. U nekim rječnicima turcizmima je posvećena po-
sebna pažnja, ali su oni uglavnom rađeni za praktične svrhe bez
većih naučnih pretenzija i zato su često puni netačnosti 3 • Posljednji,
i svakako dosada naš najbolji rad koji obrađuje turcizme (uključivši
i arapske i neke druge riječi) je rječnik Abdulaha Skaljića pod
naslovom: »Turcizmi u narodnom govoru i narodnoj književnosti
Bosne i Hercegovine« 4 • Ovaj rad, kako se može vidjeti iz samog
naslova, nije obuhvatio sve izvore turcizama, pa, ni uključenih ara-
bizarna, kako prostorno tako ni vremenski. Prema autoru on broji
oko 6.500 turcizama5 , od čega bi po mom brojanju, preko 3.800 otpalo
na riječi arapskog porijekla. Vidimo dakle da su nešto preko polovine
ti »turcizmi« ustvari arabizmi. Zato sam smatrao najpodesnijim da
mi upravo ovaj rad posluži kao polazna tačka za jedno kraće razma-
tranje o sudbini arabizama u našem jeziku, i to u prvom redu s
obzirom na njihove fonetske promjene, uz kratak osvrt i na neke
njihove semantičke osobitosti. Kratak pregled gl~sovnih promjena
turcizama dat je u predgovoru Skaljićevog djela 6 , a semantičke
promjene njihove mogle bi se u izvjesnoj mjeri pratiti i izvoditi i iz
etimoloških objašnjenja datih uz pojedine riječi toga rječnika.
U ovom radu ćemo se baviti samo pitanjem arabizama, i to
obraćajući prvenstveno pažnju na najvažnije promjene koje su
arabizmi doživjeli u glasovnom, a donekle i u semantičkom pogledu
prelazeći posredno ili neposredno iz arapskog u naš jezik. Te su
promjene nekada vrlo znatne, što je prirodno, kada se uzmu u obzir
velike strukturalne, glasovne, semantičke i druge razlike između
arapskog, našeg ili pak jezika koji je služio kao prenosilac arabizama
u naš jezik. Osim toga, obim i vrsta tih promjena zavisili su od raznih
okolnosti društvene sredine, ličnosti posredstvom kojih se vršilo to
prenošenje, te vremena prenošenja arabizama i dr. Jednom riječju,
• Od tih su mi bili pristupačni ra- 8 Vidd osvrt na takva djela kod

dovi: Mubarek el-Biikistiini, El- nas u niže Illavedenom radu A. Slm-
k'el!imiitu-1-<arebiye fi 1-lugati 1-ur- liji6a, sv. I, str. XV-XXII.
dlye, u časopisu: Megelletu-1-meg- ' Izašao u Sarajevu 1957. u dva
me<i 1-<ilmi 1-<arebi, El-guz'u-t-tani, sv'eska: I od A-J i II od K-Z, u
El-mugelledu-t-tiisi< we 1-<išriin, Di- svemu LVI, 814 str. Vidi prikaze
mašq 1954, str. 252-260; Wolf Le- to~ rječnikial: Dr Saćira Sikirića u
slau, Arabic Loanwords :in Amharic, Prilozima za orijentalnu filologiju,
u časopisu: Bulletin of thel School VIII-IX ~ 1958-9, Sarajevo 1960,
of Oriental and AfDican Studies, str. 232-240; Dr Fehima Bajrnkta-
London, 1957, Vol. XIX, Part 2, str. revića u Prilo:zJima za književnost,
221 do 244; Dr. •Abdu-1-Wehhab jezik, istoriju i folklor, knj. XXVI,
<Azziim, El-elfii~u-1-<areblye fi 1- sv. 3-4, Beograd 1960, str. 334-344.
lugiiti-1-isliimiye gairi-1-<arebiye, u • Vidi: Skaljić, op. Cit., sv. I, str.
časopisu: Megelletu-1-Megme•d-1-lu- XXII.
gati-1-<arebiye, El-guz'u-t-tiisi•, El- • Vidi: Skaljić, op. cit., sv. I, str.
Qiihire 1957, str. 85-86. XXVII-XLII.
O arabizmima u srpskohrvatskom jeziku 'l
pored faktora akustičko-fiziološke, te psihološke naravi, tr.eba uzeti

u obzir i one kulturno-historijske, socijalne i dr., ako želimo bolje·
objasniti ne samo fizičke posljedice, nego i dublje proniknuti i u
uzroke zbog kojih su nastupile spomenute promjene . u vanjskoj
strukturi, a naročito pak one koje se tiču značenja pojedinih naših
arabizama. ·
FONETSKE PROMJENE
A. Konsonantizam
Arapsk~ jezik, a ovdje dolazi u obzir samo njegov književni
oblik, kao član semitske jezične zajednice, svojim glasovnim sasta-.
vom, a naročito svojim suglasnicima, svojim konsonantizmom, znatno
se razlikuje od našeg i drugih indoevropskih jezika iz kojih su nam
došli pojedini arabizmi, pa i od turskog jezika koji pripada posebnoj·
uralo-altajskoj jezičnoj porodici.
Uporedimo li konsonante u arapskom i u našem jeziku, naći
čemo da se oni približno podudaraju samo u slijedećih 15 suglasnika:
b, t, ~ ( đ), d, r, z, s, š, f, k, l, m, n, h, y (-j). Ostalih 13 suglasnika,
koje ima arapski jezik, ne postoje u našem. Za njih. je uobičajena
sljedeća transliteracija: ', t, 1;1., b, g, ~?, Q., ~' ~. ', g, q, w.
Prirodno je pretpostaviti da su istovetni suglasnici iz oba
jezika, prešavši s arapskim riječima u naš jezik, zadrž8li svoj prvo-·
bitni izvogor, a da su promjene izvršene u onih suglasnika koje nema
naš jezik, ·s obzirom na opću pojavu u jeziku da se tuđice u ogromnoj
većini glasovno potpuno prilagođavaju jeziku u koji se primaju. U
naših arabizama su se u pojedinim slučajevima mijenjali i identični ·
suglasnici u oba jezika, ali su se i u ovim tuđicama više puta stvorili
i glasovi koji uopće ne postoje u arapskom jeziku. Promjene arapskih
glasova uopće nastajale su često već u turskom ili nekom drugom
jeziku iz koga su arabizmi bili preneseni u srpskohrvatski jezik u
kome su zatim arapski glasovi ili ostali bez značajnih promjena ili
su pak još češće doživljavali nove promjene prilagodivši se konačno
u potpunosti izgovoru naših glasova. U nekih naših arabizama bi
se mogao ustanoviti određen uticaj tog posredničkog jezika; dok bi
to u drugih bilo praktički nemoguće učiniti, jer su pojedine riječi
(odn. samo neki glas ili glasovi u njima) mogle biti prenesene bez
značajnih promjena iz toga jezika u naš, i to naravno zbog njegove
glasovne sličnosti sa našim jezikom. Od tih promjena, bez obzira
na to, gdje, kada i zašto su nastale, najznačajnija će biti, zbog svoje
raširenosti, a i inače, zamjena arapskih fonema sličnim našim fone-
mima, očitovala se ta sličnost u njihovom akustičkom utisku, ili
fiziološki u načinu i mjestu obrazovanja dotičnih f_onewa. Značajno
je, pored toga, i gubljenje nekih arapskih suglasnika,_ a naročito,
tzv. hemzeta i 'aina. ·U to bi se moglo svrstati i opće pretvaranje
geminiranih (udvojenih) konsonanata u jednostavne, (dakle gubljenje
po jednog iz grupa od po dva ista suglasnika). Zbog rjeđeg javljanja
manje su značajni slučajevi metateze (premetanja) konsonanata, te
Teufik Muftić
pojavljivanje suglasnika kojih nije uopće bilo u prvobitnim arap-

skim riječima. Postoje još neke manje važne promjene suglasnika,
ali će 'one biti uzgred spomenute na odgovarajućim mjestima uz pri-
trijere za ostale gore spomenute promjene.
a) Zamjenjivanje suglasnika
Prije nego što počnemo navoditi najznačajnije zamjene arap-
skih suglasnika, a naročito onih koji ne postoje u našem jeziku,
daćemo neke napomene u vezi s tim pitanjem.
Arapski suglasnici, koji su zadržali istu glasovnu vrijednost,
neće se posebno isticati. Pojedini arapski suglasnici netragom su se
izgubili ·u s:vim· položajima u riječi, drugi su pak nestali samo u
Izvjesnim slučajevima, a ponekad su, nakon gubljenja, ipak ostavili
neki trag izvršivši uticaj na okolne glasove. Detaljnija objašnjenja
o takvim važnijim promjenama davaće se uz pojedine primjere na
odgovarajućilll. mjestima ovoga rada.
Ovdje će, najprije, biti grupirani konsonanti arapskog jezika
po njihovu .mjestu artikulacije i to počevši od labijala, a završivši
laringalima7 • Navešćemo samo zamjene tih suglasnika bilo srodnim,
bilo fiziološki i udaljenijim suglasnicima našeg jezika.
l) Z a m j e n e 1 a b i j a l a
U ovoj grupi arapski jezik ima tri bilabijala (dvousnE!na) b, m,
w i jedan labiodental (zubnousneni) konsonant f. Od tih suglasnika ·
b, m if odgovaraju istim našim glasovima, te su većinom ostali ne-
promijenjeni. Bilabijal w (sličan engleskom w) ne postoji u. našem
jeziku, a najviše je- zamijenjen našim labiodentalnim v. Ovdje ćemo
navesti samo druge zamjene ovih suglasnika,
Bilabijal b = ~
b> p: ovaj je suglasnik u nekim slučajevima na kraju riječi za-
mijenjen svojim bezvučnim parnjakom p (koji ne postoji u·
književnom arapskom jeziku) kao što je u primjerima:
'a~a'ib > adžaip, 'aib > aip ili ajp, 'azeb > azap, tewab >
sevap mj. SE!vab; ~eib >džep, ~ewiib > dževap mj. dževab;
•AI;uned >Ahmet mj. Ahmed i sl. 8 •
Kao u analognim zamjenama i drugih zvučnih suglasnika sa
svojim parnjaeima na kraju riječi, ovo će, po svoj prilici, biti preu-
zeto iz turskog jezika gdje je ovakva pojava redovna i pravilna.
U nekim riječima b je asimilirano u p ispred sljedećeg bezvuč
nog suglasnika (regresivna asimilacija), kao npr., u riječi }).abs> haps
{i· izvedenim iz nje: hapšenje, uhapsiti) i sl. · ·
• Pni tom grupiranju, poretku, po- • Ovakvi i slični dubleti ukazuju
djeli i nazivima arapskih konsona- nai jednoj strani na uticaj turskog
naia držali smo se djela: Sabatino jezika na naše arabizme, a na dru-
Moscati, Il siStema consonantico goj da je izvjestan njihov broj prim-
delle lingue semiticbe, Roma 1954; ljen direktno iz arapskog ili pak ne-
vj.di naročito str~ 41 tvga djela. kog drugog stranog jezika osim tur-
skog, kao. što je to već iStaknuto.
O a:rabizmima u srpskohrvatskom jeziku 9
b> v: u nekoliko slučajeva b je prešlo u ovaj srodan suglasnik

kao u primjerima: l:labs > avs, 'abd >Avdo (skraćeno od
Abdulah), kebab> ćevap i ćevab, sebeb > s·evep, 'tebdU >
tevdilmj. tebdil i dr.
b> f: i ovo je prelaz u srodan glas, a javlja se u riječi: Q.abt > zaft
mj. dabt i zapt ( tur.), mešrebe(t) > maštrafa (tur. ma-
šraba).
Bilabijal m= r
m> n: samo u nekoliko riječi: 'imdad > indat mj. imdat (=tur.),
semt >sent (i izvedenim: sentati, presentati, sentimice,
sensuz), temam >taman mj. tamam (=tur.).
Bilabijal w = .J
w >v: kako je istaknuto, ovo je redovna zamjena. Ipak ćemo dati,
kao i u sličnim slučajevima u buduće, po neki primjer, jer
je riječ o zamjeni glasa koji ne postoji u našem jeziku. Iz
mnoštva primjera navodimo samo 2-3: wali(n) > valija,
waqt > vakat, taqwlm > takvim, l:lalwa' > halva itd.
w > f: ovaj prelaz u srodan glas imamo u: sehw >sef (i izvedenom
posefiti se).
Labiodental f = ...;
f >v: · ovaj prelaz u njegov zvučni (u arapskom nepostojeći) par-
njak v nalazimo u riječima: fitr > vitre (ali se kaže: sada-·
kai-fitr!)~ šefeq > ševak, ali i šefak, l;rif~ > hivz mj. hifz,
sufre(t) > sovra mj. sofra (=tur.), 'afet >avet, fa'ide(t) >
vajda mj. fajda (tur. fayda), feregiyye(t) > veredža mj.
feredža (tur. ferace) i dr.
f >m: ova zamjena sa srodnim bilabijalom postoji samo u: Q:if~ >
Himzo i Imzo mj. Hifzo (i Hivzo sa asimilacijom f >v).
f >p:· i ovu zamjenu· sa drugim srodnim bilabijalom nalazimo
samo u: sufre(t) > sopra mj. sofra;
f >k: u riječi mufti(n) > muktija i
f >h: u istoj riječi: muhtija mj. muftija.
Interdentali
To su: t, g, Q., ?· Nijedan ne postoji u našem jeziku. T i g su
slični engleskim glasovima pisanim sa th. Kao i u nekim arapskim
dijalektima, zamjenjuju se sličnim dentalima i to tako da t> s, a
g> z. Suglasnici Q., ? (kao i ~. t, q) najčešće se nazivaju emfatični,.
a karakteristična je za njih velarizacija, tj. dizanje stražnjeg dijela
jezika prema velumu (mekom nepcu), pa se zato nekad nazivaju i
velarizirani. U nas se svi oni izgovaraju bez te velarizacije, a Q. i ?
kao naše z (Q. ponegdje kao d).
Interdental t = ..!..
1 >s: kako je istaknuto, ovo mu je najčešća zamjena, pa iz mno-
štva navodimo samo nekoliko tiqlet > srklet (tur. s'iklet);
tulut > sulus (tur. siiliis); l:ladlt >·hadis itd.
t > z: mlrat > miraz.
lO Teufik Muftić
Interdental g= ~
Većinom je zamijenjen našim dentalnim z, a ponegdje i upo-
redo s njim i dentalnim d.
g> z: i ovo je redovna zamjena, pa neka kao dokaz posluže samo
2-3 primjera: gikr > zik(i)r (tur. zikir); gu-1-fiqar > zul-
fikar; legget > lezet; 'ign > izun; mu'eggin > mujezin i dr.
Emfatični interdental <;l = U.
<;l> z: <;labit >zabit; fer<;l > farz (-tur.); reme<;lan >ramazan
(=tur.); međutim:
<;l> d: Ramadan (kao ime čovjeka): <;labt > dabt pored zapt i sl.
Emfatični interdental =? = .10
Ovaj suglasnik redovno je zamijenjen dentalom z, a drugih
zamjena izgleda da nema; evo nekoliko primjera za navedenu
zamjenu.
? >z: ?alim> zalim; m~liim > mazlum; l).afi? >hafiz; ?Uhur >
zuhur (ozuhuriti) i dr.
Dentali
Tu spadaju: t, d, t, n, r, l, s, z, ~. od kojih su t, d, n, r, l, s, z,
budući da su jednaki našim suglasnicima, većinom ostali nepromije-
njeni, te za: te slučajeve nećemo navoditi primjere. Međutim, ima
slučajeva da su neki od njih zamijenjeni drugim suglasnicima, te
ćemo samo za njih navesti primjere.
Dental d= .)
d> t: u nekim riječima na kraju zvučno d prešlo je u svoj be-
zvučni parnjak t (odn. ono je tako preuzeto iz turskog jezika
u kome je vjerojatno izvršena ta promjena). Ponekad su
zato nastali dubleti sa očuvanim d pored oblika sa t, kao
npr., u riječima: 'AJ:tmed >Ahmet mj. Ahmed (tur. Ahmet);
'inad >inat (=tur.) mj. inad; mugellid > mudželit mj. mu-
dželid, ali ima slučajeva i sa samim t: Mal).mud >Mahmut;
šahid > šahit (i šajit) i dr. Na početku riječi prešlo je d> t:
debbag >tabak (=tur.) (=kožar).
Dental n= 4.>
n> m: rehn> rehum (i reum);· wezne(t) > vezma;
n> 1: na'lun > nalula mj. naluna;
R >h: 'insan > ihsan mj. insan;
n> k: u istoj riječi: iksan;
n> nj: munis > munjiz mj. muniz.
Dental r = J
r > 1: 'irtifa' > iltifa mj. irtifa.
O arabizmima u srpskohrvatskom jeziku ll
Dental l= J
l> lj: pod uticajem palatalnog vokala »i« prešlo je I u lj u rije-
čima: fetll > fitilj (tur. fi til); hellme(t) > heljma (tur.
helme, helime); mindU > mendilj (tur. mendil); mU> milj;
milk> miljač, miljć (pored milać i milć); sebll > sebilj.
l> m: samo u riječi bulbul > bumbul.
Dental s= ...,.
s> z: qawwas > kavaz; muflis > mufliz; miinis > muniz; nu-
fiis > nufuz mj. nufus; sa'is > seiz i sejiz; muderris >mu-
deriz mj. muderis i dr. ·
Dental z _:_ j
z> s: zulf > soluf (pored zuluf, zulov);
z> š: za•feriin >šafran (pored zafran) i
z> ž: u istoj riječi: žafran; zurafe(t) > žirafa.
Emfatični dental t = J.
Ovo je okluzivni bezvučni emfatični dental, koji ne postoji u
našem jeziku. Redovno je zamijenjen našim dentalnim okluzivom t,
izuzev nekoliko drugih načina njegove zamjene, kao što je u slije-
dećim riječima:
t> d: tarl;t > dara ( tur.) pored tara; qata'if > kadaif (tur. ka-
dayif); qatlfe(t) >kadifa.
Emfat~čni dental~= v-
Ni ovaj frikativni bezvučni emfatični dental ne postoji u našem
jeziku. Redovna mu je zamjena naš frikativni dental s, a u nekoliko
riječi prešao je u naše z.
Itl> z: ~an•at > zanat; ma:ij~ii~ > mahsuz (i maksuz) mj. mahsus;
meqa~~ >makaze i makase (tur. makas).
· Palatoalveolari
To su š i ~ ( d). Uglavnom odgovaraju našim suglasnicima
š i đ. Prvo je ostalo bez promjene, dok je ~ redovno zamijenjeno
našim dž ili pojedinačno i nekim drugim suglasnicima.
Palatoalveolar š = J.
Kako je navedeno, redovno je zamijenjen odgovarajućim našim
suglasnikom š, pa se za to neće navoditi primjeri. Drugih zamjena,
izgleda, nema, a u primjeru 'ešgal > ežgal imamo asimilaciju po
zvučnosti.
Palatoalveolar ~ (đ) = r_
Iako je ovaj glas najbližj. našem đ, on se redovno (a naročito
u pismu) zamjenjuje našim dž. Međutim u izvjesnim mjestima i
krajevima sve se više izgovara kao đ, kao što je inače slučaj i s
ostalim primjerima konsqnanta dž koji nisu arapskog porijekla.
12 Teufik Muftić
g>dž: gami'a(t) >džamija; meglis > medžlis; •ilag > iladž i mno-
ge druge riječi; . .
g>č: gehaz > čeiz pored čejiz, čejz (tur. ~eyiz, cihaz); guli> čul
(tur. ~ul); barag >harač; barg > har(a)č; serrag > sarač
(tur. sara~);
g > v: 'egzii' > evza i
g> r: u istoj riječi: erza.
Palatal y (=j) = IS
Odgovara našem palatalnom j, pa je tako redovno i zamijenjen
zbog čega ne navodimo primjere.
Velar k= .!!
Iako ovaj suglasnik odgovara m1šem k, on se, pored slučajeva
kada zadržava svoj prvobitni izgovor, vrlo često zamjenjuje našim
palatalnim ć. Postoje i dubleti sa k i ć, ali ima i riječi u kojima se
javlja samo ć. Javljaju se i neke druge zamjene ovoga glasa.
k> ć: Ka•be(t) > Caba mj. Kaba; katib >ćatib (od čega je skra-
ćeno ćato) mj. katib; kitab >ćitab mj. kitab; mubarek>
mubareć mj. mubarek; Sakir > Saćir mj. Sakir; samo sa ć,
npr., u: kebab > ćevap (pored ćevab, ćebap); Kamil > Ca-
mil; kub > ćup; helak > helać; dukkan > dućan itd.
k>đ: tekbir > teđbir (pored. tećbir) mj. tekbir;
k>h: mekteb > mehtef mj. mekteb i
k>j: u istoj riječi: mejtef.
Uvulari
..
Uvulari (resični) suglasnici su: b, g, q, a nijedan ne postoji U·
našem jeziku. Redovno se zamjenjuju našim suglasnicima h, g odn. k.
Ima i nekih drugih zamjena koje ćemo\ ovdje takođe. navesti, a o
slučajevima ispadanja glasa b biće govora kasnije u odgovarajućem
odjeljku o ispadanju suglasnika. ·
Uvular b= t
b> h: ovo mu je najobičnija zamjena za koju iz mnoštva dajemo
samo nekoliko primjera: Fabire(t) > Fahira; šeib > šejh i
šeh; ljalid > Halid; bali~> halis; 'abiret > ahiret itd.;
b > g: mebazin > magazin (i magaza = tur.);
b> k: baUfe(t) >kalif(a) i kalfa (u drugom značenju) mj. halifa;
mab~ii~ > maksuz mj. mahsus; mubtar > muktar mj. muh-
tar; šeib >šeik mj. šeih;
b> v: duban >duvan mj. duhan.
Uvular g= t_
g >g: ovo mu je redovna zamjena. Da navedemo samo ove pri-
mjere: gibet > gibet; magrib > magrib; balig > balig i dr.;
g> k: debbag >tabak ( tur., u značenju kožar). ·
O arabizmima u srpskohrvatskom jeziku 13
Uvular q = J
q >k: uobičajena mu zamjena ovaj srodan naš glas, a od mnogo-
brojnih primjera navešćemo samo sljedeće: qa~i(n) >ka-
dija; baqqal > bakal(in); zuqaq >sokak (= tur.) itd.
Faringali
To su srpskohrvatskom jeziku nepoznati suglasnici 1). i' od kojih
se prvi najviše zamjenjuje našim laringalnim h, a drugim se većinom
potpuno gubi (o čemu će biti riječi kasnije). Ima slučajeva da su se
i jedan i drugi zamijenili nekim drugim glasovima.
Faringal 1). = C
l}.> h: za ovu redovnu zamjenu neka posluže ovi primjeri: Q.ika-
ye(t) > hikaja pored hićaja; 'aQ.bab > ahbab; sila]).> silah
i dr.;
Q.> j: Q.isab > jesap pored hesap mj. hesab; sila]).> silaj mj. silah;
Q.>v: . Q.ayat > vajat mj. hajat; sila]).> silav mj. silah.
l).>k: Q.inna' > kna pored kina, krna.
Faringal ' = t
1 >h: sa'at >sahat pored sat; 'a~i(n) > pohasiti se; 'ašura' >ha-
šure mj. ašure; 'aqlq > hakik;
• >j: ma'den >majdan; 'aqreb >jakrep mj. akrep;
1 >v: du'a' > dova.
L arin gali
To su suglasnici ' i h. Prvi od njih tzv. hemze ponaJvise se
potpuno izgubio bez ikakva traga, ali ima ipak slučajeva da je,
premda se izgubio, ipak djelovao na okolne glasove. Drugi suglasnik
odgovara našem' laringalnom h, pa je ponajčešće i ostao bez pro-
mjene. Ima i slučajeva njegova gubljenja ili zamjenjivanja drugim
glasovima. O slučajevima kada se gubi biće govora u odjeljku koji
tretira tu pojavu uopće.
Laringal ' = i:.
U oponašanju arapskog izgovora ovaj suglasnik se izuzetno
održao (u Muslimana) u riječi Qur'an >Kur'an (ali se inače govori:
Kuran, Koran), a možda i u nekim sličnim riječima, kao Fu'ad >
Fu'ad i dr., ali se to izbjegava, pored njegova gubljenja, i zamjenom
s nekim drugim suglasnicima, kao što se vidi iz nekih sljedećih
primjera.
'>h: 'alet > halat mj. alat; seuda' >sevdah;
'>v: su'al > suval mj. sual;
'>j: 'esir > jesir; mu'eggin > mujezin; bela'> belaj.
Laringal h = •
h> v: ma'tiih > matuv mj. matuh (=tur.).
14 Teufik Muftić
Gubljenje suglasnika
Većina suglasnika arapskog jezika je zamijenjena srodnim i
drugim suglasnicima ili je zadržala svoj prvobitni izgovor pri prelazu
u naš jezik. Međutim, ima suglasnika koji su se sasvim izgubili. Tako
su suglasnici • = e_ i ' = • gotovo potpuno nestali u svim položa-
jima. U izgovoru nemuslimana u nas se redovno gube i suglasnici
b= t• l).= C.. i h= • , dok su oni u Muslimana, s malim izuzecima,
ostali sačuvani, ali se sva tri izgovaraju kao naše h 9 • Pojedinačno su
se izgubili i neki drugi suglasnici.
Već u samom arapskom izgovoru u pauzi (waqf), a u nas i u
pismu, izgubili su se većinom i slijedeći suglasnici: -t u sufiksu -at
(-et); -yy u suf. -iyy, te -n neodređenog člana (tenwin) -un (ili samo
-n), ali ima slučajeva da su se ponegdje i sačuvali.
Ovdje bi se moglo spomenuti i opće pojednostavljenje udvo-
jenih suglasnika, ali se geminacija ipak održala u pojedinačnim slu-
čajevima ili bar negdje postoji kolebanje u izgovoru nekih riječi i
to samo u Muslimana.
U sljedećem izlaganju neće biti navođene sve one riječi u
kojima je došlo do gubljenja nekog suglasnika, nego će samo biti
dati primjeri za svaki gorespomenuti suglasnik u raznim njegovim
položajima u riječi. Evo tih primjera:
•Abdu-l-lah > Abdul(l)lah; ma•rifet > marifet; 'irtifa• > irtifa;
'imam > imam; su'al > sual; 'ešqiya' > eškija;
b. - baber >aber mj. haber; mabmur >mamuran mj. mahmuran;
1). - l).alal >alal mj. halal; 'al).bab > abab mj. ahbab; ~ull). >nasu-
liti se; mul;lQ.ir > muzur mj. muhzur (tur. muhz1r);
n- hewa' > ava mj. hava; qahr > kaar i kar mj. kahar (tur.
kah1r); mihmez i mihmaz >mamuza (tur. mahmuz) itd.
Primjera za gubljenje svih ovih suglasnika ima još vrlo mnogo.
Rjeđi su za druge suglasnike: t - sa•at > sahačija; gairet >gajre-
čija; bidmet > hizmećar; d - 'inad > inačija, inačiluk; m - qa'im-
meqam> kajmekam; r - 'istikrar > istekar mj. istekrar i dr.
Geminirani (udvojeni) konsonanti, koji su neobično česti u
arapskom jeziku, u nas su većinom postali jednostavni, jer naš jezik
ne trpi takve suglasnike. U pojedinim riječima očuvan je udvojen
(dugi) suglasnik ili bar postoji kolebanje u izgovoru, pa se javljaju
nekad dubleti sa udvajanjem ili bez njega i to u govoru Muslimana,
dok je u govoru ostalih nestalo geminacije u svim slučajevima. To,
kao i u sličnim primjerima, treba svakako pripisati neposrednijem
uticaju arapskog jezika na izgovor naših arabizama u govoru Mu-
slimana.
• O gubljenju glasa »h« te njegovu nas (kao npr. i nepoznavanje udvo-

dodavanju ondje gdje mu nije roje- jenih suglasnika u arabizmima),
sto u arapskom jeziku, što je karak- neka se vidi opširnije kod Skaljića,
teristiG izgovora nemuslimana kod op. cit., sv. I, str. XLI-XLII.
O arabizmima u srpskohrvatskom jeziku lS
Tako se npr. čuje od: l}.ammal > ham(m)al pored amal(in);

hammam > ham(m)am pored amam; negdje kao da kolebanja nema
pa se čuju samo udvojeni suglasnici: gennet >džennet; quwwet >
kuvvet; šiddet > šiddet i dr.
Inače se u drugim slučajevimla (tj. i u govoru Muslimana) gemi-
nacija potpuno izgubila, kao npr., u riječima: qa:?:?iib > kasap(in), u
tur. kasap; serrag > sarač (tur. sara~); meqii:?:? >makaze pored ma-
kase i sl.
Suglasnik -n od neodređenog člana potpuno se izgubio (što je
slučaj i u arapskom i to u pauzi). Izuzetak bi bila riječ: na•lun >
naluna. Inače ima, npr., od: •Adilun > Adil; gahilun > džahil;
raQin >razi (-tur.). U riječi tipa qa<;lin >kadija, vidimo da se
mjesto -n razvio sufiks -ja, kao npr., i u riječima: muftin >muftija;
walin > valija; rawin > ravija i sl.
Mjesto sufiksa -at (et), koji se i u arapskom izgovara u pauzi
kao -a (-e), a većinom služi za izvođenje ženskog roda, kod nas je
često samo vokal -a (naročito u ženskih imena); •.Abide(tun) > Abida;
Fa<;lile(tun) >Fadila i dr. Ipak ima dosta slučajeva gdje se ovo -t
sačuvalo: bereket > bereket i berićet; ma'rifet > marifet; sunnet >
sun(n)et; na:?il).at > nasihat i dr. Negdje je ono otpalo u nominativu
i akuzativu, ali se javlja u drugim padežima po uzoru na naše ime-
nice srednjeg roda kao: bure, lane i sl. Takve su, npr., riječi:
mille(t) > mil(l)e; sure(t) > sure; hemze(t) > hemze.
Namjesto sufiksa -iyy(un) u našem jeziku ima ili samo -i:
qawiyy(un) > kavi (=tur.) ili pak suf. -ija: Qadriyy(un) > Kadrija;
~ufiyy(un) > sufija i sl.
Dodavanje i umetanje suglasnika

Malo je »čistih« dodavanja (na početku i na kraju riječi) i
umetanja (u sredini riječi) sasvim novih suglasnika, tj. ondje gdje
ih u arapskom jeziku uopće nije bilo. Ovdje ćemo ipak spomenuti
neke slučajeve dodavanja i umetanja suglasnika u kojima je, za-
pravo, riječ o zamjeni srodnih ili sličnih suglasnika međusobno. Evo,
najprije, nekoliko takvih slučajeva:
j - izgleda kao da je novo na početku riječi u: 'esir > jesir;
h - kao da je umetnuto u: sa•at >sahat; isto je i u slijedećim
primjerima:
v - su'al > suval; j - ma•den >majdan; k - ma•sum > maksum;
h - kao da je dodato u: 'alet > halat; seuda' > sevdah i sl.
Sve su to, međutim, zamjene koje su navedene na odgovara-
jućim mjestima ovoga rada.
Evo međutim nekoliko slučajeva stvarnog dodavanja, odn.
umetanja suglasnika:
·m - umetnuto u: •ibret > imbrete;
j ~ umetnuto u: I;Iusein > Husejin; b.air > hajir i sličnim sluča
jevima da bi se izbjegao hijatus kod diftonga;
16 Teufik Muftić
n - umetnuto u: l:).lle(t) > hinla;

t - umetnuto u: mešrebe(t) > maštrafa;
t - dodato na kraju u: l:).abs > hapst;
r - izgleda umetnuto u riječi seggade(t) > serdžada, ali bi se to
moglo objasniti i kao disimilacija udvojenog suglasnika g> r.
Da uzgred spomenemo, disimilacija bi bila i u riječima:
bulb~l > bumbul (l > m); mab.~U.~ > mahsuz (s > z) i temam > ta-
man (m> n). r - izgleda takođe umetnuto u riječima: tiqlet >
srklet, c;l.idd > zrt i sličnim, ali će se tu vjerojatnije raditi o asimi-
laciji vokala (r je, naime, u tim našim riječima vokalne naravi) pa
je o takvim riječima bilo govora u odjeljku o asimilaciji vokala.
Kod vlastitih imena na -i (kao što je slučaj s takvim riječima
i nearapskog porijekla u našem jeziku), javlja se, (odn. umeće se)
u kosim padežima ispred nastavaka suglasnik »j« radi izbjegavanja
zijeva. Tako, npr., od ~uyutiyy > Sujuti, genitiv glasi Sujutija (kao
npr., Rossinija od Rossini i sl.). Govori se u genitivu i Sujutije, što
bi dolazilo od nominativa Sujutija, ali je to vjerojatno manje ispravno
kao i u svim sličnim primjerima.
Suglasnik »j« u spomenutom nastavku -ja u riječima kao kadija
i sl. ili čitav taj nastavak možda je nastao pod uticajem genitiva,
odn. akuzativa takvih riječi u arapskom jeziku, gdje glasi: qac;J.iyen
(u pauzi qac;J.iya odn. el-qac;J.iya).
Metateza (premetanje) suglasnika
U nekoliko arabizama pojedini suglasnici zamijenili su među
sobno svoja mjesta i to radi olakšanja izgovora ili pod uticajem
narodne etimologije (kao npr., u riječi la'net >nalet). Ovim se na-
činom strana riječ prilagođavala našem izgovoru, odn. njeno zna-
čenje približavala se našem značenju onih riječi sličnih dotičnim
arabizmima po svome obliku. Primjeri za metatezu su malobrojni.
Evo nekoliko najvažnijih: na'lun > nanula mj. naluna; gegwe(t) >
· dževza mj. džezva; kešf > ćefš i ćevš; šubhe{t) > .šuhva mj. šubha
pored šupha, šuvha; buleda' >budala; gairet > garjet mj. gajret;
teuhld > tehvid mj. tevhid i dr.
Asimilacija suglasnika
Prilagođavanje načinu izgovora srpskohrvatskog jezika dovelo
je do nekih zamjena međusobno srodnih suglasnika. Jedan od dva
konsonanta (u arapskom književnom jeziku nema trokonsonantskih
grupa), ako su različiti po zvučnosti ili mjestu svoje tvorbe, asimi-
liraju se (jednače se) međusobno kada su u neposrednom dodiru ili
bar u blizini. To se događa vjerojatno i u arapskom izgovoru, ali
zbog etimološkog pravopisa ostaje nezabilježeno u arapskom pismu.
Tako u nas postoje slučajevi jednačenja: l:).abs >haps; maqbUl >
magbul; c;J.abt >zapt; 'ishal > izhal; qa~den > kasten itd. u kojim
je u svim slučajevima izvršeno jednačenje po zvučnosti.
U riječima pak sunbul > sumbul; minber > mimbera [pored
minber(a)l; semt >sent i izvedenoj presentati i dr. izvršeno je jedna-
čenje suglasnika po mjestu njihove artikulacije.
U konsonanata rjeđa .je ovoj suprotna pojava disimilacije koju

smo većimali u riječima bumbul, taman i mahsuz.
Palatalizacija suglasnika
Neki nepalatalni konsonanti prešli su u nas1m arabizmima u
palatalne. U slučaju navedenih riječi fitilj, mendilj, milj, milj(a)ć,
heljma i sebilj, po svoj prilici, postoji uticaj palatalnog vokala »i« ili
pak neka vrsta asimilacije konsonanata sa vokalima.
Međutim, pri čestom prelazu k > ć takvog uticaja ne nalazimo
(bar ne u svim slučajevima): kiHib >ćatib; mulk > mulć (ali ima i
muljć gdje je l prešlo u lj pod uticajem palatalnog e).
Tako neke druge promjene dovode naknadno do palatalizacije
(ili jotovanja, kako se to u tom slučaju kod nas obično naziva) 10 •
Tako se suglasnik -s u riječi haps ispred sufiksa -jenje mijenja u
palatalno -š, pa imamo hapšenje ili ferq > (o-)ferčiti i sl.
B. V o k a l i z a m n a š i h a r a b i z a m a
Književni arapski jezik obilježava u pismu redovno samo tri
duga vokala (transliterarirana obično kao a, il, 1) i diftonge (sa uobi-
čajenom transliteracijom: au, ai), ali opet pomoću suglasnika w, odn.
y. Kad obilježava kratke vokale u pismu opet razlikuje samo tri (sa
transkripcijom: a, u, i). Međutim, svi ovi osnovni vokali mijenjaju,
manje-više, svoj kvalitet (timbar, boju) i to ne samo u neposrednom
dodiru sa emfatičnim (~, c;l, t, ?), uvularnim (b, g, q), farigalnim (l).)
i laringalnim (') konsonantima nego i u vezi s raznim drugim fakto-
rima. Kako to ističe Schaade11 , to bi bili ovi faktori: sama blizina
gornjih suglasnika, otvorenost, odn. zatvorenost sloga, njegova nagla-
šenost, odn. nenaglašenost, broj slogova dotične riječi, uticaj okolnih
riječi i analogije, a eventualno i neke druge okolnosti.
U blizini gorenavedenih suglasnika dugi vokali izgovaraju se
slično kao u nas. Međutim, neposredno iza emfatičnih konsonanata
izgovor vokala »U« naginje prema »O«, a vokala »i« prema zvuku
njemačkog »U«. Dugo »a« uz ostale suglasnike naginje prema »e«
(a dijalektalno prelazi i u dugo »i«).
Uz gornje konsonante (i uz »r«) kratko »a« (fetl).a) je slično
našem vokalu »a«, ali uz emfatične konsonante ono naginje prema
10 Postojd naime razlika u termi- English orthography rs· usually writ-
nologiji jer S'e u djelu: Mario A. Pei ten y, and called yod after a letter
i Frank Gaynor, A Dictionary of of the Hebrew alphabet. (E. g. the
Linguistics, New York 1954, za pa- Latin vinea, which was pronounced
latalizaciju (palataliization) kaže na as three syllables, changed into the
str. 157r sljedeće: The change of a Vulgar Latin vinya, sounded as two-
sound which is ordinarily not a pa- syllable word).
latal into a palatal sound. Za joto- 11 Vidi: A. Scha,ade, Der Vokalis-
vanje pak (yodization) na str. 236-7 mus der arabischen Fremdwi:irter

veli se ovako: The changing of a im osmanischen Tiirkisch, članak
pure vowel (usually e or i) in hdatus objavljen u Festschrift Meinhof, str.
(q. v.) into the semivowel which in .450.
Prilozi za orijentalnu filologiju l
18 Teufik Muftić
vokalu »O«, dok se uz ostale konsonante izgovara slično našem vo-

kalu »e« 12 •
Kratki vokal »U« (c;lamma) uz gorespomenute suglasnike muti
se u vokal »O« (ili s guturalima, a naročito sa »l;t« i »'« u »O« (kao
u njemačkom), a inače zadržava svoj timbar, te se izgovara slično
našem »U«.
Kratki vokal »i« (kesra) uz gornje konsonante približava se
izgovoru ruskog vokala »hl«, a inače zadržava izgovor sličan zvuku
našeg vokala »i« 13 •
Svi gorenavedeni uticaji na: izgovor arapskih vokala odrazili
su se naravno u manjoj ili većoj mjeri, i na našim arabizmima, ali
uz to valja uzeti u obzir i uticaj turskog vokalizma na arabizme, koje
smo, vjerojatno, u većini preuzeli upravo posredstvom turskog jezika.
Pored toga, na neke arabizme djelovao je vokalizam drugih jezika
iz kojih su nam došli i, konačno, tu je sveopći uticaj samog našeg
jezika.
S obzirom na sve to, izvjestan broj vokala u arabizmima doživio
je i veće promjene i to u pogledu svoga kvaliteta kao i u vezi sa
kvantitetom. Tako je došlo do duljenja kratkih i kraćenja dugih
vokala, zatim do ispadanja pojedinih vokala i umetanja novih u arap-
skom nepostojećih, a kod diftonga ima slučajeva monoftongizacije
i kontrakcije, pretvaranja njihova poluvokala (u odn. i) u suglasnik
(v odn. j) ili umetanja suglasnika j između njegovih vokala. Naravno,
arabizmi su i u vezi s akcentom doživjeli izvjesne promjene s obzi-
rom na njegovo mjesto u riječi, kao i u vezi s njegovom prirodom,
tako da su se oni i u tom pogledu, manje-više, prilagodili našoj
akcentuaciji.
Od navedenih osnovnih vokala dugi su, uglavnom, ostali bez
većih promjena (ne uzimajući pri tom u obzir njihove akcenatske
promjene). Od kratkih pak vokala »i« se, uglavnom, nije mijenjalo,
»U« je ponegdje prešlo u »O«, dok je »a« zadržalo taj zvuk uz gore
istaknute suglasnike, a uza sve ostale, s malim izuzecima, redovno
se izgovara slično našem »e«.
U slijedećem izlaganju će biti navedeni primjeri za najvažnije
pojave. Neke od njih slične su onima u konsonanata, ali, s obzirom
na njihovu različitu važnost za vokale, nisu poredane istim redom
11 Kratki vokal »fetl;la«, obdlj'eža- arapskih riječi (engleske i dr.) po-
vali smo sa »a« ili »e« u skladu s grešno piše npr. Nagib mj. Nedžib,
njegovim stvarnim izgovorom, a ne Mohamad mj, Muhamed, Naser mj.
kao što je uobičajeno samo sa »a«, Nasir j sl.
što je učinjeno radi olakšanja trans- 18 O izgov.oru arapskih vokala i
literacije. Cinili smo to d stoga što diftonga uporedi npr. djelo: A
je tako zaključeno u prvom broju Grammar of the Arabic language
Priloga (str. 195) kao i zato da bi translared from the German of Ca-
se jasnije pokazalo kako se naš iz- spari and edited with numerous
govor toga samoglasnika nije udaljdo additions and corrections by W.
od prvobitnog. Wright, Third edition revised by W.
Zbog n:epoznavanja pravog arap- Robertson Smith and M. J. de Goeje,
skog izgovora kod nas se, pod uti- Cambridge 1955, Volume I, str.
cajem stranog načina transkripcije 7-12.
O arabizmima u srpskohrvatskom jeziku .19
kao kod konsonantizma, a druge su karakteristične samo za vokale,

pa su, naravno, morale dobiti odgovarajuće i:njesto među ostalim
pojavama u vokala.
Asimilacija vokala
Iako se u našem jeziku mogu nalaziti jedan za drugim u istoj
riječi vokali tzv. prednjeg niza (prednjenepčani) tj. e; i kao i zadnjeg
niza (velarni) tj. a, o, u, ipak je u nekim arabizmima izvršena asimi-
lacija vokala tako da se, npr., vokal prednjeg niza »i« iza vokala
zadnjeg niza »a« promijenio u vokal takođe zadnjeg niza »U«. Tako
je, npr., od J.:liit?il nastalo hasu! i sl. Možda u većini ovakvih slučajeva
jednačenja samoglasnika u naših arabizama uopće ovakvu promjenu
treba pripisati uticaju turskog jezika za koji važe zakoni tzv. vokalne
harmonije. Tako je gorespomenuta riječ t.al?il dobila u turskom je-
ziku izgovor has1l, tj. sa specifičnim turskim vokalom zadnjega niza
»l« (namjesto arapskog »i« zbog prethodnog »a«), a onda je pre-
laskom te riječi iz turskog u naš jezik, to tursko »l« prešlo u blizak
mu vokal »U«. Analogni su ovome i sljedeći primjeri: badim (tur.
had1m) >hadum; J.:lal?Ir (tur. has1r) > hasura; batir (tur. hatlr) >
hatur pored hatar, hatar i hater; 1).ac;lir (tur. hazir) > hazur; qaleb
ili qalib (tur. kahp) >kalup pored kaluf; qas!m (tur. kas1m) >Ka-
sum; qadir >kadar pored kader; ta•Hm > talum i sl.
Ovdje bi, mislim, spadao interesantan slučaj prelaza arapskog
»i« i to vjerojatno opet posredstvom turskog »I« u naše vokalno »r«:
J.:linna' (tur. kma) > krna pored kna, kina; tiqlet (tur. s1klet) > srklet;
c;lidd (tur. z1d) > zrt; qible(t) (tur. kible) > krbla mj. kibla; qismet
(tur. k1smet) > krsmet mj. kismet.
Razne druge slučajeve asimilacije vokala imamo u sljedećim
riječima: temam > tamam pored taman; ma1).keme(t) > mehkema
pored mešćema; ~adeqa(t) > sadaka; bfanger >handžar; menare(t) >
munara pored minaret; sirage(t) > saradža; ma•din ili ma•den >maj-
dan; meqa~~ >makaze pored makase; me1).alle(t) >mahala i dr.
Disimilacija vokala
Ova pojava suprotna je prethodnoj. Od dva ili više uzastopnih
vokala istoga niza, a često i potpuno istovetnih, jedan (ili više njih)
može se disimilirati, tj. biti zamijenjen vokalom drugoga niza. Tako
se, npr., mijenja: gazal >gazela; 'a~naf > esnaf; 'atraf > etraf;
medc;l > mariz i sl.
Dodavanje i umetanje vokala
Arapske riječi, izgubivši padežne nastavke (u našem, u turskom,
odn. nekom drugom jeziku ili već i u samom arapskom) i nunaciju
(neodređeni član), ostajale su često sa po dva suglasnika na kraju.
Kako pak naš jezik u tom položaju trpi prvobitno samo grupe: -st,
-št, -zd i -žd, to su među razne druge suglasničke grupe, koje bi se
javile u našim arabizmima, umetnuti razni vokali. Interesantno je
da se u tim slučajevima ne umeće samo tzv. nepostojano »a«, koje
se inače redovno javlja u drugim našim tuđicama. Imamo ga, npr.,
a•
Teufik Muftić
20
u riječi: w'aqt > vakat, ali u riječima ~ao: sahn > sah~n, q~hr .?
kahar i sl. iako· je umetnuto, ono u nJima stalno ostaJe, tJ. mJe
»nepostoja~o«! U sličnoj funkciji mjesto njega najčešće se javlja
vokal »U«, koji takođe ostaje sačuvan u svim ostalim padežima. Evo
primjera za to: kibr > kibur pnred ćibur; 'ign > izun; rehn> rehum;
resm > resum; sehm > sehum; ~abr > sabur; qabr > kabur; lJ.a~m >
hasum; qatl > katul; zulf > zuluf pored zulov, soluf i sl. U kosim
padežima ostaju i vokali: »e« u riječima: 'emr >emer; qadr >kader
ili »i« u riječima: si]).r > sihir; 'gihn > zihinli i u sličnim drugim
'primjerima. ·
U nekim riječima dodato je »a« na kraju, npr., u: Su'ad >
Suada; u riječima: ]).asir> hasura; minber > minbera, mimbera mj.
minber i sl.· postoji i promjena gramatičkog roda, o čemu će još
biti govora na odgovarajućem mjestu (u semantičkim napomenama).
Gubljenje vokala
Kao što se. izgubio suglasnik -n iz neodređenog člana (tenwln),
tako se s njim zajedno izgubio i vokal »U« iz njega. 'Izgubili su se
i drugi vokalni nastavci, pa tako imamo mjesto: 'Umeru >Omer
;ili u genitivnoj vezi ('iQ.afet): 'Abdu-1-megidi > Abdulmedžid (kao
što je, uostalom, i u samom arapskom jeziku u pauzi) i sl.
Neki našiarabizmi izgubili su pojedine vokale vjerojatno usljed
.pomjeranja njihova akcenta pri prelazu u naš jezik· (odn. u jezik
iz koga sm·o ga preuzeli). Tako, npr., od: lJ.alife(t) >kalfa (pored
halifa ili kalif drugog značenja); ]).ayewan > hajvan; ]).inna' > (preko
kina) > kna i sl.
Ovdje bi se moglo spomenuti i gubljenje nenaglašenih vokala
iz nekih diftonga, tj. njihova monoftongizacija kao što je u riječima:
geib >džep; šeilJ. >šeh (pored šejh, šeik u drugom značenju); teu-
.be(t) >toba pored tobe, tevba,•tevbe i sl.
Srodna je ovome kontrakcija (stezanje) dvaju identičnihvokala
nakon ispadanja konsonanta, koji ih je prvobitno razdvajao, kao npr.,
u: gema'at > džemat; sa'at >sat; me]).alle(t) >mala mj. mahala i sl.
Promjene kvantiteta vokala
Pored drugih faktora, na promjene kvantiteta (dužine) vokala
·svakako je djelovalo i pomjeranje prvobitnog akcenta nekih naših
arabizama. Tako su se prvobitno dugi vokali skraćivali, a kratki
duljili. Evo samo nekoliko primjera za dosta česte slučajeve skraći
vanja mnogobrojnih dugih vokala u arapskom jeziku: sahara> sa-
hara; qa:;;:;;ab > kasap; šerl'at > šer!(j)at; Re'uf > Reui; ;aqriba' >
akreba; 'Emin > Em'in itd.
Negdje u istoj riječi postoji i kraćenje i duljenje vokala u
suprotnom smislu: 'Abdu-1-]).amid > Abdulham1d; 'ešqiya' > eškija
i sl.
Duljenje prvobitno kratkih arapskih vokala kao da je rjeđa
pojava nego kraćenje dugih. Evo, ipak, primjera: 'al('\t > alat; lJ.an-
.ger >handžar i sl. Cešće se dulji prvi vokal skraćenih vlastitih
,imena, npr.: Miil?tafa >Mujo; Husein >Huso· ME:illha(t) >MeJa·
l;)afiyye<t) > Safa ·i mnoga druga. ' · '
O arabizmima u srpskohrvatskom jeziku
Kao i u arapskom u pauzi, u naknadu za otpalo -:-n iz nunacije,

dulji se prethodni vokal kao npr., u: 'aqlen > akHi; galiben > galiba;
metelen > mesela (ali, npr., u gebren-qahren > džebren-kahren
ostaje -n sačuvano!).
Akcenatske promjene
Vidjeli smo da je od akcenatskih promjena bilo ~načajno nje-:
govo pomjeranje, tj. mijenjanje njegova mjesta u riječi usljed čega,
je dolazilo nekada do ispadanja ili pak do mijenjanja kvantiteta
vokala. Međutim, takvi slučajevi mogu se desiti i bez pomicanja
akcenta, kao što i akcenat može promijeniti svoje mjesto ne izazvavši
i takvu promjenu u riječi. Tako se, npr., akcenat pomaknuo prema
početku riječi (što je tendencija naše novije akcentuacije uopće) n~
izazivajući istodobno i neke druge promjene u tim rije.čima, kao što
se vidi u primjerima: Latif > Latif; faqir >fakir; Reša.d > Rešad;
Farilq >Faruk i sl., ali se u geni ti vu (i drugim padežima) vraća na
drugi slog. ·
Ne ulazeći dalje u detalje toga pomjeranja akcenta kao ni u
druge probleme u vezi s akcentom, općenito se može reći da su naši
arabizmi u tom pogledu gotovo potpuno uklopljeni u naš akcenatski
sistem. Usljed toga su, pored spomenutog, u arabizama nastale i neke
druge promjene, kao što su one u pogledu jačine ili visine tona poje-
dinih vokala tako da su naši arabizmi dobili sva četiri akcenta našeg
jezika iako takvo razlikovanje akcenata ne postoji u arapskom jeziku.
C. T v or b a n o v i h rij e č i 14
Mišljenja smo da ovdje treba najprije istaknuti interesantnu

činjenicu da su u naš jezik ušli prvenstveno imenski a.rapski oblici,
tj. ponajviše imenice i pridjevi od kojih su onda derivacijom i kom-
pozicijom obrazovane nove imenice, pridjevi, prilozi i glagoli pomoću
naših, a često turskih, pa i perzijskih i drugih elemenata, te su na
taj način nastale tzv. hibridne riječi.
Sada ćemo najprije govoriti o derivaciji, tj. o izvođenju novih
riječi pomoću afiksa i to prvo pomoću prefiksa, a zatim sufiksa.
I - Derivacija
a) Prefiksi
Ovdje ćemo navesti najprije primjere za naše prefikse:
iz- (is-): ta'bir > istabiriti; ta~mir > istamiriti; 'ilag > iziladžiti;
deur > izdeverati i dr.;
na-: lJ.aber > nahaberiti; :o.iyyet > nanijetiti; ~uli).> nasuliti.
se; tab-min> natahmin; q_a~d > nakastice i dr.;
o-: ba.'it > obajatiti; battiH > obataliti; qahr > okahariti;
l).inna' > okniti i dr.;
ob- (op-): sil).r > opsihiriti;
od-: gewab > oddževapiti; higret > odhidžretiti .i ,sl.;
" O raznim načinima tvorbe .naših zama) govori i škaljić, op. cit. sv. I,
turcizama (a s njima i nekih arabi- str. XLII-Xl.V. .
Teufik Muftić
22
po-: 'a~?i(n) > po(h)asiti se; l;labs > pohapsiti? ~arg > P_?ha_:-
čiti; 'inad > poinaditi se; sehw > posef1t1 se; temam.?
potamam i potaman i dr.;
pod- (pot-): kusur>potkusuriti; q~wwet>pot~uy~titi se_i dr.;
pre- : semt > presentati; teslim > preteshm1h; tebd1l >pre-
tebdiliti i dr.;
pri-: sabr > prisaburiti; te'ij.Ir > pritehiriti i sl.;
pro-: hisab > prohesabiti; ta'bir > protabiriti i dr.;
raz- (ras-): dellal > rastelaliti; taqsim > rastaksimiti; ral;lat >raz-
rahatiti se i dr.;
s-: qal]d > skastiti; yekunu > sjećuniti i sl.;
u-: gild > udžiltiti; l;labs >uhapsiti; Q.abt > uzaptiti i dr.;
uz-: }).arun> uzharuniti se; ij.a~]m > uzhasumiti se; 'inad >
uzinad i drugi.
Mnogi pridjevi arapskog porijekla (a naročito oni na -i, -li)
postali su u nas nepromjenljivi tj. ne mijenjaju se ni po padežima
ni po brojevima, ali se neki od njih ipak mogu stepenovati, pa će
dobiti naše prefikseodn. sufikse za tvorbu komparativa, odn. super-
lativa. Tako, npr., imamo: mu'teber > (naj-)muteberniji; maqbUl >
(riaj-)magbulniji i sl. Dva arapska elativa doživjela su ponovno stup-
njevanje, jer su bili shvaćeni kao pozitivni, a to su: 'efQ.al > efzal
i 'ehwen > ehven, pa se kaže: (naj-)efzalniji odn. (naj-)ehveniji.
S perzijskim prijedlogom bi obrazovani su pridjevi od arapskih
imenica: ij.aber > bihaber, J:;lucJ.ur > bihuzur.
b) Derivacija pomoću sufiksa '
l) Pridjevi
U spomenutim komparativima, odn. superlativima (naj-)efzal-
niji i (naj-)magbulniji ispred nastavka -iji nalazimo sufiks (zapravo
infiks) -n. Ovaj sufiks i inače služi za tvorbu pridjeva, a ispred njega
je redovno nepostojano »a«, kao u primjerima: bereket >berićetan;
qahr > kaharan; mal)mur > mahmuran i sl. Za tvorbu pridjeva od
arabizama služi još poneki sufiks: -ast u: 'al).maq > ahmakast;
'ebreš > abrešast; 'esmer > esmerast; -ski u: gema'at > džematski;
gennet > dženetski; qiyamet > kijametski i u mnogim drugim pri-
djevima.
SpomPnuto je da je arapski sufiks -iyy u nas prešao u -i, npr.,
u pridjeva: •aksiyy > aksi; zeituniyy > zejtuni i sl.
Prilič·1.o je čest turski sufiks -li: 'aij.laq > ahlakli; ij.air> ha(j)-
irli; 'iqbal > ikbali pored igbali; :?abr > saburli; gihn > zihinli i dr.
Sa pr rzijskim -dar postoji pridjev: hewa' > havadar.
S tur skom postpozicijom - :suz tvore se takođe neki pridjevi
od arapsJiih riječi: 'edeb > edepsuz; ij.air > hairsuz; 'ar> arsuz;
terbiye(t) > terbijesuz i sl.
2} Imenice
Za nj ·hovu tvorbu upotrebljeno je mnogo naših, a nešto i stra-
nih sufiksa lma slučajeva kombinacije i po dva sufiksa u istoj riječi.
Evo, sad cl:t navedemo samo nekoliko naših sufiksa:
O arabizmima u STJ;>skohrvatskom jeziku 23-
-an: •abd > Avdan; Mul;lammed >Mušan; M~tafa >Mujan ~ sl.;

-ica: •areb > arebica; hewa'iyy > havajica; gemal > Džemica i sl.;
-ić: (kod prezimena) •abd >Abdić; qaQ.i(n) >Kadić i dr.;
-in: •areb >Arapin mj. Arap; baqqal > bakalin mj. bakal; qa~-
~ab >kasapin mj. kasap i sl.;
-ina: 'al;lbab > ahbabina; buleda' > budalina;
-ka: Behiyye(t) > Behka; Samiye(t) > Samka; Cemlle(t) > Džem-
ka; •areb > Arapka i sl.; ·
-ko: $alil;l >Salko; Neglr > Nesko; Seflq > Sefko; Ze•Im > Zajko
i dr.;
-nik: la•net > naletnik; 'emanet > amanetnik.
Od turskih sufiksa čest je -dži koji se redovno kombinira sa
sufiksom -ja, pa se dobije -džija: •aha' > abadžija; na•lun > nalun-
džija; l;lammam > hamamdžija i dr.
Ovo -dži se kombinira i s turskim sufiksom -luk u -džiluk:
•aba' > abadžiluk, ali se sufiks -luk dodaje i na samu osnovu:
qaQ.i(n) > kadiluk; wezir > vezirluk; •asker > askerluk; aqriba' >
akrebaluk; ·a~i(n) > asiluk i dr.
I turski sufiks -li se kombinira sa -ja za tvorbu imenica: qafe~ >
kafezlija; ~an•at > zanatlija; teferrug > teferičlija i dr.
Sufiksu -dži odgovara turski sufiks -či, zapravo on je njegova
varijanta iza bezvučnih suglasnika. I on dolazi u kombinaciji sa
suf. -ja tj. u obliku -čija: glbe(t) > gibečija; qiyame(t) > kijamečija;
sal;lleb > salepčija i sl.
U upotrebi je i perzijski sufiks -dar: bazine(t) >haznadar;
sila~> silahdar i sl.; perzijski je i -ćar (od kar), koji kao i prethodni
nije prvobitno sufiks, ali se u nas osjeća kao takav: bidme(t) > hiz-
mećar; ~ulm > zulumćar i sl.
Riječi sa ovim perzijskim sufiksima, kao i sa suf. -ana (nastalo
od riječi hane= kuća) mogle bi se ubrojati i u složenice s obzirom
na to da su izvedene od prvobitno samostalnih riječi, ali ih mi ne
osjećamo više kao takve. Suf. -ana nalazimo, npr., u: ~abs > hapsana,
te u izvedenoj od nje: hapsandžija (kako vidimo tu su elementi iz
tri ili zapravo iz četiri jezika!). Puniji oblik -hana sačuvan je u nekim
složenicama, ali to spada u tzv. izafet obrađen u odjeljku o kom-
poziciji.
3) Glagoli
Derivacija glagola (osim one pomoću prefiksa) vrši se, između
ostalog, i tako da se imenska osnova arabizma proširi· našim temat-
skim vokalima -a ili -i kao, npr., u: deur > deverati; 'emanet > ama-
netiti; baffal > obataliti i sl.
.. Ima glagola izvedenih i pomoću našeg sufiksa -ova, npr., u:
>
•ašiq· > ašikovati;· teferrug teferičovati i sl.
Neki se glagoli izvode "i pomoću grčkog sufiksa -isa (preuzetog
posredstvom turskog jezika) ispred koga se ponekad umeće tursko
. -le(n)- ili . -la-: šubhe(t) > šuphelenisati se (tur. ~iiphelenmek);
'iqamet> kametleisati; mubarek> mubarećleisati; wereq >vara-
klaisati (tur. varaklamak); bela'> bela(j)isati i sl.
24 Teufik Muftić
II-Kompozicija
Pod tim se pOdrazumijeva obrazovanje složenica od dvaju ili
više samostalnih riječi tako da one daju novu izgovornu i pojmovnu
cjelinu. Pored arabizma, u složenu riječ može doći riječ iz našeg ili
nekog drugog jezika (iz samog arapskog takođe, a često iz turskog
ili perzijskog). _ ·
Rjeđe su složenice s našim riječima kao: haber> habernosa;
kufr > kufur (ćufur) besjeda ili ·s negativnom partikulom ne-:
waqt > nevakat; hair > nehajir; ral}.at > nerahat i sl.
Ovdje bismo uvrstili i tzv. izafet (genitivna veza) kao što je,
npr., u riječi: re'isu-1-'ulema'i > reisul-ulema (što doslovno znači:
poglavar učenjaka). Genitivni nastavak -i kod nas redovno otpada.
Postoji i drugi oblik ove konstrukcije gdje se prvoj riječi dodaje
nastavak -i, npr., daru-1-l}.arbi, a kod nas dari-harb. Ova konstrukcija
došla nam je iz perzijskog jezika (posredstvom turskog) kao i treći
vid izafeta tzv. maqliib tj. obrnut, jer su riječi u njemu u obrnutom
poretku nego što je to slučaj u arapskom (ili u našem jeziku). Tako
se npr. kaže dun'ja-mal (doslovno: svijeta blago, a arapski bi bilo:
malu-d-dunya). Kako su riječi u izafetu uopće tijesno povezane, a
po svom vanjskom obliku ova konst~kcija je strana našem jeziku,
to mi ovako konstruirane riječi shvatamo kao složenice, pa su zato
i sYrstane u ovaj odjeljak, a ne u sintaksu gdje bi gramatički spadale.
Evo sada po nekoliko primjera za sve tri navedene vrste izafeta.
Pravi arapski izafet češći je u vlastitim imenima kao, npr., u:
•Abdu-1-,lah >Abdulah; 'Abdu-s-selam > Abduselam; Seifu-d-din >
Sejfudin; :Qu-1-,fiqar >Zulfikar i sl. Rjeđi je, izgleda, u drugim rije-
čima: beitu-1-mal > bejtul-mal; šeib.u-1-'islam > šejhul-islam; cju-1-
l}.igge(t) > zul-hidže i dr. ·
Drugi oblik izafeta postoji, npr., u riječima: deuru-d-dunya >
devri-dun'ja; leiletu-1-qadr > lejlei-kader; ~adeqatu-l...,fitr > sadekai-
fitr; ziyaretu-1-qabr > zijareti-kabur. U nekim primjerima u arap-
skom ne bi bio izafet nego je drugi dio atributivni pridjev kao u:
k:elam qadim > kelami:-kadim; nizam gedld > nizami-džedid itd,
S perzijskom riječi (riiz) imamo složenicu sa arapskom: mal}.šer >
17ozi-mahšer.
Treći oblik izafeta (tj. bez ikakvih nastavaka) postoji najprije
u složenicama sa samim arapskim riječima: hair, qu•a' > h~ir-dova;
nufiis, tecjkire(t) > nufus-teskera; sibyan, mekteb > sibjan-mekteb;
sa•at, ·qulle(t) >sahat-kula. U nekim primjerima bi opet bila atribu-
tivna konstrukcija u arapskom jeziku, samo što bi po pravilu atribut
došao iza svoje imenice, npr.: maqbiil, du'a' > magbul-dova; 'ehlr,
zeman> ahir-zem<an i sl. S perzijskom i arapskom riječi postoje
takođe složenice ove vrste: teslim > džan-teslim; meqa~~ >mum-
makaze ili složenice u kojima je druga· riječ perzijska: kutub >
k:utub-hana; qira'et > kiraethana; musafir > musafir.;.hana; 'igazet >
idžazet-nama; qiblet > kiblet-nama; siyal}.at > sejahat-nama i dr.
S prvom turskom riječi postoje, npr., -o-ve·složenice: qata'if > ekmek-
kad~aif; šahid > jalan-šllhit; haber> kara-haber; · k:ebab > ~iš-ćevap
i sl.
O arabizmima 11 srpskohrvatskom jeziku
D. S i n t a k t i č k e n a p o m e n e
Pored izafetske konstrukcije. koja bi spadala u ovo poglavlje,
ali je iz navedenih razloga obrađena u tvorbi riječi, ovdje ćemo spcr
menuti još samo dva-tri zanimljiva slučaja u vezi sa sintaksom neki}l
naših arabizama. . .
Nadovezujući ovo na odjeljak o složenicama, istakli bismo
najprije slučaj sintagmi sastavljenih od pojedinih arapskih pridj~va
ili imenica sa. određenim našim glagoli,ma .. Najinteresantnije je pri_
tome što se u tim slučajevima redovno mijenja samo naš glagol, a.
arapska riječ ostaje u nominativu (uz glagole biti, u~initi se),, u geni-
tivu (uz doći) ili akuzativu (uz činiti, učipiti), bez obzira na. ro_d i broj
subjekta, odn. objekta uz . te sintagme Irao što ~u, npr., ove: gaib
(hasul, halas, helać, kail) biti; azab (dovtJ., helać,. nićah) (u)činiti;
asi (ašik, rahat) se učiniti; haka (tobe) doći i slY. S obzirom na i11.
nepromjenjljivost jednog dijela. takvih sintagmi, one bi predstavHale.
neki prelaz ka pravim složenicama. . .
Mnogi pridj.evi su nepromjenjljivi, Tako, npr., magbul, kako
smo .vidjeli, ima komparaciju, ali nema deklinaciju, pa se, npr" u
izrazu magbul dova ne bi mijenjao po padežima; mijel).jala bi se,
dakle, samo riječ dova tj. postupak je s ovakvim sintagmama sličan
kao i sa gornjim složenicama.: To naročito važi za pridjeve na -i
(npr. razi) ili na -li (npr. haj irli, mušemali) j sl. koji· su potpuno
nepromjenjljivi. · · ·
E. S e m a n t i č k e n ap omen e
·Ovdje nećemoulaziti u neko detaljno opisivanje i tumačenje
semantičkih pojava u vezi sa našim arabizmima. Samo bismo ukazali
na neke njihove osobitosti, te bismo ujedno naveli dva-tri zanimljiva
primjera semantičkih promjena kao što bismo i istakli izvjesne raz-
vojne tendencije arabizama u našem jeziku.
Istakli smo već interesantnu okolnost da su naši arabizmi u
ogromnoj većini prvobitno imenski oblici (imenice i pridjevi), ima
nešto i čestica, a od glagola postoje prvobitno samo opet njihovi
imenski oblici· (glagolske imenice i participi). Ciste glagolske oblike,
izgleda, nismo preuzimali nego smo glagole izvodili naknadno . iz
preuzetih imenskih oblika na gorespomenute načine u tvorbi riječi.
Zanimljiv je slučaj jednog pravog glagolskog arapskog oblika naime:
yekiinu > jećun (- on će ·biti) koji se kod nas upotrebljava kao
imenica u značenju: zbir, iznos. Ovdje je, dakle, slučaj promjene
gramatičke vrijednosti ili tzv. transmutacije.
Tu bi spadale i promjene gramatičkog roda što je često u ime-:-.
nica koje se svršavaju na spomenuti sufiks -at (-et}, kao što su, npr.:
legget > lezet; ma'rifet > marifet; qiyamet >kijamet; na~ll),at>
nasihat i sl. koje su u arapskom jeziku ženskog, a u našem muškog
roda. Ima ovakvih imenica koje su, gubitkom sufiksalnog -t, zadržale
nastavak·-e, te kao takve postale srednjeg roda prema ženskom rodu
15 Vidi o tome kod Skaljića, op. cit., sv. ·r, str. xxvr___;xxvn.
26 Teufik Muftić
u arapskom kao, npr.: sure(t) >sure; kesre(t) > kesre; gubbe(t) >
džube; gemre(t) > džemre i sl.
U takve transmutacije ubraja se i promjena broja kao što je,
npr., upotreba arapskih oblika množine u funkciji naše jednine (od
koje se opet naknadno tvore novi oblici naših množina). Takvi su,
npr., slučajevi: al}.bab (pl. od }).abib)> ahbab; 'aqran (pl. od qirn) >
akran; buleda' (pl. od beUd) >budala; 'erzaq (pl. od rizq) > erzak;
'a~niif (pl. od ~inf) > esnaf i dr. Ovakve slučajeve vjerojatno smo
preuzeli posredstvom turskog jezika u kome se zapaža ista pojava
kod ovakvih arabizama. Međutim, razvoj arabizama nije uvijek išao
kao u turskom niti su, možda, sve ovakve riječi nastale isključivo
pod turskim uticajem. Tako, npr., riječ 'ešqiya' (pl. od šeqiyy) >
eškija znači prvo (kao i u turskom) razbojnici i sl., ali kod nas, i to
možda još češće, znači prokrijumčareni duhan. Riječ Sahara (od
~al}.ara što je pl. od ~al}.ra'), kao geografski naziv, preuzeli smo vjero-
jatno iz nekog evropskog jezika (dok Turci upotrebljavaju i oblik
jednine: sahra) kao opću imenicu (appellativum).
Ima, međutim, riječi koje ne samo što su donekle pomjerile
svoje prvobitno značenje promijenivši svoju gramatičku funkciju
nego su neke od njih doživjele i veće semantičke promjene. Tako,
npr., navedeno esnaf u arapskom prvobitno znači vrste i sl., a u nas
se upotrebljava u značenju: obrtnik, zanatlija. Sličnu konkretizaciju
imali srno i u riječi eškija. U arapskom je to pridjev sa značenjem:
bijedni, nesretni i sl., a u nas, kako smo vidjeli, označava osobu ili
predmet.
U ovim primjerima zapažamo i sužavanje osnovnog pojma do-
tičnih riječi. Takvi su slučajevi česti među našim arabizmirna. Tako
su, npr., riječi: ashabi, bede!, delil, farz, gasul, hadis, sunet i sl. koje
se u arapskom, pored toga što služe kao termini u religioznom životu,
upotrebljavaju i u svojim prvobitnim značenjima u svakidašnjem
životu. Međutim, one su u nas ušle gotovo isključivo kad vjerski
termini, a za njihova obična značenja upotrebljavamo svoje riječi
ili pak riječi iz drugih stranih jezika.
Slično ograničenje upotrebe riječi nalazimoi u većine vlastitih
imena primljenih iz arapskog jezika (kojih ima nekoliko stotina) 16 •
Tako se, npr., riječi: Adil, Behdžet, Džemal, Edib, Fadil, Halil, Ismet,
Mahmut, Nusret, Refik, Sabit, Sakir, Tajib, Velid, Zarif i mnoge
druge upotrebljavaju samo kao vlastita imena, dok su u arapskom
sa svojim stvarnim značenjima u svakodnevnoj upotrebi pored toga
što se u njemu upotrebljavaju i kao vlastita imena.
U vezi s ovim imenima da usput spomenemo njihovo veoma
uobičajeno skraćivanje po uzoru na tvorbu drugih naših sličnih hipo-
kori~tika i deminutiva. Takva su, npr., imena: Mul}.ammed > Muho;
'Ern.ine(t) >Mina; $alil}.> Salko; 'Amire(t) >Mira i mnoga druga.
Arapski deminutivi u ovom slučaju su samo pojedinačni kao, npr.:
16 Vidi o muslimanskim vlastitim
tu navodi, od 492 takva dmenar, ko~
imenima uopće kod Skaljića, op. cit., liko ih ima u njegovu rječniku, sa~
sv. I, str. XXVI-,XXVII; kako on mo 81 nije arapskog porijekla!
J:Iusein > J:Iasen ili Suleima >Selma (kod nas Huse(j)in i Sulejma)
i ne osjećaju se kao deminutivi.
Od ovih imena nastala su i bezbrojna prezimena, izvedeni su
mnogi topografski i uopće geografski nazivi u raznim našim kraje-
vima, tako da bi proučavanje svega toga bilo od koristi ne samo u
oblasti etimologije, nego i na! drugim poljima nauke kao, npr., u:
etnologiji, sociologiji, historiji, geografiji i dr.
Kao što je najveći dio ovih ličnih imena (antroponima) došao
nama pod uticajem Islama, tako isto dobar dio arabizama spada u
domen religije, što je sasvim razumljivo s obzirom na to da je
arapski jezik vjerski jezik svih muslimana. Međutim, on je bio, kao
što je i sada djelimično, glavni nosilac i izražajno sredstvo islamske
kulture uopće, pa se njegov uticaj na jezike raznih islamskih naroda
proširio posvuda u manjoj ili većoj mjeri i izvan domena religije.
Tako je njegov uticaj na jezike urdu, perzijski, hausa, suaheli, turski
i neke druge bio neobično jak, tako da, npr., u perzijskom ili u tur-
skom jeziku nalazimo na hiljade arabizama iz najrazličitijih oblasti
ljudske djelatnosti 17 • Ponajviše posredstvom turskog jezika došlo je
u naš jezik i mnogo arabizama koji imaju vrlo malo ili pak nemaju
nikakve veze sa čisto religioznom stranom života.
Takve naravi je i izvjestan broj naših arabizama preuzetih iz
raznih evropskih jezika, od kojih mnogi označavaju pojmove iz pri-
rodnih nauka, kao i drugih grana nauke i filozofije, a koje su se bile
naročito razvile u srednjevjekovnim arapskim i drugim islamskim
državama. Mnogi od tih arabizama postali su opće kulturno nasljeđe
evropskih jezika, pa tako i našeg. Međutim, i iz druge njihove grupe
tj. iz onih koji su kod nas došli pretežno posredstvom turskog jezika
ili i direktno iz arapskog, ima priličan broj onih koji su se kod nas
potpuno odomaćili dok je izvestan njihov broj postao zapravo neza-
mjenjljiv.
U našim starijim narodnim pjesmama, kako epskim (junačkim)
tako i lirskim (sevdalinkama), a ranije i u narodnom govoru, a naro-
čito u govoru muslimana Bosne i Hercegovine, ali i inače kod drugih
pripadnika našeg naroda i u drugim našim krajevima, bila je znatno
više raširena upotreba velikog broja turcizama, a među njima i
mnogih arabizama. Međutim, pod uticajem raznovrsnih i mnogo-
brojnih političkih, socijalnih, kulturno-historijskih, psiholoških i
drugih faktora postepeno se sve više razvijalo osjećanje za čistoću
našeg jezika i javljala težnja za njegovo oslobođenje od stranih ele-
menata. Njihovo djelovanje naročito se jako ispoljilo upravo na
području arabizama (odn. turcizama) čemu je svakako pogodovala i
ta okolnost što jezici, iz kojih su oni primljeni, nisu zadrli u samu
gramatičku strukturu našeg jezika, zatim što su bili brojno, a donekle
i semantički ograničeni, što su ulazili u naš jezik, uglavnom, samo
17 Uporedi kako je Skaljić razvr- sadržaju«, gdje ih dijeli na 24 grupe

stao turcizme (a što bi donekle mo- dajući za svaku i broj turcdzama
žda moglo važiti uz potrebne korek- zastupljenih u njegovu rječniku, op.
cije i za same· ara!)izme) u svom cit., sv. I, str. XXV-XXVI.
>>Prtegledu riječi prema njihovom
'Teufik Muftić
kao izolirane riječi, kao i iz ·drugih razloga, pa je zbog svega· toga

obrnut uticaj našeg jezika na njih bio vrlo znatan i obuhvatan. Od-
branbene sile ·našeg jezika· postepeno su sve više jačale, tako da je
poslije stadija vrlo raširene i svakodnevne upotrebe ovih tuđica
došao period u kome ih :rrllađe generacije jedva razumijevaju sluša-
jući ih u go\i"oru starijih. Sada je pak u toku razdoblje u kome se
počela gubiti ne samo njihova živa upotreba 'nego sve više nestaje
i onih ljudi koji su ih bar djelimično razumijevali. Zbog toga je već
dobar njihov dio postao arhaičan, pa i potpuno nepoznat.
. Kako taj proces gubljenja arabiz;:tma (odn. turcizama) sve više
napreduje, potrebno je da .se sada sačuva i zabilj~ži ono što je još
u živom narodnom govoru, kao i da se prikupi i prouči ono što je
već zapisano i to ne samo u narodnoj književnosti Bosne i Herce-
govine, nego u jugoslovenskoj književnosti uopće. u svakom slučaju
to bi bio važan i koristan zadatak naših orijE:m~alista u prvom redu,
ali i drugih naučnika uopće. Taj rad, naravno, ~e bi bio značajan
samo sa stanovišta našeg jezika i naše kulture nego svakako i sa·
gledišta arapskog' jezika i arapskog jezičnog i kulturnog uticaja kod
nas i uopće. ·
SUMMARY
ON ARABIC LOANWORDS IN SERBO-CROATIAN

A certain number of Arabic words has come into Serbo-Croa-
tian through various European ·languages. One part of them consists
of direct borrowings from the Arabic, a small number of them has
come via Persian, and most of them have most probably come via
Turkish. This is quite obvious considering the fact that there are
many Arabic loanwords in the Turkish language, on the one hand,
and that, on the other, the Turks were for many centuries rulers
in these parts. That is why it has been in a way a justifiable practice
to include Arabic loanwords as a matter of course among the Turkish
loanwords, although there is a comparatively considerable number
of Arabic words among them. So, for example, out of some 6.500
»Turkish borrowings«, entered in the latest and the biggest dictio-
nary of its kind published in Yugoslavia, compiled by Abdulah
Skaljić (see Footnote 4 of this paper), 3,800 entries are in fact of
Arabic origin. Most of our Moslem personal names are of Arabic
origin. The position is similar with words concerning the religious
life of Moslems, but besides these there is a great number of Arabic
borrowings denoting ideas from the most diverse provinces of life
in general.
This paper 'deals mainly with the phonetiC changes which the
Arabic borrowings hl.ve'.undergone, whether at the time they can:i.~
into Serbo-Croatian .or iri the l•anguage through which they came
or both. · ·
In the chapter dealing with the consonants of the Arabic bor-

rowings the most significant substitutes for Arabic consonants in
Serbo-Croatian, cognate and otherwise, are cited. They are listed
according to physiological groups, defined by the place of their arti-
cul!ation, beginning with labials and ending with laryngals.
Under separate headings items such as the loss, addition,
insertion, metathesis, assimi1ation and dissimilation, and palatali-
sation of consonants of the Arabic borrowings are discussed.
Then the changes in the vowel system in the Arabic loanwords
are discussed, then follow eXJamples of the most important pheno-
mena concerning Arabic vowels, such as assimilation, dissimilation,
insertion, addition and loss, changes of their quality and lastly come
some remarks about the accent in the Avabic loanwords.
The next chapter gives ra short outline of new formations with
Arabic borrowings, first those made by means of derivation with
suffixes and prefixes from Serbo-Croatian and some other languages.
Then are given briefly the most characteristic ways of compounding
Arabic loranwords ~with Serbo--Croatian, Turkish and Persian words.
Under shorter separate headings there are remarks on some
syntactic and semantic characteristics of Arabic borowings.
At the end of the paper a point is made about the need to
collect Arabic loanwords (perhaps within the fmmework of Turkish
borrowings) in all those parts of the country where they occur, and
in the whole of Yugoslav literature, because they have not been
collected completely, much less studied, and because they have been
progressively going out of use and have become archaic in spoken
as well as in written l<anguage.
Moreover, the collection and study of Arabic loanwords in
Serbo-Croatian would be interesting from the point of view of Arabic
itself, because the Arabic element in our language accounts not
only for the influence that the Arabic language has had, but also
for the influence of Arabic and moreover Islamic culture in general.
OMER MUSIC
IBRAHIM OPIJAC MOSTARAC

(IBRAHIM b. HADZI ISMAIL EL MOSTAR!)
Dosada se o OIVOime piscu znalo samo da je napisao btograrfiju
svoga profesora Mumafe Ejubovića, popularnog Sejh Juje iz Mo-
stara. Sada raspolažemo s nešto više poidaJtaka o njegovu mvoltu, a
mamo i za nelroliko drugih njegovih radOIV'a pa ćemo ih o:vdje pri-
kazati. U biogmfiji Sejha Juje, Opijač kaže za sebe da je rođen u
Mostaro 27 ramarzana 1089 H. (= 12 okOOibta 1678), čS1lrnaast mjeseci
poslije odlaska Sejha Juje na studije u Istanbul gdje je ostao 15
godina. ]brahimov oltac zva.o se Ha:džli Ism:aii:l. On ]e hiJo IUlčenilk Ju-
sufa Ejulbotvića, oca Sejha Juje. Hadži Ismail je bio prvi purt; ooenjen
kćer-kom svoga pl"Ofesora, seiSitrom Sejha .Juje, ali tOna nije majka
Ibrahima Opijača. Da>tum njegove smrti nilje pOZiliat. U jednom pre-
pisu Opijačevog djela Al-mu'f1,ta§ar fi-n-nahv (rukopis u Gazi Hu-
srev-begovoj biblioteci broj I, 2006) imla zapis u kome se kaže da je to
djelo prepisano iz autografa pokojnog autora 1138/1726. U zapisu na
drugom :rulropilsu istog djela (GH bi·bl. I, 3629) stoji da je to po-
sljednje dijelo ov:oga ptisca, pa se na OISnOIV'U toga može zalključilti
da je Ib.r'ahim Opij'ač 'Ullll"' naj'kasnije 1138 :i da je žiJvi'O 47 godina
(1678-1726). Opija,č je bio učenik Sejha JU!je. Bred njim je slušao
predavanja iz djela Džamija, Tašlruprizade-a, HUJSreva, Ibn el-Ha-
džera, i drugih. P;rema tome Opijač je svoje oibrawvanje stekao i
završio lrod Setlha Juje. .
U jednom rukopisu Gradskog arhiva u Mostaru (R-95, list
45-46) ima nekoliko zapisa iz kojih se vidi, da je Ibrahim Opijač
imao tri sina: Ismaila, Ahmeda i Aliju od kojih su dvta (Ahmed i
Alija) umrli u djetinjstvu a o Ismailu nema nikakve bilješke. Tu
se ne spominje Abdulah koji je napisao komentar na očevo djelo
Al-muhtasar fi-n nahvi. Opijačeva djeca Ahmed i Alija rođeni su
i pomrli između 20 ramazana 1123 i 21 mmazana 1127 g. H. (2 no-
vembra 1711-20 septembra 1715 g.). U istim zapisima stoji da je
Ibrahim Opijač postao profesor Karađoz-begove medrese u Mostlarv.
mjeseca rebia II 1119 H. odmah poslije smrti svoga profesora šejh
Juje koji je umro u istom mjesecu. Tu je predavao arapski jezik i
islamske nauke. Tu se još napominje da je besplatno »hasbiyyen«
32 Omer Mušić
predavao u medresi koju je osnovao njegov otac Hadži Ismail efen-

dija, nakon što je ona renovirana. Bio je još i propovjednik (nasih)
u džamiji Gazi Derviš-paše Bajazidagića u mahali Podhum u Mo-
staru 1120/1708 g\ Godine 1128/1716 predavao je u zavodu koji se
nalazi na Tepi (~~!...;-'..;•tl ~_,ll J 4..;1)1 ;.~11 ~). Iz posljednjeg zapisa
koji se nalazi pri kraju oštećenog lista vidi se da je I. Opijač bes-
platno predavao u Velikoj medresi u gradu . . . . (nečitljivo) godine
. . . . (također nečitljivo). Sve ove zapise pisao je i potpisao vlasto-
ručno Ibrahim Opijač.
* :1: *
Koliko se dosada mogLo utvrditi Opija'č je napi:so' sljedeća djela:
l) AL Mu'fl,ta!}ar fi-n-nahv. Od toga djela posltoje dva rukopisa,
prvi (GH bibl. I 2006) ima 26 nepaginimnih listova, veličine
20,5 X 15 cm, papir bijel, pismo rika, po 12 redaka na stranici. U
rukopisu se nalaze mno,ge interlinea:lne i ma~rginame bilješke lroje
se odnose na tekst. Tekst je pri kraju rukopisa ,oštećen. Povez
karlonsiki.
Po1če1Jak djela poslije besmele glasi:
.dT J~ .J _ ;(::;"':ll .J :>}.a.ll 4~; ,}~ .J _ :l::;Ja.,.t \.) :t..J;...t\ l~ ~ _ :1:.11.) ..1....:>-J l dt
t::!.tl ~! r:.s.IJ;I _ -.$J1}\ J.;l\ J_,1 \j\ X~~t\ ..t~,.t\ J;:; .l"!\.. \_ :i::;S''_;t\ V'Yjl-.$.)~
..:...~tA>__,.::.:>- .J- ~=1\..t\ J .d::.~\ e)- 0Jl:...._,11 J~ ~! L!l, ~!J:"~... l cl:>-J\

J lJ:~ ~; .;...~J)\ .J _ ~::.a.:t\ ,.[;;i.:; :t....~t\ ~l:~.;...~~.J l.. ..t..; JI _ ~..')t\ ot~~~:>-,.\}
-\~a~.. -'"':t\ J L-\~~ .:.,"J\_ ~:::kU\ (>i..tl ~~ J..a; ctt~ _ ~:t\:t\ U ....~ J
J_,')t\ _ J _,.a."'t l ~~~ lkU ~'Jt:~-i _ J _,.a.; ;;~ (>k o~\ ~J.. _ \~J.a.:.;.__. :t....~l\ ~ l_;tl (>k
J e;\}\_ .:..t;_,.a.:tl J ~tt~t\ _.:..b_,; JI J c,_;l~t\ _ l~t~_r1 _, t'Jts::::tl >:1.....1s:::::n J

J t..;~~ J eu1 _Jt..;~t; a.a.:t\ ·"'-..~1 J v-"L•.J\ _ e'>:tl J u-.. ~;,;n _ i.:_,~).Jj':·=1\
--s..ttl_,t _,Ji.:.:~~_,_ ~=i.a-:>=1\ <t; J l,;;_,~~:>-~... ~~ J_;..., l l;\_,_ ....;_,.rJ\_,
e~ j_)\
..s. l _ .J_, ~:>- JS" J ._:..lS"; .t:l~ _ ~l..::..... J}"- o~.; 1_ ~:·~~1-.s .i;. L~ _,
Na posljednjoj stranici pri kraju teksta stoji:
..
~ ..r:~ Jl~t \ ~::J\ ;;-""_,O J l:.:i; l::f= f ..~; .J iJ:>'") l ~:.al\ ;t;.__i ~.. ol:~:S"
Ibrahim Opijač Mostarac 33
Prema tome I'\Ukopis je prepisan iz autografa u petak 12 re-

džeba 1138 H. (16 :tnarta 1726). Kako je rukopis pripadao Karađoz
begovoj biblioteci Ito je vjerovatno nastao u Mo&taru.
Drugi primjerak ·OIV'Og ruikJOIPiSa nalazi se na početku jedne me-
drome (GH b:bl. I 3629). Ima 108 nepaganiranih listova, veličine
19,5 X 13,5 cm, papir bijel, pismo nesh-talik, 17 redaka na stranici,
povez lmrbonskli. .
' Na lis11lu 1/b ove meldžmue ima zapis na arapl9kom jeziJlru u
kome se Ibrahim Opij,aJč Žlali na pomanjkanj-e svaikog dolbra 1134:
(1721-22). Zatim wpoređuje nauku s pvoljetn!om kišom (nisan) ~oja
se u wtima školjke pretvara u biser, a u UJStima zmije u oltrOIV.
NruUJka čini česUte ljude kori:snim sv,ojod zajednici, a neV'ala~alce
štetnim u tolikoj mjeri da im se čude i izbjegavaju ih ne sam·o učeni
ljudi nego i nem.alice. OV'o poređooje završava sttihom rra arapskom
jeziku: ~J u-~.;l,.. Iki cSJ~' J}o lJ?." ~J . 1.AI i poslovicom: .!.1\S"~ ~v
Iz toga se vidi da se Opijač žali na nekog učena čovjeka vjero-
vartno sv101g učooilkia. Pod zapisom stoji: ....t:..... cS;\:-_,ll J="-' r:fll U: (."'l..r.~
~l J .,..dl u.. .
Na listu 2/a ima drugi zapis u kojem se poslije dove kaže:
Jl; _ J~)l .lx:;l! :l~l\ ..:,\:." .:...6~ _, _ Jt..s:::t1 .y- ~:ll .:.,_x...:; l.. Jl; J...!_,
_,:--..:.t 1J e~.at 1':J_, 1.:...:--_r:.; _ ra:.. _,a_; r;! .t~..:.:i 0 .. _ ra;_r 1_, J t~} 1Js-" J ..s--'
.f' ~\.)'J\ J .:.,.:--_rf' 1_,:--}1 ~L:....':JI ~;l:.. J :liLJ .:.,\L..I f
:t:::l-f::::<!! :l!L..jl
~J. J" .:,.)JJI J' l ~}.all c_r J :ilL) .:,·)L.\ f' 1.5_,~~~~ J::-~:; :i~l~:..) .:...~_;!,
.J\,;; ~\ .)\)\ ..:,l_, y.::tl J ~:r~:~. ~\l.. l f' j\,j)t~
Iz toga zapisa vidli se da je Opij;ač 111apisa.o šeslt djela od lrojih
dva o)..oil r_P J :J L..; i '-:"'1~1 J ~IL5J\ :J L.)l dosada nisu prOIIlađena .Ali
u Ga~ Husrev-beg;ovoo blibHoteci nalazi se njeg10ViO· djelo ~Ju _;;J
cS~~ koje Opijač nije spomenuo u gOII'IIljeim z:apisiU. Zapis se zavtršava
nedovršooom rečenicom: Jt..; .tbul ~1_, iz ko·je :se vidi da je Opijač
namjeravao da napiše još lroje djelQ, ali ga je vjerovatno smrt
spri,j ečila.
N a lisltu 3-23 01ve medžmue nalazi se prethodno Opija;čevo
djelo Al-muhta§ar prepisano 28 džumada I 1142 H. (20 decembra
1729). Prema ovome zapisu i spomenut,om zalpisu u pii'VIOIJ:n ru'lmpi:su
tog djela, ovo je djelo prep:Usano tri ili više goidina na~on Opijačeve
smrlti.
U Orirjenta1no1 zbirci Juglo!Slorverrske a:lmdemije naruka u Za-
gtrebu, poireid navedenih ru~opisa Al-muhtasar-a, n:al~aze se još dva
primjemk~ toga djela. Jed:an je (broj 1547-III) prepisao Husej'itn uče-
Prilozi za orijentalnu filologiju ll
34 Omer Mušić
nik (sohta) u Karađoz-begovoj medresi u, Mostaru 1174/1760 g, a

drugi (broj 1184 III) Mustafa također učenik iste medrese 1184/1770
g. Prema ovome zaključujemo da je ovo djelo služilo kao udžbenik
50-60 godina iza smrti a'l.lltora.
Na ovo djelo napisao je komentar Abdullah Opijač sin (autora)
Ibrahima Opijača. J'edan primjerak :rukopisa orvg kom€fll.ltli:lrn nalazi
se u Orijentalll!Oj zbiroi Jugoslovenske akademije nauka· u Zagrebu
(broj 88). Rukopis je veličine 20 X 15 cm, ima 105 listova, na sva-
. klom listu po 19 redakla, pismo nesh, tekst ne\11()1k'alirzimn, gOil'Ilji dio
rulropi.sa oštećen vlagom, povez ka.rtonski. N a prvoj stranid na!kon
®bičajenog u'V!oda u sed.mottn retku stOji OVIO: .
4.1.o_,1 t.S;l::...__,tl ~"lj.\ 0-! ~~~ t.Y._~\ J,;! l ~_,ll JI t._J~:Q..il\ .~ll J_,;~_,_
. .
~!JI S...ll\_,_, J)l JI '-:-'.rill..ra:;..J\ ~l • •••• t.S-'~11 SJl~\ oi:..:; 1.. ~~~JI
t_ -~.k..it ;_)~_, _, 4~ ;.e e t_~,..}'~) ~l!~~ ·-A ._sl 0 .. <~.l;.."~_ t_ ~~"'.Y.' (.l=·::n
U>~_,:::.-.... t.~I_,AJI ....;:.lkt J~~_,~.. _, t. 0) ..L;_\yt\_, ~~~ J:.L4 J~ )l.._::.,_.~\$"

t.~ls:::.. ~\ J.U '>k<~.,.._,!.l ~l .:.,"Jl; u;~\ JI c_r <~.l 0~ ~~~\ t.~~~~~ .J .....A!.S:::tl JI
wl..)J J'l t.Jl!..;~ 4-l..i,;l\ ~lk~_, t.Jl! _,,_n~~ t;):u (._~1_,;.'}\ ·k...ll4-> ~_,~t
<-J;bll J~ e_,)=... ~; rtt..n 1)_,s--j,. t:!~~~ ~ls'" t1..n_, 1)_,,.:... 4~; Ja=:=ll )t.c
t_ t_
~\ •••• J..b:ll ~J~. jA~\_,
Na mdnjem (105) lisltu nalazi se ovaj mpis iz kojeg se vidi da

je komentall" dov:ršen 1176/1762 g.
c-··.t:t' t~tn )61; ~~~~ .;...;_, crJI,u_.. rt..:; '1 Jl.;; _, 4;6.::~... ~~JA.;_,~~_,
jJI <~.t 0 .. o;~ 0'" ...AJI_, .(:,L. _,, 0_~,.~ _, .;...... 4:... JJ-a! 0'" ilpt\ if'_.. 0 .. _r...
~l •••• ,j~~~ J
Kako je skoro polovina ovog zadnjeg lista, na kojem je obično

zapis o prepisivaču, datumu prepisa ili imenu vlasnika rukopisa,
odrezana i kako ni na jedinod stranici nema ni marginalnih ni interli-
nealndh biljemka, mlključujemo da ovaj rukopis nije autoglt'af.
2) Serhu'Z-mi§bahi-ZiZ-Mu!arrizi. Komentar Mutarrizijeve arap-
ske sintakse Mi~bah. Rukopis se nalazi u GH bibl. I 3941. Ima 99
nepaginiranih listova, veličine 20,5 X 14 cm. Na stranici ima 21 red,
papir bijel, pismo nesh-talik, korice kartonske. Na prvoj stranici
f.ulkopisa nalazi se OIV'aD mpils: .!J.)j".) 4.-J.J.o J J~l cSX.i\ J..J. li':/_,.. ._a;.J
Ibrahim Opijač Mostarac 35
Početak djela poslije besmele glasi:
J.>; _ • W:...\t~ ..;}tT :J)-L~ \t _, _ ·La.~\t l .,:_.,; t,L._..; J-;.J: ':J lS .iH .tu ..t.;J l
r!.) ~ (.>k r)t-tl _, :;-'~~~ _, -.)t;yJI •~~ ~).J..l;c c.r _,- .)l~\tl c~.o."""! ~;-'u
.~.!6.--.cl _, rlfo=tl 4tT ~ _, _ r)t ....\tl _, r-1-t1 .,:;~1) ~i_,_ rl:.c':ll _,J-~' ~Ul;
·r:~l)!l _ ;-~...1Atl J.;ll J)' Jl.rw4All ~..tl J;:; ...~..~ _, _r~\tl_, J~U\ .;....l~ L._ rlli..n
4 _,-~l) l Jd ri. tl .)1 _ l.SJVI ._;t\;..JI ol:.:; L. JI .tl.c_,l -1..$)1:....>1\ J~.......,\ C1!
-..r-;. ~; -~.:!:'J;.~ .J- ;t ..t:.i; 4~ ~ 0'" - '":""'... \S:::.tl ~)1.-~.~.s .J- ~lk11 ..f-1
-'.JI:' J~ ':J _ ~LJ l ...1..~ •<.J'" '-S~; _ ~~..tl .J t_ .tu l :t:'.l~~ _ 4!l...J .>t .J 4:;; .....4:.0 ~'.J
~ )t,a..cin _, rlk..tl .t~..l..tl ._;.r.:> l.it_, _ ~Ld\tl _, )La.~ ':ll 0 1:' J;. .)l _, _ ~~~..tt'_, .f.1~1
_~\JI .J .tui.[;. l. )..t:.i~ _ ....A:;tl:t\ J '->".J\ JAli_,~ .J ....A:;:.o.:tl J ~~\ Jlj;. _ i\Js:::tl
r: )t:t- )l~:J\ .J J:ltl J 4~~ t)' JI_)- ~~~..tl 0'" .\~ 01 4;.~~ E.tui J.a.; ~~
;.;:.ill ·lJ..tl 0'" J-1..::=:_ .)\ -~.L,._) G..~ e.tui JI t_ .rail .J -A~ l )t_! lS y--1:'
.!.:;tl 4~1\ J J"a~ 4A::>-I .J 4:~;\} .,:..!:'_,:.:; _) 4.:~;\;\ .,:_.~,.!.i ...1.9 rl•tl .)\ f' ••l::~;~ l! '*-;.
~,...l,a.t J_>.e}\ .J 'c_)l.citi.J lk:::tl ~f )\):,...)'\ J.o."=~ <1.!~\c_~~l)' ~ ~jti.J"=:l\ r-11:'
,01 .rw~ LA::bt J! j_, :l.ci~..,.! '-:"':5" 4.::; .....A.:.c ..t:il , t::.:.; G.::. i}•tl JI.... 0 ,. •\~ 1...~::""
J; ..tl l t---:!.11 .J .fool l rl,. ':ll 4A:,c lS ..itl c:.cit\5" ~:ll t~_.it\! cl~.o-1 \~ (.>'""-l l _ra:.;.j l
J.SI-.oc:./·.:; JI .,:..;J'.:> \J; 4;\;.;~ E.tui oJ....;.:; l.S);kll r)Kli.J!\ J._...lli.J :Ull..ro~
~:l..; J.J"".At\ ~,e ~"=.o-tl t..; .)~5"JI o.fj~ )l.... 0.._,. l...~;:.ci:-.o .)l.jll ~ ~ 0.citl \iAI
.~.t '-:"':.5"1 .)1 ~JI)_,;_, '-:"'~11 \iAI J_, 4~11 J..l.o J;r t. J_,~~~~ ~7-.c ~ )..bJ~
r'§.:tl .)t,a.citl 4::>- .r .)1 .J 4;\; ~\t)t;.l J;.-:;~~:.;._. ':l .J ~~)t.. J~; \t~.. \t G.-__,.;.
A~-.:l; .)\;)"n .J J.a..citl! ,~~:..ci,. ':1 .)l,a:i:tl .J rtl! f;):..,. r~' 01:' }:::~ \t ._;~, ~
Jl;"l\ .J lk:::tl 01:' Jk.ci"=~ .)l q,; \bL ..f- .tJ l J~•..l .J .)l.";t l <~.:,. ~tl;. ~.>~ .)\ ~ l5" •~
..:,1 .J J' f' rl; ':JI ..t-:.... :t.)...~ r'~\tl JI J;;_;.>.: 3 J .....tl 3 J-';;n J '-:"'~,.o.n J ...~. 3
36 Omer Mušić
)l;~~~ .tu J ~SJ l .:,l; J~~.;:J\ ~: ·~ .t.~~ ~ .:,\.;'~.·)t.~ -:;-:~~\_,~:iJ:l,l J .;..,j~

___;La;':J l ~ 0~l.b:11 ·l~)"~':J l 0'" J ylll -' 4~1" J~ pn .:, t; .t.~l" ekll ..~ ~:t
.:,tl\ r~.,S:::H tui u.k J':""':JI_, .:,lS:::::. ':JI J~~ o~ 01 jL:i"':JI _, "l;,,.t\ 0!: 0-~11~11 .J<·
.li, l: ~..:-.. "_ra~ 1 J t __,:.. 1t; 1_, .:, ;t<::J 1..~1!: _, L"J 1 o~.~n_, .:,~':J 1_, r;::n <L:.O·
... J_,;t; "_,~JI am
Na posljednjoj stranici stoji datum 12 zilhidže 1120 H (2 mad~
1709) kada je 'arutolt' zaV'l1Šio 1waj Immentar. Tu nema zapisla o plt'epi.;.:
mrva;čll: i taj bi rukopis mogao biJti arutograf.
· 3) Serhu dibiigeti-l-Beigav·i.. Komentar uvoda Bejdavijeva ko-
mentaJI'Ia Kurana. Ruko!Pis ru GH hi!bl. I, 4006 a sadrži 25 nejpagini-
·ramh listova, veličine 20 X 13 cm; 19 redaka na stranici, papir
bijel, pismo rt;aliik. Prva i posljednja dva lilstla pmzni; povez kartto1nskL
Početaik djela nakoiil besmele i doiVe glaJSi:
~:dl t:~!.l\ 0~ ~~1;:1 _ J::..a.A:ll_, \k~JI_, J~JI_,~ _ J::~All ~ll J_,;;::; ..t"!\,.\
..r~..11 ~~ J" J::--_,)" tu1 r";' u_~)~~~ J,;n J _,tl ~~ o) u.A~ _~)t:..._,11 J::__.~
i-'~ J- i~':JI J,C.;I.J ~~;_,':JI j__,!.\ J_ x-dl '-:"'l:S" :Cl} J"- i..t~-~ .:,l:_ ;::4.Al~
,sili_ rl;':JI...t~.... :;J~J> ..1...~ ~~_, :l.~l.. _, 0~J"~-' c-~)14:..., r'rll rrt1 0 ,. ·l),:.t"
0.'. ..tl\ -' .?=ll J"o \; - rl; ':J l ~--! )..l.Al\ _,l..~ J•&:.:.ll - rl..&ll j"=~ l -' rl--':J l i$"~ l .t._A.:...:,.
.h;':Jil&:,.; :l:::-- J t_ .tJt .t.:<:.... l_ ~Jl,a::~ll ~)1;::!.11 u.l" 0~ ...t...;.:,- .:_.;J+-"- 0~ .tui~"'
.:Jj~_ '-:"'t:::--':JI ~)lS::.:.,. .t.~ J:>:::;_\,. '-:"'l::f::=l\4::--~:-' u.i" L-1 .:,1 ~-'JI- ..s_r.
uCi.:.~_,_ ~")1 tt ("..__,..:. .~; _ '-:"'1~_,11 r::l. rl .tut~ r:::·=--- _'-:"'~'u~ J"~,;
'-:-"~;-~ rt .)l _, ·.;., .t.; l Jk _, _tl)••':JI .._::; '-:"'~J:_, •l-..':JI .t.:-:>:::-~ .!.-~:>::~ _ .,::; ..1.,a.;:
";:;'-;-"eJ: 0\ ($-"-_j>)\~~}; J 0~Jl\ ~A-:1\ 0 ,. _ J:'J,;l\_, J.-"..~~ JS" "-::;

JI J--~~ U_~ J_ j\_1"~1 0 " 1};. 0~iJ1 ·~S"~YI 0 ,. _ jl.a;}t\_, J.,a.All_,l_,t,
.. \ .•• .:,;tS::::::ll .t::k .J _:,l,.:_! l .tui_,_ J~~\ 3 J~IJ':JI JI ':J_ Jl..S:::::t\ 3 r~~tl '-:"'~Jt
U rulmpisu nema nikakav zapis o pr<ep:sivačm, datumu i mjestu.
p·repisa.
Ibrahim Opijač Mostarac a7
4) Lugazu ziiviyeti Blagay. To je mali- jeZični tralkta.t na arap-

skom jeziku čiji se tekst nalazi u jedmioj medžmui GH bibl. l 3342
list 176-180. U tom tra~tatu Opiljač rješava jezičnu zag'Oilleltiku na-
pi!Sanu na zidu tekije u Blagaju Ta zagonetka glasi: ·..~..o.~ .J..... ~ Je.~ i'
.u~ll .ul~tll "'-" ~ .:"~':/\ a napisana je bez di.:akl-ittčtkih znakova ..
Rješavajući tu ·:z;a•gonetku Opijač je dao odmah osam moguć;.
nosti za čd.tanje Ti.ječi: J.:.;. ~·'J..:,;. ·oib!I'iazlaŽ!Ući Ito gil'amaJtičkim i siruta-

1ličkim pravilima old lmdih sr\rakx> !ima podlogu. Rješenje se sa!Stoji
u Srt:ia!Vljanju di.ruk!riJtičlkih zna'k:QlV'a ria spomenute ligature talko1 da
one D:reba .da gla:se .1:- .1:- J.;!. i pomjeranju nđihovog pOII'Ertlm. U
drugoj polorvtini zagonetlke Opija:č nala!Zi da je odredooi Član na
riječi .:"\~\ nepolbretban, jer se ta riječ nalazi u genitivnod vezi sa
slijedećom riječi .uYJall LigaJturu ~ treba deši:DrOIVati 111 Mruhameid,
ime vtjerovjersnik:a a druga s diakritičkom tačkom .J....rf- po~taje pTidjev
aktivni u genitivnoj vezi s dječtiru .ul~\. 'Doj kompoziciji .:"\~ J....rf-
..:,~11 Opijač daje preneseno značenje. Još kaže da je zagonetki tre-
balo dati još jedanput riječ J.J. pa bi :m1ačenje bi:l.o potpunije i u
skladu s polovicom zagonetke.
Pri kirađru rukopiJSa a:rutoT se žali na pomanjkanje ugletdnlih ljrudi
i -pdtcJenjivanje nauke, učenj1aika i knjige slijedećim riječima:
")!,)\_,~'i='' J~>....;~-;!,)\.:,:.)[$" J.a.Atl)~ !,)l; ._;~~)1\.':Jjll) ~-'L. J9_,
.•. ~\:>::11 _, "'-=-,..Lc_, rl..tl A~' J-:--:.
Raspravu zaJVršava na isti način kao i nepoznati pisac zago-
netke doidajuć još po jedinu riječ .1:- i ~ te bi zagonetka tako
upotpunjena trebala da glrusi:
.:.,~.;kll !,)l.x.; -4>.:,. . .J....:>._. ..l.-._. J,_, ..l.... ..l.... ..l.... J~> J.c ("&Ul
Ovu raspravu j e prepisao Malhmud sin Muhameda iz Stoca 20
rebia I-1184 (= 14 jrula 1770 godine) .
. 5) Risiiletun fi meniiqibi-š-šeih Yuya Mu§tafa ibn Yusuf el-
Mostiiri. To je b:i!og'I'afija Oprj'ačeiVIa pii'·Otfe'sora Sejh Juje. Pozna,ta su'
·tri rukOip'isa OIV'oga djela. Dva u Gazi HU!S~ev-begoJVoj bibliortelci (br.
I, 3558 i br. I, 3858),. a jedan nepotpun u Orijentalnom institutu
(br. 8/53). P["Vi ru!kopis· (I, 3858) nalae.:i se na kriaju jedne medžnlue
kao doldatak. Metdžmrua ima 146 listoiV'a 'VeUčirne 22,5 X 14 om. 21 red
na stranici, pismo talik, papir bijel oštećen od vlage naročito po-
sljednji l~t. _vrhu prv01g i.zadnjeg lislla ima mpis; :_;~:b=;~ .:.Ai)·
Pri
;l:.._,.;)~~ ~.)_,<•.)Ta medžmua prestavlja prepis Sejh Jujina
aj ela Munte[Jabu-l-TJ.u~Ul komentar na djelo iz šerjatskog prava Mun- .
telJ,abu-l:..u~Ul od Muhamed b. Muhamed b. Omer Ahsiketija. Na
38 Om'er Mušić
prvim stra:n'Lcama te medžmue ima više zapisa na arapskom i perzi-

skom jeziku među kojdma je i wpis da je 'OV:U knjigu uvaklufio Mu-
hamed sin Hamida ćesića <o.)\) e/>iz Mostara u Mbliolteci Karn-
đoeJbegOIVe džamije u Mostam. Zatim slijedi hronološki red profe-
som A:rab.:.zade-a iz Istaillbiula, pmfesora Šejha Juje ~ po!tpisom Šejh
Juje i popisom Jujinih djela. Na :mar!gini pooljednije Sltrtanke bio~a-
fije sltoji zapis: ~\ ..,..J ...&lj!.\ J.;.;. ~\ ,.;.. , tj. Opijačev autograf.
Drugi rukopis wog djela (GH bibl. br. I 3558) ima osam li-
stow, veličine 21X 17 cm, papir bijel, pismo rik:a, neuvezq.no. Na
kraju rukopisa mm datum prepisa: 2 muhaoc-ema 1175 (3 avgusta
1761). Tekst u oba prepisa je istovjetan.
Tekst po autografu glasi:
~Y.. c:~.:..JI ~t. J ~L..)

-.s)l::-._,11 ~_,~ 0! Jb..:r--
1.5All •.;..,-) ~~l"
r:=--}1 w-}' .tu1 ~---~

J~.. ..l~~_, c__...:.n ~~_,; tf! ~.. _, t.r')l"'Jls" ~~ ·LWI J~ --s.in.tu ~n
~dl ~_,.~ J u.-!_,b; (. r1~n •~-~;':JI .,l_.! '":"";l:! l w-1 t*'; t. J·~_, (. r')l.... ':JI
~_".,.;JI t.rlk..tl J ...}l~... ~.. J" i')l_tl_, 6_,Latl_, t.i~;tl iY.. ~;_;,.,J~-'
i')l...':JI ~~:; J 1_,..... 0~.itl ~\:oo_,., l_, ~tT~_, t. rl..l;':JI_, ~1_,:1~ .i;. j~ iY.. ~lA.:..ll
. rts:::=--':JI .i~..i::; _,
_# t.-5)\::-._,11 J~....... 1(.\:o-JI c/r:AI;!I t.-5)~1 ~J;II JI X;.,..iH J~; ..t..! \..1
4;ljs" ~_,~ ~-' t.t":ll_, 0-.Jtlj~ .,;_,)' ·)1~\..... ~wl t.IS.)~l\._;1\;JI\..J
t.wl-':JI \tl .:,\-':JI ·If.- JA t_ .tui J l; t.wi-)tl~ w-JI•If.- -:,1_, t.j~ll rl.f ':l
0! u ...Y.. 0! Jk.a.- L .. ')l..ll J_,ll t. ;-~~:11_, r,.j:ll '":"":--lc t. ;-L.r-:11 ~\::-.':JI -:,1_,
1 'Da:ko u tekstu.
2 Na margini stoji ova dopuna
,;r ~~ J• ~ i.JJJ ~.J .li laM v- ~:f.JJ\
aut01ra: ~l.:- J .y. v- ('- _, :~1)1-:.I.Jl:J~ .w lal.\
J.~,_, J...).:.ll ~L· tl~
~Ul ~i.)\ J c:,IS"
....;,._,n J
.~V'_,.; -...il JI i;L!.I
ll..,~~~ '1.~ ~Joj. v- r., Jad .la.i111
~,;All~; ·~t ~l .J) ..;t; j.S:'i1 J..lSJl _,.
~vo~ ·~l u~ .!ll~_, •LWI ~\.,;.v
~.,~, \J.J.) ~l~~
JW.\ J.Y:,.\ Je.)~ ... ~ Jad J-1.1 ~l.:- J
Ibrahim Opij1a~ Mostarac 39
c.;\s:::. (.$!.;_...i,.. t. Jk':.tl .J J~l... ~l yl;.. ,,:,l:~\ J~l J t&:~... \ t.~Jl: ...)l .}\;A
(._ •~;ll 0" ...(p.\_, ~:;~; J ...::....:~ L. ..l..~ J l~ (._ ol..ibly:. _) 4::... 2aJ-::~.Jb _) (._ 4_:... \:>:::.o _)
u.Jl.jl ~--~j. .J t. _r-...1!1 0" l:~,..~~~\ ol~!J J.;...:~ viri~-""~ t~\ olf.-
~j;)(._ r;t_-tl )b J ~L.1)S:::t1 ti.J;l! t~~ 44.f' (._ rl.f':JI ~~s--~ .:,l~ .J .
~L. t. 4::_.~ J l::;:_,. ..;...:f= l;\ .J t. Jb':JI =J j .J JJl..l\ J~~ .J t. Jl.tl ~
~_;:... Jtj; ..t; J~ t. ..tl}\ .J ..tt\}1 ~!l( 4::~ ~,.,.~.:,ls"~ c..4~...c JI t;kt~
J ~;>::...i-:, ~ ~\ 4.:>-J JI J.c.J l. .t..~~ t. ..tl_,.~ rt .J ..t~ tt 0" 4;\j~ o...L..~:; t. ..tl}l
..JI .J (._:lj~l~ <.>.J\.~.;_.,. Jl~ (._.<->l."" d:~ l~ :h~s::J\ 49_);,....)\J(._.JI ~l:>:.. _) Y)ts::_.
~l:ll .:,l; t...Jts:::..':J\ J..l.~ ~~~\~;l:,. .f~l .,JI J~! _):;-j t.;l;ls:::l\ Jl.•.S I.J~ rt
c....Jl~ J''t\.J J..aAt~ \~J~:A.. }t t...Jl,a.;:t\ .J _r...t~ l~ J:.,. 4~; .;...""___..!; t. .J'>;..}t\ .fi-:1 ~
c..4::..~ J ~r .:..::;\ J=::t ~; t_ol~...o J"- L..J\J.,o .J t_4:.0~ J C~1s-- .;....lb l L. J"-
J;._~· t~ 4:b~; (._~)"~l.. t~~ J .t!.~ l,. J·~~ t~' I.Js:::::t _) t_4~....., J J l;_),_)
(._ I.J~Jl;lj\ 0" Jyll l _) (._ .:b._)':J ~..!.A _) (._ ..:,~,..}t ~:0:: d~_) (._ ..t~:.t\ )!..iS:::t\ =J__,!! l
t. ~l,a.t\ ~}l '-:""'bY'' l..S t. el.a.tl ·k..tt~ ~~\.J o.J.fJ~ ..J\ t. ~~:>::~l,a.tl ..J'>;..':JI~
.:,l~ (._ rtl.tl r}! \7 1':J J' t (._.,:,L--l~~..;-:-~ ~.J-... ~_)(._ .,:,l..t: ~~..(; lf= 4..;l;
· r )tS:::tl ...;_),.,.J'" riS::::l 1
t.J'.J~\ ~l:...,\_) ..)\,.j\ ~)t"- '___,.!::.. IPJ""';::_. Uk ..)tf= o~...,.: ..t! 4;\ J} \;
~..t:>-1 ~ Jl..t~':JI I.J"- .;...i~,c J\:...,.J,. o..ti: J 4..tt.J t.~~.f jl,a.;.. .J:~...,.. J)t;..\ '":"'"""\,e
J) l lli} l. k (.,»:)_)~)l\ :..tl.~\ J )l~ l; (lk 41 oy, l .,J\)"_) ~l_) I.J-:;A"" _)
<.)"•);) p
;_,s'il l J~ lAl\ 4:~1 _) J;_) (_J<..:'"\ yf ~ _) 4::.41 (J)-:,_) 4.:\j~ t~\ oJ....~":, 6~..tt\_J
2,aTako napisano 4 N a IllQI"gind: .) L,- 0: ...; __,! J Jll _,.._,
s Nta ma'l"gini dopuna:
5 Na margini: ~
. r li ')ll "-:'.J-!' u-e ~ .r.- .._:..Lo_!.\ ul 1). _,w
6 Na margini: ~:-P~~\ J_,l.l-"
r~')ll •..;.. J tt. J:li <.S..).:-1 ." a .U..r t ·~l Jj a.)\j
40 Omer Mušić
x 11.:..n ..4."..1 t:~.:..n J .. lf=tl rt lJ\ r-11:.. l;...~l! •u~ J-~ i}_) e-3 _)l 0.~:..., l:"' 0 !1
J_,..tl _) J~J\ .t;hl! e.tui olj~ J~ll .:r"" J.Ol~J\ _) o.)\j _) b...~;).. .tui )y; o.)\) ~~~._)4
J~~l-. . 1 ul_.ol~l\ J_)l l_) e:tl4l\. lj::-=ll:
. .
e .tui lj-~ ela 0~ J~·_. \s...\1\_) rll..
o l t\
)::-="~ 01 (5'-~ J"" :h:~} :;.).J~ .J :t-~~k :;_,; .J J·).) _;;::.; j ·ls-'~ ~l.o .:,ls-' j c_) (5';;, \;t\
;L"' j .t;l}l e.}-~ U~.,a..;ll~ .i~:;j )_:_G:!\ .J .)l.,a.;J\ ·'ltj-"' .t:;)l.f=.:__. ...P"~ J-"" 0~
:t~~)\ .k} .J JL. .s:::::t1 c:::_J\...1.. JI ·l~:; J'}\ J 4~~ll J...\,o .t:..~ f-; t ~;~;.1 0~~ 0~~ll~ l)l.:....
b:o::.. s :t:::h:k_;ll~ :;\.:-JI :t~~hll :;~l\ JI J"";:t\ 01_~ J~)l cl_,; l 0 .. ("'l,.l\ j_;.\ JI
Jl~ ~~ 0 .. :O;;o>t> 0 .. ~ll_) 0::;l~ _).:,l~; :i:..., J:.l..a.~ll '-:-'l~)l e-~--_) J-:.Ol;'}\ Jl~;
0"...~; ..:_. .:,........:. .J~- Jt...s::::::n ~ J l~~~~ J::,a"...:; ) J t;::.':JI :t;_ l~ r) ..ll~ J;::. 1_) 0 -"':.t 1
,.
e r;l rl_) Jlb:tl J-""' 1...t _)t_)~...,':JI 1 ~1 .:....a.. .:,lf:= .t_;~ o_r. .
-~~
J ~:.o_) :r_"..l;:...,l
J :UL; ~:.o.J.J_r~;. J...Ol~liJ_)·•..l.J J.J.o'}\ if;.. C_-"':, J.J.o':llc_l:A,. J::~:ll .l:~\
JI .t_k :;).J'"' 0,. 9J"}I 1_..;::>- j l.t~}--~ 'l>"::=~.... .J l.t~;-::~ .J~;.. l11::>- r J :s):.UI rl~
\Sy; .bi:>- .tl .:,l)'_) <tl$" 9aJ")ll .:,..kA»::l pl,.tl~ Jt;:~'}l ~~) ';}yi J_);~ .:,l)'_) j)At\ );J
o}l;. if '-:-'l~ l_. ;:_$"\ _)l :t.:.... ..:.:::l~ 0 _. '-:-'l:.S J -si; _)l j~; L.:l l ~ t ....... l.. .::.-~~
.i;.l~ r-<~1~ :t)hH JJ~. .:,ls-'_) "'"..:oY 0~..~_) .t~n L~ktl .:...;_)O));~ .:,ls'"_) ~:• .rn
i} _) .b~_:>- l.. 0 _::>- 1J_,~:. _) e-'"' _l-- 0 -::>- 1.6"":. J-~} 1 .:,t; Jl_~} 1 o \J; 1 0-< rl..t1
11;S:::,. o} JJtl: ;~:.:.ll J;...ll\ J .. l.f=ll ~k .J ela J_,ll JA::o-JI J ..OlAll J~ 10~ll:.t~
7 Na margini: č:_:!ll (U.\ ....;l\ .J ~-i .J u-~~ ~l 1.5~ u• ~ ..!Ul

s Na margini dodatak:
;..\ L'~:, !.S~i.:-'l.J
;s.l.IIJ' J_;čl '-;-'J
~\,.) .J.:a! J)'l.J ul! ;;.,li:!\ .;j.)~ vo ..:.._r.:..l
' ..:-il .!Ul ·~...'11! ..:..\J.'JI u• (t,., ,;._J
'-:""" ~ ..; t; 1.;{ _;.e ;...! A :::h:.Lil 1J 1 e_.)
l:;l J li i_,..1 ..t1 r) ·ld\ t:·-~~
0l1 ;.:_:._J ~\_,ll .)_ri.l\ ~)\ •.} J~~\ 9 Na margini: (..;(J l
~~l J ~-i.Al\ J.~.l\ \.k ...l.i.J.J ....A-1\.J ~-\~j 9,a Na marginQ': r.JJI
;.:...:-J t;\.Jll e:., L.;....) ..lF u• ~_r...11 .J ;..!Ul lO Na margdni: ~LAl\ J
~Ul J tS.lllj J)l J; .J ....;l\ .J 0Li.J t_...i u Na margini: !.S.Jfill
-.•t
Ibrahim Opijlač Mostarac 41
J_,~l ;,.,- ~i:$> _;;_, ..t_;_, tf~.JJ .tui Ć-'J o~ lj ":"'J'! J&:.:.! l J..OIAH rf l..! l J$>_,
~L;;;.:"~-!_, ~.M J~~~~_,.,. .:,ls'_, ~)..e;_,~ 1_,_r:;1 J~ r'}\JI ~~~ _,
_•J:;J4:JI_, ._yJ...\tl u-~ J L..~... ru;.J~--t"' }J'J _,
·+-! ~\}\ .:"\ c:-ll.a J_,ll ~JI ~l:...\tl ~.JA..;_...._, ._yJ...\tl r..rl":'A 1.;} L._,.~ J Jl;
l31JG _, t.I.J~~JL:J\ 0 ,. ..b-l ~l$> ~)I.J"' ~;~,at\!~.l.~:J411J ..;....;_,l:~ l ~b ':tl 4-ls' ..t..!
. ..
.• ~k ':tl .tui :i._:.-) JI J.c.J .)\JI rs--_,;;-' L;. t"'_fj-! "--~ ;,_,~:;_;:; Lci~_rJI ol:i~k
~l-~11 ..t..!_,..::..-~_, ..:...J_; 14 ~.... U1 ji"-~~-' J_,(:_,_;:.-.... o~.'J~} (._,~"--~l$> .,:...l;.~
t. .tui 4~) JI J.c.J ..t..9 .,.)~! O)AU&::!-11 J_,ll J·:. .;9..tll ~l:...~\.:"~ ._:,)_fl J J~_
-~;l:..tl ~tl J J~: tt ol:!::.a.. ~:,; _....411_, :t;L. _,:;~l:"" t..... J_,kl;\ .fl-! ~,al;
• "--i-t ~;L..:~tl :tl_,J.I\ J ..t::--1 ~J;.~ o..l..! ~:i ~:ill .:,_,:All va"! J! J.AJ o~.l~l.: tik
.~,;t ot:.~~!_, tl .J.::--_,"":;:~_,; ..t~~~~ i-'.'. •::l$> ..:...l;.~~::""! r-f!~ o~.tl.;:!l .:,ls'~~ t:_,
I.J:·! J_,~tl (.-'.'. o~.l ..:...19 o..l!_r: .tui ).J; J: J,._:! l ~\:...':JI J l;_, o~...tlk;, 15,_,..\.....\tl_,\ ._yy~tl
'":t;;r oJ~ J[A; .;.lli.Q~ J o~.l75'"\SoJI\ J~.Jt ;{~;l~\ c_r ".:_,1 :i:::k:)q-AI\ ,)l,a;
.~lj _, l~~_,) .tu 1e_,) )'~)",:1 1.~l:...:J 14.::1$> i} J;4~ J o~.k' J lt 1 0 ~ J;A~ J r..r~r
-. .<'" • • •• •• • • • • •• '
.:,ls' _, =l~l4..n_, ~14:11 r_,1..11 J.a~ J.; _, .t..x~n _, :t:::~t 1_, :t~tl L•.~~_,.:; t j )~n J
-~k t,)~ .;.tt~ <..Y.)~ C:tb _, ~;:;";, 9:::.ai _, ~;~t; 1o~..; l)\ ._;t;_, r_,.l..H t.~..~ J ;)\6.- .tt
-{"~k':J\ ~)t_,\ ~.JA;~:~ e=:-_, .i.aAII đ ru4~_ ·t~ .;.lt\:."' 4::k i} C.\'1 ,~:;~l; l ~\;1 _,
-~,.l~ l oJ\JI_, :t:l:JI ~,a.Qt~ .tl 1_,~~-' •>l.a.QI\ t_k~\--' .U,.I\ J! ls'~ ~-.e v !)j_,tl_,
J J! t~~.r. .:,L..> J .t~ _,t ~).....1_, ...;>t;.':J\)~;.;,_,,. .c~! ~!.i ...;>t.... ':tl ~;l~_,) J!
.. . .
.J .~ ~ _, ~~ ~'""'x$> .:,l~ o~.l.:"ts::J ~~ 1t3~l$> .tu 1-0 1_,.0) 0:..te-~J1 :tt_,.> e ·.~ s
: _12. N!'! margini: .;,-..rs\ .!.U~ Jl:.• .J 14 'I1ako u teats'tu.

~~\ lli Napomena: ~l:..~l u-:~ ti• .!.\!.
.lS Na margini: 01('
Om:er. Mušić
...,..,lyJI 0:~ 4.L;l,D.; ..;..:.e t_l!. p~l ćlltl.tul.r.....li:i &.)i_,l.JI1&~LD_~ 4:; J-S i,)l.}.
·l...W l 0:~ i _,l..ll J J~ll 4~ "":"' ra~ .!...~"'=! i ) l -':ll •U ~~ J.aAt~. J_.:!. l _, ji_,JI .J'
r-1 17 Ja lAti ćU.) j~AII i-'~ JI t_ .tui t"J':S' ilbll •)l,aAtl 0:~ ~s'J ~s'J i,) l$'_, i )l~':lt·
• )\_,..ll\ ~~~ )b L. i,) l..jll 41~ ~~
.19 J::;..-} 41~....~ i,) l,.JI i,) l t.41~'""! i,)l._;ll ~·~rl ~~::A 18)"!.
~k) ~~b_, r'fo='::114:. ~ 4,o .f' ..ti _, \!,.~ .:..r--J'~ J)' :10.!-UI:;. ~-.e_,
~ls' .e.: l ~ .r...r_jl .)\:.:':J l i,) b-' ~~"! .t» l ~ ~l o..r' l.)" .U 4}~ j} -' .)l:...)t~
0:L...~JI J J)JI ~JI j.cJ _,JJ"lll If U"JJI\~ i~ .J:!:>_;:::,_, .[s'.) 1.).

22s_,..;:;.....JI c::_-)_,. . :1 4-tl....::l~ ·(_~ _, 0::;.;.ktl If 214..-.tl ~~; IlA_, _k; J!J~~ ':J i,)ls'J
·c::All ua::;..J.:; ~ __,.a:;..JI e~:-:~~.) .J'
J; ~ oJ§..ill ~~..lli e~ J .r...r..:tl .)l:...'::ll Jt; l. 4-i_,b~ f~ l...,._,

~· '-;'~l ~ ..~=- ~ ~; "J_,; i,)l 4~~ .)r.. ~,. ~; .;..!lP'__,!. .;L! (_) (_)\!.Ill
.)\~ u-~ JA_, Jb.JI JI &'Ul"":"'_;:, ..t; &'Ul~ tl;.l..lll ..d i,)l~ ·~s'.)':/1 jut!!
.">1)1 _, ~~tl:IIIJA ~l,c .)J_,tl ~!.~JI J'-;"':$' J ISQ.,. ~~-J l; ~;::11 ~j e;.tl;i
.t... .::......fo= ~~ J_,s'jll J_,ll 4:~1 ~·JA Jj_, ~~1\:t\ lj~.,!.~~~ ·~s'.)':JI ~
Jj 41 ;oy,l J 4~ ~~ 41 t;l ~)l:; J ;-:_r...:l\.)l:...':/1 Jl; ..All J;{.;\,. J ~;j~
J§Jll J_,JJ i,)\s' ...;l.r..~l.)l:...':/1 If.,:......_";~~$' ~:s'~_, oJ_,s'..ill 4.1AII J'

-
JI \....A.fj_~ i,)l$' _,~J.) J ':ll ;_r...~ ..t!lP'I_, oi):!. l 23JJ~\ _, J.>..lll "":"'~
JI j.cJ i,)\
&lA ·~ Js' i,)_,;.>WI.t.:_l lA.r.~rt ~;L._, ~..tilJ~ l~ ~JJ .tui (_JJ .tui~."~
16 Tako u' tekstu. 2o Na margini: •:le'l. il\ J ~
17 Na margini: .s.lll
21 Na mm-gini: ~)l ~\i..J
1s Na margini: .~lo::- uLJI .S..Lol
22 Na truu·gini: ~.1.:-'IAI_,il~ ·~.J
~
•. u• \.'J•ll ~• u~
• ("" ..l&l.,- "'~
.
., t9 ... Na' margini: ~·~J\ ;;,l (J\.ji ~1.. 2~ N!l Jl!argini: J ~P.· ...&:J.!·~
.J •# J.l_,. ~lJ.~
p;;,\.)~~ '
Ibrahim .Opij,ač Mostarac . 43:
.tDI ~~ ~r JI .J J~~ .f~ o...l.~ J.>_ J (.5!.Jb; .:_,y.,•;j .._~11 .J~\ oJ "-e~.J \tl•
_) t~;l411 ~L:! l JI~;: rt rl:ll .._;tA:.::... l 0-" ~;fL. e_) ~..:11 ~..!1 u; E
;;_r.l> (..)'"...;. :S~\ ;;~l J ..::.,~ .J ~9~1\ ..::;)tw::JI J-~~~ )t,;:.:_.. .:,lf=>
O~"' \)"..l_;"-:}\ J..,)\_) )l:..._,.. O~ J ~:AA(_)~ )~jl\ J)\ J; u·~

JI ~J l J f =Jp ;;Jy, jtl ;;~tl J ~_,:All J .r.; .,.;.,. (..)'"._:!l .J ~(.).J l ._j_,l, 0-" '-:"'l:S
~_,_11~\~!jJ 01._,ti~':J} J~liJ ~~"-!lj ~_r.tl -~(..)'".. 24J.c\tl~_,t~
~~\tl rY.. .ci,.J JI ~:b:b_;tl ·~" 0-" ...__~;_)~~~_):.:.;L._) t.)\~ ~:A .. )~_)·
25c_")_) \~ ~-~\ &.:; 0-" _i"}! l l:!))&!. J -=+JI P:'. )l::..._,.. ;;..U-! JI J.c.J _)·
ti'J" -
•..r"' U"..l; .,_;\ ,jl4.:;)tl14---:_lj 0-" .J ~_r.tl ~ ~...t_.:.s,.:, ':JI .J ~:tl .,__4_;:
~Ji~... L.~ j'-:JI L~!) r if ~~)tl rY.. 0+-~)1 J\J~ JI .~.~;_)-=+JI r->~ ~\.
rl J U"l:J\ ~~~e-;: t_ .tDI ~J JI J,c.J .)\JI oJpjJ\ ;;~tl J ~:..iA _:,\$"" _,.
• Jf~l _) ..t:..:! l .,.;L.j J (.$.... _) J.aAtl _) rW' j}tj l;)~.)~,..\.,::;~ l. J,.._) ~_,:At~
r1-n )~ 0-" ~~ J-b _,... 0-" JS"" ~ _))' _) ~_".:uli t;_t.;tl J 1 rw' -? 1).. ~_)·
o...la! J.>. J J-:_,tl; J~\ i f J.:0 ;)t\ o~ j~~ Jw::JI _) J.aAtl ~.... .:_,l( j:JI .J'
1
.r:-A.:tl U".;.) J t..:,t.:jiiJ... 0 .. ~_,s::(!.! l' J( .SFil; .:,l;_,-ll .J 28.;;WI J"' l if'
\)")..lli (.)'"l~ J ...l.;~ ~-!.)\tl r_,WI 0-" t..rw~ .J ~)t) l .J 0~t-""}tl .J ..!-~..t,..J\ _, .
.:,L..Jll .:,1~ .~.~rl L. .,:;)t~ l 0-" J,.._) r}-11 J.~.~) 1.;r l:l:i C1,41.k~l'
~J..lil JI &-:_ _:,l( .J .)\J;.\t\ ~ )t.aAJI 0 .. ~,..\ "-! e-~ tL. U"J..lfl .~! .)JY.. .:,lS'"_,,
'·
~~cit.) .J .,__a_; J ~\ ~ )t:f .w;. ~~~·~i=:_ .:,lS'" .J .~.Al;. :.:fb.H .J \t~\;'
24 Na m81I'gini: IS.li'l 27 Na margini: ~ liJ.. ~l:il liJ.. .J'
25 Tako .u .tekstu. . •:L.·h .illli-11:11 J.
.116 Tako u te~tu.
2s Na margi!lld dodato: lilli:..':/1 .J
44 Omer lVIušić
cr_, -sl:::n 0 ..."..}1 J-:~> J_,Jt ~;l<t\ cr )~:;An~~~ \..i_.to "'~k i) t_;o~_,:~l
0 :..tn ..t..... Jl~n :t,.)t..u _;l~n cl::..ill ~;"t; c.r. _, .tu1 ~'..t-~-~~ J_,...u :t_~;~~~
L:" ~;:"..JI :UL..,}l_, ..:,~-'tl rb ~..JI ~}l J ~J.,Q...I\ :UL..}l c_r _, 29 _;I_>L::..i:ll
J).;l\_,JJ• .\ll_,o.)lj0)~S::::::,l1, J,::,l;u '-:"'1;\ll:ttLJ_, '-:"'\~'J J:'.J"_...:J\~l::.....)tl ~:::,l"..
):f"=:tl ~l:....)tt J~n ~::....: 0 ....-tl J_,.a\11 '7"';"::,. cr_, 30_,..r_;.. J_,tl J-,::,t;u
·e) o..l-:s> J")Jl\ );.T u~_) r~)l_r..,\ -f~ --4~__;J1 ;t,..)tJt c_bll cr_)
;.l=_) Jl.;:!\11 J~> i-'b J:..aY.. ..:,lS"_) 0:;:::::~ L.)~$"\ J>- J ~b._:,\)'_)
...:,_,:;n 2.,-- t~! J")·J.~ rt o·__,....., .yJ.; q,;\ )~(;:.t_ .tui .. l:,._)\ ..:,l! dt ..:,->S::::::."" :t:;lls> :t....~\~
~~:ll 0_,... pt"!\ J 0~:t;.\}\ ~lkll :tG ctl~ _,l~ J~> -._.4•..\~• ..:,tf=_, :C::ii'i
"'-:~ .__;__,....o r~~": ._:,~__,....ol;;l\ 0• r~:\ Jb-J\ _) ~1--ls::::J\ 0'" ('"6;\ ..:,~ ):'. 0::;_..:1\ _)
..:,'_._;ll -l::l )~$"\..:,l; J\c:JI 0~> ._:,~....~~~ 0J".'. ') \"~":-' J)t_:;..')\_, ~tl_, ..L-::.-JI jf
:t::_.)t..,':JI J;~_r:.n rk: ..:,->tl:: ':1 ~_,~n '7"_5" 0 _. r<~~:~. ':J L. JI r~=---~ l_,t~l: 0; t.s'
z.~~~~ _, '7"'_Hl: .__;~~~ ..:, 1 ..:,_,....~> ):. J: J t....s:::::t 1_, .__;) t..11 J~~; ..:,~> )t~; J kt 1rl~ _,
J~.) 0_'" .;:=:.:_t\ .tui Jl; '-:"'l-i':JI 1_,,.::,::, ..t; r::o"ll ..:,\ _, r~ q,;\ ..:,_,; )";. ~ _, '-:"'ly':JI j
j s~.:_n 0 .., 31)..t.a l,._,~; ..t-:>::.11) J~~~~ )~S"_, <S-.._; r-l-11 A~ l oo~.::; u-....k;l
&L.j l~ l:;l_.j JI r~;l,.} '.JI_, U l".._;; l:;;".. J oo~,;[~; l:l:9 lfl) ..:,:..ill 0-~;;;;:>::.t\ ~:
0-- ..t-:>-J\ _, ~~4 J l::. 01 J;l..u ~i:') r 0~;....... 1)1 • )t~~~~_, 0 : -'-~=::=t' 4S'.JI
~~:'.\;..J~:'. ..t...kll _, Jl....S:::::ll :t_~J:> JI .\;:;)')\"~~;..:,l;.)-'~'} .)_,-:>:::11 ._:,[; .)_,._:>::.11_
rl:. _,: 1J l; J l..:t 1--4ce J

.)_,_".. ..:,Lt cl.:; 1 .,;..~_,k t_ :a~~; __,....:.i ~~~ .)\)1 1~1 _, : )":,
29 Na margini: -.:1.. ;.AW.\ ~U..\ e:-· 31 Na margini: JR.Uu- _;,;.". l. J!.

. i:-Jl o J.:AL ~J.~\ .~.~li.!\ (;r':. J ji.JJ.!I
.ao Na ma!t"gini: J _,s::jl1 ~;č.[/- .J 32 Tako u tekstu..
~\ 0:! b~ll .}'i\ j.\ c_>lla..ol
Ibrahim Opij.ač Mostarac
j(".. J e_~~\ c._;l::. J t; J

~,all;.. ~~,a.;;&~ J_,.::.~ ~l ~l .>l;\\~\ J-: ob-__;:..
L~.a.AII.:.U:; ~;lc Jo-- ~AJ l-<~>.fJ:. .>_,_,..J\ ~U J ~..;JI:;;_,::-. ~:.. ls" ~jf,
.:,\ J•ll _,<:;_,S"..i.. J~l;'l!l :t.:..JI <>i._ J :;;_, 6.:,.. JU"..JI u-tl:__.
- J,
J J :;;_,.:.4.. J\;~\
~ l..i.<t> J .)_,.a;!\ JI~\)~\ ...1_::,\ o.f~ ~J<:. L;) J .>_,_,..JI o.fi:_~\ o;~ ~.:J\~
o...r"" -.7:..l; ~l$" J ~~ ~;.. '.<t> J ~::, \~)s:::; ~,\ ..s-s- J t J .tJ=-::~ .tl_,; .y J ...! l
r JO J A~ l_, :tt>t~ _, 33 ~·f- J _;t.. ;t;_, J ~;e.,~~ :t~=-=:rn 1....._, :t..~~ J...~_:.....
~l,a_. _, :tA~kt ~.a 1~ ~11 .kl.:.i ..::.. _,,ati 34 r..>t.. J"..JL. 'lli} ~lS" J k; ..tt J .tl ..ttY..
Uk ()_,...r_. ~._,.;.n ot+ .r cf=ll;J_r... ..t:>-1 .t~k J;...) _,t oj:)>- 35....A~lkt _,;;j:...ir
':l ~ls" ..:1 4.:; Li.a 0'""=>" if _, t-<~>.fJ! ot-L~ JS" 0 :·):: ~ls" _, ._;)L, 'J 1 .u. n~t---::
l..l~,..:;o- :tA.a _, L_..~ =tA.a ....All ..t:>-\l ~ls" _,1 J_,~ J •_,-ll! -t-~ J ..t:>-l .fj~ ~l ~,__.~;..;~.~
~l$" J ~~'ll~ ol)l~ ..t:>-\ 4~1\ .l,..\} J~)! ~i~:;\::. JS:::::; ~)~~ .fj:; 'J J~! o;S"~\.
•lf.:tl_i~ ('"~l._~\·~\ .JI .l...\ 0 .. JI~[_"..'}\ JI t_~\ J:;_;_, t_ .tui JI ~.. b J_,;~:
J.a.A=:_ ':J ~~=-=! l...!"'l:J\ J->- k-Ol_,:. o...r"' U"'·..l; ~ls' J <S""l\ J ...ra~\ J-<~> l .tl....! S)';-!;.
;.<~>\~if 4.~; L. L J~jl if .l:;--\_,5" L~~:l\ .. ~.: . ..t':'. ~ls" J! L~; )l J 36L..o}\ J>-·
):JI~; ..t;Y..J ot~:! ..::..tlk.. ...::...:-!Jr~. ~ls' ..;\ ......oi_,~ :tt~ 0 ,. J Jl.....<nJ J~lli
~~_,.;.n ..:;.)b ~ls" J...r-;.. J) l J..oLin rtt..n ~~ ~:.~ls" J ot-~:! -t-i<:._, cl__r-!1 J'
s_,:AII J~:::.\ if .tl L. L ~lf= J .sa=-=~ 'll L. S;IY."I\ J .J~~\ if <ll l,. L lif=a.<t>·
0~i.,., 0'" ;-:s-1..:;r .J,.! ....AI;.. J ....Ai..JI ~ 0-- rY.. JS" ~:s:::~ ....A~:.a::tl J u-~;.J::tl J·
<l:i.>b ~ls"[,. <>i_._ la;l_,kl J ~::S:::::II ;.<~>1_,1; J ~:f:= \,.J -t:iLi~:.ai Sr ~ l~
)!2; _,1 ul! ~>l}9 E~;:,} J .t~k ~:').J; J ':JI ~~L.• '-:"'l:') oX.. 37 J~: rl ..::,.::""-! :tA~_,-::.11;
~l:_f J '-:"""::s:::::n c:~=-=.a.i JI r::12.. rl..:-<~> l .u ~lS" ot; l; ~'ll~ J ~~)..l; .>lJ .J:;--\ '-:"'l:r; J t:.
83 T.ako u tekstu. 36 Tako u tekstu.

84 T<ako u tekstu. 37 T,ako u tekstu.
35 Tako u tekstu.
46 Omer Mušić
J~; 01 .J~\ .J lk;J\ 4~; ~.J~ l....t; 4~:~ <l.Jlk ~S..il\ '-:"'l::>:Jl; ~~~ly- J ~lyill
:38 ~ c_)L.a:JI .J c:_-:~.a:tl~ :J->;..:._,. 0ls"' US:::.. ri:ill 4-~ e;: :J ...;.lG '-:"'l:S::::t1
4:; o...ll:i~ ~ Y.;~S:::::t\ .J Y.;;.,al\ 0::~ ,_j.Jp ~..r:.l\ 46;. .J \~).J;Y o~\ .J ().Js::::::._,. 4.;:.....
• :U~\ J ol9\ 4~:~ 0'" J-Ll:... :J JI J~;; .l:>-\
,J;;_ 4:......,.., t.Š'"'" :l~tk 4 ... 1~ .:,ls"' .J 39 ~)r~..n.J rt..n J' 4.:;1;3 1_,_j..rOLl..~~ .J
~Sr.; 0 k ...;..:..~~ ..::"r' 01 ..t..~ rt..n J J t<~' 41-:,l~ 0 ,. 4;1 dkL ;~ ~~ 0 ,. ->~-)
.0-".. .J <lt:La.; 0 ,. .::....;rt.. e .J ~;l.':"n 0 .. rk~' :l::;\".. 3 )\ 4:._.r. ..::"..~.~~~ ..~.; 0 ) ....1.J
.U::t.J i)\:. 01 0'" ·J~' ->it> .J 4;\:..~ J~~- :J\_. J->~ .J 4_.->~ ii:JJI 0'" ~: 0ls"' ...t9 44~
d.t~ 0'" .tl l....; ~l Jt,a_~ 0 ...; )\:J l • l...tl • \j) :J
..ra.~ \~ <.J"':t if li.>..O 0y;_ :J 0\ t.:l..l\1. <.J"'....!.II.J <.J"'....!.ll ..ra.~ :J :J"~
.0L~ )~ .l:>-1 L. 0)......u 0 <-.: L--)~~~ ..::"t.~l~ l;}~ 0 _".. .::..->.a~~ 01~ .J
•<lt'\:.. 0-"'" 01:~ .J 4t'l,a.; )\..t,.i
l..i.a.J \,.J~ J[~~\....,~ 0\.J t_41\,a.; 0)kti....A..al}l ~)~.':i:)"~
..
~~ ~.e -><fl .J \' 1i§ ":1 .J rt>- 0 _. t.. -> t.~.... ~~ ~ 3 ;; 1;;..~.:;....... :t~.a 0 _. \_.
e.I ;; .J Gk t o->: u~ rt .J t.l:it;. .J l:i1;. .\....t..n ..;l; : )"~
·~~~~J..::"\~))) \~;..~.tl J ..::"L.If r~t 01; 0 ::t_.t..n .u. n
p:J J::; L. <l:A _) lyt..O_) \..._~ 0_J:i~.~ J-~ r+~A_J~~ J.5"\:; ':J ~)':J l 0 l ~~:l.._~ 0A
,J..;..~\) Jl; 4.:1 JL·I):ill '-:"'Y":. 0Jl.a~ J-:~.:..11 e:-ll.all rll.tl 0 ~ 0.JJ i->+-.... U ..tl
i->:::-t .;....t_; al~ J:i.: ~~J->...)~ .::....t:i_; rL .J .t~k ~~ 0 Lo :vL}\ ;;..ra."'" 0~.'-')
•J.- .!!-"! 1. ;\_,

. ~
38 Na margini dodato: 411.1 .u! J ~~ _, ~t=ll

39 Na margini: ."..._;1 J)_, .;l:_.._,. ·~JI ._.\il .i.. u~~~
;;_,l...ll J~..; '-:""'t.,.. u'{('..;\"'>~~ v- i~~\_, J ~:Ul
Ibrahim Opijač Mostarac 4'7
.~;..;_ ~ Jl; .tJ1 J.J...J ~..:.J; UsG.I .:,L. ~lS'\ if .J Je~ ~.; ~; t..J__. .l.J,J\
r~ J.Jb ':J J>J'll i,)l e- w c_J ~ ~SJl~n .;..~=--1' ~i,)\~ .Jr_,_... 46r~ J_;
c)l c_Jl!. \.!.~0-~ J_,li..UI.J .>r':JI 0~..U\ .)l" J)l .~l:....l r.; J..~; ~1~\..t\ .l.J,J\
,lf= ~..t::-} 4t:t~Wls" t Wl u--:t ~\ •~l!.! l .J 4-;.~}\ ..t;~ ~;;~ J;:o:~t .....;__,..all J
._,;,.(~t; ""~" ..::..;:1\.J ._;.:;t..· 0-- Gye e-'~~ x ..; . t:_..l. i,)l..) ~k~~ .,.;1 ~ti'.J
.,..:;).l; ..:...~" ~ (~:.. ~~; •__rat~ t. ~l .)) f <S""; :J__rat~ ~l ~"'l .,:...;~..t.o J~ J;..
.j.J':JI ~JI 0" LIJ ~~ .,.;\ IS.JJ L.~ Je _,Ati if~~ J~ ~r:::- i,)\$' ...l; .J~~ if-
·~ J':JT 43p .r._,.. ~ ._;l;. .J 42Jt~~ ...All i,)__,_;. .J .t;L. ~:t..:.I;. ~:tl 0-- • ..~~ i,)\s"
\;.> ~l;. 4-;4:11 .,._;_; U"~~ i,)\s" .1J)l~/1.J :le':JI • .iA L (_J.,.;\ ~~.J '"="':5:11 0-"
~l;, i,)\~ ~~ ~ J j..~ i,)\s" .J ~;_".::.11 t:-;.l:..,4 .IS) ~ ;~~~ ~l.." .,_....iJ ~ i,) l_$' .J
u~ ~.>I;:;J' ~.a J ...-.: ..·,ls" .J~~ 0-- 0 -~~ 1$.~ J~ ':J .J ~S ..t:_~ 0-- ~l..k _,
1..iA .J :tk~t\ J 0~1..\..tl ·~i.JI rYJ J>J\fl JS'"I r...ll.' ~if .ISJ~II ~1\ ~l! l.
':J J> J ':JI i,)\ u-~~~~1 ~~LC.~ .:,}'J.:; JI~ .J ·~.~.u~· .,..t_.t;\!. ...t:;J ~;At\ ~JI
J) 1'-5~ 1r.; e:.=; -)l::-) i,) \s" rl:l 1J ..:...:_i) :t~; tj 1~111 J; 0~~ t..t 1.U.J 1r~J Jf b
~.J l...:.-J ~..YI JlS e~.J l..$' .J~ ~-~\; C .>.J::-_,.. l;\ .J ~l,a J. J~.._.\ 44J§.ill
~.J~ .J U""....;. .,.::; [;.J if ~,4 ...l; .J ~.J L..$'" \.iA ~l ~b..~ .,:...l; j ~~ ~ 0,4 .,:...~..:;
rt ~ ...t....:o:ll ~l; .J~.:; f :Jy:.j •J...l.a .J "-P."J if ~IJ:tl J::-}1 ~~e:-" f -4:....
~ ..t...:o:ll f ~~J" t_ ~l.::.,;:::.:.,.; ..:...~I.il "f ·~~~.ati~~ if t_~\ J·~
e_..;. .J~,;\', J ~x;.,-11 :tt L J'~ ...;~_r. c..r. .~.. (.)"'·..~; ~lA:..u 0 ... .J·
c__,.!..J ~.J·}\ .>y.-11 J....ClAU l6.,.._r. ~ (_r.J oJ§ill .OL}I Cr J:..'->.,..~
40 Na margini: ·~.ll
41 Na margini: r" IY.r ~ "! ~ 48 Tako u tekstu.

42 Na marr.gini: JU.\ t Jli vo Jli (" 44 Na marrgini: (.bdi b.!ll
48 Omer Mušić
~k ._;6.-~_,'":"'\;':JI ~)l~ l.t.~ '":"'\;)tl J .1.lL.)J ;_,f=..i.tl c____...:JI J:.".J.,... J-~

J~ ~;:li--4\.J~tl ~ ~::,6,. _,'":"'\~\J ~~~JI.i.tL.)I J~ e_~_, l).a:;..l _, ~)l:.-Jd;
J ._4~__.-.:JI 4,.)l.J\ 4~-:5' l. J-~ e_~ J o)J$"'..il l .i.! L.}\'
o.r- J',"..L; 4;\ LSJ) '":"'I;':JI
:J"'":.~ )lk r _, J_,AJII..t.. J '":"'l;)tl ~);l Jl; ~::..:..:.-~tl '7'l;l' r~-s- J..t~ J.:...
J-"..;~.>.,..._, .;1)_,1 .1...!)\ )~~--ot::-. e )t.a; o_r... ._,.:..t9 ;-!;"=:n ~l:...)tl 4_.,...~; _,b... l"
)_,s--JH..r~:;..JI ~~~J-~ e~_, Jl..t 1J r:;..11 (.>k LS.J;-~1 r)l...':JI ć::::. .;~.>~
Jb:ll J ...
~- !JI .i.tl...)l '->k ...;:hl e_~ J .;k:tl J ~.;;,)tl .i.tL..)I J-~ e_~_,
LS_,.,:;._._;ll c-'_,...;1 ~ e_~_, J.;) ~~;tl ":'"":s::::.tl _, ..41_,Qtl! _,.t~_, J.;.J::=il-"c_~l! o~
_,~~.JI ..GI~t4 o~ ..t~,.. J e_ _,__...:JI 0~! 0'" _, ).._. .ti~kUI ..t~ \__,All! yc _,_,:--..:JI J
JWI ).1:! ol,.. . i)ls:::t\ J ~A)lt\ ;~~tl <.>i-" e_~_, 45·;.. l~ r,~:; ~ -Ul~\:..., ..
e~~ ~::.6.- _, '-A1;n J.o~u ~.. )lt l ;~.aA~ l e~~ ~:.l.,.._, J L.':JI e~ J
J ;\9}\ _,oTJI J~...;~~ e~_, 0_~..ln r~ .;;=--..Jt ~JI J .i.:~n.i.tL.JI
:tA~ l ~ ~ ~ 4,.. "_;:... _, J ra} l ;;l;r e_~ J J _,.a':JI oT) J J.a'>:tl c_l:.~~ o~ J _,.a;JI,
·J,.._, ~l;l.;tl ...;.:s-_, 0 ~n )i_,... . l 4~; e.:; J _,.a':ll J J.;r 1j~ e~_,~~~ ~~.>;-"
~:.:...! ol-... J_,.a':il J ':'""~::tl '->l~ ...;:.bl e_~_, )l_,... . )tl r-_:Q! ol. . _, ~)l~H
':'""t! t.t.l-.. . 47~\jtl J .1.tl...)_, 46~\);tl J L:.Q-H\ .i.tl...JI J-~ cr_, JJ.a'>:rr
-.rll::c.. _, i~.l .1...-i J.~._:.,...~_,~~:~ J Jl; o)§ ..itl :ULJI '->k e_~_, 48~\jt\·
_, ~~~..;; o -:r.. u-..L; J _, ~...t..t~l.:.J l! l._,..._,J 1:t_.;u1J~ e~ _, 49.t_t~ _,t 1J :t•.Q:kt
fS _) J--ll ~l...l)s:::tl! t. .tl ot.<)$"'\ ~~:>-:: 0\ 0A )~$"'\ ":'"":S:::t\ ..j\):,l J ~~:S' J.~·
.__:; k-~ e) Jl)l:Q:J\ l.)l..u r)lf=ll _, .;k:tl ':"':'...i~ J~ ot,..~ G~~~ ..::~::.a>
.'{~l~:..) J J l_; 524.l,a.; ) \.-t~... ._;f 4 ..lll:. 0"' :tl.:~ 51 J:_l9 ~ _) .n:.f.- .I. ~.J; _) ..::,_.S:::; riJ':"':'.lj-
~ .
45 Na margini: (:f .J J" W. J t;..:_.:.... 49 N a maTgini: u-l 6:-.ll ._,..i \.o; \,. 1.:.-
50 'Dako u tekstu.
~!..1:--!\ .l.H.J.a'l! o\c.- .J ($?)1 r_l.J~\._~;:l!
51 Tako u tekstu.
46, 47,48 T,alw u tekstu. 52. r
Na margini: ).l\ j. ...;.;~ _,.
Ibrahim <9pfj,ač ·Mostarac
. . . .
e.:Ui J~;->
.
.L~::;; 0""'"""-> "-;->": ~l:-;'":""'~~~ Js'· . .:~::~ .::..::~: ~~::n' C..r:.~ .J4t_Il
J-.a.An '7"'t:)' ~u .s-· ~...l"' u"'-> <l_>. ...lt~:;->~~,. ..Jlf::=t ""4" ~:4tl elb'} C..t:·_~r ·
0"\:)\ 0 ~_, ~:S:::~ ~J c_p4 .t:\ J>=! l .J 53jl15~\ 0 _. J~\)'}\ _J Jb':J\ Ji::Jj\S:::.i\_>
e_\}\ 0::~')\ p~ ~:J <t~L:,I eiul·o~.c~ ..t3 .J "-::;U~\,. 0:JI uU\ x., J~4-~ t-> <t::;l~:
.;..,;;[::_,\ .;..,:)"_\_;.J ._A)\ .J;(:,\,. .J ;;_r:.., .,JL_:'; ~:_,J e\_,)\'":""'~}\ rl_r:t\ ~\ )&! 0,.
~~JJJI U'"'""! ..::.J~;~ f' e;)_) 0=~1~ )\..l;;.....:_• ..::-~::.(.) <t>l-1::....,\ J ..;:_.,r.) <l::l" "::..:-1}
• '7"'.Jil\ ~l.,
0 _"..\ \~\J"':> 0 ,. 0 S::::::..11 ~ul JI .J '7"'}kll t~- ..J\ J~; ;:f=:n ~\::_,':J\ J; .J
~~)\~1\:U:) J; _J,:_..~_!\ p~ O_r~ <..)"•..(; Ja) .. -t::,u~_roi ,(_,\b\.) .t::>:L.; r..tr
0 ,. --All·-> ~:,l,.-> "..r:.., e-:; ~_:. . J '7"'J.;u "}.e ..t_::..: i--:;1 e=-!) 0" ..r:.., L,.b::n
• ~~~l J L.~':'" r_,l..ll e::·:~ J;;::_:\ ..\9 .t~)l:; J .r::;;AII ..t~.JI U"' J t; J __,.-:JI <tl 0 .. o;-:-•
l;\ ..:...~4i
.
.J __.i, _:_1\
..-'
<l>'".J)) <tJlA u•.A ..:..,,i;_J i))1Y("jl \ 4:; \..i:,aA .J J l~t\ ..)b <l__,. u l..;)\
t. );J ~~ 4".._,::; t);} 1J :> \) .J 4_,...)) e.tal e.)) ~k..i:;.- J l~$' .;')t\ .J 1&1 lt;\:;.-
01., ;;}411 J rL:;')\ J" ~ ~:>:n 3 :l..i::bUI <~.:...[:;.-_. .)\..(,;; -> ~..i~_r:.n ...~;t:.. 0~: 0" b)\
j1J;_, J~! 0,. ..r:_" e-: Ul .l,.:J')I p~ .t..i;:t\_:; 0,. t_li!l e-> ...l; rl;<f1 J-'}\ ..t_;:_,
54~ ..t...>:tl f' --All J ~L .J ;;..r':." e-3 ":...~)\fl
53 Na margini: -..>t5\:.. JI :.:J. l .J ~ .lJ.\ ( .!l.\~ Je L_i ~l .:;.,j:"_!;

5·1 Na marginJk ;,~~~~~.;.Je. ;),..1\.J
.M:-; <~.ili.>! ll.b r\:11 J oi JI ~l li l.j..::..~ JI ( ~_i.l\ .:u.
,) •./'. V"j,; .qiJ .J.A.I Jl.;_,\1\ • .i.... ~L. -...Al~ll ~
t_~~ <Š· .Jn ..~..; Jt&; ~ f ;,. lJ.; t. ..1 ..::....~; .t\ ~,..)
~;t; ·lj..! l v• ..J~ te r5-! ~ .:..L. l_,<:
Prilozi za orijentalnu filologiju 4
50 Omer MuŠić
Prema sadržaju njegovih djela kao i prema zapisima u tim i

drugim djelima vidi se, da je Ibrahim Opijač bio profesor više me-
dresa u Most~ru. U uvodu svoje sintakse Al-mulJ.ta~ar kaže da je to
djelo napisao »S namjerom da UČenicim~ olakša uče11je arapskog.
jezika« 55 •. To djelo. je podijelio na. slijedećih sedam poglavlja: .
l) Podjela riječi i rečenice, padeži, deklinacija, zamjenice, slo-
žene riječi, broj i rod u arapskom jeziku, genitivna veza i rod brojeva~
2) · Nominativi u rečenici i padežni nastavci nominativa;
3) Akuzativi u rečenici i padežni nastavci akuzativa;
4) Genitivi iza prijedloga i u genitivnoj vezi, padežni nastavci
M genitiv;
5) Dodaci u rečenici <C:\_,:11 >
6) Infinitiv, pridjevi, komparacija pridjeva, glagolski pridjevi,.
značenje i upotreba pridjeva u rečenici;
7) Glagol, vremena i načini, čestice, značenje i funkcija čestica
u rečenici.
Djelo je dakle, interesantno po rasporedu i obradi gradiva koje
je dao, ne držeći se reda klasičnih pisaca, koncizno bez suvišnih pri-
mjera ali i ne donoseći ništa novo u pogledu samog gradiva. U pore-
đenju s Abdul-Kemal Ismailom Travničaninom 56 Opijač se posebno
ističe time što bolje vlada materijom o kojoj piše i što zna da piše
udžbenike, dok se to ne može reći za Travničanina. Ovo djelo je
komentarisaq njegov sin Abdulah koji je također bio profesor na
nekoj mostarskoj medresi. Ono je prepisivano 50-60 godina iza Opi-
jačeve smrti od učenika mostarskih medresa, što znači da je služil0'
kao udžbenik.
U uvodu komentara na Al-mi~bah Opijač naglašava važnost
izučavanja arapskog jezika kome je »sam posvetio dosta vremena«.
Karakteristično je kod Opijača da se on vrlo često tuži na neke
pojave svoga vremena. U zapisu na rukopisu GH l br. 3629 žali se
»na pomanjkanje svakog dobra u godini 1134 H.« = 1721/22 57 • U
predgovoru komentara na Al-Mi~bah kaže »da djelo piše s nadom
da će mu ga objektivni učeni ljudi koji nisu sitničavi i zagrižljivi pri-
miti i preći preko eventualnih grešaka«. Isto navodi i u djelu Šerhu
dtbiigeti-l-Beygiivi »S nadom da će mu ovaj rad primiti čestiti i
objektivni ljudi makar ga odbacili zavidni i zlonamjerni« 58 : Rješa-
vajući zagonetku na zidu tekije u Blagaju kaže »da je malo časnih
Na margini pored riječi l~ stoji

•• o. Mušić, Prnozli za orij. filo- bilješka:
logiju ... , 1956/57, VI-VII, s. 40-54. ..". _, <:::li._,;·; ""'J! ~.;l:l\ ul JI ;;.;L:.\
57 .l..; J_,jl '1 ._;tl ~ .. J J}\ .1~ ... l;.-':'" .J>;L ~\ _, 4.H. _, u?-! J (:.;\ .;.:_
I_,A,..il U:..+il JI., ... \ .:.._,t;; v• J..Al!.i L- r_'J .A l - \J.':" ~.;l:l\ t-
~l J..il .;,:... ..... _, l.i... l:il..j J •-"~lJ;.]\ i ).14 68 Jl,.i'JI J-7 V;ll~l .lf~'J\ ~· JJ.\1.\_,
•-"""~ .:_,l ._; 1-.:t'JI -~ .) 1.:.11 v-"' U:-ll;!.l _,
• • • 1 ~~>) ,:;::;\ §~ 'J ; J.~~> l.!. l~ ~~; ..\)"
• • • ..J \.S:.'JI .;J.~
Ibrahim Opi:jač Mostarac 51
ljudi, da je vrlina gotov izčezla i da je nestalo poštovanja prema

nauci, učenom čovjeku i knjizi« 59 •
Ovakvih aluzija i primjedaba nalazi se i u njegovoj biografiji
šejha .fuja. Tako odmah na početku ističe da ga je profesor' Jujo
uputio da studira· a da ostavi nevaljalce i da ne vodi računa o nji-
hovoj pakosti. Za Juju kaže da je živio u vremenu kada su nauke
izgubile vrijednost. Govoreći o naučnom radu Juje konstatuje po-
manjkanje učenika koji žele naobrazbu. Omladina njegovog vremena
je udovoljavala svojim pohotama i željama ne vodeći računa ni o
osnovnoj vjerskoj naobrazbi, a kamoli o opštoj. Ne znaju da se ugled
postiže naukom a ne porijeklom i odjećom60 • Pametan čovjek ne
treba da vodi računa o mržnji i zavisti zavidnika koji će konačno
ostati poniženi. U ovom smislu citira stih na arapskom jeziku u kojem
kaže da zavidnik svojim ogovaranjem pomaže da se ugled učena
čovjeka poveća i objelodani61 • To potkrepljuje i citatom iz Kurana 62 •
Od jezika zavidnika nije ostao pošteđen ni šejh Jujo, mada je on -
po svojim moralnim kvalitetima - bio> daleko od toga da mu se
prigovara ono što mu ne dolikuje. Pri tome . citira arapski stih u
kojem se kaže »da suncu ne pričinja štetu to što ga slijepac ne vidi« 68•
Ibrahim Opijač s ponosom i .zahvalnošću ističe, da mu je Jujo
bio odgojitelj i profesor, da je prema njemu imao stav roditelja
prema sinu i da mu nakon smrti iz poštovanja i blagodarnosti piše
biografiju. Nakon podataka o rođenju Juja i svojim rodbinskim ve-
zama s Jujom spominje njegov odlazak u Istanbul na nauke. Još za
vrijeme studija u Istanbulu Jujo se počeo baviti naučnim radom.
Imao je jaku memoriju te je pola Kurana naučio napamet. Učio je
pred poznatim profesorima Kara-Bekirom i Arabzadetom. Pored
vjerskih nauka slušao je predavanja iz filozofije, astronomije i geo-
metrije. Poznat kao učen i obrazovan držao je u Istanbulu preda-
vanja, družio se s poznatim učenim ljudima, predavao velikim držav-
nim funkcionerima i sinovima vezira. Naročito se družio s nekim
Abdurahman-pašom i predavao njegovom sinu Abdulah-begu. Na
molbu ovog darovitog učenika nJapisao je komentar na djelo Unmu-
zeg od Zimahšerija i komentaru dao naslov Al-fawaidu-l-'abdiyye.
59 ..>b ,jij ..J\_p':/1 .':/;.. ~.J\. J_; .J 61 uU t';' ..:..!;. _ ~.;.;J~ ..11 J\;1 lj l
':1 vl .J '":"'l.)-l jo ._;__.!.j ul ..::,., .) l('J-,4.ill .)"_..
• • '":"'l:SlT .J "':""'\.,., .J rl..! l J~ l ~ 62 r~ ~ .>" .J \!:!- I.J".;:. u' cr- .J

Kur'an, I-213
eo e; j \.S' ul.JI .t;! l _j~\ uli ...
u ..u~;. v-... .J ..u~,;.• vo ..:JJ~ L. e· .J
':1 e;.JJI '-;--<" vo ~-: ':1 \. JI r&:.l' l)~ J:!! '1 J_,.;.! .J ...;.,_ rt:u 1 v- u'>-! ~ tš ..1.i
t.
JI!.\ rL~ .J ~-:·~~':ll ~l..r!-11 r~ u)l:·! •lJ.) ':1 §J .J r~-! ul u• J-~'->" .J .__;\~
u~~ J! J~Sll .J ..J..>\.tl J.:toto2 ue ~-,.;,; ':1 .r t. .)\,. v- ..1li ~~ Jl~ ui .)t:.ll ·1.11
'1 .J ":-''fl,':/1 .J ~-:;.;Al .J ~~. ....;)JI ul e; J'.. '1 ul - .o:~.Jll:. ...,...;tl .J u--!11 ~
.•• r1-t4 -.il u}J'! ...r""! li u--J v- l;_,.;,
52 Omer Mušić
Nakon boravka u Istanbulu od 15 godina i na poziv prijatelja

da po smrti mostarskog muftije Hasana primi dužnost muftije, J ujo'
se je vratio u Mostar 1104/1692-93. U Mbstaru je vršio dužnost
muftije i profesora· 15 · godina a istovremeno se bavio i naučnim
radom. Bio je pristupačan i nije pravio razlike između učenih ljudi .
i mase. Predavao je arapski jezik, vjerske nauke i druge discipline.
Pred njim je Opijač.slušao predavanja prema djelima glasovitih uče-.
njaka. Opijač zatim opisuje fizionomiju Juja, prijaznost u društvu,
pobožnost, poštenje, oštroumnost i njegov stalni neumorni rad. Iza
smrti ostavio je više od 60 djela vlastoručno prepi<;anih osim origi-
nalnih radova i zapisa po marginama knjiga. Opijač taksativno na-
braja 27 njegovih originalnih djela 64 •
Sa žalošću i tugom Opijač na kraju biografije spominje njegovu
naglu smrt 15 rebia II 1119 H. (16. jula 1707). Datum smrti Opijač
je izrazio kronogramom: Jt.SJ7 .".>l!. ~ J-2;1 i. nekrologom od tri stiha na
arapskom jeziku čiji kraj: l.~ i ).JI e._-:-! l;! J.l..l.il .1i daje također datum
smrti (1119). Njegova djela su uvakufljena a čuvar im je bio Ibrahim
Opijač. 17 ševala iste godine (13. januara 1708) Opijač je nap..;i.sao
ovu biografiju.
ZUSAMMENFASSUNG
IBRAHIM OPIJAC AUS MOSTAR

(IBRAHIM B. HADZI ISMAIL AL-MOSTAR!)
Uber Ibrahim Opijač aus Mostar war uns bis heute nur soviel
bekannt, dass er eine Biographie seines Professors Mustafa Ejubović,
des bekannten Scheiks Jujo aus Mostar, verfasste, wie auch spar-
liche Angaben iiber seine eigene Personlichkeit, die er in der ge-
nannten Biographie verzeichnete. Wir sind hier im Besitz einiger
neuen autobiogmphischen Angaben, ebenso einiger seiner bisher
noch unbekannten Werke. Aus der Biographie des Scheiks Jujo ist
ersichtlich, dass Ibrahim Opijač im Jahre 1678. in Mostar geboren
wurde, dass sein Vater Hadži Ismail der Schiiler Jusufs Ejubovićs,
des Vaters des Scheiks Jujos, in zweiter Ehe die Tochter seines
Professors, die Schwester des Scheiks Jujo, die nicht Ibrahim Opijačs
Mu tter war, zu Frau hatte. Weiter ist uns bekannt, dass Ibrahim
Opijač spatesten im Jahre 1726. starb. Er war Scheik Jujos Schiiler,
bei dem er seine Bildung vollendete.
Soweit bis jetzt feststellbar, verfasste I. Opijač folgende Werke:
•• Opijač pokušava dalje u tekstu

da dokaže tvrdnju: ... i J .... ·~\ \.Jl J:i l. .:..." ,."..~." I.Š
i u tom smislu donosi jednu legendu
tJ..AJI J ..:..4-Jl .J ld.tJI J ..:..t.l_;' ·~Wl ul i jedan svoj razgovor u snu s umr-
~h J r~;.. 5 t; 'J U.J 'JI 01 ~u- lim šejh Jujom.
Ibrahim Op~j1ač Mostarac 53
Al-mulJ,ta?aru fi-n-nal),wi, aus dem Gebiet der arabischen Syn-

tax. Von dem Werk sind zwei Manuskripte in der Gazi Husrevbeg-
bibliothek aufbewahrt. Dasselbe diente als Lehrbuch in den Mostarer
Medressen Jahrzehnte lang nach dem Tod des Verfassers, dessen
Sohn Abdu1ah Opijač es mit einem Kommentar versah.
šerl),u-l-mi?biil),i li-l-Mutarrizi, ein Kommentar zur arabischen
Syntax al-Mi?biil),, Manuskript - wahrscheinlich Autograph - in
der Bibliothek Gazi Husrevbegs.
šerl),u dibageti-l-Beycjiiwi, Kommentar zur Einfiihrung in Bey-
davis Kommentar zum Koran, Manuskript in der Bibliothek Gazi
Husrevbegs.
Lugazu ziiwiyeti Blagay, eine sprachliche Abhandlung in
arabischer Sprache, entdeckt von Ibrahim Opijač auf der Wand der
Tekija in Blagay und durch diakritische Zeichen uber den Textliga-
turen erlautert. Aufbewahrt ebenfalls in der Bibliothek Gazi
Husrevbegs.
Risiiletun ji meniiqibi-š-šey]Ji Mu?tajii ibni Yiisuj al-Mostiir'i,
Biographie Opijačs Professors, des Scheiks Jujo. Das Manuskript-
Autograph des Werk es ebenso in der Bibliothek Gazi Husrevbegs
befindlich (Numer I 3858).
Auf Grund einer Notiz im Manuskript des Werkes Al-mul),ta?ar
geht hervor, dass I. Opijač noch zwei Kommentare zu zwei Werken
aus dem Bereich der islamischen Liturgie verfasste. Beide Manu-
skripte sind noch bis heute unentdeckt geblieben.
Am Ende dieser Arbeit ist der Text der Biographie des Scheiks
Jujo, verfasst von Ibrahim Opijač, beigefiigt.
Dr. HASAN KALESI
NAJSTARIJA VAKUFNAMA U JUGOSLAVIJI

U: sapašn;k>j ulici IV;ana Mi~tinovića u Bitolj u, gde je podig-
nuta jedna velika stanbena zgrada (nema broja), a na mestu koje
!Se ranije zvalo »Tereke pazari« (Zitni trg), postojala je do pre pet-
išest godina najstarija džamija u našoj zemlji i jedna od najstarijih
na Balkanu. Ovu su džamiju zvali »Eski cami« (Stara džamija), dok
j~ J.l §lJ;!Žq.~nill) dolqJ.m~tbna r.etl~o nazivana »Ca~ bey camisi'S( 1 •
Graditelj ove džamije je Sungur beg, nazvan Cauš beg.
O Sungur begu imamo vrlo malo podataka. Evlija Celebija
:Samo pominje njegovu džamiju (Ca~ camii) dodajući da je blizu
bezistana, kao i da je jako posećivana2 •
Iako skoro svaki starosedelac Bitolja tačno zna gde je bila
njegova džamija, ipak se o samom graditelju ne zna skoro ništa.
Pretsednik vakufskog poverenstva, Sabri efendi, zna nešto što je
·u stvari pročitao u »Kratkoj istoriji bitoljskog vilajeta« od Mehmed
Teufika3 • Podaci koje daje Mehmed Teufik mogu se svesti na sledeće:
Sungur Cauš beg je bio jedan od zapovednika za vreme vlada-
-vine Sultana Murata II (1421-1451). Kada je Sultan Murat išao s
-vojskom protiVi Skenderbega, jedan od vojnih zapovednika u nje-
;govoj vojsci bio je ovaj Cauš beg'.
Vra~ajući se iz rata, Sungur begu se jako svideo divni položaj
:Bitolja, te zato zartioli Sultana damu OdohrLda se n,al;lta.n_iu njemu.
U našoj vakfiji, pominje se i ime njegovog oca Abdulaha. Po-
menuti Sabri efendi mi je rekao da Cauš beg potiče iz bitoljskog
kraja, da je uzet kao devširme i odveden u Carigrad. Ako je ovaj
podatak" ta~anj
-··-. ..
ako- ga·:z:;·povežem,~
·.. :.· ~
sa ip1enom
:· i" . . ':_·/ .(.."'
njegovog oca::: Abdulaha,
• Sto narod naziva džamiju jed- »Fatih camisli« i »Cami-i atik«.
nim imenom, a u dokumentu nala- • Siytihatnđme, V, 573.
zimo drugo lime, ne treba da nas • Srpski prevod ·G. Elezovića u
čudi, jer je to vrlo česta pojava. Bratstvu, xxvti, str. 213.
Tako Crkvu sv. Bogorodice Ljevi- · • Interesantno je da u, ranijim ili
ike u Prizrenu, dok je bila džamija, kasnijim turskim hronikama nema
narod je zvao »Cuma carni«, dok ·U nlikakvog pomena ni podataka o
dokumentima nalazimo »Fethiye«, Cauš begu. ·
56 Dr Hasan Kaleši
što znači »božji rob«, mogli bismo pretpostaviti da su njegovi rodi-

telji hrišćanskog porekla, jer su obično oni koji su primali islam
tim imenom ili imenom sličnog značenja označavali ime svog oca.
Od svih Cauš begovih vakufa u Bitolju nije ostalo ništa, izuzev
ruševina imareta u Ilindenskoj ulici. Imaret je potpuno prestao da
radi 1941. godine. Mnogi stariji Bitoljci sećaju se da je u predratno
doba ovde kuvana čorba i deljena sirotinji.
Mehmed Teufik navodi u pomenutom delu da je džamija sa-
građena 838. g. (poč. 7. VIII 1434), dok iz vakfije Cauš begove, koja
je takođe overena iste godine, vidimo da je džamija te godine već
postojala. Zato može biti da je džam;ijp, i .ranije sagrađena, a da je
Mehmed Teufik uzeo podatak o rijeribj izgradnji iz vakfije.
U poslednjem prilogu vakfije, koji je overen 843. g. (poč. 14. VI
1439.), Cauš beg se ponrlnjekao hadžija. Ovo znači .daje u među
vremenu od sastavljanja vakfije pa· do sastavljanja· priloga tj.
1,1~4~11,3Q. _biopa h!)dočašću: . . . . . .
~tl Nakfije se vidtda je Cauš Qeg uvakyfio sledeće objekte: ·
UrBitolju:
l Q.žamiju
T-medresu
1 han -;
25 dućana
2 placa~ jedl:m ispred qžam;ije, a drugi ispred
... · ~avije
· l zaviju . .• . . .·
•. 7_ vof!enica, qd ~ojih je jepna za va1janje sul,ma
, l :ViD:ogr~d. . .. ·. . .
U Jedrenu: U Vidinu:.
· ·· l mesqžid · · · · l :m,es~žid
U dućana 20 dućana
17 .~opa, , . Jr vQde?icu,
. :Por:,ed. togar ,l.,U[akufio je 30,QQO dirhema u novcu i celP se],_&
P0;gol~anJ; :ll nahijLf'lorini (Lerin),, . .·. . ·
U katastarskom defteru br. 16 iz 886. g:_ (poč., 2. III 1481.) koji
se odnosi !la Skoplje i Bitolj 5 , nala:z;imo p()pis prihoda· i rashoda
Q~.~- begovil:l>Xflkufa u Bitolj;u i to na str. 45a,. koji i~gleda oyako~
;Qd hamarna(l gpdišnje ' . 6.. QQ7 akči.
OdA4, -d:tićana 7 j~Qdiš))je . , , 2.500 , ,. ·,
r~d 'Q,-; Y9(!fmica H_;gye·godine,, .2.3:68,_-_,,
.qd. b_~_št~.-~gp9i~'fl3,e ,4_5 ,,.,,.
• Oy~i ,D~fter ·~e nalazi ll Arl:f;ivu :aspolpž~nJe; ·.sve· deftere; mikr9.č.i ta č·
Predsedništya vlade ~i .Carigradu, a 1 dr., . ·... .. ...
~otolq)J?iJa, ,koj 'lJ· sa,m ·~oris}~ci, .• w: In- .· ,•.rn:tei'esantno, je da .se hamam:
stitutu za t~r~ku.eks>rom~ku istpr;iju 'nigcije. u. ::v.akfiji ne spominje, niti.
u-, C_a,J:1igX:~ll.- .If_or~stiJJ;_l. oyu ..pl1i;Lik'u se o ··njen;m n~to: ~zna u .Bitolj u, . :.•• ·
4.a:- ~e za,h;vGiliPJ.. Pire~\;orJ.l ~pg in7 • U .vakflji se navod-e• s:anio 25 du.-.
~itu* · w,;C>.~· OIUer, .J,.ijtfl J?ar~<!n~ ćan,a U: Bitol~i:L · ·
K.oji je b1o ljubazan i stav,w..n:td.; na
Najstarija ;Y:akufn,ama 'U rJugoslaviid
U rashode ~e n.a:v,ode, samo pl~~~ raznih~-slv.žbenika koji se

pominju i u vakfiji. Od gornje sume određeno je 3.000 akči za dža-
miju u Jedrenu i.:I.OOO' za ~džamiju u Vidinu.. .
Vakfija, čiji tekst i prevod sa komentarom dajemo ovde, nije
dosada niti objavljena niti pak negde pomenuta; Njeri.r(:)riginal nismo
mogli. da pronađemo, a naš prepis je iz sidžila Serijatskog suda
bitolj skog vilajeta, br._ 99 1 ~oji 'se nalazi u Državl').oj Arhivi NR Ma-
~~donije l1 S~oplju.
;,, Ako 1JZihemo da. dosada najstariji objavljeni natpis potiče iz
842. (poč. 24. VI 1438.) 8 , a najstariji dokumenat, vakfija Aladža
džamije iz SkOplja iz' 848.i.(p'oč. 20. _IV 1444.)~, onda jasno proizil~i
da je čauš begova vakfija najstariji anipski ili turski! dokumenat
nastao u našoj;;::emlji i pronađen do sada.
Tekst vakfije je na arapskom jeziku, napisan pismom riq'a,
izuzev overa koje su neka mešavina r~q'e i sijakata. Tekst je sitno
pisan i prilično težak za čitanje, naročit6' mi pojedinim mestima gde
je izgl~da grešio prepisivač, tako da je neka_d teško i uhvatiti smis~q-~
O nekim specifičnostima jezika se ne može govoriti, jer je to uglav-
nom ustaljeni jezi){ kojim sq se pisale oye vrste dokv.menata. :Pac;ia
u oči da ima dosta gramatičkih grešaka, naročito u upotrebi roda
kodglagola, u '!lpotrebi brojeva, a tu i tamo ima i izvesnih turskih
uticaja u pisanju. Vrlo često se upotrebljava tašdid, koji smo mi
izbacili, više iz tehničkih razloga .. često pojedip.e arapsl~e reči piše
fonetski, kao J..lj' ~u· ~t(, mesto ;u• ~G· ~j\(', što j~ ~~staio~
uobičajena: pgjava u tursk:iJ;n tekstovima 1ll, Svaku ovu pojavu mi smo
redovno ispod teksta isticali.
Kako je čauš begova- vakJija jedna od na:}starijih- l1 rtaš0cj
zemlji, to je -ona bez surimje uticala na formu ostalih vakfija na toj
teritoriji: Na ovo_ nas ,upućujej Jusv.f, čelebijina varkfija iz Ohrida,
gde je laudatio (tamg!d) skoro identičan, a nalazimo i isti način
opisivl:mja međa jednog. sel~11 • ·._ ' ·. ' r. . . . ' r ·•••·•• (
· Ova čauš begova vakfija ima i dva priloga, odnosno dodatka

(gayl), · ~6jar;gu 'aodata vakfiji kasnije. Izgleda da je Čauš beg, par
godina posie sastavljanja \rakfije odlučio da poveća svoje vakufe
i da ne bi pisaQ. nov_u:vakf:ijY, dOdao je postoj~ćoj ova dva . .prilog~"'
Da se ovde radi stvarno o pr1iozirna (Q.ayl) vidi se po sadržaju; kadi.:.
s~_im ov.erarn.a .Ldaturou1'2 ,." •
. ,1 G. Elezov.ić, Tu?:S'/ei . spome--IJiit:;i, i · da -~'~:vrše~~~ zeyJ-i :v<!~~iYE!; •k~~

f'14 .--··, .••. -·-··:·•· . •. ·._.-- :''. ···---·..- va'lmfname, s<tdrži'· još jednu moh-
' • Ibid., str. H-22. tvu zaveštap,ca u koj9-j se moli Bogu
' l 0 .0pširr1ije o ovo-j . pojavi'. -u tur- : za' blagoslvv z.adužb'Int~<<.' 'Međutim;
skom: Deny, Grammaire de la lan- po mom .. mišljenju,· ga,Y1 ni3e z:avr:
fl~~ :~u,N!!g,;;.&.. ,~~.~.: Hp.:.__ .• ••.•.. šetak vakf<ije, već dodatak,. suple-
, '"'-Ova vakfija, čija· s~· fotokopija ment, koji sie dodaje vakfiji samO>
nalazi u mojim rukama, legalizova- u onim slučajeV!ima kada bi dobro-
na je 896. g, P,O hiidžri i predstavlja tvor . izv~!),~; y:;r;eme, .•nalmn .s.<~.ll1Jav
i!:ajstanji· i nra]važnijl dokurnen.at--tz ljanja vakfije' odlučio da još nešto
Ohruda. Napisana. je na. al"ll:\Pfiimm. uvakufi•tj .đodai.prv,obitOOtr).-'Vakufu:
jeziku~· ' -· · ····· · - · ·. ' ' ·· · ..- Mesto. ,.:~č~ .d1;1yJ,_ nalp,~imo _· ta.lmđe t
'" Fekete, u kratkoj .ilelešGb o:: va-
kufnami (Einfiihrung, LXIV) kaže
iirai ~t~'aci:
to
ow yakfi}a i niz''d~P,gih
jasno potvrđuju. · · · · · -
58 Dr Hasan Kaleši
SUNGUR BEGOVA VAKUFNAMA

Bitolj, između 9.-19. aprila 1435.
Tekst overe glasi:
J.f.;.~ ~y._ ~l.;_r .;.i.UJ ~l~_,:. .;.M:-} •}-\ JI .JJI~ .wl\1.,

. \e;_;.; )~l _,s::::...J~ ~l»J
~ 2~ <.r.L.. 1J\afl ill JI~~·~ •J_r .f.j UJI...JIJ f~ \l'_,.(~) li

• LJ_,.JI;....~ ~l;!t • .:~_,
Sam tek~t vakfije glasi:
'\:) ~l.~t.~.~t·.c=i.. ~-~t ~)l~} ,t-.1 rH ~}l ~l~ .t.~·~_,.,

1\:A,..II J ~L. l:tj ~ J,t t)r~ 4:t1.J. ~l J~~ p. t J~~ ~l ~l ~\JI.Jf
.. " ...
·~Wio...~;l~\...:Jit.
J '-'-rfl ij,; i~T .jAt" J ~A •L;.; J ~;U J~ ..;,fJ ~..:Ul 411 .4J..I
• 4i;.J.i ;\t. J ~\:l\""'~ .,:; j J ".;j- J ~~~ ·'~
.Jtljtl Jt 4!\JI i.f.-l~ i)WI ~l ~ ~jll J.,-JI Js r:>t..JI J ;_,L.a}l (
J.;.:,. i"~ r:>t-~~~, ~~~~ J--' ~A rt~' 4t\!"' .T J~~ ~~ r'-"'~'J ;_,.!lt
~;L.JI i~~~~.:~.~~ t"~IJJI ~;\JI .JI J~ ri.J.i~IJ ~~;l~ ~r~l
· rl"c~l J Jl:lfl J i.:~l:JI JI ~;\1-1
~,J'j-~~ r)J_;J..,.. ;t~~ u J JJ;!_, )b -~.lli ~~~ ~\i ""'"! t.. t
~i'!-", ~~ji .UcaA.ll JI \;-~a• r'.o\i~ ...At_,liJ 4A.I:..\f:!~J ~Y'~ ~~) ~
"":-J lt n-y-;·~~ ~ ~ n\A;t.;jw~ t~~ J ~'..bl' J :t.. ltau i J! ~J 3~
db-..1tu ":t~·~-.!>~ ~"~t.~-~J",r"'-~l,.;j41;1 ~J rt..'."~)'
•....;;_,11 J'J ~l ~J~ 4i~J ~:.f~
• Dosta nejasno napisano. Možda elemenata da sc pročita i -~ ma
bi se moglo pročitati i ~.Jl:ll
da bi se moglo pročitati i ~
• Ova reč je u tekstu potp\mo ne-
jasno napisana. Smatram da ima • Treba~
Najstarija· vakilfnama u Jugoslavijd 59
•I_,..~L.J:- i;ls::il J -MbJt·~J~ ~li~l J ..u:-l..~l'.)~t:JI.ii.l ;jJ \l J

...iJyoll ;.1 ~~~;JA:- j- \itl J JWI ~J )C-.JIJ J.~l r--•j .1.~\JIJ
\.J·~' ..w .Ls""l L. J .\jt..w ~w~t f' t.~~~~ ii.1J r'" ~ •c..r.J~
la1 5 '-'~}·~' .;li~ ;_,.::,\_:.. ~ 1--J ~J ....AiJ ~.u;·.~, ..w ~J~
~)1 •.1• .\.!ji~ JI •"'! J J~ J~ 411 ?.)t. r.JOI ._;.J~ Jr"
' : l{f.) J .e.;.
.u~ e;f' .Ut~~~~ 6'-'~~ .;jl.f."="" ·~ ~)J 4:-11 ~l}- l e;:':

~J~.. ~~!'"'-;. ć.t~J iWI J!Jal~ ~ '-'',)J...l:otol'L..;".t' o4i;)l ~}"·A
~J ~l 41.).>1 J ~~.,.JI ~l .JJ~ .1_,..~1 ~i. .....a:J! J .>_,-A~ J\.. J~\!.
• ~~ l5..Ju ~'}
J, v-,}1 lc-.41 J J-! •J.{'.Llt ~;··A ~\A.. J ~./'lt ~\S"..Ul if. J

4S.r.~' jl.a.a• 1J:\.,.. .....a;Jf:' 4,$.>\!i ;A--~ .:tU,.:o.L!,._AjJ! ~.)j;.l,JI..J:~)1 _f~J
. ~).. i Ul J!}J\ J
~ ;,.., .1_,..~1-?1;cil ~ ,)J~I ....iit,n ~~\A.. JJlAill '-'iij..t r:;.z: J
.~ 4$.Alt ~l.lc!l..al ~~ i\.!1 J!Jal~J, ~I;WI ~;1}1 ~~J l.!.~ ~JJ~~.
· · ;;f.itl '-''.f.J--1 J ..:..;:il}-1 ~} 41;.)1 ;• ll; J •j'.) ;Ut .j;\}1
' ' . .··
41.)"); r"';.> t:;l i .J! f ~L..~ \~ ;r J ,rd .:"1 .j'.) ;Ul ...;;I,JI J.,."!_,
~\i;lt J~l ~}1 ~.. ·fl·f.-'~i.J! J'-~·).;._·'} D•h. J 8~),) i.J! J':==-
1-A;,) ~ .-.lJ JS(i ~l
e;!: ).;.\..,#\!. ~~.. J ·~. 4,$.111 ~*'' ~\.at .l~l ;t!.ll ._iii}! .....itJ 4 J- J .·
o&.i~ J .U_,rl..A:;~I ~ ~l i;j .ill ~..UlJ ~ll~)l ....Ai l}!~~ 4.S.J.JI ~\i.. l
~~-t" JI ~~
• KliJSllije nalazimo J..J\.r • Upotrebljen redovni turski o-

blik. Treba ~lli
• Napisano na turski način. Treba
• Treba .J \;a.J.)
;l.,;.J" . Ovakvih prJ.merlt im~ .. dosta,
:ali mi· ih nismo pOsebno :isticali. • Treba ':r-' J
• Treba ~)b ;..,._,..... -•• Treba •\;?.-
~ J.t>ftJL~;Uf_~.S;rJIJa.... J ~lS>~~~~-~~)1)'~-;p,_,/~\.-
, ~~ ·-<-~:.: . ._. :·· ·:.<.~- .· ' . . .. . -·'fWI_J!~ ~.)..JJ...-
~~~~-J )!ji_..,;; IJ,.11~J~ ~t;~~)':. ~;J...ill. i ..IlJI J ~~$' 41_,,..,~;,, ,_ .·.:
t:H:·~",..~_"-'Jv~~~;;~k'-~_o~~~~~ tt~~:(~~~-~~~:~·~'J~-~-~~flt~t
' ,_. -... ;. ' -~. '' . -.... ~ . ·. - _;~ . . . ~ ."i!;~::_;~dl
:~~)s~:JS'" "~--~J-~;"rJ!f;;-J.I e~' ~L.$~~ ~A~~~ ~.r.J "
.,__ .. : :.• ~~fJ!JS".b~·~J-t"'!~
' .•• ·•· • :. .... ; _ , J .. ·.
t:!: o;f'.lit _;~l!..;,.~.!~ t..~ Jll ~JIJI ~l.al;:f.jl'~~J>'J

l.-~ ~ .• ·1 :;". ,_, -_o·. • 13., .
-:A;_, 1~1_, :.;i.~
<·~.,,,".._...ll• .. '.._,. ,....,, ••' • . ;, ~- .~ ~~•.., -t " •.
;\~ Ji~k 1~ J~~~ J} wl.:- ~ . ~.1;..:.t ~11 ~,_,.::-~!J 4'iJ""~~

~]'.) 6\y·j;tl.~i:~ li J~ ~)l i~_,,..i1.·-~i_,:o-lkll··~5,. ..; ~~-~~/_,' -···
•'· •·:: .'l .
~\s::jt':;J;;..J!~~ \.J'Ij\!.1 ~l~ ~)J ~j J"" ik ~1~-11 ;...1-" 1:.. 4;--t J ~:;\S::::H ~ . .. ~ . . '
~l y 'jt! ~J~.lll ~_f\WI·,~J t-"}1-2\1~ ~.;_;.1 ~j;:11. ·t_c&:·_,·_- .··

, __ • ·- - ~ -· •• ~ • " • > ; •• - • ' '".. J:.j.) ~
1 •~r;?'01'i~)dl_i;}'~14~~~ J;.I~J}:;~I ~_j~l ~r\WI if J ,
-~ .. • ··; ... -·: ·~. ::_. ,, :<' ' ·,. • ~-- ~-,'
-~ .~~' -~7~"t)··~~.·~~~~i~·._, • ,
~· •
. _
• '
; .
6'• -·
.•. :,
' " - · . · . . " ...
iJ_,~I "!)}"(l~ ~\S-OIJ}~~~ t::.Z: J
·- ''" ·-,_ • -"'-č ·~. ';. .. ,._ "" t.. "~{;-
·~\-",~~.f_,.-:.1 ->;-i!'.~P~ ~:;=~u._~~)~)~.{:::::-~} }i~~?:~,rf"! 1 ,t:=(,-' ·.;

~~rLF-tbJ~~~-~-~' !~~:..- ~~ ~.~ 4:~~J~ ·~ ~~~:t'._r:~).
~· : ::. ~' .: ,~~ ·> '''"' ~P. rWI ~)al~ J;§ .lli .....Ail)l w~
61
t.~!.l~'~J~:-- WJsC_!j.:;;_fitl ~JijllJ\iJI jA'J:.a~ \A t"':.~~ 1.r~J

'-"'~1 4~!>1 J ;jjll .".....t-l j• r--~!.lr je ii~\·J~ ~·,jA J J.:,:tl .;_;J. j:. \4:-=~
~Jijl .j,lfl J, ~l)l:ll ~S'"L..ll J ~I__,AAII.:,;\f)VJ,i 19 .J.ra~
l.A~IJ lij l... o)}.itl 4~.Atl J, ol:. l,.) ..ill J.i\;. l:l\~l ..):, ;\ll .....Ai l)\ .....At J \~;l J .·
•)f..ill CJ\.3.-~ ~.a:A
0 ..<~eli 0:. ~J
20 :t~ ..~_ll J, o\~ 0 ..ill .A::e-ll ~\~t o5~ ).tl .....A; l) l .....A; J \.a: l J
J:.)al~ ~~~ o)J.As! :t .... J.)<~ell .:x.~J '0...\,l~ J, \~ 21 .::,;\:;l)' ..::,.,\4.,.,)b ~_s"ts"~ .:.r,.,.:...e
..\_:~"":.!\.:l 1::~-A O~~~ .,,.i,t~ •Jj!) U; J, \:~ls' ~f J )f..itl .;.\~t~ J i\all
· \~;~ i.J! f:,;jt J~~;;;, i.J! J';f.iU ~-lli~ \l 1_r..,
4-a•: \f~ ..Jii,\li o.i-' t:_:~ J, ..J_r.::~.:ll" 4-:l:rJII;Ir .)1;\ll......t;IJIJ 1.r!J
4_.;(~\ .A!.;\ j• J~ j._t; ..::,.,~~~~J J,b~A ~~~~ ~\;~)J J ..:"\A~~~ J .,:j.J:> o.AA
.\~1 J .\:.\fl J;t.);:.11~1 J .A!.Nli ..1!-.NI ~~~"!l~ J j1! ...1 ..: \:1~ "'-;t~l .\.:!1"
f 4~\A::e e_l.,.,)t_; .tu~ ;1-:,JI..:"\:~1) ·~\fl ~)~l 1;1 J 'L;\~ ·l~\f ( 4.7\;~\; .\:!':)\
• •\:Nl J. o)1 i..\A:tf ~f,;\ll je .,;1~1 J .\~!\fl r:.,.,';J
0 A;\fl :V,č ..J"-~::.1 \~i ;\fl j.l .b-IJ J'~ 22 -A;I)j'" j~ C;ll~~IJ...r~J
t!~ 46 J _r., J"' IC \j J 411 .,., l J'-" \Cl;:, ~e )A \~.P ~ J ~ _r., \~:<~e.,., \A_j J 4_;)~A
·~~;1)1 ~_,,.J\~ j'" J j:t;\11 ~~ ~;:. CJI j.l
\r ,;\.,.,J<~~\!. j.\..; ~l jcl o~l t'}' j.JU _,,.J 1"'50.-1 -"H:JI ~)"\J,..I P
u:~ .JIJ!I J ~~:;·;J, tJ'-?. wl J>'} J~ \l J (J_rl l ~JI je 23 \~.. Jjl! J \~! 41 \!.
Je .....A';I)I J~\ J ~·<:-1 J-\:.11 J 4JC;)It\ J .tui 4.:..1 ~.:.U; jA t:!. j-9 jA J j;J't·
:>tr j->' j .. J~\ t~ ':J Jt..i ~~ J\; J.:.. ;.A.a ~;J, \..i .tui
\J'J:, .....All~~ ~ls'....;~ _,'~ll o..i«> ..::,.,\...).. t~ .j ~:.;.tUI ._t.; l)\ S"'"' (
18 Reč je vrlo nejasno napisana,
ali ja sam tako uzeo jer se ovaj ter-

•o Treba v_:._, --~J.· J
min i kasnije javlja gde je dosta ja- 21 Trleba l:.:. \Š l.t.,., :>\:. tas:.
sno napisan.
19 U tekstu ....;JA' •• Treba J:o\j
. Dr Hasan Kaleši
.>J. ~\laUI ~ ~~ .;1.; .. ~1 250ltli-1 J~~~~ .:"UaWt U:::.~~ 24 ~J.,.0...
~JI ;r ....;..~""'! ( o;\f'l t'J~ ~~~ b_r. J,_,:.ll ....;.rA! .:"1 j ~ .:.,.»,;. ~\;.
~__,! ~~~~ ~Y.-1.;~ Jill ~1-J ~)1 ....&~~.)lj j .:,l~_,-. JI·
~lt 4.:..,. ;-'(:. ;_,,. ~;1~1 .)\.a..; .J-Ijl '"' .>~~~J .1.._)1 eJ 4.\s"' .!U; ~J
~.1. ~\Ht J~ J.
4------J:~ ~
~;~, 26 .li' ~ -~ ~ t)lJA J i\..~1 e"';: l W: r'\i t~.,...

J~l c:...ll.-1 ~ ;_,- c:_Y.-1 )~l ;~l J J.,~l .;,J. 0:/ c:_Y.-1 J'
lo
4111 ~~ W'. ~\..:. W:,..JI ~1,.:. J J\,}1 .u-1 t:,.Y..I J
~\s::::JI W'•...\ll ~ t~_,... J Ja.- W: .:"y_ J'
i~~~ c.)jli t~jAJ . Lb •

1.,) •• .:1.~>
.:_,\;.. ...\~ ~....A-J! J ~LaAJI ~DJ

.t. lJ~ ~ 27 i~!_,;. J "':"i\s::::JI ~~J~" 0: ;Ji.:"" J·
.tl..\~ 0: W'.~1 J .tl~ 0: ._A..J! J
~
•
v.• 28~J l IS: l:>J .:"\1All ....A-J! J ~l J.~" .:.r. ;\~ J•
Ova vakfija ima i na kraju jednu overu, koja glasi:
J~ l ;r c.>..U_ e" J e.>~ ~J U\;. JI ~\; ~ ~}l.~~~~ ~:...,;;;~t;?:
'r!J~ Y~l ~JJ \t1 ~l o.:-> Ja;I__,!J ~~t
301.1 J-e 29),~1 .)S"L.J~ ~\All ~~l U"yt 0: JJ ~·;n "-!J;" .s:'l)l OJ;>
. Jj.. l 4Ald J ~l ~ ~-
23 Mislim da treba ._..J)! .J ..:"."~ ' •• Trleba ~.J~ {""J.)
jer se odnosi na reč •• U tekstu 0 tilJ. l

načno to potvrđuje i sledeća reče 26 U orig. svugdje mjesto ~~~-
nica) gde iimamo L>--! ..:"l J.,.'l ~ 'l j piše JJ.~c.
·~:~i j. UostaLom, sastavljači i •• Ova je reč nejasno Illapisana.
•• I ova je reč nejasno napisana~
prepisivači su malo vodili računa
da li se odnosi na reč ._A';.J ili Jl;.JI •

•• Treba i;__,...il
što se vidi i iz drugih vakfija.
80 Treba l.ic
.Najstarija· vakiJfnama., u iJugoslavijli: es
Vakfija ima i dva priloga odnosno dodatka. Prvi dodatak glasi:
& r~J ~~JI-. •r- il_,~ SIJ.Jlf,' JJ _,.ll~~ ;\.!.ll ~il_,fl...;iJ f .
J sa~t.:l~l ~~~ ~j~IJ ~)\:JI~~.!.'~! t;?: ..!.II;J ~·J ..t ~il f; \..
...Aii}I...Ai,. J rWI J!_,kJ~ l#=-. ss"J..l.JI ~l ..:;..Jll .....di_,JI Jji.. r'-1 ~;"1 i'\t.
·lM~...UI·lt~J l;.~ 4J;\.., ~~;JAl i\t.JI.I_,..\11 _id.. ~J .f; ....AJU•
~ WJ ~;l_;. J -U;.I"J_,d..IJ ,)Jj..' J ~I)IJ ji)JI r::;-f. J~~~ u~ J
.~ r'., .)t..&-1 ;_,s'jlt ~)' J:t~........jJ~ l..Y::::~ ~."..~~~i~..,.:.
~~u_,~ \r, .,:;L.\i ~_,JI •.ia ~J :;.1.jll ,)~lJ i;_l'..ill .kJ__,.!.II ~
·~Y-1 '-'"L..
~~lt J ~;l J IS» l 4.:.... j-\11 ~;j-l JI ISJI': ~!.lJ.) J
.JJ.~ ·JJ.~ ~-"1.1.1 ~AJI •J.J> w.~ ~J IS~ ;..{'.Iii J\:.d~l.~
• ~;.)~ 36.i.l ~ ~ ~\AJI~ (S 35'-'"~l ~~
Drugi dodatak glasi:
!n•~• J,~ u j i ~.. JII ~_,!JI Yi_,ll •.i..J ~l;l~ll..;ii)I....AiJ (
J. J~~~~ il}-l .::01 ~ 38J.. lj ~~ ~.lJ.. l ;..A.a}l i ;:.JI ~~ ~,.\ll JA J ~fS(jJ
ulili-t~~~ ulbl.JI ~"~l ~\A:jl"s:::i.J .... J"'~~ f; l.. •:r rl~~~~ 0:4
.rAt .t'ut ..1~ ..tz;b- ~·"J ~_;1 !\).. Jr r ..~, "':'li; ć.U.. ~l.JIJ i 1tt~~~
~.:... ~~J~I ul.b\_... ~.a~IJ ;I_;.:JI;_ra) lill ·1~1 J.i.. ,f»l·l:JJI _;.... .tr1,)~
uWI ~·JJ. ulk.UI ~l u\11-ll iJ. .,,_,.. ulkUI ~1.1.1 ~..Lli J i~....~1
<.;~~;~.Ul ~;ll t:!: t.U;J cf.r~.ll e~' ~1..:1~ •.;l..:a)l.i.l_rl &J\,;. ~.i~~~ .
..l.~ J ~ls(il ~l~.. ..>.;::.; lA.)J-A> IS_F:!.I ..::.:':JJ~.. ~;~J; ~t J ~ls::JI J;J.
•• Na početku smo imali J..Jt~ nalazimo i kasnije 1 to jasno napi-
sano. ·
s2 U ruk...:..~\(' •• Ova je reč ta:kođ'e nejasno na-
pisana . i nema tačke.
. ~· Treba :il.J..I..J.I •• Ove dve reči su takođe nejasno
napisane. Nemaju diakritičkih ta-
•• Reč v.JJI je nejasno napisana.
čaka.
Ali mislim da drugo ne može .biti, 37 Treba· 'ti..
jer pored izvesnih elemenata koji
upućuju da se tako čita, ovo ime .. •• Treba · .,;u
·Dr ·Hasan ·Kaleši .
JI :t;J-:t l Ja; )ll J 1 4:_. J Jt:.l1 J l J-.a".i; ~~J

. '' ~ -~.
t_;L.!Jl J~Jkll J l. .st:i:; s.:.l)l
~ . ,\ '
~.. ill 39~~;.:. J l :t;,..-:u Ja)\ll JJ J..a.w J J!Jkl~ ":..}J .l)l.s;o:-_. JI ~:.. J .:.l ..J.. l
• l ' " l • •
~~~~Ji \t:.. J ;(.~.,Q.f\1 JI ..\~_.a.i 4!_. J 40~.::.. \:.. o;_}f=. JI dJUI J~;kll. JI \t:~ J
~)~l~) \t:.. J'-': ~dl ..SJ'.J~ JI :t~.,-:.11 ~;'JI JI J-~ . . :.. J :t~_..atll 'J 0~1s::J\
~;~.:u ~;\ll JI 4~ .. _, ·.v1 .s) o:-.. J u\s::::il ~~~~~ JI ....:_. ~'":'\~ll J.l J.a"i.~·J u\.!J'
!l_,!.ll JI 4!.. _,JI_::- u
.. )~ ...:.;)).. ~~ll Ji ~.. _, ,.P')I J :c:as::::J1 .s" ..ill .:,l;~~~
t.:t;J_. ~.)~\<il !)_,.:JI Ji J-.a.'i.i J Ja;\1\ t~:;J_. Ji .A.._..;i <\!AJ o..\~ Jll j, 0 :\<il
)_,f:=.il., s.:.l_,ll .1.. . ) 0 .. f J .Y!::-;:::J' ._s.:.l_,ll Ji ~J ...:.;~11 ;;o:-~ JI ....:.• J ~;\ll
._s.:.l_,ll J )ts::::il J~;kll JI 4.!AJ 4.:-.,Q.t\1 J ~J..a.:ll J+\ J.t 4!AJ '":'\JI JI j.a'i:.J
._!_.J "-~;Ju JI ~!Ul J~.Jb.llj, u\s::::i! !.)_,.:JIJ,I J..a.".i;J .A...di "':""J.r~~~ JI.._.:.. J
_;.,s..it l ~JI J, l ....:_.J S; 1_,11 .1.~ J ~_,..a.:.ll .J+l JI ..__:_. J 4~.;:)1 J 0~ \s::::! l '-:-'\,ji J, l
y~J \4\)t' \A;\~\ J \AJt;\J ~I;_.J 41 \~I)~J ~i_,~ J \A..)J...\> :U,.. f. ..)J.,\~1 ·'.A::IJ
~; J-;.1,:. y J• J> J~ J o;.!ll ~J ;).!tl 1.;~1 ~~-' 421~ td-J~:;_. .
t•\~ l ..\':-....,A ~l.a..o J ~~-\ll J ">~,JI~\!.~ JI \t!l;. J.a~AJ \r. j.a::..l,!l:. ~\;_;J
·sc_;. b:""-~ \.~• J o)J.jll 4~;_,11 0k~ J l,lf=> ;,sili .:J..i.-\11 J..-A':"-tl J ~;lj\_,
.
~:e) ~ ~,..., L:> J
.o.)J..\:>eli ~);ll o..i.t~ .:_,)t_:_~ J....,..a.~ .JI 4-il~ 1»1 ~A; "':ll 5 _,t1....;;1_,11 .k..,!.J
4;_.,-1~ a"~-U J ~Jij\ _, t'"l~l ~\.a.. JI o;.,s"'.il.l

·~;_,liJ o 1...:)1.:;J::Al1J~;Jb.-U:tk_,_rll.k;l_,!.\l t:~ \2~\Y...j\ \..Q.~\ .k.r~J
1;1 ;-• i>;)Š..ill
•• U tekstu napisano ~SJ:. . Ja svoJm reči, a naročito u pisanju

stranih !:ičnih imena ili imena po-
·sam to pročitao kao Dragomir. jedinih lokaliteta. Tako smo za Pri-
•o Vidimo da se ovde javlja oblik
zren našli oblike 0.JA' .:.u,A V..J.A
.~t'. dok smo ranije imali )\... l;..
i v._;j.A , dok u por$nutoj vakfiji
i J.L.,..l:.. . Uostalom ovo ne treba
iz Ohrida ~_;._,\ i ~?-'\
naročito da nas čudi, jer. je kod Tu-
:raka bilo čestih kolebanja u pisanju " Treba ~..\'\.)•
Najstarija vakufnama u Jugoslavij•i 65
~l \fl ~\..)J~\! (!r·tl ~rJI J" IA.hi>J_,f=.iU i-'J~I ~;}JL.:.~;t.a;

J~ \f J J~;i-: \f J .J";;. \f J "-:""'.1.. \f J t_~: \f .~,....r,l \fl ~-->' ~J 4_. ji \fL ~':JJI ':J J
~))ll~;.. J" J \tf" .:".. J uDJ \fl _t, .!J;;.~~ J,l~)-1._ \!J
...;;1_,11 .r.IJ i~ t7'.." ~~~l ~}~z:! .:t....ill J·" 4cl \C\; ~L.~..~ 41_~ 6 2 .
ol.al)J 11~) .\;::~lJ <tAl~;~~ J"
~)t-~ 4_:... ~_,..JI ~J ..b. . . l_,! J ;;.p::ll J ~lt:. \fl J 42 t_~JI::lll}J .:.ll~ J
~.r.~~~ t;\~\c) ~"~)'J
Na kraju se nalazi sledeća overa:
"" •tl 43 4U
J, l .)4.-Al. ". • 4 M l t•·JI "' t•
4$~-.Y ~ O)~ 4A:_};;J J f1:\.:.JI • " • ll l..l.\
' ' ~ .jA f -
• .C..._.al
• " \.4
~:"~J \.tl ;;_e, ... ;;~~ J,)I 44.Jyl} 1.J. ~..?_)JI f»l
PREVOD CAUS BEGOVE VAKUFNAlVIE

Bitolj, između 9-19 aprila 1435.
Prevod overa:
I. Pregledao sam (ovaj dokumenat) od početka do kraja i
našao da je na šerijatu zasnovan, te sam ga potpisao i sprtorveu. Ovu
(klauzulu) je napisao siromah :Sulejman S in Halilov, kadija pobed-
1
ničke vojs~e 1 - neka obojici bude oprošteno!

II. Ono što je prošlo [u dokumentu] je onako kako je izloženo2 ,
a stanje je kako je zapisano. Ovu (klauzulu) je napisao rob kome
treba pomoć svevišnjeg boga, ubogi Hadži Ali Dede, kadija u zašti-
ćenom Bito1ju3 •
Prevod same vakfije glasi:
Utičem se kod boga od pi'oklet1og sotone. U ime boga milostivog,
milosrdnog!
Bože, ti koji otvaraš vrata, otvo11i nama najbolja vrata! O moj
bože, učini da se 1otpočne dobrim i završi dobrim i učini da posled:ice
naših dela budu dobre. Učini da umremo kao muslimani i priključi
nas dobrima, o gospodaru svih sveto va!
•• U tekstu ~1:11 gov položaj kadiaskel"a pokazuje da

je bio ugledna Itčnost.
•• U tekstu pogrešno ~ • Prve dv.ie reči su prilično neja-
sno napisane. Ja sam smatrao da-
u U tekstu pogrešno ..s_;.\) ima elemenlata da se tako pročita,
1 U orig. Sulajmiin ibn {jalH, al te sam shodno tome li preveo.
qii{li bi l-'askari l-man:jur tj. kadi- • Nisam mogao da nađem nikak-
asker. Nikakvih podataka o njemu vih podataka o ovom bitoljskom
kiadiji.
nisam mogao da nađem, ma da nje-
66 Dr Hasan Kaleši
Hvala bpgu [kojti. je takav] da se piomutila pamet znalaca u

beskrajnom pi'tostranstvu njegJove ljubavti. i izgubio se razum mudraca
u pustinji njegove veličine i sile i utonule su duše mislilaca u mo-
rinio njegOVTe moći.
Zatim neka je blagoslov i mir [njegovom] poslaniku koga
pomaže sveznajući gospod večnim čudom sve do kraja meseci i
godina, posredniku čije se posrediovanje prinia u ko!l'ist svih ljudi
koji su vernici i muslimani »onoga dana kada se grešnici uzimaju
za čeone uvojke i noge« 4 - Muhamedu i njegovoj porodicti. koji su
žrtvowli svoje duše radi uzdizanja islamske vere, lroji su proveli
svoje živote u poboŽillOSti danima i godinama.
A zatim: ovaj bedni svet je stecište zla .i tuge, a ne dom radosti
i veselja. Njegovte blagodeti su prol~na senka, a njegov stanovnik
gost-prolaznik. OIID šilo on (ovaj svet) obeća ne održi, a njegov ishod
je propast. A vakuf je dobro delo čije koristi traju sve do kraja
sveta. On je izdvajanje (imetka) čija će se dobit pojaviti sudnjeg
danafi. Njegovo delovanj,e ne prestaje smrću kao što se ne prekidaju
nj-egovi plodovi u toku. života - kako j1e rekao prvak poslanika i
vod bogobojaznih: »Kada umre čovek prestaje [mu teći nagrada] od
svaklog njegovog dela osim od ovo troje: nauke kojom se kloriste
(ljudi), dobrog deteta koje se za njega (umrlog) moli i tmjna sadaka,
a to j1e vakuf.
Pa kada je uzvišeni bog uputio onoga koji je porms najsliarvrrljih
i najugLednijih, onoga koji u sebi sjedinjuje osobine dostojne hvale
i poštovanja, gospodara zapovednika i velikana, maršala VIOjski i
armija6 , onoga koji je prikupio vti:soke i slavne kvalitete, Sunkur
bega sina Abdulahovog, poznatog kao Cauš beg - neka ga stalno
bog pomogne! - tako da jie on saznao da ga ono što čovek pojede
uništi, OiliO što obuče dovede do iskušenja, a ono što je zaveštao da
ga je sačuvalo. Zbog toga je uvakufio, zaveštao i u bogougodne svrhe
odredio, čvrstom a ne slabom namerom, želeći da stekne naklonost
uzvišenog bo~ga i moleći nj,egov plemeniti oproštaj, sve ono što je
spomenuo da ima, da je njegova sopstvenost i što držti. u svojim
rukama u trenutku sastavljanja ove vakfije i to:
Svih šest dućana7 i četrnaest soba8 spojenih sa pomenutim
dućanima, preko puta »Kule Kanisi« 9 zaštićeoo~ Jedrena, čije su
· međe: javni put, imanje Hadidže, kćeri Muhameda, imanje Sahije
i Hanije, kćeri Mes'uda i vakuf slavnog među zapovednicima Firuz
age Subaše10 u zaštićeiliOm J edrenu i imanjem pomenutog dobrotvora.
• Qur'iin, LV, drugi deo 42 ajeta. zato što se kroz nju ulazilo u čar
• U tekstu jawma t-tammati wa šiju ketendžij.a. Osman Nuri Pere-
1-mlzav. tj. na dan velike nesreće meci, Edirne Tarihi, Istanbul 1940,
i merenja (sewpa i grehova). 40). Evlija Celebija ne pominje ow
• U tekstu Za•lmu H1ujuši wa vrata.
1-•askaT. · •• Firuz aga se pominje kao jedan
7 U tekstu J].awanlt. od zapovednika Jildirima Bajazida.
8 U tekstu J].u(laTiit. Umro je 1413. g. Sagradio je dža-
• Ova ·vrata su se nalazila pored miju u jedrenskoj tvrđava. Jedna
velike kule. Nazvana su »Kule Ka- mahala Jedrena nosila je njegovo
ptstc zato što su imala oblik kule. ime (Pa~a Livasi, 52). Postoji još
Zwla se takođe i KetencileT Kapfsl jedan Firuz aga koji je uvakufio
Najstarija. vakufnama u Jugoslaviji}
Cela dva druga dućana nasuprot pomenute »Kule Kapisi« od

Iroj ih se u jednom spremaju životinjske g1ave11 , a u drugom hleb,
čije su međe: vakuf Sah \Melek beg Muršadi-a12, vakuf Hadži Mustafe
al-Adžuni-a i javni put sa dve strane;
I ceo dućan prodavaoca pića13 preko puta kuće dobrotvora· koji
se graniči imanjem ponosa među zapovedndcirna, Umur bega Sii.na
Sarudža paše14 i imanjem gorepomenutog dobrotvora i javnim putem
sa dve strane. [Sve je to uvakufio] za potrebe mesdžida koji je po-
menuti dobrotVO!r sagradio van Jedrena15 blizu pomenutih dućana
i soba.
Pomenuti dobrotvor je postavio uslov da se od njli.hovih prlihoda
plaća imamu tog mesdžida svakiodnevno četiri dirhema, mujezinu
dva dirhema dnJevno, desetorici čitača~ koji će svakog dana čitati
po jedan džuz iz slaVlliOg Qur'ana i hvaljenog božjeg otkrovenja po
jedan dirhem [dneVIlJO].
Gorepomenuti dobrotvor je takođe uvakuflio za potrebe džamije
koju je sagradio u gradu Bitolju16 ceo han koga je gorenavedeni
dobrotvor sagradio u pomenutom gradu. Navođenje njeg10vih međa
je suvišno, j.er je zbog njegovog vlasnika poznat u svom mestu.
I deset spojenih dućana koji se nalaze u sredini pijace u po-
menutom gradu, a koji su sa svih strana omeđani javnim putem;
Cetiri dućana koji se nalaze u pomenubom gradu, spojeni su
zemljom go:rtenavedenog dobrotvma;
mesdžid i dućane u Jedrenu (n. d. vasi 28, 56, 57) jedna mahala u Je-
270). Izgleda da je njegova džamija drenu se zvala po njemu. On je tu
u Jedrenu porušena, jer ne nala- imao vakuf, medresu i sobe za uče
zimo pomena o njoj u delu Dr Oktaj nike. Jedna mahaLa se zvala po nje-
AsLanape, Edirne OsmanU Devri govoj reni ($ahmelek pa~a Zevcesi).
Abideleri, Istanbul 1949. '" u tekstu giimi•a l-Q.iinuti l-;fu-
11 U orig. yu•malu fl aQ.adihimii qii•iyyi. Za reč fuqa•I kod Belot-a
ar-ruus. Ja pretpostavljam da ova stoji »fabricant, marchand de bi-
rečenica ima gornje značenje, alW erre« dok u rečniku Meninskog »qUd
nisam potpuno siguran u 1x>. potum venumdat« - koji prodaje
'" Prema podacima koje pruža piće.
Ahmed Ba.di Efenđd (Riyaz-i belde-i " Umur beg, sin Sarudža paše je
Edirne, Beyazit Umumi Kiitupha- bio ve:zM: za vreme Mehm'eda I.
DJesi, rukopisi, br. 10391-10392 str. Dugo vremena je bio .sandmkbeg
54) jedna ulica u Jedrenu zvala se Cirmena. Imao je velike vakufe u
$ah Melek-palila Mahallesi, k.oja se Cirmenu, Jenidže-Zagr.i, Tekirdagu,
nalazila na početku mosta nazvanog Haskoju, Jedrenu i nekolilro drugih
Mihal Kopriisii, dok na str. 44 po- mesta. U Cirmenu je imao svoj ima-
mi:n;e se i šah Melek-pašina dža- ret, a u nekoliiko drugih mesta za-
mija, sagrađena 832. (1429). Na str. vije (Pa~a Livasi, 261-265).
97 pominj'e se i njegova medresa 15 Osman Nuri Peremect (n. d. 58)
koja se naLazila pokraj džamije. Po- pominje ovaj Cauš begov mesdžid
datak o džamiji potvrđuje i Dr Ok- kao džamiju i kaže da je sada za-
tay Aslanape (n. d. 100). Međutim, puštena i zatwrena. Sagrad,'ena je
o njemu ne naLazimo drugih poda- 841. (1445) u Horozlu caddesd. Me-
taka sem da je za vreme nasled- đutim, mislim da je ovaj datum kod
ničkih borbi odigrao važnu ulogu njega pogrešan i da ga bez sumnje
i da je za vreme Celebi Sultana treba pomeriti za desetak godina
Mehmeda i Mureta II smkao ve1dke unapred. I mahala se zvala Caulil
zasluge. Džamija je s.aču'VIana do beg mahallesi.
danas. Prema Gokbilginu (Pa,a Li- 10 U tekstu fl madlnati Mana~diT•
••
Dr Hasan Kaleši
Oelu baštu koja se takođe nalazi u ovom gradu, ispred džamije,

a koja se graniči javnim putem, trgom i navedenom džamijom sa
dve st~ane.
Takođe je od njihovog prihoda 10dredio imamu navedene dža-
mije svakog dana po dva dirhema, njenom hatibu SV1akog dana četiri
dirhema, a njenom mujezinu svakog dana po jedan dirhem.
Isto taklo j'e gorenavedeni dobrotvor uvakufio za potrebe zavije
k!oju je sagradilo u pomenutom gradu Bitolj u, celokupne dve vodenice
u jednoj zgi'Iadi, koje je kupio od Sinana, iznad izV10ra nazvanog
Tobuk Bunar17 •
Takođe je kod ovih vodenica uvakufio jednu drugu vodenicu
koda se na turskom jeziku zove »Kebe degirmeni« 18 , koje se nalaze
u nahiji zaštićenog Bitolja, blizu mlina Voluk lroji se nalazi između
njih, a koju je kupio od Jusufa Pisara.
I celu drugu vodenicu na tom mestu blizu dve pomenute vode-
nice koja se takođe naziva »~ebe degirmeni«;
I celu drugu vodenicu koja se nalazi unutar pomenutog grada
koju je kupio od Kor al-Kaps-a pored koje je most Deli Šahina;
I celu baštu Imja se nalazi blizu navedene zavije;
I ceo vinograd koji se nalazi blizu Kemer Bunara. Nabrajanje
njegovih međa je suvišnJo, jer je poznat po imenu svoga vLasnika;
I svih deset dućana koj\i. se nalaze u zaštićenom gradu Bitolju.
Svi se graniče hanom pomenutog dobmtvura i javnim putem sa
dveju strana. ·
Pa je postavio kao uslov da petina sVtega što se ubere od vakufa
pomenute tekije pripadne onome koga mutevelija bude postavilo za
šejha, s tim da izdržavanje ostalih slugu padne na šejhov teret, i to
od go11enavedene petine. četiri petine će se tnošiti za ishranu siro-
mašnih i bednih koji budu svmtilli u ovu zaviju.
Takođe je gorepomenuti dobrotvor uVtakufio za pot11ebe svoga
hana, sagmđenog u pomenutom gradu, jedan dućan koji je spojen
sa pomenutim hanom;
Isto tak10 je go["epomenuti dobrotvor uvakufiJo za pot11ebe mes-
džida koji je sagradio u ziaštićenom gradu Vidinu19 dvadeset među
sobno spojenih dućana koji se svi nalaze u zaštićenom V:idinu, a koji
su ~omeđani javnrim putem i pomenutim mesdžidom; i jedan vinograd
izvan ovog grada, čije je navođenj1e granica suvišno;
On j;e postavio kao uslov da imamu pomenutog mesdžida pri-
padne svakog dana dV1a dirhema, a mujezinu svakog dana po jedan
dirh em;
Isto tako je mnogo puta pomenuti dobrotvor po!Stavio uslov da
on sam upravlja i raspol1aže svim oV1im vakufima sve dok bude živ.
A kada umre i 10de bo'gu na istinu, onda njegov rođeni sin Mustafa.
17 U ruikopisu Tobuk (Tubuk), Bi- 19 Evlija Celebija (Sevahatname,
kar, Baykar, a možda i biinar ako VI, 169) pominje ovu Cauš begovu
k uzmlemo kao sagir nun. Ja sam džamiju, što znači da je bih dosta
ga uzeo da je bunar. velik,a, jer on pominj'e ~,qrrHJ već:~.
18 Kebe degirmeni znači v~alj~oni On takođe pominje i i";""Š begov
ca sukna. Ovakve .valjaonice se po- hamam u v'id!inu, ko~; ~e u ovoj
minju u mnJOgim vakufnamama. vakfiji ne pominje.
Najstarija vaktlfnJama' u··Jt;igoslavij,i 6!1:
A kada on umre, onda najpametniji njego~ sin koji bude ostao, pa

sinovi njegovih sinova, s kolena na koleno i s pokolenja na pokolenje
najpametniji posle najpametnijeg. A kada..umru sinovU sinovi sinova,
onda njegove ćerke, zatim sinovi ·:p.jegovih ćerki. A· kada izumru
sinovi i ćerke- sačuvaj bože!- onda I).jegov :najpolji oslol;>o4eni rob,
zatim najbolji njegov sin i njegova deca, prema gorepomenutom
rasporedu za sinove.
Takođe je postavio kao uslov da se vi~k prihoda jednog vakufa
troši za drugi, kada prihodi drugog vakufa nisu dovoljni za· troškove.
~Sve je to uvakufio~ kao vakuf-,:isptavan i·na šerijatu zasnovan
i kao zaveštanje izričito koje se ima uvažavati, večno u svoji:n1 nače
lima i ptOStojano u svo1im uslbviffia,· "Stalno >>Sve dok bog ne ostane
jedini gOspodar zemlje i sv.ega :što' .je na: rijoj. On· je najbolji na-
slednik<<20. · · .. · ·. · . · ···· ·
Tada je preSudio sudija, čija je odluka: ·autoritativ.i;la,:u, a to .je
kadija •koji je potpisan na vrhu [dokumenta] ....;..: neka uzvišeni. bog
uzdigne njegov položaj i neka ga čuva onoga što će ga poniziti! _;___
o-njeg10v:oj valjanosti i neopozivosti.:(ltlZum), na ·način koji je šerl-
jatom propisan. Prema tome, nilrome nije dozvoljeno da traži bil6
kakvo tumačenje da bi ·ga preina~LO' t· menjao, A ko učJr1.i :p.ešto od
to~, neka je proklet od boga, anđela d svih ljudi. A na·gradu zave-
štaO<!u daće uzvišeilli bog kato ~tq je~ objavi-9.' Uzvišeni· .bog je I'lekap:
»On neće dozvoliti da propadne nagrada onome ko učini .dobro
delo« 212 • • · · .. · · ··
·.· Zli.ti.in 'je ·: g~ornen.uti dobrotvor zaveštao trideset hiljada
kovanih dirhema u seriji novca· veličanstvenog sultana i uzvišenog
cara •Murata: hana, sina Sultana Muham€'Qa haria · . . .;.,._ neka se oveko.;;.
veči njegovo carstvo! -za sve opravke svih ovih vakufa, s t.fm da.
ih :clutevelij a;< shodno ~~erij~tu,:.:ulaže :Q, ·x~zrie .trgovačli:e· manipulacije
da bi zaradio· i di:f :zattnt' zaradu ti'!Oši ~a: ddl"mvahje, ako je· to do-:.
vol:jhio:'A ·~:tko' za":rg-đa :(i:rlter®) ti~ :bud~· diovoljnlij ·onda Ineka· troši}
i~ cglavnine iriietka · onoliko: koliko je~ :Potrel:>no. · [TO je , zaveštaol
i$:ta\7riim i :na ~rljatu :zasno~~ 'zaveštanjem;: · ·: · . · - ·.·
.:; ::-: :. $y({ je ovo napi,San~ ( o. iij~my;' j)osveQ:očeno: ti drugoj"' dlekadf
~es~ ea blagoslo~en.og f;1n1_az~a (fo~~e~ ·~as. :Po hldži'i23 .; . · · ·· r :·:
· o onome što je u njemu (dQ:kumentu) posvedočili SJU: .

Naš gosp1oddn Kasim, sin Ibrahim ov; ih:iarn
' Naš gospodin Husejri, siri Abdillahov24 , tnujezin
Hadži Omer, sdn Muhamedlov, krojač
-"SlaVni trgovac Hadži Hasan~· Siri ·H:ad·žr Ishakov·
· Hadži Ahmed, 81-Qar~I ·· · :
···Sihabudin Sahin, sin; :Abdulahov
Sulejman sin Mustafin <> :: ~ , ·, ·
Naš gospodm Muslihudin, pisar
Isa sin Balabano~,
-~ ~- :' .. :. .•
}'" Qur'an; XV; 23; 'XXI> 89; · .. adeta; ·
-· ·-·~ u tekstU~ · at.-~kim an-'nltfig:
al-Q.ukm. ... ~· · ". . :.:. ·.
•a- tzmeđu ·9-19; ··aprila 1435.
:: '24 · U originalu· Svugde mesto Ab-
•• Qur'an; XVIII, drugi deo 31 dulah pi§e •Abdal. ·
'10 Dr Hasan Kaleši
Naš gospodin Gazi, imam

Zekerija, kasapin,
Jusuf sin 'Aqida (?) Hana
Sankur sin Abdulahov, pisar
Hoškadem sin Abdulahov
Jusuf sin Abdulahov
Ajdin sin Abdulahov
Behar sin Abdulahov
Jusuf al-Qattan
Hadži Uvejs, sin Husejnov
Kadijska potvrda na kraju vakufname:
Jasno je meni sve što sadrži ova vakfija od njenog početka do
kraja i smatram je ispravnom u pitanju osnove vakufa i načela,
onako kako je izloženo u njoj i kako je određen vakuf koji ona obu-
hvata. Napisao je (ovu klauzulu) onaj koji moli za oprost svog dare-
žljivog gospodara, Velija sin Iljasov al-Husejni25 , kadija pobedničke
vojske - neka bog oprosti obojici svojom sjajnom milošću i skri-
venom. blagošću. ·
Ova Cauš begova vakufnama ima i ·dva priloga koji su nastali kasnije.
Izgleda da je Cauš beg, par godina posle sastavljanja svoje prve vakfije,
odluči da UVJakufi još izvestan drugi imetak. ·
Pre vod prvog priloga glasi:
Zatim je gorepomenuti dobrotvor, poznat kao Cauš beg -
neka stalno traje njegova veličina! - zaveštao za svog života i pri
zdravoj pameti, sve što je pomenuo da ima i da je njegova sopstve-
nost, i to:
Sve tri sobe i dva dućana, međusobno spojena, koji se nalaze
van J edrena ispred kuće gorepomenutog dobrotvora. Svi su omeđani
javnim putem, vakufom gorenavedenog dobrotvora, imanjem slav-
nog među velikim zapovednicima Umur bega sina Sarudža paše i
imanjem Behaudina i Sinana Sajdalanija sa svim putevima i stazi-
cama, granicama i pravima unutar i spolja- kao vakuf pravovaljan
i na šerijatu zasnovan i kao izričito zaveštanje koje se ima poštovati,
[tako da je] presuđeno o njegovoj valjanosti i neopozivosti od strane
potpisanog koji je gore pomenut- neka uvek traje njegova veličina!
- a na osnovu pomenutih uslova i navedenih odredaba u tekstu ove
isprave. Pa je ona dodata vakfiji da služi kao dokaz u slučaju hitne
potrebe.
To se dogodilo u poslednjoj dekadi Rebl'-a II godine 841 26 •
Ispravan je pomenuti prilog kod mene, te sam presudio o
njegovoj valjanosti. Ovo je napisao siromah Ibrahim sin Muhameda
sin Abasa - neka je obojici oprošteno! - kadija božjom milosti
u Jedrenua 7 •
•• O ovom kadilaskeru n~sam mo- mesdžid u Jedrenu god. 837, kao :i
gao da nađem nikakve podatke. evladijet vakuf Sulejman hodže b.
•• Između 19-28. oktobrn 1437. Izedina u Jedrenu g. 844. (Pa$a Li-
" Ovaj isti kadija ·potpisao je i vasi, 271, 279) ..
vakfiju Saraf Hadži · Ahmeda za
Najstarija vakufnama u Jugoslaviji 71
Prevod drugog priloga glasi:
Zatim je uvakufio dobrotvor, koji je gore pomenut u ovoj
šerijatskoj ispravi, čiji je kraj spojen sa početkom ovog priloga
(dodatka), a on je veliki poštovani zapovednik, važni i slavni prvak,
posetilac svete božje kuće, Hadži Cauš beg sin Abdulahov28 -
neka uvek traje njegova moć! - ono što je pomenuo da ima, da
je njegovo pravo i njegova sopstvenost, a što je na njega preneo
kao ispravnu i na zakonu zasnovanu sopstvenost veličanstveni sultan,
najveći car, božji zastupnik na zemlji, vladar robova naroda, gospo-
dar nad vladarima Arapa i Persijanaca, čuvar božjih zemalja, po-
magač božjih robova, poštovalac božjih svetitelja, onaj koji ponižava
božje neprijatelje, pomagač gazija i boraca za veru~ 9 , sultan kopna
i mora, sablja islamske vere i muslimana, pobedonosni Sultan Murat
sin sretnog sultana Muhameda sina sultana mučenika (šahld) Baja-
zida Hana- neka bog ojača njegove pristalice!- (i to):
Celo selo nazvano Popolžani30 u nahiji Florini, vilajetu Le-
škeri31 čije međe počinju od izvora koji je na ivici doline i završavaju
se kod obližnjeg puta. Odatle granica ide bez prekida do reke, a od
nje do zemlje koja pripada kovaču. Od nje do toka reke pa prelazi
nju baš kod puta, zatim ide bez prekida do zemlje koja pripada
zimiju Dragomiru, a od nje do puta koji vodi u Bitoljski kraj. Odatle
se penje na brežuljak, pa od njega do šume koja se nalazi na bre-
žuljku. Od nje se proteže do zemlje koja pripada zimiju Dobriju,
a od nje prolazi obližnjim putem i produžava do šume. Od nje do
šume koja je kod korita reke, a od njega (korita) do zemlje koja pri-
pada zimiju Pažanu (?), a koja se nalazi u dolini; odatle do šume
poznate kao Kara Cali a od nje do trnjišta koje se nalazi u ponoru;
odatle se penje na uzvišicu zemlje i proteže se do trnjišta koje se
nalazi na uzvišici, a odatle do vrbe. Odatle [se proteže] do velike
doline, a zatim od sredine pomenute doline produžava do šume, a
odatle do kamena postavljenog na brežuljku. Odatle [ide] na put
koji je u dolini, a od njega [se proteže] do mosta. Odatle se penje i
neprekidno se nastavlja do trnjišta na putu koji vodi u Florinu.
Odatle do šume koja je na brežuljku, a od nje do kamena postav-
ljenog na ivici doline; od njega (kamena) ide na izvor pomenut u.
početku određivanja međa. [To je uvakufio] sa svim njegovim gra-
nicama, putevima i stazama, izvorima i rekama, brdima i planinama,
zemljom koja se navodnjava i ne navodnjava, građevinama i zgra-
dama, plodonosnim i neplodonosnim drvećem, sa svim pravima koje
on ima unutar i van njega, ono što je povezano s njim i odvojen<>
od njega na sve moguće načine i u svim stanjima - za potrebe
mesdžida-džamije32 , zavije i druga dva mesdžida, a koji su svi po-
•• Vidi se da je Cauš ljeg · između selo Popolžani.
1435. i 1437. boto na hodočašću. 31 U orig. Fi nattiya Florina min
•• U orig. nu$ratu l-guzati wa l- witayati Leškeri.

mu!'Juhidin. •• U tekstu: mas~id al-M.mi' tj.
•• .Ja sam pročitao Popolžani, ma bogomolja za skupno klanjanje. O
da se može pročitati i Popležani i tome šta je mas~id a šta gami' i o
Poplomnt itd. Međutim, jasno je da razlikama izrrteđi:t •njih sravnlii El s.
je to toponim slovenskog porekla. v. masdjid.
U kičevskom kraju i danas postoji
Dr Hasan Kaleši
menuti u tekstu navedene vakfije. [Sve je to uvakufio] kao vakuf

ispravan i na šerijatu zasnovan, i kao zaveštanje koje se ima
poštovati.
Pa je gorepomenuti dobrotvor -neka bog primi njegova do-
bročinstva! - postavio kao uslov da se prihodi ovog sela sa pome-
nutim granicama troše podjednako za potrebe džamije, zavije i dva
mesdžida.
Takođe je postavio kao uslov da se stalno poštuju svi postav-
ljeni i napisani uslovi i odredbe često puta navedene u pomenutoj
vakfiji.
Pa je selo, čije su međe opisane, postalo vakuf na način koji
predviđa šerijat, tako da ga svaki vremenski period mora osnažiti,.
sva deca da ga smatraju punovažnim i svaki trenutak da ga učvrsti.
On se ne može prodati, ni pokloniti, ni založiti ili trampiti, promeniti
ili naslediti »sve dok bog ne ostane jedini gospodar na zemlji i svega
što je na njoj. On je najbolji naslednik« 33 ,
A ko ga izmeni nakon što je čuo, onda greh pada na one koji
ga menjaju. Bog sve čuje i on je sveznajući. A bog će dobrotvoru
dati nagradu za ono što ga je [na to] rukovodilo, što je želeo, na-
meravao i hteo.
Dogodilo se datiranjei sastavljanje ovoga [dokumenta] u dru-'
goj dekadi poštovanog redžeba godine 843 po hidžri 34 •
Na kraju vakufname je sledeća overa:
Ono što sadrži ovaj spis u pitanju postavljanja nazira 35 i na-
zirske službe utvrđeno je kod mene.
. Napisao ga onaj ko ima potrebe za uzvišenim bogom, Muhamed
sin Faramurz-a~HI, kadija u Jedrenu, - neka je obojici oprošteno
r neka su pomilov;:mi!
33 Qur'an, XV,. 23; XXI, 89; XXVI, je uobičajeno kod nas, nadzornik ili
58. nadzirit:elj. U stvari, u vakfiji se
••Između 18-27. decembra 1439. uopšte ne pominje nazir, niti pak
35U orig. nii?ir ~ nadzornik, nad- postoje kakvi uslovi u vezd sa njim.
ziratelj, od dobrotvora ili kadije od- 30 O Mul;utmmad b. Faramurz b.
ređena ličnost. koja nadzire rad i <Ali Molla ijusraw-u koji je VlaŽiio
poslovanje mutevelije. U dokumen- kao veliki autoritet u oblasti šeri-
tima koji se naLaze kod nas pa i u jatskog prava, v. C. Brockelmann,
drugim zemljama koje su p11i1padale GAL, II, 226. Njegovo delo Durar
pod tursku upravu, uv'ek je pre- at-l),ukkiim fi šarl),i gurar aL-ahkčim,
c.izno određiyana dužnost muteve- napisano na al.'apslrom i prevedeno
lije i nazira, tako da nikad nije bilo na turski, bilo je jako popularno i
zbrke oko toga. Međutim, u pojedi- nalazi se skoro u svakoj bibLioteci
nim zemljama je reč nazir bila si- rukopisnih knjiga. Na ovo delo je
noruim za·· muteveliju. Smatram da napilsano mnogo glosa, što sVJakako
i u ovom slučaju reč nazir treba govori o njegoV'oj popularnosti,
shvatiti' kao upravnika, a ne klao što
Najstarija vakufnama u Jugoslavii;i
ZUSAMMENFASSUNG
DIE A.LTESTE WAQFIYYA IN JUGOSLAWIEN
Bis vor einigen J ahren bestand in Bitola (Manastir) eine Mo-

schee, die »Eski cami« (Alte Moschee) genannt wurde. Dies war die
alteste Moschee in unserem Lande und eine der altesten auf dem
Balkan. Sie wurde 1434 gebaut. Ihr Erblauer war Sungur beg, Cauš
beg genannt, einer der Kommandanten des Sultans Murat II. Es hat
den Anschein, als ob Cauš aus der Bitoljer Gegend stammt und als
Devširme nach Konstantinopol gefiihrt wurde. Gelegentlich des
Rtickztigs von einem J:eldzug in Albanien gegen Skenderbeg, verblieb
er in Bitolj und wurde hier sessh!aft. Hier erbaute er die erwahnte
Moschee, eine Madrasa und Zawija, deren Uberreste auch heute noch
in Bitolj zu sehen sind. Cauš beg baute auch einen Mesdjid in Adria-
nope! und einen anderen in Vidin. Fur die Instandhaltung dieser
Institutionen grtindete er eine Stiftung, die 25 Geschafte umfasste,
ferner einen Han, zwei Grundstticke, sieben W assermuhlen, einen
Weinberg, all dies in Bitolj, dann noch ll Geschafte und 17 Zimmer
in Adrianopel und 20 Geschafte und eine Wassermtihle in Vidin.
Cauš beg legalisierte seine Waqfiyya in Bitolj zwischen dem
9. und 19. April 1435. Diese, in arabischer Sprache verfasste Waq-
fiyya stellt in Wirklichkeit das alteste arabische oder ttirkische Do-
kument dar, das bisher in Jugoslawien entdeckt wurde. Das Original-
. dokument wurde jedoch nicht gefunden; es besteht aber eine
Abschrift in Sidjil des Seriatsgerichts in Manastir, Nr. 99, das sich im
Staatsarchiv in Skopje befindet. Der Autor gibt dieser Arbeit einen
kritischen Text Waqfiyyas, die Ubersetzung ist von historischen
Kommentaren begleitet, enthalt Erklarungen und Faksimile aus dem
erwahnten Sidjil. Wenn man diese Waqfiyya mit anderen Wtaqfiyyas
aus Mazedonien vergleicht, sieht man, dass diese auf die Form der
Zusammensetzung der tibrigen Waqfiyyas der spateren Perioden
einen Einfluss austibte.
Dr H. Kaleši, Najstarija vakufnama u Jugoslaviji
čauš-begova džamija u Bitolju

Dr H. Kaleši, Najstarija vaku:fnama u JugosLaviji
I~opija č'auš-begove vakufname iz sidžib bi.toLjskog kadije

Dr H. Kaleši, Najstarija vakufnama u Jugoslaviji
Kopija čauš-begove vakujname iz sid.žil.-x bitoljskog kadije

Dr. AVDO SUCESKA
PROMJENE U SISTEMU IZVANREDNOG OPOREZIVANJA

U TURSKOJ U XVII VIJEKU
I POJAVA NAMETA TEKALIF-I ~AKKA
Moderniji turski pisci dijele sve dažbine (namete) u Osman8koj'
državi na dvije velike grupe: na šerijatske (tekaltf-i ~erlj_ye) i izvan-
redne namete i običajne terete (tekaltf-i orfiye) 1 • Ova podjela je
izvršena zavisno od toga da li su jedni ili drugi, i u kojoj mjeri,
direktno ili indirektno zasnovani na šerijatu.
Prvu grupu nameta, prema mišljenju spomenutih pisaca, sači
njavaju nameti koji su izričito predviđeni osnovnim vrelima šeri-
jatskog prava (zekat, ušur, harač na zemlju i glavarina - džizja) 2 ,
zbog čega se nazivaju hukiik-i ~er'iye. Ovamo spadaju i oni ruun:eti ·
koji se indirektno zasnivaju na šerijatu, i to na onim odredbama
šerijata, koje se tiču načina oporezivanja haračke zemlje, a poznati
su pod nazivom riisfun-i orfiye. To su dažbine koje je sultan pro-
pisivao svojim kanunima; primjenjujući principe oporezivanja ha-
račke zemlje prema količini i vrstama proizvoda (harac-i muki-
seme)3. · Ovaj drugi način oporezivanja široko je prilnjenjivan u
Osmanskoj državi, jer je omogućavao elastičnost pri oporezivanju
i sultanu pružao mogućnost da Ul svojoj dažbinskoj politici uzima
u obzir zatečeno stanje u osvojenim zemljama. Oslanjajući se upravo
1 Ahmed R:asim, OsmanU tarihi, oporezivanja· poznat je pod nazivom

III, 1154; · Abdurrahman Vefik, Te- harac-i muvazzaf, a drugi harac-i
kalif· kavaid, 22-23; Ismail Hakki mukđseme. Harac-i muwzzaf je .
Uzun~arfi!ili, M'erkez ve bahriye te- oblik oporezlivanja koji se određuje
lJikilati, 320-1. odsjekom na određenu . površinu
• Uporedliti: Begovii:ć Mehmed, O· zemljišta, dok je hallac-4 ·mukAseme.
izvorima šerijatskog prava, Arhiv način oporezivanja prema .· • visini..
za pravne i društvene nauke, Beo- · prihoda sa zemlje. Pri ovom obliku ·
grad 1933. (jla.nuar). oporezivanja. visina poreskog opte-
• Sistem oporezivanja tzv. harač rećenja mogla se kretati od. jedne ...
ke zemlje, az Iroj e se dijelom ·razvio. desetine do jedne polovine. OVlaj
oblik državne zemlje u Osmanskoj drugi oblik oporezivanja pio je mno- ·
cuevini (eraz-i mirija), u smislu go podesniji od prvog, jer je omo-
šerijata bio je dvojak;· Jedan oblik gućavao elastičnost oporezivanja, _,..
76 Dr Avdo Sućeska
na ovu mogućnost, Osmanlije su u raznim zemljama i krajevima

propisivali i ozakonjivali različite dažbinske oblike, zbog čega se na
širokom području njihovog carstva javlja bogatstvo dažbinskih
oblika iz ove grupe, čiji se broj tokom vremena popeo na 804.
Zajedničko obilježje svih dažbina iz grupe tekaltf-i ~er'iye
sastoji se u tome što se u njima poglavito ispoljavaju različiti oblici
feudalne rente koja je najvećim dijelom bila namijenjena uživaocima
feudalnih posjeda (timarlijama, zaimima, uživaocima hasova, vaku-
fima)5. Država sama, odnosno sultan kao njeno oličenje, izuzimajući
glavarinu, nije imala neposredno veće koristi od tih dažbina, izuzev
u slučaju kada se i sama pojavljuje kao uživalac feudalnih domena
(hasovi). Ali je zato, dajući feudalcima te prihode kao feudalnu rentu,
stvorila osnov za izgradnju jake spahijske konjice kao glavne udarne
vojne snage, koja je u klasičnom periodu Carstva predstavljala:
jezgro. vojnog mehaniini~. dok sti nj~i pripadnici predstavljali
jezgro feudalne vladajuće klase i' glaviii raison d'etre te države.
Jednom riječju i turski sultani su, slično vladarima u drugim feu-
dalnim državama, prebacili putem feudalne rente feudalnu klasu na
samoizdržavanje uz .obavezu vršenja vojn~ službe, i time rasteretili
SVOjU vlastitu blagajmi čija JlU Om:'Onma sredstva6 trc)šena na izdržf:l~
vapje dvorli i .znatnih kontigena~a:,st~jaće, najamničke, vojsK,e;,.Janji_~..-
č~ra,_ carskih spahija i tvrpaysk:ih: posada 1!-provincijama.. ' . ;· ~,,,~: .;
U Osmanskoj državi;<slično-.kao i u :drugim feudalnim, pai
našim .feudalnim državama - pot~iJ;ljeno stanovništv()..bilo je. opte-
rećeno, i izvj~snim izvanrednim teret~:r,na j nametiffi~: koji· su, bilL
q~jenjeni isključivo ;za državne potrebe. Ti' izvanred.D.L:iuiineti f
teir'~ti •U periodu .uspona..turske, države javljaju Se •pretežno· U: razli- ..
čitim oblicima izvanrepnih JJ~h,1ga, {li~ qrugih t~r~ta, a pozna#' su.
u ;il!voJimaipod nazivom; ~variz~~ .divdT~,iY.~<11~ ;:tekQ;llf:;i ~Orfiye: ·: ·.· · · ···
. Izrazom,. ;ay~riz..i dtyat}iye .označavane su one -V:rste. tereta .i
usluga. koje SU; name.t~n~.· potč~njen(}m stanovništvu7 'zljog fzva:p.:r,:ed~.
;, • ·' • •• "< .,, ,, • • • -- • • ••• "· •••• ·... ~- ''-' -· •• - - ~;
bJij~~r:.di~i:li~r~turu rav~en1,1 _u .;"J~dpr;;r ~~~~~k,'· sv5 .~~;-~~~':

~~. 'Osnovni oblik ·reiite- -q ·'osman::/ ··'' ',. ~ ~Đi'žaJna bla~ajna '.(Mfrl; <:h~1oo)
sk:bj carevini bila je natutaltta ,lien'"' , . u 'Oshbanskol :.carevini•: crpila je šl;!~-
ta .koja se .javlja u vidu ušum (de~ . stva iz više izvora. Poredogromnog
setina) i salal'lije (descensus). Uz ove priiiva ratnog · pll]ena ·(do · kraia
dažbine, koje se u principu javljaju XVI v.) ovamo su se stalmli prihodi
na· svim oblioitria· feudalriih po!!jeda, od: vazalhog danka,.• prihodi od gla-
r~j~· je· davala još. izVjesna: dawnja' v:atirie · (džizja), prihodi od carsk:ih
u· naturi·· i ti· novcu za prinose od· domena, od carina, rudnika, solana
pOVrća i VOĆa, stoke, pčela i dr. 0 i dr. 0 VrSti i količdni tih prihoda
oblicima dažbina ti našim zemljama tokom razvo~a Osmanske države vi.;.
Vidjeti: H. Hadždbegić, Rasprava Ali djeti: A. Ve:fitk, n. d~; M. Belin,
Cauša iz' Sofije ct timars·koj organi- Essais sur e!h:istoi:rie economique de
z'~mji u XVII stoljeću. GZM now la Turguie, Journal ASiatique, Serie
setija sv. ·2, 194'7. Istorija 'naroda Vl, Tom Ill-V, Paris 186~1865. ild
JugoSlavije, knjiga· druga - glave pre'Vod na tu:rskr M.· Zl1ya '(Kam-
o :Položaju pojedinih naših zemalja mtirsel), Tiikiye· iktisadi tarihi,
pod Turcima: Spaić Vojislav, Zem- Istanbul 1931, · ··
ljišno-knjižhi Sistem u Bosni· i Her'" • Principijelno terete ove vtste
cego\rini za vrijeme Turalm.: lstOri• morala je ispunjavati sva raja, kako
Promjene u sistemu izvanrednog oporezivanja u Turskoj 77
nih državnih potreba, a sastojale su se poglavito u obavezi seljaka

jednog kraja, kroz koji je prolazila turska vojska, predstavnici turske
vlasti i dr., da im obezbijede hranu i konak, da krče i popravljaju
puteve i mostove, te da u slučaju hitne potrebe pomognu opravak
gradova i dr. 8 • Po svojoj prirodi tereti pod nazivom avariz-i dlvaniye
slični su opštim teretima u korist države u našem srednjovjekovnom
pravu, kao što su »gradozidanije« »ratni obrok«, obaveze meropaha
da izdržavaju kefaliju i druge gradske i župske činovnike itd. 9 •
· Tereti avariz-i d~vaniye principijelno se pojavljuju kao tereti
koje je stanovništvo moralo ispunjavati u radnom ili naturalnom
vidu, a ispoljavali su se zadugo u četiri osnovna vida kao avariz 10 ,
1mziW\ siirsat 12 i i$tira 13 • Svi ovi tereti označavani su u turskim
nemuslimanska, tako dsto i musli- prvim vijekovima postojanja O-

mani, koja je bila opterećena i oba- smanske države vidjetti članak O. L.
vezama u korist feudalaca. Tih na- Barkana pod naslovom »Avariz« u
meta bi1i su potpuno oslobođeni svi Islam Ansiklopedisi, sv. 2, 13.
pripadnici feudalne vladajuće kla- • Uporediti: Dr. Dragoslav Janko-
se, odnosno svi pripadnici redovnih vić, Istorija države i prava feudalne
vojnih odreda (spahije, janJICari, Srbije od XII-XV V\ijeka, Beograd
carskle spahilje, tvrđavske posade), 1953, 31-32.
kao i pripadnici pomoćnih vojnih 10 Premda je teško precizlir~ti sa-
odreda (juruci, mmellemi, vojndci, držaj pojedinih izvanrednih tereta,

martolosi), zatim svi pnipadnici ule- izgleda da je avariz u prvo vrijeme
me i najzad, i oni pripadnid raje- označavao najgrublje fizdčke radove
tinske klase koji su obavlj,ali razli- iz grupe tereta avtariz-i divaniye,
čite službe u korist turske države, kao što je krčenje puteva, popravak
kao što su: ~oko1ari (dogandžije), pu- mostova, prenošenje raznih tovtara
t.al1i i pismonoše (menzildžij:e li sn:ru- za potrebe vojske i dr. 'Do zakliu-
džije), čuvari klanaca (derbendžije), čujemo po tome što u sadržaj dru-
{kurudžije), raja koja je bila nme- gih izvanrednih nameta ne bi spa-
ljena na hasovima čiji su pr.ihodi dala ova opterećenja, i što je druge
bili namienjeni dzdržavan.iu Mekke namete moguće preciznije opredije-
i Medine (Haremeyni ~erifeyn mu- liti, osobito terete silrsat i i:;;tira.
kat1la reayalari), uzgajiVIaČ<i pirinča 11 Nilzill ili nezl je termin, koji je
((;altikgi), čuvari mostova (ćupridži u sistemu izv,anrednog oporezivanja

je), ČuVIari brodova na rijekama, ru- upotrebljavan u značenju obav'eze
dari, džerahori, veslari (kurekdžije) stanovništva jednog kraja da obe-
,j još neki drugi. Lica koja su izričito zbiiedi konak (prenoćište) vojsci i
bila oslobođena tih nameta (misli lmmori, što je učinjeno posredstvom
se, uglavnom na raju, jer su pri- funkcionera koji je nazivan nuzul
padnici vladajuće klase biii u prin- ili nezl emin.
cipu slobodni od bilo kakVIih dava- 12 Silrsat je termin koji je upo-
nja) uživala su tzv. muafiyet (oslo- trebljavan u značenju besplatnog

bođenje od izvanrednih nameta) uzimanja hrane u određenn.m koli-
zbog čega je nj.ihov pravni status činama za potrebe carske vo.iske od,
označavan izrazom muaf los1obor1en izvanrednim nametima opterećenog
davanja izvanrednih nameta i obi- stanovništva (primjera radi upore-
čainih tereta). diti jedRn ferman iz 1663. godine
• Za stalnu opravku grar1nva uno- kojim se stanovništvu bitoljskog
trehliavani su tzv. džerl'lho"'i. čiia kadiluka nameće obaveza da na ime
je to bila stalna dužnost. zbog čeg-a nameta bedel-·i silrsat da određenu
su bili muaf. Oni fie u izvorima količinu novca za potrebe snabdiie-
katkada označavaiu :i izrazom s<>,·a- vanja carske vojske koja se nalazi
hor Hi čerahor (I. H. Uwnčaršili, u opsadi Kotom. Obaveza je obra-
Osm~nli tarihi, II. 562). O oblicima čunata tako što je uzeta poreska
,;"-~'~avanja izvanredn;h n:<meta u osnovica u naturi, pa je određeno
78 Dr Avdo Sućeska
zakonskim spomemc1ma izrazom avanz-i dlvaniye ve tekaltf-i

orfiye 14 • Kakva je razlika između ova dva pojma, teško je reći.
Izgleda da oni predstavljaju sinonime, tim više što se prvi dio kon-
strukcije to jest avariz-i divaniye kasnije rjeđe sreće ustupajući
mjesto samo izrazu tekaltf-i orfiye u značenju opisanih tereta koji
se opet kasnije češće pojavljuju kao bedeli, odnosno kao tereti koje
raja ispunjava najčešće u novčanom ili naturalnom vidu zbog čega
se oni u izvorima označavaju bedel-i avariz (umjesto avariz), bedel-i
siirsat, bedel-i nezl itd. 15 • S obzirom na činjenicu da se ovdje radi
o teretima koje je nametala muslimanska država za najnužnije
potrebe vođenja rata, dakle za širenje granica turske muslimanske
države, a time i stvaranje mogućnosti za širenje islamske ideologije,
turski pravnici smatraju da se i ovi tereti naslanjaju na šerijat, jer
je šerijatom šefu muslimanske države dozvoljeno da u krajnjoj
državnoj nuždi, izazvanoj ratom, nametne stanovništvu određene
izvanredne namete. Ovaj način oporezivanja smatra se privremenim,
a kako su razrezivani po opšte usvojenom šerijatskom običaju, ozna-
da se umjesto jednog kg ječma uzi- meta u januaru 1644. godine postav-

ma 50 akči, umjesto jednog kilogra- ljene su niže cijene, i to:
ma brnšna 100 akči itd. Državni l kg ječma = 30 akči
arhriv NR Makedonije (dalje samo l kg brašna = 50 akčd
DAM), sidžil bitoljskog kadije br. 19,
str. 75).
l kg zobi = 45 akči.
Ranije na godinu dana za namet
18 Iljltira je termin koji je ozna-
iljltira cijene su bile još niže, i to
čavao prinudni otkup određenih ko- l kg ječma - 20 akči, l kg brašna
ličina hrane od stanovništva koje je - 40 akči, rnčunajući i prenos hra-
blilo opterećeno izvanrednim Illllme- ne do Skadm. (DAM, s•idžil br. 19,
tima, otkup koji je vršen uz nakna- str. 64, 75, 79). Ove vazLike u cije-
du sa tačno određenom cijenom nama pokazuju dvostruko plj•ačka
prehranbenih artikala koji se ot- nje obveznika - država za iste pro-
kupljuju za vojsku i za komoru. U izvode određuje različite cijene u
istom značenju upotrebljavani su i svom interesu. Kad ubire noV18.c u-
termini mubaya'a i mukayese (DAM, mjesto proizvoda, onda određuje ve-
sidžil br. 19, str. 64, 79 i sidžil br. 23, će cijene tim proizvodima, a kad
str. 47). Predmet prinudnog otkupa ih plaća, onda ih procjenjuje jefti-
mogla je biti, pored ostalog, i stoka. nije, i .time stvara jedan u ranijim
Interesantno je istaći čdnjenicu da prilikama neuobičajen višak novca.
je centralna vlast u XVII vijeku To je također jedan od oblika modi-
određivala različite cijene :istovr- ficirania sistema izvanrednog opte-
snim artiklima klada se radilo o na- rećivanja u XVII vijeku.
metu siirsat, a različite cijene za 14 Sravniti: O. L. Barkan, XV ve
namet iljltira. Tako na pr. u približno XVI inci asirlarda Osmanli impara-
isto vrijeme (razlika je u četiri mje- tor-lugunda zirai ekonominin huku-
seca), kada je Illllređeno slanje be- ki ve mali esaslari, KANUNLAR,
del-i siirsata napadačima Kotora. Istanbul 1943.
javlja se u bitoljskom kadiluku 1 '" Bedeli avariz se katkada javlja
kupljenje nameta iljltima. Pri saku- i kao avariz akcesi (uporedliti: Bistra
pljanju siirsata cijene predmetima A. Cvetkova, Izvanredni danci i dr-
ishrane određene su ovako: žavni povinosti v blgarskite zemi
l kg ječma = 50 akči pod turska vlast, Sofija 1958, str.
l kg brašna = 100 akči 19-35). O upotrebi naziva bedel-i
l kg ovsa = 200 akči avariz itd. uporediti podatke u sidži-
l kg masla = 40 akči lima bitoljskog kadije iz XVII vije-
l kg meda = 25 akči ka (DAM).
a za otkup (iljltira) istovrsnih pred-
čavani su terminom tekaltf-i adiye16 • Ukoliko se usvoji i kao tačna

tvrdnja turskih istoričara da se ti tereti osnivaju na šerijatu, čini
nam se opravdano primijetiti da su turski sultani i ovde široko tu-
mačili šerijat, jer su od početka postojanja svoje države zavelil
opisane vrste tereta i nametali ih, manje-više, stalno, već prema
tome kako su se razvijale njihove vojne operacije dok su za oblik
tih tereta koristili zatečeno stanje zbog čega su ih i nazivali tekallf-i
orfiye. Stoga se može reći da opisane vrste tereta nastaju pojavom
ostalih klasičnih osmanskih ustanova, a u zakonodavstvu sultana
odražavati su se kao popratna pojava onih ustanoV'a koje su se razvi-
jale u okvirima timarskig sistema. Zapravo, ovi tereti predstavljaju
popratnu pojavu svih klasičnih osmanskih ustanova, jer se pojav-
ljuju kao sredstvo u rukama sultana za popunjavanje prazninaJ u
dažbinskom sistemu zavođenjem tereta za opšte potrebe svih vojnih
jedinica u pokretu kao i za potrebe određenih službi koje su (i jedne
i druge) predstavljale zasebne organizacione mehanizme. U uslovima
uspješnog funkcionisanja klasičnih osmanskih ustanova njihova pri-
mjena je mogla biti ograničena na razumnu mjeru, postavljenu
opštim i posebnim zakonodavstvom. Stoga se u prvoj fazi postojanja
te države i ustaljuju spomenuta četiri oblika izvanrednih nameta
kao što se iz istih razloga u tom razdoblju stabiliziraju principi opte-
rećivanja s obzirom na način, vrijeme i visinu.
U periodu punog dejstva klasičnih osmanskih ustanova, koji
seže do potkraj XVI vijeka, principi opterećivanja bili su relativno
stabilni. Opterećivanje je bilo regulisano zakonodavstvom i kon-
kretnim naredbama sultana na sličan način na koji je propisano
opterećivanje uopšte. Izvanredni nameti padali su na rajetinske
kuće koje su kao poreske jedinice označavane terminom »avariska
kuća« 11 (avariz hane) i kao takve unošene u posebne avariske deftere,
koji su službeno nazivani mevkufat defteri18• Nametanje je vršeno
posredstvom posebnih carskih činovnika i kadije određenog kadi-
luka. Visina tereta bila je tačno fiksirana; a sam teret nametan je
u onom obliku u kome je on logično mogao biti realizovan na jednom
području. Pošto je riječ o teretima za potrebe vojske, koja se kreće
u rat, logično je pretpostaviti da su u krajevima, kroz koje je vojska
prolazila, ovi tereti ispunjavani u čistom vidu. Stanovništvo toga
kraja moralo je neposredno izvršavati takve terete tako što je krčilo
puteve, popravljala mostove, obezbjeđivalo konak, hranu itd. Na-
suprot tome, stanovništvo, koje se nalazilo daleko izvan ratnih ope-
racija i komunikacija kojima se. kretala vojska, nije moglo ispunja-
vati sve te obaveze neposredno. Ono je u ispunjavanju tih obaveza
bilo opterećeno određenim davanjima u naturi i novcu, umjesto
(bede!) direktnog učešća u obavljanju određenih tereta. Umjesto
kuluka i naturalnih davanja ono dakle, daje bede! u novcu ili
18A. Vefik, n. d. 69. sid7iil br. 27, str. 61, kao i ostale si-
17O. ·L. Barkan, Aval'liz, Islam džile.
Ansiklopedisi, II, 13; sravniti: DAM, 18 Isto.
80 .Dr Avdo Sućeska
naturi19 , Količina tih tereta u klasičnom periodu osmanske države,

po svoj prilici, bila je normirana zakonima. Neki nameti su, izgleda,
kupljeni svake pet~ ,godine, a neki samo u vrijeme vojnih pohoda.
Kao takvi, premda sy,. bili jedno od najoštrijih oruđa eksploatacije
direktno od strane cJ.ržave20 , izvanredni nameti i običajni tereti mogli
su biti i šnošljivi. , ·
Do kraja :XVI vijeka osjeća se izvjesna stabilnost, određenost
i zakonitost u izvanrednom oporezivanju podanika21 • Međutim, na
prelazu u XVII vijek nastaje i u ovoj sferi izvjesna prekretnica. Pod
uticajem postepenog rastakanja klasičnih osmanskih ustanova, iznad
svega timarskog sistema, koji· je osjetno nagrizan procesom čiflu
čenja; javljaju se značajne promjene u sistemu izvanrednog optere-
ćivanja podanika. Te promjene kreću se, uglavnom, u dva pravca.
Prvo, i dalje se održavaju klasični izvanredni nameti i običajni tereti,
ali sistem izvanrednog oporezivanja dobiva nove modifikacije u ste-
penu, načinu i vremenu oporezivanja, što osobito dolazi do izražaja
za vrijeme kandijskog rata'22 • Drugo, pored uobičajenih nameta iz
grupe tekaHf-i orfiye, javljaju se novi nameti u različitim vidovima
čiji su utemeljači predstavnici provincijske i lokalne vlasti. Pošto
se tu radi o protuzakonitim nametima, oni će se tokom XVII vijeka
pojavljivati u izvorima pod opštim nazivom tekaHj-i §đkka28 •
10 To se vddi iz mnogobrojndh po- teške posljedice za potčdnjeno sta-
dataka u sidžilima bitoljsroog kadije novništvo koje je takoreći neprekid-
iz XVII v. no opterećiv.ano raznim izvanrednim
, 20 Da je riječ o tešklim obavezama, nametima. To je bio izgleda osobito
najbolje svjedoči činjenica da se slučaj sa stanovništvom koje je na-
oslobođenje (muafiyet) od tih name- seljavalo oblasti bliže Carigradu,
ta smatralo značajnom povLasticom kao što je na pr. od naših zemalja
koju su takva lica ljubomorno ču Makedonija. Cini se da se upravo
vaLa i za nju se borila. Osim toga, od kandijskog rata kupljenje izvan-
na težinu tih obaveza ukazuju du- rednih nameta u Makedonijd javlja
žnosti zbog kojih je vršeno osloba- svake godine, barem za vrijeme tra-
đanje, dužnosti koje n~su bile be- janja toga rata što zaključujemo po
značajne (čuvari klanaca, radnici u podacima iz sidžila bitoljskog kadije
rudnicima, solanama, veslari i dr.). iz ovog Perioda.
21 Do kraja XVI vijeka v:isina :iz- 23 Turski pisci, pa i A. Vefik, ko.j1i
vanrednih nameta bila je, po svoj je najiscrpnije obradio sistem izvan-

prHici, stabilna, izuzev u nekoliko rednog oporezivanja, ne razgr.aniča
slučajeva klada su sultani zbog izu- vaju tačno vrijeme postanka nameta
zetnih potreba povećavali njdhov iz- tekaltf ...i ~akka, niti se preciznije iz-
nos. Isto tako bio je ustaljen način ražavaju o tome o kojim oblicima
oporezivanja, jer se tačno znalo na je zapravo tu riječ. Na sličan način
ko~a obaveze padaju, o čemu su ni Cvetkova i ne pokušava da opre-
vođeni i posebni defteri. dijeli ove namete. Osnovna mana
92 Kandiijski rat trajao je od 1645- svih tih radova među ostalim leži
1669 godine, a vođen je između Tur- u neistor.ijskom prilaženju problemu
ske i Venecije za ostrvo Kretu. Iako izvanrednog oporezivanja u Osman-
je Turska ovaj rat dobi.la, ona je skod carevini. Zbog toga je nemo-
zapravo odni1ela p11avu Pirovu po- guće u tim radovima naći zadovo-
bjedu, jer je do maksimuma na- ljavajući odgovor na pitanje kako
pregla svoiu snagu i do kraja iscr- i zašto, pod kojim uslovima 1 u kom
pila svoie finansije. S obzirom na vidu se pojavljuju pojedini poteski
činjenlcu da je Turska vodiLa rat u oblici, kakve oni transformacije
uslovima mspadanja njendh klasič vremenom dobivaju li do kog mo-
nih ustanova, rat je imao neizmjerno menta traju.
Promjene u sistemu izv.anrel/1n.og OPorezivanja u Turskoj ·8f
Cilj ovoga rada sastoji se ti tome da ukaže na te promjene.

Materijal na osnovu koga će biti obrađeno ovo pitanje crpen je naj-
ve<'.im dijelom iz sidžila bitoljskog kadije iz xvn vijeka, k-oji se
nalaze u Državnom arhivu Narodne Republike Makedonije. Sma-
tramo da podad ovih sidžila imaju širi značaj i da ukazuju na opšte
promjene koje su nastajale pod sličnim okolnostima u svim krajevima
Osmanskog Carstva u kojima se ranij~ razvio timarski sistem. To
1;toga što se te promjene upravo javljaju kao posljedica krize timar-
skog sistema. Stoga, mislimo, da je naslov ove teme, bez obzira na
porijeklo materijala kojim smo sa služili, bilo opravdano uopštiti,
jer je riječ o pojavama koje su ponikle, manje-više, u istim uslovima,
kao što su one dalje bile praćene sličnim zakonitostima svoga razvoja.
Nema sumnje da će materijali sa drugih područja pokazati i izvjesne
specifičnosti u pojedinim krajevima, specifičnosti koje će se pojaviti
kao posljedica ranije nastalih specifičnosti istorijskog razvoja poje-
dinih oblasti, u čemu je u nas karakterističan slučaj Bosne,
l. Promjene u sistemu izvanrednog oporezivanja u XVII ·v,
i njihove društveno-ekonomske posljedice
Promjene u sistemu izvanrednog opterećivanja javljaju se već
u prvim decenijama XVII vijeka, a dolaze do potpunog izražaja
za vrijeme kandijskog rata. Kao što je već rečeno, te se promjene
mogu u nas najbolje pratiti u Makedoniji na osnovu podataka saču
vanih u sidžilima bitoljskog kadije iz XVII vijeka24• Pukotine u
sistemu izvanrednog opterećivanja na ovom području evidentne su
već od četvrte decenije XVII vijeka pa dalje.
Na prve teškoće u sakupljanju izvarednih tereta u Makedoniji
ukazuju fermani iz četvrte decenije XVII vijeka, kojim se naređuje
sakupljanje nameta bedel-i nezl, bedel-i mekari25 , avariz i dr. Da su
"' Takvih sidžiLa za XVII vijek i u ostalim našim zemljama u ko-

očuvalo se 29. Svi oni se nalaze u jima je tada čvrsto stajala turska
DržaVtJ.>Om arhivu Narodne Republi- vlast, to jest u Srbiji !i Bosni i Her-
ke Makedonije, a zahvataju vre- cegovini. Naravno, ovo .pod uslovom
menski -period oq 162Q-1694. godine. da se imaju na umu izvjesne speoi-
Ovd sidžili predstavljaju prvoraz- fičoosti razvoja ovih naših zemalja,
redan izvorni materijal ne samo za osobito Bosne i Hercegovdne.
proučavanje -istorije bitoljskog kra- •• Izraz makAr-i označava tovarnu
ja u XVII vijeku nego i za prouča stoku koja se daje pod kiri~u za
vanje ekonomsko-društv:enih i poli- prenošenje stvari. Kao ·termin u
tičkih prdlika čitave Makedonije i Osmanskoj državi ovaj je izraz upo-
susjednih zemalja - dijelova Alba- trebljavan za oznaku jednog izvano:-
nije, Grčke i Bugars'ke. S obziro'l:l'l rednog nameta. Taj se izvanredni
na činjenicu da se u njima odražava namet u izvordma iz XVII vijeka
opšti pravac kretanja u Osmanskoj koji se odnose na bitoljSki kadiluk
državi u zemljama u kojima j'e ra- javlja pod nazivom beđel-i makAri,
n!ije bio u punoj snazi timarski si- a ne u prvobitnom izvorniku. Kao
stem, podaci navedenih sidžila imaju takav, on označava obavezu raje da
i šini značaj, osobito za pr,aćenje na ime bedela, umiesto davanja to-
krupnih linija opšteg kretanja za varne stoke dA izvjesnu koliičinu
čitavu Anadol!iju i Rumeliju. U tom novca. Ovaj namet kao bedel-ii ma-
smislu oni imaju značaj i za sagle- kAri, odnosno iicret-i makAri, .spo-
davanje pravca istorijskog kretanja minje se u jednom fermanu iz 1634.
Prlloz1 za orijentalnu filolog:tju
•
82 Dr Avdo Sućeska
nastupile izvjesne teškoće u sakupljanju tih nameta, vidi se po tome

što je centralna vlast bila prisiljena da šalje posebna upozorenja ka-
dijama da pruže naročitu pomoć carskim ubiračima izvanrednih na-
meta i da onemoguće bilo kakvo suprotstavljanje i protivljenje u
realizaciji tih zadataka o čemu u ranijim sidžilima nema pomena26 •
O kakvim se teškoćama tu moglo raditi? Na ovo pitanje daju dosta
jasne odgovore već podaci fermana iz pete decenije, a naročito iz
druge polovine XVII vijeka. Prema tim podacima zapaža se intere-
santna pojava da carski sakupljači izvanrednih nameta, koji se sada
kupe, manje-više, svake godinea 7, nisu u mogućnosti da sakupljaju te
namete zbog toga što se smanjio broj raje koja je bila obavezna da
podnosi ove terete, kao i zbog toga što preostala raja nije bila u
stanju da blagovremeno ispunjava svoje obaveze28 • Kako su nastale
ovakve pojave? Prva pojava je nastala kao posljedica razaranja
timarskog sistema procesom čiflučenja. Uslijed toga procesa, koji se
javlja već u XVI vijeku 29 , nastupile su značajne promjene u posje-
godine, koljim se naređuje bitoljskom godine (Istorija naroda Jugoslavije
kadiji da pomogne carskom muha- - dzdlanj;e ćirilicom - II dio, 209--
širu Omeru, da u smislu kopije 218.
mevkufat defteva sakupi u bitolj- •• Uporediti podatke u sidžiliima
skom kadiluku bedel-i nezl, bedel-i bitoljskog kadije iz četvrte i pete
ganem i iicret-i mak§.rd od 1852. a- decenije XVII vijeka.
V1llriske kuće (DAM, sidžil br. 3, •• Proces čdflučenja u manjoj ili
str. 98). Ubiranje ovog nameta spo- većoj mjeru javlja se već tokom
minje se u kasnijim izvorima u go- XVI, a osobito potkraj XVI i na
dinama 1635--6, 1649-50, 1656--7 prelazu u XVII vijek u svim našim
(DAM sidžili br. 4, str. 48, br. 12, zemljama. Izgleda ·da je on bio ubr-
~tr. 115, br. 15, str. 67--8. zan osobito u onim našim zemljama
Kako je nastao ovaj namet teško koje su bile ranije zah'V1aćene robno-
je nešto određenije kazati. Pretpo- novčanim odnosima zbog bliizine
stavljamo da je riječ o nametu koji prometnih gradova i morskih luka,
se razvio iz obaveze raje, opterećene kao što je morao biti slučaj sa Ma-
avardzima i drugim tekaltfima, da kedonijom. Polaznu osnovu toga
da izvjesnu količinu tovarne stoke procesa predstavljala je mogućnost
(konja, mula i dr.) za potrebe carske raje da raspolaže svojim posjedima
vojske kada ova ide u rat. Tu bi se (baštinama i čifluoima). Ta moguć
moglo raditi o obavezi raje da daje nost prometa označava: od početka
tovarnu stoku za prenos sumpora, negaciju mirijske svojine na zemlju.
šalitre, od rudn!ika do baruthana kao U čiflučenju su učestvovali svi, ·po-
i obavezi raje da daje to'V1llrnu stoku glavito svi slojevi vladajuće klase,
za prenos topova, municije, hl'ane kao i nosioci gradske privrede. U
za vojsku i dr. u ratnim vremenima početku u osnovi procesa čiflučenja
(Uporediti DAM, sidžili br. 13, str. leži ekonomski momenat, sticanje
143, br. 14, str. 144, br. 18, str. 76, posjeda na bazi slobodne pogodbe
81, 109, br. 19 str. 40, 75). među strankama (kupcem i prodav-
•• DAM sidžili br. 3 str. 98, br. 4 cem). Kasnije, međutim, ovoj kom-
str. 26 i 48" br. 8 str. 99. ponenti pridružuju se i druge koje
17 Ovo posebno važi za ~riod prvu bacaju u zadnji plan. Oifluče
kandijskog rata, kao i za peDiod ve- nje u Makedoniji u XVII vij'eku se
likog rata (rat između Turske i Au- odvija u znaku zaposjedanja rajin-
strije i Venecije, koji je nastupio ske zemlje od strane različitih ele-
poslije neuspjelog pokušaja Turske menata koja je te zemlje napustila
da osvoji Beč 1683. godine i trajao jer nij.e mogla ispunjavati povećane
do karlovačkog' mira 1699. godine). obaveze osobito izvanrednog opore-
U XVIII vijeku je i omkonjeno ku- zivanja, kao posljedica pritiska na-
pljenje izvanredruih nameta svake silja i dr.
dovno:i~ strukturi rajinske zemlje. Jedan dio raje bio je izvlašćen

uslijed čega se kao posjednici rajinske zemlje pojavljuju nova lica
- čifluk sahibije koji izrastaju, barem u početku, iz redova vojničke
klase (spahije, janjičari, carske spahije) 30 •
Izvlašćivanje raje teklo je na više načina, a naročito je bilo
oštro izraženo na carskim i drugim hasovima. Raja je zbog pritiska
upravnika hasova111 , kao i zbog pritiska spahija, napuštala svoja
imanja i selila se na posjede drugih feudalaca, ostavljajući tako
upražnjene svoje baštine i čifluke. Tako je podrivana poreska osno-
vica za razrezivanje izvanrednih nameta, to jest smanjivan je broj
avariskih kuća koje su bile obavezne da snose izvanredne terete.
Time je u ovoj sferi narušen stari poredak i onemogućeno je ubiranje
izvanrednih nameta na stari način.
Stari raspored u avariskim defterima nije se u takvim okol-
nostima mogao održati, i to kako s obzirom na raspored tereta, tako
i s obzirom na način razrezivanja i ubiranja. Stoga je centralna vlast,
pritisnuta vlastitim finansijskim 32 i drugim nevoljama, morala inter-
venisati. Intervencije se opet kreću u dva smjera u zavisnosti od
problema koje je nametala praksa.
Prvi vid intervencije osjeća se na planu obuhvatanja porezim~
svih onih lica koja su se našla u posjedu rajinske zemlje. Sa nekoliko
svojih naredaba centralna vlast pokušava da ovaj problem riješi
zahtjevom da izvanredne namete podmiruju svi oni koji su na bilo
koji način posjeli rajinsku zemlju, bez obzira kojim društvenim slo-
jevima i klasama pripadaju. Konkretno, naređuje se da izvanredne
namete podnose i spahije, janjičari i drugi, ukoliko drže rajinsku
zemlju33 • Da li su takva lica i neposredno snosila: terete, teško je
•• To potvrđuju mnogobrojni po- vog rješavanja u XVII vij'eku. vi-
daci iz sidžila bitoljskog kadije dz djeti podatke u djelima: A Vefik,
XVII vijeka. Tekalif kavaid i M. Zliya, n. d.
81 Još u XVI vijeku dolazilo je do •• U tom smislu je tokom XVII
pobuna raje na hasovima u Make- vijeka izdato više carskih! naredbi'
doniji zbog nasilja upravndka haso- Jedna od njih datira iz 1640. godine,
va (uporediti: Istorija naroda Jugo- a upućena je bila sakupljaču izvan-
slavije, str. 575-7 i 579-80. U XVII rednih nameta u Solunskom, Tirhal-
vijeku su česti slučajevi da raja pri- skom i Paša sandžaku Rumelije sa
tisnuta nasliljima upravnika hasova, upozorenjem da avariz uzima od
OSIObito sa hasa velikog vezira, na- onih lica koja drže čifluk, odnosno
pušta hasove i bježi na sve strane. rajinsku zemlju. Iz ove se naredbe
To se vidi iz nekoliko naredaba cen- vidi da je riječ o liicima koja pripa-
tro.lne vlasti kojima se kadijama daju višim društvenim slojevima (zi
kao li. drugim organima lokalne vlasti kudr.et) a našla se u posjedu rajin-
naređuj.e da silom povrate sa ha- ske zemlje (DAM sidžil br. 8, str.
sova odbjeglu raju bez obzira ko- 100). To je jedan od podataka iz
liki je rok prošao od njihovog bje- prve polovine XVII Vlijeka. Da je
žanja (DAM sidžil br. 13). O nasi- centralna vlast ostala pri istom
lj.ima !Spahija i bježanju roje sa nji- shvatanju i kasnije vidi se na osno-
hovih imanja zbog toga, primjera vu nekoliko carskih naredaba iz
radi uporediti jednu bilješku u si- druge polovine XVII vijeka koje su
džilu bitoljskog kadije iz 1647. go- izdate na priitužbu raje protiv tak-
dine (DAM, sidžil br. 11, str. 3). vih držalaca čifluka koji izbjega-
•• O finansijskim teškoćama u vaju da ispune svoju obavezu i na•
Osmanskoj državi i oblicima njiho- stoje da je svale na ostalu raju. Ta-
~·
Dr Avdo Sućeska
nešto određenije
kazati. Izgleda da to nije bio uvijek slučaj, što
zaključujemo na dsnovu činjenica da je tokom vremena stalno srna-
njivan broj avariskih kuća34 • Najvjerovatnije je da su opet tereti
ko se 1679. godine potužila Porti se odazovu ovoj zapov:djedi ne opte-

.stanovništvo bitoljskog kadiluka na rećuju tekinifima. Nasuprot tome,
nekog Muhameda Dervliškadi6a i one koje ne nađu kod kuće, a imaju
njegov.e sestriće, koji su rastjerali dirluke. treba da opterete tekalifima
raju iz nekoliko sela i prigrabili nji- zajedno sa rajom (DAM, sidžil br.
hovu zerrilju, koji neće da plaćaju 27, str. 44).
na njih pripadajući dio tekaltfa već •• To se može lijepo pratiti u si-
to svaljuju na raju koja to ne mo- džilima bitoljskog kadije počev od
že da izdrži. Fermanom je naređeno četvrte decenije XVII vijeka pa da-
da tekiHlfe moraju plaćati oni koji lje. Primjera radi navodimo da je
se nalaze u posjedu zemlje (DAM, na početku XVII vijeka u bitoljskom
sidžil br. 24, str. 42). Na sličan način kadiluku prema carskom defteru
fuli se raja bitoljskog kaddlulm na bilo 2.002 avariske kuće čij.i se broj
gradsku hrišćansku i muslimansku za pola vijeka smanjio skoro na po-
raju koja se oslanja na jake (zi ku- lovinu (1647. godine broj avariskih
dret) kao i posjednike čifluka koj1 kuća u bitoljskom kadiluku bio je
ne žele da ispune obavezu izvanred- već spao na 1.192 - DAM, sidžil
nog nameta mubajea već je svaljuju br. ll, str. HJ. i ll). Na početku dru-
na ostalu raju. Fermanom iz 1691. ge polovine XVII vijeka broj ava-
godiine u kome se navodi ovaj slučaj, riskih kuća u bitolj:skom kadiluku,
.naređeno je da se teret rasporedi zbog odbjeglih (girihte) spao je na
na sve one koji drže emlake i čiflu 816, dok se iznos izvanrednih name-
ke (DAM, sidžil br. 29, str. 31). Naj- ta zajedno sa džizjom popeo na ci-
zad, interesantno je navesti jedan fru od 960 akči po jednoj kući (DAM,
ferman u kome se izričito naređuje sidžil 13, str. 54). Broj avariskdh
da obavezu tek~lllfa moraju da ispu- kuća kasnije nije uvijek padao, jer
njavaju i spahije i janjičari koji se u tome osjećaju izvjesne oscila-
drže rajinsku zemlju (DAM, sidžil cije, kako ranije, tako isto i kasnije,
br. 28, str. 76). oscilacije koje su bile uslovljene
Svi ovi podaci navedeni sui zato naglim skokovima u broju odbjeg-
đa se ukaže na promjenu u načinu lih, koji se kasnije vraćaju. Tako na
izvanrednog oporezivanja, kao i zato pr. u jednoj bilješci bitoljskog kadije
da se vidii koliko su predstavnici 1652. godine navodi se broj od sve-
vladajuće klase nastojali da izigraju
ga 660 ava11iskih kuća koje su po-
jedinačno opterećene bedel-i nezlom
te obaveze svaljujući ih na raju ko-
jil je držala svoje čifluke i koja je u iznosu od po 1.200 akči. Svega ne-
i zbog toga morala da napušta svoja koliko godina kasnije, tačnije 1656.
imanja i da bježi pod okrilje moć i 1657. spominje broj od 1678 avari-
nih feudalaca, svrstavajući se u re- skih kuća koje su opterećene sa po
320 akči na ime bedel-i nezla (DAM,
dove čifčija. Treba naglasiti još i sidžili br. 13, str. 54, 50 i br. 15, str.
Činjenicu da centralna vlast nije bila 42 i 78). Kolebanje broja avariskih
uvijek odlučna u provođenju svojih kuća može se tumačiti trojako, bilo
mjera, što se vidi po tome da se time što se povećao broj odbjeglih
praksa prebacivanja tereta pojav- seljaka (girihte) koji su se povratili
ljuje u toku čitavog XVII vijeka, na svoja imanja, bilo time što je
a naročito po tome što je u ratno centralna vlast, koja je u ovo doba
doba oslobađala od tek§.ltfa pripad- bila donekle ponovo uspostavila, u
nike vojne organizacije. U tom po- četvrtoj deceniji naglo srozani auto-
gledu karakteristična je jedna na- ritet uspjela da poveća broj avari-
redba (ferman) iz _1691. godine. ko- skih kuća obavezivcnjem čifluk sa-
jom se kadijama Rumelije d janji- hibija na plaćanje izvanrednih na-
čarskim serdarima naređuje da po- meta, i najzad, bilo stoga što je
pišu janjičare u gradovima i selima kombinacijom ovih dviju mogućno
i da ih pošalju na front u Zemun, sti korigovano poloVinom XVII vi-
te da one koje nađu lood kuće i koji jeka naglo poremećeno stanje. Bilo
faktički padali na teret neposrednih proizvođača-čifčija, a tamo gdje

ovih nije bilo, vjerovatno su kao direktni poreski obveznici bili
posjednici rajinske zemlje, bez obzira na njihov društveni rang. Da
je teret izvanrednog oporezivanja padao na takve posjede, svjedoče
podaci iz sačuvanih deftera35 , kao i činjenica da se posjednici (čifluk
sahibije) katkada odupiru prekomjernom opterećivanju svoje raje,
ili nastoje da dio tereta sa svoje raje prebace na druge36 • Drugi vid
intervencija kreće se u pravcu davanja instrukcija lokalnim orga-
nima vlasti na koji način treba da se razrezuju i ubiraju izvanredni
nameti kada to nije bilo moguće postići ranijim sredstvima i instru..,
mentima. Konkretno, naređuje se kadijama da organizuju nov način
rasporeda tereta uz saradnju sa vilajetskim ajanima, seoskim zabi-
tima i subašama37 • Taj način donekle je nametala sama praksa, jer
se već i prije konkretnih naredaba sultana u praksi sreću slučajevi
samoinicijativnih akcija zainteresovanih faktora na terenu u pogledu
novog načina razrezivanja prispjelih tereta. Ti faktori bili su na
prvom mjestu vilajetski ajani 38 , koji još od ranije imaju važnu ulogu·
u društveno-političkom životu svoga kraja, a u poslovima razrezi-
kako mu drago, proces se kretao u 37 Ova pojava zapaža se u mno-
pravcu smanjivanja broja avariskih gim fermanima počev od četvrte de-

kuća pod uticajem bježanja seljaka cenije XVII vijeka pa dalje koji s.f)
i zaposjedanja njihovih zemalja kao nalaze u sidžilima bitoljskog kadije,
čifluka od strane predstavnika po- a odnose se na razrezivanje i ubira:-
vlašćenih slojevSt osmanskog dru- n.je izvanrednih nameta.
štva. Taj proces bio je, izgleda, oso- 88 U turskim izvorima XVI, XVII,
bito nagao za vrijeme i poslije veli- XVIII i XIX vijeka termin vilajetski
kog rata, jer je, prema jednom def- ajani (a.yan-i vilayet, rjeđe ayan-i
teru iz 1710. godine, broj avariskih memleket) s:reće se u značenju· go:r-
kuća u bitoljskom kadiluku spao na njih slojeva osmanskog društva ·11
svega 146, sa obavezom svake kute provincijama (vilajetima, kadiluci,.
da plati na ime avariza i bedel-i ma), čiji je istaknutiji položaj poči,
nezla po 47 gr().ša (DAM, sidžil br. vao ili na bazi držanja određenog
34, str. 13). Možda je ovo smanjenje mjesta u vojnoj hijerarhiji (spahi-
bilo posljedica ratnih pustošenja i skoj i janjičarskoj. organizaciji, kao
napuštanja zemlje od strane seljaka, i u organizacijama pomoćnih vojni}l
od kojih će se kasnije jedan broj redova) ili na bazi vršenja va.žniHh
povratiti, ali u svakom slučaju ono funkcija u vojno-upravnoj i sudskoj
pokazuje oštar zaokret u stvaranju organizaciji, ili, najzad, na ba:?;i po-
uslova za jači zamah čiflučenja u sjedovanja većeg imetka. U tom
Makedoniji pod uticajem. bježanja smislu u kategoriju vilajetskih ajana
raje zbog izvanrednih nam.eta i sva- spadali su prvenstveno istaknutiji
kojakih nasilja organa turske vlasti. komandanti spahijske i janjičarske
Da sve to nije nikakva slučajnost, vojske (subaše, čeribaše, zaimi, ja-
pokazuje i činjenica po kojoj je broj njičarske age, serdari, zatim starje:-
avariskih kuća u bitoljisk!om kadli- šine pomoćnih vojnih redova - voj.-
luku 1716. godine spao na 80, sa oba- nučki bezi, komandanti juruka itd.};
vezom da svaka kuća plati na ime zatim visoki funkcioneri divana u_
ava.riza i bedela po 81% groš, ili pojedinim provincijama, viši pripa,d:..
ukupno 6693 groša (DAM, sidžil br. nici uleme (ešraf), istaknutiji funk-
37, str. 42). cioneri lokalne uprave (vojvode, su:.
85 To potvrđuju podaci u sidžilima baše, muteselimi, emini i dr.) i, naj-
bitoljskog kadije iz druge polovine zad, bogatiji slojevi u gradu (trgov-
XVII vijeka. ci).
•• Primjera radi vidjeti DAM, si-
džil br. 19, str. 57 i 60, br. 28, str. 38,
40, br. 55, str. 22.
(!6 Dr Avdo Sućeska
vanja tereta poduzimaju izvjesnu samoinicijativu39 , koja ubrzo po-

staje pravilo40.
Teškoće u razrezivanju i ubiranju izvanrednih nameta su tokom
XVII vijeka bile u stalnom porastu. One su se već u početku kan-
dijskog rata veoma zaoštrile pogađajući najoštrije u prvom redu
raju.
· Kandijski rat je neizmjerno iscrpljivao sredstva državne bla-
gajne41 koja nisu bila dovoljna sultanima da pokriju mnogostruke
rashode. Zbog toga je centralna vlast prebacivala teret na raju zahti-
jevajući da ova ispunjava svoje obaveze novcem ili naturom umjesto
davanjem radnih usluga, veo prema tome kako je centralna vlast
osjećala potrebu42 •
Za čitavo vrijeme trajanja kandijskog rata svake godine kup-
ljeni su izvanredni nameti, i to, uglavnom, u ranija četiri osnovna
vida, kao avariz, nuzul, siirsat i i~tira43 . Pošto su najčešće sakupljani
u novcu u vidu bedela (bedel-i avariz, bedel-i nuzul, bedel-i siirsat,
~"!"'':'-·•"
•• Vilajetski ajani su spadali u rima (deftieri kojima su razrezdlvani

krug ljudi koje su poštovali kon- izvanredni nameti) u sidžilima bi-
kretni nosioci upravnih i sudskih toljskog kadije počev od sedme de-
funkcija u kadilucima i kao takvi cenije XVII vijeka.
se vrlo rano često javljaju kao tzv. " To se najbolje vidi po tome što
iluhudul hai (svjedoci sudske parni- su državni prihodi godinu dana na-
ce), kao vještaci u delikatnim pita- kon završetka kandijskog rata izno-
njima, te kao nosioci kolektivnog sili jedva 181,270.827 akči, dok su u
javnog mnijenja vladajuće klase u isto vrijeme državni rashodi narasli
provincijama. U XVII vijeku oni pona iznos od oko 590,000.000 akči (J.
kazuju značajnu samoinicijativl,l u Hammer, Geschichte des Osmani-
mnogobrojnim pitanjima od intere- schen Reiches, V. str. 717).
sa za njihov kraj i njihovu klasu, •• U XVII vijeku postalo je skoro
među kojima i za pitanje ravno- pravilo da se uzimaju bedeli za sve
mjernijeg rasporeda izvanrednih da- oblike izvanrednih nameta, ali se
žbina, ili samoinicijativnom razrezi- katkada pojavljuju i izuzeci. Tako
vanju dažbina za organizovanje su- na pr. katkada srećemo pojavu da
zbijanja hajdučije' i dr. Jedna takva se umjesto bedel-i avariza, na ime
inicijativa vilajetskih ajana u bi- avariza stanovništvo opterećuje o--
toljskom kadiluku zabilježena je već bavezom da prenosi šalitru u car-
1650. ·godine, kada su bitolj ski vila- sku baruthanu u Solunu (DAM, si-
jetski ajani i ešrafi razrezali na bo.., džil 19, str. 84; sidžil 26, str. 35).;
gatije slojeve u Bitolju 22.000 akči Dok je to sa avarizom rjeđi ·slučaj,
za mobilizaciju sejmena u cilju su- sa ostalim izvanrednim nametima se
zbijanja hajdučije (DAM, sidžil br. to češće dešava, a osobito pri ubira-
12, str. 2). nju nameta siirsat i nezl (kod ovog
Ajani se pojavljuju kao lica koja posljednjeg umjesto novca katkada
učestvuju u razrezivanju izvanred- se uzimaju kola sa teglećom mar-
nih poreza već · od ·druge polovine vom - primjera radi uporediti
XVII vijeka. Ovu njihovu ulogu na DAM, sidžil br. 21, str. 58; sidžil 18,
određeni način, bila je ozakonila str. 30; sidžil 23, str. 78, 80, 84, 85).
centralna vlast već na početku šeste .. Pored ovih klasičnih nameta, u
decenije toga vijeka, jer iz tog pe- drugoj polovini XVII vijeka u upo-
rioda imamo fermane kojim se za- trebi su katkada i novi nameti koji
jedno sa kadijama, mjesnim čeha se povremeno uzimaju, kao što je
jama i serdarima naređuje i vila- namet za izdržavanje se'jmena i voj-
jetskim ajanima da uzmu učešća u nika iz grupe nefir-i am (DAM, si-
razrezivanju nekih izvanrednih na- džil br. 25, str. 31, 34, 46; br. 261, str.
meta. 21, 25; br. 34, str. ll; br. 38, str. 74;
•• 'ro se v~~ii u svim tevzi defte- br. 18, str. 74; br; 26, str. 39).
pa čak i bedel-i i~tira) oni su dvostruko pogađali poreske obveznike.

Prije svega u uslovima i onako povećanih tereta, osiromašeni seljaci
nisu mogli proizvoditi toliko dobara koliko je to od njih traženo, a
pošto su morali ove obaveze podmirivati u novcu koga nisu dovoljno
imali, oni su morali da se zadužuju raznim seoskim i gradskim zele-
našima, vrlo često i vakufima44 • Uzimajući zajam za ove svrhe pod
veoma nepovoljni_m uslovima45 , seljaci su padali u mreže zelenaša.
Pritisnuti od strane sakupljača izvanrednih nameta s jedne strane,
i grabljivih zelenaša s druge, koji im katkada pale kuće i uništavaju
ostali imetak46 , seljaci u očaju napuštaju svoja imanja i bježe na sve
strane da bi sačuvali goli život, pokušavajući da osiguraju svoju egzi-
stenciju na drugoj strani, obično u veoma udaljenim krajevima47 •
Uslijed opisanog razvoja stvari započeti proces čiflučenja do-
biva novu dimenziju, nov, daleko jači podsticaj. Seoski posjedi ostaju
većinom pusti i kao takvi veoma podesni za zahvatanje od strane
gospodara zemlje ili od strane zelenaša48 • To je još više produbljivalo
krizu u sistemu sakupljanja izvanrednih nameta. Broj avariskih kuća
stalno je bivao manji jer su se stanovnici raseljavali i nalazili uto-
čište na drugoj strani. Centralna vlast je i dalje vršila pritisak stal-
nim nametanjem izvanrednih dažbina, koje je moralo davati nera-
seljeno stanovništvo. Pošto je toga stanovništva bilo malo, to se onda
dalje izgrađivala nova praksa opterećivanja, praksa po kojoj su
izvanredni nameti raspoređivani tako što su i tereti, koji su padali
na raseljene seljake (g ir i h t e), svaljivani na preostali dio stanov-
ništva, a sam :rtazrez među prisutnima vršenje tako što je vršena
" Primjera radi vidjeti DAM, si- 109; sidžil 10, str. 28; sidžil 12, str.
džil br. 10, str. 12, 43; sidžil ll, str. 72; sidžil 15, str. 27; sidžil 17,. str.
ll; sidžil 12, str. 40; sidžil 15, str. 2, 12; sidžil 13, sidžil 18, str. 48; sidžU
19; sidžil 18, str. 15; sidžil 18, str. 50; 15, sidžil 20, str. 39; sidžil 21, str. 28;
sidžil 19, str. 22, 26; sidžil 21, str. 25. sidžil 23, sidžil 26, str. 33.
•• Pored visokih nameta ovi zaj- " Kao pod 46. Napominjemo da
movi su obično bili s kratkim roko- su turski organi vlasti preduzimali,
vima (po nekoliko mjeseci), i što je - barem u početku, izvjesne mjere za
najgore ti rokovi su obično dospi- omogućavanje uslova povratka od-
jevali za seljake u najnezgodnije bjegloj raji. Tako je, npr. odgađano
vrijeme (Đurđevdan). Pošto je za- plaćanje tekiHtfa, plaćanje prispjelih
jam redovno bio praćen i jemstvi- dugova zajedno sa kamatama itd. U
ma, najčešće jemstvom sa imetkom 'takvim slučajevima obično je prak~
(kefi! bil-mal) _,.. to je moralo do- tikovan rok od jedne cio tri godine_.
laziti do izvršenja kao posljedica Naravno, ove mjere mogle su poka-
neisplaćivanja dugova· na vrijeme zivati samo privremene rezultate,
(o oblicima jemstva za dugove i jer se njima nisu ublažavali opšti
pravnim posljedicama toga jemstva uslovi oporezivanja koji su se to-
u Osmanskoj državi vidjeti: Avdo kom XVII vijeka i dalje stalno po-
Sućeska, Vakufski krediti u -Sara- goršavali.
jevu u svijetlu sidžila sarajevskog •• Kao zelenaši pojavljivali su se
kadije iz 1565/6, Godišnjak Pravnog često i mutevelije valrufa i izvjesni
fakulteta u Sarajevu II, Sarajevo slojevi gradskog stanovništva, među
Hl54). njima i izvjestan broj visoke uleme
•• Pored podataka nave4enih pod (muftije, kadije), kao i njihovi po-
44, vidjeti još DAM, sidžil br. 8, str. tomci.
es Dr Avdo Sućeska.
kategorizacija po kojoj je glavni teret padao na i;muenije seljake,

dok su manje imućni podnosili manje terete49 ,
S druge strane, u drugoj polovini XVII vijeka za neke izvan-
redne namete, konkretno za siirs.at i namet i~tira, proširena je po-
:reska osnoviea. Dok je raniju poresku osnovicu za sve izvanredne
namete predstavljala rajinska zemlja, sada se ona za spomenute
~ete proširuje i na zemlje onih koji su bili muaf (oslobođeni od
izvanrednih nameta) 50 • •
Sve ovo učvršćivalo je potrebu ustanovljivanja novog načina
rasporeda izvanrednih nameta koji već u drugoj polovini XVII vijeka
c;lobiva stalan oblik i zadržava se za svo vrijeme postojanja izvan-
rednih nameta, nalaze.ći staln:u primjenu osobito u vrijeme ratova
(kandijskog. bečkog i drugih). Konkretno uobličava se i ustaljuje
praksa razrezivanja izvanrednih nameta na sudu saradnjom kadije,
predstavnika centralne vlasti, vilajetskih ajana, predstavnika posjed-
nika (seoskih subaša, zabita) i predstavnika: raje 51 • Samo razrezivanje
vrši se tako što se sa saradnjom spomenutih faktora vrši raspored
nameta na postojeće naseljenike prema njihovom imovinskom stanju,
pri čemu se teret. sa :raseljenih {girihte) svaljuje na prisutne. Sve to
onda unosi s.e i u posebne deftere koji se po nazivu razreza ozna-
čavaju terminom t e v z i, to jest tevzi defteri.
Opisani sistem razrezivanja ~nređnih nameta primjenjivan
je na sve oblike nameta, poznatih pod nazivom tekaltf-i orfiye koji
su postojali u XVII vijeku, to jest na namete avariz, niiziil, sursat,
i~tira, zatim na teret poznat pod. nazivom bedel-i mekari 52 pa čak i
na razrezivanje i ubiranj·e glavarine (džizja) 53 • Najzad, sličan sistem
primjenjivan je i pri rasporedu tereta koje su makedonski seljaci
" O:va pojava evidentna je u d.ef.. str. 52, 75; br. 20, str.. 37; br. 21,
terima u kojima je unošen razre.z U:- s,tr. 58; br. ~. ~tr. 27, 40. Stvar, iz-
vanrednih nameta (tevzi defteri), a gl_ed:a.. ne stoji tako sa drugim na-
koji se nalaze. u sidžilima. bitoljsltog metima, jer Prema jeđnoj carskoj
kadije iz XVII vijeka. naredbi iz 1796. godine, koja je iz-
•• Ovdje ·se svakako misli na one data na pritl,lŽbu nekoliko vojnuka
kategorije lica koja sit u ovom radu iz bjtoljsk~g kadiluka, voj'nuci su
pobrojana u bilješci 7, to jest na bili t dalje oslobođeni, ali sama za
kategorije lica koja su bila oslobo- vojr:tučke baštine. Međutim, ukoliko
đena (muaf) zbog vršenja određenih su oni držaH i rajinsku zemlju, onda
službi. Tu se svakako ne podrazu.. ·su na nju morali davati tekaltfe
mijevaju ra~ni slojevi vladajućE} (DAM, sidžil br. 72}.
klase, jel' su oni već po svom dru- ·~ Podatke o tome daju tevzi def-
štveno-političkom položaju bili prin- tel'i u sidžilima bitoljskog kadije iz
cipijelno oslobođeni, a ako su ~e na- druge polovine XVII vijeka.
il}: u pasjedu rajinske zemlje kaa •• Vidjeti bilješku 25.
~ifluka, onda j~ ta zemlja bila opte- 58· DAM, sidžil br. 12, str. 62; br.
x:ećena. 15, str. 87-8; br. 16; str.. 29; br. 18,
· Sto se W!e ispunjavanja oba:veza str. 1106; bt:. 19, str. 43, 84; br. 23,
nameta siirsat i i~tira, izgleda da st1". 67, 7~~. Interesantna je či~
one već ođ druge ]polovine XVII vi- njenica da se i d;liZ:ija katkada ra-
. jeka pogađaju sva lica, kako ona spOređuje po principu nametanja
.koja su od ·:ranije bila obavezna obaveza s odbjeglih (girihte) na pri-
(gayri muaf) tako isto. i ona koja su sutne i sa siromašnijih na imovinski
·&tle bila oslobođena (muaf) .bolje stojeće.
.DAM; sidžil 15, str. 64, 67; b1"~ 19,
morali podnositi na ime slanja veslara (bedel-i kiirek~i)54 za vrijeme

kandijskog rata, kao i pri nekim novim izvanrednim nametima kao
što su namet za izdržavanje pandura i sejmena55 , namet za vojsku
mobiliziranu po sistemu narodne milicije (nefir-i am) 56 i namet za
poštansku službu (menzil) 56a.
Izloženo ukazuje na činjenicu da je sistem opterećivanja izvan-
rednim nametima (tekaitf..i orfiye) u XVII vijeku bio praćen značaj
niW promjenama. Te promjene su nastale kao posljedica rastakanja
klasičnih osmanskih ustanova, a najoštrije su pogađale zavisne se-
ljake. Zapravo izvanredni nameti u XVII vijeku imali su presudnu
tilogu u daljem životu seljaka_ time što je njihovim posredstvom
započeti proces čiflučenja dobio novu dimenziju, nov pod,sticaj i
novo daleko naj.oštrije oruđe. Stoga se može zaCijelo tvrditi da je,
barem u Makedoniji, sistem izvanrednog oporezivanja u XVII vijeku
i dalje imao fatalnu ulogu u ekono:rfiskom i društvenom položaju
makedonskih l:!eljaka, utičući odlučno na njihovo svođenje na nivo
golih neposrednih proizvođača-čifčija. S tim u vezi može se zaključiti
da je izvlašćivanje seljaka,. pod snažnim pritiskom izvanrednog opte-
rećivanja koje je vršila država, barem u Makedoniji, najvećim dije-
lom bilo završeno do kraja XVII vijeka. To potvrđuje činjenica
stalnog smanjivanja avariskih kuća u bitoljskom kadiluku. Tako je
ovaj kadiluk na početku XVII vijeka imao 2002 avariske kuće, a
prema defteru iz 1716. godine svega 80 avariskih kuća57 •
Iako je sistem izvanrednog oporezivanja od strane države (te-
kaUf-i orfiye) pretrpio značajnu transformaciju, praksa oporezivanja
je principijelno smatrana na zakonu osnovanom, naravno ukoliko se
izuzmu zloupotrebe organa vlasti pri razrezivanju i ubiranju tih na-
meta kojih je inače bilo na pretek 58• Takvom je ona smatrana zbog
"' Ovo je izgleda bila jedna od ••a Prebacivanje dijela tereta za

najtežih obaveza (javlja se u :X:VII poštansku službu na stanovništvo ."ll
vijeku za vrijeme kandijskog rl;l.ta) bitoljskom kad.iluku može se pratiti
što zaključujemo po tome što orga- već od druge polovine XVII vijekl;l..
nima centralne vlasti i pored više Ova je služba tada bila organizova-
sultanskih nareqa"Qa i strogih pri- na tako što je od strane vilajetskih
.jetnji nikako nije polazilo za rukom ajana na sudu birana mika osoba
da sakupe odgovarajući broj seljaka) za menzildžiju sa obavezom da obav-
obaveza je pađala na svakih sedam lja poštansku službu za jednu go-
avariskih kuća da pošalju po jednog dinu dana sa tačno određenim bro-
veslara. Ne mogavši da ostvaruju jem· konja i uz pristojnu nag:r:adu
·ove zadatke organi turske vlasti mo- čiji se iznos ubire od stanovnilltva
rali su da se zadovoljavaju nameta- kadiluka (DAM, sidžili br. 6, str. 48;
njem · bedela (obaveze plaćanja u br. 19, str. 34; br. 19, str. 31; br. 21,
novcu umjesto slanja veslara), koji str. 5; br. 25,_ str. 33).
je na {>1;. 1651. godine iznosio za sva- · · •• DAM, siđžil br. ll, str. ll(} i ll;
kog veslata po 3.600 akči (DAM, si- br. 37, str. 42).
džil br. 10, str. 52; br. ll, str. 85, · •• Pored nasilja koje su seljacima
95, 104; sidžil br. 13, str. 120; br. 15, činile njihove spahije povećavanjem
str. 69).. · ·· ·obaveza ·(osobito poVećavanjem ku-
•• DAM, siđžil br. 24, str. 45; br. luka) i pritiska zelenaša, koji su uz
25, str. a~. 34, 46; br. 26, str. 21, 25; nepovoljne uslove poiajmljivali se-
br. 3-8, str, 74; br. 34, str. 11-12. ljacima novac za plaćanje tekaJ.tfa
•• DAM, sidžif'br. 18, str, '74;· br. (DAM, sidžil br. ll, str. 15; br; 15),
26, str. 39. jedan od prvil:i- oblika nasilja povo--
90 Dr Avdo Sućeska
toga što su novonastale promjene, premda su započele prirodnim

izrastanjem iz konkretne društveno-istorijske prakse, bile praćene
odgovarajućim sankcijama i potvrdama od strane centralne vlasti,
koja je svojim fermanima ozakonjivala tu novonastalu praksu i
davala joj još jači podsticaj.
2 Pojava novih nameta - tekćl.llf-i ~ćikka
Uporedo sa opisanim promjenama u sistemu izvanrednog opo-
rezivanja nametima tekaltf.:.i orfiye, izrasta i razvija se još jedna
praksa izvanrednog oporezivanja koje za svoje potrebe čine organi
provincijske i lokalne vlasti, a koja je svojim porijeklom nova i u
osnovi na zakonu. neosnovana. ·· ·
U zavođenju novih izvanrednih nameta osobito se ističu na-:
mjesnici provincija (beglerbezi) i upravnici sandžaka (sandžak-bezi).
Oni lično, ili još češće posredstvom svojih službenika - vojvoda,
muteselima, subaša59 i dr., utiru put novoj šarolikoj praksi izrablji-
vanja potčinjenog stanovništva, među ostalim i izrabljivanju stanov;;.
ništva izvanrednim nametima kojel ubiru u novcu .ili katkada i u
naturi60 • ·
O kakvoj se tu praksi zapravo radi? Na
ovo pitanje moguće
je dati zadovoljavajući odgovor tek nakon razmatranja pitanja
oblika nagrađivanja org~na· provincijske. uprave, osobito nagrađi
vanja. namjesnika provincije i upra,vnika sandžaka u ranijem periodu.
U'. peri-odu uspostave i učvršćenja timarskog sistema,· namjesnici
provincija i;;.sap.džaka .s.u1 kao što je po~ato,- nagrađivani kroz
timarski sistem~ Oni su, kao n:ajviši vojno-upravni funkcioneri . u:
provincijama; nagrađivani krupnim- feudalnim posj,edima (hasovi)61•.
Riječ je, naravno, o obliku nagrađivanja u oblastima u kojima je
!lom samog ubiranja tekiDtfa javlja o .pojavi, a ne o nekom sporadičnom

se u vidu tzv. koldžiluka (kolcilik). slučaju. . .·
Izraz koldžiluk. izveden- je od riječi U nasilju dalje učestvuju katlrilda
koldžija, štO znači· pripadnik .oruža- i kadije .i ajani ko'ji, razrezujući i
ne,pratnje ubirača tekaltfa. Koldžije ubirajući tekaltfe, nameću i za sebe
su, pomažući. glavnom. ubiraču, si- doprinose uzimajući tako protuzal,!:o-
lom nametali stanovništvu <4>Prinose nito znatne količine novca od selja:..
i. u svoju korist; doprinose koji su ka pod raznim nazivima kao što su
1647. godine iznosili od 80---105 akči »defter. akf;e«, »Zi . kudret akce« ~
po~ jednoj avariskoj kuĆi ·(DAM,· si- dr. Uz to on.i katkada čine nepravde
.pžil br. ll, str. 10). Izgled;:t .da su sirotinji i tako što dio svojih tereta
osobito okrutni bili koldžije koji su i tereta svojih prijatelja (staleških
regrutov~ni i~ redova mještana koji drugova) preb;icuju na nezaštićenu
se nisu uvijek ·zadovoljavaLi samo sirotinju (DAM, siqžili br, 20, str. 47;
dijelom novca od avariza već se slu- br. 23, str. 38; br. 28, str~ 35, 38).
že i drugim nasiljima, ulaze silom •• DAM, sidžil br; 4,, str. 26 ..
u seoske kuće i pljačkaju sve ··što •• Interesantno je da je rumelijski
stignu (DAM, sidžn·. br. 13, str. 168). valii!ja katlmda uzimao dio »zahire
. I pore(l_ strogih naredaba central- baba« nameta u naturi (uporediti
ne vlasti da se suzbiju nasilja kol- DAM, sidžil br. 21, str. 28). .
đžija, ona se. javljaju i kasnije, o "';J. H. Uzuncar~I11, Merkez ve
čemu svjedoči jedna carska naredba bahriye te~kilati, 203; H. Hadžibegić,
iz. 1686. (DAM, sidŽil br. 26, str. 35), Rasprava Ali čauša, 174 i 184;.
~to ukazuje na to ft~ se ovdje rad.i
bio uspostavljen timarski sistem62 • Uz to sandžakbezi, kao i begler-

bezi na području tzv. paša sandžaka, imali su pravo da ubiru jedan
dio (obično jednu polovinu) tzv. baduhava dažbina63 od raje! koja
je bila naseljena na neslobodnim (serbestsiz) timarima64 • Do potkraj
XVI vijeka, po svoj prilici, količina prihoda iz ova: dva izvora sa
dijelom bogatog ratnog plijena65 bila je dovoljna za podmirenje
njihovih potreba. U svakom slučaju ti funkcioneri principijelno su
morali da se zadovolje prihodima vezanim za njihov has.
Na prelazu u XVII vijek stanje se, međutim, počinje mijenjati.
Prihodi od hasova, kao i drugi prihodi, već na prelazu u taj vijek
iz više razloga postaju nedovoljni za podmirenje rastućih potreba
njihovih uživalaca. Prije svega opseg hasova provincijskih funkcio-
nera tokom vremena morao je biti sužavan66 , što je vodilo smanji-
vanju prihoda njihovim uživaocima. Na drugoj strani materijalne
potrebe spomenutih funkcionera u XVII vijeku počinju stalno nara-
stati, poglavito zbog toga što su oni bili prisiljeni da oko sebe okup-
ljaju veći broj lične pratnje (halk) kako za svoju ličnu bezbjednost,
tako isto i za suzbijanje nereda u provincijama67 • Istina i prije su
ovi funkcioneri morali da se okružuju izvjesnom oružanom pratnjon:t,
osobito u ratno doba. Kao i ostali uživaoci feudalnih posjeda, oni su
bili dužni da opreme određeni broj oklopnika (cebeli) i da. ih vode
sa sobom u rat. Kako navodi Ali čauš iz Sofije, takvi funkcioneri
su bili dužni da opreme po jednog džebeliju na svakih 5000 akči
prihoda sa svoga hasa68 • To znači da je posjednik hasa, recimo od
600.000 akči, bio dužan da opremi po prilici 120 ljudi. U to doba je
pod komandom jednog takvog funkcionera bila čitava spahijska
konjica sa njegovog vojno-upravnog područja, kao i pomoćni odredi
janjičara, pa je on lako mogao obezbjeđivati javni mir i red na svom
području i sakupiti znatan kontigent vojske za vojni pohod. Stoga
sandžakbezi i beglerbezi nisu imali tada ni stvarne potrebe za većim
brojem vojnika za ličnu upotrebu. Utoliko manje kada se ima u vidu
činjenica da se do potkraj XVI vijeka u provincijama osmanske
države osjeća izvjesna stabilnost i relativno vlada mir.
U XVII vijeku, međutim, uslijed slabljenja spahijske organi-
zacije, uslijed stalne neposlušnosti janjičara i dr., a naročito uslijed
pobuna, hajdučije i razbojništva u provincijama, kao i mobilisanja
većeg broja vojnika u doba ratova javljaju se kod provincijskih
•• To jest, uglavnom, u Anadoliji vidjeti: J. v. Hammer, Geschichte

i evropskim dijelovima tadašnje tur- des Osmanischen Reiches, I, 678. O
ske države. U drugim krajevima bio principima podjele ratnog plijena
je na snazi sistem salijana (H. Ha- po odredbama šerijata sravniti Tor-
džibegić. Isto. nauw Nikolaus, Das Moslemische
· •• O pojmu dažbina baduhava i Recht, Leipzig 1855, 51-53.
njihovim oblicima ·vidjeti kod Ha- •• Do sužavanja tih hasova sigur-
džibegića, n. d. 345-346. no je dolazilo i stoga. što su njihovi
•• Uporediti: A. Sućeska, Mjesto posjednici mulkiziranjem pretvarali
muteselima u lokalnoj upravi do jedan dio dobara u vakufe.
tanzimata, Godišnjak Pravnog fa- •• Uporediti I. H. Uzun!:ar~tli,
kulteta u SarajeVu, VII, 295-297. Osmanli tarihi III, 2 kisim (Ankara
•• O 'važnosti ratnog plijena i o 1954), 292.
učešću ratnika u diobi toga plijena •• Hadžibegić, n. d. 177;
92 Dr Avdo Sućeska
funkcionera potrebe za jačom stalnom oružanom pratnjom koja im

je bila potrebna kao oruđe za zaštitu ličnog integriteta i za sprovo-
đenje naredaba. Istovremeno javljaju se u njih i veće potrebe za
materijalnim sredstvima. Tome se pridružuje i razvijena gramzivost
tih funkcionera i njihovih službenika čiji intenzitet raste proporcio-
nalno porastu unutrašnje anarhije u provincijama i padanju autori-
teta centralne vlasti. Najzad, porast njihovih materijalnih potreba,
osobito novčanih, bio je izazvan još i time što su morali u XVII
vijeku pa dalje da kupuju svoje položaje i da na ime njihove kupo-
vine daju bogate poklone velikom veziru u vidu tzv. d ž a i z e
(caize) 69 •
To su bili osnovni razlozi koji su uticali na osjetan porast mate-
rijalnih potreba najviših funkcionera turske vlasti u provincijama
koje oni nisu mogli podmiriti prihodima sa svojih hasova čak ni pod
uslovom da je visina tih prihoda odgovarala ranijem stanju, što
svakako nije bio slučaj. Na koji je način bilo moguće prevazići ovu
protivuriječnost, to jest na koji su način ovi funkcioneri mogli da
se snabdiju potrebnim sredstvima? Prije svega, oni to nisu mogli
učiniti ozbiljnijim osloncem na centralnu vlast, jer se i ona, počev
već od XVII vijeka, počinje gušiti u stalnim finansijskim teško..,
ć~ama 70 • Izgleda, ipak, da je centralna vlast u početku XVII vijeka
pokušavala da nađe izvjesna rješenja u .okvirima starog sistema. Ona
je provincijskim funkcionerima priticala u pomoć time što je u
nekim krajevima prenosila pravo uživanja izvjesnih, čisto svojih
prihoda na tamošnje funkcionere, kao dodatno sredstvo nagrade u
vidu tzv. arpaluka. Takvu pojavu od početka XVII vijeka zapažamo
n:a pr. kod nas u Hercegovini 71 • U osnovi sličnu mjeru predstavlja
pojava davanja pojedinih sandžaka u arpaluk namjesnicima pro-
vincija, što se zapaža ne samo u Bosni i Hercegovini nego i u ostalim
našim zemljama pod turskom vlašću. Ova pojava također je evi--
dentna već od početka XVII vijeka 72 • Naravno, primjena ovog sred-
stva korekcije pri nagrađivanju organa provincijske vlasti bila je,
izgleda, sasvim ograničena, pa su provincijski funkcioneri tražili
izlaz iz materijalnog ćorsokaka na drugoj strani. Tražeći izlaz iz
takvog stanja, namjesnici provincija, kao i organi centralne vlasti
pokušavaju na prvom mjestu da rješavaju svoje materijalne teškoće
posezanjem u timarsku organiz.aciju. Prodaja timarskih berata
neovlašćenim licima, otimanje timara od legitimnih držalaca i pokla-
njanje tuđih timara pripadnicima svoje pratnje od strane namjesnika
provincija 73 najbolja su ilustracija za to. Ali, upotreba i ovog sred-
•• Uzuncar~nr, Merkez etc, 157, u arpaluk solunski sandžak i ohrid-

164-5, 202, 258. ski sandžak tamošnjem beglerbegu
10 Uporediti: A. Vefik, n. d., Ziya
koji je u tim mjestima postavljao
Karamursel, n. d. svoje muteselime. (DAM, sidžili Bi-
71 O kakvim je tu prihodima riječ teljskog kadije iz XVII vijeka).
vidjeti: A. Sućeska, n. d. 307. 13 Uporediti N. Filipović, Odžak-
71 Sravniti: Istorija naroda Jugo-
luk timari u Bosni i Hercegovini,
slavije II (izdanje ćirilicom), . Beo- POF, V, 270. i dalje. Uzuncar~nt.
grad 1960, 547. Primjera radi navo- OsmanU tarihi III, 2 kisim, 292 i
dimo da su u RumeUji često davani dalje.
stva nije mogla biti bezgranična. Granice zloupotrebama ove vrste

bile su postavljene s jedne strane intervencijama centralne vlasti,
a s druge strane otporom legitimnih nosilaca spahijskih prava koji
se suprotstavljaju takvim težnjama namjesnika provincija 74 •
Uporedo sa pojavom opisanih vidova posredstvom kojih su
namjesnici provincija namirivali svoje potrebe u novcu oni će, kao
i drugi funkcioneri provincijske i lokalne vlasti (sandžakbezi, voj-
vode, subaše, muteselimi, kadije i dr.) početi da zadovoljavaju svoje
materijalne potrebe i na drugoj strani. Po ugledu na centralnu vlast
ovi funkcioneri će također početi da svoje materijalne potrebe na-
miruju nametanjem na stanovništvo izvanrednih nameta u svoju
korist.
Praksa toga nametanja javlja se u različitim formama od pojave
prvih oblika pa do njenog izgrađivanja u jedan sistem i ona se
odvija dugo u okvirima zloupotrebe vlasti. U početku, već u prvim
decenijama ::XVII vijeka zloupotrebom vlasti odlikuje se djelovanje
poglavito lokalnih organa, ali tome iskušenju podliježu i najviši
organi vlasti u provincijama: - beglerbezi 75 i sandžakbezi. Prvi i
najčešći vid tih zloupotreba na početku ispoljava se u tome što organi
lokalne uprave, a katkada i provincijske, protupravno zalaze u seoska
naselja 1 tamo vrše razna nasilja, kao što je besplatno konačenje,
besplatno uzimanje hrane za sebe, za svoju pratnju i svoje konje
(mufte ve meccanen yetn ve yiyecek) 76 • Ta je praksa bila u primjeni,
manje-više, u svim našim zemljama pod turskom vlašću o čemu
rječito govore savremeni turski izvori, a vremenski se proteže kroz
čitav XVII i XVIII vijek 77 • Iz pritužbi raje sultanu, koja se žali na
nasilja ove vrste, zapaža se interesantna činjenica da organi (obično
kadije, vojvode, muteselimi) koji vrše takva nasilja motivišu svoj
postupak time što žele da vrše inspekciju u određenom kraju (devir
nam ilef 8 • Ove pritužbe dalje pokazuju da se nasilnici ne zadovo-
ljavaju uvijek samo besplatnim- uzimanjem hrane i konaka nego
vrše i druga nasilja, uzimajući od seljaka79 besplatno živad, stoku
i novac 80 • Novac od raje oni su uzimali poglavito za svoje gospodare
- sandžakbege i beglerbege. Za ovaj posao nađeni su ii određeni
naslovi koji se u dokumentima javljaju u više vidova. Prema ranije
spomenutim pritužbama raje protuzakonito kupljenje spomenutog
•• Isto. ka Bosanskog pašaluka (ovi sidžili

•• O porijeklu i značenju pojma se čuvaju u Gazi Husrefbegovoj bi-
beglerbeg vidjeti H. Sabanović, Bo- blioteci (dalje GHBb) i Orijental-
sanski pašaluk, Sarajevo 1959, 21, nom institutu u Sarajevu (dalje OIS).
109. •• Kao u bilješci 76.
•• Primjera radi vidjeti DAM, si- -•• Nasiljem turskih organa vlasti
džil br. 4, str. 26; br. 10, str. 24; nisu bili pogođeni samo hrišćanski
br, 11, str. 2. Kaptolski arhiv Split već i muslimanski seljaci (uporediti
(KAS), ser. b. br. 492, dok 173, 175 podatke u sidžilima bitoljskog kadi-
i dr. Arhiv Franjevačkog samostana je, zatim Istorija naroda Jugoslavije,
Makarska, dokumenti manastira 544-557.
Zaostrog II1/97, 128, 182, 187 i dr. •• Primjera radi uporediti DAM,
•• Tu praksu možemo pratiti u si- sidžil br. 4, str. 26 i br. 12, str. 61.
džilima bitoljskog kadije i u oču KAS, navedeni dokumenti kao pod
vanim sidžilima iz pojedinih kadilu- 76.
94 Dr Avdo Sućeska
novca javlja se u vidu ekvivalenta na ime globa (cedme nam-ile),

zatim kao devir 8 \ kaftan baha 82 , selamiye 83 , zahire
baha 8 \ nal85 , konak ak~e 86 , bayrak ak~e87 , Ol?r-ii.
d i ye t 88 , k a p u h ar e i 89 •
U nekim našim krajevima kao na pr., u Hercegovini, a posebno
u Poljicama, koja su uživala autonomiju90 , ti se izvanredni nameti
susreću pod nazivom poklon (pel?k~) 91 i yemeklik92 • Da je ovdje
riječ o nametima koji su nastali kao posljedica zloupotrebe vlasti,
vidi se po tome što je takva praksa zadugo smatrana protuzakonitom.
Centralna vlast, naime, svojim posebnim naredbama, u smislu pri-
tužbi raj~ iz Poljica, naređuje nadležnim kadijama da suzbiju te
zloupotrebe93 • Da je riječ o novim nametima, koje ranija praksa
nije poznavala vidi se po tome što se, na pr. jemekluk još 1642. godine
smatra novotarijom (yemeklik bid'ati) 94 • Namet jemekluk ubiran je
vrlo rano i u Makarskom primorju, koje se nalazilo u granicama
turske države, a sakupljan je i u drugim krajevima hercegovačkog
sandžaka, na što ukazuju kasniji izvori95 na osnovu kojih se zaklju-
81 Devir doslovno znači »okretaj, se javljaju s jedne strane kao organi

promjena, trajanje službe nekog narodne samouprave, a s druge stra-
funkcionera, inspekcija i dr.« Kao ne kao pomoćni organi turske vlasti.
termin koji se razvija u uslovima O položaju Poljica pod Turcima, o
zloupotrebe turskih organa vlasti on organizaciji vlasti u Poljicama i od-
se izgleda razvio iz pojma inspekcije nosu lokalnih organa turske vlasti
(devir nam-ile), pa bi u tom smislu prema organima narodne samoupra-
značio doprinos stanovništva namje- ve u Poljicama sačuvalo se nešto
sniku za inspekciju. podataka u turskim dokumentima
•• Doprinos namjesniku za odjeću. koji se nalaze u Kaptolskom arhivu
•• Doprinos namjesniku na ime u Splitu. Na osnovu tih podataka
njegovog dočeka. opisao je Adem Handžić u radu Bo-
•• Doprinos namjesniku za hranu. sanske solane u XVI i XVII v. so-
•• Doprinos namjesniku za obuću. lane u Poljicama i radne obaveze
•• Doprinos namjesniku za putne Poljičana u tim solanama. Clanci i
troškove. građa za kulturnu istoriju Istočne
87 Doprinos namjesniku za troško- Bosne, Tuzla 1959). O istorijatu Po-
ve sakupljanja vojske. ljica vidjeti rad I. Pivčević, Poljica,
•• Desetina na plaćenu krvarinu. Srđ, Dubrovnik 1007.
•• Doprinos na ime troškova za 91 KAS, 494/141, 181; 493/12; 492/
održavanje namjesnikova dvora. 42, 43, 45, 49, 148, Arhiv Franjevač
•o Osnovicu te autonomije pred- kog samostana Makarska, dokumenti
stavlja činjenica što je Poljica od manastira Zaostrog III/299, 311, 316,
početka bila carski has. Osim toga, 323, 331, 335, 341, 345, 430, 115, 117,
Poljičani su bili slobodni seljaci fi- 160.
lurdžije i imali su izvjesne radne •• Izgleda da se namet jemekluk
obaveze prema Turcima (turskoj dr- razvio iz nameta pe~?ke~?, to jest na-
žavi), konkretno obavezu rada u po- kon ustaljivanja ubiranja peškeša,
ljičkim solanama. Kao filurdžije oni zbog čega ova dva pojma kasnije
su plaćali porez odsjekom, to jest postaju sinonimi (uporediti KAS,
njihova davanja sultanu bila su sve- III/42, 43, 45). Sam izraz jemekluk
dena samo na jednu obaveZJU· u koju s druge strane označava, bar poj-
su bile uračunate čak i izvjesna movno, isti sadržaj kao i izraz za-
takse i globe (ciirm-ii cinayet). Slič hire baha, jer znači doprinos za hra-
no kao i u nekim drugim oblastima nu funkcioneru koji ga ubire.
na Balkanu, Turci su Poljičanima •• Uporediti podatke u bilješci 7Đ.
ostavili unutrašnju S'lmoupravu ko- •• KAS br. 492/160.
ja se organizaciono ispoljavala u po- •• GHBb, M. E. Kadić, Hronika V,
stojanju domaćih organa vlasti koji 35, 57; OIS, sidžil br. ll.
čuje da je riječ o istovrsnoj prirodi izvanrednih nameta koji se u

drugim krajevima javljaju najčešće pod gore naznačenim nazivima.
Iako je praksa ubiranja označenih izvanrednih nameta u korist
provincijskih organa vlasti sandžakbega i beglerbega tretirana kao
protuzakonita, ona utire sebi puteve već od same svoje pojave, i to
na čitavom području balkanske Turske, a sasvim vjerovatno i u
Maloj Aziji, jer je i tamo kao i ovdje morala nastati kao posljedica
slab~jenja klasičnih osmanskih ustanova96 • Na našem području nju
je lakše. pratiti u Makedoniji zahvaljujući činjenici da se za ovo
područje sačuvalo najviše autentičnih podataka u poznatim sidžilima
bitoljskog kadije iz XVII vijeka. Najstariji podatak u ovim sidžilima
o sakupljanju nameta u korist tamošnjeg beglerbega i sandžakbega
pod nazivom devir, selamiya, k1aftan baha, Ofjr-u diyet, cerime, potiče
iz 1630. godine. To se spominje u jednom fermanu iz te godine, kojim
se zabranjuje kadijama i naibima, beglerbegovim ljudima i sandžak-
begovim muteselimima da suprotno šerijatu i carskom zakonu (ka-
nunu) zalaze u sela, besplatno konače i jedu, besplatno uzimaju
maslo, sir, stoku, perad i dr. i da najzad za svoje starješine uzimaju
novac po ranije označenim nazivima97 • Da li je ta prakS'a uhvatila
ranije korijen ne znamo, ali pretpostavljamo sa mnogo vjerovatnoće
da je to bio slučaj, pošto po sačuvanim dokumentima, sličnu praksu
srećemo, na pr., u Poljicama i Makarskom primorju još u prvim
decenijama XVII vijeka98 •
Premda se spomenutom carskom naredbom strogo zabranjuje
ubiranje opisanih daća, i vršenje drugih nasilja, ono ne prestaje da
se pojavljuje i učvršćuje. Da je to u punoj primjeni u Makedoniji
u toku čitavog XVII vijeka pa sve do njenog ozakonjenja od strane
centralne vlasti u vidu nameta imdad-i hazariye marta mjeseca 1719.
godine99 , pokazuju konkretni podaci sačuvani u sidžilima bitoljskog
kadije iz XVII vijeka100 • O ubiranju spomenutih dažbina u drugim
našim zemljama raspolažemo sa znatno manjim brojem podataka u
poređenju sa podacima koji se nalaze u Makedoniji. Ali, onaj mali
broj podataka pokazuje da su one i ovdje bile u punom toku. Njihovo
postojanje i u Bosni i u Srbiji može se konstatovati posrednim i
neposrednim putem.
Postojanje ove. prakse na čitavom području balkanske Turske
potvrđuje jedan ferman iz 1704 godine, kojim se zabranjuje kup-
ljenje već klasičnih izvanrednih nameta u korist namjesnika pro-
vincija i sandžaka na čitavom području Carstva10 \ dakle i u našim
•• Ekonomsko društvena baza iz •• KAS, br. 492/78, 79, 173, 175 itd.
koje niču ove pojave i u Anadoliji, AFS Makarska, dok. man. Zaostrog
kao i u evropskom dijelu tadanje III/97, 98, 125, 160, 167 i dr.
turske države je u osnovi ista. Zbog •• A. Sućeska, TAKSIT, Godišnjak
toga su isti uslovi nametali i traže- Pravnog fakulteta, Sarajevo VIII -
nje istih rješenja na što ukazuju 1960, 34!0---344.
primjeri pojave drugih istovrsnih u- Vidjeti bilješke od 131-154.
100
stanova na označenim prostorima, DAM, sidžil 31, str. 44; M. Zi-

101
· . kao što su, npr. malikana, ajani, sej- ya, n. d. 167. M. E. Kadić, Hronika
meni, nefir-i am i dr. v, 112.
•• DAM, sidžil 4, str. 26.
96 Dr Avdo Sućeska
zemljama u sastavu toga Carstva. O konkretnom ubiranju nekih

izvanrednih nameta; kao na pr., nameta zahire baha, kaftan baha,
o9r-ii diyet, saliyana102 u Bosanskom pašaluku svjedoče autentični
podaci turskih izvora iz druge polovine XVII vijeka sačuvani u
raznim turskim dokumentima u zbirkama koje se čuvaju u Orijen.,.
talnom institutu u Sarajevu, Gazi Husrevbegovoj biblioteci u Sara-
jevu i Orijentalnoj zbirci JAZU u Zagrebu. O sakupljanju nameta
zahira baha u korist namjesnika Bosanskog pašaluka pripovijeda
nam i Evlija Celebija u svom futopisu koji je i sam vršio taj posao
1660. godine u Banjalučkom kraju108 •
O ubiranju spomenutih dažbina u Srbiji u XVII vijeku nemamo
direktnih podataka, ali i pored toga možemo sa sigurnošću tvrditi
da su oni bili primj"enjivani i ovdje. To zaključujemo na osnovu
podataka ranije citiranog fermana iz 1704. godine, kojim se ukidaju
te dažbine na čitavom području Carstva kao i na osnovu prikaza
prihoda smederevskog sandžakbega u Putopisu Evlije Celebije. Isti-
čući da je has smederevskog sandžakbega donosio prihod svome
uživaocu u iznosu od 540.000 akči, Evlija Celebija piše da smede-
revski sandžakbeg uz to po pravdi ubire još sedamnaest hiljada
groša104 • O kakvim je tu groševima riječ? Očigledno je riječ o ubi-
ranju novca u vidu izvanrednih nameta od stanovništva Srbije na
ime devra, zahire, baha, kaftan baha! i dr. u korist smederevskog
sandžakbega.
Kao što se vidi, izvanredni nameti u korist organa provincijske
vlasti nalaze široku primjenu u XVII vijeku. Postavlja se pitanje
kako je centralna vlast reagovala na zavođenje tih nameta i kako
su te reakcije djelovale u praksi. Uzimajući stvar načelno, može
se reći da j-e centralna vlast zauzimala negativan stav prema opisanoj
praksi, to jest ona je principijelno najstrožije zabranjivala zavođenje
novih nameta. To je ona osobito izričito činila na početku pojave
ove prakse. O tome su sačuvani podaci u naredbama sultana (fer-
mani) kojima se provincijskim i lokalnim vlastima naređuje da·učine
kraj toj protuzakonitoj praksi. U tom pogledu osobito je karakteri-
stičan ranije citirani ferman iz 1630. godine, koji je upućen kadijama
kadiluka Rumelijskog desnog kola 105 , a koji je izdat na pritužbu
tamošnje raje. Tim fermanom, kako je već istalmuto, najstrožije
se zabranjuje uzimanje od raje bilo šta od strane p:tdvincijske i
lokalne vlasti106 • Ferman iz 1630. godine ističemo osobito stoga što
se radi o generalnoj zabrani, jer je izdat na pritužbu raje sa jednog
šireg područja, odnosno raje koja inače nije bila oslobođena (muaf)
izvanrednih nameta u korist države.
Slična naredba (ferman) izdata je krajem februara 1632. godine,
ali se ona odnosi samo na bitoljski kadiluk. Tom naredbom, koja je
109 Termin salijana javlja se tek 10' Isto, 91.
potkraj XVII vijeka (OIS, sidžil ka- ••• DAM, sidžil 4, str. 26.
dije iz Jajca br. 10). ••• Slične zabrane čine sUltani i u
m Evlija Celebija, Putopis (od- fermanima koje šalju ka:dijama nad-
lomci o jugoslovenskim zemljama), ležnim za područje Poljica (upore-
preveo H. šabanović, Sarajevo 1954, diti turske dolrumente u KAS).
239.
Promjene u sistemu izvanređ'ilog <?POrezivanja. u Turskoj ·9fr
:izdata u smislu pritužbe st~novništva (kaza-i mezbur ehali-si) bitolj-

skog kadiluka,·ponovo se zabranjuje ubiranje devra čija je zabrana
jtiš ranije donesena. Uz to ponovo se zabranjuje kadijama da bes-.
platno konače i besplatno uzimaju· hranu od raje 107 • To su i jedine
dvije generalne zabrane sa područja Makedonije koje su uslijedile
uskoro poslije pojave noVih nameta. Iz tih zabrana se saznaje da
ćentralna vlast takvu praksu smatra suprotnom šerijatu i carskom
zakonu (hilaf-i šer;i ve kahun) 108: Upravo stOga što su ti miineti
predstavljali jedno novo teško opterećenje, ionako preopterećene
taje, opterećenje koje je· u osnovi suprotno šerijatu i carskom·. ka-
nunu, oni su u kas:qijim dokumentima dobili naziv tekaltf-i :;;akka109•
interesantno je istaći da se ovaj termin u opštem značenju opisanih
tereta ne javlja u ranije Citiranim carskim naredbama, već tek u
kasnijim dokumentima kojim se zabranjuje njihovo nametanje na
ona lica koja su bila muaf110 • Cime se objašnjava ova pojava? Na
ovo pitanje moguće je dati zadovoljavajući odgovor tek nakon analize
stanja daljeg izvanrednog opterećivanja opisanim nametima koje su
uskoro poslije izdavanja spomenutih zabrana nastavili da primje-
njuju.
. Naime, i pored toga što je centralna vlast zauzela p:rincipijelno
negativan stav protiv novog izvanrednog opterećivanja, organi pro-
Vincijske i lokalne vlasti nastavljaju ovu praksu. Praksu stalnog
oporezivanja možemo veoma lijepo pratiti opet na području Poljica
i Makedonije zahvaljujući činjenici da su se za ova područja sačuvali
izvori.
U Poljicama, zapravo, ta praksa teče neprekidno od prve dece-
nije XVII vijeka. Tako na pr. postoji podatak da organi lokalne vlasti
(umera ve umena) sa područja kliškog kadiluka vrše nasilja nad
stanovništvom Polj~ca time što zalaze u njihova sela, besplatno ko-
nače, jedu i piju. Osim toga, oni od stanovništva uzimaju novac na
ime pomoći za rat (sefer namina) 111 • Nekoliko godina kasnije, tačnije.
1606. godine, srećE'.mo istu pojavu, to jest organi lokalne uprave
(emiri, emini, vojvode), ponovo vrše ista nasilja i od stanovništva
uzimaju novac na ime pomoći za rat (seferiya) 112 • U osnovi istoj
vrsti nasilja pripada i slučaj nasilnog uzimanja novca od Poljičana
pod nazivom »tufeknk<;iyan akgesi« (novac za borce, pomoć za rat)
koja je pojava konstatovana u jednoj predstavci kliškog kadije iz
1608. godine113 • Svi ovi slučajevi spominju se u raznim aktima organa
centralne (fermani) i lokalne vlasti u kojima se, po pritužbi Polji-
čana, zabranjuju takvi postupci, jer su oni suprotni muafiyetu, to
jest oslobođenju Poljičana od svih izvanrednih nameta pa i od na:..
meta tekaUf-i :;;akka114 • .
Izgleda da su pritužbe Poljičana protiv kupljenja seferije imale

pozitivno dejstvo, jer se kasnije na ovom području u izvorima rie
· 107 DAM, sidžil 4, str. 126; 111 KAS 492/7.8.
1os Isto. 112 KAS 492/79..
109 - Uporediti. podatke u bilješkama 118 KAS 493/5.
od 141-154. ·· 114 Isto.
110 Isto.
Prilozi za orijentalnu filologiju
1!8 Dr Avdo Sućeska
sreću podaci da su ubirani nameti ove vrste. Suprotno tome, ustaljuju

se nameti pod nazivom peškeš (poklon) i jemekluk koje su Poljičani
plaćali najčešće u korist hercegovačkog sandžaka, a katkada i u
korist namjesnika Bosanskog pašaluka 115 • I pored toga što se jednim
fermanom iz 1612. godine ubiranje poklona i jemekluka u Poljicama
zabranjuje116 , ova praksa ne prestaje već se potpuno ustaljuje i traje
u toku čitavog perioda turskog vrhovnog gospodstva nad Poljica-
ma117. Iz mnogobrojnih pisama turskih organa, u čiju su korist ubi-
rane ove dažbine, zapaža se interesantna činjenica koju ćemo vidjeti
i u aktima odgovarajućih organa vlasti u Makedoniji. Iz tih pisama
se vidi da ti organi ne samo što ne smatraju da su neovlašćeni da
ubiraju te dažbine već izričito naglašavaju da oni time koriste svoje
davnašnje pravo. To oni ističu formulom mutad-i kadim (to jest
od ranije uobičajeno) 118 .
Pored poklona (peškeš) i jemekluka, u Poljicama su, izgleda,
ubirane i druge vrste izvanrednih nameta u korist istaknutih funk-
cionera. Ovdje je, kao i u drugim krajevima, katkada ub1ran namet
pod nazivom devir čije se ubiranje zabranjuje jednim fermanom iz
1671. godine 119 • U Poljicama su također, izgleda, ubirani, katkada
i u drugim krajevima rasprostranjeni nameti, kao što su selamiya,
kaftan baha, nal baha i dr. Ubiranje tih daća, istina, zabranjuje se
jednim fermanom iz 1663. godine 120 • Ali, upravo ta zabrana, kao i
ona ranije spomenuta, ukazuju na činjenicu da je takva praksa
postojala.
Sličnu praksu sakupljanja poklona, peškeša, jemekluka i drugih
srećemo u Makarskom primorju121 . Iz sačuvanih turskih dokume-
nata, koji se nalaze u franjevačkom samostanu u Makarskojl 22 , vidi
se da organi turske vlasti, većinom lokalne, vrše llilsilja nad redov-
nicima franjevačkih samostana u I\/Iakarskoj i Zaostrogu, koji su
inače kao sveštena lica bili oprošteni od svih nameta, a posebno od
nameta tekalff-i orfiye, pa prema tome i od tekalif-i ~akka, jer su
muaf 123 • Jedna vijest o zloupotrebama ove vrste datira već iz 160L
godine. Ona je sačuvana u jednom fermanu kojim se mirimiranima,
mirilivama, njihovim vojvodama i subašama, spahijama, janjičarima
i kadijama zabranjuje da zalaze bez potrebe u manastire i da tamo
besplatno konače, jedu i piju, jer su redovnici tih manastira oslobo-
đeni izvanrednih nameta već od osvojenja (feth-i hakanidenberi) 124 •
116 To se dešavalo svakako onda pašaluk, 44, 46, 157, 161, 162, 188, 189,
kada su bosansk'e paše uživali kao 190.
arpaluk hercegovački i klišk~ san- 122 O ovoj zbirci dokumenata vd-
džak. djeti: S. Bajraktarević, Izvještaj o

116 KAS 493/170. proučavanju turskih dokumenata u
117 Vidjeti turske dokumente u Franjevačkom samostanu u Makar-
KAS. skoj, Ljetopis JAZU, knjiga 59, Za-
118 Primjera radi vidjeti KAS 492/ greb 1954.
128 O muafijetu tamošnjih svešte-
42, 43, 45, 49 i dr.
118 KAS 494/139. nika postoje podaci u dokumentima
12° KAS 493/19, 23.
samostana u Makarskoj iz XVI d
XVII vijeka.
111 O pojmu Makarska primorje 1 . . Dokumenti manastira Makar-
vidjeti kod H. Sabanovića, Bosanski ska (Zaostrog), III/125.
Da se organi turske vlasti nisu pridržavali takvih naređenja, svjedoče

podaci iz kasnijih fermana čiji je sadržaj istovjetan, to jest u njima
se ponovo spomenutim organima zabranjuje da zalaze u manastire
i da besplatno konače, da uzimaju besplatno ječam, slamu, stoku,
kokoši, med, maslo, drva il ostalo, odnosno da uznemiruju popove
sa nametima tekaHf-i ~akka125 • Na istom području razvija se praksa
ubiranja nameta peškeš ili poklon, džulus, seferiye i dr. u korist her...
cegovačkog sandžakbega. Istina, prema fermanu od 1623. godine,
:koji je upućen imotskom kadiji po pritužbi tamošnjih fratara, ubi-
ranje tih daća od strane mirimirana i miriliva smatra se protuzako-
:nito, jer su fratri muaf126 • Ali da su ti organi malo držali do naredaba
centralne vlasti, vidi se po tome što oni te iste, i slijedećih godina,
nastavljaju ubiranje tih dažbina koje uskoro posl~je toga smatraju
od ranije uobičajeno (mutad-i kadim iizre) 128 • Najzad, u nahiji Pri-
morje imotskog kadiluka spominje se i ubiranje nameta u korist
bosanskog paše pod nazivom zahire baha. O ubiranju tih nameta
očuvala su nam se dva podatka, oba iz druge polovine XVII vijeka,
:konkretno iz vremena kada je Bosanskim pašalukom upravljao
Abdurrahman-paša 120 •
Ubiranje nameta pod nazivom zahire baha u Makedoniji pot-
puno se ustaljuje u drugoj polovini XVII vijeka, tačnije ono se u
tom periodu potpuno legalizuje, jer ubiranje toga nameta, pod kojim
cse po svoj prilici kriju i drugi 130 , sasvim legalno naređuju svojim
bujruldijama namjesnici rumelijskog ejaleta. Jedna takva bujruldija
npr. datira iz 1650. godine. Njome rumelijski valija naređuje bitolj-
:Skom kadiji, vilajetskim ajanima, ešrafima i zabitima 131 neka po-
mognu njegovom čovjeku da sakupi valiji pripadajući namet zahire
baha koji nije bio dotle ubran, iako je ranije u tom smislu bila izdata
naredba 132 •
Godinu dana kasnije izdata je slična naredba za ubiranje toga
nameta koja je karakteristična po tome što se njome traži ubiranje
~nameta koje je odranije uobičajeno (kadlmden oligeldiigii iizre) 133 •
Cinjenicu prema kojoj je još od ranije uobičajeno sakupljanje spo-
menutih nameta podvlače i kasnije slične bujruldije134 •
Na osnovu ranije spomenute bujruldije, kao i na osnovu jedne
lmjruldije iz 1668. godine u kojoj je izričito naglašeno da je uobi-
čajeno ubiranje nameta zahire baha svake godine 135 , zaključujemo
125 Dokumenti manastira Makar- 130 Uporediti DAM, sidžil 34, str.
:Ska (Zaostrog), III/167, 182, 187. 6-7.
126 Dokumenti manastira Makar- 131 To su seoski zabiti. Pojam seo-
:ska, VI/21, 26. skd zabit, koliko je nama poznato,
127 Dokumenti manastira Makar- dosada nije nigdje objašnjavan. Na-
.ska, III/20; Zaostrog III/160, 167. ma se čini da je ovo opšti naziv koji
128 Dokumenti manastira Makar- je upotrebljavan u značenju spahi-
-ska (Zaostrog), III/299, 307, 311, 316, ja, (timarlija ili zaim) kojd tsu imali
'323, 331, 335, 341, 354, 430. svoje spahiluke u određenim selima.
129 Dokumenti manastire Makar- 132 DAM, sidžil 13.
:skia III/87. S. Bašagić (Kratka uputa, 183 DAM, sidžil 13.
180) spominje da je ovaj paša bio
13 ' DAM, sidŽJil 19, str. 65.
namjesnik Bosanskog pašaluka 1681.
;godine. 185 DAM, sidžil 20, str. 42.
l*
100 Or Avdo Sućeska
da je namet zahire baha od svoje pojave ubiran svake godine i da

se njegovo ubiranje proteže sve do ozakonjenja od strane centralne·
vlasti stalnog godišnjeg nameta u korist namjesnika provincija i
upravnika sandžaka u vidu tzv. mirnodopske pomoći (imdad-i haza-
riye) 1719. godine 136 • . · ·
· Pored nameta zahire baha, turski dokumenti svjedoče1 da je
u istom periodu bilo uobičajeno ubiranje nameta kaftan baha u Ma--
kedoniji. O ubiranju tog nameta, istina, sačuvan je znatno manji
broj dokumenata u poređenju sa onim koji se odnose na namet
zahire baha. To su dvije bujruldije iz 1692-1693 godine 137 rume-
lijskog valije, kojim se bitoljskom kadiji i iš erlerima 138 naređuje
da se na području njihovog kadiluka sakupi doprinos kaftan baha
čije je ubiranje od ranije uobičajeno. Iz tih bujruldija se vidi da je
bilb ()d ranije uobičajeno kupljenje i ovog nameta također svake
godine (kaftan baha kadimden tahti kazanizden beher sene mutadi
kadim olup) 139 •
Ubiranje nameta o~r-ii diyet u Makedoniji u opisanom periodu
također je ostavilo svoje tragove u dokumentima. O tome su saču-
vane četiri bujruldije rumelijskog valije ili njegovog kajmekama iz
godine 1661, 1668, 1682. i 1692. kojim je naređivano sakupljanje
toga nameta u bitoljskom i nekim drugim kadilucima (Koprilu, Ne-
vrikop, Prilep, Filorina, Sari Koy, Džuma Pazar, Srfče, Bihlište,.
Prespa). U tim bujruldijama se obično naređuje kadijama da zajedno
sa namjesnikovim mubaširom istraže prekršaje i zločine, provedu
rasprave i da uberu odgovarajuću krvarinu. Da li je ova dažbina
ubirana svake godine, teško je na osnovu oskudnih podataka, nave;...
denih u ovim bujruldijama, tvrditi, ali da je također riječ o nametu
koji je po svoj prilici uobičajen da, se uzima uporedo sa ostalim
nametima u korist provincijskih organa turske vlasti svjedoči činje.:.
nica da se i za njega upotrebljava naziv »uobičajen« 140 •
O ubiranju drugih nameta u korist rumelijskog namjesnika
nemamo direktnih naredaba,. ali da su u primjeni bili i ti drugi
186 Uporediti bilješke koje slijede. jima se on pr.evodii: sa »officiales«.
181 DAM, sidžil 27, str. 50, 61. O kakvim je tu službenicima riječ'r
138 Pojam >>:ilji erler« se češće sreće Po svemu sudeći tu je riječ o svim
u turskim dokumentima tek od XVII službenicima · zaduženim za razne·
vijeka. Kasnije se stalno upotreblja- poslove lokalne uprave, policijske ff,
va u naredbama centralne (ferma- izvršne službe, kao što su vojvode,
ni) i provincijske (bujruldije) vlasti, subaše, emini, sijaset memuri, pi-
i to u naslovima tih akata uporedo sari, muhziri itd. na što ukazuju i
sa kadijama, ajanima i dr. Kod nas turskii dokumenti iz· XVII vijeka u
se ovaj dzraz najčešće p:rlevodi sa kojima se katkada mjesto pojedi-
»ljudi od posla«. Neki strani autori načnog nabrajanja takvih funkcio-
identifikuju iš erler.e sa pojmom nera upotrebljava opšti izraz iš ere-"·
ajana, što je sasvim pogrešno. Ni leri ili ehi-i orf, što je isto (Onijen-
prevod naših nekih autora ne zado- · talna zbirka JAZU, Kodeks 84,
voljava, jer se ovaj termin, po na- DAM, sidžili br. 39, str. 72, 127; br.
šem mišljenju, može slobodno pre- 17, str. 46).
vesti sa >>službenici«. To je u punom 139 DAM, sidžil br. 27, str. 50, 6L
skladu sa savremenim prevodima uo DAM, ·sidžil br. 18, str. 81; br;.
na italijarrski jezik ovog termina u 20, str. 43; hr; 25, str. 32; br. 27, str;.
aktima Dubrovačkog arhiva u .ko- 36. <
.nameti doznajemo na osnovu podataka koji su očuvani u carsldm

naredbama ~ojim se zabranjuje njihovo uzimanje od lica kojai su
·.bila muaf. U tom pogledu ()Sobito ~ interesantna. dva carska fer-
mana iz druge polovine XVII vijeka kojim se zabranjuje njihovo
:sakupljanje od izvjesnih kategori~ stanovništya. Prvi ferman izdat
je 1662. godine, a upućen je bitoljskom kadiji. On je izdat po pri-
tužbi stanovnika sela zvanog Humajun (Carsko selo), koji su se po-
tužili da, mada uredno plaćaju tekaltfe službenicima koji po carskoj
naredbi sakupljaju te namete, odnosno iako uredno daju daće svom
zabitu (hukuk ve rusum), koje su šerijatom i zakonom propisane -
:Sadašnji beglerbeg, njegovi ljudi, sandžakbeg, njihove subaše, voj-
vode, muteselimi i ostali ehli orf silom kod njih konače i uzimaju
besplatno jelo i piće, ječam, ovce, janjad, maslo, med, živad i ostalu
hranu. Osim toga oni bez naređenja i suprotno šerijatu i zakonu vrše
nad njima nasilje nametanjem nameta, kao što su devir, selamija,
nal haha, kaftan haha, zahire haha, konak i ~nemiruju ih mnoštvom
-drugih takvih nameta tekallf-i J?akka. Fermai10m se zabranjuju takva
nasilja141 • Premda je to slučaj, karakteristično je ipak da se spo-
minju ti nameti čije se. ubiranje zabranjuje na posjedu koji ulazi
u carski has. Da li se zabranjuje sada ubiranje ovih nameta (tekaltf-i
~akka) i na drugim imanjima, drugo je pitanje. Biće vjerovatno bliži
istini zaključak da se principijelno ostaje i dalje na tom stanovištu,
ali se na legalizovanje ove prakse gleda blaže, odnosno centralna
vlast se pravi slijepa i gluha prema toj praksi. U svakom slučaju
spomenuti dokumenat svjedoči qa ta praksa postoji.
Nju na sličan način potvrđuje i jedan drugi carski ferman iz
1678. godine. Ovaj ferman je izdat po pritužbi nekoliko čakirdžija142
iz bitoljskog kadiluka koji su izjavili ovo: »Mi uredno obavljalllo
svoju dužnost zbog koje smo oslobođeni (muaf) od ava'riza i tekalifa,
a oni između nas koji to ne čihe, a imaju plodnu zemlju u gradu,
namirili su avariz i druge tekelife, ali nam opet dolaze emiri, mirilive,
njihovi ljudi, muteselimi i vojvode, zabiti iz spomenutog . grada i
ostali ehli orf pa .besplatno konače, uzimaju hranu i pice, ovce,
jagnjad, med, maslo, ječam, slamu i mriootvo ostalih prednieta
ishrane. Osim toga, oni suprotno šerij-atu i carskom kanunu i be:ii
carske' zapovijedi uziriiaju novac kao ekviviil.ent za namete; deVir,
selaniiye, rial haha, kaftan haha, konak.« Naređeno je da se t~ve
čald.l:džije, koji nemaju zenil]u, ne· uzneminiju ava:rizom i riametiriil:t
t~kaUf..;i ~iklta, bez: carske' naredbe, pa se s vezi
tim u· ~branjuje
spomenutim funkcionerima da čine PI>isa~a rias~lja148 • · . ·. · ·
Opislm,a dva primj~ra zabran~ tibirari,ja izvanredhih nameta u
kOrist proviricijskih vlasti pokii~jli' ne' samo. tO' dia .je' ubivanje tih
daća })ila široka praksa nego: f to da centralna' vlast nije bila odlučna·
u suzbijanju te prak8e. Oria je, izgleda; iriter'Venisala samo· u! o:riirli·
slučajevima kada su pritužbe protiv takve prakse dolazne· od sta-
no~ika koji' su mače: bili, oslobođeni svili izVan!'~druli nain~ta, ono
stoga' što •sft oi'l.i'riaseljayau,_catske posjede (k~o š'to·j,~ ran\je p~i
102 Dr Avdo Sućeska
slučaj) bilo stoga što je riječ o kategorijama stanovništva koje je:

zbog svojih službi bilo ranije oslobođeno (muaf) svih izvanrednih.
nameta. U tom pogledu su karakteristični još neki slučajevi. Naime-
pored opisanog slučaja, zabrane uznemiravanja nametima tekalH-i
~akka čakrdžija, u izvorima je sačuvan podatak zabrane uznemira-
vanja tim dažbinama još nekih kategorija stanovništva. Pored jo&
jednog spomenutog slučaja konkretne zabrane uznemiravanja name-
tima tekaHf-i ~akka jednog čakrdžije o čemu je izdata carska na-·
redba nešto ranije, to jest 1650. godine14\ u izvorima se na sličan
način zabranjuje uznemiravanje tim nametima derbendžija 145 , spa-
hija146, imama, hatiba i ostale uleme (mukteda-i nas) 147 . To su sluča
jevi koji su zabilježeni u kadijskim sidžilima.. Vjerujemo da je još:
takvih slučajeva bilo u praksi, ali o njima nisu sačuvani pomeni u
postojećim izvorima. Vjerujemo isto tako da su te zabrane imale-
u početku i izvjesno dejstvo, ali je proces tekao u pravcu prevazi-
laženja svih zabrana, to jest nametanja opisanih daća i na one koji
su muaf. Na to ukazuje i ranije citirana naredba o zabrani oporezi-
vanja nametima tekaltf-i ~akka čakrdžija, ali samo onih koji nisu
posjedovali zemlju (emlak ve erazi). To znači da su uživaoci takve-
zemlje podnosili sve terete, pa i terete tekaltf-i ~akka, bez obzira:.
što su ranije bili oslobođeni svih izvanrednih nameta. Ta nam činje
nica postaje jasnija kada se ima u vidu to da su i nekim klasičnim
izvanrednim nametima u drugoj polovini XVII vijeka opterećivane
i kategorije oslobođenog (muaf) stanovništva148 •
U svakom slučaju istaknuta praksa se, bez sumnje, kretala
opisanim putevima o čemu najbolje svjedoči njen krajnji ishod koji
dobiva svoju potvrdu u ozakonjenju svih izvanrednih nameta u
korist upravnika provincije i sandžaka u jednom jedinstvenom
nametu pod nazivom imdad-i hazariye i u ozakonjenju obaveze na
podmirivanje ovog nameta od strane svih, to jest kako onih koji su
gayri muaf (neoslobođeni od izvanrednih nameta), tako isto i onih
koji su muaf (oslobođeni) 149 • Kad ovako stoji stvar sa spornim sluča
jevima, onda nije nikakvo čudo što je praksa sakupljanja opisanih
izvanrednih nameta, tako reći potpuno legalizovana u XVII vijeku
u odnosu na ostalo stanovništvo. Da je legalizovana, ukazuju opisani
slučajevi ubiranja nameta pod nazivom zahire haha, kaftan haha i
o~r-ii diyet u Makedoniji 15 ~., a njeno ustaljivanje i legalizovanje u
postupku sakupljanja putem suda potvrđuje jedna bilješka u sidžilu
bitoljskog kadije iz 1694. godine151 • U ovoj bilješci naveden je slučaj
obračuna seljaka iz sela Polog u bitljskom kadiluku i njihovih vekila
(opunomoćenika) u poslovima plaćanja tekaltfa, nekog Ahmed efen-
dije i njegovog opunomoćenika Omer-bega. Tu je konstatovano,
između ostalogr da su oni ovu dvojicu ovlastili da budu njihovi
1" DAM, sidžil br. 1:!; str. 61. m Uporediti: A. Sućeska,· Takslt,
us DAM, shižil br. 15, str. 60. str. 351-355, kao i DAM, sidžil br.
"" DAM, sidžil. br. 23, str. 76. 38, str. 62.
147 DAM, sidžil br. 23, str. !JO. .. 150 Uporediti poqatke navedene u.
us Slučaj nameta bedel-i siirsat i bilješkama od 130-147.
i~tira (vidjeti bilješku 50). 151 DAM; siđžil br. 28, str. 23 ....
Promjene u sistemu izvanrednog oporezivanja u Turskoi io3
punomoćnici u poslovima sakupljanja tekiHtfa za period od .1688--:

1694. godine, to jest da oni razrezuju i ubiraju namete tekaltf-i
orfiye i tekaltf-i ~akka i salijanu koja pada na raju spomenutog sela
i da to predaju nadležnim mubaširima 152 ~ Kao što se vidi, ovdje se
nametima tekaltf-i ~akka operiše isto kao i sa klasičnim izvanrednim
nametima ~ tekaHf-i orfiye. Oni se spominju jedni pored drugih
kao nešto što se samo po sebi razumije, ali se ipak izdvajaju da bi
se jasnije znalo o čemu je riječ, odnosno da se ukaže na poslove i
namete različite vrste. Time smo se, najzad, približili i odgovoru
na pitanje kakvi su to nameti tekaltf-i ~akka. Poslije ovako iscrpne
analize i prikazivanja različitih slučajeva u kojima se kao opšti naziv
za novonastale izvanredne namete u korist namjesnika provincije
i· sandžaka u značenju sinonima upotrebljava izraz tekaltf-i ~akka,
možemo, mislim, sa puno opravdanja zaključiti da u pojam nameta
tekaHf-i ~akka upravo spadaju novonastali nameti. Sam pojam
tekalif-i ~akka mogli bismo prevesti izrazom teški nameti ili još
slobodnijim izrazom nameti koji su na zakonu neosnovani 153 • U tom
pogledu u ovaj pojam spadaju, čini nam se, i oni legalni nameti kada
se oni nameću stanovništvu koje je od njih oslobođeno 154 . U principu
ipak smatramo da se u opredeljenju pojma nameta tekaltf-i ~akka
treba ograničiti prvenstveno na namete namjenjene provincijskim
organima turske vlasti, koji su prirodno izrastali u us1ovJma i kretali
se putevima koje smo opisali u čemu se u potpunosti oslanjamo na
podatke citiranih izvora. .
Postavlja se sada pitanje dokle su ti nameti smatrani kao pro-
tuzakoniti (tekaltf-i ~akka) od strane centralne vlasti, da li Je ta
vlast te namete ikada ozakonila i da li se poslije toga sreću nameti
koji su slični ovima?
3. Ozakonjenje nameta tekaUf-i ~akka - pojava nameta

imdad-i seferiye i imdad-i hazariye
Dosadašnjom analizom je pokazano da su nameti tekaHf-i ~akka
izrastali prirodno na tlu anarhičnog stanja u Turskom. carstvu koje
se ustaljivalo u uslovima propadanja klasičnih osmanskih ustanova.
Njihova pojava izazvala je na početku oštru reakciju centralne vlasti,
koja je djelovala. u smislu žalbi ovim nametima pogođenog stanov-
ništva. Oštre reakcije stanovništva na ova nasilja neće prestajati ni
kasnije, osobito u onim provincijama Carstva u kojima je živio zna-
tan broj muslimana, koji su zbog svojih obaveza u odbrani Carstva
smatraii da su neopravdano opterećeni takvim nametima, pogotovu~
u teškim ratovima, kao što Je bio izrazit slučaj sa muslimanima u
'"" Isto. činjenica što se katkada u izvorima
158 U istom smislu ovaj termin u upotrebljava termin tekAltf-i ~Akka
suštini opredjeljuju i ranije spome:.. kao sinonim za ·neopravdano opte-
nuti turski pisci, iako oni ne preci- rećivanje· oslobođenog. (muaf) sta-
ziraju kojd se nameti i kada javljaju novništva nametima tekAltf..:i 6rfiye
.kao nameti' tekAltf-i ~Akka. (Uporediti KAS 493/1$);
m Na ovakav zaključak upućuje
~04 Dr Avdq Sućeslta
nekim krajevima Bosanskog pašaluka15 ~. Pa ipak, ti su nameti mal()

pomalo sticati pravo građanstva, a centralm ylast je· reagovala sam.Q
u izuzetnim slučajevima. Ranije je navedep.o da je to bilo onda kada
su se na te terete žalili oni koji su bili u principu oslobođeni svih
izvanrednih nameta156 • Tome dodajemo da je centralna vlast reago-
vala ozbiljnije i u slučajevima kada su ubiranja tih nameta bila
praćena nasiljima sakupljača koja su izazivala otvoren revolt opte-
rećenog stanovništva, osobito muslimana, u čemu su karakteristični
slučajevi iz Bosne157 • To znači da centralna vlast u takvim uslovima
nije bila sklona radikalnijim zahvatima, što bi se moglo objasniti
čjnjenicom što je ona: bila slaba, kao i činjenicom, što je i sama
uviđala opravdanost ustaljivanja te prakse, iako je ona u osnovi bila
protuzakonita. Time se objašnjava stav centralne vlasti u nekim
fermanima u kojima se ubiranje nameta tekatlf-i ~akka osuđuje samo
u slučajevima kada se to čini prema licima koja su muaf. Na taj način
centralna vlast je prećutno priznala pravo građanstva nametima
tekaltf-i ~akka. Pri svemu tome ostaje i druga činjenica prema kojoj
bi se moglo reći da se u stavu centralne vlasti osjeća izvjesno kole-
banje čak do početka XVIII vijeka. Kao izraz toga kolebanja treba
navesti činjenicu da je sultan još 1704. godine pokušao da zabrani
ubiranje svih nameta tekaltf-i ~akka, što zaključujemo na osnovu
jedne generalne sultanove naredbe datirane ll. XI 1704. godine, koja
je bila upućena svim kadijama evropskog dijela Turske. Tom na-
redbom se svim vezirima, mirimiranima, sandžakbezima, muteseli-
mima, has-vojvodama i ostalim licima iz kategorije ehi-i orf zabra-
njuje da vrše nasilja nad rajom i berajom158, podložnicima i siro-
masima, uzimanjem nameta devir, kaftan baha, nal baha, o~r-ii diyet
i ostalog159 • Ovaj potez gubi međutim u svom značenju, jer je ovdje
riječ o nizu sličnih bezuspješnih mjera koje je uzaludno poduzimao
sultan Mustafa Il, pod uplivom velikog vezira energičnog Mustafa-
paše Cuprilića za olakšanje položaja u velikom ratu160 teško nastra-
dale raje. Naime, na prijedlog ovog vezira sultan je pokušao da
zabrani ubiranje ne samo nameta iz grupe tekaltf-i ~akka već i nekih
klasičnih izvanrednih nameta, kao što su i~tira, siirsat, niiziil i nekih
novih opštedržavnih izvanrednih nameta, kao što su nefir-i am i
~arab ve ispirtolu (porez na opojna pića) 161 • Najzad, u istu kategoriju
nl Protiv upiranja tlih tereta i na- 118 Raja su zavisri:i seljaci koji s~
-silja organa prilikom njihovog Sil- u klaSičnom osmanskom periiodu
kupljanja bosanski muslimani su bili opterećeni porezima, a beraja
katkada ne samo · protestovali nego su lica k0ja nisu obavezna na pia,.
ffe i bunili (upored!iti O. Sokolović: ćanje poreza zbog čega ovaj termin
Prilike. u Bosni potkraj XVII stQ- u izvjesnom smislu predstavlja S·i-
ljeća, Sarajevo 1943; Dr. Fra Juli- nonim u značenju povlašćend slojevi
jan Jelenić, Ljetopis Fra Nikole La:.. osmanskog društva.
~vanina. GZM 1914-15; Muderizo- '"~ PAM, sidžil br. 31, str. 44; ~.
vić<Riiza, KI'Onika Mula Mustafe Ba- ZiY.a l{aramursel, n. d., sJr. 167; M:,
~eskije, GZM ~. J9l&): E. ~di~. 1fronika V, str. ll~·
118 l]porediti p®atJce nave4~IU! q
, 18q ypo~edi~ · bilješku 27.
'bilješkama od 141,..,..;1:47. 181 M. Ziya Karamursel, n. d. 167?
167 Kao u bilješci 155. ·
Promjene u sistemu izvanredoog oporezivanja u Turskoj 165
:mjera spada i pokušaj odgađanja namirivanja obaveze harača u

evropskom dijelu turske države162 •
Jasno je da su sve opisane mjere trebale da posluže kao mamac
za privlačenje odbjegle raje u toku velikog rata. Zbog toga pokušaj
ukidanja izvanrednih nameta u takvim okolnostima predstavlja više
taktički potez, nego ozbiljan poduhvat da se stvarno poboljša položaj
selj'aka, zbog čega takvi pokušaji nisu ni mogli imati trajnijeg dej-
stva. To iz prostog razloga što ni objektivno takvim naredbama u
tadašnjim uslovima nije bilo moguće izmijeniti stvarno stanje stvari,
koje je sililo vlastodršce na drukčije postupke. Da stvari tako stoje,
najbolje pokazuje činjenica što se nesmetano nastavlja ubiranje tih
nameta u još punijem obimu samo pet godina poslije pojave spome-
nute naredbe i na način prema kome bi ·se moglo suditi da ubiranje
tih nameta nije uopšte prekidano. O produženju prakse ubiranja
izvanrednih nameta od strane namjesnika rumelijskog ejaleta svje-
doči nam jasno jedan podatak iz 1710. godine koji je zabilježen u
sidžilu bitoljskog kadije. Riječ je o bilješci u vidu deftera za razre-
zivanje (tevzi defter), koja je datirana 8. II 1710. godine, a odnosi
se na razrez nameta pod nazivom zahire haha u korist rumelijskog
beglerbega za područje bitoljskog kadiluka163 • Ova bilješka je inte-
resantna iz više razloga. Iz nje se vidi do kog stepena se razvio sistem
·izvanrednog oporezivanja teretima tekiHH-i ~?likka, način na koji se
to razrezivanje vrši, u čiju korist se sve razrezuju nameti i pod
·kakvim nazivima i, najzad, po kakvom se kriteriju ovi nameti raz-
rezuju, i koliki je po prilici njihov iznos.
Spomenuta bilješka takd pokazuje da se izvanredno oporezi-
vanje nametima tekiUH-i ~?likka do tada razvilo u jedan sistem i da
se po formi tako reći ničim ne razlikuje od načina razrezivanja kla-
sičnih izvanrednih nameta u XVII vijeku164 • Konkretno, ona pokazuje
da se to razrezivanje sada obavlja kod kadije i posredstvom onih
istih lica koja učestvuju i u razrezivanju klasičnih izvanrednih na-
meta, to jest u prisustvu i sa znanjem kadilučkih ajana, stanovhi-
štva, zaima, timarlija, imama i hatiba (kaza-i mezburun ayan ve
ehali, ve zuama ve erbab-i timar ve eimme ve hutabasi marifet-ile).
Dalje se vidi ustaljenost prakse po kojoj se razrezivanje ostvaruje
u obliku deftera koji se unosi u sidžil, a u kojem se iscrpno bilježe
podaci po naslovima po kojim se razrezuju ti nameti kao i raspored
nameta za pojedine kategorije stanovništva.
S tim u vezi konstatujemo činjenicu da se izvanredni nameti
·u korist namjesnika provincije, u ovom slučaju u korist rumelijskog
paše, njegove pratnje i službenika koji ubiraju te daće, razrezuju
pod više naslova kao što su zahire baha, ~oka mea kuma~? baha 165 ,
konak harc 166 , kaftan baha, nan baha 167 , harc-'-i defter168 , tahsil-
102 I. H. Uzuncar~ili, Osmanlii . ta- 165 Doprinos namjesniku za izvje,..
ribi, IV, 3-4. sne predmete odjeće (čoha i kumaš).

168 DAM, sidžil br. 34, str. 6-7. . .... Doprinos za smještaj namjesni-
m Uporediti tevzi deftere iz XVII ka Hi . za održavanje njegovog :ko-"
·vijeka sa tevzi defterom označenim naka.
'U bilješci 163. 167 Doprinos namjesniku za hljeb.
dariye169 , masarif-i vilayet 170 itd. U defteru su dalje označeni po-

sebno iznosi za pojedine stavke, čiji ukupni zbir dostiže cifru od
2.750 groša. I, najzad, defterom je raspoređen taj iznos na poreske
obveznike u kojoj se ulozi na određeni način i sa određenim udjelom
pojavljuje cjelokupno stanovništvo bitoljskog kadiluka.
U smislu starih običaja (adeti kadimeleri), kako doslovno stoji
u ovoj bilješci, teret' je konkretno raspoređen tako .što se jednom
trećinom spomenutog iznosa opterećuju muslimani, hrišćani i Jevreji
stanovnici grada Bitolja i seljaci muslimani, a sa dvije trećine posto-
jeća hrišćanska raja koja ima svoj dom (haneke:;;) odnosno sa dvije
trećine toga tereta opterećuje se 168 rajetinskih kuća sa obavezom
da svaka plati po ll groša 171 •
Iz kratkog opisa ovog tevzi deftera (koji je još označen i izra-
zom mufrediH defteri - detaljan defter) mogu se izvući dragocjeni
zaključci o primjeni sistema izvanrednog oporezivanja sa nametima
tekalif-i 9akka u Makedoniji, ranije, i u vrijeme kada je ovaj defter
zaveden u sidžil. Premda se u defteru izričito ne kaže da je ovaj
sistem bio na snazi i ranije, njegovi podaci posredno potvrđuju posto-
janje te prakse. U tom pogledu mislimo da je dragocjen onaj podatak
koji ukazuje na stare običaje u sistemu rasporeda tereta (adet-i
kadimeleri).
To je još jedan dokaz da napori centralne vlasti u suzbijanju
takve prakse nisu mogli imati nekog ozbiljnijeg dejstva. Zapravo te
akcije su bile unaprijed osuđene jer su.prilike unutrašnjeg razvoja
Carstva još u XVII, a naročito u XVIII vijeku uslovljavale pojavu
potrebe iznalaženja novih rješenja u mnogim sferama ekonomskog·
i političkog života među koje spada i pojava nameta tekaHf-i ~akka.
Na početku XVIII vijeka sistem nagrađivanja funkcionera pro-
vincijske vlasti se pogoršava. Ranijim razlozima za zavođenje izvan-
rednih nameta pridružuju se novi koji još više produbljuju krizu
na ovom planu i uslovljavaju potpuno ustaljivanje tih nameta. Među
tim razlozima važno mjesto ima činjenica da je materijalna baza
turske države bila veoma oslabila poslije velikog rata, kako zbog·
ratnih razaranja, tako isto i zbog osjetnog gubitka državne teritorije.
Turska država se zbog teških posljedica toga rata, kao i zbog slab-
ljenja njene ekonomske osnovice tokom XVII vijeka našla u finan-
sijskom ćorsokaku. Kako ju je teško pogađala finansijska kriza, naj-
bolje se vidi po tome što je bila prisiljena da pretvara svoje domene
••• Doprinos za kanc'elarijske tro- j!edi viših organa mz1m itd. Vjero-·
škove pri izradi deftera. vatno se pod ovim opštim izrazom.
109 Doprinos za ubirače nameta. kriju i doprinosi za lmdiju (hare-d
170 Doslovno znači doprinos za tro- mahkeme), sudskog pisara (k.atibiye)
škove vilajeta, u ovom slučaju za sudsku poslugu (huddamiye), za-
različite troškove sudsldh . službeni- izdržavanje siromašnih putnilm
ka, mubašira: i ostalih lica koja u (aidat-i kadime) i dr. koji se kasnije·
bilo kom vidu uzimaju učešća u raz- pod ovim posebnim nazivima jav- ·
nim poslovima oko razreziv.anja, u- ·ljaju.
l:Jiranja nameta, prenošenja zapovi- 171 DAM, sidžil br. 34, str. 6-7.
Promjene u sistemu izvanrednog oporezivan~.a u Turskoj 107·
u doživotne zakupe- malikanu172 • Kako su sistemom malikana bili

djelomično ili potpuno obuhvaćeni i hasovi namjesnika provincije173 r
to je bila osjetno potkopana baza za nagrađivanje tih funkcionera,
što je stvaralo preduslove za ozakonjenjet prakse njihovog nagra--
đivanja već ustaljenim izvanrednim nametima. Ovom razlogu pri-
družuju se i drugi. To su potrebe namjesnika provincija i sandžaka.
za ogromnim materijalnim sredstvima koja nisu mogli namiriti sa
svojih hasova čak i pod uslovom da su ih i dalje zadržavali kao
korisnici. Te potrebe su osobito nanovo narasle u prvim decenijama.
XVIII vijeka za vrijeme teških iscrpljujućih ratova što su ih Turci
vodili sa Persijancima, Rusima, Austrijom i Mlecima. U vrijeme tih
ratova, kao i između njih, Turcima su trebala značajna materijalna·
sredstva, među ostalim i za mobilizaciju vojnika koji nisu uživali
nikakve prihode od države (dirluke) 174 • Za tim sredstvima i ljud--
stvom osobitu potrebu osjećali su upravo najviši funkcioneri pro-
vincijske vlasti - beglerbezi i sandžakbezi -, i to kako u vrijeme-
ratova tako isto i za vrijeme kratkotrajnog mira, jer su i u to doba
zbog potrebe suzbijanja unutrašnje anarhije ti funkcioneri morali
da ostvare značajne kontigente svoje lične vojske (pratnje). Eto zbog
čega oni nesmetano nastavljaju ubiranje izvanrednih nameta i zbog-
čega centralna vlast dalje ćuti da bi najzad, toj praksi dala i svoju
službenu potvrdu ozakonjenjem nameta imdad-i seferiye175 , a zatim
i takozvane mirnodopske pomoći (doprinosa) u korist namjesnika
provincija i sandžaka imdad-i hazariye176 • Ozakonjenjem tih nameta,.
konačno su ukinuti raniji nameti iz grupe tekaltf-i ~akka 177 , a novi
nameti imdad-i seferiye i imdad-i hazariye stekli su puno pravo·
građanstva.
S obzirom na činjenicu da su oni dobili sankciju najviše vlastir
to se oni dalje normalno tretiraju i javljaju istovremeno sa ostalim .
klasičnim nametima178 , pa se kao takvi ne smatraju više nametima
iz grupe tekaltf-i ~akka, premda su organski izrasli iz tih nameta.
Ozakonjenjem izvanrednih nameta u korist namjesnika pro-
vincija i sandžaka nije jednom za svagda prekinuta praksa protu-
zakonitog opterećivanja zavisnog stanovništva u Turskoj u XVIII
m O postanku, pravnoj prirodi i žavnih zemalja ili iz drugih držav-
ekonomsko-društvenim posljedicama nih izVIOra kao ekvivalenat z.a vrše-
zavođenja malikane kao doživotnog nje određene službe. Ovdje se misli
zakupa državnih dobara u Osman- na mobilizacije muslimanskog sta-
skoj·državi vidjeti: A. Sućeska, Ma- novništva za odašiljanje na front
likana, POF VIII-IX, Sarajevo (nefir-i am), kao. i na mobilizaciju
1958-9. stanovništva za suzbijanje hajduči
170 O tome vidjeti A, Sućeska, je, razbojništava i dr. u vrijeme
Taksit, 350-351. Da su takvi hasovi mira i rata (sejmeni, levendi).
davani u malikanu već uskoro po- 175 O vremenu postanka imdad-i
slije zavođenja ove ustanove svje- seferiye i njenom odnosu prema na-
doči li jedan ferman jz 1703--4 go- metu imdad-i hazariya vtidjeti: A.
dine iz koga ffu vidi da je već od Sućeska, Taksit, 344-346.
ranije ·has rumelijskog defterdara ••• Sravni: A. Sućeska, Taksit"
(vezan za rumelijski defterdarluk) 340-'--344. .
dat u malikanu nekom ajanu hadži ._.. Isto kao i str. 349-'--350 i DAMr
Ibrahimu (DAM, sidžil 30, str. 9). sidžil br. 38; str. 30.
••• To jest posebne prihode od dr;. "" DAM, sidžJil br. 54, stf. 30.
vijeku od strane organa provincijske Uokalne vlasti. Naprotiv tokom

XVIII vijeka, u uslovima do tada neviđene an~rhije, protuzakonito
<Oporezivanje dostići će svoj vrhun~c i ispoljiti se u različitim obli'-
cima. Pored izvjesnih ranijih formi, kao što je beSplatno konačenje,
besplatna ishrana i besplatno 1,1.zimanje stoke i poljoprivrednih pro-
izvoda179, javiće se i novi nameti kako u korist namjesnika proviri-
cija, tako naročito u korist raznih organa lokalne vlasti ili ad hoc
funkcionera centralne vlasti, ajana, vojvoda, muteselima, mubašira
i dr. U opterećivanju podanika nametima u svoju korist ti će funk;_
-cioneri koristiti svoj položaj u razrezivanju nameta u korist namje-
snika provincija (imdad-i hazaJ;iye). Pošto je . ovaj namet ubiran
:Svake godine u dvije rate- taksit, organi lokalne vlasti zloupotreb-
ljavajući svoju vlast koristiće taj povod za nametanje izvjesnih
doprinosa u svoju korist.
U nizu zloupotreba koje su činile kadije, ajani i dr. povodom
Tazrezivanja imdad-i hazarije (taksita) jedna od prvih na pr. u Bosni
javlja se u vidu miješanja tzv. drugog dijela taksita 181 sa prvim.
Da bi zametnuli trag stvarno učinjenim troškovima, kako bi lovili
·u mutnom, kadije i ajani uračunavali: su drugi dio taksita u prvi,
stalni fiksno određeni dio. Ova pojava u Bosni dolazi do izražaja
polovinom XVIII vijeka.
Kako je navedena pojava bila jedan od glavnih razloga za
pobunu muslimanskog stanovništva u nekim kadilucima Bosanskog
pašaluka polovinom XVIII vijeka182 , tadašnji bosanski namjesnici
Mehmed-paša Kukavica i Ahmed-paša ćuprilić, u želji da otupe
..oštricu narodnog gnjeva, svojim bujruldijama pokušavaju da bolje
urede sistem ubiranja taksita i da u te poslove unesu više reda 181 •
:Kakvo su neposredno dejstvo imale ove bujruldije, teško je nešto
·Qdređenije reći. Moguće je da su mjere, koje _su preduzimali spo-
menuti namjesnici imale, barem u početku, neko dejstvo, ali su po
svoj prilici postepeno padale u zaborav. To se vidi po tome što i u
13osanskom pašaluku kadije i ajani, slično svojim staleškim drugo-
vima u ostalim krajevima turske države, nastavljaju da čine različite
zloupotrebe prilikom razrezivanja taksita. Skala tih zloupotreba u
XVIII vijeku je tako re~i neizmjerna. Najčešće se kreće od protu-
zakonitog unošenja u tev~i deftere od strane kadija, ajana i đr. u
:svoju korist doprinosa pod raznim nazivima, kao što su: ay a-
niye1M; ayanl'ik caizesP 85 , hare-l imza186, defter
ak~esi181 ; mukat·a z·~rar-1 188 , pa do nameta,nja dvostrukil,1
, 171 l;>AM; stPžil. 60; sidžil br. 54; dijelio sa namjesnikom.

·str~ 30. · . · · 1" Doprinos ajanu za dobijanje
1so Isto. ., aj~ske- bujrwdije (kuprivenje ajali~-
181 . 6 pPjmlj ta~sita sravniti: A. IuJt>· . . .·
·S:l,tćes~a, .· Taksit. . · .· , · . 6 . popriiios ~d,iji za - tro~ak za
·· 18" Sravniti br; Fra J\illijan Jele- J)Otp~.· .. . ., ' ' ~- ..
nić, ,Lletopjs, ;Ji'i~ Nikole. La~~ina, 187.Taksa kadliji · za. sastavljanj~.
str~· 7~2 r R: Mudelizović, Kroni- t~ · deftera.. ·· . · · ·· ·
ka Mula Mustafe B~šel!kije. · . · · '
E:.
188 . M. Kadić, Hronika VI, 1~.
'qt DO:pn®s. vn!'lrodi ~~g pretr.;.
pjele na:vcicme §teti:!' od . daval).~ p_a.;.
••• :qpprinol! za: aj~a _.{toje' !e •on S9Y-tf U ~!l~ . .(n)~~ . , .. '
Promjene u sistemu ~zvanređnog oporezivanja u _Turskoj 10~·
iznosa u svoju korist 'od strane tih organa189 • Oni se katkada ne

zadovoljavl:lju čak ni tim načinima izrabljivanja podanika, razre-
zujući ponekad namete u svoju korist izvan redovnih dvostrukih
godišnjih razre~ivanja 190 •
Kao što se iz ovog letimičnog pregleda pojave novih tereta
vi,_di, u XVIII vijeku izvanr:edni nameti tekaltf-i 11akk,a ne samo da
)lisu nestaJi već oni dobijaju jedan novi vid. Dok su u XVII vijeku
nastajali nameti tekaltf-i ~j~akka za. potrebe namjesnika provincija i
sandžaka, koji dobijaju svoje ozakonjenje na početku XVIII vijeka.
~otle u XVIII vijeku imamo pojavu takvih izvanrednih nameta u
korist organa lokalne uprave, koji se, zloupotrebljavajući svoju vlast,
n_e zadovoljavaju više samo besplatnim konačenjem i pljačkanjem
hrane od podanika kao u XVII vijeku već po ugledu na svoje moćnije
gospodare nameću na podanike i posebne doprinose u svoju korist.
S obzirom na činjenicu da je to činjeno suprotno šerijatu, carskom
kanunu i carskim naredbama, i ti se tereti s pravom mogu označiti
kao novi vid tereta tekallf-i ~j~akka. Tako ove namete tretira i cen--
tralna vlast, što se vidi iz njenih konkretnih naredaba u čemu je
karakterističan jedan ferman iz 1760 .. godine, koji je upućen bitolj-
skom kadiji, a u kome se nameti kadija i ajana izričito označavaju
terminom tekaltf-i ~akka 191 • ·
Sudbinu ovih nameta nije pratila sudbina nameta u korist
namjesnika provincija, jer oni nisu nikada, barem formalno, bili oza-
konjeni od strane centralne vlasti, premda su bili u praksi sve do
onog vremena dok su postojali organi koji su ih razrezivali i ubira]).
-'- ajani i kadije192 • ··
Centraina vlast, dakle, nije nikada uspjela da suzbije zloupo--
trebe ajana, kadija i drugih, zloupotrebe koje su u sebi nosile težnju
tih funkcionera da legalizuju tu praksu i da obezbijede njeno djelo-
vanje, čak i u interesu svojih nasljednika. U tome i leži suština
žestoke borbe za ajanluk između . turskih velikaša da suze uticaj
centralne vlasti u provincijan:la, da feudaliziranjem funkcije ajanluka
svedu autoritet centralne vlasti na nulu. Kako je centralna vlast u
takvim tendencijama vidjela fatalnu opasnost za svoje pozicije, nije
nikakvo čudo što se ona odlučila ne na legalizaCiju nameta u korist-
tih funkcionera, nego na sasijecanje korijena, kako ajanima, tako
isto i da onemogući njihove zloupotrebe, što je faktički učinio Mah-
mut II i formalno Abdul Medžid u svom tanzimatskom zakono--
davstvu. · . :· !'!t'i
. 189 Ljetopis Fra N. Lašv\}nina, 192 Uporediti podatke u ·®idžilirha
82-84; GHBb, siqžil br. 10, str. 4, u GHBb f OIS iz druge polovine
5, 13 i sidžil br. 19, str. 78__;_79. XVIII vijeka, kao i podatke u objav-
190 G HB b, sitiM! br. 33,. str. 127-8.. . liehoj zbirci Turski dokumenti za
191 DAM, sidžJif ht. 54, str: 30. · - -~ Makedonskata istorija I-V (Skopje--
1951-58). .
110 Dr. Avde'Sućeska
ZUSAMMENFASSUNG
VERANDERUNGEN IM AUSSERORDENTLICHEN
BESTEUERUNGSSYSTEM DER TURKE! IM XVII JH.
UND DIE NEUE STEUER TEKALIF-I-$AKK;A
Wie in den iibrigen Feudalstaaten waren auch im Osmanischen
·Reich die Bauern doppelt belastet - durch die in verschiedener
:Form auftauchenden Verbindlichkeiten dem Feudalherrn (Besitzer
,eines timar, ziyamet, Nutzniesser eines has, Stiftungen) und. durch
jene dem Staate gegeniiber. Die letzteren sind unter dem Nainen
avariz-i divaniye ve tekintf-i orfiye bekannt.
In der klassischen Epoche der Osmanenherrschaft mussten die
"Bauern fiir den Staat Strassen herstellen, Briicken und Festungen
instandsetzen, mit dem Vieh verschiedene Lasten transportieren;
Verpflegung und Quartier fiir das Heer und fur die reisenden Staats-
beamten bereitstellen, dem Staate fiir das Heer Nahrungsmittel zum
-festgesetzten Preis abtreten usw. Diese Pflichten sind mit den vier
·Steuern avariz, niiziil, siirsat und ~tira umschrieben. Im Grunde
hatten diese n ur die Bauern in Gegenden, durch· die das tiirkische
Heer zog oder die Staatsbeamten reisten, zu -leisten. Die iibrigen
_Bauern mussten sie, auf indirekte Weise, durch ein Aqivalent in
-Geld (bedel) - z. B. durch bedel-i avariz, bedel-i nezl und bedel-i
:·siirsat - abtragen.
Bis Ende des XVI J ahrhunderts wurden diese Steuerleistungen
nur jedes fiinfte Jahr verlangt, wobei die Hohe genau festgesetzt
und auf die sg. avariz-Hauser (avariz hanesi) verteilt worden. war.
Dariiber wurden besondere Defters (mevkufat defter) gefiihrt, nach
denen die genaue Zahl der avariz-Hauser fiir eine Gegend und die
Hohe der Leistung von jedem avariz-Haus bestimmt war. Der Staat
1iess diese Ertrage durch eigene, aus Istanbul entsendete Beamte,
mit Hilfe des entsprechenden Kadi einheben. Mit einen Worte, die
:ausserordentlichen Steuern wurden bis Ende des XVI Jahrhunderts
nach einer genau festgelegten Ordnung, die fur die staatlichen Ein-
_heber verbindend war, eingehoben.
Zu Beginn des XVII Jahrhunderts kam es zu tiefgreifenden
_Anderungen im ausserordentlichen Besteuerungssystem. Dies war
auf die Zerriittung der wirtschaftlichen und sozialen Grundlage des
Reiches, auf den Verfall der klassischen osmanischen Institutionen,
-besonders des timar-Systems, zuriickzufiihren.
Die Anderungen wirkten sich hauptsachlich in zwei Richtungen
. aus. Erstens blieben zwar weiterhin die klassischen ausserordentli-
chen Steuerleistungen bestehen, aber es kiam zu Verschiedenheiten
im Grad, der Art und der Zeit der Besteuerung. Die Grundbeisitz-
struktur der christlichen Raja anderte sich wahrend des· Verfalls
des timar-Systems, dessen wirtschaftlichen Grundlage das čifiuk
System bildete. Dadurch verfiel die bisherige Ordnung in der
:13esteuerung. Die tat~achlichen Besitzverhaltnisse entsprachen nicht
Promjene u sistemu izvanrednog oporezivanja u Turskoj lli
mehr dem Stande wie er in den Defters verzeichnet war; neue

Personen tauchen als Besitzer der Raja-Grundstiicke auf.
Die Zentralmacht musste zwecks Eintreibung ihrer Einnahmen
deshalb eingreifen. Zuerst wollte sie den Kadi's und den Ajanen
in den Vilajets die Rolle der Lastenverteilung aufbiirden. Andrer-
seits befahl sie die Leistungen von jedem Besitzer eines Raja-Grund-
stiickes, ohne Riicksicht auf seine Klassenzugeh6rigkeit, einzutreiben.
Endlich, kam es zu einer starken Erh6hung, zur Umrechnung in
Geld (bedel) und zur alljahrigen Einhebung besonders in Kriegs-
zeiten.
Durch diesen scharfen ausserordentlichen Steuerdruck wurden
die eigentlichen Produzenten - die Bauern, empfindlich getroffen.
Sie verliessen dann auch massenweise ihren Grund und Boden, da
sie weder die geforderten Summen aufbringen noch die Malver-
sationen der Steuereinheber ertragen konnten. Die verlassenen
Bauerngiiter vvurden zur leichten Beute verschiedener Spekulanten
aus der herrschenden Klasse, welche nun auf diese einfache Weise
zu čifluks kamen.
Die soeben beschriebenen Veranderungen im ausserordentli-
chen Besteuerungssystem werden spater die Grundlage fiir ein
Bauernlegen grossen Stils bilden. Da in dieser Hinsicht bietet Ma··
kedonien unter den jugoslawischen :Landern das beste Beispiel; bis
zum Beginn des XVIII Jahrhunderts war dort der Grossteil der
Bauern enteignet.
Zweitens tauchten neben den bisher eingefiihrten Lasten aus
der Gruppe der tekalH-i 6rfiye im XVII Jahrhundert noch neue
Auflagen auf. Dahin geh6ren jene Leistungen, welche die Bev61-
kerung den provinziellen Beamten, Sandžak- und Beglerbegs zahlen
muss. Einige unter diesen seien genannt: devir, kaftan baha, zahire
~haha selamiye, nal, konak ak<;e, bayrak ak<;e, 6~r-ii diyet, kapu
hare-i, pe~kef?, yemeklik usw.
In Anbetracht der Tatsache, dass diese Steuern willkiirlich
,eingefiihrt worden waren, wurden sie von der Zentralmacht zwar
toleriert, aber durch lange Zeit doch als ungesetzlich betrachtet
:(hilaf-i ~er' ve kanun). Deshalb ihr Name in den Amtsstiick der
Zentralregierung tekalif-i ~akka (ungesetzliche, schwere Tribute).
Ebenso wurden sie vom Volke, das schwer unter ihnen litt, genannt.
Erst als die Regierung diese Steuern durch Umbenennung in imdad-i
hazariye (Hilfe fiir die Statthalter in den Sandžaks und Provinzen
in Friedenszeiten) legalisierte, geschah die autoritative Besttitigung;
seither wurden diese Steuern nicht mehr als tekalif-i ~akka
.aufgefasst.
Allein, im XVIII Jahrhundert tauchen neue ausserordentliche
Steuern auf, diesmal nach dem Vorbild der Provinzialverwaltung
von den Organen der Lokalverwaltung und des Gerichtswesens, also
von den Ajanen, Kadi's, Vojvoden• Mutesselim's usw. aufgelegt. Es
gibt dafiir verschiedene Namen wie etwa ayaniye, ayanhk caizesi,
:hare-i imza, defter ak<;esi, mukataa zarar1. Nachdem die alteren
:Steuern durch ihre Umwandlung in imdad-i hazariye legalisiert
worden waren, bilden nun diese neuen die Gruppe der ungesetzli'-
chen ·-:- tekalif-i ~akka. Sie wurden nie formell bestatigt, weshalb
sie als solche bis zum Tanzimat blieben. Erst dann wurden sie
definitiv im Rahmen der Reform des altosmanischen Heeres- und
Staatsmechanismus aufgehoben.
Die oben beschriebenen Veranderungen im ausserordentlichen
Besteuerungssystem wurden auf Grund eines reichen ttirkischen
Quellenmateriales zusammengestellt. Vor allem wurden die Sidžile
des Kadi von Bitolj aus dem XVII Jahrhundert, dann die ttirkischen
Urkt.mden aus dem Kapitelarchiv von Split, dem Archiv des Franzi'-
skanerklosters in Makarska, der Gazi Husrev Beg Bibliothek und
dem Orientalischen Institut in Sarajevo, sowie aus der Orientalischen
Sammlung der Stidslawischen Akademie in Zagreb herangezogen.
ADEM HANDŽIC
UVOZ SOLI U BOSNU U XVI VIJEKU

UVOD
Proizvodnja soH i tr'gbrvli:na tim neophodnim artikl® u ljudsikb:j

istočnoj ishrani zaUzima Vlažno mjesto u privrednoj istoriji. Staviše~
.so sa žitoni i v:i:hollll čini osnovna t:ri :llakto1ra u privrednoj istoriji
Srednjeg vijeka. Ipak to je pitanje uopšte vrlo malo proučavano.
Proizvodnja i distribucija soli čeka na širu i savremeniju obradu
i poslije djela V. Hehnsa 1 • Ono što je o tome objavljeno kasnije
odnosi se pretežno na Srednji vijek i pretstavlja samo, manje ili više,
značajne priloge tome pitanju 2 • Potrebno je da se napiše još mnogo
pojedinačnih monografija da bi se problem soli zahvatio u cjelini
i dal'a1 njegova sinterza. Najmarnj·e su proučavane ja:dTanske s~lane
i skele preko kojih je vršen promet solju, lmo i one na Sredotzem-
nom Moru.
U našo1 istoriografiji o tome postoji sam<> jedna studija u
kojoj je tretirano pitanje dubrovačke trgovine solju u XIV vijeiku3 •
Mi smo u dva priloga pokušali da ra:svijetlimo udio turskih so1a!na
u Tuzli, Grblju, Sutorini i Poljicima u snabdijevanju Bosne solju
-u XVI i XVII vijeku 4 • Kako su sve te solane svojom proizvodnjom
mogle da zadovolje samo otprilike j~eoou trećinu cjeloikJupne po-
trošnje soli u Bosni, oma je bila prinuđena dai Vlelikim dijelom uvozi
dubrovačku i mletačku so. Obrađujući to pitarnje, nametnulo1 se samo
od sebe pitanje uvoza soli u BOJSnu. U ovom radu ćemo' saopćiti
rezultate dosadašnjih is1JraiŽivaJ!lja, ogl'aniča\rajući se samo na XVI.
• V. Hehns, Das Salz, eine kultur- de in the later Middle Ages, Oxford
nistorische Stuqie, Berlin 1873; 1955., i dr.
• A. Agats, Der hansische Baien- • M. Gecić, Dubrovačka trgovina
handel, Heidelberg 1904; A. Bralwn, solju u XIV veku, ZFF III, Beograd
.Der Lilbecker Salzhandel bis zum 1955.
Ausgang des XVII Jahrhunderts, ' A. Handžić, Zakonska odredba o
Dissei:bation, ~amburg 1923; H. Vie- t?Jzlanskim solanama, Prilozi VIII-
tzen, Der Milnchener Salzhandel i:X:; Isti, Bosanske. solane u XVI i
im Mittelalter, Minich 1926; A R. XVii vijeku, Clanci i građa Il, 1969,
:Bridbury, England and the Salt Tra- izdanje Zavičajnog muzeja u Tuzli.
•
114 Adem Handžić
vijek. Uvoz dubro\načke soli prikazali smo uglavnom na temelju

turskih isprava Dubrovačkog arhiva, a uvoz mletačke soli pretežno
na temelju zapadnih izvora i literature. Već zbog toga ovaj rad ne
može pružiti iscrpan prikaz, ali će svaroako dati jasan opći pogled
na to pitanje.
A) DUBROVACKA SO
NOVSKA SKELA
Da bi obezhijedili svoju trgovilnu na BaLkanu, Dubrovčani su

još krajem XIV vijeka (1396 i 1399) stupili u konta:kt s Turcima
i od njih dobili opće garancije za slobodnu trgovinu u osvojenim
zemljama. Te garancije su preciznije formulisane u poveljama sul-
tana iz 1430. i 1442., zatim u pismu vojvode Isa-bega 1454. i u
povelji Mehmeda II 1463. g 5 • Već 1442. poslije orbrnavljanja 11ada
u rudnicima olova i srebra, dubrovački trgovci u~orz;e znaltne koli-
čine olova iz Srebrn:ice, a plaćaju g,a: 1Jkaninama i solju6 • Bosanski
nattnjesnik Isa. . beg je 1467. g. tražio da rruu Dubrovčani pošalju
izvjeSIIle količine soli, pa je sen:art; riješio da mu se umjesto pokl<ma
u novcu u iznosu od 200 duikata poša,lje za' 100 dukata solf. Ali
češći spome\n o uvoou duh:rovačke soli u njegovo zaleđe na1atzimo·
teik poiSlije pa:da Herceg Novog (1482). Privredne veze u to vrijeme
i2lllleđu Dubrovnika i SiUiSjdnih turskih obla:sti bile su, međutim,
sasvim oslabljene iz više razloga:
l) Zialtor što je 1480. sultan tražio da se duibrovačko područje
potčini heroegovaJčkom sandžakbegu, pa su Dubrovčani u takvoj
situaciji pristali i na povećanje harača, 2) što j>e Dubrovnik 1481.,
1482. i doneikle 1483. g. ZJaihvatila kuga 8 , i 3) što, su Turci osvoje-
njem Novog nasto,jali da podignu taj trg u veliko tržište solju,· pa
su zabranili da karavani iz rmutrašnjosti donose direktno u Dubrov-
nik olovo, svilu, vosak i krmez (crvac), nego da se donose prvo u
Novi, a odatle :nakon plaćanja carine da se mogu dalje nositi s
tendencijom da karaViall1i na povrattku kupuju s'o u Novom, a: ne
u Dutbrovniku9 • Sličan slučaj bio je ranije sa Valornom. Da bi od
novoosvojene V,a:lone napravio veilillw tržište s'olju, turski zapovje-
dn~k Albalnije Hamza ...be>g je 1418. g. zahrarnio da karavani iz Alba-
nije donose so sa mletačkih skela Dmč~a i Lješa. Sto,ga se Drač,
koji je živio od izvoza soli, već 1430. g. spominje kao opustjelo
mjesto10 •
I1alko su potsltojatla dva ferraana, prvi od marti:a 1483., upr-:~.ben
novs'kom dizdaru, a: drugi od 24. maja iste godine fočanskom kadiji
i novsikom dirzda'ru o tome da se u Novom poslije rasprodane novske
soli imaJ prodavati dubrovačka so i da a:maldari ne smiju pa-odavati;
• C. Truhelka, Tursko slovjenski 7 Isto, 185.
spomenici, GZM XXIII, 1911, br. 2, • Isto, 256.

6, 8, 17. • Lj. Stojanović, Stare srpske po-
• I. Božić, Dubrovnik i Turska u velje i pisma I, 2, br. 889; Truhelka,_,
X!V i XV veku, SAN, Beograd 1952, n. d. br. 89; Božić, n. d. 256.
95. . . i_ l 10 Božić, n. d. 69.
Uvoz soli u Bosnu u XVI vijeku
drugu so11 - ipak pitanje prodaje d'Uibr:ovačke soli !llijebilodefi-

nitivno riješeno sve do 1485. g. Niai predl01g Dubrovčana »jer se je
dosada u Hercegovini prodavala samo dubrQIVIačka so«, a u smislu
zapovijedi Bejezida II od aprila/maja 1485. g. hercegovačkom san-
džakbegu Mustafi i. kadijama novskom i fočanskom 12 -polovinom
juna 1485. učinjen je sporazum u Novom između norvskog amaldara
Ej:ne-bega i Dubrovčana o ramtjeni robe i o prodaji soti. Tim U/go-
vorom je između ostalog utvrđeno oo svi turski podanici, koji su
01bavez:ni da kupuju so u Novom, po rasprodaji novske soli moraju
lrupovati samo dU!brovačlru so s tim da pola! prihoda od prodane
d!ub:rovačke. soli tursik:im poda!nicima pripadne noV'Sikom amaldaru~
So treba da se prodaije poi .cijeni od 13 alkči po muzuru pošto se
prethodno i:zj ednači dubrovač~ mj era sa noysikom .. Duibrovačka so.
će se prodavati na skelama/ u DUJbrOVInilku, Slanom, N ovom i Kleku,
a ukoliko Turcima bude potrebna so i u Risnu, Dubrovčani su,
obavezni da je donesu samo do Novog podkontrolom jednog Tur-
čina koga će odrediti ainaldar, a sam amaldar obav~an je da po-
trebne količine otprema u Risan. U DubroV!IliJkJU so treba da se
prodaje za d111brovačike podanike odvođeno i da sav prihod pripadne
dubrorvačkom sermtu.. DUJbr5)1Vaoki knez i novski amaldar slaće svoje
ljude na spomenute skele, a njihova je dužnost da unose u dubro-
vačku lmjigu. ikoliko je soli rasprodano u to!ku dana. NOVIac bi
predavali du!bll"'Via.čikom knezu i vlasteli s tim da om isplaćuju polo-
vinu prihoda amaJ.daru o čemu će se izdavati prim.anice. Dubrovački
sluabeni:k u Novom vodio bi evidenciju o količini soli koja se šalje
u Risan da. bi račun noVSikog ama1dara bio terećen sumom, koj a od
prihoda te soli pripada DUJbrovčanima. Amaldar bi pazio· da turski.
podanici tku!piUju so samo u spomenuta četiri mjesba, niiko ih ne bi
smio spreča:Vati da dolaze u Dubro~ik i Slano po so i drugu roibu.
Ama·ldar ne smij·e sprečaVilllti pirodaju diulbrovačke soli u DUJbrovnilku.,.
Slanom i Kleku ni onda kada Novska so još ne bi bila rasprodalna13 •
'!1o je bio sadr~aj spomenutog ugovora, koji je, u odnosu. na. princip
prodaje ostao na snazi do druge polovine XVI vijeka, dok su ostale
odredibe tog ugovOll"a ostale u važnosti i ka'Sillije. Turci ni:su bili
prvi koji su kupovali dubrovačku so na principu polovine. Na tom
principu. kupovali su je još bo,sa:nsk.i. i srpski 'Vladari od vremen~
Nemanjića 14 • Ali katkada je so prodavana i na principu trećine, kako
je jedno vrijeme prodavala u Risnu Kotorska općina111 •
Iako se DU!brovčmi ·nisu 01bavooali da dopremaju so u Risan,
ipak su je 0111i tamo pO!Vll"emeno dovozili i prodavali. Između 1491.
i 1496. g. hercegovački sandžakbeg Mustafa-beg Milojević zabranio
je novslrom v-ojvodi Hamzli da uz:nemmava~ duihrovačklog vla1Ste1ina
ko(j.i je u Rilsm.u prnda~Vao so i naireti~o mu dia se tamo mooa pr!odavart::i
BalmiO diuJbl['lolvlaJčlka so, a dJa »šliben•ičiku i mLetačku«, ako bi je k.ogold
11 Stojanović, n. d. I, 2, br. 885; Truhelka, ·n. d. br. 113; Božić, n: d:

Truhell~a, n. d. br. 79. 264.
12 Truhelka, n. d. br. 88. ·.. Gecić, n. d. 126:
18 Stojanović, n. d. I, 2, br. 975; ia Isto, 127. · ·
••
U6 Adem Handžić
dk:mtos.i.o, 'bl"eeba da mplijeni :zmjedno Sla Iađom 16 • Tupovla.stiilou u Risnu

Dubrovčani su imali kratko vrijeme, jer se u XVI vijeku pored
turske spominje samo mletačka so.
Od 1485. do 1490., odnosno do lm'lađa XV vijeka, Novi je pret-
stavljao važno tržište dubrovačke soli i uopće najvažniji SOlili trg na
tom dijelu Jadrana. Premda se krajem toga vijeka• dubrovački izvoo
soli uglavnom okreće Neretvi, Novi je u toku cijelog XVI vijeka,
zahvaljujući značajnom kapacitetu solana u Sutorini i Grblju, bio
važno i bogato sono tržište17 •
Zakul!Ilici (amaldari) miriske polovine soli u Novom, koji su
ujedno držali i druge zakupe, bili su najnadležniji ocgani u pitanju
soli. U početku su to bili krupni tu.rski feudalci kao što je bio
spomenuti Ejne-beg, zatim neki J·ustuf 1487. g. 18 • Za·lrupnici su bili
i kršćanski trgovci iz ramih krajeva, a katkad i više njih u ~aje.:.
dnici. Godine 1488. spominju se kao zakupnici Ivan Mlriturić i
Ivan Milanović, 14·89. g. knez Mihoč i Ivan Desisalić, 1491. g. Vuk
Božidarević iz Olorva, Aleksa Tvrtik:o!Vić iz Dmče!Vice i Cvitko Rado-
jević iz Goražda19 : Dubrovački vlastelaini Ivan Grbić i knez Raja,
sin Novakov, amaldari, uzeli su pod zakup na tri godine miriske
prihode od prodaje soli, badži-sijah i đumruik., te u Primorju (ranije
Bosansko prim01rje) badži-sijah sa đumrukom od l. VIII 1491. do' ·
l. VIII 1494. g2°., za 26,000 zlatnika. »Podmirili smo iznos od pro-
dane dubrovačke soli u N orvom, Risnu, DUJbrovniku, Slanom i Ne-
retvi, koji iznosi jednu pol01vinu. I2lmirili smo u Dubrovniku trošak
prernosa, kao i u Risnu, Slanom i N eretvi polorvinu troška prerrtosa
soli od lađa do stovarišta. Zatim smo sa novskim eminom Husein
Celelbijom pregledali račune po defterima od početka do kraja
i utvrdilo se da cM:S~a mirija od dubrovačkih knezova ništa ne
:potražuje. To su pred svjedocima izjavili, a to je potvrdio i vlaste-
lin Pasko, pisar, koji je u tu svrhu poslan sudu, pa mu je izdana
orva portvrda«, k:a!Že se u temes:uku drirnslrog kadije Hasana, sina
Idrizorva od 11.-20. X 1494. g2 1 • Zakulprrlik carskih mukata: na
novskoj skeli 1525. g. bio je Dubrovčanin Stjepan, koji se tu kao
amaldaT spominje i 1528. g. On je između 27. avgusta i 5. septembra
iste godine pred novskim kadijom položio novac od državne polovine
soli za period od l. VIII 1525. do 21. VII 1526. g. (pJdžretska godina)
nakan što su emin i mubašir prokontrolisali def11are i ustanorvili da
se slažu22 • Na tu kointrolu mubašira vjerovatno se odnosi nedati:rarno
pismo dubrovačkog emina Mehmeda koji je obavijestio DUJbrorvčane
18 Truhelka, n. d. br. 125; Stojano- n Dubrovnik, Državni arhiv, Acta
vić, n. d. br. 978. Turcarum (dalje citiramo kraticom
" Handžić, Bosanske solane u = DAD, AT -) E 12/9. Spomenuti
XVI i XVII vijeku, Clanci i građa II, fond korišćen je prema fotokopija-
izdanje Zavičajnog muzeja u Tuzli. ma koji je snimio D-r Hazim Saba-
18 Božić, n. d. 267. nović, pa mu se na usluzd zahvalju-
18 G. Elezović, Turski spomenici j-emo. Na nekim fotokopijama koje
I, br. 95; Truhelka, n. d. br. 90', 102, !!l'tl'G koristili nije bila uhilježena
110, 116, 120. potpuna signatura, pa lood nas tu
10 Hidžeretski datumi su svugdje stoji samo DAD.. AT.
preračunati, jedino je u d-tatima qo- 31 DAD, AT 1425.
nesen hidžaretski datum.

Uvoz soli u Bosnu u XVI vijeku 117
da u Novi dolazi kontrola i zamolio ih da isrplate novac od državne

polovine soli »vašem prij,ate,lju naziru« 23 • Kako se iz ~adijine pot~
vrde razabire Stjepan nije ]?io samo »amil« (amaldar), nego ujedno
i ovlašćeni duibrovački proda,va1a!C soli. Ta kadijina potvrda, naža-
lost, ne daje podatke o tome ~oliko je iznosila državna po,lovina ni
količinski ni novčano da bi mogli znati ko1ik.o je u to vrijeme bio
promet soli na toj skeli.
I kasnije, u toku cijelog XVI vijeka', Dubrovčani su u smislu
ugovora iz 1485. g., hili prodavaoci soli u Novom. U jednom mletač
kom izvještaju iz 1533. g ..ističe se da Dubrovčani dopremaju u
Novi svo,ju so i prodaju je kada nestalne novske .soli. »Tu so oni
proizvode u stonu :zla' 30.000 dukata godišnje, ali je crvena i slabe
kvalitete kojom se kupci ne zadovoljavaju. Kada je oni često, zbog
nesuglatsica, ne proizvode, kulpuju so po skupim cijenama, gdje je
mogu dobiti, da bi udovoljili datoj obavezi«, ističe se u spomenutom
izvj ešta1u24 •
NERETVA (GABELA) 2 "
Kako je poznato, stara Neretva (Drijeva) u Srednjem vijeku

pretstavlja1a je veliko tržište, a glavni prihodi drijevske carine bili
su od prometa: soli. Ti su prihodi bili orgromni, te su se k1:1ajem
XIV i početkom XV vijeka mogli porediti sa carinama rudarskih
mjesta Srebrnice i Rudnika. Zbog toga su Dubrovčani poikatkad
(1358-1361, 1372, 1428-1440) zakupljivali carine toga tržišta od
bosanskih vladara i mađarskih zarpovjed:niika26 • Dubrovčani su tu
bili gJ,a,vni prodavaoci soli. Oni su svoju so - prodzvođenu u sola-
nama: u GruŽU, Stonu, Zatonu, na Sipanu i l\1Iljetu27 , kao i onu
koju su uvozili iz Albanije, Južne Italije, sa Jonskih ostrva i sa
Paga28 - izvozili duboko u unutrašnjost. Da ibi lakše bila kontro-
lisana: pr01daja soH, koja je oduvijek bila monorpol, još rano je došlo
do sporazuma između DuJbrorvčana i :ZJa·interesovanih stranaka da
se mnže prodavati samo na tržištima u Drijevima, Dubrovniku,
Kotoru i Sv. Srđu na Bo.jaJni. Na taj trg so je dopremana iz više
solana na J adnanu, sve od Raba do V alone29 • Tako su j e Mlečani
OVIamo dovo-zili iz Zadra, Sibenika, Nina, Rruba i drugih mjesta. Ne-:.
retva je bi1a otvoreno trgovište ograđeno nasipima, ali je često bila
poplavljana. Tu je bila carinarnica, stovarište soli, magacini, crkva
i druge zgrade80 • Toj ~oloniji imao je Dubrovnik da zahvali veliki
,. DAD, AT 2701. đuje naziv Gabela, od tal. gabelle=
J~ S. Ljubić, Monumenta ~ Com- carina.
missiont?s et relationes venetae III, •• M. Dinić,. Trg Dri.Jeva i okolica
Zagreb 1880, 42. u Srednjem vijeku, Godišnjica NC
u tJ turskim ispravama iz XVI vi- XLVII, Beogr:ad 1938, 122-130.
jeka upotrebljavaju se naizmjenično 27 Gecić, n. d. 100.
oba imena i Neretva i Gabela. •• B. Krekić, Dubrovnik i Levant,

U početku je ta skela pretežno nazi- SAN, Beograd 1956, 78.
vana, Neretvom. Tako je nazvan i •• Dinić, n. d. 143.
kadiluk osnovan .u drugoj polovini •• R. JeL"ković, Gabela, pr,ilog po-
toga vijeka. Međutim, u kasnijim vijesti donje Ner,etve, Sarajevo 1939.
ispraViama može se reći da preovla-
118 Adem Handžić
dio svodih prihoda, jer je sav promet, koji se preiko Neretve odvijao
sa Boonom prolazio kroz tu koloniju.
Osvojenjem Neretve (1490) Turci su nastojali da tu stvore
najzna;ča:jniji trg Zla Bosnu, pa se tamo olk.reće najveći dio dubTo-
vačkog izvoZia' soli. Povoljan geografflliki, odinosm.o komUJniikJacioni
po,ložaj USimjeii'io je dolinom rijeke Neretve Zlnatan karavnnski sao-
braćaj 1z Bosne, pa ;Neretva ubrzo dolbiva svoj srednjevjekovni
Zlnaoaj. Od početka XVI vijeka novski trg, pa i drugi spomenuti
trgovi gube svoje značenje u pogledu uvoza dulbrovačke soli u. Bo-
snu., pa se otada rijetko spomimju., dok nam matam broj turskih
isprava govori o tod slkeli. Neretvans~a 'skeLa je pretstavljala u
prvom redu tržište soli, ali su tu prodavaJni i drugi artikli. Dubrov-
čani su tu gradnjatna proširivali svoju koloniju Zla' k!Oju je nastalo
novo doba pmsperiteta. Ka~da: su Turci 1513. g. pokušali da Dubrov-
čanima na tod sikeli naplaćuju veće carine, nego što je to ugOIVorima
i poveljama bila utvrđeno Dubrovčani su se žalili, pa je fermarnom.
od 26. VII 1513. g. lokaLnim vlastima u Neretvi zab!'lanjeno da od
dubrovačkih trgovaca traže veće oaa:-ine na svilena platna od 2°/o:n.
Pot!'la1žnja soli na toj skeli bila je velika. Novi i RLsan su tada
snabdijevali Hercegovinu, Crnu Goru i druge udaljenije provincije.
U Dubrovnik su karavani nno1si<li sirovine iz zaleđa, a na poV'ratku
nosili su gotovu robu i so. Ali posebni kara\nani radi soli iz Bosne
išli su pogLavito na Neretvu. Dubrovčani ni'su u.vijelk. mogli podmi-
rivati potražnju iz vlastitih solana', pa su je, da bi očuvali svoje
po,z!icije na tržištima, kiupovali i dovozili sa strane. Na tom putu
imali su i velikih neugodnosti. Godine 1545. novsiki reis (pomorski
kapetan) Durgut zarobio je tri dubrova;čke lađe sa ljudstvom ikoje
su plovile vjerovatno u mletačke vode (diyarti frengistana) da bi
dopremile so. Na temelju naredbe iz Carigrada neki komandant je
između 18. i 27. IX 1545. g. naredio Durgutu da spomenute zarob-
ljenike pusti »jeT su to Dubro;včani koji su na ovu st11anu dovozili
so« 82 • Logično je da su takvi i drugi olbje~ktivni razlozi dovodili do
pomanjkooja soH na tržištima'. Osim to,ga, čini se, da su i špekula-
tivni motivi Duibrovčana po1čeli u tome da igraju izvjeSIIlu ulogu,
jer im više nisu odgovarali uslovi utvrđeni spO!I'arumom u Novom
1485. g. TaJko se emin Neretve 1534. g. žal!io' Porrti na dulbrovačke
prodavaoce soli što dnevno stižu nedovoljne količine, samo 20 do
30 muzura soli. Zato je fermanolm od 3. serptembim te godine nare-
đeno Dubrovčanima da dorpTemaju dovoljne količine soli i da ne
dozvole da državna blagajna bude na šteti. »Akio i u buduće bude
pomoojikanje solti, šteta će ići nat vaš račun« i.ističe se u spomenutom
fernianu 88 • Povratak karavana bez soli i upućivalnje na druge skele
za trgovce je takođe pretstavljalo ogroman gubitak. Iz toga bi pro-
izilazilo da su gospodari situacije u Neretvi te godine bili sami Du-
brovčani i da je prodavana samo dubrovačkla so, ali nije isključeno
da su 'Oiilli ranije imali ta'kmace na toj skeli.
31 Truhelka, n. d. br. 163. (Ljubić,n. d. III, 65).
•• DAD, AT A 9/4. Durgut Sie na •• DAD, AT, prepis fermana.
tom položaju spominje i 1553 g.
Uvoz soli ii •Bosnu u XVI vijeku 119
T<aikvi i slični slučajevi doveli 'SU do toga da su TUrci 1549. g.

ustupili k01ncesiju prodaje so!l.i u Neretvi~j<ednom mletačkom trgovcu,
-davši pritom prioritet dubrovačkoj soli. Na predlog nazka basnskih
m!llkata sarajevsikog kadije Alijudma1, Pol'lta je 1549 .. g, dozvoilla
mletačkom trgovcu FabriciuiSu, čiji je brat u to VTijeme živio u
Istanbulu (Galati) 84 da može dovoziti i prodavati mletačku so u
Neretvi. Spomenuti trgovac je dobio kancesiju u Net-etvi i: Makar-
l?koj, i to pod uslovom da na neretvansku skelu dobavlja so iz stranih
·solana i prodaje je onda kadial DuJbrovčam rasprodaju svoju· so.
Ktaiko za Maika.f'$u nije ništa uvjetovaino, proizilazi da Mlečani u
Makrurskoj rusu imali dubrovačke ik:Oill!kurencije. K6ncesija je ustu-
pljwa za vrijeme od l. XII 1549. do l. XII 1550. g. za 50.000 alkči.
Spomenuti je bfi:J' dužan da svako 6 mjei:>ed pcdnv!si :r<ačun eminu
:neretv,aillBke skele. · ·
U nadmetanju sa DUibrovčanima Mleča!n.in se ruje sasVim držao
postavljenih uslova, ali i Dubrovčani nisu ostali skršltenih rulku.
1J jul'tl. 1550. g. dubrOVIa.Oki poslanik se potužio na Porti: »dok Du-
brovčani prodaju svoju so u Neretvi na principu polovine, došao
je spomenuti Fabricius, otvorio magacine soli i na veliko prodaje so,
·ali ustrojio je kasu i samo jednu trećinu ostavlja carskoj miriji. Na
taj način od svako1g muzura prodane dubmvaOke soli ima 'carska
mirij'a po dvije akče više. Ako spomenuti bude u isto vrijeme
prodavao so kada i DUibrovčam, dubrovačka so ostaće neprodana
i šteta je i carskoj miriji i nama'. Zato treba narediti da spomenuti
ne smije prodavati svoju .so dok Dubrovčani svoju ne rasprodiaju
i da mu se zatvore magacini«. U smislu tog dru!brovačkog Zlaihtjeva
Izdan je carsiki ferman od 28. VII 1550. g. da se imenovanom sani
ma~gacini drže zatvoreni dok Dubrovčatni ne· rasprodaju svoju sif 6 •
Kako je od početka cijena soli na toj skeli im.osila 12 akči. po mu-
zuru86, to su Dubrovčani polagali eminima 6 ,aikči, a Mlečani, prema
tome, 4 ·akče po muzuru, dodavši tome i ·spomenuti godišnji glo-
'baln.i iznos zaikupine. ·
Duibrovčani su svakako bili glavni dobavlj,aci, ali su tu i. dalje
ostali Mleča.l:ni koji SJU imali dobre prihode od prodaje soli. Spomenuti
Mlečanin je »na prometnom sultalnskom trgu« sag!'ladio kuću, ma-
gazu i. druge pomoćne zgrade uz koje se nalazila: i bašča. Zemljište,
na kojem su zgrade podignute, pripadalo je vaik:ti.fu Aladža džalni.je
u Foči, koju je (1550) podigao Hasan Celebija, bivši naziru Neretvi,
pa je imenovani plaćao spomenutom vakufu godišnju zaikupinu od
100 ,aJkči. Godine 1566. sinovi spomenutOg trgovca Julio, Justinijan
1 Marko, kao i zaJStupnik njegove kćeri Đenove, Julio, sin Nikole
- proda!li ·su spolnenute zgrade i ·druge ne!k:fetiln.e zalmu Mehmed-
: •• Bozorzi nan{ ifrence karlndaši 35 Ferman upućen sarajevskom ka-
-Fabrince ... DAD, AT A10/3. Frna- diji Alijudinu, kao naziru bosanskih
.cuzom (ifrence) Turci katkad nazi;_ mukata. Prepis je ovjerio nevesinj-
·vaju SVIakog Evropljanina, a ovdje ski kadija Mehmed sin Nesuhov:
-.se iz kasnijih podataka vidi da se DAD, AT A10/3.
:radi o -Miečaninu. •• DAD, AT ES/41; CS/41.
120 Adem Handžić
begu,, !lJaziru držf!:v;nih prihoda: u Nerety~ ~ 1~.000 aikči37 • Me,hmed-

h.~g je, za,tim, 1589,. g. p,I."oda,<;:> sve spom,~ut~ .p,ekretine Dubrovča~
:p.~t;na z;a 61).000 .aa~či, što j~ u to v.rijeme m::ets~:jtyljalo veli~u sumu
novaca. Ovom kupoprodajom Dubrovčani nisu, kao raniji. vlasnici,
l;>il\ Oibave:mi dc,t plaćaju godišnju m1J!katu vakufu, A1adža džamije,
nego su postali potpuni vlaslll!ici (mulk). »Ja salin prodao spomenute
n~g('!ltim.e Dubrovča,nima, 1a novac je od njih primljen U:Z hudžet
fočanskog kadije, s tim da se svake godine od moga vakufa daje
v~kufu Hasana Celebije po 100: ~či« potvrd~o je u svojod tezked
od 18.-27. Ili 1580. g. spomenuti Mehmed-beg38 • Do te ku:popr<;:>daje
do~Io je zbog tog?~ »što je kuĆ!l bHa trošna, a lilaLatz:ila, se na, pro.:
:rnetnom carskom trgu ove skele, pa ju je bilo potrebno preinačiti
i prepraviti«, kako se to vidi iz sljedećeg sudskog doikUimenta. »Ta
je kuća već 14 godina u rulkama Dubrovčana klao mulk u kojoj
oni prodaju državnu so. Kako je sada došla zapovijed da· se izvrši
pregled vakufske imovim.e, Dubrovčani su pokazali temesuke sa pe-
6atima trojice ka,dija. Na temelju toga što je to odlukarn11 ranijih
kadija po,stalo mulk Duibrovčana, to im se i ovog puta prim.aje to,
pravo i izdaje ova port;vrda klao doklarz« ---1 potvrdio je bivši kadija
Modave, a tadašnji inspektor vakufa u Bosni, između 24. VII i
3. VIII 1589. g 39 • Iako se vidi da je imorvina spomenutog mletačkog
trgovca konačno prešla u ruke Dubrovčana, ipak nisu time mletački
trgo,vci bUri istis1nuti iz Neretve, nego su tu stalno ostali pored Du-
brovčana. Jedim.o za vrijeme ratova Turske sa Venecijom Dubrov-
čani su ostajali sami, ali im je tada prilaz Neretvi bio nesiguran,
jeT su ih u tome sprečavali Mlečaiili i usikoci.
Kalko se iz izloženog vidi, prihodima od prodaje soli .izrađivala·
se i razvijala turrska Neretva. I Turci i st1:1ani trgovci su tu gradili.
Mostarski legatoa:- ćehaja Cejvan je tu, između 1545. i 1548. g., ute-·
meljio džamiju li mekteb40 , a; isto tako i drugi leg;altori su doprinijeli
njenom razvitku. Iako je bilo izvjesnih faktoTa, koji su nega:tivno
uticali na prosperitet ove skele, kao što su povremene poplave i
nap?idi uskoka, '8! naročito otvaranje splitske sikele krajem XVI
yijeka - ilpaik se Neretva: sredim.om XVII vijeika spominje kao
r~zvijel;la ikasa.ba i prometna1 sikela41 • U XVII vijeku su ord dubro--
87 Sudsko rješenje naiba u Nere-
'~ H. Hasandedić, Zadužbine Ćej-·
tvi Lutfije, sina Abdulahova, datira- van kethode u Hercegovini, Prilozi
Il() 'između 2. i ll. IV 1566 g., na OIS V, 282.
}l:ojem su qavedeni svjedoci: Hadži " Evlija Celebija je zabilježio o
Alija, emin; Omer, pisar; Husejn, Neretvi između ostalog sljedeće: »Iz
pisat; Husrev, suhaša; Hadži Hasan Dubrovnika se dovozi ovamo lađa
iz 1\fostara i još sedwn poimenice nama so. Istovarivši. ovu so u velike-
ved~nih svjedoka kod koj.ih nisu ubi- magaze pred .pristaruištem '(skela~,
lježena zvanja. -DAD, AT C8/39a. plaćaju carinu (đumruk) povjereniku
•• DAD, AT C8/23c. za so (tuz emini) koji je ovdje po-
•• U tome temesuku navedeno je stavljen od Visoke Porte. Ovdje je-
J>Qimenice osam svjedoka od kojdh: u davna vremena bio velilci šeher. x:
Saban, čauš Visoke Porte; Behram, sada se. mogu vidjeti ostaci njegovih·
pisar i ujedno zamjenik dubrovačk;og građevina. Tu ima 150 pločom pokri-
emina;· Ahmed ··sin Mahmudov, tr..: venih kuća i tri muslimanske bogo-
govac; Pervane, sin. AbduHihov, tr- molje (mihrab). Ima Rustem.:pašina
lOVac~ dr~~- ~Q@;,A,T,l~. džamija, jedna teldja, dva han!il i
Uvoz soli u Bosnu u XVI vijeku 121:
--------------------------- ---------------------------
Vlalčkih trgovaca, prilikom prodaje soli, oiSiim miriske trećine napla-
ćivane i druge takse, koje su 1oilm\lm.e vlasti zavodlie i povremeno,
povećavale, na što su se Dub1"ovčani često ža1ili. T~o j.e i putopisac,
Evlija Ce~~pija, pril:ikom svog dolaska u Neretvu 1665. g., lično·
<;lOIIlio jednu oaa:sku zapovijed, kojom se štite dubrovački interesi42 •
Prodaja dubrovačke soli u N eretVIi na principu polovine ostala
j~ na snazi sye do 1559. g. Kako prodaja pod tim uslovima nije više·
Dubrovčanima' odgovarala, oni su se počeli polanago povlačiti, iz-
noseći razne razloge, laJ skela je ostajala i po neikoliko mjeseci bez
soli. Zato je Mehmed-ibeg, emin neretvanske skele , »koja pripada
novskoj mukiaiti«, u toku 1558. g. obavijestio bosanskog beglerbega
o potpunom prekidu dovoza soli na tu skelu. »Za vrijeme ramijih
emina nastala j e šteta državnoj blagajn!i ZJbog toga š1Jo su Dubrov-
čani, koji su so prodavali na principu polovilne, obustavili dopre-
manje soli. Tako, u vremenu od 28. džemaza II 946. do 29. safera
969. g. (9. V do 21 XII 1557.) nije na skelu došao nijedan muzur
dubrovačke soli. Zbog toga i trgovci iz oko·lnih kl1a,jeva nisu do1a~li,
pa je skela opustjela« 43 • Kako je Turcima bilo najviše stalo do te
skeLe, preko koje je išao g1a:vni uvoz soli za Bosnu, činili Stl sve
napore i ustupike da bi održali njen prosperitet i olakšali stanje u
zemlji. Zato je sarajevski kadija i tadašnji nazir hercegovačkih
mukata, i spitavši stvar i re,zimii1rujući izvještaj Mehmed-bega, pod-
1
nio izvještaj Parti, dodajući: »roada:. je u Dubro~iku zapi tana

vlastela zašto je do toga došlo odgovorili su: kada je jednom na1stala
poplava Neretve, ko'j'a je zahvatila i skelu, naše J,alđe sa solju nis:u
mogle na dvije milje da priđu. sikeli, tak() smo za prenos izdali sav
novac od soli. Zbog toga naše solane ne proizvode više so, a kada
bi je dobavljali sa strane, njena cijena bi bila skuplja, pa zato :nismo
u stanju više da sto prodajemo na principu polO\rine. Ako bi se
prihvatilo da od sada deseta akča ide na troškove proizvodnje, jedna
trećina OsmalnSkoj državi, a dvije trećine proizvođaču, onda ne
samo da bismo je mi pmizvodili u našim solanama, ·nego bismo
je dopremali i sa strane. Tako bi i za državu bilo korisnije. O ovome
pitalnju konzultova:ni su stručnjaci i odobrili gornj,i predlog« 44 • Da
je ta cijela akcija bila unaprijed od strane Dubrovčana pripremljena,
svjedoči to što su istodobno taj predlog izložili na Porti i dubrovački
poslanici J,a1kov Gučić i Miho Bonić --,- lm!ko se to vidi iz istog
dolmmenta. »Na temelju gornjih izvještaja doneiSena je carska od-
tl'jidesetak dućana ... Na obali rijeke, neka se u pitanju soli postupa kao·
ll? vrhu pristani~ta nalaze se dvije i do sada«. Isto, 241.
spremne, naoružane i priprnvne ga- '" Sadržaj toga eminova izvještaja
lije ... «. Evlija Celebija, Putopis II, rezimirao je u fermanu od 9. III
preveo H. Sabano\"ić, Sarajevo 1957, 1559 g. koji je upućen velikom ve-·
23,7 i 238. ziru Hajdar-paši, sarajevskom kadiji
l
u Evlija dalje kaže: »Tu smo po- Salihu, kao inspektoru hercegovač
vjereniku za so pokazali naredbu na- kih mukata, kadijama Nevesinja i
\ ~ega cara i ona je zavedena u pro-
tokol (sidžil) šeriatskog suda. Njen
Neretve i spomenutom Mehmed-be-
gu, eminu neretvanske skele.- DAD,
je sad~, bio ovaj: Neka se po car- AT.
skom zakonu od Dubrovčana ne uzi- u. Isti ferman.
ma carina na so ·(tuz badži), nego
"122 ·Adem Handžić·
redba da bude kao što je u predlogu. Tako od danas od 10 akči

l akča neka ide za troškove, 3 akče carskoj miriji, a 6 akči spomenutoj
·vlasteli« kaže se u ferma1n.u od 9. III 1559. godirne45 •
Ova odredba se nije odnosila na sve skele, već samo na N e-
retvu i Dubrovnik, dok se u Slanom i Stoou i dalje prodavala na
principu polovine - kako se to vidi iz potvrda o obračunu. Kako
:god je na skelama bio različit princip p:roda,je: negdje princip po-
lovine, 18! negdje prin~ip trećine, tako su isto i cijene bile različite.
U Novom, kako smo ranije spomenuli, cijena je bila: 13 akči, u Neretvi
i Dubrovniku 12 46 , a u Stonu i SLanom ll aJkiči ~ muzuru47 • Takve
;SU cijene ostale do 1574. godine.
·PROMET U NERETVI
Dubrovčani su so dovozti.li na trgove i smještali je u svoje

matgacilne, a prodavali su je ovlašćeni dubrovački pretsta.vnici uz
izvjtesnu proviziju ili fiksiranu platu48 • Sn je mjerena turskom stan-
dardnom mjemm muzurom, koji je zapremao 42 oke49 • Iako su i Du-
brovčani i Mlečani imali svoje razldJčite mjere, i jedni i drugi bili
su obavezni da mjere mu:zurom, i to kialko na tUII"'Sikim, taiko i na
drugim skeLama, gdjegod je so prodavatna tursildlm podanicima. Pro-
daji je prisustvovao državni emin, odnosno amaldar ili njegov po-
vjerenik (emiln), čiji je pisar evidentirao svalku prodaju. Dubrovački
pisar je talkođe vodio odvojenu Viidenciju. Te su knjige Sll"lanjaVlane
i polagan je :račnn obično godišnje, dli svaldh šest mjeseci, a katkad
i za kraće vrijeme u slučaju imljene kojeg od službenih lica: du-
brow;čkog prodavaoca, tursk:otg amaldara i finansiSkog organa, ern1na,
odnosno nazira. Iz sačuvanih potvrda emina i kadija, koje su oni u
smislu ugovora iz 1485. g. izdavali dubrowčkim prodavaocima prili-
kom obračuna i isplate državno-g dijela možemo znati koliki je u izvje-
snim periodima bio promet soli na skelama. Te su nam potvrde važne
da \bi mogli sagledati kretanje prometa solju na pojoedilndm skeLama.
Najviše se takvih potvrda sačuvalo za Neretvu; pa zato možemo
·znatno više reći o prometu na toj slkeli, dolk za druge i.mamo po-
jedinačne potvrde i često sasvim manjkave50 •
Potvrde su izdavali emini i naz1n, a potvrđivali su ih kadije
"koji su imali nadzornu vlast111 • Zato su potvrde emina i ~a: u
•• Isto. meno za vrijeme :ffinansijske krize i
•• DAD, AT E20/30a; E20/26a; opće inflacije kada cijena od 55 ak61
"C8/53h; C8l106; C8/41 itd. nije pretstavljala ekviv:alenat ni za
•• DAD, AT C8/53a; E20/32a; dubrovačku mjeru, pa je usljed to-
•• Božić, n. d. 263. ga često dolazilo do pomanjkianja
•• O muzuru smo govovili na dru- soli. Inače su Turci kroz cijeli XVI
·gom mjestu (Bosanske solane u XVI vijek uporno tražili da se mjeri tur-
i XVII vijeku). Iako se 1599 g. spo- skim muzurom od 42 oke (l oka
·minje prodaja soli u Neretvi dubro- = 1,28 kg). Na toj bazi mi smo pre-
-vačkom mjerom od 33 oke (V. Vina- računavali muzure u oke i prikazali
-ver, Monetarna kriza u Turskoj promet na skelama. ·
(1575-1650), IGS 3-4, Beograd 1958, •• DAD· AT 2064· C8/50; E20/32a.
138) smatramo da je . to bilo samo 61 DAD; AT 1329.'
~privremeno stanje, tolerisano povre-

Uvoz soli u Bosnu "U XVI vijeku 123
principu bile privremenog kar.alktera, ·n.a temelju kojih je kadija

izdavao posebni sudski dokumenat, a rijetko bi potvrdio na' istoj
_potvrdi emina ili nazira52 • · Ako su se našli pred sudom i dubrovački
prodavalac i emin, odnosno nazilr, onda je samo kadija iroavao te-
mesuk ili hudžet 58 • Spomenute dokumente je mogao ~davati i kadija
za skelu koja tmavno nJije spadala u njegovu jurisdikciju, npr.: na
izjavu dubrovačkog emina, koji je privremeno bio nadležan !i za
Neretvu, potvrdu 'Dubrovčanima da su izmirili miriski dio od soli
izdao je novSiki kadija; iako je iJC)J tu skelu bio nadležan nevesinjski
kadija 54 • Potvrde emina i nazira su katkad manjkave, jer ne sadrže
.sve elemente: nisu uneseni podaci m koje· vrijeme je račun likvi-
viran; ili nije unesena količina, ili ni jedno ni drugo, nego se samo
kože da je imenovani podmirio iznos koji pripada državi. Kadijini
su dokumenti potpuniji, ali ako je potvrda finansiskog organa
potpUllJa, mogla je kadijina potvrda biti takođe kratka i s našeg
gledišta manjkava, zato što nam se prva nije sačuvala kao npr.
jedim:a potvrda za Dubrovnik koja potiče od nevesinj skog ka:dij e 511 •
Iz potvrde Mehmeda, n~ra neretvanske skele, od 2.-11. II
1561. g., saznajemo da je »dubrovački vLastelin Nikola Spanović
·predao kao ostatak državnog dijela od prodaje soli u Neretvi na
trećilllu, koji se (dlio) prema novoj carskoj zapovijedi daje po 4 akče
od jedne mjere, iznos od 8.040 akči. Ranija odredba je dokinuta od
1. septembra prošle godine« 56 • Iz toga proizilazi da je primjena fer-
·mana od 9. III 1559. g. o proda1.i soli na prinm"pu trećine počela na
toj skeli tek od 1. septembra 1559. g. Nije oonačeno za koje vrijeme
je položen dužni iznos, ali računski proiziLazi da je prodano 2.233 mu-
·zura (93.786 oka), po 12 akči = 26.800 1a:kči. Od toga 100fo = 2.600
a:kči Ofbpadia na troi.Š'kiCJiVe, oiStaltak = 24.120; od toga d:v!ij,je ir€1~i~ne
- . 16.080 pripada Dubrovčanima', a jedna trećina = 8.040 miriji,
odnosno amaldaru. U odnosu. na druge olbračulne jasno je da gornja
potvrda pretstavlja samo zaostatak likvidirano-g mčuna, jer se spo-
menuta količina soli mogla na toj slkeli prodati za 15 dana.
Precizniju potvrdu istog nazira imamo od jlallluara 1563. g.,
prema kojoj je dubrovački vlastelin Martim. Bernardo prodao na toj
skeli u vremenu od 5. V 1562. do 15. I 1563. g., 40.197 muzura
·.soli. »Od toga pripaldJa, mirli.ji 4 aikče po mUZUil"U, što izriosi 160.788
;akči. Spomenuti iznos je u cijelosti predao i izdaje mu se ova
potvrda kao dokaz u slučaju potrelbe« 57 • Dakle, za 8 mjeseci i 10
dana prodano je ukupno 1,688.274 oke so~li. Računato je kao gore,
jedino 100fo za troškove nije u toj. potvrdi islkarzano, vjerovatno je
odbijeno ranije. Mjesečni prosjek iznosi 203.406,50 oka. Svak~ako
prosjeci nisu realni, jer se promet odvijao uglavnom u ljetnim mje-
secima, dok je preko zime bio mnogo slabiji, a povremeno je _i
·prekidan..
•• DAD, AT 1330. •• DAD, AT CB/50.

•• DAD, AT C8/53a; C8153h; CB/50; ... DAD,AT 2064.
~8~1. . • ' . •• DAD, AT E20/30a.
•• DAD, AT CB/41.
124 Adem Handžić
Isti nazir Mehmed je, p.očetkotm novembra 1563. g., potvrdio

<;fa je na toj skeli vlastelin Petar, Nikšin sin, u vremenu od
15. I do 15. X 1563. g., prodao soli :na trećinu ulrupn.o 35.352 muzura
(1,491.784 oike, »a od svakog muzura pripada miriji po 4 akče, što
~nosi 141.408 a:kči. Ovaj iznos sam u cijelosti primio od spomenutog
vlastelina i njegovih sinova« 58 • Gornja količina je, dakle, prodana za
9 mjeseci, a mjesečni prosjek iznosi 165,.753,6.0 oka. Obračun je
izvršen istog dana kada i obračun sa istim vlastelinom za SLano.
Na temelju potvrde nevesinjskog kadije Abdulaha, Slina Ah-
medova od 15-24. I 1564. g. vlastelin Gabrić prodao je u Neretvi soli
za 3 mjeseca, od 15. X 1563. do 14. 11564. g., ukUIPU'd 16.532 muzura,
»od čega je na temelju carske zapovijedi kao UŠU!l' (10°/o za troškove)
odbijeno 1.653 muzura:, a zatim od 14.879 muzura ca!rsikoj miriji
pripada 4 akče po muzuru, što iznnsi 59.516 akči. Emin Mehmed
je pred sudom očitovao da je Gabrić spomenute akče u cije•losti
položio« 59 • Mjesečni prosjek izmosi 231.420 otka.
Iz potvrde na•zira Mehmeda od 2.-11. I 1567. g. vidimo da je
Ra toj skeli prodano ukupno 44.367 muzura soli, »od svake mjere
pripada miriji p~ 4 a:kče, što iznosi 177. 467 okči. DUJbrovački vlastelin~
Marko Milović je sve •a..zče predao bez zao•sta·tka« 60 • Ovdje nije·
označeo za koje je vriejme spome1n:u.ta količina prodana
Od 12. I. do 31. XII 1569. g. prodano je u Neretvi ukupno
32.235 muzura »od prodanog iznosa• na principu trećini miriji pri-
pada 128.940 akči, što je dubrovački vlaste•lin Frano Zunavlić, sin
Nikolin u cijelosti predao« 61 . Prosj1ečan mjesečni promet iznosi
113.232 oke.
Novski kadija ,Mustarfa potvrdio je sudskom isp!ravom između·
24. II i 5. III 1573. g. da je sudu pristupio dubrovački emin Husejn-beg
i izjavio: »ovlašćeni dubrovački prodavalac soli u Neretvi Bakonja,
sin Perke Lukarevića prodao je soli l'la' godinu i 10 mjese.ci, od
3. XII 1570. do 10. X 1572. g., ukupno 33.374 muzura. Dio koji
pripada mrriji na principu trećine iZIIlosi 120.146 ak.či, što sam u
cijelosti prirnio«o-2 • Prema tome za 22 mjeseca prodano je 1,401.708
oka, od čega mjesečni prosjek iznosi 70.085 oka.
Neke od ovih obračunskjh ispraVIa: kaiko emina, tako i kadija,
bile su računski pogrešne na štetu državne klase. Tako je Murat,
emin amaldara podnio, pismeni obmčun da j.e u Ne:retvi za jednu
hidžretsk"LJ. godinu, od 18. XI 157.4. do 7. XI 1575. g., Dubrovčanin:
Frano Kabožić prodao 37.815 muzura soli, a od toga državna trećina
iznosi 12 ..605 muzura po 15 akči = 180.975 akči. Na istoj potvrdi je
i temesuk neveslinjskog kadije Resula, sina• Ahmedova, k~i je, iz-·
među 3. i 12. I 1576. g., potvrdio gornje navode· kao tačne. Međutim,.
•• DAD, AT E20/26a. Istog dana DAD, AT. U tekstu je hidžretska go-

kada je izvršen obračun za Neretvu dina za koju je izvršen obračun ubi-
likvidiran je i obračun za Slano sa ljeŽiena 966 i 967. Treba 976 i 977,
istim vlastelinom Petr:om {E20/32a). inače bi bilo nevjerovatno da se po-
•• DAD, AT C8/53h. tvrda o likvidiranom računu izdaje
oo DAD, AT CS/106. nakon 10 godina,
•• Potvrda emin~. Me.hm~a, dati- •• DAD, AT C8/41.
rana 23. redžeba 977. g. (1. II 1570).
trećma u novcu i~osi 189.0'75 akči. U kadijinoj potvrdi još je

pogrešno unesena trećina u muzurima, umjesto 12.605, upisano je
1.265 muzura 63 • :Prema' tome prodano je u!kuprno 1,588.230 oka, a
mjesečni prosjek iznosi 132.352,50 oka.
Dubrovački vlastelin J afto, prodavalac soli u N etetvi zamolio
je nevesinjskog kadiju Abdulaha, sina Mttstadiina da mu na temelju
nazirove potvrde izda sudsku potvrdu. Premru toj nazirovoj potvrdi
Jafto je predao naziru novac od državne trećine u iznosu od 11.230
akči, i to u vrijeme kada je so bila po 12 akči. Kadija je na to
spomenutom vlastelinu, od 1.-10. IV 1576. g., izdao sudSiku po-
tvrdu64. Kako ćemo vidjeti, ·so je 1574. g. u Neretvi poskupila sa 12
na 15 akči, pa se Jafto, izgleda, bojao da mu se naknadno ne
zatraži razlika. Tu se ništa ne kJa,že na koje se vrijeme odnosi
.spomenuti novac od jedne trećine.
I na kraju navešćemo kiairakterilstičan podatak o prometu na
toj skeli iz 1597. g., koji nam pruža hudžet neretvanskog kadije
Ahmeda, sina Mehmedova od 6-15. VI 1597. g. Obračun je izvršen
prvo za vrijeme od 12. I do l. III 1597. g.; prema tom obračunu
prodano je 7.512 muzura soli, od toga državna trećina iznosi 2.504
muzura, u novcu= 137.720 akči, o čemu je postojala mnija potvrda
i emina i kadije. Zatim je od l. marta do 15. aprila iste
godine prodano 13.515 muzura, od toga trećina = 4,508 (treba
4.505) muzum, što u; novcu iznosi 247.940 akči. Zatim obadv,a ova
obračuna sadržana su u kadijinoj potvrdi, prema kojoj je za pet
mjeseci prodano u!kupno 21.027 muzUTia•, od čega državna trećina
iznosi 709 muzura, u novcu = 385.485 akči (treba 385.495) »što je
dubrovački vlastelin Buno neretvanskom eminu Mehmedu u cije-
losti predao, a da nije ostala niti jedna akč!li niti oika duga ......._ ikako
su olbadvojica perd sudom oNtovld.« 65 . Prema to,j potvrdi prodano je
ukupno 883.134 oke soli, od čega mjesečni prosjek iznosi 176,626,80
okJa. Najznačajnije je to što na temelju te potvrde proizilazi da je
cijena soli te godine iznosila 55 akči po muzuru. To znači da je od
1574. do 1597. g. cijena soli pove6ana na više od četiri i po puta.
O zakupnicima držaV!nih prihoda na toj skeli postoji samo je-
dan podatak u fermanu iz 1591. g 66 . Tu se spomitnje multezim (amal-
dar) nocetvanske skele Mehmed Mesih-oglu, dok se u istom doku-
mentu na drugom mjestu spominje kao emin. Tako su sami amaldari
naziv;ani i eminima, a službu na skeli obavljali su lično ili preko
opunomoćenih lica (svojih emina). Ovo je logičnije tim prije što se
ni u jednom drugom od pronađenih dokumenat!ll o soli ne spominju
ama1dari, nego samo emini. I u jednom i u drugom slučaju na skeli
'SU morali postojati i državni errnini ili još i naziri, ko1ima su amal-
darti-emini, odnosno amaldarovi emini po~agali račrme.
83 DAD, AT 1330. aga; Isa, Memija d. Alija, ćehaje;
"' DAD, AT 1329. Alija i Husejn, brodski zapovjednici
•• Kadijin budžet od ~15. VI (reis); Oruč, zapov}ednik ode i Ba-
1597. g. u kojem su kao svjedoci na- lija,. muh1!ir. DAD, AT.
-vedena skoro svra vojna Lica: Bekir- " DAD, AT A7/34.
126 Adem Handžić
U što su trošeni prrihodi neretv:anske skele? Kalko se u istom

fermanu iznose tvrdnje ne~etvi(IDSikog kadije da »Ilia' skeli ima 370
plata (nefera), čije age svake godine uzimaju iz državne kase njihove
plate, a neferi:ma ne daju« 67 dialo bi se Zia!ključiti da su 1591. g. plate
posada neretvanske tvrđave isplaćivane od prihoda te skele. Drugi
podatak :z;a to postoji u tezkeri bosanslmg beglerbega, od 3.-12. III
1596. g., u ko1oj između ostalog stoji: »DUibrorvačku so, koja je tamo
prispjela uzele su mjesne age, zatvorile u magaze i nisu je dali ki-
ridžijama trgov:aca. Time je ne samo učinjena šteta kiridžijamru, nego
je i ovamo nastala nestašica soli. Kada so pri:spije, dajte po1 jednu
do dVIije mjere domaćim neferima, a •ostalo dajte trgovcima« 68 •
Siguran podatak za to imamo u jednoj nedatiranoj prestavci ga-
belskih aga, vjerov:atno iz početka XVII vi:jelka kojom traže da
Dubrovčani pošalju so: »Ako se i za OIVO ilzgovru1ate i nećete so
poslati, mi ćemo otrl.ći u Carigrad i zatražiti da nam se odrede plate
od drugih carskih prihoda: i tražićemo još da se so doprema sa
druge stra'ne« 69 •
OSTALE SKELE
Preko D u br o v n i k .a se talkođe odvijao ZJnacaJan promet

solju i to od 1485. g. pa sve do propasti Republike. U većini·
citiranih dokumenata~ Dubrovnik se spominje zajedno sa Neretvom.
Tako su i svi sporovi, koji su nastajali kako zbog principa prodaje tako
i zbog povećanja cijena soli, raspravljani i rješavani zajedno za oba-
dvije te skele, kaiko ćemo to vidjeti, dok se Slano i Ston kod rješa-
vanja tih pitanja uopće ne spominju70 • Glavni soni trg nalazio se
na Pločama, gdje se slijevao veliki karavnski saob.11aćaj. Prije 1527.
g. počelo se trgovati solju i »pred vratima arsenala u Dubrovniku«,
im leđa turskih finansk:iskih orgruna, pa je 3. X 1528. g. carskim
fermanom naređeno da se i tu postave pisari i mubaširi i da se
uzdma polovina prihoda od soli71 • Da li je to bila samo privremena
mjera da se suzbije kon1ll'laband, ili se i dalje so prodavala; na dva
mj esta u Dubrovniku ne možemo o tome ništa reći.
Iako je Dubrovnik pretstavljao jedan od g1a!Vnih trgova za
so, nismo u stanju da ovdje pružimo ni jedan podatak iz XVI vi•jska
iz ko1eg bi se vidio stvarni promet soli. Jedini dokumenat, koji
smo o tome pronašli, nažalost, sasvim je manjkav. To je tezkera
neveslinjtsik01g kad'rje Abdurahima, S1ina AhmedoVIa, ·old 12.-21. V 1565.
g., kojom se potvrđuje samo toliko da je dubrovački vlastelin Nikola:
za vrijeme od 23. I 1563. do l. I 1565. g. »predao nova;c od miriskog
•• Isto. dizdar S€dd-i Islam-i atika; Abdul-

•• Divanska tezkera od 3.-12. III vehab-aga; Kiapetan rijeke Neretve;
1596. g. upućena neretvanskom ka- Mahmud-aga; Osman-aga; Sulejman
diji. DAD, AT. -aga; Mehmed-aga; Ali-aga; Ibrahim
•• Prretstavku su potpisali i peča -aga; Abdulkerim-aga, dizdar Kru-
tima ovjerili: Ali-aga, emin u Ga- pe (?).DAD, AT B78/18.
beli; Sulejman-aga, dizdar Nor·ina; 70 DAD, AT A7/40; CII 6/23a;
Ibrahim-aga; Abas-aga, dizdar Sed- 4523a; 4593a.
d-i Is:Lam-i džedida; Mehmed-'.aga, 71 DAD, AT AB/la.
Uvoz soli u Bosnu u XVI vijeku 127:
diljela soli Hadži Mehmedu, sinu Hadži Alije (vjerov,atno dubro-

,,alčku emin), šit:o su obadvojioa pred sud1om oč.i1Jovali« 72 • Tezkera je
svakako izdana na temelju specificit'laruh eminovih potvrda, pa je
sa našeg gledališta' ostala manjkava. Al~ nema sumnje u to da je
promet soli na toj skeli bio značajan, a povećavao· se kadgod je, iz
bilo kojeg razloga, dolazilo do zastoja na drugim ske1ama 73 •
Dok :su se Dubrovčani u N eretvi mor-ali povinjavati i oprav·
danim i neopravdanim turSkim zahtjevima, dotle je u Dubrovniku
bila nešto drugačija situacija. Početkom 1603. g. bosanski defterdar
Piri j a potužio se Porti da su Dubrwčani otj erali tu:rskog p isam,
koji je evidenmvao promet soli, »pa je raja koja dolazi da kupuje so
zaktidana, i ne samo da se raji skuplje naplaćuje, nego se i novac:
miriske trećtne, koji se daje eminima, zakida i manje isplaćuje.
Da se miriji ne bi čin~ila šteta, a raji nep!'larvda, moU se carsroa
zapovijed da se prema ranijem običaju od st!'lane bosanske mance.
l8J!'ije odredi pisar, koji će državnu trećdnu bilježiti u defter« 74 •
Na temelju toga refemta fermanom od 4. III 1603. g. naređeno je
da se u Dubrovnik pošalje pouzdan pisar »koji će u deftere bilježiti
činjenička stanje. Neka se dobro čuva da drŽia!VIloj blagajni ne čini
štetu, a raji nasilje i nepravdu« 75 •
Ko su bili zakupnici prihoda dr.žlarvne trećine soli u Dubrorv-"
niku i kuda su ti prihodi trošeni u XVI vij elm ne možemo o tome
ništa pouzdano reći. Poznato je da su početkom XVII vijeka iz pri-
hoda državne trećine soli sa dubro'V!a1čke skele isplaćivane plate
nekim višim službenidma Bosanskog divana. Tako je Ahmed-paša
Dugalić, koji je bio i bosanski beglerbeg 1598. i 1604. g., zatim dva
72 DAD, AT C8/50. julijanskom kalendaru) proizilazi da

78 Spomenućemo dva podatka iz se taj obračun odnosio na jec1an dio·
prve polovine XVIII vijeka o pro- godine.
metu soLi na toj skeli: Iz drugog preciznijeg podatka vidi
Pred ljubinjskim kadijom Mahmu- se da je državna trećina na toj skeli
dom, izmleđu 28. XI i 7. XII 1713., za godinu dana, do l. marta 1730.
likvidiran je obračun između dubro- (tj. od l. III 1729. do 31. III 1730.)
vačkog pretstavnika Pere, s jedne iznosila 3.450 kabala, što je u novcu-
strane, i Osman-age, zastupnika po- pretstavljalo 2.421 groš (dubr. groš
čiteljskih aga, kao i Hasana ćehaje = 40 dinam) i 12 dinara (H. Kapi-
zastupnik ljubinjskih aga i nefera, džić, Veze Dubrovnika i Hercegovine
s druge strane. Kadija je potvrdio u XVIII vijeku, kalendar Gajret,
da je >>U 1125 godini« (počinje 28. I 1940, 92).
1713., a završava 16. I 1714.) >>pro-
dano na dubrov:ačkoj skeli 720 ka bala Nema sumnje da je kabao u XVIII
soli<<, a državna trećina od toga izno- V'ijeku pretstavljao dubrovačku mje-
si u novcu 192 dukata (dukat = 40 ru od 33 oke. Iz gornjeg podatka
dinara), što kao odžakluk timar pri- proizilazi da je cjelokupan godišnji
pada agama i neferima poaiteljske i promet na toj skeli iznosio 10.350
ljubinjske tvrđave. (DAD, AT 1146). kabala (341.550 oka), a cijena kabla
Kako se p1:1ije izdavanja potvrde nije = 0,70 gvoša. Mjesečni prosjek bL
završila ni hidžretska ni obračunska iznosio 28.462,50 oka.·
godina, koja je trajala od l. marta "'DAD, AT A3/8a.
do 31. marta slijedeće godine (po 75 Isto.
!28 Adem Handžić
·decenija 'bio na raznim polo.žraj<i:rnit' u Bosni i Hetcegvdni, primao

plate od državne trećine soli iz Duhrorvtnilka' 6 •
S l a n o je kao skela registrovallla takođe prvim ugovoiom
1485. g. Do 1491. g. preko Slanog je, bez sumnje, išao veliki promet
soU, jer je ta skela bila najbli,ža ka:ravanti.m.a koji su do1arzili iz
Bosne. Koliki je promet imalo to tržište u tom vremenu tj. do
otvaranja neretvanske skele, ne možemo reći određeno ništa. N akon
što su Tutci osvojili Neretvu (1490), Slano gubi svoj rarriiji značaj,
jer se najve&.i dio prometa soli okreće N eretvi. Preko Slanog se i
kasnije odvijao promet solju, ali od manjeg značaja.
Sve. do druge polovine XVI vijeka ne raspolažemo hi jednini
podatkom: o prometu soli na toj skeli. Cijena soli u Slanom, k1ao
i u Stonu, koja je bi181 nešto niža nego na drugim skelama, iznosila
je ll akči po muzuru, kako je ranije spomenuto. Turci tu nisu
priznavali Dubrovčanima princip trećine, nego je i poslije 1559. g .
.so prodavana napoLa. Iz potvrde neretvanskog nazirla' Mehmeda iz-
među 29. X i 7 XI 1563. g., koji je ujedno bio i nazir Slanog sazna-
jemo o veličini sonog prometa na1 toj sikeli. Prema oibračunu iz te
-godine »dubrovački vlastelin Petar, Nikšin sin od prodaje soli za 15
mjeseci podmirio je državni dio jedne polovine u iznosu od 3.610
akči, i ti cijelosti ovome siromahu predao, a da nije ostao dužan
niti jednu akču« 77 • To bi značilo da je za to vrijeme prodano ukupno
·636 muzura ili 27.552 oke, od čega poloviillia u novcu iznosi 3.608
akči. Petar je pos[ao Mehmedu u Neretvu novac i defter koji je
vodio, a ovaj mu je izdao potvrdu. Karakteristično je da je nazir
zabiLježio u defter i državni prihod za 15 mjeseci unaprijed i za..
tražio da mu što prije pošalje novac. »Osim toga ubilježen je u vaš
defter sa istim datumom i prihod za 15 mjeseci nnaprijed i ovjeren
je pečatom, pa neka se na temelju toga izda hudžet, a nadam se
da nećete s tim odugovlačiti«, pisao je nazir Petru78 •
Šest godina kasnije potvrdio je emin Mehmed da je od l. VIII
1568. do 31. VII 1569. g. »dubrovački vlastelin Fl'!ano, prodavalac
-soli u Slanom, prodao za' miriju 233 muzura solii, što iznosi 2.563
akče. Spomenuti iznos sam u cijelosti primio od dubrovačkog pro-
davaoca u Neretvi vlastelin Frane« 79 • Na temelju izloženog vidi
se da je ukupan godišnj~ promet soli na' toj skeli u 1568/9. g. iznosio
466 muzura. Mjesečni prosjeik u prvom slučajU (1562/3) iznosi
1.836,66 oka, a u drugom 1.631 oka.
K l e k je ta~kođe registro~a!n 1485. g. Turci su ga otvorili te
godine nasuprot Ne,retvi, koju su tada' dt-žali Mađari. Koncesiju
prodaje soli imali su Dubrovčani, ali je uprkos zabranama dolazila
tu povremeno i mleta'čika· so. Nakon zauzeća Neretve Turci su 1491.
g. ukinuli Klek kao soni trg, a dubrovački prodav,alac soli preselio
·se u svoju kolooiju u NeretVJi. 80 • Nema sumnje u to da je Klek u
tom kratkom pemodu pretstavljao znača1ho sono tržište. Kako nismo
•• A. Handžić, Pisma Ahmed-paše "' DAD, AT E 20/32a.
Dugalića dubrova~kom knezu i vla- •~~' Isto
steli, Prilo7li OIS· III-IV, 418-19, :: Tezkera od 21, x i569. DAD, AT.
-424-5, 427-8, 429, 431. Dinić, n. d. 115.
Uvoz soli u Bosnu u XVI vijeku 1,2!}
pronaš]li ni jednu po1tvrou finansiskih org~ m, kaqij~ iz. ~g vre-

mena, ne možemo. ništa rećti o. s1;varnom pr-ometu ® 1:9i; skeli,.
V. Skarić spo!IllliJ;lje skelu Za:žabje i poistQ,vjetuje j~ :;~a K!ekom)
PQzivajući Se na C. Trtuh.elku tj. Ilia farm.ern Ba~azidq! li •iz. l490. g.
iz kojeg se navodni;} to rarzabire81 • Međutim" u spom~~t(>m dOiklJ.:-
mentu se spominje samo Klek 8'2 , dok o Zažabju nema govom. Klek
se nalazio. u nahiji Zl~bj.u, pa je vje;Iiov~tno.da je ~apmije skeL.at -u
.lQ~u na2Jwana imenom ~menute nahije. l<iflilw. se. 1596, g. spq-
m.inje emin (ld Zažabja po imenu M~as, za~i.m; 1620,. gi Qsll),an,
nmir G:al:le~e i: Zažabj1a84 pro~i;laizi da se preko, te ske~e · i u., }{VI
i XVII vijeku odvijao ·izvjestan promet.
S t o~. Do ~52~. g. Ston nije J?retstavlja<;>: tržište, pa. Tqlrci dJ>
~e ~.e. Jil;isu, tl!; UJbroali nikakav dumruk Tu su. glav;n,(!'. d\libr 0va~ke
solane još o~l };3.33. g85 ., alJi j~ ~ prodaV,iana na ranj.je odre<l~im.
trgovdma. PFtje ~5~7. g., k~a· je i· u DU!brovniku. pred, arsen.a.Jpm:
o~vorenQ BQ,VG tržište soli, počeli s:u i O!Vamo stia:ati karava,ni ~oji su
i~ 2J;deđa donosili. sirovine, a J;lO$illi so i to u početku kra<;I,o~~;e,
a k~je ~u Dubrovčani tu postavili i svoje catinl?k~ službenik~.
z.;p.,to ie novski k~dJija, pod čiji su, nadzor spad,ale sv,e mu,k<;l~e o9.
Novog do Neretve, krajem 1527,. g., referisao Pom. »da pored. D.u,.,.
brqvnika, gdje se so prQ<La:je na principu polo~, J?',t;oda:j~ s~ j~
~ P:t:ed vratima samog M"Sena.La U{ Dwbrovniku, ~o. i ~ StQn::u, k,Qjli
p;ripa~a du~:tmračokoj. tvrđavi. Ovartn() se đ,onoSIL rob~ ~ Osmanskog
~stvq, a ~wuje so, dpk ~iji od toga, nem,Gi nl$~a, jer ~. ljn;t
mjest~a nema: turskih p~ra i mrubaširta:, iakq tamo, :Po:s.'J;oje qu,-
~ovački finans~ki orga;ni« 8 1l,, Kqko Je kadija p;J,'ep~()žio. da. se i o~
trgovi regi,:struju i pošatj:u tu,rsk,i :fialnanskiski organi., došao je ~e~ll,l
Q(f 3. X 15~8. g. u ko;iem između ostalog stoji: »na:re<l:ujem đA se
i pred watima Dubrovnika i p;red tvrđavom S;t;o.na, po~a!Ve ~t;i
i m'Ubaširi \ da se od raje moga carstva, koj.a t\1. s robon;t dola,z~
i kupuje so, u;zima• po zakonu đumruk i badž, · k,ao i u Dubrovnik~,
<;la se po običaju uzima polo!Vina od soli i š.to god bi tamo stizq.lu,
n,eka se z:a carsku miriju po, zakonu ill;il.J;>la.čuj,e« 87 • StGlil j~ tako• 1528.
g. postao legalno tržište soli.
U odnosu 11.a promet u Ne!'etvi StoiP je pretstavljao maleno
tržište. DUJbQ"ovčanima ni tu ni:je priznala po!Vlastici:l da prodaJu Sl;>
I1il principu trećine, d.sto klao ni u Slanom, nego se na obadvije te
Skefe i posljje 1559. g. prodavalia so napola. Koliki je bio promet
~oli u St01nu u drugoj polovini XVI vijeka govori nam jedna potvrda
nevesinjskog ka~ije Abdulaha, sina Ahmedova, od 16.-2.4. I 1564. g.
Prema toj potvrdi dubrovački vlastelin Petar Petrić prodao je
rw. toj sikeli za vri}eme 'Od !'Z mjeseci, od 1. VIII 156.2. do l. I 1564. g.,
\llkupno. 568,50 muzura: soli88• »Sada je emin Neretve, Mehmed pTed
81. v. Skarit, l?od<tci za historiju mq., ali je prema sa4ržaju n~ta:Io
Hercegovine ocJ 1566 do sr,edine $Fc:edinom 1620. g.qditJ;e.
XVII vijeka, GZM XLIII, 1931, 67. •• Gecić, n. d. 100.
•• Tr:ub.ell>;a,. n. d. lQO.
80 Skarić, n. d,. 67;
88 DAD, AT A 8/1a.
· •.~ PA:Q, {\J: 2P87. N;~dati.ran,o pi- 87 Isto.
smo ~pomen1;1.tog nazir.~ J;),u:brQ~Č~,. 88 DAI), 4\.T e.8/&3a.
t'ao Adem Handžić
sudom izjavio da je spomenuti vlasteLin Petar akče od prodane soli

- od koje polovi.nla pripada carskoj miriji, i to 284,50 muzura po
11 akči, što iznosi 3.128 a.k.či- preko svoga opunemoćnika vlastelina
Gabrića u cjelosti predao« 89 • Prema tome prosječan mjesečni promet
na toj skeli iznosio je 33,44 muzura ili 1.404,48 oikJa soli.
SViakako se promet solju na tom trgu povećao kad god je iz
bilo kojih razloga dolazilo do zastoja dovoza soli Illa neretvansku
skelu. Tako su karavani, koji su se »usljed pomanjkanja soli oo
Neretvi povraćali« - k1aiko se to u više dokumenata ističe, sigurno
okretali u Ston klao najbLiži trg i solanu, gdje pomanjkanja soli nije
bilo. AH kako ne raspolažemo s dokumentima o prometu soli iz
kasnijeg.vtemena, ne možemo o tome više ništa reći. Ston je i dalje
sve do propasti Dubrovačke Republike ostao ne samo mjesto, gdje su
se nalazile najvažnije dubrovačke solane, nego i tržište sporednijeg
značaja preko kojeg se izvoziLa' so u dubrova:Čiko zaleđe.
Vlastelin Gabrić je spomenut ranije kada se govorilo o pro-
metu u Neretvi. On je, dakle, 1564. g. kao prodiavalac soli u Neretvl
likvidi11ao račun stonskog prodavanca vlastelina Petra Petrića. Po
svemu izgleda da je ovdje gl1avni poduzetnik na obadvije skele bio
Gabrić, a da je Petrić bio njegov opunomoćenik u Stonu. Isto tako je
vlastelin Petar, Nikšin sin 1563. g. bio ovlašćeni prodavafac i u
Neretvi90 i u Slanom91 • Zrllltim, 1568/9. g. vlastelin Frane bio je
takođe istodobno poduzetnik i u Neretvi i u Slanom92 • Kada je
sravnjen potpis i pečet emina Mehmeda na potvrdi izdanoj spome-
nutom Frani sa potpisom i pečatom na drugoj potvrdi, koja se
i?dnosi na obračun u Neretvi iz iste godine uStanovilo se da je jedno
te isto lice. Isti neretvanski emin Mehmed je ponovo 1564.. g. bio
nadležan i ~a Ston93 • Iz izloženog može se kao sigureno utvrditi da
Su tržišta u Slanom i Stonu bila kao neke filijale neretvanske skele
i da je promet soli na njima obračuna van preko računa neretvanskog
sonog prometa. Kao god što je neretVianski emin, odnosno nazir,
bio nadležan istodobno još i za Ston i Slano, tako je i dubrovački
prodava:Iac u Neretvi bio u isto vrijeme poduzetnik na sve tri spo-
menute skele..
· M 1a k ar sk a je od 1493. g94 ., pa sve do početka Bečkog ~ata,
izuzimajućd vrijeme trajanja Kandiskog rata (1645-1669), bila u
turskoj v1asti. Turci su je prilikom zauzimanja jako porušili, ~ali se
zatim brzo oporavila i postala značajno sono tržište. Makarska je,
međutim, u XVI vijeku samo pretstavljala· tržište dubrovačke soli.
Dubrovčani su se tu kao stvarni gospodari pojavljivali sami za
vrijeme rata Turske sa Mlecima, dok su u drugo vrijeme, ukoliko
su tu i bili, prodavali so uporedo sa mletačkim trgovcima. O tome
nemamo izričitih podataka, ali kako smo vanije vidjeli, u fermanu
kojim je 1549. g. data koncesija mletačkom trgovcu u Neretvi i
Makarskoj, dubrovački trgovci se te godine u Mrukarskoj uopće ne
•• Isto. Mehmeda od 21. X 1569. DAD, AT.
•• DAD, AT E 20i26a. •• DAD. AT C 8 153a.
91 DAD, AT E 20/32a . •• H. Sabanović, Bosanski pašaluk,
., Tezkera · neretvanskog emina izdanje ND BiH, Sarajevo 1959, 55.
Uvoz soli u Bosnu u XVI vijeku J3r
spominju95 • Godine 1559. spominje se tu prodlruja dubrovačke soli

na trećinu96 , ali se kasnije ni u jednom dokumentu u kojem se govori
bilo o povećanju cijena bilo o principu prodaje dubrovačke soli Ma-
karska uopće ne spominj e97 • Koliki j e promet dubrovačke soli bio
na toj skeli, ne inamo, j er dosada ne raspolažemo ni sa· jednim
takvim dokumentom. ·
ODRAZ OSMANSKE FINANSISKE KRIZE NA TRGOVINU SOLJU
U drugoj polovini XVI vijeka nasta j e opći skok ci j ena kao

posljedJca finanskiske krize Osmanskog carstva, pa se ·i cijene .soli
na svim skelama naglo povećavaju. Poraz turske flote Rod Lepanta
(1571} i zaustavljanje daljnjeg osvaj1anja hlo je prvi Zn.ak slabljenja
turske vojničke moći. U vezi s tim počela je i kriza turs1kog timar-
skog sistema. Zatim ratovi sa Perzijom od 1578. g. i poraz pred Sis-
kom (1591) doprinijeli su daljnjem slabljenju, dok je četrnaest'O'
godišnji rat sa Austriiom (1593-1606) prouzrokovao ogroman finan-
siski deficit. Već 1564. g. državni rashodi su za 6,600.000 · akči
prevazilazili prihode, 1591. prihodi su iznosili 293,400.000, a l'lashodi
363,400.000, dok su 1597. ove cifre dobile diiaMPtmlnu mzliku,
300,000.000 prihoda naprema 900,000.000 rashoda98 • ZbOtg toga ]e
došlo do velike monetarne krize. Dok je· ranije od oke srebra kovano
500 akči, 1548. g .. iz iste količine srebra kovano je 1.000 akči 99 • U
svj e tlu tih općih· faka ta biće j,asniji i ·svi problemi nastali u trgovini
solju. . . . . · ·· · · ·
Iako SU: se ·Dubrovčani (1559) obavezali da će na sve skele
dovoziti dovoljne količine soli, za vrijeme tursko-mletačkog rata
(1571-1573) nisu im više vaniji uslovi Otdgovarali. Tražili su pove-
ćanje cijena, pa su u Neretvu počele stizati sve manje količine koje
niSu zadovoljavale. Staviše, i po nekoliko dana skela je ostaj,ala
bez soli100 • Pošto su u to vrijeme jedini dobavljači bili Dubrovčani,
oni su imali dosta izgleda da im Turci popuste. O stanju na skeli
lokalne vlasti su podnosile izvještaje bosanskom beglerbegu i tražile
rješenje. Uporedo s tim nastojanjem za povećanje cijena, vodila se
borba između Dubrovčana i Mlečana koji se po svršteku rata po-
novo pojavljuju na toj skeli. Dubrovčani· mitom i poklonima utiču
na mjerodavne turske organe da referišu Porti kako bi dozvola
mletačkim trgovcima da mogu naporedo s Dubrorvčanima prodavati
so bila iluzorna, jer da su oni sami sasvim dovoljni da vrše snab-
dijevanje dovoljnim ko1ičinama. Tako su mufetiš Hmcego,vačlkih
mukata i nazir neretvanske skele 5. VII 1574. g. podnijeli arz Porti,
zagovarajući dubroVIačke interese, tj. da se dozvoli prodaja mletačke
soli samo onda kada se dubrovačka rasrproda 101 ~ Kako je u isto
vrijeme Mehmed, nazir spomenute· skele došao do sporazuma sa
•• DAD, AT A 10/3. Gotha 1855, 789.
•• DAD, AT 4598a. •• Vinaver, n. d. 118.
07 DAD, A 'l' e 8 33a; 4582a; A 7/40; 10° Ferman od 30. IX 1576., kojim
e II 6/23a; 4523a; 4593a; i drugi. se rezimira. stanje na neretvanskoj

•• J: W. Zinkeisen, Geschichte des .skeli iz 1574. g. - DAD, AT e 8j33a.
osmanischen Reiches in Europa III, 10 ~ Isto.. ·
Adem Handžić
DWl>roWM!ima, PJlEtm.a. k9j.em su se oru oba:v~ali, da će dQP~~~i

'lil::t Ne~et~nHlQvoljne količine soli ako se cij apa po;ve~ !;Ul. l!), Slk~i1 1(0,
je dlan kasnije- podnio i drugi arz Porti i tražio da se to. odobri. Tako
je u dwgoj. poltl).vam te; g()(ijn~: d-onesen fer.man o povećapj:'l!l ci;tena.
du.'bl-ova~ke soltil sa 12 ll)al' lli akči na ske4una u Neretvi i D~bro.v....
niku. Taj prvi ferman nismo uspjeli proo.aći, ili se on ~ .ni sa~
čuvao, aLi je njegov sadržaj u cijelosti sadržan u kasnijem fermanu,
od 21. V 1575. g~, kojim je Murat III (1574-15-79) obnovio taj raniji _
~~r.r;na;n_. I~ nje~ 1:!~ qj~t1Q vidi ~o j.~~ s~je bilo na neret-
y~sk.: <>t. sk.eli. za
vri,jemEt r~ta s Ven~i~orn" odn0:Sn-o sve do jula
o~.'$14. g-Odine~oa-.
· ~a~ve S!.1 po~ll~ce; inW~. te mj~, vidi se i,z. k~j.ih tr~
b'.v~~taja. G.QdiJ;il.J; qa~~ nak<m. toga po<Wjel~ su izvještaj. m~
~d~j~ Sulejm~, ·~ao. mufet_iš }lercegov.~li.ih m~ta, i 1.\lija, nazi.r
IWliehra11s)t,e skele, u koj,e:tll i.2;među ostalog is~iču: »Otkako je d~a.o
c~slti fe~ o ppVeća,'I).ju, cij~ soli, pa umjesto. 4 akče državi $1id.a
pnpa~· PQ• ~ ak~i, o~t je~OI8 xp~ :Qa carsk!im s!telama nalazi s~
~;v~jp:o,. ~~ ~ ~~va. j~. ~an1Q- QN,e, ~~ ~a ·$kela.:rQ.a u. Ji'leretvi,,,
D;t,J;bro:vni,ku i Makarskoj od tog povećanja sa 4 Ilia 5 akči dobila vi.še
oc;l 100.000, akči. A ~~Q. raj:a ~eli; d,a so. k1;1pl.lje na carskim !?kelama,
to. j~ OW· ~ .~ W.ža~ ~· za; raju, !kQ$1:rlj.~. >~61$t.Q, :01JMQlVČa,ni dob~o
podmiruju spiju :tlJBI. $kelam,a,. to. ni!k()g 4rugog :r;1e treba angažovat~.
j~:r· ~~i tQr ~· u, ~~;JoJ.. :t~Q j~. ~~j,~ ~o ~- c$~\lt. Ql.a,-
gajnu i amaldare tako i za samu rajU« 1 " • .
K'G1iko j~. m~člutbn, go-~ji ~~š~j ~'t. i_ r~an, vidj:eećmo
iz sljecilec.eg· ra~m.atl"alilj~ Iz ~og~ izvještaj~ bi prQi:~il~ilo da Je za
gocidnu dana na· .el~. 1;)1 Near~t.vi, ~1ilj]:);ro~: i M~Gj j aqUA
'bl:~i:aa;, dirfžavne soli ®OI'lila 1QQ,QQ,O; lA~~ w
4,200.QQO- okat Qd-
.Ili.OSn0, cjeloku.pna godišnj;a: p:ro@ja.; dab.rovačke soli na :?pomenu,tim
$ke&tma:· izno,sila bk t,z-.~opo, ok~.SQ.-1!4 I*-o n,e, ~'f?Plažem~ ~ s
•o-,, Ferma~ je up~ćen sarajevskom melju i>!:vještaja nazi:t;a I)eret"vanske
~ad!ji' AlilduJQa~ji; ~ao ·:r;n,:u~~išp. bQ- ~~le M$meda, od ~6. III 982. g. (.6.
SilJilllk:il, mt,I~~ i I)azi,t;u ~e:11etyan1-: VII: 1.574.) Qb;a:vezali dp_ će na skele
s}t~ *ele, ~ehm~dlL ~a;j fe.rti).at), u 'U N,er~tvi: i pred Dul;>rovnikom do-
nešto skra~enotn opli)ru g~asi: »Dok premati dovoljne, koldčine soli· pod
sa' na neretvaasku skelu, prema: va:- uvjetom da. cLjena bude 15-. akQi i da
~m izvje&,l;ađ~ ®:v-~ilii 1!9 i' mle~~ po pp-incipu ~:rećine 5 akči po ~uzuru
ki trgovci, bila. je korist. i carskoj Jilripada Osmanskoj đrža:vi, to je iste
miriji i amalda:r;ima, so je bila jev- godine ·u tom smislu donesen i car-
til)a, jer je dolazila sa četi,ri str@e, ski ferman. Kako je sada došlo do
p~ je-' mjera prodavana po 1!2 a~G'Či, pliomjeoo na prtjes.tolu, go~nja se
a na:drugim, skelama je. bila po; 1;3 ~qredj:)a: obnavlja. I dalje će Du-
M,čl. Otki;tkO; $e je u r~ s V;e~c!r brov-~al)i np. temelju preuzete oba-
jp_m,. ~x;lo mp.I~ do~.azi $Oli d;7; m~ta~ veze dovoziti dovoljne količine soli,
kih solana i vrlo j'e skupa, jer nije s tim· :da muzur bude 15· akči i da 5
bilo dovoljno lađa i lađara koji bi ~e akči pripada carskoj miriji, tako da
prevozili, pa je, ka.kt& na sk.eJ.am.a raja na skeli ne: buđe čekala«. DAD,
tako i u nardGu, nastala nestašica AT A 7/33a.
sbU. Na'. carskoj skeli su kar.a.vani i ••• Ovaj dokumenat nije datiran,
~· l!lek;oliko qlina čEikali I vr,a;ć'ali se ali se iz ·njiego~ sadllžajli vidi da je
bez soli, pa je šteta i narodu: i đr.o. ;Dipi.Bah!iti dlrt:Jg(,)j polov.itl:i l815. g. -
~avi. Kako su se DubrovčaM,< hli te- DAD;. At!Il' 400Ba:. .
Uvoz soli ·u Bosnu u XVI vijeku
jednim podatkom o tome kol:lki su prom.hl DU!br'OVčani imtii v.

Makat'Skoj ~ Dulbro'Vni!ku, očito je dia je ;gpomenuti iZVještaj sasvim
pretjei'Ml .. Iz enoga :što se do sada znalO o 11V00U i .pot:moon:ji soli
u XIX vijeku, cjelokupna godišnja .potrošnja u Bosni mogla je da
mo§i najViše dvije trećine od te količinel: 04 , a da i ne spominjemo
to što je Znatan dio uvoza otpadao na mleta'Čku so. Da se toliko soli
'ltopče n1j'e moglo uvesti .preko spomenutih skela za ;godinu dana,
viđj~lo se i iz pojedi:nlačnih oibračuna o prometu na skelama u N e-
retw, Silallllom .i Stmn, 01 lrojma •strllo :gQV~~bi.. Nert11a w!rJ::l:l'l:fe 'U to
da go·rnji izVještaj ·Jma 'C<isto tendenciozah. :karakter, napisan pod
u'tiNijem Dubrovčana ·s 'namjerom da bi se Mlečanima· ··sasviril za•
!branila prodaja so•li u N eretv'i i da bi Dubrovčani i dalje očuvali
sv&je pO•Zdcije u Makarskoj koje su imali za vri3eme rata. Na taj
izvještaj došla je i >CM'Sika zapOIVijoo od 30. IX 1576. g. ·kojom ·se
obnavlja rei"Jnlan iz 1574. g. i u još o•zbiljnijoj formi daje prioritet
Dubrovčanima: »Prema arzu od 15. rebia I '982. g . .(5. VII 1574) da
se u N eretVi druga so ne prodaj e dok u dulbrovačkim magacinima
ima soli i da se druga so zapečati dok se dubrow.čka ne rasproda
naređeno je 22. rebia I 982. (12. VII 1574.) da tako bude i zavedena
je u sidžil. Neka se napraVi izvadak iz sidžila i pošalje. A ti, herce-
goV!ački sandžakbeže, treba da :znaš da je o tome :Panije došla moja
mpoVijed i da "'--'- uikoliko kasnije nije izdana protivna odredba ---
pretm'a njoj ;postupaš« 105 •
TurCi su od početka dobro pratili dubrovačke zarade u prometu
soli, zato su Dubrorvčanima još 1468. g. povećali ha.:r1ač sa ·2.500 na
5.000 dukata »zato što dubrovačka vlada itna jedan grad koji se zove
Ston, a tu se proizvodi velika količina soli koja se ra~Stura: u Tl.ltskoj,
pošto se na drugom mjestu ne može !'la:sturiti, a od te soli imaju oko
25.Mo dukata prihoda« 106 • 'Oni su 1559. g. popustili Dubrovčanima•
i do~volili ptodaju soli na principu trećine, ali su kasnije, na:k<m
skoro 30 godi:na, ·teško požalili što su to Dubrovčanima Hr.a:da dozvo-
lili. Pod uticajem teške finansiske k:rize dOšlo je za DubrovčaJ:le dO
mučnog stanja, mnogo težeg od borbe za povećanje cijena i od borbe
sa Mlečanima za prestiž na skelama, kako ćemo to vidjeti.
Bosanski deftetdar Sinan je '1:587. g. podnio referat Porti o
tome kako je velika šteta učinjena državnoj blagajni što je 1559. g.
dozvoljeno. Dubrvčanima· da prodađu ~o n~ ·principu trećine i tražio
je da se ~ranija odredba poništi i naplati od 'Dubrovčana cjelokupna
fazlikia10:. :Na to je iste godine bosanSkom beglet'begu. Ferhad..begu
Sokolovicu upućen ferman čiji sadržaj saznajemo iz odgovora, od-
nosno •pretstavke .Ferhad.:.begove.. Spomenutim :fenni:llno1ll zaiSta )e
bilo naređeno da se u pogledu soli poništi principtrećine li po.novo
uspostavi priJ?.cip polovine :ida se od Dubrovčana .zatraži cjelokupn-a
mZliika od 1559. g., koja se tim'ala upotrijebiti na plaćan)a besa:nSke
, •• R. Muderizović, Bosanski maJ- 100 V. Makušev, Istoriski spomeni-
dani za turske uprave, GZ.M X'XX, ci Južnih Slovena i ol«>lttih 'riaibda,

1918, 27-28. . II, Glasnik SUD XIV, Beogl'ilđ 1882,
'"" DAD, AT C 8/33a. 30-31. . .
lOT DAD, AT A 7/40.
Adem Handžić
\l'ojske108 • Ferhad-beg je u Dubrovnik poslao :komisiju u sasta~

»čauša Porte Sefera, mufetiš,;,i emv~1a, n~r-Lem.va.la Hurexna i o4
oos Rizvana<i, koji .su, izgleda, ilmali prvo zadatak da U$tanove ko.-
li.ka je razlika nasta·la · za 28 godina i zatražili da je Dubrovčan,i
podmire. Dubrovčani su ih odbili, govoreći da je i prije bilo takvih
bezuspješnih pokušaja i pokazali carsku odredl>u o uspostavi princip<Ja
trećine soli, kao i više drugih kasnijih odredaba koje to stanje potvr-
đuju; Ferhad...:beg je na to između 3. i 12. X 1587. g~ obavijestio Port~
i zatražio da mu se za. plate vojske. odrede sredstva sa druge strane109 •
Klako je ta stvar bila ozbiljna, dubro:včani su odmah zatim
uputili. svoje poslanike Matu Godovićal i Savlka Lučića bosanskom
beglerbegu da: tu stvar riješe i pokazali ponovo carsku· ZlapowjeQ.
»kojaje na traženje mufetiša i naz.ira, ·a ne ;rm traženje nas Dubrov;-
čana<<: 'donesena i u kojoj: stoji da se princip polovine dokida i 1,1&-
pastavlja princip trećine110 • Ferha:d-beg je ponovo, između 29. III i
7. IV 1588. g., o cijeloj stvari referisao Parti. iz čega saznajemo da
razlika nastala ZJa 28 godina prOdajom soli na trećinu umjesto na, polo-
vinu na skelama u Neretvi i Dubrovniku iznosi 2,344.029. akči11 ~. ·»Mi
smo carsku odredbu proveli kroz sidžile, ali smo u t~škom položajlJ;.
Aklo od Dubvovnilka mlt!J:'IaŽiimlo isplatu spometnUite sume, nes:ba:če sollii,.a
mi nismo u stanju da so dobavljamo s Paga. Sada je stigao i .emin
Neretve i izjavio da će prestati do~ soli i s Pag1a čim se stanj~
vr.ati na polovinu. Mi se priklanjamo gornjim. molbama ·mUfetiša,
emina i drugih (Duib.rovčana) i mislimo da j~ nemoguće stanje vra-
titi na princip. polovine«, pisa~ je beglerbeg112 • Stvar se nije brzo
rješavala, pa je, usljed tog.a počelo da ne$je soli. Osim. toga. Du~
brovčani su za tu stvar intervemsali i kod Porte; a i sa bosanske
strane je ponovo 20. IX 1588. g. zatra.~eno dia se ferman opozove i da
se od Dubrovčana ne ·traži razliika118 • l konačno je 25. septemQra
iste godine donesen f.erman »da se ne mijenja carska odredba izdana
prije skoro 3.0. godina kojqm. je ustaovlj-en princip trećirie, i da se
ovi (Dubrovčanj}: time više ne uznemiruj u:, i pošto se ova moj a
cars~~ odredba-ubilježi u h.azine deftere, neka se preda u ruke DU:~
brovčatna« 114 • · · . · · ·
Iako su. basnski beglerbeZi. :riastoj~li da se to pitanje riješi
u korist Dubrovčana, pefterdari su,. prateći prihode Dubrov:čana,
a' i pod uticajem teškog fdna:nskiskog stanj1a, ootali upornU nastojali
SU· da. se stanje vrati na princip polovine i da se Od Dubrovčal;la
naplati spomenuta razlika, ·te podnosili o torn,e ponovne raporte
Porti. U tome su defterdare pomagale i mjesne vlasti u Neretvđ. 115 •
Dubrovčani su se zatO'. ponovo žalili Porti :pa .bosanskog . defterdara
Mustafu, koji protivno carskoj zapovijedi nastoji da održi pi'inQi.p
polovine i zatražili novi fermanr tako je 25. V 1589. g .. izdan noyi
ferma~ kojim se strogo naređuje da se u· SllliSlu :ranije odredbe
dubrovačka SO ima prooaVIati na principu 'trećine, »da se sa prih-
10 ~ DAD AT 4587a · , ··u~- Isto. - . · .. ·· . .

•..,e .Isto.' · · ·.:. 8 -tiA:b,' AT A 7l40.
110 DAD, AT 4582a. 116 Isto. . ::; •. ". ::; -:;'.' :··. . ·., ..
111 Isto. 111 DAD, AT A 7/37; 4523a.
cipom polovine Dubrovčani više ne uznemiravaju} te aa se zatim

ovaj ferman preda u ruke Dubrovčana« 116 • , ··' .. . , .
. Nakon privremenog riješenja toga pitanja. došla su na red
druga. Kako su cijene neprestano rasle, Dubrovčanirrla se ponovo
nije isplatilo prodavati so po 15 akči, pa su počeli da obustavljaju
dovoz soli u Neretvu, tražeći ponovo povećanje cijena. U prvoj
polovillli. 1590. g. Žlalio se neretvanski emin Sinan-čauš zbog toga štO
Dubrovčani ne dovoze dovoljne količine soli i opominjao same
Dubrovčane da će morati da naknade štetu, koja nastaje državi
zbog pomanjkanja soli na toj skeli 117 • Zbog toga se dubrqvački po.:..
slanik u Bosni Vladisl1av Bunić pnavdao pred bosanskim namjesnikoni
i defterdarom, iznoseći da Dubrovčani nisu dužni da pod svaku cijenu
dovoze .so, tim prije što oni nisu jedini prodavao,oi u Neretvi, nego
tu dolazi i »strana« so. Bunić je tražio povećanje cijena i istakap
dva argumenta: l) što dubrovačke solane već tri godine ne proizvod~
so zbog kišnih godina, inače bi je oni i dalje prodavali po 15 akči.
Ako je kupuju na strani, monali bi u tim uslovima izgubiti 200 na 10Q
usljed općeg porasta cijena. Talir je ranije vrijedio 40, a sada! vri-
jedi 60 akči; 2) što se tuđa so (mletač~a) u Makarskoj, Herc~g No..,
vom i Risnu prodaje po 32 akče, pa je potrebno da defterdar tizda
odobrenje da se i dubrovačka može prodaVJati po toj cijeni118 •
Zbog toga je 1591. g. :naređeno da se obrazuje komisija, koja
će na' licu mjesta u Neretvi i Dubrovniku ispitati stV'ar. Komisiju
su sačinjavali: banjalučki kadija Danija!, kao mufetiš, bosanski def-
terdar Mehmed i lično bosanski be,glerbeg Hasan-paša Predojević 119 •
Oni su obavijestili PoTtu da je- usljed toga što su cijene svoj robi
i namirnicama u cijeloj zemlji dvostruko povećane, a cijena soli
ostaLa 15 okčti - dopremanje soli obustavljeno »pa: su mukate, čiji
su najveći prihodi bili od soU, ostale puste, te je carskoj miriji
nastala velika šteta. I u carskim has-solanama je so u pomanjk1anju.
Zbog toga svo stanovništvo Bosne oskudjeva ovim artikiom. Sada
su se sastali emini, amili, ajani, vjerski i rukovodeći ljudi i usta-
novili da je usljed općeg poskupljenja nastala nestašica soli, te se
u pomanjkanju prodaje niuzur soli po 40 akči« 120 • Obzirom na
izloženo, komisija je predložila da se odobri povećanje cijena od
15 Tila 30 akai po muzuru., je'r je to bolje i za narod i za miriju, pa
će tako skele o~ivjeti, a državna trećina će se povećatL »Ovo traže
opći interesi, a, i emini mukata su toga mišljenja« 121 • To je odmah'
usvojeno, jer se iste godine spominje dubroV!ačka so u Neretvti po
cijeni od 30 akči 122 •
Turci su, međutim, još od ranije (između 1587; i 1591. g.) de
faJa1Jo d!o0VIotlali p11odarju s,o[i u Ner~ettvi po 24 akče. To sazna~jemlo iz
dva nedatirana piSillla' neTetvans:kog nazil'!a, Abdulaha: koji se ~alio
bosanskom beglerbegu na' dubrovačkog prodavaoca soLi Orsada,
Cersina sina, zbog pomanjkanja soli. Iz njih se vidi da se imenovani
118 DAD, AT A 7/40. 119 DAD, AT C II 6/23a.
117 J. Radonić, Dubrovačka :akta i Isto•.
1 ·' 0
povelje, II, 2, str. 554. 121 Isto. .

118 Isto, 555.
m Vinaver,: ~· d. 138..
136 Adem Handžić
obavezao jOš muf~š~i 'ernvalu, NesuhU123 da 'Će dopremati dovoljne

količine soli po- cijeni od '24 akče i da mu. se 'groš l'lač1;ma po 2 akča
niže od 'dnevne cijene. Kaiko Orsad kiaSIIlije nije htio ·da ptistane
da se ·groš račUha ·2 ;akče hi2e, već je tražio da se računa kao i ranije
po '60 ·akči, a Kako 'opet nazir nije smio da odstupi od uslova koji
su ·zavedeni u :sidžilu, to je došlo do potpunog prekida u dopre:manju
d.uibrovačke ·soll. :Nazir je futervenisao u Dubrovniku i uzalud se
pozivao na i2lvadak iz. smžila, Dubrovčani nisu htjeli na. to više
pnstati1'2 4 • ~to še naZir -žalio da »već nekoliko dana nije dOšlo niti
'jedrio zrno roli na ovu skelu« i molio da se ranija odredba izmi-
jeni, tj. da cijenabude kao i ranije 24 akče i da se groš računa po
:60 akči, tako da trećina: p:ri'paldne miriji, s tim da se ta odredba
provede kroz sidžiil:e 1 -da se iZvadak pošalje DubrOIVčanima. »Inače
moj j'e položaj vrlo težak i :hema izgleda da će so pod ranijim uslcr-
vnna: ·stiza·ti i'fkela će opustjeti« 125 •
I 'sl:lmi tpretstavni:ci vlasti u Neretvi samovoljno su postupali
lmeal:l.Sobnb>se optUJživali~ Dok su često emilni i naziri š:bitili interese
Dulbr<Wčania, dotle su katkada kadije kao i defteroari Zlbo'g čestih
nespOrazuma ;i <lUibrovaičkih mahinacija ibili protiv dubrovačkog mo-
nopola. E:tnilni, odnoSno a:maldari činili su osim toga rarz:ne prestupe.
Tako se, kako:saZiilajemo iz carskog fermana od f591. g., neretvanSki
kadija ;MevlJana Mahmud požalio Porti da je »Mehmed Mesih-oglu,
zakupnik caTSkih mulkala: (emin) .otvorio skele izvan carskih mukata
i 'u svakom selu na 01ba:U pd~stavio ljude koji lađama prodaju hranu
i 'drugu nedOzvoljenu rOibu, a njegov čovjek, po limenu Veilija, koji
važe · robu, čim muslimanima razne nepravde. Stanorvnici nahije
Fragustina tuže se na spomenutog emi:na Mehmeda da im uzima
itrieta!k: i ·čiru razne nepravde« 126 • Kadija se dalje žalio na Dubrov-
čane, koji su se još ranije obave21ali »da bi onemogućili dolazak
mletačke soli u Neretvu da će dopremati dovo'ljne količine soli i
prodavati je napola:. Raniji neretvanski nazir Memišah. idući na
ruku DU'broVČan'ima, svojevremeno .je isposlovao povećanje cijene
soli ha 15 a:kči, iali, umjesto da polovina ide carskoj miriji, Dubrov-
čani su uzimali sebi dvije trećine. Tako je do sada nastala šteta
'državnoj blagajni od 7,800.000 akči. Osim toga uništeni su pribori sa
državnih čamaca u skeli kao i pribori sa lađa državnog arsenala.
·Zatiin u ovoj skeli ima 370 plata (vojske), čiji :z;apovjednici svake
godine -~imaju ·iz državne cblagajne njtihove plate, a neferima ne
plaćalj U« 1'2 7 • ·
Na gornji referat izdan je ferman, između 17. i 26. I 1591. g.,
kojim se nai"eđuj·e spomenutom kadiji da po šeriatu ispita slučaj
~na Mehmeda. ,»A Dubrovčana koUko god su prodali soli neka
•.se napola obračuna, i neka se prodaja protivna I'lanijem ustaljenom
'()bičaju onemogući, neka bude kako je ranije bilo. Izgubljeni pribori
Jneka se pTonađu u koga. god bili. Kako je u pogledu vojničkih
plata izdano opširno naređenje od mal-defterdara, to zapovijedam:
128 Up. DAD, AT 4587a od 3;~12. X 125 DAD, AT B145/16a~
.1587., bilj. 108. m DAD, AT A,7f3'4•
m DAD, Air B ~43'/la. 111 Isto.
Uvoz soli ·ti· Bosnu u XVI vijeku 137
ka.da tllmo $t!Fgt,1e DiZVMlr''ČiaUŠ •'Jn.Q;je 'vis0ke Porte, neka se ·prema

~en1itiftl naredooma ~pi:~ns.
Tako je tim fermanom ponovo stavljeno na dnevni red jednom
:rij~eno :mučno .pitanje principa prodade Soli. -Staviše; imos koji
bi DU!brovčatni trebali 'da :podt:nil'e.sada je narastao na '1,800.000 akči,
računaJući tu višeStruko· p&Većanje ·cijena, Sta je tatim bilo, lako
je pretpostaV'i'ti. Dubrov~a'ni su ,po. 'Obićaju oibustavlili dovoz soli, a
finahStski ·organi i: zakup:nici 's'll ponovo obavijestili mjerodavhe or-
g&n:e. Zato je opet obt'amvallla komisija ikla:o i ranije u sastavu:
kadija Banje Luke Danijel, kao mufetiš, bosanski 'de'fterdar Mehmed
i bosanski beglerbeg Ha.San-paša Predojević -'-'- koji treba ponovt>
da nalicu mjesta razmotre problem prodaje soli129 • ·
· 'KornisUa je, l'ezirilirajuei cjelokupan ·tok prodaje soli ti Ne-
retvi i Dubrovniku od početka, referisala Porti da je princip trećine
·dozvoljen 1'559. g. bio nUžna pOsljedica poveć81Ilja troškova l da ]e
svako milmadno traženje podmirenja razlike rezultiralo osklldicom
roli u narodu klao ·i velikml gubitkom za državnu blagajnu. Ona j·e
optužira n~vanskog. !kadiju, spomernutog Mehmeda, da j e »đ.z 'SVo-
jih ličnih, materijalnih interesa podnđ.o nerealan arz da se ponovo
u prodaji soli uspostavi princip polovine, a kod 'njega je, veli se,
ostal:o mnogo 'državnog novca. Kako nema nikakva izgleda da će so
'stizati na 'Principu· polovine, sk~l!a će biti napuštena i pokvarena,
pa se predlaže ·da se od Dubrovčana ne traži razlika, nego da se
~'je rla trećitnu i da se Duibrorvčanima iZda novi fertnan 180 • Ovo
je pitanje sada brzo riješeno i to definitivno, jer je to rolo i u inte-
resu samih 'turskih vlasti. l
Porem~aji i obustave prometa ·soli u Neretvi nisu naSta]ale

samo zbog nesporazuma između turskih vlasti i Dubrovčana o pi-
'tanju prmci.pa prodaje i poyečanja cijena soli, nego katkad i :z;bog
akcija uskoka. Neretv:a je već od početka XVI vij~a bila izložena
napadima. Tako se 1513. g.' 41llbrovački polklisar Benko potužio·na
Pdrbi zato što je neretV'anSki erirln želio da čuva kod sebe novac
od »skelal:Uka« 181 iako je dotle bi'O običaj da se novac čuva u du-
b:tovačkoj tvrđavi, te ·bi, prilikom obračuna: kadije i . emiru. došli
na jedno mjesto, sravnili kn.j;ige i novac prepolovdli. »Pošto na toj
s~ ndkada :ne manjka pohune. te je jetdnmn-d'va i zapaljena, to se
O:ni (bubrovčani) boje dia ne bude štete«, pa je sultan naredio nov-
skom kadiji da stvar ispita i odredi da se noV'ac pohranjuje kako
je dotle bio·olbičaj 18 z. Kako je poonato, uskoci su pi'odirali ne samo
u HrecegoV'itnu, već su nap~d.ali i d~brovačku teritoriju. Godine
1584. Dubrovčani su se-žalili caxu RudOilfu II na uskoke koji su sa
četiri fregate napali dubrovačke trgovce na povratku iz Mletaka133 •
Isto tako su 1591. g. molilli papu da utiče na cara ikako bi mbranio
uskocima da provaljuju na dubrovačtku teritoriju184 • Napadi uskoka
118 Isto. 1485. ugovoreno 'đa •se novCi od soli
111 DAD, ATi4523'a. do obračuna čuvaju u Dubi'ovhlku.
110Isto. · ,.•.Truhelka, n.'d. bi'. ·162.
111Najvjerovatnije je da' -;»sl(eJ.a- · -,•••'Radonić; n;đ. bi'. 171.
luk« znači .,PtiliOtie đ(t, st,;U, -~er je u' Isto, 'bi'. :286.
138 Adem Handžić
na N~etvu sporni!nju se 1594. ·g., a J'a.axočitQ rljeta 1605. g. kada .SU

na:t?ali .~ako dijel?ve Hercegovine.~ Neretvom tako·1 dul;>rovačk:u
·tentoriJU136• :· · Li •.i. ··' , · .. · ; · , . . .•
Poslije napada .Uskoka na Neretvu (15.9~)cDubrovčaci su o'Qu...-
stav.ili 'dopreii'l:anje solL Kako je nastala <>Skudica i kalw su Dubrov-
čani 9-obavlj•arnje ~li uvjetovali po!V'ećanjem cijena; a. uz to su još
bili optuženi kod Tutak:a da su u dogovoru sa uskocima i da ih
pomažu136 ; to je hercegovački sandžakbeg .Musta:f.a dobio nalog ~
na licu mjesta stvar ispita i o tome je između 14. :.i 23. xn 1594•. g:
podnio arz Porti 137 • Dubrovčani su sandžakbegu izjavili da »ne samo
što ·naše solane ne proizvode dovoljno soli; nego ·su i uskoci u N e-
retvi spalili naše ·magacine, a naše :ljurle zlostavljali, pa se. zbog
toga malo soli proiz\Todi !i ne prodaje se'-38 • Kakq su. i 11 Du'Qrovniku
povećali cijenu soli na 36 akči, opravdaVJali su to time da je »tekne«
soli ranije koštalo 60, a sada je 120 akči, a groš od 40 popeo~ na 70
akči~ 39 • »Naši trgovci pla6aju mletačku so po 60 akči, a groš nam
oni računaju po 40 akči,::Psim toga· cijena prevorza.lađom i radničke
nadnice dvostruko su povećane, pa poš·to su izdaci Ollro sol~ pqvećani,
i~ je skuplje prodaiemo, jer se so na drugim ~l~elama, ,prod~je
po 40, ·.a bila je 30. akči« 140 • . . ; . .. . .
Na temelju izloženog kao i zbog toga što je so u to vrijeme
na istoj skeli prodavl:l,na i po 40 a!kči" sandžakbeg je pr~dlo~io da ~
cijena soli u Neretvi poveća na 36 akči, utoliko .pri]e što »oni so
proiz.vedenu u svojim solanama prodaju po toj cijeni (1,1 Dubrov.:.
niku): kako za isl~ke zemlje tako .i vlastitoj raji. T&to je korisnije
d. za narod i za miriju, a nama su dobro pomata njihova zla i snii-:-
calice«, - pisao je sa:nd2Jkbeg141. Do juna 1597. g. cijena. soli po
muzuru povećana je na 55 akči, ka:ko je spomenuto ranije. To po'Ve-
ćanje: od 36 na 55 akiči dogodilo se, čini se, u proljeće 1596. g., kada
u jedinom pismu bosanski !beglerbeg pOIIlovo spominje :nestašicu ~1i
u NeretvP 42 • Ista cijenai ·soli spominje se i 1640. g 143 ., a rrlj_e se mi-
jenjala ni k1asnije kroz cijeli XVII vijek144 • Isto tako i princip tr~
ćine .. u dubrovačko-turskoj trgovini solju ostao je s~lno :na snazi.
Iz ·dosada poznatih izvora nismo mogli ustanoviti lrolika je bila
cijena soli u Bosni u XVI vijeku. Poznato je toliko da j,e oko 1670. g.
oka soli koštala 4-4,5 alkče145 • Godine 1873. oka sitne soli koštala
je 35 do 36 para, a kamene 42 do 50 para, dok je u isto. vrijeme
u Kotoru sitnai so prodavana 8 para za kg146 , tj. oka_:_ 10,24 para.
To mači da Je u to vrij eme u Bosni so bila tri i po; puta skuplj a
nego na Jadranu. Ako pretpostavimo da je isti omjer bio i u XVI
vijeku onda bi do 1574. g. muzll1" soli ll BoSni košt~:to 42. akče tj.
••• DAD, AT ]3 89/14a; B 89/13; A zura.: .

8/68.. . . . . uo·:rs.to.
••• J. Tadić, Spanija i Dubrovnik' · ... Isto;
u XVI veku, SAN, Beograd 1932, 130. "" Divanska tezkera od 3. - 13. III
'"" DAD, AT 4593a. 1596.- DAD, AT.
:IiiB .Isto. · ""DAD, AT.B89/4a;i
139 Isto, »Tekne« je, kako se čini, '" Vinaver, n. d. 138.
mjera soli .na veliko (tovar), ·a ·prema ;tu ·:Isto.·
cijeni mogla je sa<iržavati tri 'mu- i~~tGZ,M:: ~XX. 1918, 27• .
Uvoz soli. u Bosnu -u. X Vl vijeku 139
oka.== 1 akča, alic:smatramo--da je:-ona-;u to-vrijeme bila skuplja.

'Q)odnom- ria cijene~ostaloj rQQi i Ut1aiu9iuyi~u kako je mukotrpan
bio njen pr'enos sa J11đrana .do mjesta~ potra~je,_ !lJJO'Že se reći da J:E:!
u: sv'ak:om:·sll.l!Čaju,,~ijep.a soJi u nOtr!Jl~~~ Vrijeme-bila relativiliO
~evtiitiia 1,u,. . - · ;: ·_. . .. , -_., _· : ·
. :·.< So: sU. prenosile- sl;llllo tu,r~ke kiridmje~ jer Tur9:~ nisu doiv9Uac-
vali strancima da njome trguJu na njihovom t~ritoriju. Teško j~
~ pretpostaviti ogromne.. ~.~~oće i· napore koje su pri imali i tome.
ljudi. i životinje. P;renos ·robe u XVII i XVIIl vijeku bio je još teži
i opasniji, jer' su putevi bili nesigurp.i od hajduka. :KJaravani bosan.:.
$ih trgovaca·· bili. su, ~~. i organi?:Rwpo, i brojčflJ10 -mnogo
~l~biji .od. dutbrovačkih .. Koliki .je prosječail,. .. broj konja· imao jedan
,takav· karavan..:u XVI vijeku, ne
znama,. U jednom nedatiranom
.PJ.srnu naziva :MU.Stafe iz prve polo~e XVII yijeka,. koji protestuje
)fod·Dubrovča,:m.a zbog nestašice.sol,i ..u Neretvi, spominje se kavavan
od 30 konjaJroji se pQV-ratio beZ.sofi. 148 .-Međutim, dubrovački kara-:-
vani, koji su u prv;oj .Polovini XVII vijeka saobraćalli. izmedu nu.:.
broyn.ika i Nov.og PaZ~ara, brojili-su dnevnq po 600 pa i 900 konia,
~doik> su najmanji ka,ra:vanf imali oko 100 Jrorija 1 ~ 9 • Zivotinje su bile
.izvrgnute'naročitlni patnjama, jer se na konja tovarilo i po 180 kg,
pa je Mahmud IV (1623....,....,1640) izdao i fen;nan kojim se zabranjuj~
tovar teži od 120 oka (153,60 kg) 150 •
. B) M L E TA CK A SO
. Dbk. su p:rlivredne vez~ između Dulbrovnika t Bosne· u ·izvjesnim

periodima· (XV LXVIII·v.) prilično rasvijetljene. dotle o privrednipl
vezama mletačke Dalmacije i Bosne od početka turske vlasti u: na-
šim krajevima, pa do propasti Mletačke Republiike; nije gotovo ništa
napisano. To naročito vrijedi za prvi period tursko-mletačkih sus-:-
jedskih odnosa, od turskog osvojenj.a Like i Dalmacije, tj. od čet':"
Vrtog dece!hija XVI vijeka do Kandilskog rata (1645-1669). Iz tog
perioda tj. od osnivanja Krčkog (Ličkog) sand2~a (oko 1580. g.)
pa nadalje možemo spomenuti rad L. Jelića151 ,: ali i oo obrađuje
uglaV:nom političke odn-ose. na dalmatiil..sk.o-turskoj granici. ·Zatim
o·· otvaranjU s:plitske ·skele· ti turslro-dalniatinSkođ trgovini na toj
strani krajem XVI vijeka ptuža nam izvjesne poda:tlke G. NoV1ak1 l!2 •
-Glavni: izvor za proučavanje privrednih i drUštvenih veza između
Dalmacije· i Bosne pretstavlja danas. neprou!Čeni arhivski materijal
Državnog arhiva li Zadru;: Medu.tim, izvorni turski materijal, koji
sadrži uglavnom razne granične sporove, krade stoke, ubistv:a i
~ .• l :. . ( ' ' .·
-. ~ ... ' l .· .,
- . u• u' Sarajevu se 1_56&,. g. cijene ·- .... S; Dimitrijević, !Dubrovački 'ka'-

kretale ovako: oka grožđa, .a akče; ·iavani:ii južM:i Srbiji u XVII veku,
tovar .drya,, .3 akče_; l aršin~sJ$~n }SAN, Beograd' 1958, n:..79.
'čohe; 41 t ·ss akči; 2 ćebeta, 42 akče; 150 ll!tO, 10, ll. ._ . ' ~- . ;'
kraV'a, ~110 'i 200 akči.; ovca, 15 •i ro, :~· ..... ,L. ,J.elić; :Mčki ~andzakdt i PP:-
30 akči; mjesečna. kirija dućana · od
8 · ·,do r20,_, altči... (H. · KreševlJaković, stanJ~ ... 7r1-t.etačke .··.·.krajine, . NarQđni
'koledar, Zadar' 1898, 79...;115. · • . ,.
.tsndfi: C.obr#. u. staro'"" .Sf!.rp,j~vu,
SaraJevo 1958, 25,· 26);·· ). · · •· .. ~ -~· ,G;!~·Novak,;, Split u spjetskom
ua DAD, '•Ai'J:' g 89/9. .' ·; , ' - . prometu, SpU'tl92:kr ,.;... · .,,
no Adem Handžić
sličnoJ kao tezwtat r~jetl:'ih prlvreO.mh. veza,. odnosi se isključivo

na :XVIII Vijek. Rije'tki S\!1. 't!Ollrumenti lJiZ XVU, a ,za .XVI vijek ·nije
tu ništa sačuvano. UzaJamni prtvredni OdnOSi ~anijeg ;petiodal rizrneđu
:tn1etačke DalmaCije i Bosne moci će ,ise :rasvijetliti 'tek kada se
temeljito prouče mletačkd materijali spomenutog arhhta1118 • Vjero.:-
vamo da jOš '<i:mg6cjehlji materijal za 'to pitanje sadrži Venecijan-
ski atrhtv koji 11atrn ru~e -bi'0 doou!llpan.
ZbOg fug.a raspolažemo znatno -osk:udnljim podacim:a o uvozu
mletačke soli u XVI vijeku, iako se ·općenito zna da su. međusobne
privredne veze bii!e li tarlia vrlo ta:i'Viijene. M:Ieoalili su u malttrođ
mjeri bili zaVdsni od t'l:l11Skog u~ sa Ba:lkiana, narOčito žita i dtu-
gih sirovina, a isto tako ni Turska nije bila nikako ravnodušna da
lli će se ta razmjena nesmeta~o odvijati, jer su joj od toga priticale
velike 'dobiti, koje nije mogla lako nadoknaditi u saobraćaju sa
drugim n1arodima. S druge strane T'U'I"Ska: j e iz mletačkih gradova
uvozila gotovu robu i S<>. Ali, dok prekJid tih ·odnosa ne bi znatno
poremetio turske vojno-političke ·operacije, dotle bi prekid uvoza
žita S!l! Balkana i drugih turskih zemalja, u temelju potresao Mle-
tačkU Republiku154 • Navagero je pisao u svojoj -relaciji između
ostalog: »Kć>nnten wir es nur zwei Jahre ohne den tiirkischen Im-
port aushalten, so wiirden uns die Tiir'ken selbst ersuchen, ihr Korn
ihnen abzunehmen; sie waren dann nicht mehr des Glaubens, dass
man auf sie angewiesen sei« 155 , a slično su pisale i druge mletačke
baile XVI vijeka.
Doskora se pogrešno pisalo da su isključivi uvomi.ei soli u
Bosnu billi Dubrovčanikako u Sredn]em vijeku, talro i za vrijeme
Turaka, kao što je pisao K. Kostić156 • Takvo gledište zastupao je
i N. Vučo157 • I. B~ić je toj Kostićevoj tvrdnji dodao da se )>to ne
može reći pošto je prvenstvo imala oarska so proizvedena na sola-
nama' 'oko Herceg Novog« 158 • Međutim:, ovdje treba posebno nagla-
siti da su Du:brovčani stalno od 1485. pa: kroz cijeli XVI i XVII
vijek, a da ne ,govorimo o XVIII vijeku imali moćne konkurente
Mlečane u trgovini solju i ·to na sv:iril skelall'la Oiko samog Dubrov-
nika' ( u Novom, Risnu i Kleku), a pogotoVIO na dru:gh:n skelama,
kako se to saznaje i iz više objavljenih dokumenata. U više .naredaba
sultana i hercegova~kog sandžak!bega daj e se priotd.tet dubrovačkoj
soli nad »·sti'!anom« 1M. Da se mletačka so nije na spomenullin. ske-
lama povremeno .prodarvala ove Mll"d'be me bi toliko .puta bile ·po-
n.avljane. Tako DU!brovčani, prije 1491. g., plačaju .poSebne ljude da
••• Arhivi: Zadra, Sibnika, Splita; 11 " K. Kostić, Trgovački centri i
Spisi zadarskih knzova; .Dukale i dnt'inovi po ·SrpskOj :~emli:Ji, Beograd
termit'laclje; Spisi 'generalndh provi- !900, 132. .
dura za DalmacifU i Albaniju (od
1617.) i dr. · · 1 ,;7 N. Vučo, Priv?~edna istorija u-
... E.. Fue~r. .Geschichte des eu- "Toda :FNRJ, ·Be<Jii'·ad 1is48, -121 •
1'gpiiischen 'Staa.temystems van 1492 ... ·Botić, >n.>đ. 229.
bis 1559, MiiriĆh~n 'und Berlin 191:9,
169. . . ... . 1... _StQtanoVić,
'n. đ., 1, 2, 'br. 185,
. ••• Alberi IH, a;, 84 '"""" prema pre- 9iO, ·911, ~8; Tnlh~lka. đ.
'8!11, 91l, n.
vodu Fuetera, isto, lSlJ.• br. 79, 81, 88, 90, •'17, đ.l6. . . · ·
motre d~ se n.e istov~a »~rana« so ~.· Novolll). i ~e~u,160 • Tlwci ~

dalj e, u XVI vij.~~u, rn.letliČkU so uvo~j.li preko Risna, Neretve,
M~arske, S~b~ i Ol::n:vvc~. a k;rajem toga vijeka: i prek,o SpUta.
Da je mletački uvoz soli u. XVI vijeku. bio značajan imamo
nepobitan dokaz u prvoj zak,onsko.j odredbi Q tuzi~ solanaiiJ,a
Q..onese:noj oko. 1540,. g. U njoj se ističe da je :z;pog rata sa l.V,[lecima
(1573~1540). Q.qšlo do velike' oskudice u soli161 • Zbog toga je Osman-
s~ dr~va ~orala povećati ~zor i činiti sve napore da proizvodnju.
t~lai1Sltill sol.;mJa unaprijedi, pa u,pravo ti.rn; povodom je i donesena
spotn:leputa:, zakonska odred)ba, prema kojo~ su se ck~avni prihodi t.ih
sol~.a u odnosu na ranije statnje više nego u,dvostručili. Međutim,
wzl1a:nske solane su, pore<,l svega toga u odnosu na uv.oz, @ale
nezna,tnu proizvodnju. Iz toga izvoir'a proizilazi da je mletački uvoz
SQli i prije spomenutog rata bio značaj~, jer rat nije uticao. Illa
uvoz. diUb;.t;ovačke spli. ·
l?rij,e, nego št<;> bud.emo govorili o. skelama1, spomenu~em.o uk-
ratko o mletačkiim solanama i~ kojih j,e dospijevala so na twske
skele, Mlečani su, trpali i brojn,ije i svojim kapacitetom mnogo
zna1čajnije sol®e od dub;rovačkih. Najvamije mle'b~čke solane 1;1a
Jadrain~ 'Qile su na otocima Pagu, Krfu, zatim u S1Jbeniku i Ko'boru1"'2 •
Pa~ke solane nala.zile su se tl. dvjema uvalama i protezale su se u
dtižini od 5 milja. Tu j'e po·stojalo više solana koje su proizvodile
Qgro;mn~ kol_ičine ra:zm,qvrsne solrl.. Sredinom XVI vijek,a postojeći
l)l,~;g~~ill~ I).i$1J. u,opće zadovoljavali, pa je so liagerovap.a i po pri-
yatnim !cućawa u blizini paške'tvrđa.ve, a godišnje je mnogo soli i pro-
pad,alo zbog pomanjlkanja sm.ještaj.aJ, ističe se u mletčkim izvješta-
Jima. P~ke solane su bile privatna vlasništv:a1. Solari su proizvedenu
~Q dijelili napola sa vlasntoima sO<l.ama, ali su i jedni i drugi bili
obavezni da tri četvrtine ukupne ·sgli prodaju republici uz cij.enu
od 33 solda po I!lodiju. Tako je Mletačka RepUiblik.a: od paških solana
ima1a godišnji prihod od 80.000· dukata .. Prhnatni vlasnid i proizvo-
đa.cr imp.li su odobrenje da: šalju svoju so na skele u Neretvu i
Makarsku163 .
Krfske solane bile su takođe značajne; a spominju se još u
Sr~Q.njem vijeku 194 • Kroz cijeli XVI i XVH vijek so iz tih so·lana
dovož€ma je kako u turski Risan. tako i 'Ll mletački Kotor kad god
je ponestalo kotoi"ske $Q'li165 • I šibeničke solane su do sredine XVI
vijeka imale značajnu p:r~izvod!nju, do 25.000· kabala godišnje. Me-
đutim., proizvodnja: je kasni:je znrutno smanjena, tako da je 1574. g.
iZI)osila svega 4.392 kabla. Mletačk.i komesar Antonio Đustinijani
pisao je te godine kako. su šibeničke solane zapuštene i kako je
pozvao vLasnike da ih kroz četiri mjeseca poprave ili da će ih on
Božtć, n. d., 263,
1 "'"' Kotor,a,, SAN, Beograd 195,(), 30,, '7;5;
161 Up. u ovoj svesci: Zakonska B. Krekić, Dubrovnik i Levant (1280
odredba o tuzla'll!-sfrim solanama. "'"460~,, SAN, Beograd. 1956, 78, 79,
m s. Lju)Jić, n:d; ~. i?a, 1~2-194; 165 Ljub~q, n .. d. I, 1,92-193c; II, 16 i
II, 16, 203, 20j)-~, 2~8-261; :UI, 21- na drugim mjestima; G. Stanojević,
22, 34, 35, 43, 44, 12_6; 1~0-131. Prilozi za istorij~ C?tne. Gore i Boke
••• Isto. II. 258-261. Kotorske u prvoj pol-ovi'Ybi XVII ve-
••• I. Sindik; Komuna.lno ur;eđenje ka, IGS, Beograd 1956, ~ ..4, 59.
142 Adem Handžić
sta-Vriti na javp.u dr:a,žbu166 • Na izdržav-anje tih solana Venecija je

sredinom XVI vijeka trošila 350 duikata godišnje. U njoj su bili
zaposleni: čovjek koji je mjerio, carinik, kapetan i čistač kaJnala167 •
Kotorske solane su podmirivale uglavnom kotorski trg, gdje su
povremeno so kupovali i turski podanici, naročito u XVII vijeku.
Mlečani su imali još više solana na Jadranu koje su bile manjeg
kapaciteta i bile su više lokalnog značaja, čiji se proizvodi ne spo-
n;:tinj"!l na turskim skelama. Tako se (1553) spominju zadarske solane
koje su se nalazile na obližnjim otocima, a bile su crkveno vlasništvo.
Radile su samo dva mjeseca u godini i proizvodile su male količine
soli lošeg kvaliteta, te podmirivale lokalne potrebe Zadra. Zadarska
općina je· te godine razmatrala pitanje dovoza soli sa Paga, jer je
zadarska bila slabog kvaliteta 168 • U isto vrijeme spominju se. tri solane
na Rabu, koje su bile u lošem stanju. I na Krku je na više mjesta
prori.zvođeno dosta soli, ali je, prije 1553 g., mletačka ~epublika
prestala da je tu proizvodi 169 • Trogir je također imao solane koj~ su
poq:qlirivale Trogir i okolinu170 •
, Mlečani su, kao i Dubrovčani, još od Srednjeg vijekajmali po-
sebne službenike (Donarii salis; salinarii) koji su ubirali carine od
soli i rješavali i druga pitanja u vezi sa solju, te bili dobro plaćeni 171 •
U XVI vijeku spominju se i posebni mletl,\čki providuri za so koji
su se starali o svim pitanjima solana i trgovini solju. Njima su
lokalne dalmatinske vlasti podnosile izvještaje o stanju solana i
trgovine.. U tim izvještajima se ističe da su Mlečani imali razne vrste
soli i da je njihova so bila znatno boljeg kvaliteta od dubrovačke 172 •
Kao prvu od skela, prekQ koje su dopremane znatne količine
soli u naše krij eve, treba istaknuti Ris a n koji se u Srednjem vi-
jeku spominje kao važan soni trg173 • Dok je bio u mletačkoj vlasti,
bilo je tu godišnje po 7-8 sonih magacina, gdje je so dovožena iz
solana sa Krfa i Paga174 • Od turskog osvojenja (1483), pa uz kraće
prekide, sve do Bečkog rata, Risan je pretstavljao važnu skeluza uvoz
mletačke soli. Iako se između 1491 i 1496 g. tu spominje dubrovački
prodavalac i dubrovačka so, Mlečani su bili jači konkurenti i po svoj
prilici oni su sasvim istisnuli Dubrovčane, jer se u XVI vijeku na
toj skeli pored turske spominje samo i:nletačka so. Godine 1525
dopremana je mletačka so sa Krfa u Risan i to u velikim količi
nama, godišnje po 40.000 mletačkih »mozeta« 175 • Kako su dva mozeta
iznosila oko jedan turski spud (muzur) 176 , znači oko 20.000 muzura
ili 840.000 oka soli godišnje.
Kada se uzme u obzir da u Risnu nije prodavana samo mletačka·,
već primarno turska so, najvjerovatnije ona iz carskih has-solana u
Grblju, a prema mletačkim izvorima i so koja je proizvođena na
području Risna, to je Risan bio vrlo važna sona skela. Tokom cijele
..166 Soli tro, Documenti starici · suzt• • 171Sindik, n, d. 99.

lstri(L e la Dalmazia I, 107. 112 Ljubić,
n. d., III, 41-45.
161 Ljubić, n. d. II, 205. 178 Sindik, n. d. 30,. 75.
168 Isto, III, 43, 44. m Ljubić, n. d., III, 41.
. 169 Isto, III, 45. 175 Isto II 16.
170 Isto, III, 43. 176 Isto; n.'
d., I, 193.
~--~~~~~~~--------- ---------------------------
a
godine, naročito od marta do oktobra, brojni karavani donosili su
robu iz zaleđa a odnosili su so. Tu su dolazili ljudi iz udaljenih pro-
vincija u unutrašnjosti: iz Albanije, Srbije, Bosne, Skadra, Zete, sa
planina Dukađiria i drugih područja177 • U jednom mletačkom izvje-
štaju providuru za so iz 1553. g. ističe se da se, usljed toga što je
ponekada ponestalo soli. u Risnu, risanski emin i kotorski providur
sporazumjeli da Mlečani dopremaju dovoljne količine soli da bi pro-
met na toj skeli bio što veći i obostrana korlist veća 178 • Da li se ovaj
podatak odnosi na raniji opći sporazum o trgovačkoj razmjeni po
kojem je još i prije 1525. g. dovožena so sa Krfa, ili je prema nekom
kasnijem sporazumu dovožena so u Risan i iz kotorskih solana ntje
jasno. Cijena soli u Risnu od početka turske vlasti do početka turske
monetarne krize iznosila je 13 akči po muzuru kao i na novskom
trgu179 • Mletački trgovac je prihod od soli dijelio napola sa turskim
eminom180 • ·
Ranije je spomenuto da je krajem 1549 g. mletački trgovac
Uzeo pod mukatu prodaju soli u N er e t v i, istina kao drugi, po-
slije rasprodaje dubrovačke soli, za 50.000 akči godišnje, kao i prodaju
soli u M a k ar s k o j. Ali nema sumnje u to da su se mletački
trgovci i u Neretvi i u Makarskoj nalazili još od turskog osvojenja
tih skela. U Makarskoj su (1549) Mlečani bili sami bez dubrovačke
konkurencije i tu su dalje stalno ostali, izuzimajući samo vrijeme
tursko-mletačkih ratova, ali odmah poslije sklopljenog mira ponovo
se tu pojavljuju. To nam potvrđuje jedan temesuk imotskog kadije
Mustafe od februara 1607 g. u kojem između ostalog stoji: »Ovome
sudu je pristupio emin Makarske Bahši-aga zajedno sa vlastelinom
prodavaocem soli u Makarskoj i izjavio: još na mjestu sklapanja
ugovora o miru (na utoku Zitve 1606) Mlečani su uzeli u zakup pro-
daju soli u Makarskoj pod uvjetom da na skelu dopremaju dovoljne
količine soli potrebne za islamske zemlje, a za svaki dan u kojem ne
bude soli da plate po 3.000 akči. Pošto solar nije dopremao i snabdi-
jevao skelu 25 dana, to je nastala šteta carskoj miriji i dužan je da
plati za svaki dan po 3.000 akči. Prodavalac je izjavio: ja priznajem
te uslove koji su u vrijeme sklapanja mi.J:'a uglavljeni, ali sam bio
spriječen nevremenom da dopremam so. Pošto je spomenuti solar
isplatio za 25 dana iznos od 75.000 akči izdaje se na traženje imeno-
vanog ova potvrda« 181 • Ovo je još jedan siguran dokaz da su Mlečani
u Makarskoj bili glavni i najviše vremena jedini prodavaoci soli.
S i b e n i k. Iako su Turci najradije so kupovali na svojim ske-
lama, ipak su je oni znatne količine uvozili preko šibeničke skele,
koja je bila otvorena turskim karavanima odmah poslije pada Skra-
dina (1522). Godine 1525 (10. IV) došlo je do sporazuma između
skradinskog emina Džafer Celebije i mletačkih vlasti po pitanju
carine i uvoza soli182 • Međutim, trgovina solju uopće sadržana je još
od ranije u ugovorima o trgovačkoj razmjeni između sultana i Ve-
l 77 Isto, II, 42. 181 Mostar, Gradski arhiv, Turske
••• Isto. isprave br. 13.
179 Isto, II, 16. 182 Ljubić, n. d. I, 178.
180 Isto, I, 193.
::.44 Adem Handžić
1u~cije. Turskli podanici bil~ su aba\!ezJJJ., da, Q.olaze ·u Si'Qe~, a

Mlečani S\1> bili dužni da im u" smislu ugov.ora d.ajuJ$>..
Promet na toj skel~ .bio je značaj!an naxoo~tQ, u. p:rvqj PQlo$-i
XVI vijeka. KaDavani koji su ovamo, stizali b: Bo~,e; običpo. p~J,to
Ostrovice, bili su brojni, 500---,.600 ]tonja dnev1;10 183 • Solane i m;;tga-
aini soli bili su na jednu milju udaljeni od: grada. Da: pg: bi, Q.9~~o.
do nereda u gradu zbog velikog prometa, nedalek.o o4 S~:J:ilil..iA zn~ga,
cina napravljena je i kuća za emina (ca~armca), koii ie :p.aplllć~va,o
đumruk kako, na so. tako; i :na. ostalu robu; JtNJj~. dp'Q~ da jeqan
nevjerni službenik'po, prirodi neprijatelj kršćatl$.1;va, stanuje u jednom
našem tako važnom gradu na granici<<' To1 mjesto, gdje je bio stan
emi:nov., nazivano j·e Madalena18:<l. Cijena soli na toj. s}teli 1~2.~ g.
iznosila je 13 akči po muzuru, tako da je 7 a}roi p:r.ipa,@lp JYiletačk,o,j
Republici a 6· a,kči Tu~cima:~ 85 , dok je ~5.5;3 cije~a i~Q:~ila l~ akči i
dijelila se napola186• ·
U mletačklim izvorima ~.iste godine: ~e ~e da j~ R~publika
od prodaje soli turskim podanicima na toj bazi ~l~ p,e.7ftl~t;r.le pJ:ir
hode, j,er su iz!llaci oko proizvodnje. soli i o4.ri~N4~~ ~l~ QUi
značajni. Međutim, slaba. koiWjunkttu:a sa soljp, kon:].pe~rax.;t,a j~
drugim prihodima, jer je značajan ·opći promet na ·~oj: ~lqili pqv~~vao
mlet;ačke earine18il•. Moguće j'e da s.u ti :razlozi dQVeli. Cllo. tqga cila Sll.
1574 g. šibeničke: SGlane bile zapuštene i ~ Q:dn,os~. n~ :r;anJj~. stanj~
davale· minimalne prihode. Ali glavni razlog: p;r;o,pa,d,;wjlili ~b.e~h
solana i sonog prometa na· toj, ~eli u .drugoj ppJo.v·~ ·~V~ vij,eka
ležao je, p0 našem. mišljenju, u o~aranjq ol>vovaR~e s~~~.
!<ada su 'furcl osvojili O br G v a e (153·7)~ Vran.:u. (15$), Karin
(153'7) i zavladali znatnim dijelom obale N:(i).vigradskog zaliva, dQ$U
su tirĐ.e u znatno povoljniji· položaj u pogledu uvoza mletačke, s.o.li.
Obrovac, kao naibliža· turska skela paš:kim soJ;a:p.ama, postao j.e ub:rw;p
značajna skela za. SO:. Kao šta je Neretva. u X:VI vij:eku i kasnije
pretstavljala gl~vnu uv~nu skelu za dubrovačku, Obrovac je tq ]#ro
z:načio za··mletaek-q so. Srediaom XVI vijeka mletačka so uvože~a. je
preko obrovačke skele· ne:samo u zapadnu i sjev~rnu &snu, :nego )e
ona nošena i dalje; na brčanske: skelu. Još- ubjed:lj.ivije podatke o zna.,..
č11ju uvoza mletačke sa:li :n~go št<> je spomenuta zakonska odredb!!
G tuzla,IlSkim solan,ama pruža nam detaljni defter Zvorničk0g. san.-
gžaka iz 1548. g. 188• Tu se spominju izvjesna sem u Visorskoj nahi;ji
toga sandžaka · koja su zbog derbendžiske služ:be ·hil/lL oslĐboden;a
i:zyjesniih nameta, jer čuvaj1u prala~ na P:\l~lJ. kuda prol!l~ . so sa
·6brovaeke skele na brčansku skel'l:l. Tt;J~ se ka,ž~: >~St!lllovnici se:t.a
Donjih Visora, Ratkovića, Drijenče, Jablanice, PQžoviraca?, koj~ ču
vaju prolaze kroz. Mredvedni~, na putu .koji.m prQ~a~i ~() i~. QP:If(i)Va~~e
»meml'ehe« na brčansku skelu, za svoju de-rb~ndž~$,\1: shižP,u, prema
r~ijem običaju 'r.0-~L vlooa za derbendžije, O$loboQ:~n,i su qd a~ari?:i
divamje, teka.Mfi-urlije il salacij~. Ova:_ ~u ~e~. p~j~epa Cf!.~
18& Ljlllbi~,n. đ., II, 205. 187 Isto, II, 205-206.
18 ' Isto. TII, 43. 188 BVA, Tapu defter br. ~(J(),
185 T~to, I, 1176, bilj. l. 180 Isto. .
1 "" Isto, II, 205; III, 43. 180 BVA, Tapu def~~'f qr. M,,
,'_:: ~;' '~·>!' .• t ,'1' -i·-~:'• ."-<;~~~:~·ir,,· ..;,, •'":_',,_-_·i'-> ~/'''·/}-,'' '-:<· ~~ • · '>:'_qt'-~.:~1 ·:;•·_ !1
ha_s\lr Dajl.l ~gm,9.o4, žita i~i~~ de$eti ,Pib«~.~~,Jstc:> O\"O doslovno ~abb.
l]eženo j~ za SJ:)om,enuta ~~la. i u· ;k;:tsnijem detaljnom defteru Zwr-
ničkog' SaAd~akaiz),69Q~~6.04. gc;>din,~19 o, ....... · . _ .. · .. .. ,
, . .. U twneizvoru spomi;nje se obr:oY.~~a. »Jlleroleha« (sola:Q.a), ,pa
bi proizilazi~o d,a je u. ~YI yijeku,Obrovac imao. solanu.. Među~.
kq.kq se. u turslqrn i~vori:ma iz, togir:vremepa, spo:mi.p.je i u Neretvi
»dl;lbroV3;Čka Inenll~ha~ proizilazi da ,SU memleqc)P.J. ,nazvana .~ ~.
varišta soLi. N elogič:Q.o. b~ .9ilo !la. je u. Obr:ovcu postojala solana. ve.ć.
zbog toga štose. t1.1 rp.iješa, voda Z:p:r>,anje sa. morslwm vo.dom. Da na
ovorn. ,cijelom p()qručju :Q.isu po·.!!tojale nikakve. t1,1rske ~olane, vidi se
najbolJe. iz detaljnog! deftera. Kliškog ~d~aka: iz 1574 g. u .torne
p()pisu u na.llijilp1a: obroyačkoj, k~u'insk:oj, vranskoj i skradinskoj
:Q.igdJ,e .se ne spominje ni~akva ~vr*a .solana191 • Na·. temeljR tc;;>ga
n~po~o je da je Obl'()v.a~. pr~stav!j~ .gamo l.lVQznu ,skelu za role-.
tačku so, gdje su je rn.Ietački trgovci dc;>yozili iz sol~ma sa Paga. I u
XYII vije!s:u, ,doKWJ,di,skog. rata) posUJe.ov9ga, .sve. qo septembra
1~8.3. g. ka.đ,a. j~ defini,tivnq dq~~o pqd m+etač.ku vl~ Qbrov.ac. je
pr~t:;;~a.vljaq glavnu,.~ tJ,lrsku skelu na sjevernom primorju za uvoz
mletač,~e,.~ltu I}osn'll, ... ···.· '"' ': . ,r, . .' r . ! f .···· .. . '
·.·• . ,s pJ~ t . .J~~. prij~ 157~. g. dRlazij9 j~ n~to tl!r~kill kara.:vana :u
Spli~ ggje je. sj~o nj~~ov e~ :AU glavna. ,k,Očpic,a. zna~ajnijem
t~g~vačkorn. pz:o:g1etu ..biJo. j~ p'o:{Ila.p.j~a,:Q.je l'llčkih. uređa.ja-, plagacina
i ~azareta. Kada je 1592 splitska skela dol::>ila stovarište salazaretorn,
bila.· je. ot~~~ria ·.za, Me,ts'kl,ProJ:net,''va.·.S,~. ~ .t~:t4a·.<>~~~.o}tieće.
tr.g~y41a. ~z. ,cijel()g tw.s~og ca~ya 192 , P~otiv.otv;ar~nj,a splitske s}!ele
v~lilfe napo:re 1,1lagaUsu, D'l;lbroy~ani..i .ll Bosni) na: ?or.ti, u, čem~
su ih zriatno PO.m..€lgali tursJsJ.,.e:mini.1l I';Tere'fVj, j~r otvara,:Q.je ,te 8kele,
u osnovi je pogađalo ne samo promet u Dubrovniku već još vi§e u
Neretvi. Da bi tome doskočili, Splićani nisu žurili da cijene soli sa-
obraze cijenama na spomenutim i drugim skelama, koje su u vezi
opće krize i porasta cijena rapidno povećavane. ·
Godine 1594. splitski knez i kapetan Daniel Molin spominje ra-
zvijen trgovački saobraćaj iZmeđu Sarajeva i .Banja Luke s jedne
i Snlita s druge strane. On u svom izvještaju ističe potrebu da skela
bu~ dovolj rio opskrbljena solju. i daje njena cijena od 3lire po mjeri
premalena, te da je .treba podvostručiti.. »U Neretvi1 u Dubrovniku,· u
Makarskoj, u ·zrn.ovnici, gdje su tur.Skesolane, ·dakle svugdje, gdje se
prod~j.e so, ~jena y~ so~ 6 lira,i više, a proda~u je moo~o.Sam& ~:
solanama Vase. SVJetlosti prodaJe .se sol. zagorcnna po 3 ·hre, . a ·da b1
se digla njena ci]en.a ·na 6 lira, :ne bi. se zato ništa manje prodavalo,
a ~ogo bi se dol:>ilo, jer bi cio onaj kraj lakše prošao bez kruha
nego bez soli, budući da ne može bez soli ni. uzdržavati blago, ni-
sačuvati· SVOJe rn~~g,. ni tfgovati(< pfsaoje:Molin} 98 • Qn dalje ističe
da su Turci već odavno cijene ~vojim· ~:inia više nego udvost:ručili..
. . Takv~ mletačka I,>(>litik~· na samoj s~e1ii napori koje suoni u
toin sniislu činili kod bosanskih beglerbegtiva, doveli su do bnog.
razvoja splitske skele. U izvještaju splitskog kneza Leonarda Bollani
...
e·~·'· ~'·:t!~, t·p ' t; , ·\"' <:-
1t1 BVA, Tapu đ~ft~r br. 533~ 108 Isto, 95.,
181 G. Novak, n. đ. 92.
Prilozi za orijentalnu :filologiju ll
14Q Adem Handžić
iz.1597 g. ističe se da je splitska skela prostrandja, ~gumija i jevtinija

od dubrovačke 194 • Već početkom XVII vijeka turski karavani, koji su
stizali u Split; brojili su na stotine konja195 • Nakon svega izloženog
može se reći da su obruči dubrovačke monopolističke trgovine na
Balkanu pucali onog dana kada su Turci u sjevernoj Dalmacij,ipostali
stvarni mletački .susjedi, tj. poslije zaključenog mira 1540 godine.
·· Sto se tiče principa kupovine mleta.čke soli, nema sumnje da
st1 Turci u tom pogled11 vodili istu politiku kako prema Dubrovča
nim~ tako. i prema Mleč~a. Sve· do druge polovine XVI vijeka.
Turći su na svima skelama kupovali mletačku so na principu polovine.
Za Risan (1525) ·i Sibenik (1553) iiričitQ .. se spominje polovljenje
prihodla od soli sa turskim e.minom196 • Iako se u fermanu od 28. XII
1550. g., o kojem smo ranije govorili 197 , prenosi izjava dubrovačkog
poslanika na Porti, prema kojoj su ;Mlečani prodavali so u Neretvi
ria principu trećine uz plaćanje još' globalne zakupnine od 50.000
akči za Neretvu i Makarsku, smatramo, Ukoliko je i to tačno,
da je to bila privremena mjera. Tek od 1559 g. Dubrovčani su počeli
prodavati svo~u so na principu trećine. Tu povlasticu Turci su tada
ili nešto kasnije priZhali i Mlečanima rta svima skelama. Na to
ukazuje i izražena bojazan gabelskog emina iz 1588 g. »da ·ce prestati
dovoz soli i sa Paga čim se stanje vrati na pol0 vljenje« 198, što bi
2;Ilačilo da je te .godine u Neretvi i mletačka so prodavanana prin-
cipu trećine. Isto tako u vezi. općeg skoka. cijena i povećanja cijena
qubrovačltoj soli od 1574 pa nadalje, smatramo da je uporedo rje-
~avano i pitanje cijena mletačkoj soli. To potvrđuje i ranije citirani
dubrovački izvještaj iz 1590 g., kada je-dubrovački poslanik .Vladislav
1;3unić tražio povećanje cijena soli, ističući d~ je »strana so« u Risnu,
Iferc'eg Novom' i Makarskoj već_ povećana na 32 akče199 •
ZUSAMMENFASSUNG .
'
DIE SALZEINF'UHR NACH BOSNIEN IM., XVI JAHRHUNDERT
...... Obwohl die Fmge der Salzgewinnung und des·Salzhandels eine

wichtige· Stene in der allgemeinen Wirtschaftsgeschichte einnimmt,
ist ihr doch bisher . wenig B.eachtung geschenkt worden. Pies gili
besonders., fiir, die jugoslawische Geschichtsschreil,mng . iiber die
Tiirkenzeit. So ist die vorliegende Studie ein Yersuch,. auf Grund
tiirkischer Archivalien wenigstens .·teilweise die Salzeinfuhr nach
Bosnien im XVI Jahrhundert zu unte.rsuchen; nebenbei auch die
F'ortsetzung e;iner alteren Arbeit des Verfassers iib,er die tiirkischen
Salinen in Tuzla und an der Adria sowie iiber ihre. Rolle in der
Salzversorgung B.osniens wallrend des XVI und· XVII J ahrhunderts .
. · · :Oer .'Ertrag der einheimischep Salinen decJ,de ledigJich ein
:prittel q~s· bosnischen B~arfes, .wesh~l.b da~? Land in gros'sem Ma~~
· i.. Isto, 99. .~; riAD, AT A 10/3.'
••• Isto, 100. : . 108 DAD AT 4582a.
••• Ljubić, n. d.,.I, 192;.193; II, 205. 1 •• Rado'rtić;~n~ d.~ JI, 2, 555 '
. . ,, ·"··
Uvoz soli u :Oosnu u .XVI vijeku 147
--------------------------- ·~----------------------~
auf die Salzeinfuhr angewiesen war. Dabei war Dubrovnik der

gr6sste, aber nicht der einzige Lieferant, wie man bisher angenom-
men hat. Neben ihm waren betrachtliche Mengen hereits im XVI
Jahrhuridert aus dem venezianischen Gebiet gekommen, was im
XVIII Jahrhundert noch zugenommen hatte.
l) Die Salzeinfuhr .aus Dubrovnik

Im Jahre 1485 wurde zwischen den tiirkischen Behorden und
Dubrovnik ein Vertrag uber den Salzein~auf geschlossen, der mit
kleineren Abanderungen bis zum Untergang der Republik in Kraft
blieb. Bis zur turkischen Eroberung des Ortes Neretva (Gabela)
1490 wurde das Salz aus Dubrovnik in folgenden Hafen beziehungs-
weise Markten angekauft: Dubrovnik, Slano, Novi, Klek und Risan,
wobei Dubrovnik und N ovi die wichtigsten HandelspHit~e waren.
Nach 1490, d. h. nach der Besitzergreifung des Hafens Neretva un~
des gleichnamigen Flusstales, ·dieser natiirlichen Verbindung zwi~
sehen Bosnien und dem: Kustenlande, ging der gr6sste Teil der
Salzeinfuhr aus Dubrovnik uber den Markt von . Neretva. Vom
Anfang des XVI Jahrhunderts an konnte man dieses Salz gelegentlich
auch in Makarska kaufen. 1528 wurde auch Ston, wo sich die gr6ssten
Salinen der Republik befanden, von den Turken als Satzhandelsplatz.
angenommen.
Was den Handelsg~winn betl·ifft, so galt von 1599 der Grund,..
satz der Halbierung, d. h. der Reingewinn wurde zwischen der
turkischen Staatskasse und Dubrovnik geteilt. Nach diesem Jahr
jedoch verminderten die Verkaufer den tUrkischen Anteil auf ein
Drittel.
Da das Salz seit jeher ein Monopolartikel war, durfte es nur
an bestimmten Markten und in bestimmten Hafen unter strenger
Aufsicht verkauft werden. Die turkischen Behorden kontrollierten
ebenfalls das Mass und den Preis. Es wurde mit turkischem Masse,
dem sg.· Muzur (42 Okas) gemessen, und nur zu einem bestimmten
Preis, dem sg. Narh verkauft. Der Verkaufer versuchte von Zeit zu
Zeit mit seinem Masse zu messen, weshalb es ofters zu Streitigkeiten
kam, weil das Mass von Dubrovnik nur 33 Okas fasste.
Der Salzpreis war in den Handelsplatzen verschieden. Vor
Beginn der tiirkischen Wirtschafts- und Finanzkrise (Ende des
XVI Jahrhunderts) kostete ein Muzur Salz in Novi 13, in Neretva
und Dubrovnik 12, in Ston und Slano nur ll Aktschen. Seit 1574
stieg jedoch der Salzpreis rapid und betrug 1597 pro Muzur
55 Aktschen.
2) Das venezianische Salz
Seit Beginn der Tiirkenherrschaft in den jugoslawischen Lan-
dern konkurrierten Venedig und Dubrovnik im Salzhandel stark
miteinander. Zeitweise verkauften auch die Venezianer ihr Salz in
Novi, Klek und Neretva, obwohl dort das Salz aus Dubrovnik den
Vorrang hatte. Der standige Verk,aufsort fiir venezianisches Salz
befand sich jedoch in Risan, Makarska, Šibenik, Obrovac und Split.
Jr•
Adem. Handžić··
Von 1483 biS zum Wiener Krieg ging iiber Risan der grosste
Teil des ven.ezianischen. Salzhandels nach den BalkanUindem. Zu
Beginn des XVI J ahrhunderts war Makarska der Salzlian.delsplatz
gleichzeitig fiir das•Salz aus Venedig und Dubrovnik. Ab 1525• ist
auch der Hafen von Sibenik fiir tiirkisc:he Kara:VIanen g'eoffnet;
Dort gab es gr<>S$e Salinen und einen regen Salzhandel. Taglich
kamen dorthin 50()-:...-.600' Lasttiere aus den ulnliegenden tiirkischen
Gebieten. Nac:h der tiirkischen Eroberung von Obrovac (1537) verlor
Sil;>.enik seine_ Wichtigkeit,. weil seitdem .das venezianische Salz (aus
den Salinen. der Insel Pag) n ur iiber Obrovac ging. Aus Obrovac
ww;-de das Salz sogar bis Brčko qnd weiter entlang der Sli!.V~
befordert. .. . ,
., Seit 1592 entwickelte sich auch in Split der Salzhandel mit
d~. tiirki~e:u, Gebiet. Die Salinen, der. Venezianer _waren m}\1..
re~cher unđih;rer Kapazita.t,nach bedeutender als die von Dubrovnik.
Es kam mitunter vor, dass. sich Dubrovnik mit venezianischem Salz
v.ersorgte, um seine Verbindlichkeiten den Tiirken gegeniiber zu
erfillien. Die . · wichtigsten venezill!lischen Salinen waren-· auf den
Inseln Pag_ und Korfu, dm,m in Sibenik und Kotor, wahrend die
ubrigen- ledj.glich đen l9kalen Bedarf befriedigten.
Der tiirkische Salzeinkau! bei den Venezianem war ebenfalls
vertraglich festgesetzt, zuerst auf deni Grundsatz der gleichmiissigen
TeUung des Gewinnes zwischen beiden Partnern, spater wahrschein-
licp analog ,dem Vertrag zwischen der Tur'kei und· Dubrovnik. Das
J.V[ass und der· ~:reis hie~ten sich im grossen ganzen auch an das obige
VorbUd: .In Ris~n. und Sibenik war der Preis eines Muzur Salz 13~
seit 1553-inSibenik 14 Aktschen.
.mVZIJA HASA.NDEDIC
KULTURNO-ISTORISKI SPOMENICI tJ MOSTARU

IZ TURSKOG DOBA
O Mostaru i njegovim kulturnim spomenicima postoji pet rho-
nografij a i više članaka po raznim časopisima1 • U tim radovi.nla nisu
iskorišteni podaci koje pružaju putopisi Evlije Celebije i Francuza
Paullet-a, sačuvane mostarske vakufname, sidžili mostarskog šeriat-
skog suda i drugi turski izvori koji pružaju dragocjene i zanimljive
podatke za izučavanje povijesti Mostara· i njegovih i.storiskih spo-
menika.
Mi ćemo ovdje dati pregled istoriskih spomenika podigm.i~ih
na području Mostara za vrijeme turske uprave na osnovu svih
raspoloživih izvora.
I SAKRALNI SPOMENICI
Od druge polovine XV stoljeća do 1878, godine i:z;gr~đeno je

na području grada Mostara 36 muslimanskih, 2 pravoslavne i l kato-
lička bogomolja.
a) Džamije
Evlija Celebija, koji je proputovao kroz Mostar 1664. godine,
navodi između ostalog, da Mostar ima 45 džamija 2 • Tada u Mostaru
nisu postojale samo džamije: Hadži Ibrahima Cevre i Ali-paše Riz.,-
vanbegovića koje su sagrađene kasnije, pa je Mostar, ukoliko su
navodi Evlije čelebije tačni, imao u svemu 47 džamija. M:i možemo
ubicirati samo 37 džamija, računajući i onu u Babun:u i Musalt1.
Ostalih lO džamija koje navodi Evlija Celebija, ne mogu se utvrditi.
1 Karl Peez: .Mostar und seine u Bosni i Hercegovini (1463-1878),
Kulturkreis, ·Leipzig, 1891; Luka Gr- 11, Mostar, Zagreb, 1951. .
dić Bjelokosić, Mostar nekad i sad, • Evlija Celebija: Putopisi - Od-
];3e.ograd, 190~; Robert Michel: Mo- lorrtd: o jugosloven$kim zemljama.
s.fla-r, Prag, 1909; Dr Vladimir ćoro Preveo ti komentar napisao Hazim
vić: M.ostar i njegova srpska pravo~ šabanović, kpj. H, S~rajevo, 1957,
sLav'Tija opš~ina, Beograd, ~933; Ham7" 245·
dija Kre.ševlja~oyić: Ji:st~-ati i O:b??ti
150 Hivzi.ja Hasandedić
Od navedenih 37 džamija 23 se nalaze na lijevoj strani Neretve

i to: 16 s munarama, 4 s munaricama, 3 bez munara i Musala, a 13
na desnoj obali Neretve i to: 9 s munarama i 4 bez munare. Do danas
se održalo 20 u dobrom stanju, 6 se nalazi u ruševnom stanju, dok
je 10 srušeno.
Među osnivačima mostarskih džamija zastupljeni su svi slojevi
ondašnjeg društva počev od sitnih zanatlija i trgovaca pa do visokih
državnih funkcionera. U Mostaru su ostavili svoje zadužbine i peto-
rica ljudi koji su spadali u krug ondašnje inteligencije, u čemu
Mostar prednjači nad ostalim mjestima Bosne i Hercegovine. Među
mostarskim legatorima nalazi se i, jedna žena.
Sve mostarske džamije građene su od kamena i to pretežno od
mukle miljevine zvane tenelija, koja je veoma podesna za izradu
i ornam~ntisanje. Tri su pod kub~tom i pretstavljaju remek djela
turske arhitekture, dok su ostale pokrivene običnim krovovima.
l. Karatloz-begova džamija je najmonumentalnija džamija u
Mostaru i čitavoj Hercegovini. Pod kubetom je i ima visoku i ele-
g~tnu k,amenu munaru :ukrašenu jednim redom majstorski izra-
đenih stalaktita; Iz natpisa više ulaznih vrata saznajemo da je džamiju
sagradio zaim Mehmed-beg, sin Ebu Seadetov 965 (1557) godine ..
O porijeklu osnivača ove džamiJe ne zna se- ništa pouzdano.
Prema narodnom predanju op je .rodom iz Potoka kraj Mostara gdje
je podigao jedan mesdžid. U Mostaru je popularan pod imenom Ka:-
rađoz-beg, a ·taj ... je· nadima!.} .dobio po tome što je bio naočit
{Karagoz - crnook] ili po igri. karagoz. Iz njegove vakl)fname
zna se da je imao tri sina i to: Muhamed-bega, Hadži Jusufa i Su-
lejmana, a iz natpisa na džamiji proizlazi da je bio brat nekog vezira.
Pored džamije on· je sagradio još jedan mesdžid, 3 mekteba
(u Mostaru, Konjicu i ]?otocima), medresu, imaret, musafir4anu, tri
mosta (u Konjicu, na Buni' i' u Luštici) i po jedan han u Mostaru,
Konjicu, Cičevu i 'Potocima. Iz sredstava njegova vakufa sagrađen
je kasnije jedan hamam u Blagaju. ·
Za izdržavanje navedenih ustanova ostavio je: 42 dućana u
mostarskoj čaršiji, 6 mlinova u· selu Knešpolje (nahija Blato), 2 stupe,
2 badnja za štavljenje kože, sve mlinove na vrelu Bune, nešto zemlje
u Mostaru i 300.000 .osmanskih dirhema u gotovu. Danas se Kara-
đoz-begova džamija nalazi pod zaštitom države8 •
Dimenzije džamije su 13,40 X 13,40 m.
2.. Koski Mehmed-pašina džamija. U najstarijem dijelu grada
Mostara, oko._ 20 m: južno od čuvene mostarske pijace Male rr,:epe,
nalazi se velebna i masivna Koski Mehmed-pašina džamija. Ona je
sagrađena nad samim hridinama Neretve, a njena munara je jedva
l?et metara udaljena od njenog lijevo~ ruba. Presvođ.-'na je kubetom
3 Alija Nametak: Karađozbeg i gina! uVakufskom povjerenstvu u
njegovo doba, Novi Behar (VII), Sa- Mostaru- Evlija Celebij.a, n. d. 247.
rajevo, 1933. Karađoz-begova za- Evlija je donio u svome putopisu
kladnica je napisana početkom Ra- djelomičan prepis natpisa iznad vra-
mazana 977 (7. II-16. II 1570). Ori ta ·
KarađozLbegove džamije;
Kulturno-istoriski spomenici u Mostar-u iz turskog doba 15L
i ima istu arhitekturu kao i Karađoz-begova, samo što nema nikakvih

dekoracija.
Ovu je džamiju sagradio Koski Mehmed-paša, koji je bio rozna-
medžija velikog vezira Lala Mehmed-paše Sokolovića (1604-1606)
i 1605. godine postao timar-defterdar 4 • Iz natpisa više ulaznih vrata
džamije vidi se da je sagrađena 1027. (1617) godine. Iz Mehmed-pašine
vakufname znamo da mu je ocu bilo ime Mustafa i da je imao dva
brata, Mahmuda i Ahmeda. Mahmud je bio veoma učen i u svoje
vrijeme uživao je glas istaknutog i priznatog učenjaka u Mostaru.
Mehmed-paša je neposredno uz džamiju podigao medresu. Za
izdržavanje tih ustanova ostavio je velika nepokretna imanja (u
Mostaru, Suhom Dolu i Vrapčićima) i 200.000 akči u gotovu. Njegova
džamija se nalazi pod zaštitom države 5 •
Njene dimenzije su: 12,40 X 12,40 m.
3. DŽamija Nasuh-:age Vučjakovića je treća džamija Mostara
presvedena kubetom. Po svojoj arhitektonskoj vrijednosti ona dolazi
odmah iza Karađoz-begove i Koski Mehmed-pašine, ali se po arhi-
tekturi u mnogome razlikuje od tih džamija. Situirana je na uglu
ulica Maršala Tita i Braće Bajata. ·Iz natpisa više ulaznih vrata
proizlazila bi da je sagrađena 935, (1518) godine. Taj je natpis, me"'
đutim, problematičan, jer on· ni po svojoj formi, ni po formi svoga
pisma ne potiče iz XVI stoljeća. Ovu tvrdnju potkrepljuje i činjenica
što se između natpisa i zakladnice, u čiju tačnost ne možemo sumnjati
pojavljuje razlika od punih 36 godina. Sve to,upućuje da je natpis
stavljen kasnije i da se tada nije tačno znala godina gradnje džamije,
pa je stavljena proizvoljno 6 •
O porijeklu osnivača ove džamije ne znamo ništa pozitivno.
Prema· narodnom predanju, on potiče iz LjubU:škog, gdje je također
sagradio jednu džamiju. Po nazivu aga da se zaključiti da je bio
u nekoj službi. Njegovi potomci su se i <lo danas održali u Mostaru,
sa istim prezimenom. Pored džamije u Mostaru j Ljubuškom on je
podigao još dva mekteba i odredio da se iz sredstava njegovog vakufa
popravljaju mostovi na Radobolji i Trebižatu.
Za izdržavanje spomenutih ustanova uvakufio je 28 dućana u
blizini džamije, više mlinica na Radobolji i Studencima (srez Lju-
buški) i 123.000 dirhema u gotovu; ·sve to znamo iz njegove vakuf-
name koja se sačuvala u originalu. I ova se :džamija nalazi pod
zaštitom· države 7 •
Njene dimenzije su: 10,20 X 9,80 m.
• Dr Safvetbeg Bašagić; Zname- natpisi XVI vijeka iz nekoliko mfe-

niti Hrvati, Bošnjaci i Hercegovci u sta Bosne i Hercegovine. Prilozi Ori-
turskoj carevini, Zagreb, 1931, 46. jentalnog instituta, Sarajevo, 1953,
• Hivz.ija Hasandedić, Koski Meh- 459.
med-pašina džamija i vakuf u Mo- ~~Vakufnama Nesuh-age Vučja
staru. Glasnik Vrhovnog: islamskog kovića napisana je koncem džumada
starješinstva u FNRJ, Sarajevo, II 972. (26. XII 1564-4. I 1565). Foto
1952, 146-157; Evlija Celebija, n. d. snimak u Vakufskom povjerenstvu
245. ' u Mostaru a prepisi u Vakufskoj di-
• Mehmed Mujezinović: Turski rekciji u Sarajevu.
. H'ivzija Hasande!iić
4 .. Cejvan-ćehajina ~žamija je ;;ada_ n8:jstarija džamija u lY!<>-

staru:~ N'alaZi'se·'na;'Vel'fk6f'Teprnedaleko Sta:rog mosta, ·.a 'prema oa·
današnjoj zm-~di Narodnog .odbora opštine Mostara. Iz natp;,i:ia "više
ult!zrllh ·vrata'Vidi 7&-e đa j'~ sagrađeri9 96'0:· (155~)- 'godiae" .- -· ·· '
; ·! · ! ·osim ove ~sti'l~gator sagradio 'je još 'po jednu džilmiju u Bl9gaju
t Gabe~f;~·za~·p6 jecmu čati-nju u ~itluku i Recicama te odredio' (;la
sei iz:·, sredstaVa. ·njegovog 1vaku-fa poptav~jaju •mostovi· na ''rijekama
Bu:nicFi Radobolji i d1:\ ~e 'kaldlinišii glavnije rriostarske ulice:.' Ov..aj
"eqega~or rnb!og'o \ičlriio· ·za prlvredno · uzdizanje Mo~tara, iigriđJvši
P:r~konsto 'manjih''objekata .prlvrediiog: karaktera.-' · · ·· ··
H.\ .<•Cej~ari-Beg j@Oza1 žitot~ h9sH>' 1visoka>državria zvanja i jedno
vrijettie bio'sekretlir;}X>s'a:hskog vilajeht Umio je u:Mostaru 156~/'io.
itbdmel'i -pokopani ktaf ~bje· džamileo: • · -_. · ·• ·• •. · ' : . · •._. · '·:
Za izdržavanje navedenili'.tišt'lihova ostavio je preko sto dućana
i više pekara na Velikoj mepf; ·22 dućana tcGaheli, više mlinica na
rijeci .Jasenici -i Studencima, te ~50.000 ~irhema u gotovu. §ve to
'znamo iz njegove Va'ku~illame kofa· :ham se 'sačuvala u 'originalu i to
u c;lv-a primje:rka~ 0 • Gejvah.;.~ehajina d.žamij'a stoji poc;l zaštitdm države:
·---···~]ene<UmenziJe'šuf2~6tfx·to;?o.m:.''· · ·· ! •··
• '•' f'. J •• ·.~ O ' • •' {, O:•o • • ~ ' j,,• ' •o < • ,• •
-·-. - 5 .. Džamija· Ibrahim-age :s,~ri~a fe najjužnija džamija ~ostara.

Nala:ii SEfria lijevof'obali Neretve' i· održltla se u: dobrom-stanju',:do
đahas. Situirana' ''je na> ·driu maliale IJ!.iika, neposredno 'uz 'istoifile:hi
f::.\fel~ki;'Sari~a harem:-. :!' · 1 ·_: . , •.. · .. -:~.)L e : ·J· .. :. : ·· .lc-': ! _- ... _. -,:
i :• ·t;U hatpisu:vi~e ulaznih vrata džamije čitamo da ju je sagradio
Ibrahirnl.beg, Sarić-q,o43. (l63!7)'i~cfin~' Ne zrial)se :šta' je ostavio~·za
rijenb;·izdbžavanje; jef nij'e "sačuvana' njegova vakhlrram~ niti ~a'ka'v
d rug1_ • d ok umena t l l . . · , ··' -·,\--!--:"~
-"f'··--Y::( - ..e:·:
-···-. ..\,, ..._ 'll'
- -·--· !'t~;:
J>.,\,,- u::đivori~!u pred tom džamijom nalazi se jedan grob sa visokim
sarkofagĐm,~'-''dva<'rt'išal:ia; bei liaf!iisa.·:tDrži'se t% 'je grob' osnivača
ove ·đžafuije. ~a: ·glavnom mšahw ux~esanti je 105L>-r~641: gOdina:
·'' · 'l:Tkoliko ·je ;spbm~rmto . pr~danje• !tačno; 'onda je: ošnivač ·ove
džamije um'to '1641; r'(;lakle: četirf ·ga'đinE!~'nakon Izgrtidrije• džamije~
Đža:rrii)a se~ri:alaziped za-štitom: države a :treba:Ie'bi:zaštitlti i grobove
koji se oko nje nalaze; 1-L<;>;~ r ;_;;;:_o,,,,.·.~·;;::, .. :·": ., · ;.r:· ·.- ·"
~j ;::, 'N'j~e :m:ifneb.'iij~ su .10,70.X 10,70 m.
~":.:;.·, ::.,~~ • .,:·"!;.:~, •~<.:-.\ l• ; tLr.·r:•G ·. . ,.- L L~"f J.:.:~
6. Džamija Roznamedži Ibrahim-efendije nalazi se ria uglu

blica:•·Kresine'i Braće Fejića, a··spada -među':značajnije spomenike
grada. Ističe se naročito time, što ima elegntnu i sti:daktitima'·tik'ra-
šenu munaru kao i divno orn.ame:q.t~sane;prozpre. Njen osnivač ~ozna
medži Ibrahim-efendija _bio je kronik Murata IV (1623-1640). On
j~.pio veotpa- ugl~4na:•·,i -ll:if~~jna ličn~t-n~- qvol'U toga sultana 12 •
. . :., :1•.·..."~~··,,,,~ . ;-:;y-:·.. ->::"1:~ ~~-~~~ ..._ .,.·_., '\!,;·\. •)"" ·.,
~ M. Mujezinović, n. d. 4!)5 i 466; Cejvana-kethode u Herce'govini, Pili•

• Hivzija Hasandedić: Dva kroM- lđ~<>Orijentainog :instituta: V'- (19541
DT(tma· o:·smittk:tnostar.s~g-, dobto- Sfi):. a75~2861 Ha.san: :Nametak:. Ce.;~
~auCejvall)atleeth-o.de~:··Prilozi·: 0Ji.;. -~ ·J~ethoda -".....' tmol!tarskir-· dobro·
iental!:totf'instituta 'VI;r VI:'Il':(l9.56157}, tvD1", N<O-'vi Behar, 1995, .317~319.·-'
Sar~jevq,-(1<953;~·-275~~82:: .·h·-'l''~!:,. h 1 ~;"Evliia Cel~ij~rnl <J,-346. ~,
• tl~ 0 tllUWija-_ ·.H~sandedi'ć>x ~adužbine 11 Dr- S. Bašagić, n. d. 68.
Posebna je zasl~ga Jbrahim efendije što je ,izgradio prvi vodovod ,1.1
Most'aru i na taj način omogućio snabdijevanje grada čistom i pitkom
v0dom13• . . ' . '
Neposredno uz džamiju podigao je medres1,1, čije se ruševine

i danas vide. Obje ove ustanove s;.:tgrađene sul prije 16.2.0. ·godine.
Njegova vakufnam~ nije sačuvana, :pane znamo tačn~ š.taje o.:'>t.avio
za izdržavanje navedenih ustanova. Džamija se nalazi pod zashtom
države. Na njoj su izvršeni svi potrebni konzervato.rslti i .restaura-
torski radovi. · · · ·
· ,. ' Njene dimenzije su: 9,65 X 9,65 !Il·
. . . .
7. Kjose Jahja-hodžina džamija. Na Trgu Republike (Musahl)

nalazi se džamija s kamenom munarom koju je podigao neki Kjose
Jahja-hodža. Sagrađena je prije 1620. godine a u sidžilu izi 1633.
godine spominje se Kjose Jahja-hodžina ili samo Kjose-hodžina
mahala14 • Ne zna se šta je Jegator ostavio za njeno izdržavanje, jer
nije sačuvana vakufnania'niti kakav drugi dokumenat, o ovoj džamiji.
. · Postoji~ in~đuti~, predanje da je ov,u džamiju sagradio 'neki
bogataš· Mehmed:.aga · Kreho, koji je do ·1937. godine bio pokopan
u posepnom 'turbetu pred ovom džamijom. Iz natpisa sir njegovih
nišana vidi se da je on umro 1174. (1760) pa je prema tome gornje
~red!lnje netačno, ali je moglo nastati tako što je Kreho možda svoje.:..
vremeno p~pravio tu džarnij\1 ili za 11ju nešto zp.vještao. ·
·Džamija je temeljito popravljena 1937. gogine i nalazi se u
dobrom stanju. · · · ·
Njen~ dimenz~je su 9,45 X 9,45 m.
a.:Pžamija Sevri H(ldži Hasana. Nalazi se na del)noj obali Ne~

retve, .na dnu mahale J?rethum. Sagrađena· je neposredno uz· desnu
®alu Neretve, prema džamiji Ibrahim-age Sarića. Irria visoku ma-
sivnu kamenu munaru i nal?zi se u dobrom stariju. · · · ·
Ovu džamiju podigao je SevriHadži Hasan, sin Haqži Velije prije
1030: (1621) godine, što se• vidi iz njegovevakufname, koja je napi-
sana f legalizovana te godine. Iz 'istog izvora znamo da je legator
za izdržavanje svoje džamije ostavio 30 motika loze u selu Raštanima
i 100.000 akči u gotovu 15 • Džamija se nalazi pod zaštitom države.
Njene dimenzije su 10,70 X 10,70 m.
9. D_žamija Tabačica. Iz v~~ufname Saliha Išerlića, čiji se .ori-
ginal nalazi kod Muhameda Mus1ibegovića,' posjednika: iz Mostara,
vidi se da je ovu džamiju sagradio neki starenik mostarske porodice
", ,_v ' ; ' '\ ' ' ''' • ' -, '' ' • • .' ' '' ' :•
'". ~vlija Celebija, n. d. 243. novac na kredit iz vakufa Hadži

" Porodica Kjosa potječe iz sela Ahmedbega· Lakišića. · '
Bratača u nl;!vesinjskom srezu. To · •• Hasan Nametak, Mostarske dža-
saznajemo iz jednog teftera o va.:.. mije i njihovi vaktt,fi, Novi B.ehar,
kufskirri ·'kreditima (nalazi se. kod 1936 {X), 271:.___274;. Original Sevri
merte) u kome se spominje .između Hadži. Hasanove .zakladtiice nalazi
ostalih i neki Selim Kjose. On je se u Franjevačkom samostanu u Mo-
1128/1716, godine živio u Mostaru u staru. Napisana je početkĆ>m džu-
Hadži Mehirtoj mahali i uzimao je mada I 1030.. (24. III-2. IV 1620). · ·
154 Hivzija Hasandedić
Kurta 16 • Džamija je situirana na desnoj obali Neretve u neposrednoj

blizini tabhane i Ćejvan-begova hamama. Nije sačuvana njena vakuf-
nama, pa ne znamo tačno kako je bilo ime njena osnivača niti kada
je sagrađena. U Mostaru je poznata pod imenom Tabačice džamije,
jer se nalazi u neposrednoj blizini Tabhane i služila je pretežno
pripadnicima toga esnafa. Sagrađena je najkasnije do sredine XVII
stoljeća a popravljena je temeljito pod kraj turske uprave17 • Nalazi
se pod zaštitom države. Njene dimenzije su 11,90 X 9,70 m.
10. Hadži Memina džamija. To je ona džamija sa niskom ka-
:J:Uenom munarom u mahali Cernici. Nju je sagradio neki Hadži
Memija, porijeklom iz kasabe Cetnice kod hercegovačkog grada
Ključa. Po njemu je prozVIan mostarski kvart Cernica18 • Džamija
je sagrađena najkasnije do sredine XVII stoljeća, a i sada se nalazi
u dobrom stanju. Njene dimenzije su ll X 10 m.
ll. Džamija Hadži Ahmed-bega Lakišića. Najmlađa mostarska
mahala iz turskog doba jest Ričica ili Lakišina mahala. U toj mahali
postoji džamija sa kamenom munarom. Nju je podigao Hadži Ahmed-:
beg Lakišić, sin Hadži Ht,tseinov, čiji su se potomc~ .do danas održali
u Mostaru. Sagrađena je 1061. (1649/50) godine, što se vidi iz natpisa
više ulaznih vrata. ·
Iz njene vakufname znamo da je legator z.a njeno izdržavanje
ostavio 200.000 akči, dvije mlinice i nekoliko dućana u Priječkoj
čaršiji 19 • Džamija se nalazi u dobrom stanju i nalazi se pod zaštitom
države. Njene dimenzije su 11,05 X 10,50 .m.
12. Džamija Derviš-paše Bajezidagića .. Mostarska mahala Pod-
hum) dala je čovjeka koji se u tursko' doba istakao ne' samo kao
državnik i vojskovođa nego i kao veliki pjesnik i dobrotvor. To je
Derviš-paša, sin Bajezid-aginkoji je dva puta bio namjesnik na Bos:rii
(1592. i 1601). On je u mostarskoj mahali Podhumu podigao 1592.
godine džamiju sa kamenom munarom i uz nju mekteb, medresu i
biblioteku. Za njihovo izdržavanje ostavio je 9 dućana u Mostaru,
l mlin sa pet vitlova na Buni i 130.000 dirhema u gotovu. To čitamo
u njegovoj vakufnami koja se sačuvala. u originalu20 •
Derviš-paša se istakao i kao vrstan pjesnik koji je obogatio
klasičnu tursku književnost velikim brojem pjesama. Poginuo je
1603. godine na Margaretinu otoku. pod Budimom21 • Njegova džamija
stoji pod zaš,titom države. Njene dimenzije su 10,75 X 10,75 m.
10 Hivzija Hasandedić, Tabačica •• Zakladnica Dervdš-paše Bajezi-
džamija u Mostaru (u rukopisu). dagića napisana je sredinom rebia
17 Ovaj je popravak izvršio o svom
II 1001. (15. I-24. I 1593). Original u
trošku Arif. ef. Kajtaz, poznata lič Vakufskom povjerenstvu u Mostaru,
non iz predokupacionog Mostara, a prepis u.Vakufskoj direkciji u Sa-
18 H. Kreševljakovdć; n. d. 98.
rajevu. Kronogram o gradnji džami-
10 Zakladnica je napisana počet
je sastavio je legator. i donio ga na
kom redžepa 1081. (14. XII-23. XII kraju zakladnice.
1669). Original kod Esada Lakišića, 21 Dr S. Bašagić, Kratka uputa u
službenika iz Mostara, a prepis u prošlosti Bosne i Hercegovine, Sara-

Vakufskoj direkciji u Sarajevu. jevo, 1900, 194--198.
Kulturno-istoris,kJi spomenici u Mostaru iz turskog doba 155
13. i 14. Laf{na i Baba-Beširova džamija. U Mostarskoj mahali

Zahumu nalaze se danas dvije džamije sa kamenim munarama i u
dobrom stanju i to: Hadži Ali-bega Lafe i Baba-Beširova džamija.
Prva se nalazi na uglu ulica: Drapšinove i Matije Gupca {Raskršću)
a druga na samom Balinovcu. O ovim džamijama nije nam se sačuvao
nikakav dokumenat, pa zato ne znamo tačno šta su bili njihovi osni-
vači ni kada su sagrađene. Prema predanju Ali-beg Lafo pofi.če iz
mostarske porodice Bakamovića, a nadimak Lafo je dobio po tome
što je mnogo pričao (lafo, lafozan). Obje te džamije podignute su
prije 1633. jer se njihove mahale spominju u sidžilu iz te godine.
Obje su u dobrom stanju i nalaze se pod zaštitom države.
Dimenzije Lafine džamije su 11,95 X 10,90 a Baba-Beširove
12,60 X 9,30 m. · ·
Pored naprijed navedenih 14 džamija, koje postoje i danas u
dobrom stanju, postojale su na području grada još i ove džamije:
l. Sinan pašina, poznata( pod imenom »atik« (stara) džamija.
Taj naziv upućuje da je to bila prva i najstarija džamija u Mostaru.
Sagrađena je 1476. godine 22 • Nalazila se na trgu Prvog Maja, nepo-
srednO! uz lijevu obalu Neretve. Imala je masivnu i dosta visoku
kamenu munaru i važila je kao najprostranija mostarska džamija.
Predanje kaže daje građa za džamiju sječena u Ričini 23 • Nije oču
vana njena vakufnama i ne zna se šta je legator ostavio za njeno
izdržavanje. .
Ova je džamija doživjela više adaptacija, a prvi put je adap-
tirana 913 (1507 /8), kada je po svoj prilici proširena ili nanovo sa-
gmđena. Zadnji put su je popravili građani. Originalni dokumenat
o prikupljanju priloga čuva se u Vakufskom povjerenstvu u Mostaru.
D njemu su navedena imena svih darovalaca i visina darovanih
iznosa. Iz sredstava tog vakufa sagrađen je nepoznate godine i jedan
hamam u blizini džamije. Hamam je srušen 1896, a džamija 30. XII
1949. godine.
2. Hadži Balina džamija. Na onom praznom platou između ulica
Braće Cišića i Braće Šarića u Brankpvcu, postojala je sve do ljeta
1950. godine mala džamija sa kamenom munarom, koju je prije 1612.
godine sagradio neki Hadži Balija. Iz sačuvane vakufname vidi se
da je ovaj dobrotvor podigao još jedan mekteb u Mostaru, karavan
saraj u nahiji Berku, zatim dva mosta preko Neretve, i to jedan u
Glavatičevu, a drugi u Konjicu. Iz sredst;1va toga va<kufa sagrađena
je kasnije medresa,,neposredno kraj džamije.
Za izdržavanje navedenih ustanova ostavio je Hadži Balija 9
dućana u Mostaru i 300.000 akči u gotovu. Uz tu džamiju postojalo
Je malo groblje u kome je bilo pokopano nekoliko vojnih ličnosti
iz predokupacionog Mostara i mostarski muftija Mustafa Sidki ef.
Karabeg, koji je tragično poginuo 2. augusta 1878. godine(l 4 •
•• H. 'Kreševljakovi, ";,. d. 63. sana je poče~om rebia I 1021. (2-
•• L. Lj. Bjelokosić, n. d. 13. 11. V 1612). Prepis u Vakufskoj di-
•• Hadži Balina zakladnica napi- rekciji u Sarajevu.
Hi~ija Ha~ancledić
3. Džamija Hp.sein-,l~avadže, nala~ila '13e na mjestu gdje se

Sfl~ta]u ulic:e Maršala Tita' i H~se Ma,silća neposredno prema zgradi
st11r,e ~pštin,e. Bila je bez i,kakvih vanjskih i ,unu,t~ašnjih .4ek001lcija
i imala j,e onisku kamenu mU!laru. ~građena je ,prije 1633 ..godine,
jer .še, u mostarskom sidž,ilu iz te godirie ,spruninje. ~hala Hus~
a:avadže. · · · · . .. · · · '· .
· Ova je džamija bila mnogo oštećena za vrijeme okupacije, kad.
je služila Nije!}lcima kao skladište a jedno vrijeme i kao ko]ljušnic::a.
Prema predanju, njen os,nivač potiče iz mostarske porodice Momi~a.
U njen,om dvorištu postojala je i jedna stara čatrnja čije su se x:uše~
vine vidjele ~ve, ~o pr,oljeća 1947. godine, kaqa je i ova ~~ja
srušena.
. . ..
~
4. Džamija Fatime-kadun. Na uglu ulice Maršala Tita-i Dexrii-

rovića postojala je do ljeta 1947. godine jedna dž~ja sa četvrtastom
kanien,Qm mUn.aron,., bila je poznata pod im~nom džarp.ija Fatime:-
kadun. Nju je sagradila neka Fatima-kaduna, koja je prema predanju
identična sa ženom· koja je sagradila sahat kulu u Mostaru. Kako se
njena mahala spominje u sidžilu iz 1633. godine na temelju toga .se
može zaključiti da je ova· džamija l:!Ua sagrađet:ta prije te godineo:~G.
5. Džqmija Memi Havadže. Između ulica l\4ladena Balorde i
Bra.će·K~o ria Gat-ini nalazila se sve do 1951. godine jedna džaniij~
s oniskom kamenom munarom, koja je bila pozt:tata pod imenom
Merill Havadže džamija. O njenom 'osnivaču ne znamo· n1~ta jer se
nije sačJ,lvala zakladnica, niti ka~av drugi dokQmenat. Sagrađena
je prije 1633. gođine, jer se ~~da spominje# navedenom sid~Ju Memi
Havadže. inaha.la: · · · · · · · ,. ·
6. Džamija Mehmed ćehaje, nalazila se u l:!lizini ll.otela »rfe-
retva«, neposr~o uz lijeva obalu Neretve. Imala' je m'asivmi i dosta
~oku ka,wenu munaru. Sagrađena je pJije 15~2, što saznajel1l0 iz
vakufname Derviš-paše Bajezidagića, u kojoj je kao svjedok potpisan
nieđu ostalim· i· imam ove džamije. Njen osnivač je za\izimao visok
državni položaj i bio je jedan od upravljača Hercegov:lne. ·Temelji
joj 'se .raspoznaju i danas. ·· ·
7. N~zir-agina džamMa ili dž«rnija na S,pilarrta, sagrađ~na je
u, drugoj poloVini XVI stolj~ća i v~ila je kao najstarija dž.aiD,ija na
d~noj 9bali Neretve. Podigao ju je n~ki Nez~r-aga o ko~e ima pre-
danja da je bio zet Nesuh-age Vučjakovića. Predstavljala j~ vrijedan
arhitektons~i SJ?Om~nik. Mjesto na k9me je bila situirana domil;l~ra
jednim dijelom doline Radobolje i N~~e~ve. !mala je :t;nali ha.re:rn
u kome j~. bilo pokopano n,ekoli,~o mo.!?~.ars~ih kapetap.a. Srl;\Šena je
~ ljeto 1950. godine 26 .: , . . , . · . .
8. Kotlina dža,mijq,. U najjužnijem dijelu :t;nahale Luka vide

s~ i danas ruševine i munara jedne stare džamije koju je prije l 768.
•• H. Nametak, Fatime kadun·dža- •• H. Nametak, Dva dobrotvora u

~ija u .!W'ostar'l,t, ~alepdar Nar<>Qne, Mostar1f, ·kalendar Narodne uz4ani-
~dap,ice, ~arajevo, .1938. · (VI), 46- ce, sa,ajeyo; 19~ (X), 68----:71~
48; .. . 'o ' ' • •·.
Kulturno-:istorisJci spOmeniCi u Mostaru iz turskog goba ),5'7
godine sagradio neki starenik mostarske porodice Kotla. Ova je dža-

mija poznata pod imenom Čelebića džamija, a taj naziv dobila je
sigurno po nekom Čelebiću koji je na njoj možda izvršio neke opravke
ili je bio njen imam. Od 1942. godine nalazi seu ruševnom stanju,
a: sada postoji još samo munara; koja je stavljena pOd zaštitu države.
Nedaleko od ove džamije nalazi se jeda.n lokalitet pod.imenorii
»Hadžinska sofa«. Lokalitet je dobio taj naziv po tome što se tu
sve do iza. 1878. godine priređivao ispraćaj hadžija, kada su polazili
u Meku i doček kada su se vraćali. Osim toga· ovdje' se priređivao
i ispraćaj. ratnika pri polaskq u boj kao i doček i. ispraćaj ahubabi
(meštru kožarskog esnafa) 27 • Taj lokalitet ima dakle poVijesni'značaj
pa bi ga trebalo zaštititi i sačuvati.
9. Hafiz-Havadže džamija. Sve do 1932. godine nalazila se na
uglu ulica Maršala Tita i Riste MiličeVića'jedna džamija sa elegant-
nom munarom poznata pod imenom Hafiz. Havadž.e džamija .. O njoj
znarnosamo toliko daje bila sagra:aena'ptije 1633. godine. Vakuf je
na rij enom mjestu podigao novu zgradu, a munara ·je prenesena u
čapljinu gdje se i sa<la nalazi uz čapljinsku džamiju. Pred ovom
dzamijom bio je i šadrvai1, po kome· se i· danas zove' jedna kafana
sagrađena. na njegovom mjestu.
10. Ali-ha'!Jadže džamija nalazi se na· R,aljevin:i gdje joj se i
danas Vide temelji. Ovaj je kraj nekad :bio gusto naseljen i nazvan
je po osnivaču džamije Ali"'havadže mahala; Danas bliža okolirra ove
džamije nije naseljena a ubraja se među najljepše i najromantičnije
predj ele Mostara.
cf osnivaču ove džamije nema podataka~ Svoju džamiju. po-
digao je prije 1633. godine, jer se te godine spominje njena mahala
u mostarskom sidžih1 iz te godine. ·
Godine 1687~ upao je u Mostar Stojan Janković, pa je tom
prilikom stradala ne•sarno ova džamija •nego i nj eria mahala28 • Dža-
miju je slijedece godine popraVio DerViš..paša čengić29 , Ponovo je
stradala od požara: 1922. godine i prestala da služi svojoj svrsi. Njena
munara prenesena je 1934. godine u Jablanicu gdje postoji i danas.
11. Tere-Jahja{ džamija se zvala ona džamija što se nalazila
neda1eko od lijeve obale Neretve. Bila je sagrađena od kamena,
imala je visoku i elegantnu kamenu munaru i predstavljala je vri..:
jedan arhitektonski spomenik premda nije imala nikakvih orname-
nata i dekoracija.
"1 "Ha:džirisku·· sofu spominje···slije.:. Ratovanje Crnogoraca i Rusa s Het-

deća·.· pjesma: c(;igovoim (god .. 1807: ·L: M.) Bosanski
Pak poletje . pl'eko· Tebe . Sfu1l'a priji:l.telj, sv. II, od '1851, str~ 161.
:Kfoz. goleriui vojsku sakupljenu, •• <;>var dogliđaj obrodio je 6smah.
Kroz kapiju niZ do-nju čar~iju, Nuri Hadžić u priči. »Ago Sarić«.
~fl.d, sišao na sotl,l·hadžirisku··
Tud' konjanik konja,
n:
•• ·I... G.· Bjelokosić, d. 16.
otsjednuo . . . itd.
J58 Hivzija Hasandedić
Podigao ju je neki Tere Jahja, o kome nema nikakvih poda-

taka. Isto tako nema podataka ni o njenom vakufu. Ova je džamija
izgorjela u požaru 30. XII 1954. godine. Od nje postoji još samo
trošna munara i dijelovi zidova.
Iz jednog kronograma znamo da je 1023. (1614) god. neki Šejh
efendija podigao jednu džamiju u Mostaru. Pošto u kronogramu nije
navedeno vakifovo ime, to se ne može utvrditi da li se on odnosi na
jednu od 36 poznatih mostarskih džamija ili na neku drugu koja
je već davno nestala 30 •
U Derviš-pašinoj zakladnici iz 159;3. godine spominju se u Mo-
staru još džamije: Kodža-begova i Emirova, koje se ne spominju u
drugim izvorima. Možda se pod tim nazivima krije neka od nave-
denih 36 mostarskih džamija.
b) M e s dži d i
Mesdžidom se kod nas zovu džamije redovno bez munara a
obično i bez minbere. Koliko se zna u Mostaru je podignuto u svemu
ll mesdžida od kojih su četiri (Kanber-agin, Kotlevin, Bajezid-hodž!n
i Hadži Velijin), imali male munare, a ostali su bili bez munara.
Mesdžidi s munaricama su, izgleda, mostarski specijalitet, jer se
takva vrsta građevina rijetko susreće, u drugim mjestima Bosne i
Hercegovine31 • To su proste i jednostavne prizemne građevine bez
ikakvih vanjskih i unutarnjih dekoracija.
Do naših dana održalo se u prilično dobrom stanju šest mesdžida
dok je ostalih pet djelomično~ ili potpuno porušeno.
l. Javuz sultan Selimov mesdžid je sagrađen u vrijeme vlade
sultana Selima I (1512-1520) a situiran je kod Starog mosta, nepo-
sredno uz lijevu obalu Neretve. To je ne samo najstariji' mesdžid
u Mostaru nego i najstariji građevni! spomenik, koji se održao do
danas. Doživio je više adaptacija, a zadnji put je popravljen 1882.
godine, što se vidi iz jednog natpisa na njemu. Postojala je namjera
da se ovdje podigne jedna impozantna džamija s kupolom i munarom
ali do te gradnje nije nikad došlo 32 • Mesdžid stoji pod zaštitom
države.
2. Mesdžid Ahmeda Curčije. Negdje u drugoj polovini XVI
stoljeća podigao je neki krznar Ahmed ćurčija, jedan mesdžid u
Bjelušinama. On je zatvoren 50 godina 33 i nalazi se u ruševnom
stanju. U njegovom dvorištu postojala je čatrnja, čije se ruševine
i danas vide.
30 Hivzija Hasandedić, Dva kro- Luka pod turskom vladavinom, ar-

nograma o smrti mostarskog dobro- hitektura i teritorijalni razvoj grada
tvora Ćejvana kethode. Priloz.i Ori- u XVII vijeku, Naše Starine, Sara-
jentalnog instituta, VI-VII, (1956/ jevo 1953, (I), 106.
57), Saraj.;~vo 1958, 275-282. •• planovi za izgr.adnju ove: dža-
31 Tedna munarica postoji u ,Ba- mije d munare nalaze se u Arhivu
njoj r.:uci uz džami ·u Tefterdara grada Mostara. • .
Hasana (Arnaudija), a sagrađena je 33 H. Kre~evl:faković, n. dl,,lQ.
1594 '95. godine. Alija Bejtić, Banja

Kulturno-.istoriskd spomenici u -Mostaru iz turskog doba 159
3. Bajazid Hodžin mesdžid. Na uglu ulica Braće Sarića i Braće

Bajata postoje ruševine jednog starog mesdžida koji je podigao neki
Bajazid Havadže prije 1612. godine. Ovo znamo iz Hadži Baline za-
kladnice, pisane 1612, u kojoj se spominje Bajazid Havadže mahala.
Mesdžid je imao lijepu kamenu mUD:aricu i čatrnju čije se ruševine
i danas vide. - ·
4. Kotlevin mesdžid se nalazi na Luci (ugao Maršala Tita i
Celebića ulice), a sagradio ga je neki Hadži Husein Kotlo prije 1633.
godine. To je jedini mesdžid u Mostaru, kome se munarica sačuvala.
Nalazi .se po<;! zaštitom države.
5. Zirain (Aršinovića) mesdžid se nalazi na početku mahale
Prethum, neposredno uz cestu što vodi na Komadinov most. O njemu
i o njegovom osnivaču ne zna se ništa. Mesdžid odavno ne služi svojoj
svrsi i nalazi se u ruševnom stanju.
6. Jahja Esfel-mesdžid. Oko 200 metara južno od Ziraina mes-
džida, neposredno uz desnu obalu Neretve, nalazi se prostran i tvrdo
građen :rr-esdžid, koji je podigao neki Jahja Esfel nepozn~te godine.
O samom mesdžidu i o njegovom osnivaču nema podataka. On danas
služi kao kancelarija jedne ustanove:-
7. Cevrin rriesdžid nalazi se u najjužnijem dijelu mahale-Pret-
hum a podigao ga je nešto prije 1686. godine mostarski trgovac
Ibrahim-aga Cevro. Sačuvana je njegova zakladniCa iz koje sazna.:.
jemo da je legator za izdržavanje svoje zadužbine ostavio nekoliko
dućana u Priječkoj čaršiji. Mesdžid odavna ne služi svojoj svrsi i
nalazi se u ruševnom stanju.
. -
8. Mesdžid Ali-paše Rizvanbegovića, nalazi se na Luci, nepo-
sredno uz lijevu obal-q _Ne:r,etve. Sagrađen je nešto prije 1847, što
se vidi iz njegove zakladnice, koja je sačuvana u originalu34 ; a odli-
kuje se između ostalih mostarskih mesdžida prostranošću i masiv-
nošću. U Mostaru su postojala jo~ tri mesdžida i to: Kanber-agin
na Luci neposredno uz Komadinov most, Hadži Velijin u Brankovcu
na uglu ulica: Braće Lakišića i Braće Knežića i treći u Ilićima na
Babunu. O tim mesdžidima i o njihovim osnivačima nema podataka.
Prvi je porušen 1913, drugi 1950. a treći se nalazi u ruševnom stanju.
- Evlija Celebija spominje i mesdžid nekog Hadži Alije za koga
kaže. da se n;:1lazi negdje u čaršiji prema Ahmed-:-efendinoj česmi.
On je donip i natpis iznad vrata toga mesdžida iz kojeg saznajemo
da je sagrađen 1016. (1607) godine35 • ·
e) P r a v o s l a v n e e r k v e
Na mjestu gdje je sada Stara crkva postojala je do 1832 .. godine
starija pravoslavna c,rkva o kojoj se ne zna ni kada je podignuta ni
kako je izgledala. Ona je 1832. porušena pa je na njenom mjestu
bila podignuta današnja Stara pravoslavna crkva.
•• Original Alipašine zakladnice Zemaljskog muzeja u Sarajevu. ·
ima Izet Rizvanbegović; službenik •• Evlija Celebija, n . .d.· 247.
160
1. Stara prĆwosl(lvna crkva. Nakonlikvida~ije pok~eia Hhsein:-

kapetana Grada.šćevi~.a zatražili su mostarski Srbi, koji su učestvo
vali na sultanovoj stran~ doz':'ol~ da podignu novu (;!rkvu. Na toje
sultan 1833. godine izgao <::mdašnjem vladiki ~osifuferman ?:a gradnj1,1
nove crkve koja je podignuta 1835. godine, ria Suhodolininepos;recino
više nove pravoslavne crkve. Na njoj su, navodno, izvršeni potrebni
konzervatorski radovi. Nalazi se pod zaštitom države.
. .2. Nova pr(Lvosza·vna crkva. Prvi radovi·ria podizanju ove crkve
pOčeli su 15. marta 1862. godine. Najveći dio materijalnih sredstava
dali su mostarski Srbi. Sultan Abdul-Aziz dao je 100.000 groša kao
svoj prilog za gradnju te crkve. Radovi. n,a izgradnji. crkve trajali
su devet godina, tako da je dovršena u jesen la73. goqin~ .. Pqdignuta
je u neposrednoj. blizini Stare crkve. i prets~av,lja, veoma. solidnu .i.
impozantnu građevinu. To je danas najveća crkva u Bosni i Herce-
govini36.
· d) K a t o l i č k a er kv a
•. , Prvi spomen k~tolicima u Mostaru milazi se u jednoj ispravi
mostarskog kadije od 20. novembra 1~57. godineu, kojoj se spominju
neki Radonja, sin Ivice i Nikola Radosav: Izgleda da se najviše
niostarskih katolika doseljavalo sa sela koja .se nalaze zap;ldno od
Mostara. Godine 1630. bilo. je u ,Mostaru 10 a 1813. u Mostaru i
Ilićima 78 katoličkih kuća s 339 duša37. , . . . .. . ..· ."
Sredinom prošlog stoljeća Wostar je postat) sjedište k;atoličlF,<?g;
biskupa. Njegova rezidencija nalazila 13e tada u V:'ijkodolu. Od, togli'
vremena pokrenut je među katolicima, žiy k'\lltui'l,lo. prosvjetni ra,d
pa su u Mostaru, pored katoličke crkve, otvorene dvije škole i štam-
parlj a. . .. . . . , . .. . . . . . ...
, . . Sve do 1847. godin~. katollćt nisl) ii1la.li svojebogo~olje u
lV{ostaru. Te godine podign-uta je u Vukodolu biskupska .·rezidendj!i.
i ,U:Znju jedna kapela. Kako ona nije mogla udovoljiti potrebama,
počeo je ondašnji biskup fra ·Rafo Barišić prikupljati priloge. za
podiza~je katoličke npve crkve.uJV.[ostaru. Pr~ko Qrner-paše L~ta.Sa
isposlovao je ferrnan sultana Abdul-Aziza, koji jez::t gr::tdnju crkve.
darovao zemljište .i ,2.500. forinti. :Na izgraqnj'u je ,utrošen9 ukupri0
25,048 forinti a jedan mali dio tih sredstava dalo je domaće katoličko
stanovništvo88 • . . . . . . ... . .. .··. . .... ·.·•. . . . ·. . . . . . . .. ..·· .·
. Crkva· je podign-utl.\.1,1. Pothtirnu,_gdjeje nekad bila.Ali~paširl:a
bašta, a dovršena. 7 marta 1866. gociine. Sagrađena j~ '\l obliku bazf.,.,
like i spada među poslj ednj e . veće građevne SpOmenike, turskog'
perioda u Mostaru39 •
1." Kad. je 1862. goddne dovršen~,
u.navedenom.djelu V. Corovića, str.
izgradnja . Zensk.~ šJtole . na . Suh,qdo:- 47 it dalj~ i. s~r, .67. , . . . ..
lini u njoj je izgrađep.a zasebna 87 H. Kreš~ljakoyđć, n; d. 72.
sobna. kapela da ženska djeCa. ne. bi . •• Dr Fra Dominik Mandić, He"..,.
morala ići u crkvu i dolaziti u, do-,. ceuov.ački . sPomenici. , 1ranjevačkpg::
ddr s muškim. Kapela je služila svo- reda turskog doba (1463-1699). Mo-
joj sv.rsi sv.~ dok je, šlfqla, radila~ O star ·1934, . 36, .
staroj i. novoj ,·pr~vosl~v:poj .crkv.i 1· •• Karl Peez, n. d. 55.
o kapefi· u ·zeriskof školi više vidi
Kulturno-istoriskd spomenici u Mostaru iz turskog doba 161
e) Tekije (samostani)
Ali-paša Rizvanbegović ·podigao je neposredno uz S"Voj
mesdžid na Luci i jednu tekiju (samostan), koja se sastoja1a od tri
prostorije :od kojih je jedna služila za obrede, druga za šejha a treća:
za musafire (goste). Svojom zakladnicom Ali-paša je odredio da od
kirije svake kuće u Mostaru koja je pripadala njegovom vakufu (a
bilo ih je 34) po jedan rijal (25 groša) pripada šejhu i dervišima
njegove tekije, a od svake mlinice njegova vakufa na Lištici po 100
oka brašna i sav prihod od njegovog vinograda koji se nalazio nepo-
sredno uz njegovu džamiju. Po toj tekiji i danas se zove jedna ulica
u najjužnijem dijelu mahale Luka. Tekija se nalazi u potpuno rušev-
nom stanju.
II - PROSVJETNE USTANOVE
Sve do druge polovine XIX stoljeća u Mostaru su postoja1e

samo muslimanske prosvjetne ustanove: mektebi i medrese. Mektebi
t~u bili početne vjerske škole, a medrese su predstavljale neku vrstu
srednjih i viših škola.
l. Mektebi
Prvi izvor o postojanju mekteba u Mostaru nalazimo u Ćejvan
ćehajinoj zakladnici 'iz 1554. godine u kojo~ legator određuje slu-
žbenike za svoj mekteb, koji je podigao neposredno uz svoju džamiju.
To nikako nije bio prvi mekteb u Mostaru, jer su oni morali postojati
i ranije. Koliko je tih ustanova podignuto u Mostaru od 1465. do
1878, ne zna se. Od poznatih najznačajniji su bili Karađoz-begov,
Cejvan-begov, Derviš-paše Bajezidagića, Hadži-Balin, Hadži Ahmet-
bega Lakišića i Spahića. Svi osim Spahićevog nalazili su se uz
istoimene džamije. Prema navodima fra Petra Bakule u Mostaru
su 1867. bila 23 mekteba40 dok ih je pred okupaciju 1878. bilo 40 41 •
To su bile; sasvim jednostavne i proste i prizemne građevine bez
ikakvih ornamenata i dekoracija.
2. M e dr e se
U Mostaru su, koliko se zna, postojale ove medrese: Karađoz
begova, Derviš-paše Bajezidagića, Roznamedži Ibrahim efendije,
Koski Mehmed-paše, Ćejvan-begova i Hadži Balina a nalazile su se
neposredno uz istoimene džamije. One su bile građene kao i ostale
naše stare medrese i sastojale su se od 4-10 malih i jedne veće sobe.
Male sobe služile su za stanovanje đaka, a veće za predavanja.
Medrese su bile pokrivene pločom. Svaka soba imala je poseban
veliki dimnjak.
l. Najstarija poznata medresa u Mostaru jeste Karadoz-be-
gova. Sagrađena je nešto prije 1570. godine, što saznajemo iz njegove
•o Fra Petar Bakula, Schematis- stolici in Hercegovina, Split 1867,
mus topographice historicus custo- 105. .
d.iae provinciaUs et vicariatus apo- .. L. G. Bjel()kosić, n. d. 24.
Prilozi za orijentalnu filologiju lJ,
l·'
162.. · HJivzija · Ha:sandedić ·
zakladnice koja je napisana te godine..Za izdržavanje svoje medrese

l~gatorje zavještao 100.000 dirhema i tB;ksativno odredio plate slu-
Žbenicima i izdatke za izdržavanje učenika koji budu stanovali u
medresi. Medresa se sa&toH od šest soba, od kojih su četiri. služile
za stanovanje učenika, jedna za prepavanja i· jedna za biblioteku.
< ·~ ' • • ' ' • • l • J. •' ' . .;
, 2. ·Medresa .Derviš.,paše Bajezidagića sagrađena je nešto. poslije

1601. godine, što se vidi iz njegove zakladnice kojom određuje da
Se nastava ođržava:, u. četiri mostarske. džamije, .do~ se uz njegovu
džamiju u Pothmp.u ne podigne medresa. Za izdržavanje svoje me-
drese legator:}e. ostavio 36.000 dirhema, odredivši da se njenom pro-.
fesoru isplaćuje' dnevno po deset dirhema. Medresa se sastojala od
četiri đačke sobe i sale za predavanja (dershane). Poruše11a je 1912.
godine. . .• .
3. Roznamedži Ibrahim::.ej~'.ndijina medresa je sagrađena oko
1612. godine, a .nalazila se :n;eposredno nasuprot. istoimene. džamije.
Sastojala se je od ll soba, od kojih su dvije služile- za predavanja,
a ostale za stanovanje učenika. To je. bila najveća i najljepša medresa
u Mostaru. Naročito lijep izgled davao joj je šadrva.n, kQji se nalazio
u njenom dvorištu. Srušena je 194~. godiJle. Temelji joj se raspoznaju
i danas. · .,
4.' Koski Mehmeci-pašina medresa je· sagrađena oko 1:620. go-
dine,. a sastojala se od lO soba, od ;kojih je najveća služila za održa-
vanje predavanja a ostale ..za stanovanje učenika. Radila je do 1918,
a •porušena je 1951. godine42 •
5. Cejvan-b,~gova medresa sagrađena je poslije 1558, jer nije
spomenuta u Cejvan-begovoj zakllidnici iz ove godine. Imala je četiri
sobe· za stanovanje učeni~a i jednu za predavanja. Srušena je ·oko
1930; godine. ·
6. Hadži-B alina medresa se nalazila· u Brankovcu neposredno
prema istoimenoj džamiji. Ne zna se tačno' kad je sagrađena, jer
poslije 1021. (1612) godine se ne spominje u njegovoj zakladriici iz
ie godine. Sastojala se od četiri sobe i dershane~ Porušena je 1912.
_godine.
7. Na uglu ulica Karađoz-begove i Maršala Tita postojala je
škola za izučavanje''·islamske tradiCije i pravilno čitanje Kurana
»Darul-hadis i Darul-kurra«•· ·Ova· jE:; ustangva bila poznata pod
imenom Buka .medresa43 • • • . ·
.,;j
~,, Hivzija Hasandedić; Koski Meh- talnog. instituta, III-IV, Sarajevo

med-pa§ina . ?akladnica i vakuf u 1952-53, 150). I neki šejh Hadži I-
~ostaru, GVIS u FNRJ, Sarajevo smail ef. podiga 0 je nepoznate go-
1952, 152-153. . dine jednu medresu u Mostaru. Ona
•• U Mostaru su postojale još me- je popravljena 1119. (1701) godine,
drese: .Mostarca Ahm'ed-age, darus- jer se tada nalazila u· trošnom sta-
.seade d Had~ Velijina. Prva je sa- nju. Na njoj je od 1701. godine bio
građena prije 1654. (H. Kreševlja- · muderis Ibrahim ef. sin spomenu-
ković, n. d. 128), a druga prije 1648. tog šejh Hadži Ismail ef., koji je
{Muhamed A. Mujić,Položaj Cigana 1716. prešao za muderisa na Buku
u jugoslovenskim zemljama pod medresu na Tepi. (RUkopis broj 95
.osman8kom vla§ću; Prilozi Orijen- u Arhivu grada Mostara).
Kulturno-istoriskd spomenici u Mostaru iz turskog doba 163
Od navedenih .gt=!d.ai'n' iriedresa>do naših •dana se održala samo

Karađoz-begova, koja se nalazi neposredno uz istoimenu džamiju.
Ona odavno ne služi svojoj svrsi, a od početka drugog svjetskog rata
pa do nedavno služila je za privatne stanove. Zgr:ada stoji pod za-
štitom. države a:Ii je prepuštena zubu vremena.
3. S r p s k e š k o l e
. Priča se da je u Mostaru još krajem XVIII stoljeća postojala
srpska škola. Neposredno uz staru crkvu nalazila se 1850, jedna
škola sa dvije sobe, a bila je poznata pod imenom mostarska stara
škola. Te godine ovu je školu pohađalo 150 djece, a učitelj im je
bio J ovan Milićević.
23. maja 1855. udareni su temelji novoj srpskoj školi koja je
dovršena 15 aprila 1856. Podignuta je na SuhodoUni ispod Stare
crkve a- spadala je među najljepše· građevine ondašnjeg Mostara.
Nju su pohađale sve generacije, koje su se školovale ·u Mostaru u
drugoj polovini prošlog stoljeća. Njena zgrada služi danas za pri-
vatne stanove. .
15. oktobra 1857. otvorena je u Mostaru bogoslovija za odga-
janje hercegovačkog podmlatka. Imala je rang niže duhovne škole,
a radila je do 1860. godine. . .
Na Suhodolini je 1862. podignuta i ženska škola sa dvorištem
ograđenim visokim zidom. Od 1864. do 1878. radila je u Mostaru i
neka vrsta građanske škole44 •
4. K a t o li č ke. š k o l e
Za vrijeme turske uprave otvorene su u Mostaru dvije kato-
ličke škole i to zadječake i djevojčice. Skolu za dječake su osnovali
franjevci od 1852. do 1870, nalazila se uz biskupsku rezidenciju u
Vukodolu, a od 1870. kod nove crkve u Pothumu. Godine 1882. ova
je škola spojena sa državnom osnovnom školom u Mostaru.
Godine 1872. u Mostar su došle milosrdne sestre i iste godine
otvorile djevojačku školu i njome rukovodile do pred kraj prošloga
stoljeća. Obje ove ustanove imale su jakog uticaja na kulturno-"
prosvjetno uzdizanje mostarskog stanovništva i dale su veoma vidne
i značajne rezultate45 •
5. š t a m p ar i j e
Nastojanjem don Frane Milićevića otvorena je u Mostaru i
jedna štamparija koja je u početku bila smještena u jednoj prostoriji
neposredno uz biskupsku rezidenciju u Vukodolu. Stamparija je
otpočela s radom u septembru 1872. godine, a zvala se »Tiskara don
Frane Milićevića«.
" O srpskim školama u Mostaru odakle su uzeti i ovi podaci.

više vidi u naprijed spomenutom •• Karl Peez, rt. d. 73 .
.djelu dr V. ćorovića str. 60 i dalje
ll*
164 Hiivzija Hasandedić
Do 1878. u toj štampariji odštampana je preko 20 djela vjerskog

i jezikoslovnog ,sadržaja, među kojima nek~liko kalendara i prevod
Robinzona Krusoa.
Godine 1876. otcijepljena je Hercegovina od Bosne i pretvorena
u poseban vilajet. Vilajet je imao i službeni list. U tu svrhu otvorena
je u Mostaru mala štamparija, koja je bila smještena u prizemlju
bivših saraja Ali-paše Rizvanbegovića na Suhodolini. Veći dio po-
trebnog materijala za štampariju uzet je iz Vilajetske štamparij_e
u Sarajevu. U toj štampariji odštampana je samo 38 brojeva »Ne-
retve<<- službenog lista hercegovačkog vilajeta. Prvi broj »Neretve«
izišao je 18. februara, a posljednji 16. decembra 1876. godine46 •
6. B i b Zi o t e k e
U Mostaru su, koliko je poznato, postojale dvije javne biblio-
teke i to: Karađ6z-begova i Derviš-paše Bajezidagića. Temelje biblio-
tekama udarili su istoimeni legatori. Derviš-pašina je davno pripo-
jena Karađoz-begovoj biblioteci koja je 1950. godine prenesena u
Gazi Husrev-begovu biblioteku u Sarajevu. Karađoz-begova biblio-
teka je imala šest velikih ormara rukopisa, među kojima se nalaze
mnogi autografi domaćih pisaca.
Pored ovih jawih, u Mostaru je bilo više većih privatnih
biblioteka, jer je Mostar za vrijeme turske vladavihe u Bosni i Her-
cegovini spadao· među najjače centre istočne obrazovanosti.
III ~ TURBETA (MAUZOLEJ!)
U Mostaru je podignuto 7 turbeta ud kojih tri postoje i danas

dok su ostala porušena. Turbeta su najčešće podizana učenim i po-
božnim ljudima a ponekada i raznim dobrotvorima. Da bi se i poslije
smrti nastavilo poštivanje zaslužnih ljudi, svijet je njihove grobove
vidno obilježavao na taj način što im je podizao turbeta i neka čak
i hodočastio.
l. Šejh Mahmud-babino turbe nalazi se na Maloj Tepi oko
pedeset metara istočno od pijace, pošavši prema ulici Maršala Tita.
Sama zgrada turbeta je, kako se vidi iz natpisa, sagrađena 1293.
(1876) godine.
Grob šejh Mahmud-babe nalazi se u sredini turbeta. Na njemu
:i e izgrađen sarkofag u koji su usađena dva nišana. Iz natpisa. sa
glavnog nišana, kao i iz natpisa više ulaznih vrata, vidi se da je
šejh Mahmud-baba umro 980. (1572) godine47 •
2. Turbe Šejh Juje (Mustafe Ejubovića) nalazi se u kvartu
Luka, neposredno prema džamiji Ibrahim-age Sarića. Ovo je turbe
podigao Ali-paša Rizvanbegović --'- Stočević 1247. (1831) godine.
Izgrađeno je na šest stupova sa polukružnim kamenim lukovima
na kojima! se nalazi kupola od željezne mreže. U njemu počivaju
'" Hamdija Kteševljaković, Stam- skoga vremena (1529-1878), 33-34.
parije u Bosni i Hercegovini za tur- " H. Has;andedić, n. d. m. 156.
Kulturno-istoriskd spomenici u Mostaru iz turskog doba l:M
zemni ·ostaci mostarskog muftije, .pr0fesora i plodnog pisc;:a M,ustafe

Ejubovića - Sejh Juje (1651-1707) 48•
3. Turbe Se]ha Derviš-Ishaka Jlalazi se ~a vrhu malog_ carin-·
skog harema i pretstavlja najuređenije turbe u Mostaru. Današnju
zgradu turbeta ·sagradio je 19.33. Ibrahim ~t. Ribica, jer je stara
zgrada bila dotrajala. Zgrada je tvrda i prekrivena j.e ravn~Ill i cjlp.en-
tiranim krovom. Iz natpisa sa glavnog nišana saznajemo da je Šejh
Derviš Ishak umro 1150 .. (1737) godine.
O Sejh Derviš Ishaku nema sigurnih :podataka. Legenda kaže
da l~ po:Ij.jeklom iz .Mađarske; odakle se, za vrijeme jednog Tata,
doseJio u Mostar i u njemu stalno nastanio. ·
· O Sejh Derviš-Ishaku postoje i ove legende: kad su Bošnjaci
za nj~ova života ratovali u Banjoj Luci, Sejh Del'IV·i~,Jsh~~ je pro-
učio neku dovu u Mostaru, uzeo šaku pijeska i b.ac\Q ·prema Banjoj
Luci, pa su Bošnjaci odmah pobijedili; neka je djevojka »muraQ.ala,c
i išla svakog dana predveče u turbe i palila-svijeću, Jednog 4ana je
slučajno zakas~la i ~kad j.e htjela da uđe u turbe, n,eka a,ev~c;Ujiva
ruka ju je udarila l time j;e ukorila što je zakasnila.
. 4.. Turbe Mehmed-age Krehe na Musal.i. Po goc;ijne 1937. na-la-
zilo se na Musali kod Case Jahja havadže džamije· dvostruko tur}?e
Mehmed-age Krehe i~ 1174. (i760) go<Une. U spomenutoj god~Ili,
vakuf je ekshumirao sve grobove što s~ n~lažahu uz ovu džamiju
i tu iz_wadio nekoliko m<>dernih dućana. Tada je qemontirano i ovo
turbe· i složeno kraj džamije. Na njegovom mjes:tu nalazi se p:ro-
davnica. · ··
Ovo je turbe bilo na osam stupova s, oblim kamenim lukovima.
Vrh zida je bio pokriven kamenim pločama, a samo turbe je bilo
bez krova, potpuno otvoreno48• .· ·
·Za turbe~ Mehmec;l-age Krehe legenda kaže da je bilo veoma
bogato i da je posjeđovalo čitavu Musalu i jedan dio Carine. U~
gom grobu turbeta J?okopana je, svakako, 'Mehmed-~gina že11a, što
je bio običaj bogatih ljudi ko~i su gradili dvostruka tUrbeta, .
5. Tur b~ Sejha Mustafe Jusufovića u Donjoj mahali. U neka.,..
dašnjem Sehića haremu, koji se nalazio na početku Donje mahale,
postojalo je do 1940. godine turbe nekog Sejha Mustafe Ju.:?ufovića.'
Spom~nute godin~ vakuf je p:rodao taj harem općini ~oj;:~. j~ n;imje-
ravala 11a njemu podići radnič~i dom i park, ali do tih gr~dnji nikad
nije došlo. Sebića h~rem je bio prostran i u njemu se sve do 1940.
godine nalazilo više velilq.h i dek_orisanih nišana. Turbe je bilo
situirano u gornjem dijeJu ~a'rema pdm~:~,h ispod željezničke' pru~e.
Nad samim grobom nalazio se visoki kameni sarkofag u koji su 'b1l~
usađena. dva nišvan~ .. Grob je prekrivala mala ka,m,~na ~upo~~ koja
se ?~lanJala na cebp kamena stupa. . '. ,
••· O Sejh Jujd v. H. Sabanović u 4t ·Alija Nametak, Islamski kuttui-·
Prilozi za orijentalnu filologiju VIII/ ni spomenici turskoga perioda u Bo-
IX, 1958/9, 29-35. sni i HetcegQvini, Saraje.vQ 1939,
3~,3.
166 Hlivzija Hasandedić
Identitet i godinu smrti ovog šejha nismo mogli utvrditi, jer

to na nišanu nije bilo naznačeno. Prema narodnom predanju, ovaj
je šejh bio u rodbinskom odnosu sa mostarskom porodicom Corda.
Turbe je srušeno 1940. godine. Danas se .ne zna ni gdje je bilo.
6. Turbe Sejha Opijača u Opijačevini na Luci .. Više! džamije
na Luci nalazi se jedno malo potpuno zapušteno groblje, koje je
poznato pod imenom »Opijačevina«. Ovo je groblje dobilo svoj naziv
po Sejhu Opijaču o kome ne znamo ništa pouzdano. Prema naroqnor:n
predanju on je živio prije tri stoljeća i važio kao učen,. religiozan i
vidovit čovjek. Predaja kaže da je stanovao na Luci, gdje je i umro
u dubokoj starosti i pokopan u groblju više Sarića džamije. Neko
mu je nad grobom podigao turbe, čiji se temelji i danas raspoznaju5 '1•
7. Turbe Nuri-hanume na Luci bilo je situirano u najjužnijem
dijelu mahale Luka, neposredno uz mesdžid Ali-paše Rizvanbegovića.
Sastojalo se od jedne oveće pločom pokrivene prostorije i malog
otvorenog trijema. Na sredini turbeta se nalazio sarkofag u koji
su bila usađena dvaženska nišana. Pošto na njima nije bilo nikakvog
natpisa, to se ne može tačno utvrditi čiji je grob, a ni kada je
podignut. .
Prema pričanju Salih efendije Sehovića bivšeg šejha Ali-pašine
tekije, tu je pokopana neka Nura-hanuma, izgleda, jedna od žena
Ali-paše Rizvanbegovića . .Ako je to predanje tačno, a po svoj prilici
jeste, onda je ovo najmlađe turbe u Mostaru. Turbe je ranijih vre-
mena mnogo posjećivao konzervativniji ·svijet i za nj su vezane
izvjesne legende. Temelji mu' se i danas raspoznaju.
IV- MOSTOVI
U Mostaru postoje dva kamena mosta sa po jednim lukom ;od
kojih se jedan nalazi na rijeci Neretvi, a drugi na njenoj desnoj
pritoci Radobolji. Oni su u prošlosti bili komunikacioni objekti
prvoklasnog značaja i odigrali su važnu ulogu. Preko njih se, tokom
puna tri stoljeća, odvijao cjelokupan promet k"oji je išao od juga
prema sjeveru i obratno. Dugo vremena su bili glavni vojnički m<r-
stovi preko kojih se prebacivala i snabdijevala sva vojska, koja je
operisala u srednjoj i zapadnoj Dalmaciji.
l. Stari most. Najveličanstveniji građevni spomenik u Mostaru
je jednoluki kameni most preko rijeke Neretve koji je nadaleko
poznat pod imenom Starog mosta. To je remek-djelo arhitekture
turskog vremena. On je i danas najveća atrakcija Mostara. Kraj
njega .su udareni prvi temelji Mostaru; toliko je srastao s pojmom
Most~r da se grad ne može ni zamisliti bez njega. Po njemu je
Mostar poznat širom cijE;!log svijeta, on mu je simbol.
Prije izgradnje Starog mosta postojao je, nešto južnije, drveni
most na lance kome prvi spomen nalazimo u jednom dubrovačkom
pismu od 3. aprila 1452. godine. Catib Celebija (Hadži Kalfa), turski
10 Uspomena na ki§nu dovu, Mea- nu, str. 1--4.
rif kalendar za 1312 (1894/95) ; godi-
Kulturno-istoriski spo~nici u Mostaru iz turskog doba 167
geograf XVII stoljeća navodi da je bio, na lancima, da sejako ljuljao,·

pa se preko njega prelazila sa strahom51 •
Taj most je polovinom XVI stoljeća bio dotrajao pa su Mostarci
zatražili od sultana Sulejmana da im podigne bolji i solidniji most.
'roj molbi je udovoljeno pa su već 1557. _godine udareni temelji mostu
koji je građen punih devet godina. Most je dovršen 1566. a izgradio
ga je turski arhitekt Hajrudin.
O Starom mostu postoji više radova u kojima je on temeljito
obrađen s arhitektonske i s povijesne strahe 5~.
2. Kriva ćuprija na Radobolji. Na rijeci · Radobolji, oko sto
metara od njena utoka u Neretvu, nalazi se mali kameni most na
jedan luk, koji je poznat pod imenom »Kriva ćuprija«. Prvi put se
spominje u Cejvan ćehajinoj zakladnici iz 1558. godine, gdje legator
izričito veli: »I prihodi će se trošiti na održavanje njegovog mosta
na rijeci Radobolji«. Na temelju toga podatka jasno je da je Krivu
ćupriju sagradio navedeni dobrotvor i to prije 1558. godine. Prema
tome, Kriva ćuprija je starija i od Starog mosta. Po tradiciji Stari
most j e sagrađen po uzoru na ovaj 53 • ·
Pored ova dva mosta, na Radobolji je za vrijeme turske uprave

izgrađeno_ više manjih mostića čiji broj nije moguće utvrditi. Jedan
mali kameni most postojao je niže Krive ćuprije, na rrijestu gdje se
sada nalazi željezni most, poznat pod imenom Oručevića ćuprija;
U Zahumu i danas služi svojoj svrsi jedan most sa dva mala kamena
luka, poznat pod imenom Raljevića ćuprija. Govoreći o izgradnji
novog vodovoda u Mostaru, Karl Peez kaže da je vodovod bio pro-
veden ispod 20 vanredno slikovitih 1 lijepih mostića na Radobolji.
Godine 1876. udareni su temelji mostu na Musali, koji je dovršen
1882. godine54 •
V.- MOSTARSKE UTVRDE_ (KULE)
Izgradnjom mosta preko Neretve, prvo lančanog, akasnije ka-

menog, Mostar je postao važno,strateško mjesto. On je u to vrijeme
bio jedini most u srednjem i donjem toku ove rijeke. Zato je bilo
potrebno da se most osigura. i posadom, koja će ga štititi od even-
tualnih napada. Zato su u isto vrijeme kad je podignut drveni most
na lance, podignute i kule. One se spominju u jednom pismu iz
sredine XV stoljeća 55 •
Kula na lijevoj strani mosta nazvana je »Herceguša<< ·aok nam
nije poznato kako je nazivana i gdje se nalazila kula s desne strane
Neretve. Između Starog mosta i zgrade Zavičajnog muzeja Herce-
govinenad samim hridinama Neretve, vide se i danas ostaci ruše-
vina stare kule Herceguše, koja se nalazila uz lijevu stranu mosta.
01 Karl Peez, n. d. 32. u Mostaru, Sarajevo 1953.
•• O starom mostu vidi: Alija Na- •• Hivzija Hasandedić, Kriva ću~
metak, Mostarski stari most, Sara- prija na Radobotji, Sloboda, Mostar
jevo, 1932; Muhamed Ajkić, Stari 195~, br. 22 (359).
most u Mostaru, Mostar 1936; Juraj •• Karl Peez, n. d. ~2.
Neidhart d Džemal Celdć, Stari most •• Dr. K. Jireček, n. d. 79.
'Ti ostaci označavaju mjesto gcl:j.e su udareni prvi; temelji Mostaru.

Zato ih je potrebno zaštititi od daljeg. rušenja i propadanja...
Godine 1566, kada je d()vršena izgradnja današnjeg kamenog
mosta preko Neretve, podignute su, neposredno tW podnožje mosta,
i dvije utvrde' koje je; prema navodima Evlije, Celebije, izgradio
os:trlvač mosta sultan Sulej:rnan. U vrijeme Celebijinog prolaska kroz
Mostar (1664) ove su utvrde bile snabdjevene potrebnim oružjem
i posadom . Njih spominje u. jednoj svojoj ·.pjesmi o Mostaru i mo-
starski pjesnik Derviš-paša Bajazidagić (umro 1603) ..
Na temelju turskog natpisa na lijevom podnožju Starog mosta
vidi se da je sadašnja kula na toj strani sagrađena 1087. (1676) go-
dine116. Do okupacije 1878.. gooine, ova je kula služila kao vojno skla-
dište (barutana). l ona .je poznata pod imenom »He:t•ceguša«, što
znači da je naslijedila naziv stare kule Herce~še u čijoj je nepo-
srednoj blizini sagrađena. Na ovoj je kuli 1237. (1821/22) · godine,
tadašnji mostarski muteselim Mustafa Cemalović podigao kameni
svod, što saznajemo iz natpisa uklesanog u potkroylju kule..
U kuli s desne strane mosta bila je smještena posada, a u nje-
nom prizemlju tamnica. Ne zna se. kad je ta kula sagrađena, a
postojala je 1664. kad je kroz Mostar prolazio Evlija Celebija. Do
okupacije .1878. godine nazivana je »Celovina«. Taj naziv dobila je
po bosanskom veziru Sari Mustafa-paši Celiću, koji je bio porijeklom
Mostarac: Na obje ove kule izVršeni· su 1951. godine potrebni kon-
zervatorski radovi 57 .
Na gradskom bederilu, koji je opasivao jedan dio današnjeg
Mostara, postojale su dvije kule na Suhodolini (kod Konaka); jedna
u :Sjel:ušinama (kod Curči Ahmedove džamije). jedna na Luci (kod
Kanberagina mesdžida) jedna na Velikoj Tepi (pred Ramića soka-
kom) jedna niže Suhodoline (pred Puzića sokakom) 118, jedna kod
Tabačice džamije, na cesti koja vodi iz Cernice prema starom mo-
stu59,jedna u Ričini (pred Potharem sokakom) 60 , jedna u ulici Liska41 t,
jedna u ;Zah;l.Ullu (više džamije Ali-bega Lafe) 62, .jedna n~ Semovcu
•• A Nametak, n. d. 11. :imenom »Saranpov«. Taj naziv do-
•• Iv~n Zdtavković, Opravka; kula bila je po opkopu, koji se pred njoni
kod. staro.g mosta u Mostaru, N,aše nalazio. Od ove kule .do desne obale
Starine, ,Sarajevo I, 1953, 141-143. Neretve nalazio se bedem dok je s
•• Kula pred Puzića sokakom $Po- druge strane bedem išao preko Va-
minje se prv!i put u vakufnam:i Cej- kufa i Radobolje i vezao SaranpoY
van-ćehaje iz 1554. godine. Tu se sa kulom na Semovcu. U. gruntov•
izričito navodi da je legator »ostavio nom ulošku br. 3.149. kat. čest 48-
34. dućana, koji se nalazt;; pred grad- 107 upisano je gradilište »Saranpov«
skim vr.atima iznad Pećine d uz jav- sa 123 m• površine. Taj nam poda-
ni put«. Prije 1554. podignuta je vje- tak omogućuje da tačno utvrdimo
rovatno i kula pred Ramića soka- lokalitet na kome se spomenuti obje-
kom na Velikoj Tepi. Te dvije kule kat nalazio a i da kontrolišenio ·iz.,
stajale su nedaleko od mo8ta i bra- jave očevidaca. ··
odle prilaz mostu. U jednom zapisu •• L. G. Bjelokosić, n. d.. 7.
stoji da je U74. (17'60) godine čehaja 81 L. G. Bjelokosić, n. d.. 7.
kule u Čejv:an:..begovoj mahali bio •• Za avu kulu zna i narodna· pje-
neki Ibrahitri Hazirić, sin Ahmedov. sma:· ·
(Vidi rukopis R-28 u· Arhivu grada »Ka]anija ne' želio vramca
Mostara). · · · Dobro čuvaf na raskliću
•• Ova ·}e Irola bila poznata pod ·klanCa•.
Kulturno-istorislcl spomenici u Mostaru iz turskog doba 189
(pred ulazom u Kapetanovinu) 63 , jedna pred Tikvinovim sokakom'H,

jedna u Prethumu (pred Ašikovića sokakom) 65 i jedna više čekreka
(na dnu Donje mahale) 66 . Sve ove kule su bile podignute na drumo-
vima a imale su oko tri metra široke i za jedan i po ljudski uzrast
visoke prolaze. U prolazu pod kulom nalazila se straža, a u samoj
kuli, kancelarija dežurnog oficira. Na ulazima pod kulama postojale
su čvrste kapije na ćemer koje su se svakog dana pred noć zatvarale
a ujutro otvarale67 . Na gradskom bedemu postojale su još tri spo-
redne kapije bez kula.
Na obronku brda Huma postoji i danas jedna kamena kula iz
turskog vrerhena o kojoj nema podataka. O njoj postoje dva kontra-
diktorna predanja koja i danas zna da prepriča po koji stariji Mo-
starac. Po jednoj preqaji tu je kulu sagradio Stojan Janković, dok
druga kaže da ju je on srušio i spalio 68 • Glavni zadatak te kule bio
je, svakako, da kontroliše prilaz mostu sa zapadne strane, odakle mu
je prijetila najveća opasnost, za čitavo vrijeme turske uprave.
Sve spomenute kule bile su povezane bedemima. I kad bi se
pozatvarale kapije na njima, onda niko nije mogao ući. Mostarski
gradski bedemi postojali su još 1840. godine, ali su u to doba već
bili ruinirani i imali su mnogo rupa kroz koje su se psi noću pro-
vlačili69.
Sve navedene kule, izuzev Hercegušu, imale su strategijski
karakter. Njihovi ključevi nalazili su se nasljedno u posjedu poro-
dica, koje su stanovale u njihovoj neposrednoj blizini. U Ilićima još
postoji Catića kula koja je prije izvjesnog vremena restaurirana ali
je time izgubila mnogo od svoga prvobitnog izgleda. Od Đikića kule
u Zahumu postoje još samo dijelovi zidova, na temelju kojih se može
utvrditi da ona, kao ni Catića kula, nije imala nikakav strategijski
karakter nego je služila isključivo za stanovanje.
Austrija je sve navedene kule zatekla u ruševnom i zapuštenom
stanju. Tri su se održale do naših dana, dok su ostale srušene ubrzo
poslije 1878. godine. U Ramića ulici, Suhodolini, Kapetanovini, kao
i uz Radobolju, zapadno od Krive ćuprije, vide se i danas dijelovi
bedema, kojima je bio opasan stari Mostar. Stariji ljudi tvrde da su
vratla sa kapije na Starom mostu preneserm 1878. godine u bečki
muzej gdje se, valjda, i sada nalaze.
•• Ova je kula bila poznata pod •• Jedna od te tri kapije bez kula:
imenom Sabića kul~. Prema priča nalazila se kod ulaza u Kujundžiluk
nju 85-godišnjeg starca Marijana (na putu ,koji vodi od Male Tepe
Vujice, ta je kula izvjesno vrijeme prema Starom mostu), druga, na Va-
poslije okupacije (1878) služila kao kufu (na putu koji vodi od Pothuma
stanbena zgrada u kojoj je stanovao prema Starom mostu), a treća, ne-
jedan općinski radnik, po imenu daleko od bivše Nezir-agine dža-
Funtana. mije (na putu koji vodi preko Krive
•• L. G. Bjelokosić, n. d. 7. ćuprije). (Po pričanju um. Ahmef>-
•• Fotografsk!i snimak ove kul~ age ·Alikalfića).
im;:t. Arhiv grada Mostara. •• L. G. Bjelokosić, n. d. 9.
•• Fra Petar Bakula, ·n. d. •• S"' D. Magazin za 1842, 30-l.
. H'ivzija Hasandedić
·' VI.- :CESME I S~ll.VANI

Sve do četvrtog decenija XVII. stoljeća Mostar, izgleda nije
imao. vodovoda ni česama, nego su se stanovnici snabdj evali vodom
iz' :Neretve i Radobolje. 'no tog vremena neki. su mostarski legatorl
postavljali posebne službeni~e da preko cij~loga dana donose vodu
i pune burlla u dvorlštb:na džanuja ili na raskršćima.
. . Na temelju,sačuv~ih zakladnica zna s~ da su takve službenike
imali vakufi Cejvan-ćehaje i Nesuh-age Vučjakovića. Ti službenici
su za svoj posao imali po jedan dirhem plate dnevno. Ta.ustanova
postojala je u nav~denim valtufima do 1630. _kada ,je Mostar dob~o
svoj prvi vodovod'l' 0 • . . . . .. ,
Neka mostar~a Rahima, kći Abd;ulah.a, zavještala je 1042-
(1633) godine 2.500 akči da Se od kamate .od sume daje plata onom,.
~o ć_e se starati, da preyo cijeloga dana bude vode u burilu ~od
Karađoz-begoye cižamUe7~. Takva burila .:halllZila. su se. na nekoliko·
mjesta . ~ Mostaru i ona su bila smje~tena u posebnim specijalnO<
građeniii1 udubinama u: z~dovima kraj glavnih l_ prometnih. ulica. U
]?riječkoj čaršiji, blizu Starog mpsta, Vidise i. cianas udubina.u zidu·
j~_dnog st~rog dućana, gd;j~ je sve do P.Gslije ;okupacije stajalo j~o·
takvo burilo s vodom·· i šoljom obješenom o lanac. Njegovo održa-.
v.B;p.je finansirao.. je op.dašnji mostars!rl. ~rgovac Muhamed-aga Arpa--
~~ć7~. . . . • ..•. ' ' .. . ' : . . . '·'
_; :: : U dvorištima džamija: .:Hus~in-havadže,, Bajezid":'havadže, Hadži
Veline i Curči A:b,medove.postojaJa je po jedna čatrnja; njih su p()•
~voj. prilici·i~gradili:?amiJegatori. Te s:u čatrnje,služilesyojol svrsi'
$'Ye dok su te. gžaznije :radile a vodom iz njih koristili su se i stanov-
~i.~.i okQ:l!lih mahala .. I .danas se vicie ost!;lCi rušeV-ina, čatrnja pred'
Bajezid Hodžinim. ·i qu,:rči-~edo~:t;n llle~<i;židom. , ·. . ..
.. .. . . Godine 18.6,3~ . izgrađe11a je jedna čatrnja .u . dvorištu ženske·
škole na Suhođolinl. , Za. rij enu izgradnju , u~rošeno je 2.850 groša ..
čatrnja .je shržila svojoj :svrsi sve dok. je .škola radila71 •
· · Za vrijeme turske uprave u
Mostaru su izgrađena dva .vodo..,-
v;oda. Jedim ]e išao s Radoboljske doline, .a drugi s Djevojač~e vode-
na CarinL Pivi je imao oko 60 isteka. i opslqbljavao je vodom čitav
zapadni i jedan dio istočnog. dijela M.ost~z:a. Drugi je imao Sail10 ll;
isteka a snabdijevao je Carinu· i jedan dio Brankovca, 'ali je po
đplasku Austrije :z;anemar~n pa je pr~J:I.Š~Q74 ,_ . , .
... Evlija Celebija kaže. da jemostarski d.obrqtv.or Roz:hamedži Ibra-
bim. efendija b.:gradio prvi. vOdovod ti Mostaru. i preveo·'vodu mje-
d~im čUn.koVim~;~.. preko '$tarog mof'!ta na lijevu. obalu Neretve i
~azveo je po Pžamij'ama, :meQ.resama i ham~m~.·ns. TfiQ.a su sigurno·
J i ' • • • • ., • • • ' • • •• ••• • l . • • : i..." • ~ . . ~; . ' .
· ·,o MUhamed A; ~uJić, Stari mo- gracfu: Mostara, neregistrovaD:.

starski vodovod; Na:Še Starine, Iil; ·· " Karl Peez, n. d. 44: .
sarajevo;: 1955, 191. ; · ; · · ,,._., · · . vs Evlija Celebija, n. d. 243. U Za-
_,,1,~ H, . K:r~ševlj.ako:vi~, ~.. d. 112. vičajnon;J. _muzeju-. »Hercegovina« U'
u O:riginal u A:rhiiw g:rada.' Mo- Mosta~1 čuva. se .više. komad~ ze-
stara D-,46.. . .. . ·. . ·.. rrilj.amh i drvenih· čunkova, koji su~
n Dokwrieriat o· i:i:gi'~uinji ' čatrlije nađeni u zeinl]i prilikom uvođen:j&
u Zeriskoj !koli- nalazi se u ;_AJrhi'Vu novog vodo.voda ·' ·.. . '··' ·
Kulturno-istoriski spomenici u Mostaru iz turskog doba 171
protekle i prve česme na mostarskim .ulicama i izgrađeni prvi

šadr\Tani.
l. Cesme
Ne zna s~ tačno koliko je česa~a izgrađeno na području grada
kao ni to gdje su se sve nalazile. Evlija Celebija spominje česmu.
nekog Ahmed-ef. u čaršiji, u blizini istoimenog hana. On je zapisao
i natpis s te česme, ali se iz njega ne može tačno saznati godina njene
izgradnj~~ 6 • . . . ·
Ovo je najstariji poznati izvor o postojanju česme u Mostaru,
ali to nije morala biti. i prva česma u ovo:r:p.e gradu, jer je grad preko
30 ·godina prije Celebijinog prolaska imao vodovod. Dvije česme su
postojale kod Roznamedžine džamije (o4 kojih je jedna restauriraha)
i po jedna kod džamije Tere Jahja, Memi ·11.avadže, Kjose-havadže,
Husein-havadže, Mehmed-kethoda, Fatinie"-mdun i Hafiz-h:avadže.
Sve su te česme snabdijevane vodom vodovoda koji je išao od Dje-
vojačke vode na Carini. · ·
Fra Petar Bakula navodi da je Mostar 1867. god. imao·75.lijepih
fontana (česama) ·po svim mahalama Mostara. On posebno spominje
Djevojačku vodu i iznosi tradiciju o njEmom postanku 77 •.
Godirie 1266:· (1805) izgrađena je jedna česma i kod Karađoz:...
Begove džamije čiji se kronogram i »slijepi mihrab« vide i' danas
~a zidu št() gleda ·u Ulicu· Braće. Fejića. Uv'rh toga zida nalazi· se
nekoliko ispisanih ploča; koje imaju povijesnu i dekoratiVnU Vrijed-
nost pa bi ih stoga t:r.ebal<Fzaštititi i sačuvati.
· ;Jedna stara· česma _ima kod Tere~Jahja džamije mi Carini. Na
uglu ulica Mladena Balorde i Hilme Hakala .vidi se u zidu dvorišta
džamije slijepi mihrab gdje je do 1878. postojala jedna česma. Ovu
česmu kao i onukod Karađoz.:.begove džamije trebalo bi bezuvjetno
zaštititi i sačuvati, jer 'su to jedini primjerci najstarijih česama koji
su se do dan~:~,s očuvali. · · · · ·
·2.· Sadrvani
. Sađrv~in .. (vod~~koci) su. podizani i,skl]učivo u dvorišiima dža-
:rpija,:m~resa2 tekija i hamama ko;jima su.;,davali ljepotu i orijentalni
kolorit. ··
Mostarski šadrvani su građeni slično ostalim šadi:vanima u
našim krajevima. Sastojali, su se od malog bazena iz kojeg se voda
prelijevala u. veliki bazen, a i,~ ovoga oticala kroz 6 ili 8 slavina.
Svi mostarski šađrvani bili su natkriveni piramidastim krovom koji
se oslanjao na 6 ili 8 stupova vezanih lukovima·. Sadrvani su bili
prekriveni pločama. . · · .· . · . .· · . · .
. · Koliko se zha, ·u 1\iostaru j~ bilo svega _pet šadr\rana 1 to pred
Karađo:t-begovom,· Koski,;,Mehmed..:paširiom; · Cejvari-begovom i ·Ha:,..
fiz-Havtadže džamijom i pred medresom Roznamedži IOrahim efen...:
dije~ O~j posUed!lji .j~ bio najljepši i najveći šadrvan u Mostaru,
a .. svakako i najstariji.: .-Danas postoj e oni pred Karađoz-begovom i
·. ·,. ·!·: ~ . v :··.~.·; • ~ .- ·:': ', •.:
•• Evlija Celebija/1t-'··:d. ~lWV<< -' ·:ff: FriFPeub•' BakiJla,c n; 'd;·, 120;'"i ·'
172 H<ivzija Hasan:dedić.·
Koski Mehmed-pašinom džamijom, od kojih je prvi i danas u upo-

trebi, dok je drugi prestao da radi početkom 1951. godine. Sadrvanj
pred Roznamedžijinom medresom, Cejvan-begovom i Hafiz Havadže
džamijom su davno srušeni; pa ovaj posljednji podsjeća danas na
kafanu »Sadrvan«, koja se nalazi na mjestu gdje je nekad postojao
šadrvan. Sadrvan pred Koski Mehmed-pašinom džamijom sagrađen
je 1781. godine,. što se vidi iz natpisa na njemu dok nam godina
izgradnje ostalih šadrvaria nije poznata78 •
Svi spomenuti šadrvani, izuzev Roznamedžina i Hafiz Hava-
dže, nalazili su se na lijevoj obali Neretve a vodom ih je opskrblja-
vao vodovod koji je išao s Radoboljske doline. Spominje ih i narodna
pjeSIJla:
u. Mostaru na al-ša:drvant.i
Mostarlije abdest uzimaju.
a. Cek'i'ci
To su bile posebne, jednostavno građene naprave za izvlačenje
vode iz Neretve. Sastojali su se samo od jedne žice k<>ja je jednim.,
krajem bila vezana za kuću, a drugim za kakvu stijenu u Neretvi.
Niz ovu žicu spuštala se kanta u Neretvu i izvlačila pomoću čekrka.
U Mostaru je bilo više ovih čekrka,.a mogle su ih imati samo one
kuće koje su stajale neposredno uz obalu Neretve.
Evlija Celebija opi~uje č.ekrke u Mostaru ovako: ~je i~
čaršije svezan (namotan) jedan debeo .lanac za točak i čekrk, a drugi
kraj tog debelog lanca svezan j e za debeli lanac koji je svezan za
stijene čak dolje u rijeci. Kad neki čovjek. hoće- da •izvadi vode iz
rijeke, . 0n natakne svoju kofu za kariku lanca, a onda pusti lanac
i 0n ode u vodu. Onda ozgo izvlače lancem kofu i ona iz~đe pl,ina
vode. Ovu vodu liju u bardake i testije. Na tri mjesta nalaze se'
takvi čekrci, kojima na taj način izvlače vodu lančanim točkomn.
Ne zna sei kad je u Mostaru sagrađen prvi čekrk, ali je tO
svakako bilo u dalekoj prošlosti kad Mostar nije imao ni vodovoda
ni česama. Nekoliko ovakvih naprava održalo se do poslije okupa-
cije, nestalo ih je uvođenjem novog vodovoda i česama80 • Po ovoj
napra'\Ti. dobio je svoje ime lokalitet · Cekrk u najjužnijem dijelu
mahale Prethum.
4. VTelo Halebinovac
; l '·
Do potkraj p:J:"ošlog stoljeća u Mostaru je bilo na glasu jedno

vrelo koje se nalazilo neposredno U.Z desnu obalu Neretve, stotinja,k_
metara uzvodno od Starog mosta. Prvi put se spominje u Cejvan-
begovoj vakufnami iz 1554.. godine.. Taj legator je odredio »da se
ubuduće vrelo kraj rijeke Neretve po potrebi održava iz sredstava.
njegovog vakufa«. ·
18 H; Hasandedić, n. d. 148. dži Hasanove džamiđe i radili su do
•• Evlija •Celebija, n. d. 248. iza okupacije 1878. godine. · (Po pri...
""Jedan čekrk nalazi se kod Cej- čanju 90-godišnjeg starca Salih-age
van-begove. a c:lrugi kod Sevri Ha• Popovca iz Mostllra).
Kulturno-istorisk:i spomenici u Mostaru iz turskog doba 173
~~·----------~--------------------------------------
VII - HAMA~ (JAVNE BANJE) . ,
U Mostaru su podignuta dva hamama (javne banje) od kojih
jedan postoji djelomično i danas, dok je drugi porušen koncem pro-
šlog stoljeća. Oba su osnovana prije 1664. >godine kada se prvi put
spominju u putapisu Evlije Ce]lebije. Jedanje pripadao Sinan-paši-
nom, a drugi Cejvan-begov:om vakufu.
1. Sinan-pašin hamam nalazio se na Mejdanu (Trgu l. .nlaja)
neposredno uz lijevu obalu Neretve i uz bivšu Sinan-pašinu džamiju.
Bio je jednostruk a voda za nj bila je dovedena s Neretve. Bio je
u -upottebi do poslije okupacije. P~rušen je 1896. godine.
2. .CejVa1t-begov hamam nalazi se u tzv. Priječkoj čaršiji, u
blizini Ta'Đačice :džamije na desnoj oba1i Neretve. Podignut je poslije
!,S56. godine, jer se me spominje u Cejvan-begovoj zakladnici iz te
godine, a prije 1664. kada ga spominje Evlija Celebija. Bio je sličan
ostalim hamamima u našim krajevima; voda za nj bila je dovedena,
s Radobolje. 'Odavno nije u upotrebi.· NJegova zgrada se većim dije-
lom održala do naših dana, jer je građena veoma masivno i od naro-
čitog tvrdog materijala~'Ne'ko je vrijeme služila kaa skladište jednog
trgovačkog preduzeća a sada se na njoj vrše restauratorski radoVi 81 •.
Oba h'am.ama bili su javni i služili su potrebama S\Tih stanov-
nika. Osim toga svaka muslimanska kuća imala je bar jednu kućnu
b:mju (banjicu, hamamdžik) 82, ·od kojih se izvjestan broj oćuvao i
do naših dana: Mostar8ke banjice imaju s arhitektonske strane nešto
.~oje specifično pa bi trebalo koju sačuvati.
VIH- SAHA"l' KULA I· MuvEKIT HAN-A
l. U Ulici Braće Bajat~ postoji i danas u ispravnom stanju

taranj :stare sahat-kule. O prošlosti ove sahat-kule zna se samo ono
što je o njoj zabilježio Ev:lija Celebija (1664) godine. Opisujući ovu
kulu on kaže da se nalazi u Kazaskoj čaršiji i da ·se zvuk njezina
zvona čuje na tri sata hoda83 • •
Od Zineta Sukalića: iz Mostara pl!ibilježio sam slijedeću vari-
jantu pjesme, koja govori o gradnji sa~at-kule u Mostaru:
Zareče se Sarića kad~uia
u mahali među ha:nuimama
.»Jest t~o.. mt_ dina i )imana
1 tako m1 se'hti ramazana,
sag.radiću mekteb i nitunaru,
i veliki sahat u Most4ru,
nek se čuje preko Bi~ća ravna
Velagića i Blagaja g*ada
a da nije Bišine, !
čulo bi i Nevesinje« 8 t.
ft O hamamima u Mostaru više

-vidi H. Kreševljaković, Banje u Bo-
:! Evlija Celebija, n. d. 247.
, Isto, 248.
Jni i Hercegovini (1463-1916), Sara- ·~ Drugu varijantu ove pjesme do-
jevo 1952, 87 i dalje; odatle su uzeti ni~ je Karl Peez u svome djelu O·
i ovi podaci. M~taru na 33.
Po toj pjesmi ovu je Ktilu sagradila neka Sarićka, možda ista

ona koja je podigla jednu džamiju na Carini. S kule je 1917. godine
skinuto zvono i upotreblJeno u ratne svrhe pa sat od te godine .ne
radi. Kula stoji· pod zaštitom države.
2. U dvorištu Cejvan'-begove džamije radila. je sve do poslije
·Okupacije i jedna muvektihana (ured za utvrđivanje tačnog vre-
mena) koju je osnovao sam Cejvan-beg~ Na kraju njegove zakladnice
iz 1558. nalazi se spisak· stvari koje je zavještao za potrebe svojih
zadužbina. Iz njega saznajemo da je za džamiju u Mostaru, ostavi&,
između ostalog i dva sahata:· jedan pješčani {kum saat) i jedan .saat
sa zvonom {čan saat). To je najstariji spomen o postojanju časovnika
u Mostaru. Muvekithana je bila smještena u posebnoj prostoriji kod
.Cejvah-'begove džamije.· Pred okupaciju je imala dva sa.ta i jednog
.služb~riika koga je plaćao Cejvan-begov.. vakuf. : · .. . · .
IX - HVMANITARNO-SOCIJALNE USTANOVE
Najveći mostarski dobrotvor Mehmed-beg Karađoz podigao je

neposredno uz svo-ju džamiju jednu musafirhanu {besplatno kona-
čište za siromašne putnike) ijedno imare {kuhinju) u kojimaje svaki
putnik u svako doba imao besplatan i udoban stan i hranu. U imaretu.
se gotovila hrana prvenstveno za putnike-gos~e, a što bi preteklo
dijeljeno je mjesnoj sirotinji. Prema: odredbi zakladnice svaki dan
su se za potrebe imareta trošila po 3~,5 dir~ema, što je za on.o doqa
pretstavljalo dosta velik izdatak. Obje ove ustanove izgrađene su
prije 1570. jer se spominju u njegovoj z;akladnici iz te godine. Za-
u
vještalac određuje da se putnik njegovoj musafirhani može zadr-
.žati prema ustaljenom običaju samo. tri dana i tri noći.
Za vrijeme turske uprave ti Mostaru su postojale i dvije bohiice:
l to vojna i civilna. Vojna se nalazila u južnom logoru, a uoči oku:.
pacije je imala 200 kreveta85 • Civilna bolnica se nalazila na Mejdanu
kod Sinan-pašine džamije gdje je ostala sve do 1888. godine· kada
je izgrađena nova bolnička zgrada blizu željezničke stanice.
Fra Petar Bakula navodi da je Mostar 1867. godine imao i jednu
apoteku88, za koju nismo mogli utvrditi, gdje se nalazila. Jedna
.apoteka postojala je i uz vojnu bolnicu kod južnog logora87 •
X-HANOVI
Podizanje hanova u Mostaru počelo je p:rVe decenije njegova

razvitka. Mostarski hanovi su bili građeni slično ostalim hanovima
u našim krajevima i sastojali su se iz prizemlja, gdje su se nalazile
.staje za konje i sprata na kojem su bile sobe za putnike. Većina mo-
starskih hanova imala je i prostrano dvorište sa česniom u koje se
ulazilo s ulice. . ·' ·
Prvi poznati han u Mostaru sagradio je Cejvan ćehaja, nešto
prije 1558. godine. On s,e nalazio pod Pećinom u Kujundžiluku, a
16 Karl Peez, n. d. 74. •• Karl Peez, n. d. 74.
88 Fra Petra Bakula, n. d. 105.
Kulturno-istoriski spomenici u Mostaru iz turskog doba 175
služio. je kao konačište svim putnicima i namjernicima. Njegov

upravnik (handžija) bio je obavezan da gostima prodaje stočnu hranu
po umjerenim cijenama i 'bez ikakvih spekulacija.
J edan hian podigao je Mehmecl-beg Ka:rađoz u blizini svoje
džamije prije 1570. godine. O njemu nema drugih podataka. Evlija
čelebij1a ·spominje jedan veliki han u čaršiji i to u blizini Ahmed
efendine česme i Hadži Alijagina mesdžida88 • Ni o tome hanu nema
drugih podataka. ·
Pored navedenih, u Mostaru su postojali još i ovi hanovi: Car...
dagija, koji se nalazio nasuprot zgradi Narodnog pozorišta. Na nj
je sve doskora potsjećala ona ulica, koja spaja ulice Maršala Tita
i Braće Fejića, a zvala se Hanska ulica (sada Ulica Serifa Burića).
Važio je kao najveći i najuređeniji han Mostara. Za vrijeme vlade
Ali-paše Rizvanbegovića bio je u njegovom posjedu89 Đinovića han
koji' se nalazio na mjestu gdje je sada ona zgrada u kojoj je smje-
štena Zema i Učiteljska škola. Bio je poz~at u predokupacionim
danima jer se u njemu često sastajao svijet i diskutovao o dolasku
Austrije. · · ·
U K uluk ulici, nedaleko .od Kujundžiluka, postoji zgrada jednog
starog hana koji je sagrađen za vrijeme turske uprave. Imao je dvije
sobe na spratu i tri dućana u prizemlju. Glavni ulaz u han bio je
iz ulice Maršala Tita, a sporedni iz Kuluk ulice. Poslije 1878. godine
prozvan je »Evropa« i bio poznat pod tim imenom sve dok je bio
u upotrebi. Danas se na njemu vrše konzervatorski radovi.
Austrija je zatekla u Mostaru još slijedeće hanove: Sevin u
ulici Maršala Tita blizu Karađoz~begove džamije, Cadrin u Cernici,
Hadžiselimovića na Velikoj Tepi (Kathana) i Hindin han u Jusovini
blizu Nazir-agine džamije. U ovom posljednjem hanu odsjedali su
samo trgovci iz južne i zapadne Hercegovine i Dalmacije. Svi ovi
hanovi osim »Evrope«, zatvoreni su odmah poslije okupacije 1878.
a porušeni do konca prošloga stoljeća.
XI- STAMBENE I POSLOVNE ZGRADE
U Mostaru ima više interesantnih starih stambenih i poslovnih

zgrada.
Od stambenih zgrada najznačajnija je Bišćevića (Halebin)
čošak na dnu Bišćevića ulice, neposredno uz lijevu obalu Neretve.
Sagrađen je koncem XVII stoljeća i pretstavlja najljepšu i najstariju
stambenu zgradu iz turskog vremena. Nalazi se pod zaštitom države90 •
88 Evlija Celebija, n. d. 247. Sokolovi Save preletiše

80 Na tome mjestu postojao je je- Pehlivani u Mostar dođoše.
dan karavan saraj 1669. godine. On U četvrtak tenefe popeše,
se spominje u vakufnamill Ahmet- A u petak igru započeše,
bega Lakišića. 8agr:adio ga je Koski Igru igra Ale-pehlivane
Mehmed-paša 1608/9. godine. Vidi Od bijele Halebine kule
Naše Starine III, 1955, 263. Do bijela ćoška Bišćevića itd.
•• Ovu zgradu spominje slijedeća (M. Dž. Kurt, Hrvatske narodne žen-
pjesma: ske pjesme, Mostar 1902, 50).
176 Hlivzija Hasandedić
Pod zaštitom države nalaze se još ove zgrade: Ljubušakov

čošak u Braće Fejića ulici, kuća Alije Kajtaza u Kajtazovoj ulici,
kuća Muhameda Muslibegovića u ulici Osmana Dikića i ona k"'J.~a
na Mejdanu koju je podigao mostarski učenjak i muftija Mustafa
Ejubović, poznat pod imenom Sejh Jujo. Na toj zgradi nalazi se
ploča s natpisom iz kojeg saznajemo da je tu zgradu podigao Sejh
Jujo za stanovanje sudija, koji budu služili u Mostaru91 •
Od poslovnih zgrada naročito se isticala tabhana, uz desnu
obalu Neretve u blizini Starog mosta. Ne zna se tačno kad je sagra-
đena, a postojala je 1664. godine. To je jedina tabhana, na području
naše Republike, koja se održala do naših dan.a.
Svi mostarski dobrotvori od Sinan.-paše i Semsi Ćehaje ·do Ali
paše Rizvanbegovića, podizali su na rijeci Radobolji mlinice i zavje-
štali ih za izdržavanje svojih ustanova. Izvjestan broj tih mlinica
održao se do naših dana. Na Radobolji je podignuta i jedna stupa
za ljuštenje riže. Ona se nalazila poviše stare kanare92 •
Na Suhodolilili je bio konak-rezidencija namjesnika kojega je
.sagradio Ali-paša Rizvanbegović. Austrija je zatekla u Mostaru dvije
kasine, brzojavni i poštanski ured (nalazio se na mjestu .gdje je sada
nova mitropolija), carinarnicu (nalazila se u Dandinoj ulici), poreski
ured, zemljišni ured, desetinski ured· i drugo93 •
XII- NADGROBNI SPOMENICI
Posebnu vrstu spomenika kod nas čine stari muslimanski nad-

grobni spomenici (nišani) kojih je u Mostaru nekad bilo mnogo i
kojih se do danas očuvao dosta veliki broj po perifernim grobljima.
Ovi spomenici pretstavljaju za nas vrijednost kako sa arhitektonske
tako isto i sa povijesne strane, jer nam Il!atpisi na njima pružaju
zanimljive i dragocjene pod<ltke9 ".
" Ovaj kronogram, koji se sastoji ni (1463-1851), Sarajevo 1951, 199;

od ll strhova, spjevao je Hamza Su- L. G. Bjelokosić, n. d. 5.
lejman, ef. Puzić. Nađen je u njego- 93 Karl Peez, n. d. 148.
voj zaostavštini uz još neke krona- 94 Hivzija Hasandedić, O potrebi
grame i stihove na turskom jeziku. proučavanja natpisa sa musliman-
.. Kreševljaković, Gradska pri- skih nadgrobnih spomenika, Narod-
vreda i esnafi u Bosni i Hercegovi- na pravda, Sarajevo 1941, 43 i 44.
Kulturno-istorislci spomenici u Mostaru iz turskog doba 177
KULTURDENKMALER AUS DER TORKENZEIT

IN MOSTAR
Der Verfasser steHt hier auf Grund der Literatur und vieler
unveroffentlichten Quellen kulturhistorische Denkmaler in Mostar,
der Hauptstadt Hercegovinas, dar. Grosstenteils entstanden sie in der
Zeit der Tiirkenherrschaft. Seine Forschung ergibt folgende Resultate:
ln Mostar wurden von der II Halfte des XV. Jahrhunderts bis zum
Jahre 1878, 39 sakrale Bauten gegriindet und war: 37 Moscheen und
Mesdžids, 2 orthodoxe und l katholische Kirche. Alle Moscheen in
Mostar, ausser zwei, wurden bis zur Mitte des XVII. Jahrshunderts
erbaut, wahrend alle Kirchen aus dem XIX. Jahrundert stammen.
In der gLeichen Zeitspanne wurde in Mostar nur ein Kloster gegriin-
det und das im XIX. Jahrhundert. Wahrend der ganzen Zeit der
Tiirkenherrschaft gab es in Mostar ungefahr 40 Mektebs (moham-
medanische Volksschulen), 6 Medressen, l Darul-Hadis und l Darul-
kura, weiter l orthodo:x:e Volksschule, l orthodoxes Seminars und
eine Madchenvolksschule, 2 katholische Schulen, 2 Druckereien,
2 offentliche Bibliotheken, 2 offentliche Badenstallten, 2 Briicken,
mehrere Brunnen, ein Uhrturm, Musafirhane und Imaret.
Prilozi za orijentalnu filologiju lJ

H. Hasandedić, Knltnrno-·istoriski spomenici n Mostanc
Sinan-pašina džamija Vučjakov·ića džamija
N ezir-agina džamija Fatime kadun džamija

H. H3.sandedić, Kufturno-istoriski spomenici u Mostaru
Hafiz Hovadže džamija šarića džamija
Munara Tere Jahja džamije Tabačica džamija

na Carini
H. Hasandedić, KuLturno-istoriski spomenici u Mostaru
Hadži Velin mesd2id u Dr~nkovc~
Slijepi mihrab turske česme

kod Tere Jahja džamije
Biščevića ćošak Sejh Jujino turbe na Luci

I!. H.asandedić, KuLturno-istoriski spomenici u Mostaru
Ostaci ruševina Roznamedžijine medrese
Slijepi mihrab turske česme kod Karadžoz-begove džamije

H. Hasandedić, Kutturno-istoriski spomenici u Mostaru
KoUevin mesdžid na Luci
Biskupska rezidencija u Vukodolu

SALIH TRAKO
AL-VA$FU 'L-KA.MIL FI AI:IVALI VEZIRI 'L-'A.DIL

BIOGRAFIJA BOSANSKOG VEZIRA MURTEZA-PASE
OD MUHAMEDA NERGISIJA
U nizu bosanskih pisaca kodi su svoja djelJa pisali na turskom
jeziku ugledno mjesto pripada Sarajliji Muhamedu Nergisiju koga
danas Turci wvu Netrkesi i Nerkes--zade. Njegov otac Nerg!i.si Ahmed
efen:di rbfuo je ikadliga i služii:o u više grroldova na Balkanu, a među osta-
lim i u Satajevu. Tu •se rodlo i njegov Slin Muhame'd olro 1592 god!ine.
Sk.o[OVIao se u SamgeviU, a za:tlim u Carig~arlu kOid Kiifzade F~ejzulah
efendlje. Octa je iz:gubi.o još m vrijeme studija. Po zavxšeil:lku škbllo-
V'anja !piOSIVIetiJo •Sie' naJstavnlilčkiom poeivu, ali je zbog maltle:rli:ja[nih
tešlroća prešao u sud!slkiu pro!ksu. Bio je kadi1a prvo u Gabru (N &eltvi),
zart:li.m 1u Mots1tar:u (1030/1620), Novom Paza!l'U, Banj<a:1uci (1038/1628)
i, na]Ziad', u Bilflo[ju (MbniaiSti.!I").
U l"eedžepu 1044 (počmje 21 XII 1634) kao držaVIIli histoll'iiograf
(vaqa' nuvls) prati Murata IV na ratnom pohodu protiv Revana. Na
Itom pultu, preld gradom Ke'kbuzom u lizmit•Sk!om za:livu, paJO je s
kioinja i umro u pl'lo[jeće 1045/1635 u 44 godiilni žd.VIota. Tijelo mu je
preneseno u Kekbuz ili u Istanbul. Umro je razočaran u vladajuće
krugove, što mu nisu omogućili udobniji život kako bi mogao u punoj
mjeri raZJVIiti svoje !Sitvamlačke' srpoooibtnosti. Ka<o nekada slavni Baki,
OIIl je to svoje ooj•ećatnje lizraz[,o slijedećim dli:stihonom:
J_, }~-; )\) •4S-'j ~S ..J.!.
J(_,.!.:; <.$..~::-: r..;; }J)tS"T

»Sad ne znaju vrijednosti tužnog Nergisija, ali će kasnije shva-
titi ko je bio i koliko je vrijedio taj bijedni siromah«.
Nergisi je bio obrazovan, marljiv i plodan pisac. Za vrijeme
svog kratkog vijeka napisao je ili preveo više proznih i pjesničkih
djela, aiLi nije postigoo veće p01pulJartnos1i i UJSpjeha zbog svog pre-
tjerano i nepQ'Iirodno kitnjas<Uog •stila punog p~azn'ih fraza. Talk:av je
stil hlo tada u roodi; g'aljli.li su ga mnogi pisci osmanske književnosti.
Karakteristično je da su glavni pretstavnici tog stila bili dvojica:
;12"
180 Salih Trako
pisaca !iz naših krlaljew: Sa~bit Užiča~niln i Muhamed Nergisi, Sarađtija.

Zanimljdw je na~ptomenuti dia se 'k!itnjasti stil u ,osmansko-ttua'\sikoj
knj:iže~ javlja u isto vrijeme klad i na Zapadu.
Najpoznatije Nergisijevo djelo je ~amsa-i Nergisi sastavljeno
od pet različitih djela u stihu i prozi. Važnija su dva njegova djela
historiskog sadržaja, i to Inša', zbirka pisama, koja pretstavljaju ne
samo obraZJac QIIldašnjeg s1li!la u oLSmallskioj kinjiževnosti, neg:o li važan
histOifuskli ii.zvo!r. Ta zblirtlm sadrži olro 50 pisama raJZltč~tog satdriaja.
Drugo, još važnije njegovo historisko djelo je: al-V~fu'l-kiimil fi
ahviil-i veziri'l-'iidil J.)W\ J.j.J JI."...\ J J.~l ....&..)\ a pretstavlja bio-
grafiju ratobornog Bosanca, turskog državnika Murteza-paše, brata
onidtašnjeg velJilkiog vezJiTa Sailllh-paše. Kakio taj spis sadrži više važll!ih
historisk:i.h poda11alkta m pOIZilllawnje pri!lilka u Tunskoj, Bosrui i Unđu
rovmi., zaltJim više mača.jnih svjedočaJilStaJ\na o stanju rna zaJPlldnim
granicama OismlaiJ:ISke limpelrl1je, nljlelnli.m odnosima sa susjedima, a
posebno što diOillosi ~}ive podatke o. karakteru ondašnjeg osman-
skog feuidlatlnog dlruštva, - 001 samim ltiim pri.Vilači našu pažnj\1 pa
Sini() od1učli.ilii dia ga prikaženiD i da ru lilzvodtima dO!'leSemo ona mj esta
:Jroja bi mogla biti od šireg naučnog interesa.
OVIalj lt'!ad ri.alplimn je na osnoiVU ~ oV'oga djela koji ima
Orijentalni institut u Sarajevu. On se nalazi u kodeksu Manuscripta
Turcica br. 70. 2. Tad loodekis sadrži dv'a ltuirskla histot~ska djela d. to:
L L:ist 1-50, Ftu~l-ti. l}all-u'aikd u~ul-i b.ardž-u na].td J.. J"...
Ai .J tf J"..;~ .U. .J • '1.1o je kratak tmktalt o hiistorilja postalllika a2
diinaiSitlije t o :urz:rtocdma njihlove prQPa!S1:1i. koje je napisao pozoo•tti ~
his'baričair Miu:;;ta!fa b/ln A};lmeld ZVIaJilli •AH 1007/1598 da upiorzJolr!i. svoje
sa;vtretnelniike li tUI'ISke drŽ'aiVtrl.ilke na s1:1ainj;e ru oom81ll1Slroj državi u klo.j!Qij
su ·~e već tada. jasno odražavale slabosti. Taj traktat pretstavlja
~varti iklraltak izrod iz 'llljegovog većeg dj•ela o :kstom pi:đJan.ju pod
DmliOVIom .Jtsei~, e,;-'J .J;~~\ X Kenz-ul~ab.bar ve lal).ik ul-e:llkar.
2. LiiJst 50b--96 zaprema spome.n!U!fft Nerg.tsijev spis.
Ova~ đ:roldelks sadrži svega 96 llistlOIV'a, veL~čine 25,5 X 15,5 cm.
Dužlina teksta 21.5 X ll om. Stmnliee imaju redoVIllo 25 redaka. Cio
kodekls pretpi.s:aln j•e jeldniQI!Il I"UUkiom illijepim li jasnim nes]J.-lta'likom 12
džJumaldla. II 1072/= 2 febiiUiatrla 1662 gtcdi!ne.
Stlr.alnlice rulwpl.isa obrubljene su jeldtnlom pozlaćenOIItl debljolm
i divfiije taJnike crne llitnJi~e. NasLoiVli, poglavLja. podnaJSlovi, citaili i ostala
istakinUJta itl(jeata piama su Cl'IV'eiDiim mastiiliom. Kodeks nema orli.gli.-
naJ!nu pagina.ciju pa je ne'lw nedaVDo st~io olovkom jedillllstvenu
paig1ilnaclju za Cliio .kode'ks Old l do 96. Svaka l&j•eva stranlica trna rabiltu
(custos paginae) koja je prilikom povezivanja kodeksa djelomično
oštećena. Paphr je tamn01 bLjele botje, m!aiStian i čvrst. Kooeks ima·
ooiginatlan ·komi povez u kojli su :s oba lica utli.'S11Ute pozlaćene rozete.
Biografija bosanslmg vezira Murteza-paše 1811.
Al-va§fu'Z-kiimiZ sastoji se od predgovora. uvoda i pet glava

_. kioje je pli!sarc naZJVIaiQJ »oplisilma« (aZ-v~f).
Ovdje ćemo u cjehlni Hi !izvodima diou1;ijeti značajnide podatke iz
ovoga spisa redom ko1im su oni dati u samom djelu.
U predgovoru pisac navodi ·svoje književno ime (mahla:;;) u
ool:i.ku Nergisi, i kaže da }e ow djelo p1s'a1o 1038/1628 godine u Banja-
1uai, koja je tadla bil:a reiVLdenCii!ja bosatn!SkJih veziTa. O sebi kaže još
da je baJnd<alliu!čkJ:im kadlijom posit:an sticajem pnn1ka (»;igvom i9Udb(ne«)
u nedootatku spooobn.ijih ljudi. U Bmsni je tada, kaže Nergl:sl, vladao
mir i bilalgioSitanje. Bloona mu je izgiedatla ikao zemaljskJ. raj, a lj1udi
srećnli i spokojnii. Taik'V'o staJnje zateka1o' je karl je došao u Banjaluku,
a iz dalju/h ti~agan;ja prolirzlam dia za!Sltllg1u za 'takvo starnje želi da pr,i-
pilše glaVInioll:Il jlunaiku 'SVOgJa dijela VleZiJru Muirteza-paši. Tu navod[ da
je Murteoo-jpa.Ša na ptOil:oiŽiaj bolSIMliSklog vemra došao .d;z Budima, gdje
je dlottle bfuo namtieslll'ik. Upra.v[jađući Bosnom, 'Oi!l je pos.td.gao dia se
»kap[jli'Caima pr:arvde unillšte noiViOitlariđe, neprav:da i nčllSii.:lije, da se
Wcliaine stete, ttrulje netpmvd~ i poikV'alr:eruoSitti, i da se utrtr1111 rptOižari
nasli]ja i nevaljalrstva« (L. 51 b.). Ističuci to 'OIIl želi da p11ikaže Mur-
teza-tpa!Šl1ne vrl!irne i zooluige li da napd.še lmj'igu o njegovim podvtizima.
N ett'lglsi žeilii dia tako OO'ČU'VIa uspomeiil\U na tog veZitra ·kdji po njemu
more da bude u:z1or i prim}er hudućli!m pokoljenjima. Imose&i zadaltak
sqa dijela tlmže da je naša/o za s!holdtno da ga podijeli na uV\od i peit
O!plilsla (aZ-v~f), a ne na glme i: poglavlja po starom sistemu.
U urvtod.111 kaže dla<lje da ISiu žlVIolt a :rotmm čovjelku »d'VIa najveća
dama božija«, a zart:lim isHče kalk:o je pto1trebno da 'Se ljudli p01korav~ju
V'lada1ru i vetziiru ka:o »pre:bsrtavndc<ima Teda i poretka na zemlji«. On
n!'l!glašatva da je prarved!noot noophoidan IUIS!lov za odrila~nje, vlasU 'iiSti-
oućii prilmjere legendarnih perzisk[ib. vla1dara i navodeći sentence
muda-a!Ca i naučnika.
U prvo)j glava (1.56 b~61) pisa1c liziiliOisi neke podal:lke iz Murte!Za-
pa.šilne lkarrli,jeTe i neke njegove motra[ne whlne (pobožnost, poštovanje
učenih ljudi i pažnju prema siromašnim podanicima). On kaže da je
MIUJrlte~a-paša u 11anoj mladosti ušaro' u carski harem kao dogandži-
ba:ša.. K:aisnli,je je pootao ve~i.r, pa je s1už~o pl'V'o u namask:u, a zatim
u više zna!Čajniih prov!ncijta kaJo veiZI~r ~a E'li:riokim ovlašćenj:ima. Kad
je car.skti dVIorr saz1na1o' za nj'elgiOIVU pravednost p~S1JaiV1ljen je VtaliLjom u
Budimu. Na tom po[otžaju pofkazao je mnogo takt:i:čnoslti i umješn1oolti
u odn!oou prema podanicima. Bio· je :St:arr!Ilio .o~ružen učenim l~udia:na.
:Kiasn:ide je Munteza-tptaša premješten G~ BUidlip:na u Banja1lulru. Kald je
Murteza-paša b to valij a u Bosni, N ergisi se na'la:!i!J1o u Istambllllu. U
to vrijeme b~'o' je kadija u B.a.njailnwi neld nJegfOIV· ,prilj:a:t.elj Hadži
Mlustaf:a-efenđii:ja s k01j'im 'se Nerg1:1stl diopi!sivao. U sVlojtm ptsmima
HadŽli MUSitaf:a j e p'ilS1a1o N ergi!Siji među o1Sta1im i o V'rlinama MUI'ttem-
pašind.m i hvaHo ga. S toga je sasVIilln vjooovatno da se Ne~r~gihsli pri
obradi oVIOtg·a djela kori>sti<o \tlim pismima.
U drugoj glavi (l. 61-69) Nergisi prikazuje hrabrost i odvažnost
Murteza-paše, njegovu pravednost i autoritet, vještinu u rukovanju
182 Salih Trako
oruzJem, u hvatanju i hapšenju razbojnika, te njegovu revnost i

trud na odbrani i čuvanju zemlje. Hvaleći Murteza-pašinog konja,
njegovu vješti:nu u jahanju; :n:jegovo j-tmašJtvo, pisac ga upoređ'll(je u
jUIIlaštviu sa Riustanom silnom Zalmnim, u darežlji'Vosti sa Ha!l:em-'i
Talijom, u pllemetnitiQtsti sa haili~om .A!U.(jom itd. .
U trećoj glavi (l. 69-75) Nergisi ističe da je Murteza-paša
sti2lbio mnoga n.rusiljai ukittmo razne novotarriJje, da je xsklocti:jenio razne
izvore zla i pokvarenosti i da je popravio i obnovio mnoge gradove
i usi1lanove.
Pisac ističe da je k()(t'lllpCiija izviOT svilh novotartlja, nepravdi i
raznih zala, da je ona najveća nesreća i nevolja, početak i izvor
pOO:tvaren.IOStli., te zaključuje da nema jačeg »katapulta 2Jlla i nasilja
~a II'UŠan~e temelja vjere a dlr~a:Ve« među muslimanima od ko:l'IUpcije.
Nerg.isi ISI:ll,ai'tm da sama čiinjen~ica ~tlo je Mu:rteza-paša suzbijao
korupciju, dovoljno karakteriše njegov značaj i zasluge. Taj odnos
l\fumtelza-paše prema kOll'Upciji pisac :ističe ovim riječima: »Kad bi
rnu neklo m siVIOj !interes, a suprotnJo šetrtita.tu i kam:rmu, ponudlio plavi
nebeski sVIOid !ispunjen dragwlj!i.ma, on ne samo da to ne bi pogledao
ni uglom svoga oka, nego bi postalo smr1md. neplii.jatelj toga čovjeka«.
Budući da je bio jako moralan, on je potpuno onemogućio posizanje
LjiUJdli za mliltom. Pri tome Neg1rlltsi kaže da nema ha!di.isa koji osuđuje
p:rlimanJje mitta, a1i d!a je po~ata Muhamedova deffi.nicija naJSdlja:
»Nasil~e je posllaJvilti nešto tamo gdje! mu nilje mjesto«. Tu ii~elw
Negrisl lromenltaa'ilše OIVako: »Da bi cvlrje!l:, napr., dobio svje!Žinu, t:r~ba
g1a staMiltJi. u vtoldu. A ako bi. ga neko bado u vtatru, počinio bi nasilje.'
Isflo je ltaJkiO nas:i!ln.i:k i Olll!aj koji staVli u v101diu stvar koju treba staviti
u- vatru. Nasillje je pootaJVit:i. ratnika na položaj učenjaka, ili ra}u,
~oja je WČinla obradi zemlge, uveslti u vojnički red. Zalbo je jasno
da nije potrebno da se daje mito za sticanje položaja za koji je
neko sposoban. Ptravda .traži d!a se pol10žaji · daj u prema sposobil!OSti.
P.ravda zm.OOi. poatavilti čovjeika u ono zwmje \i ()lllla!j pasaJo IJ.roj1i je on
sposoban da valjanto Vl'Šii!. Polsltupiti. SUIPI"'tno je neprtavd~ i nasi1lje.
Klice prlopadanja u starim ddavama jaiVfi.le su se zbog 1toga što je u
pl"a!ksi zanemareno na'Čeilio da se poje!dfuni. pOISlWi povjeravaju struč
njaclima. Neda'V7110 !Se nekoliiro puta pokamlio kako jedm.a, na:Wgled
ne2Jnal1na, stvaJI" može da pl'IOiUZroikuje velii.!ku šte1nl zato što je položaj
dat onome Iro g;a ne zaslružluje. Otkako je Murteza-paša diOŠao u ove
krajeve, :tlrurllilo se da uklooi sva.kru ~etnu 'UlStanovu i nastojao da
obezlbijed~ mia- 'Sii.rotin~li. Kotd njeg~a niko ne može da prolazi pomoću
rnlita. Svli 7Jal00imajru položaje prema svoj'im I!i!čnim spos01bnJoo1lima.
Kad ~e sti!gao IS granica Ost:rqgonJa, Temišvara, Egre li Kanjiže u
Bosnu, olnda su emi.rli, mđrail!aji i zalimi raJSpravl:ja~U o do~instvlima
lroja je učmio. Tada je :korurta:tovano da se među toliko stotina ljudi
h.i.je našao lllliJlro ko' je nešJtio dJa:o za p!Oil'džaj koji je dobio. SV!i su ~e
s:l!o2MJ. da nisu -wpamltli.IJ.i nli.jednog takvtog ve:Dilra k!oji bi dijelio položaje
samJO prema zas1Ju7Ji., ne gledajlllćđ. na ličnu ~CJirl.ist.«
Neki vojni zapovjednici- silnici- opustili su zemlju, koja se
i sada nalazi u ruševinama. Oni obično ne vode brigu o raji. Granice
islamskih zemalja bile su zaštićene od neprijatelja tvrđavama izam-
Biografija bosanskog vezira Murteza-paše 183
kovima ali su t~ tvrđave tokom vremena ruinirane. Njiho·vo održa-

vanje i utvrđivanje je najveća briga vlasti i najveća potreba za ču...
vanje države. Međutim, rijedak je onaj koji iz duše i srca voli cara)
i koji je. iskreno dobronamjeran i dobroželitelj. Zbog toga što skoro
svako smatm svoje lične interese prečim old 10tpćlih, to n1je b!Uo l~udli
kiolji. su vui.illi brti.•gu o pop!'la!Vtljanju tvrdih i.s1allnLskfth gradova. Među
tim OV'aj čestilti vezlir (MUJrt€2Ja-paša), prenposta'VIio je taj va2md posao
svilm ostailiim. Mi ćemo ulwaitlk·o navesti grad-ove lroje je popravio i
izgradliq IOI1lklaJko je postao »Semar i saMbitla tugre« (tj. budimski
beglerlbeg).
btkaiko su započetfi. napadi !nla Budim, nj·egovi .su bedemi udar-
cima flOIPicwa i 'kata!pll'lta: na .mill'Ogim moestima 'OŠtećeni. U grlald\u
Budimu, to1 natiljepšod U. nađmasivni.joj tvrđ<w'i, bli.li su oštećeni
bedemi o'd Sukapusu do· Erdelkulesi, zatim do Bečmapusu, do Toprak-
.krwl.esU i doOvalkaipUJsu. On je olbn:ovlio ·sve te bedeme i podigao lrupole
tvrđave. Obnovljeno je i utvrđeno sedam nebotičnih bedema čvrstih
temelja iOld ThpJ'Iakk:ualesi do Ovalklapusu. Velikia Tophana bila je
takio ponušwa da jolj se ni za trag mje znalo. Veli'l~i i izvaJnredni
carski hassa-topovi ležali su po zemlji, u prašini, rastavljeni od po-
stolja. Ti smrtonosni topovi koji su sipali vatru kao aždaje, zarđali
su a počeli da se raspadađu. Oni su iz temelja popravljem. Isto tako
b'iLo je i \Sa tophalll!om pa je lplokriivena daskom i ćeremidbtm; svi
topovi postaiVljenli SIU na pOISitolje i ·otspooobljeni. Osim toga, billi ru
potpuno zapušteni 1npovi u Svlim spomenutim tvrrđavama, kullama i
drugim m(j·estllima. On je sve tlo •ob!nlovi•o, uredio .i slllljestllo na poSitolja,
te su p!lijlpremljeni da si!P'aju VJa1Jrtu na neprli.jateilja kao ažrlaje. Obno-
vdo je velllild magazJin ikoji je tpOODJat pod limenom Fildami, i koji je
odavno ib[•o porušen. Obniovd.01 je isto fu:kio veliki maga7J.in i skladdšte
nitl.micilje, koje se nalazi u okoiLinii. spomenwtiOg mjesta. Pop1rav'.io je i,
Ha2JilneketrtiJ, k.o(ja se nailazi uz ~enuto lll(jes1Jo. I stražarnitce spome-
rwte ftJvrđialve, koje su n!ad~i objeJtlalt, POIPraV'ljene su 1 obniov'ljene
JmlkiQ treba. Kalko kreč, koji je povremeno potlreban za a~pravkiu nrije
biJo laJko lU s~ko d'Otba pripremiti kaJo <i kreč klqj11Se proizvod.li u 46
klrečalnla, :to se !SlaV pretn!osi u magarzJ:In, .2Mllllli. FruLdami i· tu puva prli-
prem!l.jen i gotov za svaJ:kkl potrebu. Minulih godina događaJi su se
vojni p!Oiboidli. ·U ratovi!ma, kod :h su se događali hiljadu g10dioo unarzad,
a mOŽldlal li IJlliiliOig'o stloi1ii:na go!dlina prije, ostaLi su pod zemlj10m i u
prašitnli IS obe strane ispaJljene :bOIPOIV~e kugle. Nika'dla nije palo na-
pamet nfiJktome da ih povadi li sak.up!i, klao što j e to učilnio OtVaj mudri
i dail.elrovd.dn,i. vezir, koji j e na to upozooio li na~redio da se te kiugle
poviaide i sakupe. Na tom se l'laldiilo dva-tr.i. dana !nla nekoillro mjesta.
ZaJtiim jel đizldata obavhjest: »lro gOld u poilđu i pusti nađe lt:opovsm
tane, pa ga diO!IlieSe, dloblće Oldređen'u n'll!gradu«. Dugo vremena su
billa trnžena i donošena veliikla taneta. On je nagr.ađ:irvtalo kalko je i
obećaJO. 'Thim mj erom j e sa!kwpi!o d. prup.remio mnogobr!qj:na taneta.
To je bila velika pomoć i usluga vjeri i državi.
On je solli:dno Iii dobro izgmd!io čv-rsto zdan.je na veliilmm mootu
preko Dunava između Budima i Pešte, koje se zove Saranpov. To je
čvrsti bedem IIleophodan za zaštitu grada. S obe strane spomenrut'Oig
184 Salih Trako
--------------------------- ---------------------------
mosta podignuta je Londža, jedno ugodno mjesto prik'ladno da bude
zbortn!o mjesto borra1ca i JSasta(ja1ište jrmaka. U peštanslkoj tvn]aVIi obnry...
Vli·o je carnku džami!j:U (džamii hassa) d sti'Iaž.alrnltce. Obnovio je i mediJO
Pešta-Limani (peštansko pristanište). Uredio je i rasporedio postolja
'1lCJ!PIOIVIa w IOISita~u vodillu 10premu tako da bi mu tse i dušmani di:1villi. A
u samom Budimu •cbnovJjena je kla:pi:ja Katoora i džamilja Fethi:ja.
Baruthana je imala tri starra dibeka (havan, stupa) pa je on dodao
još dva tako da sada tvornica baruta ima pet dibeka.
G,r~rud Ostrogon je čvrnt grad za 'koji svi borci tvrde da medu
6Js1amsk:im gmdlwima ne 1postoji nijedan tako utvrđen grad za odbra-
nu predjela i \I):Uteva na tom lJOdiučju. Ali je grešlka vlastodržaca
·minulih vremena da je na nekim ·mjestima ruiniran. Ovaj uzvišeni
veZJtr hadi,o·je !SlVIOđ brižljiJvli pogled i Illa OIVU tv-rđiavu islamske granice
i UVll:f!to Jda je iplot!:rebn10 OfbnoviJ:tj_ ;j -poprav.iti SVe kule i :zJid:ove "Sa obđe
strane Dunava. U nedostatku drmvnm sredstava, potrošio je svoj
nOV<a:c i obn!ovli:o sp'omenuta mjesta. TaJko se •poj,avi vrisoka i široka
1klula prema 'Depeldelenu Zla. 10dbranu njeg.ove U1l001line. Za odhran'U
oki0'1ine Ade ponoiV'o j izgraldđ.o dva veJ.iičaJ!lStv.ena bediema od spome-
.nn.i!te 'kntle prema K!izil...ik!atii (Crvena StiJjena). Prema Bečka'PUJSU
izgva:dio je dva redta veHčarntvenlh do1ma-zidova. Na taj .način ,tvr-
đava je poota·la tako1 jalko utvrđenje gotovo kao Aleksandrov z~d.
'Topovi spomenute tvrđave 'bili su rastavljeni, pa su ·kundaci po-
stavljeni na postolja, topovi uređeni, očišćeni od rđe, po potrebi
prek:J:jivooi <i 1sve ootal'o uređeno kaiko treba. Kalda su uhode ra1Zll1:1h
'armija, ·koje su b,He porznate u pripremanju oil'IUŽja i munJic1je, a naro-
roto u oovanju vat:renog oružja, i u pirlipremaJnju i ruJkovarrju muni-
·cijom, sarllllali za brlžljlivosi hrabrog vez;1n1, onda se ona gl')Uipa isku-
snJ.h nevjernika ·zadivila tbd brižlj~viOIS'ti i 1,z;jav;illa: »Mi smo sebe
·smatraLi odlličnim u ČIUivanju lt:vrđava i rasporedu oružja, a smatrali
smo da musillimani apso[utno nadmašuju sve vladaTe na zeml'ji mno-
'štvom vojske, V'j-eštom kollljicom i rnnoštVJom depu:tlacija(?). Ali kad
:god se goiVIolrli. o vtr'l,ini i :!'evnosti u čuvanju tvrđava, uređen:gu rl
čišćenju v<litii"elll.og 'O>ružj·a - onda 111 tome nj(ma pripisujemo nemar-
nost i slabost i to ubrajamo u mane i nedostatke muslimana. Smatrali
smo da te vrline pripadaju samo nama. Sada se pokazala njihova
potpuna n:admoć i velika superiornost u svakom pogledu. Tolika
briga za top i pušku u graničnim tvrđavama, tolika pažnja u poprav-
ljanju i učvršćivanju građevina, koje je pokaza1o ovaj čestiti -vezir,
dosada to ne vidjesmo kod Turaka. Ovo stanje je nama vrlo tegobno.
Ono je zaqalo mučnu· ranu našoj državi. Priča se da su đaurski
prvaci pali u brigu da će propasti.
Tvrđava Vadž (='Vac) pričinjava radost čuvarima granice,
i izaziva nemir i nespokojstvo nevjernicima. - Ovi divni gradovi
su rana u srcu pokvarenim Mađarima, a mnogobrojna korist
muslimanima. - Oko nje su podignute veličanstvene dolma-
bahče i tvrđavice. Sagrađene su dvije veličanstvene kule na
visokim stubovima. Topovi, koji su •postavljeni u unutrašnjosti
grada, uređeni su i očišćeni. Nakon što su im kundaci ponovo ukle-
:s:ami,, pt0istav1jenri1Su i p!fi1premljeni d!iJVno. I ostalo <C}II1užje -i ratni mate-
riđal u tvlrđavi pripremljen je ikako trefba. hvll'šeni su pOitrebni opr.avci

na ~ijep utsloilidan način. Obnwljena je ca1I1Ska džamija (džami~ hassa),
k!Oija se naJliaeli. na dliV'!l!om mjestu. Njeni di:V!rui mostovi, &ji su visoki
'1ulrovi podligruu:ti br!i.žlji:vom rukom kao nebeskJi svod ·i ·lmd kojih se
odimaraila VIO\jiSka, izlgledagu kao ug01dne li privlačne lorže (?). Sve te
veiltiča:nstvene grla:đeJVine podiig!IliUte SIU U!laganjem mnog1ohrtojnog novca
tz vi!rus:tfute bllagadne o!Voga veiira, kojli olsvaua zemije ti re2lol!lluje d:Siprav-
no, a da se iz carskog imetka nije ni trunka potrošila ni uništila.
U tvrđavi Višegrad u okolin~ Budima postalo je ruševn·o spre-
mlište pll'aha i magaZin mulllici•je, koje je ostalo od nevjernJka, pa sru·
sada svi ~dOIV\i. i kroiV!O>V'i olbnovlj e'lllil li oma:Lterisan:i.
Tvrđava Džambek ( = Zsambek) je bila ruinirana, pa su joj
zidovi ponovo učvršćeni, te je postala masivna. Ona je utvrđena i
učvršćena još i sa dva jaka opkopa i čvrstim šarampovom. Poprav-
ljena je i gradska džamija. Gradska kapija bila je dospjela u stanje
paukova dvorca pa je sada brigom ovog vezira iznova izgrađena .
. Tvrđava Stolni Belgrad, koja je simbol iremskih građevina na
si!:Julbovima, je mjest•o• pnno per1v10ja, lizvanreld.n;o. poprr'ište borbi na
islamsk!o1 gtranici, granična tv1rđava na vis0kim ,stubovima, odabrnna
među tVirđaiVIama. U !llQOj je sve poinOIVO irzgrađeno, a U prvom redu
kule, mJoslt 'i njegovi sltuboiVll. Na mjestu zvanom Bat'tal Kapusu po-
novo je podignuta trospratna tvrđava (uč boj kala), slična veličan
·&tvenoj ku~li Effiburn ve -e~vood. Veilličilna n~ena dvorišba i moo~vnoot
·nj-ene arbfiteiktrulre prtos'tmltlih dimenzJija vJJdi se iz ·t01ga šito je na
njenođ powš,ilni lak10 moguće upoltirijebi;ti trinaest ve1ikfih pooltliv'tvr-
đaVISk'ih tolpio!Va. Osim ltloga, podrignUJto je 17 čwstih bedema, a 'Ull1lUtar
.zidova tvrđlave poldign!Ute su·veličanstvene »dolme«: Zat·o· št;o j·e ikrov
krule - matg~itna pootao rušeV181ll, liJo 'SU fitilji, barult ·1 tvrđavska
oprema (muhimmati kala) koj:i "SU ostawiJ1jen1 ne~aš'tlićooi, p!flalpali. Nju
)e !ponovo irzgl'laldiio. Tophana spomenute tvrđave hilru je ruilnliiflana,
±opoiVii koji siu pootavlje!lli u tlo!Phanli i osltal:im mjestirnla b;tti su odvo-
Jeni od posto[ja (!kundaka), preipuštteni piiaŠini i zerrrljli. tako da se
gotovo ne vide, pa su svi postavljeni na postolje, prekriveni i posta-
vljenli po zlido!Vlima i u tophani.
Tvrđava Parkan Arčin. I ov:o je jadan utvrđeni grad na važnom
mijestu. Ali su mu od ranioe neki diije1ovi o1stali neldo,vršell'lJi,, a neki
su to1k:om vtremena :ru'illlliran~ i porušetnd.. Kad je to ovaj mudiiii veZ!:u:
SaJZ!llao i uVIidl!o, naredilo. je da se uredli i izgrl:lJdi, ulažući i sam ve1iki
tlmd i •trošeiĆi neihr:ojno blago1, pa je :irzgvađen masivn1o i brllžlji'V'o'. Zbog
toga što na oibaH prema tome .gradu .pootoji svraJbište za putnike fi.
namjelrln~ke, to je tu •izgrađen izvrsrtan i veli<OanJStven !karaiVanSialfla,j.
Oko njega pll'loteže se masdvan i p[':iv1ačan ŠaiTampov. Spomenuto
mjesto pos,talo je u~mrna, velilčanstvena i masivna 1tvrđruva.
Tvrđave Đankurtaran i Fodvar. Jasno je i očito da su ova dva
masivna i utvrđena grada podignuta na odgovarajućim mjestima,
i da imaju veliki značaj i važnost za putnike. Pokazalo se međutim,
neophodno potrebno da se tu izvrši neko dograđivanje i renoviranje
pa je sve to izvršeno kako treba.
186 Salih Trako
Tvrđava Osijek. To je jedinstven, klao čvrsta stijena masivan,

tvrdi grad, mjesto prolaza svih vojski, k!aravana i izaslanstava koje
dolaze i odlaze na ugarsko područje. To je raskrsnica puteva i skela
za razne vrste putnika u naseljeno područje. U njegovoj okolici na
rijeci Dravi nalazi se veličanstven most poznat u sedam područja
(iklimata). On vodi od samog Osijeka pa doseže do kasabe Darde.
Uzduž se ne može preći do kušluka. On je doživio potrese i pretrpio
rušenje, pa je ponovo sagrađena građevina duga 35.000 aršina.
Budući da je car1skil ambar, ki01ji je odavno postavljen radi car-
skih pr1hoda, kojii se <Skuplj,aju u tim kirajevima, pmtao r<uševa:n i on
je 10bruo1V'ljen i poprawljen, a njeg'oiV'.i ·topovi, ostavljeni na zemlji
postali su teŠiko upotreblj!1vi. Sv!i splome.ruu)t;i topo1vi 1SIU postavlje.rui na
kundaike, a neki od njdh na drvene panjeve. Izma!d njih sagrađena je i
uređe1111a jedina ·Lid epa 'tophana. Ta velika usLuga je kor.:.Sno djelo vjeri,
državi i ,kJrajinli carstva. Te poslorve pozdravHi su i odohnHi svi pamet-
ni ljudi.
Tvrđava Vukovar. Ona nije popravljana od carskog osvajanja:
Njen glavni i pet sporednih magazina i pet kula kao i njen most,
što se pruža preko rijeke Vuke, porušeni su i nalaze se u takvom
stanju kao da ne postoje. Trošenjem novca težnje i ulaganjem iz
riznice nastojanja svi su spomenuti objekti iznova sagrađeni i
uređeni.
Tvrđava Kopan (= Koppany) je takođe ruinirana. U spomenu...

toj tvrđavi i u sandžaku Kopanu obnovljeno je masivno 12 palanki.
Na ritieci Blatin (?) u blizini tvrđave Viufuk ('?) podignut je
vetlfučaniSitven moot.
Tvrđave Šimontorna, Hedvig, Serdihil, DumboL, koji su slični
Kaa'lliži ISU .čvrste bmne. One su obn:orviljene s vrha do dna i sollidno
oma]bel'lisane. OaiDskia džamija, kJ()Ija se nalazila u spomenutoj tvrđavi
ponovo je podignuta. Tli .krajeMi i nahije su iz,g.rađeni na divan način.
Grad Ilok je ugledno, ugodno i prijatno mjesto u Sremskom
sandžaku. Neke dijelove tvrđave trebalo je popraviti pa su popra-
vljeni i omalterisani. Veličanstvena džamija u dvorištu tvrđave nije
do~vje1a da je pog'leda glrlađevi:Illa!l" još od 'olsvajanja, a sada je pOtno-
vo obnovij ena.
Bodli.g:nuta je ponovo i car1~a džamija, u tiV.rđavi Požarevcu (? ).
Tvrđava Kanjiža, kojoj po čvrstini i važnosti nema ravne na
podll1učju UgaJiiske je jedlinstveno mjesto u teško osvojivom rra.tnom
području. U tom graidu izgmdene 1su u prv'om redu če1lilli1 veličan
stvene visoke kule, koje su postavljene i podignute po najljepšim
planovilma. Bremda je biJlo lt:ešlko poeta!V'it:i temelje kiamenim zgm-
dama, ipak je njegova ulazna kula izgrađena u cijelosti od Kamena.
Kule gradova Sigeta i Kapošvara i OIStrula mjesta su popraJVljena;
nj1Jh01vli. topiQ/vi li ostrula op1rema dovedena je u !r'ed kako treba.
U a1aletlu Jeg1a1r potPtraiVilljene su tv•rđave i palanke, koliko· je
bilo potrebno. Osim toga, podligtn!Uite su dVilj e veličanstvene kule,
koje su vi!soike po 150 aršlirrm (zira). DŽiamija osvodiltelja grada sultana
g~ Mehmed-hana je ponorvo podignuta. Spomenuta twđava je poto--

111UJla u močva~:ru. Zbog p~ovalija pmlaiZ je mučan, pa su u svim uli-
ca~roa, na mjes1Jimagdje ljudi prelaze, napravljeni, mostovi.
Tvrđava Solnok je voil.jom božjom rlaiilije i~gonje}a (spaljena),
pa je iz temeilja pod[gnuta. Jedna vehlka i ogromna kula izgrađena
je iz kamena i na njog je majstto~r·skli napravljena i uređena sa1t-kula
darse zna vrijeme moildtva. U SlpJOmenutođ :tvrđavi podignuta je i ure-
đena vewiJka, masivna džarn!i.ja u lijepom i dopadljivom stilu. Ona
pos.toji još •od vremena sita-dh boraca izodreda Jahja~paffića (Yahyali
taifesli). Toj 'usiLuzi obradovali su se svi ljudi o!l:lJOg krnja.
PaJJanika i carska džamida tvrđarve Huš, ponovo su podignute.
Sv!i mos:torv'i grada Hatvana i sva mjesta koja je trebalo popra-
vilti, uređena s1u kako treba.
Gmd Seg·edin je ranije spaljen. Budući da su njegove džamije
i čaršija balii u:ništeiilli, to je sve oibnovljeno i izgrađeno.
U ajaletu Temišvaru u tvrđavi Gula ( = Gyula), kula Cim i
njene kapije, carske džamije i mostovi su popravljeni i obnovljeni
solidno; opkop je očišćen, a topovi prekriveni, pripremljeni i postav-
ljeni na svoja mjesta.
U ajale1tu Boooli, u trvrđ:a:vii Bihaću dof\T\r\Šena je jedna veličan
stvena lkiula, koga je izgrađivan.a dvije gO>dine sa hiljadu muka i
teškoča. U SlpomenuJtoj krajini trvlfđiave TržaJcki, Cazin, Bužim, Stina,
TodOiflllOVIi, te tvrđava Prek<)IVIiračk!l, koda pripada Kos1tajnici, kao i
sama Kostajnica - dijeliom SIU iz temelja izg,ra,đene i obnovljene, a
dijelom omalterisane li soil.idno opravljene i izJgrađene.
Tvrđava Kraljeva Velika u Ce:rničkom sandžalku je ponovo po-
pravljena, aru tvrđa:v!i. Cernik podignwta je caJr.ska džamija.
Tvrđava Novi u Hercegovačlmm sa,ndžaku na mol."Sikod obaJ.i je
poznata dail.ekio. Taj grad kao i cal'\Sika dž·amija u njemu su obnovljeni
i izgrađeni.
T\nrđava Vrana u sandžaku Krkli blila je do temelja porrušena
pa je cijeila •obnovljena, izgrađena i uređena ...
Ukratko, dugo je vremena p110šlo kairo niko nije vodio brigu o
opravci i obl11o1V'l spomenruleilih nabrojanih, poznat.ih mjeslta u pet ajaleta
i njihorvim sanidžacma i prredjelima koji su mnije navedeni. To su
važnli. ohjek~ vjere i države koje je bli1o nužno odd.avati. Zbog toga
što se na njih nije pazilo, bilo je uzrok povećanju njihove ruševnosti.
Tim dobrim djelom ovaj vezir je učinio veliku uslugu vjeri i državi
i na taj način pru:žJio opć'u ~orist cijelom svijetu.
U četvrtoj glavi (1. 76-86) pisac hvali Murteza-pašu što je u
roku od 18 godina u pohodima na Ugarsku zavladao nekim njenim
područjima i trošeći veliki novac uspostavio mir u tim oblastima.
Pisac se pri tome poziva na kazivanje učesnika i kaže, uglavnom, ovo:
dok je Murteza-paša bio valija u Bosni, nastao je nered u državi
i upravi zbog nesloge istaknutih ličnosti. Koristeći to nesređeno
stanje, Perzijanci su okupirali područje Bagdada. Kad su to čuli
đauri, smatrali su da je sva briga Osmanovića okrenuta prema Iraku
i da je zgodna prilika da ih oni napadnu, pa su počeli vršiti pripreme
u tu svrhu. Budimski serdar Mehmed-paša je naslutio tu opasnost,
18'8 Salih Traka
p~ j7 p.oruči.«? ?osanskom va~iji Mu~tez~-.paši .da pođe.u ?.OI?oć Bu-

dunskoJ kraJml s dobrom VOJskom, sto Je ovaJ odmah 1 ucmw.
Betlen Gabor, koga je ·sultan postavio lmezom Mađarske i Er-
delja, bio mu je vjeran pa ]:§.,stoga, čim je čuo za spomenute pri-
preme, obavijestio ·O tome Murteza-pašu, koji se s njim konzultovao
e ratnoj taktici i operacijama.· Budimski vezir Mehmed-paša dočekao·
je Murteza-pašu· pred Budimom s radošću i poštovanjem. Murteza~
paša je edmah obaviješten da Je ugarski kralj poslao poslanike ·per-
zijskom šahu s porukom da je sada najpodesnij.a prilika da on udari
s istoka, a ovaj će sa zapada. Tada je došla <>va caTska instrukci3a:
ako neprijatelj pođe prema Budimskoj Krajini, neka joj Betlen Gabor
dede u pomoć, a· ako neprijatelj krene prema Erdelju, neka Murteza-
paša odmah ide na tu stranu.
Betlen je., međutim, obavijestio da su mu došle uhode iz kra-
ljeve zemlje i donijele vijesti da je tamo mobilizovano preko 8.6.:080
<>klopnika, da je ·đaur u savezu sa perzijskim šahom :at:rgažov.ao sve
&vo-je snage, da su se olrupili svi illlgledni 1ber.eezi i pokr.ajinski kn.ezo..vi
i 'Ujedinili sve svoae snage. Oni se još ne kr-eću sa zbomog mjesif:a,
ali se pretpostavlja da bi s te strane moglo doći do napada. ·To mi-
šljenje potvrdio je i erdeljski knez Betlen Gab&r. Da bi pomogao
islal'l'lSkoj vojsci, on je sa 20.000 vojnika udario na tvrđavu Filek
i obavijestio Murteza-pašu da neprijateljska vojska broji 80.000 vo3-
nika, preko 40 baljemez-topova i mnogo muniCije, te da je potrebno
da on odmah krene sa islamskom vojskom prema Fiieku, pa da se
oni spoje napacl.a]ući jedni s jedne, a drugi s druge strane. !mače,
v-eli, neprijatelj će se okuražiti i rastaviti nas. U tome slučaju nećem()
moći da mu se suprotstavimo, pa je jasno da bi pregazio zemlju na
koju god bi stranu udario.
Na to se Murteza-paša konsultovao sa svojim saradnicima. Tu
su pročitane carske odluke i pismo Betlena Gabora. Zatim je .izjavio
da je Betlen Gabor ličnost koja dugo vremena vjerno služi caru i
pomaže islamsku državu, i da je on sklopio sporazum sa pokojnim
pašom da se međusobno pomažu. Na osnovu toga pozvan je i on
(Murteza-paša) iz Bosne da dođe u pomoć.
. 28. zilhidže 1035. (20. IX 1625. g,) krenuo je Murteza-paša s
vojskom preko Peštanskog polja. Prvi .konak mu je bio u blizini
tvrđave Va d ž. Sutradan· u podne stigao je pod neprijateljsku
tvrđavu N o v igra d . .Nevjernici u toj tvrđavi ispalili su sa grada
topove i ubili nekoliko konja i ljudi. Da bi ih kaznili, muslimani su
opsj.eH tvrđavu i poveli borbu ispalivši nekoliko protivtvTđavskih
topov:a. U to je stigle pismo .od Betlena Gabora koji ~e javljao da
:te austrijski tabor krenuo sa svog položaja i ulogorio se oko tvrđave
L o h, te je jasno da će udariti na jednog od njih, pa je petrebno <la
-se njih-Ove vojske spoje 'kako se neprijatelj ne bi okomio na jednu
·vejsku. On je dalje javio da je pozvao :voj:sku hereeg.a Mančakla
koji mu je pGSlao pomoc iz Cešk.e, da 't!!Ođe sa odabranom i brĐjnom
~Vojskom. Osim toga," on je pisao da je uputio jednog svoga kapetana
Hrvata, po imenu Ištvana, sa 6.000 aeventi, kojima nema sličnih. ni
ravnih, da :budu spr<>vodnic:i i zaštitnici .od neprijatelja na tom va:-
žnom i teško prolaznom području. Betlen Gaoo!l? je j'E>š. poručivao

kako je nužno da što prije k:renu i <!la· Rastaje da se sastam.u u blizini
palanke Divegel.
Međutim, upravo kad su ovi htjeli da krenu,. pojavili su se
neprijateljski alaji sa suprotne strane, te j:e bilo potrebno saznati
njihove namjere~ Zato je prema neprijateljskom tab0ru upućen be-
glerbeg Egre (Jegar) pametni, vrijedni, iskusni i budni Mehmed-paša,
koji je sa serdarom pripadao prethodnici islamske vojske. On je preko
uhoda saznao da neprijatelj ima namjeru da spriječi spajanje islam-
ske vojske s vojskom Betlena Gabora,. da okupira Erdelj, pa da uz
pomoć poljskog kralja zavlada Vlaškom i Moldavijom, a onda preko
.Jerkoka pređe Dunav, opustoši podunavske oblasti, zauzme Beograd,
a odatle krene prema Ugarskoj, te da se sjedini s vojskom koju je
uputio prema Budimu. Kad zajedno provedu zimu, da popale i opu-
stoše islamske krajeve pa da slijedeće godine opsjedhu Budim.
Islamska vojska je u podne krenula ispod neprijateljske tvr-
đave Novigrada i osvanula u blizini spomenute palanke Divegela.
U zoru su postavili čadore. Istovremeno se pojavila vojska Betlena
Gal':lora i podigla zastave prema islamskoj vojsci. Murteza-paša i
Betlen su se sastali. Pred podne su krE!nuli u svoje čadore. Tada su
stigli glasnici od mirmirana i emira iz pozadi'ne i javili ela stiže
austrijska vojska, da se borba rasplamsala i zatražili pomoć; Tada
je serdar (Murteza-paša) postavio zapovjedhike spahijama i poslao
alajbegove Smedereva, Bosne i Klisa s vojskom u pomoć; Borba je
trajala od deset sati izjutra do dva sata poslije podne (1.80/a}.. <l::im
je to doznao, Betlem Gabor je dojahao serdaru na dogovor, pa su
zaključili da je nužno oduprijeti se neprijatelju. U tome smislu izdate
su instrukcije i preduzete pripremne mjere. Kad su svi bili spremni,
pojavila se prethodnica neprijateljske vojske. Tada se zaniletnuo boj
u kom su pala samo ·tri-četiri muslimana ratnika; pet-šest osoba bilO!
jre ranjeno dok j·e na neprijateljskoj strani stradalo nekoliko stotina
ljudi. Taj dan je vezir konferisao sa BetlenQm Gaborom. Oni su
odlučili da se pošalje Hrvat Ištvan sa 6.000 mađarskih leventi da
doprate vojsku koja treba da dođe iz Ceške. Ta vojska brojila je,
prema pričanju Nergisija, preko 20.000 ljudi. Trebalo je sačekati tu
vojskti jer bi bilo neumjesno upustiti se bez te vojske u borbu sa
neprijateljem. U to je stigao· austrijski poslanik od koga je Betlen
Gabor doznao da je neprijatelj jako uZl'lemiren zbog ove pomoći
iz ~eške. On je Betlenu Gaboru predao pismo u kome se s austrijske
strane predlaže da se prekine borba, da to objavi »bubanj mira« i
pristupi mirovnim pregovorima. Betlen je na to otišao veziru (Mur-
teza-paši) i rekao: Neprijatelj man predlaže prekid borbe što smo
mi pomišljali da njemu predložimo. Bilo iskreno ili ne taj je gest
za p.as koristan i odnosi se odvijaju nama u prilog. Ako im je mir
iskrena želja, to je i naš cilj, a ako je po srijedi varka, i u tome
slučaju ćemo opet bolje proći. Mi ćemo svakako zadržati grad Sećeny
i tu ćemo se spojiti s vojskom iz Ceške. U tome su se serdar i Betlen
složili, pa je Betlen odgovorio austrijskom glavnom komandantu da
se serdar neće povući i da je bio odlučio da sutra napadhe protiv-
190 Salih Trako
nika, ali da prihvata ponudu za mir iz sanplosti i stoga što bi bilo

suprotno viteškim običajima odbiti takvu ponudu. Na to su se Betlen
Gabor i neki drugi prvaci bili povukli prema Sećenyju, ali nepri-
jatelj nije postupio prema ponudi, pa su i dalje trajala čarkanja,
naročito oko grada Fileka i neke male susjedne tvrđave B u j a k.
Tim čarkanjima rukovodio je s turske strane beglerbeg Egre Meh-
med-paša dok su se ·na protivničkoj strani u akcijama isticali hajduci.
Nergisi dalje priča kako je priređen svečan doček vojsci koja
je stigla iz Ceške, a zatim· o progonu neprijateljske vojske i plijenu
koji su Turci tom prilikom zadobili. ·
U petoj glavi Nergisi govori o turskoj sili koja je prisilila ne-
prijatelja na sklapanje mira, premda on nije pokazivao sklonost za
to, i o spokojstvu naroda u redu koji je zaveo ovaj vezir. Kako
navedeni bojevi i pobjede, koji su se odigrali na tlu Mađarske nisu
otvorili oči neprijatelju, to je Murteza-paša odlučio c;la ga dalje pro-
goni. Tako je jednog vojskovođu uputio prema mjestu u kome je
bila kovnica novca. Prvo je poslao predhodnicu od 5-6 ·hiljada
vojnika, Betlena Gabora i vojskovođu Hrvata Ištvana sa kršćanskom
vojskom. Jehudi Ahmed-paša je, međutim, stupio u tajni kontakt sa
neprijateljem i obavijestio ga da će se islamska vojska po starom
običaju povući na zimovanje, jer se primakao Mitrovdan. Posebno
ga je obavijestio da ide na zimovanje vojska koja je došla iz Ceške,
da Betlen Gabor ostaje sam i da se on ne može sam boriti. Murteza-
paša je, međutim, doznao preko uhoda da je njegove planove Jehudi
Ahmed-paša otkrio neprijatelju, pa je naredio da se vojske vrate
u raniji logor i kaznio izdajicu. Poslije toga vezir je održao vijeće
i zatražio da se buntovnici kazne. To je izazvalo veliki strah među
neprijateljima. Betlen Gabor je također ukazao na greške koje čine
ljudi iz neprijateljskog tabora. Docnije je, vijećajući sa Betlenom Ga-
borom i ostalim iskusnim ljudima, zaključeno da se uđe s vojskom
u neprijateljske oblasti koje su bile »zrele za propadanje«, pa da
im se onda ponudi mir i da se on zaključi. Tada se krenulo u unu-
trašnjost neprijateljskog područja prema ćesarevoj prijestonici i to
od tvrđave zvane Voloh pa na banju zvanu Krmos-Banja koja je
bila poznata kao veliki carski rudnik i kovnica. Pošto su s vojskom
provalili u unutrašnjost, Murteza-paša je ostao u dvoru pokrajinskog
namjesnika nevjerničke pokrajine. Vuči, u nevjerničkom gradu
Zrnovču; Betlen Gabor se. nastanio u kući jednog uglednog »izdaj-
nika«, a konje uveo u njegov obor u Krmos-Banji. Ostala vojska
i vojskovođe su se razmjestili po selima, nahijama, kasabama i
neprijateljskim gradovima u koje »do tog časa nije nikada stupilo
kopito islamskih konja«. Tada je održano vijećanje ti kome je zaklju-
čeno da vojska prezimi u tim predjelima, što je neprijatelja iznena-
dilo, jer se nije čulo da je u tim krajevima koja turska vojska ranije
ikada prezimila. Iz straha od turskog nadiranja narod tih krajeva
poslao je svome kralju izaslanstvo koje je tražilo od kralja da ponudi
Turcima mir. Prema njihovoj izjavi, Turci su išli za tim da zaštite
raju. Stoga su oni ultimativno tražili da se sklopi mir s muslimanima.
U protivnom slučaju oni će im izraziti lojalnost. To je prisililo kralja

na sklapanje mira.
Nevjernici su se obratili Betlenu Gaboru da posreduje u mi-
rovnim pregovorima i pisali mu da rok pregovora za zaključenje
mira bude tri mjeseca; da se islamska vojska povuče u svoje krajeve,
da će i oni svoju vojsku povući; i da se za tri mjeseca pripreme puno-
moćnici za pregovore. Nakon toga vezir je ušao u Krmos-Banju i to
u kovnicu neprijateljske tvrđave da bi pregovarao o zaključenju
mira. Tu je, prema vlastitom pričanju, boravio nedelju dana i pro-
matrao postrojenja u kovnici u kojoj je bilo 360 tezgi za izradu
novčanica. Dok je vezir boravio u Krmos-.Banji,izmijenjena su pisma
/ o zaključenju mirovnog ugovora. Zatim je s vojskom i plijenom
krenuo prema Mađarskoj i došao u Budim nakon što je 54 dana, tj.
oko dva mjeseca zimovao u neprijateljskoj zemlji na izvanredno
jakoj zimi.
Nergisi ovdje spominje kako su vojskovođe i serdari uzimali
porez od vojske kad odlazi kući na odsustvo te da je on bio težak.
Murtez~a-paša je taj porez dokinuo na opšte zadovoljstvo vojske s tim
da ona taj novac utroši na ratnu opremu i konje.
Islamska vojska se ulogorila u Peštanskom polju. Tu je odsjeo
i vezir. Dunav je bio zaleđen, a prelaz vrlo težak. Tu su logorovaH
nekoliko dana. Kad je led očvrsnuo, prešli su u Budim. U to vrijeme
došao je carev izaslanik, oficir i palatin cijelog mađarskog područja,
Mikloš Esterhazy koji je bio ministar predsjednik (reisul-wukela').
U mjestu S u n sastao se sa predstavnicima islamske vojske radi
priprema i zaključenja mirovnog ugovora. Pisac navodi kako su
neprijatelji za sklapanje mira postavljali ove uslove: _
da Turci pošalju svog izaslanika na njihovu stranu,
da povrate tvrđavu Vadž i okolna sela prijeteći naoružanim
Austrijancima, koji stoje spremni za borbu i koje ni oni sami ne
• mogu da obuzdaju, jer ne pristaju na mir pod drugim uslovima.
U ime spomenutog Esterhaziya bio je poslan u islamski logor
Taši Gašpari sa pismom na mađarskom jeziku u kome se p rij e ti da
će Austrijanci oduzeti Vadž, ako se ne preda dobrovoljno. Murteza-
paša je naredio da mu predvedu Gašparija te mu je svojim mudrim
i energičnim istupom predočio svu opasnost koja prijeti nevjer-
nicima zbog njihova ratobornog, ali politički neumjesnog i nepa-
metnog držanja. Ukazujući mu da za tursku silu ne znači mnogo što
su jedan dio vojske poslali prema Bagdadu, pozvao ga je da posmatra
prelaz turske vojske preko Peštanskog mosta (Pešte kopriisu) na
Dunavu. Murteza-paša je po tome opremio vojsku prema tvrđavi
Vadž i u tu tvrđavu postavio povjerljive ljude, janjičare i sejmene,
a onda se povratio prema Budimu. Kad je Taši Gašpari stigao u
Budim, odakle je s tim vijestima upućen svojoj vladi, onda su ćesa
rovi punomoćnici poslali poziv islamskim punomoćnicima da se
sastanu radi zaključenja mirovnog ugovora.
192 Salih Trako.
Time Nergisija završava svoju biografiju Murteza-paše. Daleko

bi nas odvelo kada bismo pokušali da provjemv:amo tačrwst i pouz-
danost svih njegovih navoda. To prepuštamo istoričarima koji će
svakako u ovim kazivanjima naći zanimljivih i nepoznatih poj~
dinasti.
ZUSAMMENFASSUNG
AL-VA$FU 'L-KAMIL FI AI:IVALI VEZIRI 'L-'ADIL

(DIE BIOGRAPHIE DES BOSNISCHEN VEZIRS
MURTEZA-PASCHA VON MUHAMED NERGISI
In der Reihe bosnicher Schriftsteller die ihre Werk e in turki.;.

scher Sprache verfassten, nimmt Muhamed Nergisi, der Sarajewoer
(er starb 1635) eine ansehnliche Stelle ein. Er ist, unter anderem,
der Verfasser einer umfangreichen unter obigem Titel geschriebenen
Biographie seines Zeitgenossen · des bosnischen und budimischen
Vezirs Murtez1a-Pascha. Ein Manuskript dieses Werkes befindet sich.:
im Orientalischen Institut in Sa1'1ajevo. Der Verfasser dieser Arbeit.
gibt zunachst die wichtigsten Angaben uber das Leben und Werk
Nergisis bekannt, und beschreibt dann das Sarajewoer Manuskript
dieses Werkes, ebenso. stellt er die bedeutendsten Bruchstiicke aus
demselben mit besondrer Riicksicht auf minder bekannte\. fiir die
Geschichte bedeutende Einzelheiten dar.
MUHAMEiD HA})ZIJAHIC
TEKIJA KRAJ ZVORNIKA- POSToJBINA BOSANSiGJI

HAMZEVlJA?
Hamza-d.edin vakuf· u l<Jonjevjč Polju i Tekij'a, u blizini Novfi!
Kasabe, na putu Vlasenica-Zvornik, sačinjavao je godine 1925
posjed od 104 hektara i 8 dunuma pretežno oranice i livada. Tamo s~
od kulturno-historijskih objekata, koji su g<id. 1954 stavljeni pod
zaštitu države, nalazi musafirhana, podignuta 925/1519 godine, te_
nadaleko poznato turbe. u kojem su po tradiciji pokopani osniva<!
valrufa Hamza--d.edo sa svojim sinom Mu.staforn. U Tekiji s~ada živi
13 dOIIIla!ćinstaiV'a, i to 8 domaćinstava pmrodice Orlović i 5 domaćin..,:
stava Mehmedovića. Citav posjed je bio oslobođen svih poreza, a za
UZVTat Orlovići (Mehmedovići) su svalwm dolamiku i prol,azniku,
koji je svraćao kao gost osiguravali besplatan konak i prehranu, te,.
eventualno, smještaj i ishranu lronja.
Važnost Hamza-dedine musafiTh.ane sa tekijom ne iscrpljuje .
se, mislim, samo time, što je to jedan danas najstariji i jedino saču
vani objekat ove vrste kod nas; posebno interesiranje izaziva i lič
nost Hamza-dede i MUJStafe. Od naJl'Očitog značaja je i to što postoje
uvjerljivi razlozi za osnovanost pretpostavke po kojo~j je Hamza
Bošnjak-'- koji je pogubljen u Carigradu kao vjerski raskolnik 1573
godine - Hamza-dedin potomak, i što j'e poj a va bosanskih hamze-
vija, pristaša Hamze Bošnjaka, kako se po svemu čini, u uskoj pove-
zanosti sa Hamza-dedinom tekijom.
Ovdje želim najprije razmotriti u čemu se sastojao
Privilegij Hamza-dedina vakufa
Hamza...,dedin vakuf po svojoj svrsi ide u pravnu kategorijt:t
evladijjet vakufa. Prihod uvakufljenog dobra bio je namijenjen za
osiguran j e potomaka, ali s time što su bili opterećeni da ugoste
namjernike. · .
U berat:ima od 5 džemaziul-ahira 1005 (24 januara 159'7) i od.
sredine zilhidždže 1215 (kraj aprila 1801) stoji da je Hamza-deđo
sagradio godine 925 (1519) u selu Orlovićit, u nahiji Kušlat, u kadi-
1 U beratu od 1801 spominje se selo u daljem tekstu identificira se· Btm1
»Zvornik-beg«, gdje je stajala tekija; Orlović! sa selom Zvornik-beg.
Prilozi za orijentalnu filologiju :13

194 · Muhamed Hadžijahić-
luku Srebrenica, jednu tekiju. Za potrebe tekije uvakufio je okolno

zemljište sa košnicama, viinlograd!QIIll, baščom i njivama. Uvakufljeno.
zemlJište bilo je na OI.'IDOVU carskog berata oslobođeno od svih po-
reza i nameta, ali je ujedno određeno da Hamza-dedo za svog žiV'Ota
- a potom njegovi po!bom:ci - besplatno poslužuju i goste dolazn.ike
i proJ..aznike.
Sva stečena prava potvrđena su nizom berata koji su izdavaili
povodom smrti pojedinih tekijskih čuvara ili povodiom nastalih
uzurpacija2 •
Privilegij su Orlovići (Mehmedovići) uspjeli da sačuvaju i u
doba austrijske uprave. Tako se iz jednog dokumenta, koji se nalazi
u ~akufskoj dir~kciji u Sarajevu, saznaje da su vlasti u Vlasenici
zaplijenili tekijski duhan i tražili naplatu poreza. Pretstavnik tekije
je to odbio s motivacijom da je tekija fermanom oslO'bođena pla-
ćanja poreza, a duhan da ne sade za promet i prodaju, već za gošće
nje putnika, koji se navraćaju u tekiju.
Pa i za vrijeme stare Jugoslavije - sve do 1925 - poštovan je
privilegij, pa se nije plaćao porez. Te su godine- kako mi je kazi-
vao Mula Mustala Orlović - poreski izvršioci, zbog neplaćenog
poreza, »mal otjerali«.
T-ekija je do skora bila atraktivni centar za muslimansko sta-
novništvo zvorničkog, vlaseničkog, srebreničkog i kladanjskog kraja.
Pred tekijom su se obično klanjala dva rećata i ostavljali darovi8 •
Još se vjerovalo da je nemoguće ukrasti bilo što iz Hamza-dedina
vakufa, a onaj, koji bi .se slučajno usudio da to učini, bio je na
neobjašnjiv način prisiljen da ukradeno neodložno povrati.
Tunbe poštuje i okolno SI'ipSko pravoslaVIIlo stanovništvo. šta
više, Tekiji obližnje srpsko-pravoslavno stanovništvo smatra se »evli-
jačima« i u očima !OStalog stanovništva uživa veći ugled. Nije onda
začudo što za Hamza-dedu tvrde·da j~e potomak kosovskog Orlovića
Pavla4 •
Tekijski čuvari
Iz sačuvana
4 berata nije moguće pratiti redosljed svih tekijskih
čuvara počevši od Hamza-dede, pa nadalje. To ne bi bilo od naro-
čite važnosti, !OSim za pitanje utvrđivanja nastalih uzurpacija od
kojih bi neke, kako izgleda, mogle imati i izvjesnu političku, a mo-
guće i vj ersko protuheretičku pozadinu.
Najznačajnija uzurpacija j~e mogla uslijediti oko 1577 godine
povodom progona hamzevija, lroji su, po svoj prilici, osim Posavine
zahvatili upravo 'Dekiju. Ti su progoni, izgleda, našli odjeka u aten-
tatu na Mehmed-pašu Sokolovića, ll oktobra 1579, kojega je usmr-
tio - kako se to !Obično navodi - ·neki zaneseni derviš, Bošnjak,
· • U tekiji se u jednoj posebnoj ka- 8 Isp. Tih. R. Đorđević, Naš narod-
si čuvalo 12 berata sa više fetvi d ni život, knj. VIII. Beograd 1933,

tapija sve do 1944 godine, kada su str. 53.
nacisti i četnici uništili kasu sa do- • Milan Karanović: Tekija Hamza
kumentima; sticajem okolnosti četiri Dede Orlovića. Politika, 20 avgusta
berata su se tada nalazila kod mene 1932, str. 8.
na posudbi, pa su tako sačuvana.
Tekija kraj Zvornika· ......:~"])OS'Ilojbina·· bosanslcih Hamzevija? ·195
.smatrajući pašu odgovornim za oduzeti mu posjed. Taj derviš. Bo-

šnjak, prikraćen
u svom posjedu, bio je po svoj prilici, jedan od
Orlovića, što se poduda<ra i sa sačuvalil!OOll tradicijom, koja kao aten-
tatora označaje jednog Orlovića5 • Spomenuti berat od 1597 daje
dosta osnove za naslućivanje da je prije njegova donošenja pret-
hodila jedna carska odluka kojom je izmijenjen raniji redosljed u
upravljanju tekijom, pa se beratom osnažuje ranije stanje i daje
;pravo upravljanja nekom Ramadanu, koji je izvodio svoje pravo
.od Hamza-dede.
Osim Ramadana, spominje se, i to u beratu od početka džu-
mada I 1050 (druga polovica avgusta 1640), kao tekijski čuvar Ra-
madanov otac Hasan sin Abdullahov. Poslije Ramadanove smrti
11pravljanje je prešlo na Derviš-dedeta, a poslije njegove smrti na
brata mu Tajiba (?).U času donošenja berata od 1640 i ovaj je~,
pa se berat daje Derviš-dedetovu sinu (ime mu se ne spominje).
Iz sačuvanih berata ne može se pratiti dalji redosljed tekijskili
<Čuvara sve diO 24 safera 1208 (l X 1793), kada se u beratu od toga
.datuma spominje smrt dotadašnj·eg čuvara Abdulkadira, poslije koga
.su ostali sinovi Alija, Halil, Ramadan i Hamza, »Svi dostojni da zau-
_zmu očevo mjesto«. pa im se skupno podjeljuje pravo upravljanja.
Hronološki posljednji sačuvani berat lOd sredine zilhidždže 1215
{kraj aprila 1801) spominje_ kao tekijske čuvare Abdurrahmana,
Abdulkadira i Hamzu. Povod za izdavanje berata bio je »što su se
neki strani ljudi radi zadovoljenja ličnog interesa počeli protupravno
--suprotno stanju u carskioj gruntovnici -miješati u tekijske po-
sjede, tvrdeći da zemljište, vinograd, bašča i ostalo nije zadužbinsko
imanje tekije« 6 •
Kao što pokazuju saiČuvani doikumen.tit u toku v:remena dola-
:zilo je viite puta do posjedovnih smetnji na zemljištu Hamza-dedina
vakufa. J edan od refleksa na te smetnj.e održao se u porodičnoj tra-
diciji, koju sam čuo od Abdulkadira Orlovića, o sukobu sa nekim
:»Konjević kapetanom«. Tradicija govori kako je rod Orl101Vića bio
jednom tako »IOpsirotio« (prorijedio se) da je ostao na jednom čo
vjeku. Toga Orlovića je šik~mirao »Konjević kapetan«, nastojeći da
mu otme zemljište. Pred progonom Orlović se sklonio u vojsku,
gdje se upoznao i pobratimilO s nekim poznatim junakom Mehmedom
iz Pećišta (kod Srebrenice). Orlović j.e obavijestio Mehmeda kako
-mu »Konjević kapetan«« hoće da otme ii_netak, pa mu predloži da
ga bratski prepolove, kako bi se zajednički mogli oprijeti »Konjević
'kap~u«. Mehmed je na to .pristao i naselio se na imanje, koje su
onda bratski napola podijelili. - Današnji Mehmedovići, koji uz
·Orlovi6e posjeduju zemljište Hamza-dedina vakufa, bili bi potomci
·Mehmedovi.
• Pitanje učešća Orlovića u aten- • U novije vrijeme bio je tekijsld

·tatu na Sokolovića obradio sam u čuvar Mula Mustafa Orlović. Umro
posebriom člariku, koji je štampan u je l januara 1952. Naslijedio ga je
'Prilozima O. I., sv. V, 1955 god., str. Abdulkadir Orlović. ·
:325-330.
Muhamed Hadžijah~
Spominje se da j'e i kuga morila Otlovića (Abdulkadir O:rl6vie

je to vremenski odredio »prije 300 gOdina«); moguće upraVo u vri-
jtnne voga historijski neutwđenog »~onjević-kapeta:na<<.
Uprkos uzurpacija:m.a i navodnom haranju kuge, Hamza-de'din~
pOtomstvo se po svoj pril:ić:i održalo do danas- kako to< daju naslu-
titi i betati.
Kad je govor o porijeklu današn}ih Orlovića i Meh:m.edovića,
valja se .još osvrnuti na Karanovićeva pisanje (u beogradskoj Politici
od 20 avgusta 1932), koji tvrdi kako je za predšasnika Oriovića
Hamza-de'du »od starih ljrudi saznao« da je »bio iz Ma1e Azije, iz
Orla mjesta, a Konje vilajeta; zbog toga se prozvalo Orlović, a selo
K!oojević <<.
Karanović ne navodi imena tih »starih ljudi«. Saopćenje je tim
sumnjivija što mi je Abd!u:lkadir Odović, današnji tekijski čuvar,
na rnoje izričito pitanje o azijatskom Orlu (t) i Konji vilaj,etu kao
njihovtoj postojbini, odgovorio da on nešto takvo od mene prvi put
čuje.
No bez obzira na pitanje da li je jedna ovakva tradiei3a posto-
jala, ona je neodrživa. Selo Orlović se pod tim nazivom spominje
još u berQtu od 1597. P["ozw.a~no je, vje['I()'Vatno, po rodu Orlovića, kao
što je analogan slučaj Sfl golemim brojem naziva koji su nastali po·
rodovima, koji su ta naselja nastanjivali. Naselja sa patronimičkim
nazivima, kakvo je selo Orlovići, Ulopće su najstarija slavenska na-
selja, a u koliko su se još u tim naseljima održali rodovi, po kojima
je selo dobilo ime, to je najbolji znak o isklonskom porijeklu tih
rodova u tome kraju,
Ličnost Hamza-dede i Mustafe
U samoj tekiji, koja se nalazi kraj musafirhane, sahranjeni su,
prema tradiciji, Hamza-dedo i njegov sin Mustafa. Na oba groba s
gornje i donje strane sarkofaga nalaze se nišani bez natpisa; na
jednoj strani Hamza-dedina nišana sa derviškom kapom uklesan je
topuz; Mustafin nišan ima vojnički saruk; s jedne strane uklesana
j·e sablja, a s druge strane, kako izgleda, štit; Mula Mustafa Orlović
mi j.e objašnjavao da su sablja i štit na Mustafinom nišanu zato, jer
je .»došao sa muharebe« (iz rata) 7 •
Za razliku od Hamza-dede, za koga je dokumentirahio utvrđeno
da je 925 (1519) osnovao svoj vakuf sa musafirhanom, sačuvani
tekijski berati nigdje ne· spominju nikakvog Mustafu. Za to se u
pitanju ličnosti Mustafe valja više osloniti na podatke drugorazr~ne ·
vrijednosti, prvenstveno na narodnu tradiciju.
Mora se, međutim, odmah konstatovati da je narodna tradicija
i o Hamza-dedi i o Mustafi u znatnoj mj,eri nepouzdana, mutna i
anahronična 8 •
• Hamza-dedin nišan odgovara ti- tipu vojničkog na istoj slici pod bro-
pu derviškog nišana, koji donosi Se- jem 2.
id M. Tmljić u svome članku »Mu- • Tako narodna tradicija, koju sam
slimamkii nadgrobnJi spomenici« (Ka- čuo od. Mula Mustafe i Abdttlk.adira
lendar Narodne Uzdanice 1940) na Orlovića, osnivanje Hamza-dedina
slici pod brojem 3, a Mustafin nišan vakttfa veže za sultana Sttlejmana,,
Tekija kmj Zvorn!Q ~ -~tojb~n~ b.osanslcih Hamzevija? · 197
Hamza-dedi je narodno predanje pripisivalo evlijanske~ osobbw.

Pri tome je svakalro značajno da je već u XVII vijelm Hamza~dedo
"bio »glasOIVit«, - kakiO se to raz(;lznaje! iz pi-sanja Evlija Celebije,
koji, pošto je dao opis Nove l{~s!\_be1 pi,š~: »Rridigavši se odavde,
(išli smo jedan sat ltroz pl~ i đ~ u Se~O Konj~vić .. To je
<
'iako je vakuf osnova]J. godinu dana' svoga sina Mustafu s VOijskorn. Pn
·prije Sulejmanov:a stupanja na pri": polasku rriu reče da dobro čuva hlj~b
·jesto, tj. za Selima (jedn·a verzija i da ga kupi;· gdje ~od ga bude voj-
·t~pominje i sultan Fati.}la). Tradicij~ ska prosipala. Mtis'ta:fia j.e poslušao
iznosi kako je sultan pošao s voj- oca, pa gdje god bi na ·putu naišao
skom do grada Zvornika i pao· na na hljeb, stavljao . bi ga u bisag~.
konake u Konjević Polje. Baš tada Tako je sakUpio dosta hlj-eba. Stl,-
· je Hamza dedo orao svoju njivu. giaVši na bojiš~e bitke su bile otpo,-
Sultan ga pozove k sebi i zapita što čele i trajale danima, tjednima i
ore bijele brade, što je zakasnio i mjesecima. Vojski. je bilo ponestalo
·nije uranio. Hamza-dedo mu na~ to hrane{ Pil se počelo govoriti: ·,ona naJ;D.
-odgovori: »Uranio sam,. ali mi Bog je hlJeb~ da Se najedemo, odmah bi
nije dao«. Sultan je time Hamza-de- dušmana rastjerali i raspršili«. Mu-
du ukorio što se Rije oiien~~ p~ dil l51iafia- se l.d~tio. ~ij l bisaga, pa izvadi
mu sinovi oru, a ne on, star i sijed. hljeba i podijeli vojsci. Pošto su se
·nalje tradicija kaže da je sultan pi- d 0'bro najeli; ()(imah uzmu za puške
tao da li bi mogao u selu gdje pre- i rastjemju dušmane ( druga verz·ija
n~ćiti, na što mu Hamza-dedo pok~:~že p.avođi da je Mustafi' hljeb dobro
rukom današnje selo Tekiju sa ne- pristao kad je zapao u jesirstvo-z~
R:o1iko kuća. Kad je sultan došao bli- robljeništvo). U bici je Mustafa pri-
.-zu sela, opet je pred njega izišao taj mijetio oca kako maše vilama, a
. isti Hamza-dedo, pokazao mu kuću Kaimi-babu s topuzom T rastjeri.tju
i, primio ga na kOniik· Kad su, bili dušmane (radi se o očitom anahrQ-
, -poslije jacije namaza, ~apitaoje aul- ruzmu pošto je Hamza-dedo djelovao
.-t;m Hamza-dedu da li bi znao ope- w.četkom XVI a Kaimija krajem
·-ruta:ti gusku. Hamza-dedo mu 'je ila XVII vijeka). U isto vrijeme Hani-
·-to odgovorio, da bi je znao i u tOrbu za-dedo ·je' na guvnu pokraj tekije
metnuti, samo ako je ima. Ov,aj se mahao vilama i činio zikir (pozivao
.Tazgovor tumači tako da j.e Ha~a Boga a pomoć), pa kako je nosio
.dedo bio evlija i shvatio da mu ·sul- dugu kosu mašući vilama vijala mu
-tan ž~li omogućiti d.a papravi t~kiju se kosa. U selu· se govorilo: »Eno
·i rilusafirhanu, koja će biti oslobo- Harruia-dedo pobudalio, maše V!ilama
dena od svih porem i daća. Hamza- uprazno« (i dJan;as _se pok:azuie na gu-
.dedo ' je vidio kad je sultan nešto vno sa starom trešnjom, »Sefetovo
·napisao i stavio pod jastuk. Kasnije, guvno«, gdje je Hamza.,.dedo mašqči
nakon što je sultan otišao s voj- vilama tobože rastjerao neprijatelje).
skom, Hamm-dedo je ispod jastuka Pobijediv~ dušmane, :Mustafa se-llo-
Izvadio .ferman o gradnji tekije· i vrati u Orloviće. Otac ga je dočekao
musafirhane i o oproštaju od por.~z.a · na 'guvnu, pa ga po!!e pitati, ~a~o
. i đaća. . mu je bilo. u boju. Mustafa mu na
Ne objašnjavajući kada se ID:unza- . to reče: >>Da ne bi, babo tebe s. j:edne
. dedi, koji eto ni pod stare dane nije strane sa vilarmi~ . as drUge strane
'imao djece - rOdio sin MUstafa, l:ta- Kihlfui-babe s· Kuie (stari grad Više
,Pieija, koju sam takođe čuo od Mula Zvornika), ja bih s cijelom' vojskom
:Mustafe 1 Abulk;;!.dira Orlovića, na- :z;aglavio«-. Cim je ove· r.!ječi Musta~a
·vodi kako je Hafiza-dedo imao to:- izrekao, Il~!nZI!,-dedo reče: »Sine, ti
:likog.sina da ga je mogao na ml$~- nas prokaza« i u taj čas obadv_ojica
. rebu, u rat, poSlati (jedna veti:ija > padoše mrtvi. 'Ov.a- ri.agla smtt" obj:a-
.:~aze kakQ' .je Hamza-dedo paslao · _'·šnjava se time što ··se nije smjela
:svoga sina Mustafu za sultanom pod razotkriti drugim ljudima evlijanska
. ~yo.rnik); k~da je-bila muhqJ:~-~ ne .JP.OĆ flalllll:ll:-dede, p~ !!U tim 6asom
~am !li~urno 1 gpvol:!R .ini. je Mula 'morali naći smrt i · H~m;!:a.,-4ed?< i
J,iu~fa da U PPd lVI~~~Č~tn. ili lP.·- ~4S~a•.
- tP~~}lpi), · n~rn~ii~!Je4~ ~~afJe
198 Muhamed Hadžijahić
muslimalll'S!ko se1o sa sJto,tinjak kuća. U njemu ima 'tekija glasovitog

Htndi Ham:zJa-babe. On je bio jedan od ličnih ~danika i šejhova
silnog Fatiha. Učestvovao je u osvajanju Zvornika i ovdje pokopan«9 •
P11ema Evlija Celebijinu pisanju proizlazi da se Hamza-d.edo
istakao već u vrijeme turskog osvajanja Zvtornika 1463, odnosno
prilikom obrane toga grada 1464 godine, što bi se u nekoliko podu-
daralo i s jednim narodnim pričan}em, koje uzima da se Hamza-
dedlo sreo sa sultanom Fatihom, lroji da je bio krenuo na Zvornik.
Iako vremenski ne bi bilo posve isključeno da je Hamza-dedo mogao
i u Fatihovo daba igrati izvjesnu ulogu, maslim, da se to ne može
poprimiti s obzimm na je privilegij uslijedio više od 50 godina poslije
osvajanja, odnosno obrane Zvornika, pa bi onda logično Fatih, a ne
Selim, bio taj ~oji bi Hamza...dedi podijelio privilegij.
Izvjesnu pažnju privlači i Evlija Celebijin naziv za Hamza-
dedu »Hindi Hamza-baba«. Prij'e svega mislim da oznaka Hindi
nema ta;j smisao da bi nagovještav.ala Hamza-dedino eventualno
hindustansko porijeklo. Hindustan je locus communis orijentalnih
pjesnika. Aleksej Olesn:icki je ustanovio., napr., da pjesnik Suzija
na jednom mjestu naš Srijem naziva Hindustanom 10 •
Dosta je vjerovatno da ono »Hindi« ima izvjesni derviškJo-mi-
stični sadržaj, i to. tim prije što Evlija Celebija navodi kako je
Hindi Hamza-baba bio Fatihov šejh. U Evlija Celebijinu Putopisu
susrećemo se, inače, sa Gazi Hindi-babom, zaštitnikom Vukovara.
pokraj čijeg je turbeta po naredbi sultana Sulejmana, naklon boja
na Mohaču, u koj,em je poginuo, osnovana posebna tekija za čuvanje
njegova kulta 11 • Za pretpostavku da naziv »Hindi« ima derviški
prizvuk mogu navesti kao dokaz i to da Muradjea d' Ohsson 12 obja-
šnjava da se pod riječju hindi piodrazumijeva jedan derviški red,
no uza sva nastojanja nisam bio u mogućnosti o tome redu naći
još neke podatke.
Treba obratiti pažnju na to da Evlija Cele.bija uz baba Hamzu
ne spominje Mustafu. Ova šutnja još apsolutno ne znači da tada -
polovicom XVII vijeka - još nije bilo Mustafina groba. No tip
nišana Mustafe, •za razl:iJku od Hamza-dedina nišana, pokazuje d:a,
po svoj prilici, pripada poznijem dobu, vjerovatno drugoj polovici
XVII vij·eka. Ne treba zato isključiti mogućruost da je u Evlija
Celebijino doba bio samo Hamza-dedin grob.
Za pobliže određivanje ličnosti Mustafe smatram da je pret-
hodno pot!iebno općenito upozoriti na postodanje izvjesne pove-
zanosti Orlovića sa turskom Ugarskom. Niz okolnosti upućuje na
zaključak o intenzivnoj vezi čitavog kraja s Undžu:vovinom. Obližnju
Novu Kasabu, udaljenu 4 kilometra od Tekije, osnovao je polo-
vicom XVII vijeka budimski muhafiz i vezir Musa-paša, a tamošnja
najstarija porodica Karića po .tradkiji rse doselila iz Budima. Tra-
dicija o smrti Hamza-dede i Mustrufe spominje Mohač, odnosno Pe-
• Evlija Celebi, Sijahatnamesi, sv. Djerzelez . Alije. Zbornik za narodni'
VI, str. 490. . život i običaje Južnih Slavena Knj.
•• Rad, knj. 276. (125). Zagreb, 1943. XXIX, 2, (1934), Zagreb, str. 36 i 38~
11 Isp. A. Olesnicki: Još o ličnosti
-
11 Tableau de l' Empire ottoman.
Tekija krnj Zvornika - postlojbina bosanslDih Ham~evija? 199
čuh(?). Hamza Bošnjak, koji je- kako će se vidjeti- po svoj pri-

lici rodom Orlo!V'ić, djeLorv,po je u Budimu, Qdakle je- kako srvjedoci
Gerlach- 1573 pozvan u Carigrad i tamo usmrćen. Na kraju još da
spomenem da me je dugogodišnji imam u N orvoj Kasabi, Raif ef.
Mujagić, uvjeravao da se u tekiji čuvao i jedan rukopis o SigetskQm
boju, kodi je nestao u .toku Prvog svjetskog rata. ·
Ov:a UJSka povezanost s Undžurovilnom, :'-atim olml:no1S't da je
Mustafa bio nesumnjivo vojnička ostoba (po znacima na nišanima),
i da j,e vjerovatno živio u drugoj polovici XVII vijeka navodi na
jednu smionu pretpostavku pvema kojoj bi naš Mustafa bio iden-
tičan sa istoimenim undžurskim junakom narodne pjesme. Analiza
jedne narodne pjesme, čiju je jednu verziju zapisao Kosta Hormann,
a drugu Fridrich S. Krauss, donekle će ovu pretpostavku učvrstiti.
XXI pjesma Hormannove zbirke nosi naslov »Lički Mustaj-beg
i Orlanović Mujo« 13 • Krauss je u posebnoj knjizi pod naslovom
»Orlović der Burggraf von Raab. Ein mohammedanisch slavisches
Guslarenlied aus der Hercegovina« 14 zabilježio od pjevača Hasana
Sašića narodnu pjesmu u kojoj se slavi junaštvo Orlovića iz Gjulije
(Gyula na erdeljskoj granici). Po sadržaju obje pjesme su dosta
identične, ali Kraussova je v'erzija u detaljima za nas karakteristi-
čnija. U Knausso,vod ver~ziji ne spominje se ime junaka već samClf
prezime Orlović, dok se u Hormannovoj verziji Orlanović (!)spominje
kao Mujo. Nema, mislim, smetnje da se uzme da se junak zvao
Orlović Mujo, odnosno Mustafa, dak1e isto kao i onaj vojni dosto-
janstvenik, što je »došao sa muharebe« i pokopan u istom turbetu
sa Hamza-'dedom.
U pjesmi se Orlović iz Đule prikazuje kao jedini junak koji
se usuđuje da ide izbaviti Mustaj-bega Ličkog, koji leži u tamnici u
Aršanu. Orlović se uputio u Aršan, preobučen u duhovničko odijelo,
vješto se pretvarajući za duhovnika. Talm je uspio doći u Aršan,
i uz pomoć kćerke bana od Aršana i pobratima džemidžije Ive
konačno je izbavio Mustaj-bega Ličkog.
Na pjesmu u Hormannovoj verziji osvrnuo se Antun Simčik
imoseći da je Cifra Hasanaga (koji se spominje zajedno sa našim
junakom) historijska osoba. Pripadao je posadi varadinskoj, a umro
je početkom 1684 15 • Ako je Mujo Orlović junak iz Đule, koja je
hiJa u turslmj vlasti od 1566 do 1683, doista postojao, živio je vjero-
vatno kada i Cifra Hasanaga.
Uzme li se da je Mujo Orlo!Vić iz Đule identičan sa Mustafom
Orlovićem, pokopanim u turbetu u Tekiji, onda bi se moglo zaklju-
čiti da je živio u UndžUJrovini, odakle se poV'Ukao, vjerorvatno,
kad je prestalo i tursko gospodstvo u :tim kraj evima. Uostalom,
o~olnOISt da se u beratima ne spominje ni jedan Mustafa, a da se
unatoč tome ukazuje na grob Mustafe Orlovića, u nekoliko upućuje
na eventualno Mustafino izbivanje izvan Tekije.
•• II izd., str. 263-304. 11 Tri junaka Cifre. Narodna Uzda-

" Freiburg im Breisgau, str. 128 ntc.t~, kalendar za 1936, str. 108-115.
~ "I. .
Muhamed Hadžijahić
Odnos Hamza-dedine Tekije prema raskolniku Hamzi Bošnja~u

i bosanskim hamzevijama
"'
God. 1912 Bašagić- je u SV!Ojoj doktorskoj disertaciji »Bošnjaci
i Hercegovci u islamskoj književnosti« postavio tezu da se j·e krivo-
vjerac Hamza Bošnjak, koji je kao takav pogubljen u- Carigradq
1573 (a ne 1575, \kako piše Bašagić), »rodio negdje u 2!VOT!Iličkom
sandžaku; po sVIOj prilici biće potomak šejh Hamze, koji j·e od
suLtana dobi:o selo Or1oviće sa svom okolicom, ·gdje je sag.mdio
<lliamiju, tekiju i musa•firhanu, k:oje se j•oš i danas nalaze u dobr·Đm
stanju; to je cijelo selo oprošteno od svih državnih poreza i daća« 1 !l.
Bašagić je i kasnije u svojim »Znamenitim Hrvatima, Bošnjaeima
i Hercegovcima u Turskoj carevini« 17 ostao . kod svoje teze da je
Hamza »po svoj prilici iz Orlovića kod Vlasenice«; obrazlažući
1lQ time »jer je tamo imao dQl3ta pristaša.«.
Isto mišljenje o Hamzinu porijeklu zastupa i Riza Muderizović
u članku o bosanskim dervišima, oslanjajući se na Bašagićevo
pisanje18 •
Hamza Bošndak je doista u jednom širem području, Qd ,tuzlanske
{)blasti na sjever - gdje·srpad:a i Tekija - imao svojih pr:st'aša -
hamzevija. To među ostalim potvrđuje turski bbograf Atai
(1583-1634), koji je živio u Sk:oiplju, dakle, u susjetdstViU Bosne,
navodeći da se još u njegovo Vlrijeme »nalazilo u Memleha•tejnu
(tuzlanskoj oblasti) derviša duga uzrasta, kratk·e pameti i pokvar'ene
vjere, koji potajno ispovijedaju Hamzinu krivu nauku«. 19
Međutim, konkretno za Tekiju nedostaju direktni podatci koji
bi dokazivali da su ovdje djelovale hamzevije. Svakako je karakte-
rističrro da istoVI'Iemeno sa podacima Ataije postoje svjedočanstva
iz ik10jih proizilazi da je u kraju, gdje se nalazi Tekija, bilo htkvo·
stanje nesigurnosti da je carrski ve~ir Musa-paša našao za pot,reibino
da tu osnuje vaT'ošiou No'Vu Kasabu. Dajući svoj putopisni ~opis
dvadesetak godina ranije osnovane Nov-e Kasabe, · Evlija Celebija
kaže da je čitav kraj »bio hajdučki i razbojnički jatak i da je bio ·
teško prolazan za hiljadu dvije ljudi; a otkako je, hvala Bogu, po-
dignuto ovo naselje, od tada je t:r~ajno postala sigurnost i sloboda« 2 Q,
Muafnama sultana Ibrahima od početka džum. II 1051 (7-16 sep-
tembra 1641) o Novoj Kasabi govori o »poteškoćama pri putovanju«
koj•e su bHe glavni :motiv za d1ivanje povlastica prililmm njenog
osnivanja21 • Ipak ovdje pretstavlja znatnu poteškoću to što se tie
zna da li je nesigurnost dolazila od muslimanskog, eventualno ham-
zevijski ·orijent:tran:otg stanOV'illištva ili pak; što je više vjerrovatno, od
<;>:kolne pravoslavne raj·e,
16. SarJ9Jjevo, 1912, str. 25. - Dž.a- str, r 26. - U ovorne p;avcu ~stoje
mija u Tekiji ne postoji, niti joj se i podaci u turskom lek;siloog~afskorn
nalazi traga u dokumentima. djelu >>Sidžili Osmani« s. v. Beli
N Zagreb, 1931, str. 22. efendija.
j,..Sta su to derviši. JugosL :Pošta, •• Sijahat-narnesi, sy. V~, str. 490 .
Sf\rajevo, 5 januara 1931. • •• Or~git;l,1;1,1 u "Vakufskol qirekciji
, • Bašag!c: BQ~jaci i Hercegovci, ii Sarajevu pod brojem 194.
Tekija kmj Zvornika --'- ·p()stojbina bosanskih Ramzevija? 201
. PostQje saiiliO indi4ektni razlozi ]{oH upućuju da je raskolni]{

llamza Bošnjak potomak Hamza-dede i da je tekija u životu bq-
.sanskih hamzevija 10digrala, čini se,važnu ulogu.
. Ovdje se postavlja prije svega pitanje pripadno-Sti Hamza-dedine
tekije jednom konkretnom derViškom tedu (tarikatu), pa da se vidi
u k;akvom od11osu ;stojt prema hamzeVija,xna.
U tome pogl,edu tekiski čuvar Ml,lla Mustafa OrloVić, koji je
vCl!Žilo među Or1dvićima kao najučeatiji, nije bio siguran, već mi je
na IniOj izričiti upit rekao: »Haman (skoro} smo b~ktašije«, a om~a
je nadodao kako je Hamza-dedo bio rufaija, što zaključuje po tom~,
jer da jre kao rufaija nosio dugu kosu, a to izvodi iz legende o
mahanju vilama dok mu se sin Mustafa nalazio na vojni.
Ovo saopćenje je, prije svega, neodređeno, a os:lm toga se ne
temelji na nekim pouzdariim činjenicama. To što je Hamza-dedo
Jtav;odno nosio dugu kosu, još uvijek ne Z!Ilači da bi bio ii'ufaija, jer
nošenje duge kose nije karakteristično samo za rufaijske derviše.
Meni se čini mjerodavnijim jedno drugo zapažanje. Naiille, imam
iz Nove Kasabe Raif refendija Mujagić, vodeći borbu protiv kulta
tekije, sta:Lrw je isticao k:~o Harnza-dedin:a 1tekija »nije nikakva
·tekija«, jer ne održa.va derviške obrede, n'Lti 'Lma :Semahan:u (zasebnu
.Prostoriju za obrede), niti joj se zna za šejha. · ·
Ova mi se konstatacija čini vrlo podobnom osnovom za dalja
istraživanja.
Pomanjkanje derviških 10br·eda, semahane i šejhovske silsile,
upućuje me na to da Tekiju dovedem u vezu sa učenjem Muhameda
bin Pir Ali el Birkevi-je (Birgili) (1523-1573), i to tim prije što je
Birgilija bio ovdjre na osobitoj cijreni, kako sam razabrao iz razgo-
·vora sa Mula Mustafom Orlovićem. Među nekoliko knjiga, kJoje se
,čuvaju u tekiji, nalaze se i dva Birgilina djela.
U duhu Birgilina učenja j.e i jedan tekijski fenomen, koji je već
zapazio KaranoVić usput spominjući kako »okolne muslimanske kuće
ni o svadbama ne pevaju, a kamo li o poljskom radtt«. Meni su u
Tekiji još 1953 govorili kako »nikad ovdje niJe bubanj udario; ni
odan dani«.
Dalje se postavlja pitanje u kakvom odnosu stoji Birgilino
učenje pr,ema učenju Hamze Bošnjaka:
Valja konstatirati da turski pisci označuju Hamzu Bošnjaka kao
pretstavnika melamijske (odmetničke) frakcijre bajramijskih der-
viša. Važno je istaknuti da se melamijski (i bektašijski) obred
temeljio na sohbetu. Zabacivali su tadž i hrku, karakteristične za
druge derviške redove. Posebn10 su bili protivni obredu svirke (sema)
koji su uvele mevlevije. Ove njihove koncepcije poslije su prihvatile
kadizadelije, sekta koja se isticala puritanističko-konzervativnim
· naziranjima.
Muhamed Birgili bio je također bajramijski melamija 22 i ujedno
jedan od ideologa sekte kadizadelija. Ricaut23 spominje da su Bir-
giliji i kadizadelijama bili »naročito privrženi kršćanski !otpadnici«,
22 I. H. Uzungar~ili, OsmanU tarihi. 2s Histoire de l'Etat present de

:ur sv. I dio. Ankara 1951, str. 363. l'Empire Ottoman. Amsterdam 1670.
202 . Muhamed Hadžijahić
među kojima dalje izričito spominje bosanske »potarene«; za kadi-

zadelije među ostalim kaže da kod njih ima »nešto stoičko i me.:.
lanholično; ne vole ni muzike ni lijepe riječi, uvijek su sumorni f
ozbiljni. kako u jaV'niOSti tako i kod kuće. govore stalno o Bogu, neu-
morno ponavljajući riječi La ilahe illallah«.
Ovi podaci o melamijama i kadizadelijama s jedne strane, kao
i otsutnost uobičajenih derviških znamena, kult Birgilije i zabaci-
vanje muzike u Tekiji s druge strane - smatram da s priličnom
vjerovatnoćom ukazuju da Tekija po svome idejnom 10pvedjeljenju
nije bila daleko od melamijskih (i poznijih kad1zadelijskih) shva-
ćanja:. Melamijsko je učenje, inače, bilo od golemog značenja u for ...
miranju hwetičkog uč~ja Hamze Bošnjaka. To pak diovodi u blisku
vezu Hamza:-dedinu tekiju sa Hamzoln. Bošnjakom.
Ako je Hamza-dedo pripadao za sada pobliže neodređenom der-
viškom redu hindi, valja uzeti da je njegova tekija tamo negdje od
polovice XVI vijeka prihvatila hamzevijskio učenj,e. U pretpostavci
da je to tačno može se onda prihvatiti stanovište da je odavde rodom
'Hamza Bošnjak, koji se, prema tome, s pravom naziva Orlović. Bo-
sanske hamzevije bi- usvoj,e li se ove.lroncepcije ,...-u Hamza-de-
dinoj tekiji nalazili svoje uporište i svoj duhovni centar.
Tekija ki1aj Zvornika - :Postojbina bosansklih Hamzevija? 203'
ZUSAMMENFASSUNG
DAS DERWISCHENKLOSTER (TEKIJA) BEI ZVORNIK -

DIE HEIMAT DER BOSNISCHEN HAMZEWIS?
Unter diesem Titel untersucht der Verfasser di:e Frage, in--
wieweit die Verrimtungen von Dr Safvet Beg Bašagić und Riza
Muderizović zutreffen, dass der wegen Haresie verurteilte und 1573r
hingerichtete Hamza der Bosniake aus dem Dorfe Orlović nachst
Zvornik stammen soll.
In diesem Dorfe bestehen eine Grabstatte und eine Musafirhane-
zu denen friiher aus der naheren und weiteren Umgebung die Leute
wallfahrten und wo sie unnentgeltlich Kost und Quartier erhalten
konnten. Der dazugehorige Grundbesitz war eine evladijet-Stiftung:
der Familien Orlović und Mehmedović und als solche bis 1925.
steuerfrei.
Den Quellen ist zu entnehmen, dass die Musafirhane 1519
er'baut worden ist; er ist das einzige erhaltene Baudenkmal dieser-
Art in Bosnien-Herzegovina. In der Grabstatte liegt Hamza-»dedo«,
der Griinder der Stiftung, sowie ein gewisser Mustafa, in dem der-
Verfasser den beriihmten Mustafa Orlović (Mitte des XVII Jahr-
hunderts) aus dem Volksliede vermutet. Diese beiden Baudenkmaler·
sind seit 1954 unter Denkmalschutz.
Was das Kloster betrifft, so weist der Verfasser auf das Fehlen
von Derwischen-Vorschriften, der Semahana und Silsila hin. Im
Dorfe selbst ist j eder Gesang _verboten. Dies alles Uisst den Schluss:
zu, dass dem Kloster die ideologischen Lehren der melamischen
Fraktion unter den Bajramiten nahestanden, was wiederum entschei-
dend auf Hamza bei der Ausbildung seiner Lehre einwirkte.
Der Klostergriinder Hamza-»dedo« gehorte einem nicht ge-
nauer bekannten mystischen Orden der Hindi an; somit hatte das
Kloster die hamzevische Lehre Mitte des XVI J ahrhunderts iiber-
nehmen mussen.
MUNIBA SPAHO
MUKARER-NAMA HUSREV-BEGOVE MULK-NAME

li!isrev-Qeg;ov v;lkuf bi!) jejefJap Qd naj.:(:np.čajnijih na Baikf!.iH.lr
Postanak i razyqj tog va~Jifa mo~e se izučavati na o~novu dokume-
nata, koji SU dosada saČlJVani, i to uglavnom samo U :mlatno mlađimt
'boljim ili slabijim prepi~>ima. 'l'o su:·
l. VakMfnama za Gazi Husrev-begovu džamiju, imare i hanikah
od l džumada I 93.8 (ll XII 1531). Sačuvana je, nažalost, samo u
ij.~koliko prepi.sa1 ,
2. Ferman sulbana Sulejmana Zakonodavca, i:?: prve đekađe
muharema 940 (23 VII-l VIII 1533), upućen bosanskom sandžakbegu
P,l:usrev-begu, kođim ga obavještava da mu je dao u mulk zemlje, koje
je tražio i naređuje mu da pošalje čovjeka da mu se izda mulk--
hama2.
3. Husrev-hegova vakufnama za njegovu medresu od 26 re-
džepa 943 (8 I 1537) 3 •
4. Husrev-begova vakufnama za dža:md.ju u Sarajevu iz prve ·
de~ađe džiunaqa II 944 (15---,24 XI 1537) 4 • · .
1 Izdanje i prevod Fehin:\.a Spahe mil); Spomenica XXIII-XXV (regest

po jednom prepisu vidi u djelu: ćiro i tekst), XLV (faksimil) bez ik.akvih
'fruhelka, Gazi Husrep-beg, njegov izmjena.
život i njegovo doba, Sarajevo f912, • Prepis u upDaVIi spomenutog va-
114-123 (tekst), 123-129 (prevod) = kufa. Arapski tekst i prevod F. Spa-
GZM XXIV - 1912, 204-213 (tekst), he po tome prepisu objavlj!en je u
213-219 (prevod), zatim u Spomenici spomenutom djelu C. Truhelke, -130-
Gazi Husrevbegove četiristogodišnji 136 (tekst), 136-139 (prevod) = GZM
ce, Sarajevo, 1932, I-XII (tekst), XII- 1912, 220-226 (tekst), 226-229 (pre-
XXIII (prevod) bez ikakvih izmjena. vod); Spomenicq. XXV-XXXI (te~t),.
Jedan prepis ove vakufname na- XXXI-XXXVI (prevod) bez ikakvih
lazi· se u Zborniku Muhamed-Enveri . promjena.
KadiĆa koji se čuva u Gazi Husrev- • Prepis u Upravi spomenutog va-
begovoj biblioteci u Sarajevu sv. I, kufa. Regest i arapski tekst po to)n.e
str. 243-257. prepisu objavljen je u spomenutom
• Original u Upravi Husrev-bego- djelu ć. Truhelke 140-141 = GZM,
ypg vakuf<l. u Sarajevu; vel. 56,2X 1912, 230-231 .(regest i tekst) i u Spo-
24,1; nalijepljen na zelenu svilu. menici XXXVII-XXXVIII (tekst)~
Regest, tekst i faksimil F. Spahe XXXVIII-XL u prevodu šefketa ša-
u navedenom djelu ć. Truhelke, bića .
. 129-130 (regest i tekst), 131 (faksi-
206 Mumba Spaho
5. Mukarer-nama (potvrda) Gazi Husrev-begove mulk-name

izdata od sultana Osmana u trećoj dekadi zilkade 1027 (10 XI-20
XI 1618) 11•
6. Original mukarer-name sultana Mehmeda IV iz prve dekade
-džumada II 1059 (12-21 VI 1649) nalazi se u Upravi Husrev-begovog
vakufa; a prepis iste mulkname u Orijentalnom institutu u Sarajevu
:zaveden je pod br. 5216.
Temlik-nama je pretstavljala osnovni dokument pri osnivanju
ovoga kao i svakog velikog vakufa koji se potpuno ili djelomično
:Zasnivao na zemljišnom posjedu, pa je prema tome njen značaj za
izučavanje postanka pojedinih velikih vakufa sasvim jasan.
Nazivi temlik-niima ili mulk-niima su složenice od arapskih
imenica temlik (davanje u puno vlasništvo) odnosno mulk (puno vla-
sništvo) i perziske imenice name (pismo, knjiga). Kao pravni akti ozna-
čavali su posebnu vrstu dokumenata, javnih isprava kojima su vladari
pojedinim licima davali u puno vlasništvo ova zemljišna dobra koja
-po osmanskom agrarnom uređenju drukčije nisu mogla biti predmet
punog vlasništva. Mulkovna prava na miriske zemlje sticala su se
temlik-namom izdatom na molbu pojedinih lica ili na vlastitu ini-
cijativu vladajućih sultana koji su često davali u mulk ogromne
posjede svojim istaknutim borcima kao nagradu za naročite zasluge
·za državu6 • Obdarenici su dobivena dobra obično pretvarati u vakuf,
a rijetko zadržavali u mulkovnom vlasništvu, koje se prenosila na
·njihove potomke.
Takve temlik-name dobio je i Busrev-beg za dobra koja je
·pretvorio u vakuf. Nažalost, nisu se sačuvali originali niti prepisi tih
temlik-nama, ali se sačuvalo nekoliko m'Ukarer-nama (potvrda) kas-
nijih sultana kojima su potvrdili te mulk-name. Na osnovu tih
inukarer-nama, mogli su se održati mnogi, često bogati vakufi. Do-
sada se sačuvalo nekoliko potvrda prvih mulk-nama koje su izdate
·Husrev-begu. Nama su dostupne dvije takve potvrde, i to jedna
sultana Osmana od treće dekade zulkade 1027 (10 XI-20 XI 1618),
a druga u dva prepisa sultana Mehmeda IV od prve dekade džumada
1I 1059 (12-21 VI 1649) godine. Obe se odnose na ista dobra koja je
Husrev-beg zavještao za džamiju, hanikah, imare i svoj mauzolej u
:Sara:jevu.
· Ovdje donosimo tekst i prevod prepisa mukarer-name sultana
:Mehmeda IV iz 1649 godine.
Ona se sastoji iz slijedećih diJelova: na respektraumu doku-
·menta piše: ,;J.l.J~l.Jo •4<\l ~ ~J.J"" prepis carske temlik-name.
Ta je oznaka stavljena u prepisu na mjesto tugre da se istakne
da se ne radi o originalu dokumenta nego o zvaničnom prepisu izda-
tom od strane centralne vlasti. Na to upućuje hatti humajun (carsko
• Fekete nije dao opis ove vrste 788) upućenog Evrenos-begu u Ele-
-dokumenta. zović, Turski spomenici, Beogood
• Vidi, napr. ferman sultana Mu- 1941, I, l, 7-13.
rata I od 26 X 1386 (početak ševala
Mulmrer-nama Husrev-begove mulk-name 207
naređenje): ...:.I.J\ JI-~_,. (Neka se postupi po njoj!) napisano s lijeve

strane iznad teksta dokumenta.
U desnom uglu pri vrhu dokumenta stoji: c.s.JJ;.J:! J...=.' J\ J..,;J. ~_,.
Naređuje se da se popis izvrši prema ovoj temlik-nami.
Kao svi ostali carski dokumenti tako su i temlik-name prilikom
promjene na prijestolu podnesene na potvrdu. Nije nam sačuvana
prva Husrev-begova ternlik-nama, ali iz objavljenog prepisa mulk-
name iz 1027/1618 godine i ove mukarer-name iz 1649 godine, vide se
sva Hu:srev-begova imanja, stečena na osnovu prve temlik-name.
Uporedila sam oba prepisa; u fusnotama; objavljeni prepis
označen je brojem I.
Tekst temlik-name napisan je na turskom jeziku i glasi:
.... ~..ll J ~tl ~l ~\ Y'

\Cb F:t:t l ~• \;. .a- l 4..1.~~
. . u.
...LU J t;~;. u\:... u~~ ~SIJ 151_;1, J J\kL.. u lG ~.. t... u \.!.;lb ...;!_,!ul!.)
~.UJI ~..s::;, J~}l uJ'.l~
r" '":""',.t' '":""'J~~:~ J J~..; J 4·,t~ j~ ttn•.u tt~~A JJ)'~.;:.,_.~~ UJ~
..::..":r J)!.... lJ;l~ .y:t)l;. )J}l u~ )J~; ;;.1 u..li;>~ [J] rf J \i" J,1; J ..u 1-1
'iji Jr"' 4CI J_r-;. ~" ~;.~~~ .,:_;~~l .. ..i~~o ~ ~~~!.if. )l; 15~\ J~~~ J
J,\..i .tu~~-". ~J~ l ;)..\AA JJ~ J ;}JA(./'""' b;\!_". ~6"_,1 J ,:_.\~;.~v ~,.UJI
.:...)tc J...:l; ul~ J;.,-.• ,:..1~;. J ....;t;J1 15_}('~1 \:=--'J~_; j.l14.i\..D) 1~ J
)..l!;bi~ ~_;.-.. ~•Jeli J 115;~,;? 4_:_.,.

..::..:~ ~~:~ ~:..r~;. u~l -=..\;J .;~1 i.5ql~"" ~....~. i..l;l u.ii.J. 1\..illl je t~
:2.;)j~". .1; ~11. ul;. u~L.. u \.bL. i,.~.~,~ "l ;_,A~ J i_",. )A lul:!.l v-J)j u~..
·IJJ.ill\:;" J ~.S\;.il ~!l..t~~o.151JJ. o.)J.>_,.... JJI ~l 1.1...;.;_.,_. ;:..~J 1.1,.J.~~>l~ ;:..Ije .. J..:.it.j
(_J,)~/ Ije 4-i o)~ .J'.) ;Je\-.~"" \.,a:.:a.. r<"-A.il J~~.,.~ i.tui J;7"' J
..
:a].:..t..J.;. 4~1 J!;k 15\4,., J ~;)J~" .._p}.;. -.:.t~.. .;:..)\..... ~J.... ~)~\.))\~ 't_Y~.;
~~J rA ...i\A~ ~~_;A (.\-i J..:~ \)\_;.4 ..f'!) 4~_j\ ~...,&'o));).. J o)J~
1 U rukopisu II .!.ll~ 3 U rukopisu I red 6 ponavlja

l~ •
• U .rukopisu II .!l:...r..r- ' U rukopisu II ~l
_.. _ Muniba. SP!:tM
~~~t 5•~)_1.JA .\) ~))\ 'C_:.:;... ~J<~.i\A\.!..)~ ..;..,i) J~J ::._,~) 4!_j~\> [j]_~~
•.>.:.1} L.Jf ~"t 4:!3 o-':... 4--:>t (.$:>\.i-A ub~l;l 0\:J_Jl c-3 ~~ JIJ.r..;. ~_~~ \;
l ~~f J.'> rt 7. .i.Jl_.J, J )4.~:;_; .. rt ~-=1....1 J 4~;.)_,_. .,.._,);_, ~)b_, 6"'-~bl..)_,;:
9~_;ji-\ J ~J~-;..,
.,.. '-="
If
J (.$J.x... ć.lL..f rt "j,))t,• J,.;:.. s,..,.. •J_!.J'
.,
y ;lJ·_. <~:.•.. J <.S .J.•
• .. \....:.
~, ~ u1~ rt ~~;..;.1 J J~;_;:. 1t 1.!1:'}_,.. J ~~Y. , ~.}~)... ~~~.. J""'~t tt:

J ... ..
o...i.J)JI ;ft rt 114i\..Y..j, ob4~>Jj... 1t ~i·Y. J J;\;J! ub<~GJI.t.JI ".u; J 4~>;_jA rt t0rj~
):..~:.NJI o ..d )~ •J_!.)"' .wi J lJ~i !Jp_.) b JJ)""' 4i~b (.$):._.)b j~ JI J;t;-
4~\. J...:tJI )lj\ ~_,\.:~=4::- o.)Y..J W~A'.) S-:!e 0~).;_" J ~)JI ;.b)\ e:..)\;. 4~1
..s:)~ ;)A.. u..\s::::I:.~ JJ)""' ~,)l~ _,.>;t:S) J....J )A 1t ~_,~\>)U"' _J·

45 ć.l,._)jco ._;_,J";. "l~b t.\;,!j J J.lY..I w~~.t:4::- obY..J r~lt _, )4.>-;j.-o it JLI J·
o..\.i_rdi ~;":._)~_,l_,\ JY.. ~<~:'l:_'lJ ~\_,j-~ J lJ-.")1._. ~.w; rt J\• ~~
s)J'>_, t;l_;_. ul:!JI 5 ~ ~)~ ~)J)' 41!1 .....t.. ~A.. d-b . ~;.b 12J,t;. ~r::l-''
o...I~J.I:I ~ \.:.. ~Sl...!:... l ·~~J..:!_, l ~lt J~ ~Jd ):...).) J J~~ J (.$jJ:._ l
~;~ JI.J;l wY.. \JI ~.. t t.l1.. ~-'.A.! 1uG-l J ~ ~b ~~ ;\!._. p>)....
~)l:. t.l~ o...l;.,_} .....u ,t"~~ ·~'J.,!.'} 5obo)_1._jA .l) l ~Yf u..li)( J
"--r' J~J)A 1t ~ d_p [J] ~;)J(:_)<;:::;_ J Jl~Y..,)) ...-;) _,;,)1 u'l_,, •..~:;:,_a!
J~f) •JY.)"' ~\j..o J J_,\ l~~~ 4~\ JJ:':'-'\ o.)J\;\;.;.b o..lil..j jJI
S)""-Jj..o
&"'~k J_,A>_,"""~~-'"'>~"')'_,):..~ wl:t,l 51 s~e u...1.il _, J-.al !.lp..J;_,.

t_-!li' ..).il J s;\~1 J S;\ftl 0_,-: J J.~ J J)t....i J ~4~\ J>') J t:'i ~._;"\s" J 4l;.l
J š~~~_, \J~ 1 ) J (.$b_,_;.a_. Jt_. J '":"'~\e Jt.. J Jtll ~J w~\; J($"'·~ u':JJI
J~~ J J~:_. J J~_,::.. J~ J JIJ~ J ($"'1_,Ab~ Y..l. J t3oif (""J J l~ rr>
• U rukopisu II •l•J.J!./' 10 U rukopisu II ....Jl
• U rukopisu II ~l-..j} 11 U rukopisu Ii: ~l.J..j
• U rukopisu I -.A....ili.JI u U rukopisu II ":"').JI JI;.
8 U rukopisu li 4;.•.J)l. 18 U rukopisu ir IYo;lf
• U rukopisu II ~.JJ\....JI
~-o-)1
'*'• · ~J..i,,,JJI~'tf
• ~1 ~·1.. u·
__..;:.,s--~1..1.,\c:
.. itl ..
•.;~." q~
..
~~~~
..:.!~
~l ~r i..\All t)WJ~Ij~p ~.r' ~J~f~~L-.1 J 4!1 ~~~ ~

~)Vl lil ~.r.. ~1 J ll~.r' _,f1~1 ~~hll$'4.~.;A 4~.r> J~ J "f_;! ~ ~~~
4j,. ~1 ;(,.4:.o-o)j,lt4J'f.e .U ~}.~c_r,. :~.b\,.1 .x,\...1 ~;1)1 Jj- ~J~.;,,. J
~l JiJ 4..oJ~:.1_!1 "1_,.. ~ 4 ...;\.. 1 lli\_, , ...~~ 41JI J~ 4.J.r.- :j JI~~ ~l
;€ ~~~ J. ~.U \rl u__,!.y =' ~~_.1.( .1~1 J t~ ·biJ Jt\ ~~"~~ "~JI ·~\.#JI
_;J '-";.J,\.; ~l; 154..,)..\ll.)(:i.1 J
.. .... u::.1.~• ~('.).,.~l
' .. .. ~-J.
-~
1_.~-• J ~l
J-..;."" ...
c..r: .. 'J.
.~J'" f,.'lc ·e:::- .t-1 ~~--~)~ ~.ii1 ~-~1 \C•\t 4A...oi \..~Ill ~-JI~f~ J
...1; ~lk ~b. .J...~ j ~llal.. r.>.> 41 );;... J i J>})~ }!~~~JI ~"~r •.;Aj _,_ 4'"!J~ ."1~
_"§.) ~;..~ '~l ~.._,.. &lt_;.. J;~I.J...:1i JljJI J ~ ~ ~J!\J' j_.. t &i.. l~~ .~~j
,,c!)~!.l J-j.>} ~\s(".. ~-...l(~l...ltJJ,jJ_r> 4,jl~;. j~~ M~l J\.:IJI
~;_,b)_;. J--.> ·.SP.r4;.'~'~}1J ~JI~ ~b. .a-1:~~,~~ 41Jfo.o-';.'.t>r
~ ~~ J~l j.:""\- J Jl~I,J ..:.J:J.> l:'b. ~~~~'J ~4c-\ ~J! \..a, ~w
.&4At ~L. JJI ~li·... f J\iJI-~1 ;\.:... 4.J,tljl ~~-J. (y_V" ·:.rk o;,).~l...:-~ Jtc
_;;...,~~..'=!\.:e~)" ~<:cl .:;;..:tc 4,$\c~... l • ..q~ ~JI .J.J._~ ~JJ:i$' 4C~I....... •o4..-.
.... ~ib t.. ;Ji- ...P~ ,srJ~)~ J ~i.).X. J J:.;;. ~·r ~J!\}1·~\.!,l.J. .::'i~
:~~J:.' lA! l"' A=._j'\ J!~~~ ...J~..,.! tr~ J~~ ._;i,f').ol.-~~lt.... o\().)
.... ~:1. .>} f! ~~ . J..: i· ~1}1 .....Al\!.!

_,...j.~... tJ}.o) j_..-t t.li..
o ).il '":JJ:.IJI jJ' 0 l
_) .>t;et·,~.r~ 4.. ~.. }~~,!..\~J' ~b J ~t.·~~~'~. . . ~ J .,~_,n~
J~)~\
""!r.=JI j;~~ ~ lJJI J ~.,;,.''.;.;._,,'e:; .:;... ~~l j;,l~n_~; *'j!lJl~ l.x,j

· 4:~1 J ;_,\..:JI J~tl ~
. ~J. l <L..!.b:1-i
4.,..J
" i \At. •: ~ '. ''
" U rukopisu II JI,?. '" u rukđ~i'šU It poll.il\tljeno ......~~\

Prilozi za orijentalnu filologiju u
< 210 Muniba Spahe
M~arer-nama sultana Mehmeda IV, koja je izdata. u prvoj

·dekadi- džumada,··II 1059 (12-21 jl:ffia 1649) godine, ima isti tekst
kao i prethodna sve do sankcije:
~ t·~ ' • ' ~ ' • . "" ' f ' . ·-· '
~;.f. :>1..\r;. ~-~_,.. ~ r:;-- ~l ~l ~,;f~:. W:,.lit jr;. ~l \fit 4 . - \.. ~--~ ~.wi
a bnda u njoj ~lij edi ovaj tekst:

~J!t;i ~.. &~~.. ~~~~ .• ..~:~\.. j·'; '":'\k~\;.. ;,l.).. ~\kL ,_,_, 41 ;_,A~, \Y"".;-4
<Iii~;.. J.,~~'..!.t~)t.. t wl:l."t )1 J-_,~~~.. _,.. ~r,·_,::. ~~ J...ll; ~. lj~tl~!~

w'> .J.J wlkt... ~;_,&;...J r_,--.;A ~~ 1.)")::1 1 wlsC. ~ 41~~~ .....UJ J....;~
~l ~4-t·J ~\.:r;. ~J!\J' ..:,\!.i .1.! '-:';~;j.~_,~);'./- ~'J-"Jt ~u-)~
~.. t tAL. ·'-!;_,b ;j. ~_, .t)·16"":"\k .:,~;.. .Al" l wlbL. 1.1 ;;;.. J i J>.;-4 ·~
)~l~_, w\;.. w~r;. .:-lW- 41 ;.,AM" i J'>-)..._F=e..dl .A~ t~~~ Jt.>;l wJ!t..-
~ ..... t)~..... '-:';_,6 ;)•lJ;.._, ..)\;.. (J,b.:.: .. wlk.l- o.A_A! ~l .;-.J'.., 4.•t ;)'A'-!;;,.
·w\W... i;lf ;): ·,..-" 4.1 ;;.i~~ J i-"''"J.. ~~..rP} wK.. ..:..~ iY"".;-4 ·~ ..;-.xJ
"';;~ .. , ,,>.)4.-"'! ~ ...!l~~~ , ~\.:r;. ~.1..\*"' ..;\.ti ~;_,b;~..._.~_, lw~> .,,_,...
~t-t J ..:..~\.:r;.1J!.li' ..J\.!.j '-!;_,b;").. ·tf';) .1; 16'"="~ ..:,\.....;.e-Al.;. l wlb.L... ~~~
"':""~ ~o~\..:IJ:> '-!~JI}~~~ ~:.-j~ ~;JI J J~"..:.); lr::.) .::,t I:Jl> J..-1:~
~;1-:.S' •.h\..... ~~... JJ!.\.A4...t ;).. J,tiS~_,:.. j.t;JI ~~l;\:.... ~JI~ Jtj)
J i)J'..,J_"..!.ijc .:,J!.l.A..J\!.i _" '-:';Jb ;).. ~~.A~ ~cl~; j ~-w_,l .A:.~
• .. .. l .l. .. ' • 'l 1/ / l \ • • "
._.q~f"" Gr'~ J '":'!.r" .).4 . U.A_A.)I\.... O\))_, 4-::::::::'l.oi_, A )JA-A u"~ ~A.))_}~·
.).J"":",:I,t Jr~~_,.. J,.. t ;~A.. J ~... t ~l.~)\!.!..-' ~l... ~JI J!-A:r l~ i~:;...
-4:..\i ~.).;J J>.) J <~._lJI e'.) J tl..._,~}l ~4 ~_;. :>} ~~ w_,•J.;.)fi ;,lji...All~
J"Y.:• .,~,".!';~lc~_,!...::....>~~ IJ4i:~ ~_;."=~'.t:? J J~~;,

......HJ~_;. J t-i ..:.....r~l ~~~ Jf! Ji lJ\ j..;:.)
•• U rukopisu Il .~ll.
Mukarer-nama HUiSrev-'begove mulk-name 2U
Kako je sačuvana samo u prepisu ova mukarrer nama. nema,

naravno, tugre, ali. zato ima. nekoliko zvaničnih ovjera koje ;glase
ovako: · ·
. ~.Sarajevski kadija Mustafa Siri, čija ovjera glasi:
J\kUI ~_,!.ll .U..~ ~_,:.JI J\.11 t_\WI ~l ~k
~ ,s e.>'__,.... 4~~ ~\ill ~.r' F ~~ .r 4-.:11 ~~~ ~~."..)~..
odgovara svom visokom originalu kome se mora pokoravati i čiji je
respektraum (unvan) ispunjen časnim hatti šerifom. Ovo je zapisao
siromašni sluga uzvišenog Boga Mustafa Sirri, kadija u gradu Sara-
jev~, neka mu je oprošteno.
2 Ka.Sami-askel(i; Ahmed vojni kasam ovjerava:
\cr"c.f ~~14.;." _,!JI ;.r-~1 t_l..:...~ ;_,.._:,Lid,.., Jl.i 4:'l ~~~~~~l~
odgovara svom uzvišenom originalu. Ovo je potpisao siromah Ahmed,
koji se utiče Uzvišenom koji je zadužen da vodi šerijatsko-pravne·
poslove vojnih lica. Neka je oprošteno obadvojici.
U pečatu: Božiji rob Ahmed. •J.:c.u-1
3 Ovjera· rumeliskog kazaskera Mustafe, koja glasi:
~~~J) _;::...JI ~\All J~ ~UJI w t.Ua;~l J Li;t Jlj ~ tkll ~~~\.:.J".
Vjerno originalu kojem se mora pokoravati i treba da je trajno na
snazi u pokrajinama; ovo je napisa9 ubogi Mustafa, kadi asker u
Rumeliji.
Ispod toga stoji otisnut njegov pečat: ;f...• •J..f •-'-.J J ~l cS:'"..
Meni je samo Bog dovoljan; njegov rob Mustafa..
Ove klauzule nalaze se na desnom rubu pored prvih redova
samog teksta temlik-name.
Prevod mukarer-name
O:vo je odredba plemenitog, uzvišel).Og, visokog carskog fermana
i svijetle carske tugre koja obasjava svijet, neka je izvršna božijom
,.l
pomoC! ..
Višnji Bog, gospodar svih zemalja- neka mu je slava uzvišena
i velika - i svevišnji darovatelj svih blagodati - neka mu je dobro-
činstvo sveobuhvatno i trajno - uzdigao je i uzvisio svojom savrše-
nom plemenitošću i darežljivošću sretnu zvijezdu mog hilafeta, koja
obasjava svijet, da svijetli na sve strane. Zato je bez sumnje potrebno
da iz zahvalnosti prema tim blagodetima, od svih mojih visokih car-
skih briga, moja najvažnija i najpreča carska dužnost bude da se
staram o slijedećem: lijepi carski običaj i odabrano načelo vladara
je to da održavaju u dobrom stanju i oživotvoruju vakufe i dobro-
tvorne ustanove koje su za božiju ljubav i tražeći njegovo visoko
zadovoljstvo, podizali i osnivali dobrotvori i dobročinioci svojim ve"':'
likim trudom i ulažući sve sile.
14*
Imajući u vidu da je Htisrev-beg ~oji je lJ.mro kao bosanski
smHžakheg u vnjeme ~titzenbpHčHr~eg, P<>k<>Jliog i raja dosf9j~g
mog slavnog pradjeda njegovog veličanstva uzvišenog sultana St1U~j
man hana -laka mu zemlja bila- pridrža-vajući se upute: .»I borlte
se na božijem putu s vašim imecima i vi sami lično«; vodio tolike
bojeve i ratdv~ nil onoj krajini zajeano ~borcima svetOg rata i pra-
vovjerni!Il ,oklopnicima za jasnu. vjeru i osvojio . tolike tvrđave i
zemlje i robovskom iskrenošću i iski-enom odanošću prema srećnom
}:lnjestolju napravio mnogo korisnih Usluga, to su se talasi carske
milosti prosuti na vrtove nj egovih želja i prolili se čisti izljevi carske
blagodati na zdence njegovih važnih p()tteba;
I kada je on zatražio milost da se spomeinitE~ mezre, puSta
selišta, baštine i mlinovi njemu poklone i predaju u puno vlasništvo
(mulk), tomu ihae pokojni pomenuti sUltan dao u mtilk i darovao te
Itiu· podijelio carsku rriulk..::namu.
Od zemalja u gpomenutofu sandžaku koje su osvojene snažnom
'carskom silom nalaze se izvan d~ftera mezre: Kozmadina, Donja i
Gornja Modriča, Teslić i pusto selište Omanska u fuaglajskoj :ciihiji
blizu grada Tešnja. Zatim. zemlje jednog sela zvane Plane koje se
vežu uz spomenut~ mezre; još mezre po imenu Krčevine, Bosić i Mu-
laci, koje se nalaze između tvrđava Kličevca i Ostrovice. I baština
zyana Strbačina i mezra zvana Dum. I j)olovicu rnlinova, poznatih
p.&i imenom Karlovića mlinovi, koji se nalaze više grada Obrovca
na mezri zvanoj Bogović, a na rijeci Zrmanji, zajedno s mlinovima
koji se nalaze u okoliCi spomenutog grada. Osim toga mezre. Malena
Vas i Hadžović, koje su bile izdvojene iz čifluka vojvode Damjima te
mezre Libureci i Lišani, koje su izdvojene iz čifluka koji je poznat
pod imenom Kenardov čifluk, te m~zre. koje se zovu Vukšić, a koje
su odvojene odčifluka vojvode Kasima. To su zemlje od kojih se neke
nalaze neposredno uz tvrđavu Kobaš, a neke se vežu za vilajet Hrvati;
one nisu niučijem posjedu i puste su, a i u defteru su upisane na
njega sa mukatom.
Osim ·toga su mezre po imenu: Dnoluka, Divičanli, Bekrić,
Gornja i Dohja Sjenica koje se nalaze u blizini grada Jajca, koje
pripadaju (nahiji) l.ašvi u spomenutom sandžaku,. a koje se nalaze u
njegovom posjedu u vidu čifluka, bile u to vrijeme zavedene u car-
skoj defterhani sa (mukatom) od 300 akči.
Te mezre kao i (gore) navedene mezre i selišta i polovinu mli-
nova i ostale spomenute mlinove i zemlje date su u mulk i podarene sa
svim svojim granicama i sa svim pravima te sa svim što im pripada
i što ide uz njih i sa svim bregovima, planinama, vrelima rijeka i
stablima; zatim sa izgubljenom stokom, odbjeglim robovima, bejttil-
malom, imovinom nestalih i izgubljenih lica, novčanim globama i
kaznama, porezom na zemaljske produkte, porezom na košnice, i osta-
~om badihavom, nuzgrednim porezima te ostalim što im pripada i
uopće sa svim šeriatom određenim prihodima i svim običajnim do-
J:iodcima, kako je to ovdje spomenuto ili nije spomenuto u svakom
pogledu i u svakom vidu.
Mulmrer-namq .Hu:s.r~y-begove mulk-name
'.1}() je pravi n~ šeriat11 zasnovani mulkoyni posj~ci i P1lllQVažno

prav~ koje se ima postizati s tim da ima potpun ekonOm§~l i u,pray;nt
:pnumtet (se:rb~st), <ia s~ tu nema ništa popisivati i da se u tQ nema
niko II1U~~q.tj.
We~a tP pomep.uti ~iya, yj~čp.9 i "!!Vij~~ sv~ »đql,{ Bpg p.e pre-
!lZm~ U, P.8$lj~dstvo Z~ml~U 'l ~Ve ~t(} je na njoj, a zaista j~ On naJbolji
nasljednik«, na isti način kao što svoja šeriats~q mu:lkovna dQ"\:lfa
'-l?iv~ju pst;'ll~; Al~Q" h.q(:~. neka ih nroda, fl~9 P.oč~, ne~a ih po1:doni, a
ako želi, n~~a ih uvakufi. Neka se tl. tQ p.e ~iješa P.iko Qd mojih
slaynih potoma~a, visokih vezira, časp.iP. erp.ira, inspektora krajev<t
i, neka to ne mijenja ništa niti jedna d~ga osoba. Ko bi god što
izmUenio i promijenio, uzvišep.i Bog (:e !UU biti protivP-ik a prema
Kur-anskim riječima: »Pa ko bi to izmijenio čuvši za to (kako je),
zaista ee grijeh pasti sam~ na one koji mijenjaju; Bog sve čuje-i zna«,
\ neka se ubroj i među zločince i griješnike.
U doba pokojnog mog djeda sultana Mehmed hana - laka mu
zemlja bila '--- bila j~ ponovo izdana carska mu:lk-nania.
Kako je pomenuti pokojnik prihode navedenih mulkovnih do-
bara trošio u dobrotvorne svrhe i uvakufio ih, to je i moj pokojni i
rajskog naselja dostojni otac njegovo veličanstvo sultan Ahmed han
- neka mu se Bog smiluje; neka je s njim zadovoljan - to potvrdio
i izdao carski ferman (nišan).
Sada, kada sam ja sa srećom stupio na visoki sretni prijesto,
tada je mutevelija vakufa pomenutu mulk-namu donio na moju sretnu
portu i zamolio da se obnovi. Ja sam je blagonaklono potvrdio, te
izdao ovaj carski ferman i naredio da se spomenuta (mulk-nama) ne
mijenja ni uzvišenom naredbom s moje visoke porte, niti u smislu
časnog šeriata. Neka se postupa po ranije izdatoj mulk-nami i mu-
karer-namama, a neka im se niko od pojedinaca ne suprotstavlja ni
na kakav način i neka ne sprečava ništa.
Tako neka znaju, neka se oslone na moj uzvišeni ferman i neka
mu vjeruju.
Napisano u trećoj dekadi časnog mjeseca zilkade 1027 (novem-
bra 1618) godine po hidžri Poslanika - na njega pozdrav.
U rezidenciji Carigradu, Bogom zaštićenom.
Mukarer-nama sultana Mehmeda IV koja je izdata u prvoj de-:-
kadi džumada II 1059 (12-21 juna 1649) godine ima isti tekst kao
i prethodna sve do sankcije, .... »i neka se ubroji među zločince i
griješnike«, a onda slijedi ovaj prevod teksta mukarer..,;name.
Tako je u doba pokojnog mog djeda sultana Murad-hana- laka
mu zemlja bila -putem milosti bila ponovo izdana carska.mulk-
nama. Kako je spomenuti pokojnik prihode navedenih dobara trošio u,
dobrotvorne svrhe, i uvakufio ih onda je to potvrdio i umrli i rajskog
naselja dostojni sultan Mehmed han- na njega milost i zadovoljstvo
Božije- te mu podijelio i podario ovaj carski ferman.
Kasnije je to potvrdio i pokojni sultan Ahmed han - laka mu
zemlja bila- i izdao carsku mulk-namu.
Poslije toga to je potvrdioi pokojni sultan Osman-han i izci~
mukarer-namu.
214 Muniba Spahe)
Poslije njega nju je potvrdio sultan Mustafa han i izdao mu

mUkarer-naintt.
Iza njega je sultan Mutad han, dostojan raja, pOkojni i dični
moj stric, potvrdio tu mukarer-namu i izdao carsku mpovijed.
Poslije njega pokojni moj otac Ibrahim han - laka mu· zemlja
bila ~ takođe je zadržao mulk-namu i dalje u važnosti i izvolio je
izdati carsko naređenje. '
Pošto sam sada ja stupio na srećni osmanski prijesto, koji je
nosilac napretka, to 'je mutevelija vakufa gore spomenutog donio na
podnožje moga prijestola to carsko rješenje (mukarer-name), moleći
da se obnovi, pa sam ga i ja potvrdio; izdao ovaj uzvišeni carski
fetman, i naredio da se spomenuta odredba ne mijenja od strane
visokog dvora, ni carskom zapovješću niti šerijatskom odlukom.
Neka se postupa prema ranije izdatoj mulk-nami i mukarer-
namama, i neka se niko ni na kakav način ne suprotstavlja njima,
neka ništa ne osporava i.neka se ne miješa niti šta mijenja.
Tako neka znaju Lneka se oslone na časni f~man, koji ukrašava
svijet. _
Napisano u prvoj dekadi mjeseca džumada II 1059 (12-2l VI
1649} godine. U zaštićenom Istanbulu, prestonici visokog c.arstva.
<' • ~'
Z U.$ A M M E NF A S S U N G
DIE MUKARERNAME DER MULKNAME HUSREV BEGS

Als mulkname wird eine offentlich-rechtliche Urkunde aufge-
fasst, durch welche der Herrscher Guter in volles Eigentum gab,
die nach der osmanischen Agrarverfassung auf andere Weise zu
Eigentum nicht verliehen werden konnten. Die Belehnten erhielten
durch die mulkname das valle Verfugungsrecht uber die empfan-
genen Guter. . ·
. Gazi Husrev B~g empfing ebensolche mulknamen fiir jene
Guter, die er spater ih Stiftungen (Vakufs) umwandelte. Es besteht
;yveder ein Original noch eine A:bschrift .davon, allein die Bestati-
.gungsurkunden (mukarername) spaterer Sultane beziehen sich auf
~das Vorangegangene. ·
Hier wird die altest erhaltene mukarername von der mulkname
: Husrev Begs, herausgegeben vom Sultan Osman in der dritten De-
. kade der Zulkade 1027 (= 10. November-20. November 1618)
veroffentlicht. Der Wortlaut wurde ausserdem mit jenem der zweiten
mukatemam~ Sultan Mehmeds aus der ersten Dekade des zweiten
.Pžumad J05~ ~= 12-21. JQni 1649) verglichen~·
HIVZIJA HASANDEDIC
TABACICADZAMIJA U MOSTARU
U Mostaru je, kroilikro se z;na, izgrađeno u svem,11 36 džamija i

mesdž!ida i s-re nose ml'Ziive svođ'ih osnivača osim Tahačice. Ona se
nalaz,i u Prli.ječlkoj 0aršd.jli na desnoj obalil Neretve, stotin'jatk metara
mpadniO od Starog moslta. Podignuta je na jednom kmmu Ra:dobolje
2JaSVIOđelll.IOm Sa d:va kamena SV!Odia, pa je zalto pozn1ata kalO »dža-
mija u :lmjođ se imam n:aLazi na suhu, a džemat na vodi«.
Ova džamija spada medu značajnije spomenike islamske sa-
kralne arhitekrt;ure u Momaru. Njena al'lhi!tektura se u nekim deta-
ljima razlikuje od arhitektUTa ostalih moiStarskih džamija. Na njenu
a!t'hitektonsku specelfičnost najviše su uticali mjesto i ambijenat u
kome je izgrađena.
OSIDIOIVIica jođ je pravJOug1a1onik sa 12 X 9,5 m, a građ·ena je orl te-
:sanog kamena vezanog krečom. Ima jedno1stavan mil),riib bez ikakvih
ornamenaJta i dekoll"acija i drveni mi.nber. U širini cijele džamije iz-
građene sru dvo:s1truke i prootrane mal),ftle, jedne iznutra a drruge s
vana. Nutlai'Illj-e mahfil}e {)Glanjaju se na dva, a V11l!njske na Š'elst tankih
drvenih s1tlub0V1a. Vanjske mlahfile su dJograđene kasnije kald je
džamija postala tdjesna 1 • Dalje, ima ll na ćemer građenih pTozora
od mojih se po dva nalaze u zidu od wata i u desnom zidu (stoje ver-
tikalno), čettiri>u zidu od mthraha i tri u lijevom zidu. Strop je iZTa-
đen od šimle u obliku ilrupole koja je prvo!tlno svakako bila deko-
I'Iisana2.
Uz desni zid džamije prizidana je J.mmena munara koja skladno
-d!jeluje :sa džamijom. Vislo,kfa je 26,5 m i ima 74 komarda k!amenih u
.svrtac građenih stepenica 3 • U munaii"ll se !Ulazi sa :so:lia što je u Mo-
:stalrtu sliUIČaJj još s:amo sa Vučjakovića i Kase-Ja:hj,a-Ravadže-džami-
j.om.
1 Dvostruke mahfile imala je ·u tim u vezi nastala je u narodu izre-
Mostaru još samo Cejvan-begova ka za uzaludan posao »Nateže (nate-
džamija na Velikoj Tepi nedaleko žu) ko tabaci gredU<<.
Starog mosta. • Podaci o visini munare, dužini i
2 U Mostaru se i danas može čuti širini džamije uzeti su od tehničara
{)d ·starijih. ljudi priča-rugalica kako koji je radio crteže za izradu makete
su tabaci nateza~i grede kad su po- starog Mostara.
,dizali krov na Tabačici džamiji. S
216 H!ivzija Hasandedić
Pred ovom dž,amijiOim na:l:azi :se, pored tabhane, još hamam !

više dućana od kojih su nski. bili izgrađeni neposredno uz džamiju.
Zata je Talbači:ca nekad spadala među najposjećenije džamije Mo--
sta,ra.
Neposredno uz lijevi zid dmmije na mjestu gdje je ·fn'ebao bti.ti
probijen četvrti prooor, prizidana je mala zgrada u kojoj je u vri-
jeme podimnja tabačkih dućana bila smještena stupa. u toj sbupi
tukla se šiška i ruj, a tpl()lklretala ju je Radobolja koja teče i.spod dža-
mije. Ta je zgrada •sagrađena po svoj prilici kad i džamija, a možda
i Tanije. Zgrada je t01kom vremena ru:i!n.Lrana pa je Zavod za mštitu
spomenika ilrulture i prirodnih rijeikJosti 1954 g. rekonstruisaJo na
istom· mjestu now zgradu .i poslta'Vio u nju sve potrebne UTeđajer
Pod ~ooac ~ke v;-~vin~ T.abačicJJ q~:u je svojim sred-
stvima poipt11avio i imutra· obojio Hadži: Arif ef. Kajtaz4 • Na njoj su
19~~ g. ~ršenj.,:P~J,lqdni;}~~en'aW~ki i T~aur~OfSki :~;~ov~. Ona
s~ ~.l,aZl pod z_aštLt®l: d~ve5 •
· . . Ova je, džamija poznata u M~aa:u pod imenom T?-~ica .stogl:j.:
šJ;o s.e nalazi nelposredrio pred 1tabbWriom ~ što su je posjećiva1i pre""'
težno pripadniGi tog.a esnafa. t1 Bosru
"i Hercegovini bile s\l u pe~
mjesta (Sarajew, Mostaru, Banjoj Luci, Vis()kom i Tešnju) džamij,e,.
~je su pQdligLi tapa:O'i pred t~bhanama6). NaJjve6a je mosbarslka; je-
<@io ona limit ~~u mu:naru ~ jedma se ona do d~ oddaila ~
~avnom stanju. Naziv »Tabačica« se kod mostarskog stlanovništya:
tpko UJdOIIlllaćdlo da .oo vremenom PQtpuJno mbom,vilo ime njenog IOLSfn!i-.
V'ača. Pl:liča se <:Ul je u njofnekad klanjaiLo po 80 taba/ka što bi govtOJ.till();
o. brojnost\i.
., ' '
tlabaQlrog
·.
e~Sn®a
'
u Mostaru7 •.
:tjije se s&Wval~ vakufnama ove ~je ,ndje se znalo kada:
j.e taiČIIlo sagtt'lađena ni Iw jru je gradio. Zbog toga je vladalo opće mi-
&Jjenje da su tu ~miju gradili tabaci ili jedan od nj'ih 8 • Nešto po-
qataka o ovoj džamiji pruža valrufnama Meihmed-bega Išerlića, sina
~UJSta{fla-begova, kJoju smo31edavno pronašli. Zato ćemo ovdje izmijeti.
:njen sadrmj. :Pronađeni dokumen,1;1t pretstavlja, ustV'ari, koncept spo-
m,:m.ute vallrufn~e pisan na debel-om papiru (veličine. 46 X 35,5 cm
&q· 29 redakJa teks-ta sa 25 X 24 cm). Pisana je čitkim uevokaliziranim.
n~-tplismom. Da se t,u radi o pl'IOIStom lroncepbu jasnorje po tome š~
dokumenat nije legalizovan, a nema ni potpisa svjedoka. Isp.rava je
q~tirana sa p~ljednj-om dekadom džUII1ada li 1186 (21~30 VIII 1772)
g., a nalazi se u Muhameda Muslibegovića, pos}ednika iz Mastam.
• Hasan Nametak, Mostarske dža- Tabačk,e džamije u Sarajevu tek~

mije i njihovi vakufi. Novi Behar je nekad Mošćanica. ··
X, 1937, 272. • H. Nametak, isto 272.
a Ova džamija danas služi kao • Ova je džamija upisana u zemlji-
skladište jednog• lokalnog preduzeća, šno knjižnom ulošku K. O. Mostarr
a njene vanjske mahfile kao priva- pod br. 315:0 kat~ čest. 48/44 i za.!:;
'tian stan..Ona je prestala služiti svo- prema zajedno sa dvorištem i pre--
j&j svrsi 1950 godine. dvorjem površinu od 210 m•. u svo-
· ~· USal!ii.je.vu se zov~!I'aoočki mes- me posjedu ima još samo jedan stari
đžid, u Visokom Tabačka džamija, u dUćan uz đžam:iju. ; · ·
··: .' ; . . ' .
~
Banja Luci i Tešnju Debagija. Ispod .. •~.

~~ ~ w~J~f~ll~ p_:r.ost ~®it: n@lla. 'liun:tnje da J~ vj e-
~~~ ~ ~OJlJJ; njega m<#e, se utYJrditi k!i>. Je. sagradio-mo-:-·
~%1J-!J;t~jba~~cu i_~~~ je prMb.li~o ~<tEma. Ov-dje dO!I'J.osirno teb•t
i; ~9-~ ~~j ill}.ga ®.kUI:nmta. ·
Iz tekstova O!Ve vakiufnrame sa.mla~ da· je.Msllme~heg Iš~
Jtć, sin. l.\4iuls:tafa:-~egqv.-, i.z ~om~džije.ve maha:le ·u Mostalr'U,· došao
na šerijatski sudi u. prisustvu imama H!!sein ef. Diabića'l_, koga jer
postavio ·m. multeveliju, izjavio da JU dobrotvQr>ne svrlhe zavještava
slijedeće: ·
l) Jedan cio i pola vitla u mlinici na Radobolji, koja je pokri-
-~ !PločO'ffl;
2) Pola pekapskog d~ćaAa uz t~ :r,nlinicu pod istiip kroy:Qm;;
~) B.ašč.u. !r;u~pqs:rref:ll:l9 uz te. qbjek!t~; . . . . · · . ...
ff~~~ nekJr.~!Jn:ine Il{!laze se .u I?:rid~k9'j čariiji, a gra!I:)Iič~ ~
j~e sfirane 'wte111 wji :vodi p,~a CernJ.ci a ·s druge strane kuća,~
i baščama stfwovnJisa ]'f'€@T~e ma.JJ..~e. _
.• · V:l;l.kif od!ređuje da lll:l.J.tevelija :Wlaje Il!a'v;-edene nekretnh,J.e svake
godine mtereseyl)t:ima j>od'' zalrup i. da p:rihQd. troši .u. sllied.eće':
' l) 1':rii akče dnevno asplaćivaće se otrroine k(;> bu~ utookOIDl Q.r-
Ž..~!' musl~a pređa\nanje Haldži-K'lili:1m7oj dzamdji ·prei<f tab- u
halnom10 i to sa ćoosa što ga je podligao Haidži-Salilh, pradjed spome;-
l)llllt-og Me~~...bega. Yakif odll'e(luje dia ~u dnl;žnost'.za života vrši
poir\os šejhc)v!a,'Ha~-Ahmed ef. Milavlić, a kad on timre nje~ovi· po-·
tomci, alkio budu sposobni; n,e]m ta du~ISt prelazi s k:Oiljena na ~o-
1Jerro11. Sevap Old toga neka se poklanja z:a dušu spomoo'U\tog Hald~-
s'aliiha. ·
2) Jedna ak& dro.evno ·ispla,ćivaće se potomcima Hadži-SalihćtVe·
kć.eri Nadžije s koljena na koljeno. ·oru su 'dlu:žll!i da swki dan pro--
u~e po tri »ihlasa« Hadži..:.Salihovu dušu.. ·?a
Ako imu:m:u potomci'.spomenutog vadza, kadija će pr~a vla-
stjto:{n( n;ahoqenju p_ovjeriti tu dužnOlSt onome ko bude sposoban ci
fuga manjia dostojan. Ako izumro pottoo:nci 'spomeillute' gos,p.ciđe, učenje
»'ihlasa« _će se povjeriti muezinU. Hadži-Kurtove džamije, koji ili je
dužan učiti nakO!Il svake poc:lneVJI1e molitve. · ·
Vakif stavlja u &žnQSlt :rhuteviliji da SV~alki &n svakog rnm.a-
~ donosi pr:ed iftar s Neretve po jedno buril1o~~ vode pred Ro-
7Jilamedž'ij.inJU džami!ju s kojom će se muslimani mrsiti i spominjati
vakifa s pd.etetom. On je dia'lj·e dužam vodliti brigu o <pOipravai i oidr-
žavan.jJU n~yedoo.e mlinice i .dućama .
~ ~
.
• • .... ;, • :. ' ; ' •1 : ' ' " ' • """: • -. •
. .
' Qy~j
Hiusein ef. DžabiĆ·spomfnje ~.11t' ~ ~~ ~l,.; r\; ..;.J..)"A ...t.S::::~>
~ 11_~1 Mfi7) g, nekoliko puta. kao
Rtnumloćnik ili svjedok prilikom • •'. 0~~
vj_en~nja (Mostarski sidžil broj .5 u "· U haremu na· Semovcu nalazi
G!a),i' ausrevbegovoj biblliioteci u Sa- se grob neke Halime, kćeri še\ih
~N§VJ.J),. Na ie..f;<ml mjestu spominju Ahmed ef. Milavića. Ona je umrla
se još ovi Džabići: Muhamed ·ef., mu- u· cvijetu mladosti 1184 (1770) g. Po
la Qmer, mula H.afi*ln 'i mula .A-lija. svoj prilici bila .je kći spomenutog
10 . ~~; ~\l\ ·~\ ~t.· ~~ .•.• šejha. Ahmed ef. koji se spomi.pje'li
lšerlićevoj · vakufnami. .:1
218 Hivzija· Hasandedić
Vakif zadlr,žaje za sebe pravo upravljanjra rnavedenim V'akufom

do:k god je Žli:v, a kad umre, ta će dužnorst pripasti njegovim potom-
cima s koljena na koljeno. Klad izumru V'akifovi p01tomci, uprnva nad
vakufom će se predati imamu i hatitbu Hadži-Kurtove džamije koji
imaju da vrše. tu dužnost savjesno.
Vakif ne određuje plarbu muteveiLije, a~Hmu daje rpmvo da svoj
trud mo~e naplaćivarti i da ga u tome niko ne srnije sprečavati.
Na temelju izlo!Ženo>g vidi se dai je Ta:bačhm džamiju u Mo"'

staru podigao neki Hadži-Kurt. On je, po !Svoj prilici, bio po zani-
manju ~tabak i srtareni:k mootarrske pm·odice Kurta. Ali ef. Klurt, pen-
zicmer iz Mostara, ki1l!Že da se u njihovoj porodid ~čuva predanje, da
je Tabačicu gmdio jedan predak njihwe porodice. Tačnorst ovog pre-
danja ,polt:wđiu:jru navedeni podaci iz zakladnice Išerlića.
U :sidž;Hu mostarsk,og šerijatskorg fSluda iz 1632/33 g. spominje
se među tabacima u Morstaru neki Mehmed sin Hadži-Kurtov 12 • Mo-
žda je taj Hadži-KUirt identirčan sa osrnivačem Taba,čice džamije. Uko-
liko bi to biLo tačno, ornda je ona podtgnuta koncem XVI ili počet
kom XVII sto1je6a.
Iz zaikladnice dalje saznajemo da je 6urs u Tabačici podigao
vaki.fov pradjed Hadži-Salih IšerHć kodi je živio. polovinom XVII
stoljeća jer je između njega i praunuka mu Mehmeda postojala vre-
menska razlika od najmanje sto god:iJna. On je imao kćer Nadžiju,
koja .se spominje u ov.oj vakiufnami.
Među svjedocima u vakuf.nami Hadži Ahmed-beg Lakišića iz
Mostaru koja je napisana 1081/1670 gY spominje se i Hadž:-Salih-
beg IšerHć. On je, mo~da, identičan sa narprijed spomenutim irstoli-
men.im licem.
Mostar je nekad imaopet šadrvana. Najveći i najljepšii. nalazio
se pred Rorznamedžijevom medresom .. Općenito se držalo da je on
izgmđen ubrzo nakon prrroc<.nođenjra v10d!Oivoldra u Mostaru 1629 g_H
i da ga je podigao sam Rorznamedžija. Na temelju podatak!a iz na-
vedene vaku:Ename može se utvrditi da pred Roznamed:žijinom me-
,dres:om nije postojao šadrvan sve do 1186/1772 g. kao ni česma pred
njegovom džamijom.
12 Iz proračuna vakufa Rahime- čanja 1182 (1768) g. (Sidžil mostar-

hatun u Mostaru za 1041 (1632/33) g. skog šerijatskog suda u Gazi Husrev-
·vidi se da je ovaj Muhamed kod na- begov;oj biblioteci u Sarajevu br. 5).
vedenog vakufa založio svoj alat za 13 Original ove vakufname nalazi
1.000 akči (H. Kreštevljaković, Esnafi se u Esada Lakišića, službenika iz

i obrti u Bosni i Hercegovini, II Mo- Mostara, a prepisi u Vakufskoj di-
star, Zbornik za narodni život i obi- rekciji u Sarajevu, Vakufskom po-
·Čaje južnih .. Slavena, Zagreb 1951, vjerenstvu u Mostaru i u Arhivu
95). Na istom mjestu se spominje grada Mostara.
i tabak Kurt Alija. Neki Kurt Ali- ~· Muhamed A. Mujić, .Stari mo-
baša, tabak iz Mostara, potpisan je starski vodovod, Naše Starine, Sa-
.kao ~vjedok prilikom jednog vjen- rajevo III; 1955, s. 191.
Ta.bačica džamija. u Mostaru 219
Po:rodlica Išerlića ubraja se među najstarije muslimanske po-

rodke Mostara. NajstaTiji poznati član !te porodice bio je naprijed
.spomenuti Hadži-Salih-beg lmga na1a1Zimo među potpisnicima u va-
kimnami Hadži-Ahmed-bega Lakšića. On je svakakio bio ugledan mje-
.štanlin, j el!' su tu vakufnamu po1tpisal'i ugledniji građarni Mostail"a.
Ova j e porodica stanovala u Roznamedžij evoj mahali, na lijevo~
obaili Neret:ve. Tu je u dru~ođ po1l01V'lni XVIII :st. Žliv:io Mehmed-beg
Išerlić sin Murst:afa-begotV, iwjii je, po siVoj pr:il!ijcd bio praunurk Hadž,i-
SallihoiV. On je 1175 (1761) g. po0ajm:io 500 gmša od Fatiime-kadune,
. žene Hadži-Saliha .Hadžibalića 111 •
Sredinom p;Došloga s,toljeća u Mostaru je živio Salih-beg Išerlić
:koji je prema prirčanju Mu:slibegovića imao pet kćeri. Jedna od njih
je bila udata za nekog Had!žioomanovića, druga, za nekog Čelara, a
najmlađa, Umihana, za Mula Ahmeda Muslibegovića. Ona je umrla
1327 (1909) i pokopana je pri vrhu velikog Carinskog harema gdje
joj se nalaze nišani. S njom je izumrla porodica Išerlića u Mostaru
i po ženskoj lozi.
U Kljuvinoj ulici (bivša Ro:z;namedžijeva) u Mostaru nalazi se
jedna stara i potpuno dotrajala kiuća pod ploČO!m, kioja je vlaSrništvo
Muhameda Muslibegovića i Mruhameda Čelara, oba iz Mostara. Vla-
.snici ovu kuću nazivaju »lšerlovina« jer su je po ženskoj loz.i na-
slijedili ·od Išerlića. Oni pričaju da su Išerlići imali posjede i timar
u selu ~ušićima niže Gomjih Zijemalja i velike porsjede na podr:ru<'!ju
Mostara.
dU\ dt l.. .:;l~_, u--i l J) lJ_, ~l&~_,_, J!l;. j_,\ ~~~. <.SU>::_::.,_,~\_,\} J.._::--
elS')! _, l..f'..l9\ ots'"J-' a~}:;.ra::-- .dkL.., ·J~_, .t.;l::., ·:,~ ~-'J~~I\_, oj•ll '-:-') ~_,s::Jtl_,
t:.:::.. )). Jl~):,a... 4;l$'-' c:_l...t{l O)J_J.\ L....l! )j, Jb_,~_,.. 4..l~ ~.i_,..J_,I o~.:~_,l... ...t;..
j_,l~l;...;_; .J-:r.:~ ~~Li J,i)l_,j _, ~ls'J}I ~l; o_,l.c J,i)l_,~ _, ~~l c:_IJ:..-1 o)j_,l
.l.._:>-.... r·i:::... '-7"'::.-~:>- ·tS.;_, r)~.. ):)~

J_,...) l~A,cl )_,~.:.. ~~_,;.~ _, l::-~ l )rf~ ~lkL
"-~}s'l; .;6~4:o_,) )l~~l_, .t.~}s'~ ..l;y:>l~.; d~}:;.ra::-- r-L_, .t.~l~ ~l j._c lAk.a.tl
).) r-tl~ ....A:_l:o:,c .:_,~_,>::; '-7"'~_,.. -' tl_;-' c__,l .,[~~\.:.A IS}-'_,~)-:."'-'~-' .t.>:.;_,..J_,I
J-l::;-~'"_, w~J! ~~_,t,..,;n ~'":...l! 4..~.. Y. ~..>"'"!.JG::= ~t.Pi .J:.tl..ll4...::--) "':JI ::Jl:.LJI L._,
15 Dokumenat se nalazi kod Muhameda M usli begovića.

' HivziBa Hasandedić
r~J.:il tf!.~ 6::;_,-t_,l <~.~)JI r'.f JI J:_,\ 21}.c t..'Y' :>JJ:>. J .:A~,.;, J~~~ '.J~....;_,:~_,.
~ ~"'~/'i.l ~~\.;~?~k~ lJ o~lJI.~!' Sy. ft ~JJI J~ ~:...i,:~~~~ tt.-!~~
,-
. 0:,~1. t-t~ ~l,;: ~~~~~) J:>);..._~l,>.l:o:-~ ~~.J.!._,[ J J.hri
xk-'i '"="-'~-':4 ~.l:;~·r. .fl;:>_,(";-~;;_,):~ .!.A~:;~;.-. ...A~~...oy, ...~...~~ ~,.,
~~~.;_,; wJ:-::;)t,.,... )~~~~_,~lt ':JI 0~. ~~)l:...~ t~.M ~;J.t_,t &!..; ~
0l;, ~:J~~ -w~.' ~ ...~._~....-....;_,r <t,~-> b:>lj .SJt~l 0 ...li}:f=L.. ~.....1......,

• , ~. . • ; -. • ,f - ) ~ . ' :
~b '7l1' _,:.a~ o~;~~ 0->"~ "JA,.~ J ~.-!+--=--' ...A:.r t_~ ~~ ~

~~:9t~:---;o- ~:>lj_~!~ ~'11 ;.;.; ~Jl:.1 ~J_,:..~~-~~~ J::--':1 ~-;~~\JI
;:-.;.if~_.;_;"} ly..l_;:; \..J ...n J:.;; ~\; '"="-'~' r)t$-- ;-:_;-:.J rl:;-,_~1)~1 o..l.~...
" ' .
\J:-.ll.li.'":"'J ~G,}~~~~ Jr~~;~ j~ J~j..'1 :>l.... 0_,.....,;:,...-'tt...~.:" ._,~
~~t;..:;..~; r~i... ~ 1»1 J' 0 .. -~, 0~"1 _,J L. l3~ ':J rY.. r:t"l' ...:;\:~if ~.t~
~~;)~J~)'. o:><I.~.J!.)l; 0--l::il)l';" ć.l.Lt. oJ.::o-~:oc~ cit. cll... ~\ <I.~;La ~"!..*""'
:>J..l:o-_.. <~.~}<~.:l,.. J 0>. ci~}~!~\ <~,l,._..~\ ;-:_i.i J~)'. J o·:>~ J~~ JJ.{ <~....:....<~.1-
)~ o;)<l,(\,. .)A.f==:> o~!.~ 0~t S-JJI o..li\_. )..l~ .;_J.t_,\ ._j_rl2:.. J cit\.. ':ll:.- jl:..... J>'
l::-;1_, o:>..l:::O:.\_, ~ oXI.~il J J-:...f:> J'V'. ;-~ 0"1_,1 ~.. <~.,a.::o- jb o..li;) JI <~.t_,..,:J:>_I_y
J ... "'~ ;l..lA!I_, :>J..l:ocllr).... e'-' o..l:l\,a.il d:::> J J-o~,:a-~ ~ 6"1_,1 0--l:.:\s":>j~~
~J rW ci:~J_,,_, ~~;,_,~l-i ..,~-!·J_,~ '":"-'t' U""~ _,...A;_, tt.~~
~~ _, GlS"':> "'~' JpJ.. if.f:> -.S-sJl:.l ~:.:; _, .k_r, "'~~:.. o p u..l:_:> 1$-li:J
S-Jj\ j4l:.- ~_,:!_,\ ;\~1· <l.~~lk o))Jl J-..;k ~l~ o;~\ ~l J_,~ ~ <~..:... ~ <l..t}..)đ·
l:~ ff.'l "':"""\~ ~; ....;_,)..,. "'~:>- ~;_,; e::_~l ox.tl ~-:lz:. t~:> '-Jb: ~..l;....;l~l ~r
'::-'J.-t:.ll.f';~ e-' c:tLc ~:>;" lS'..)t"' ·~ ~ ~.... "";).. ....;,;.~_,o~.,~ ~s:::t~'··
~_,\~-'.:JJ~.~~~.;; o;~X-~1 k\~~~~1 ..::....>-~~J ~J~:'".:;....\ 4t.:>i!.l:. P~.
~:>..._._,;r ~)~'J"_,':J, J l4' "'~>t..~' )~•1:. 04A-: -1.A . .~~;,.:: Jlr~=:- ...~~~-1 ~...;b
.5l:.l .;;:,J.;~;.:ti J k j oiV-..A .:..A\ is~)_,s' jA ..rf' ';tt,.. J ~~-~~·; ~1.~ ll.~g\ t-'' (?.J..
~bl:. r>;Y' ki.J ..;:.Ll~l t.J~~,;;) .k__,!": iS X;\ .:1.--lc_\:..JI b,:)\) i.S_J)t. t~!JI )%;
1--L:.;. .A J .U_,\ J:ra::.. o))JI .:..~k.J__,.:.. "::>.fo=J- ~y-.t"l 4:A..II.l~l ;;_,~;. ~;

-~~)b '--;-I.Jt-'1 ·o...l~"") -.:~ ~; <S.. I.x J::.r Y'' -~.o_,A -~~.bl) ~:"~1 ~)l
,:)'JJI J li.:~,:)'JJI ~'1JI ~~l; 4~.a) J k .J o..l~.ll:_l J\;.:.;1-.-:.·f .'-?J J~ J Jb:,JI
·r}Y' s} o~,:) ~vl~l;;s:. '--;-1\Y J .:..A~ ·bl --?}JI i-5}-.k.Jp 0 k! ..L"! l:b! --~~'1JI
-~JJ$'~ 44~1;J -.~91 ~JI ,:ktJI 0~~,;; oj::.dJ..L;}s'J.~ l l.:1:.tolyo~.~ ..:,.._,J eLc cr_b:ll
T_,;),. 4.$'iS~\ br 4~y!, ti-,:) J i.5..l~\ J:,r J;_,:) }.JJ\ ..j:rQ:,O o)) J\ ~k_>_,!...
J>)L;.\ ~JI )JJ-/' j;! .J.! l:b! iS,:))lJ\ ,:)\)JI J S,:)'JJI ci;4~~; iS)·; ~:>:tl.c cr..\:..JI
.J·! ~Y.. o;;f::.dJJ~;;ls'4_1 I..L~I J!\Y -.:,..JJ ćl:-::ll.c cr..b:tl j');:),. '-;-IJ~\.;.;1} ~j!.
kty.M! ~l~..nJ}411 ~..l; ..L.~ J_,:. '-7-'>tJI....;:rQ:. 'b))JI .:..~k.J_,!... ":'_4l~l;J ~;1
oO;A 4...5'\::-- i-Sj) 0-~~ .U.J_,tJ\ ~\J J:> l}\ o..l.;;b')J\ cio~.AJ..,;A ~_;;\,... 4~\ r} )_.
i.S,:)'lJI ćl.._,;.>,. ~j\,.. J~;\ ot~lJI C;\,. -.;_..) '-;-l_,:t.JI 49..1.0 otl~:.Of 4.~A:..::;._. '-;-IJlJI
.~J_,_; cr..b:ll ~l:tJI.f=~ ;eLiti i:}.c ..l..-"! Jll} ~r __,c')t;.l "-'"'J}>!~\}.:;\
.47,\j:;. .tu\ J~;-:, p;)"' ._A9\_, ti-,:) J i-5~\ J:,__,!>::.,:) oti_J\ 4kJ__,.;.A 4;~y ~'}.)\o-l:_....~
rr; )A otl~~ J_,:. )J))~ o...ui~_,! ~La.A) )~ ~..,\~\ .k__,:., ol~_,!. ot':,\;_,.. ~\;o J
~..l-:_1 )lb; l "-;-~}~)_,~_,.e~~~)"! ~,:)o;;-;)&;~~-:' )lb; l oxtl l>"A~ \.$~\;)JJ

.4; ~,:))_,s'.i,. ._A~[!; J--~~\ .b_,! ol~y!. J--,:) J o~ l,:)~ ot~\)~;. i.S~;J\ '":"",..Lc 0~:,..),.
0 ,.;5',:) J ~lJ\ el,. 4:-S' '-;-IJ~I .i;.\ ~.e::..~ .:..~lj ol...J}JI rs'~ J_,:,. ""-""Jl':.JI
~~U;J '--;-1\!JIJ J_,::,. "-;-~}JI ~,:)J_,s'JA •Jl~l c_f,:) iS;~..,_,;;~~\ \,;:,.::9\ ćl;\s',:)j~,.. 4L~I
~)t_,\ J --~,:)'JJI o..l•! '-;-lJ~\ 1, r o~.:~..i.; u-..i.; \..l::! l .:..~lj .:..&~J }4~lJI L:\.. ot.:-..5'
}41J\ .._;:ra::.. "-;-~}J\ i-5}"-k.J:r~ o~.:::.,:)'}JI J_,f=~ ~\}.;':J\ JI )::•! ..l"! l:k! 4-~,:)'}J\
,\5'1 .....J}JI ~k;. J rL.I ~f= ;~ ox-.. l~ ~J} c_\:..JI J_,f=.i.. ~~;~-;'JI ..L..! J
<~.->};}__,\ ~"' -1.:1\k~l }41__,\ ;-:,.;.. J-t9k 4-:>_1 };.J.:I <S'"' 4:.... ~::--1 '-;-'}.JI.S}4.b__,_p.,
~~ ~t_,~ rl:c;l J~~....i Jl::o- __,rl:; J:.__,__;:,~;__, .s.tt,:l ~~__,;.;__,~::;}~t__,\~;.. ~;k.

rl.. \ .,:,':1__,1 A;. "..;1 ~__,..t; ;l~~;__, '-:-'}--'1 .;.;;l.c 4;l~:. ..:........... Jl;__, .,:,~" r}r ~~__"
4.._G=l~. !J;__,$'"j,.;\;_" .)..t:.:;...t1__,\ ć..Y.-YJ~l9 '-:-'.>-:.1--'\ jJ\t o..t.;..t:" (";"9\ rl~ .J r-12-"t
J_,:,. ~..t~ l rl.a.;. .s~:; 4~1 J_,:..__, r;ts' J Y" .sfl ..t..~ ,;). _,~::; 0~;~1 ~-s~·:;;
0-:... l~ 0~..1.. 1;~ ~;__, o..t.}!l_r=.~ '-:-'~(":.;t_.. 4~.. __, r)':l ~J..t:._S c.f::; P;r
0-:... L.\ "l,;t_,l.,:,..t:l~~; r)':l ~;__,·J_,:! l JI r-:.L:JI ..t..! Lc__,.a.;. ;..tr:.--'.r..--'r::~~.c o-tj:;
'-;-'l:$' r,:.l ~~-~;:; 0~;~1 ~.b .s~"__,..::, ~ 4:::,......,c cl;_,S'"j,. ~~)~ 41~1_,; 0~::;__,&..,.,
o-t:..)\$' a~~; l~--'._;~;\ )12; 4~.,_il:b ćt;,~;;k c.f::; '-;-'~~\tl__, 0)("""6.. rs'b.. '-;-'Lal.;...~)\~
J--'1 ~..>;,_;__,~;~;i:>- .)~JI ;~;"lt tl:.. __, ;12.; 4;,_;__, ":""';l~ o}::,a.i ..ts'..t.::~\ J-~;:;;,.::::_;,
;:;_,:;_J -1.:=:;,;y.;...::o-...,c ć.\.;;__,5'" j,. ~l;l:Q" o;)_J\ J~I.J) ~;_,s'l. 0-:,._.l,.\ '-;-')).J$' .S);..\_)'
)_,=:e:_ ':l ~"r G.~~o e...~)~"__,..::, '--:~.e \A;) ;l.a.9 .,S..tl)\ r>::..:>- 4:::~"--'.r-- ct::.b__,_,.e..
e:::::-' .tu1 .,:,1 .,.;_,(~:: ~ill J" ",j 1L.J; ""........ L. ..t..~ 41 ..t! ~; o~.::.__, 4(..t~~ .,:,1 ..t?-'1
;;.\.J\ J);:>-__, ctt~ ..>;<>: r-:.::--.}1·;~~~__,~ -1.:1 r:.;G:=tl.<-5-ll J" ~;~.,11 ~~__, r-:k
~~~__, t; t.. --' 0:;\,j --' .;........ 4:..J );..':ll .,s:;~
ZUSAMMENFASSUNG
DIE »TABACICA«-MOSCHEE IN MOSTAR

In dieser Studie wird eine Moschee in Mostar beschrieben, die
vor allem den Mitgliedern der Gerberzunft diente. Diese Moschee
wurde von einem gewissen Hadži-Kurt, Vorfahr der mostarer Fa-:
milie Kurt, am Ende des XVI oder zu Beginn des XVII J ahrhunderts
errichtet, wie man aus einer testamentarischen Bestimmung schlies-
sen kann.
Heute steht dieses Objekt wegen seines kiinstlerischen Wertes
unter Denkmalschutz.
In der Beilage wird das entsprechende Testament ebenfalls.
veroffentlicht.
ĐOKO MAZALIC
POPIS ZAOSTAV$TINE
I RASULO SARAJEVSKE POROPICE SELAKA
U avgustu 1810. godine pred sarajevskim kadijom Abdur-,

rahimom Kadićem iz Bruse izvršen je popis zaostale imovine: iza
pokojnog Hadži Jove Selaka, uglednog građanina tadašnje sarajevske
sredine. Kako je taj isti Hadži Jovo ubilježen kao ktitor na jednoj
vrij ednoj staroj slici, a Selaci nam bili inače pozna ti kao porodica,
koja je darivala crkve umjetničkim predmetima, interesovala me
ona već od ranije.
Ljubaznošću druga Mujezinovića, višeg stručnog saradnika
Zem. zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sarajevu, kome i ovdje
zahvaljujem na saradnji, stekao sam uvid u turski akt o gore spome-
nutoj zaostavštini u kojoj se našlo i nekoliko desetina predmeta
umjetničke vrijednosti. To je bio i povod pisanju ovoga članka,
makar su spomenuti predmeti tek nominalno nabrojani u zaostavštini
nz neki mali atribut tu i tamo, bez ikakvog opisa, a u drugom redu
iz akta o popisu zaostavštine udopunjuju se dosad poznati šturi
podaci o porodici sarajevskih Selaka, koja je u drugoj polovici XVIII
vijeka bila jedna od značajnijih trgovačkih i zanatskih porodica
Sarajeva1 •
U sidžilima sarajevskih kadija nailazi se više puta na popise
zaostavštiria pomrlih pravoslavnih Srba građana i drugih ličnosti
u čijoj se zaostavštini zateklo crkvenih slika ili drugih umjetničkih
predmeta, što je, zbog oskudice podataka, za istoričara umjetnosti
od neobične važnosti za proučavanje umjetničkih prilika onoga vre-
mena, a inače u popisu inventara tih zaostavština, pa odnosio se on
na čitava kućanstva ili samo na imovinu inokosnih pokojnika, ima
dragocjenog materijala za proučavanje tadanjih kulturnih odnosa
i stanja našeg društva. Upravo se iznenadimo kad naiđemo na zao-
stavštinu jednog sveštenika koji je kao putnik umro u Sarajevu u
kojoj je pored novca pribilježena sva njegova garderoba: konj,
1 Skarić, Srpski pravoslavni narod
Bos. Petrovca, Vlasenlice ili Fojnice·
i crkva u Sarajevu u 17 i 18 v., Sa- teško da imaju ikakve veze sa sa-
rajevo 1928, 67. Današnji Selaci kod rajevskim Selacima XVIII vijekia.
224 Doko Maz,alić
konjska oprema, bisage, kofer (čanta), pištolj, šalvare, pojas, dolama

(ćurdija), ćurak, kalpak (možda kamilavka), kišna kabanica, binjiš, .
. čizme i ćilim 2 ili kad vidimo u zaostavštini drugog sveštenika pored
ostalog i 2.000 brojanica, 15 oka pića, 12 boca i sl. 3 ili kod jednog
običnog građanina 3 ikone i 278.820 akči itd. 4 •
Zaostavština Hadži Jove Selaka, koju smo na početku spome-
.nuli, daje nam lijep uvid u kućni inventar i drugu imovinu jedne
veće građanske porodice XVIII vijeka u Sarajevu, koja se sastojala
"od muža, žene i četvero djece i proširuje naš krug dosada poznatih
ličnosti porodice Selaka, kojoj je Skarić posvetio dosta pažnje5 •
Do danas nije bilo utvrđeno porijeklo sarajevskih Selaka, a
inače o porodici znale su se samo nesređene pojedinosti. Najvažnija
od njih zna za tri brata Selaka: Todora, Petra i Jeftu, koji se oko
1745. javljaju u Sarajevu već kao imućniji građani, sudeći po nji-
hovim poklonima crkvi. Bili su poznati, uglavnom, kao ćurčije i
·zlatari, a bavili su se živo i trgovinom. Iznijeću ovdje podatke koji
govore o tim prvim Selacima po kojima je vjerovatno i Skarić
·zasnovao svoje glavne podatke o toj porodici6 • U monografiji mana-
. stira Dobrićeva spominju se na jednom mjestu sva tri gore spomenuta
brata, Todor, Petar i Jefto 7 • Oni su, prema zapisu na jednoj ikoni,
poklonili istu 1745. godine crkvi manastira Dobrićeva0. Iz zapisa vidi
se da su braća, a nazivaju se Selakovići. Jefto se piše »Jevto«, a
vjerovatno su ga tako i zvali.
Na jednom »Srbljaku«, štampanom u Moskvi 1765, ima na
prvoj strani zapis da ga je poklonio 1772. manastiru Dobrićevu Jo-
·van, sin gore spomenutog Todora. Na drugoj strani iste knjige u
zapisu se veli »Jovo, sin Todora' Selakovića« 9 • Taj isti Jovo Sela-
'ković priložio je 1774. godine i jedan havan manastiru Dobrićevu10 •
Iz ovih potonjih podataka vidimo da je gore spomenuti Todor imao
. sina J ovu. Skarić navodi još ženu Todorovu, kasniju monahinju Pe-
lagiju, čije svjetovno ime nije mogao pronaći.
Za T odora inače znamo da je 1760. i 1767. bio crkveni kmet,
:a 1761. klisara11 • Onda mu se gubi svaki trag pod prezimenom
:Selak12 •
• Gazi Husref1::1egova biblioteka, • Ninković, Monogra:liija manastira

· sidžil b.r. 37, str. 88, od 14. safera Dobrićeva, Moštar 1908, 8.
1212. (1797). • Ninković, n. dj.
a Gazi Husrefbegova bibliloteka, 9 Ninković, n. dj., 13-14.
sidžil br. 19, str. 27, od 15. zilkade 10 Stojanović, Stari srpski zapisi i
1193. (1779). natpisi, br. 5Sill.
• Gazi Husrefbegova biblioteka, 11 Skarić., n. dj. str. 67 i 144.
sidžil br. ll, str. 117, od 18. ševala 12 Jedan Todor, zlatar koji je bđ.b
1178.. (1764). klisar.a Stare crkve u Sarajevu 1773,

• Skarić, n. dj. Skarić kaže na pa te dste godine umro, bio je po-
~stom mjestu da bi današnji Selaci kopan na starom pravoslavnom gro-
·u Bos. Krajini mogli da imaju rieke blju u Sarajevu, zvanom »Carina<<.
veze sa ranijim Selaoima u Sara- To groblje iskrčeno je prije dvade-
jevu, ali ne i onaj Selak, koji je setak godina, a nalazilo se pored
'imao kćer u Sarajevu 1651. godine. današnje fabrike duhana.
• Skarić, n. dj.
226 Đoko Mazalić
što joj je bio ktitor Hadži-Jovo Selak, ali bi se moglo s dosta vjero-
vatnosti pretpostaviti da je to bio Aleksije Lazarević, poznati slikar
onoga vremena. Drugih podataka o našem J ovanu Selaku nismo
dosada imali, ali vjerujemo da je i on negdje pribilježen samo kao
Jovan ili Jovan Todorovć (Todorović), kao što je to bio gotovo
redovan slučaj sa imenima u njegovo vrijeme. A jedan Jovan Todo-
rović, zlatar u Sarajevu, spominje se po nekim računima i dugovima
1760. godine23 • Hadži-Jovo je umro nešto prije 13. avgusta 1810.
koga dana je zakazano ročište kod spomenutog sarajevskog kadije
Abdurrahima radi popisa njegove zaostavštine čijom prodajom bi
se namirili vjerovnici kojima je Hadži-Jovo dugovao velike sume
novca. Sami nasljednici su zatražili postupak o toj stvari, vjerovatno
pod pritiskom vjerovnika, a želeći i sami da vide na čemu su.
U sidžilu Gazi-Husrefbegove biblioteke u Sarajevu broj 50 na
strani 64-66 ubilježen je taj događaj iz čijeg uvoda vidimo da je
pokojni Hadži-Jovo Selak, sin Todorov, stanovnik Ajaspašine mahale
imao kao nasljednike ženu, tada udovicu, Simanu, kćer Mitrovu, tri
punoljetna sina, Hadži Miću, Ristu i Todora i malodobnu kćer Go-
spavu. Naročito se ističe da je umro prezadužen. Dalje se u aktu
nastavlja popis imovine i njezina procjena, uglavnom, u novcu, koji
je tada imao nešto veću vrijednost od akče, sitnog srebrenog novca.
Zaostavštdna:
l kaval puška 550 mind er 536

l makat (zastor) od plave čohe 214 binjiš (pokrivač) . 2.640
l bijelo ćebe 210 kuj un-sat 1.595
2 jastuka 646 2 mala srebrna tasa 1.960
l ćebe . 159 srebrni čirak 3.158
l jastuk 627 još jedan 3.037
l veliki ćilim . 670 srebreni halhal (narukvica) 400
i veliki dušek 1.185 maLa kutija 60
2 makata od crvtene čohe . 955 srebrni sat sa lancem . 405
sedžada 362 širita (kalabudan) 720
star& jorgan 500 malle pafte . 110
staro ćebe 51 drveni sanduk 240
2 jastuka 281 kakum ćurdija (bunda) 1.200
ćebe s porubom . 100 ipek anterija 1.410
jorgan od atlasa . 1.200 zeleni sanduk 800
stari ćilim 280 utija (pegla) 60
2 makata sa obrubom 640 bakreni divit 479
sedžada 280 kafem mlin 495
ćilim 368 5 lengera (vel. sahan) 180
2 makata sa obrubom 660 12 lengera 640
2 para jastuka od kadife 984 2 ajakli sahana 121
2 mindera 2.279 4 lengera 200
•• Momirović, n. dj. str. 208, 219. jedan dug esnafu od 2.400 aspri da
i 221. Na potonjoj strani kaže ~ za mu je to očev dug.
Popis zaostavštine rasuLo sarajevske porodice Selaka 22'i
tabla (poslužavnik) 101 kujun-sat (džepni sat) . 1.610

demirlija 1.165 još jedan 4.810
velika tendžera 1.200 stari sat . 340
obična tendžera 595 mali srebreni nož 990
još jedna . 331 srebrena vaga . 650
veliki kazan 3.012 još jedan maLi srebreni nož 720
suknja 135 srebrna kama . 1.000
futa (penjoar) 250 srebren tas . .. 1.280
tas . . . . 91 zlatan prsten 220
čamha (vrsta krzna ili teksti- srebrenih kopči 100 drama . 1.100
la), komad . . . . . . 200 anterija od žutog atlasa . 1.100
ženska ćurdJi;ja od samura 3.140 željezna sofra . 361
gaće 38 kadionica 179
šal . . . . . 400 marama 280
stari pojas . . 40 komad šarenog pLatna 111
2 para čarapa . 102 furda (otpaci, sitniš) 720
2 mala sah.ana 145 kaveni mlin 121
5 aršina širita . 200 4·lengera 162
durbin lO 12 lenglera 682
sanduk 1.280 4 lengera 140
mali sanduk 405 demirlija 1.561
košulja i gaće . 160 velikli leđen 520
dolama, višnja boje 550 velika demirlija 1.575
čamha, komad 600 tendžera .. 363
čamha, komad 520 bakrnč 440
čamha, komad 180 tepsija 170
puška . . . 361 ve1~ka tendžera 600
filinta-puška (kratka lovačka manji bakrač . 160
puška) . 3.610 tendžera 240
2 jastuka 280 jastuk od platna . 40
2 jastuka 260 stara lrnatkJa anterija 80
velika zilija (ćilim) . 3.600 mali jorgan 150
2 makata sa obrubom 670 dušeme (prostirka) 175
makat od čohe . . 560 so fra-peškir 360
bijelo ćebe . . . 181 2 marame 65
jorgan od atlasa . 1.200 zastirač (mestur) . 340
velika sedžada 1.200 fur da 322
staro ćebe 40 stara: ćurdija . 440
2 makata 880 2 marame 100
stara zilija 460 komad platna . 50
stara sedžada 43 6 komada čamhe 860
sedam j as tuka od kadife 3.007 bijela anterija . 200
5 jastuka od kadife .- 2.503 komad šarenog platna 223
stara dolama . . . . . 315 bo š ča 121
binjiš iznošeni . . . . 840 2 komada čamhe 1.200
2 šarene, šamske anterij~ 590 2 komada čamhe 1.040
crni kalpak . . . . . 160 l komad čohe . 121
ćurdija žućkaste boje . 1.815 ženski đunluk (košulja) 642
srebreni pištolj . . . 2.000 dušema (prostirka) . 200
ts•
- -------~------
228 Đoko Mazalić
srebreni halhal 820 kutija 20

puška 1.210 puskjul (vrsta kape) 121
crveno ćebe 140 tirjak-čoha .. 230
komad plave čohe 181 furda • ·· 35
stari 6ilim 410 mali jastuk . 680
još jedan 251 stara ćurdija 40
dušek 580 zeleni sanduk . 1.020
veliki dušek 1.185 stara anterija . 251
2 jastuka 401 3 komada čamhe . 1.520
ponjava 103 l komad platna 123
još jedna·. 90 futa 490
velika sedžada 940 čakšire 205
velika sedžada 1.612 nov jelek 480
\'\elika halija (perz. ćilim) 2.800 3 marame 142
mind er 1.120 4 marame 125
ćilim 425 bošča 280
binj:iš od zelene čohe . 520 velik:Ji sanduk 2.000
anterija od kadife . 600 još jedan 4.140
kratka šarena anterija 517 hali~a 980
2 crna kalpaka 481 novi ćilim 1.520
kuiun-sat 1.980 asma-sat (zidni sat) 1.260
srebreni pojas 450 žemka anterija sa cvjetićima 2.050 .
vel. srebreni nož 1.443 je~ek od čohe . 281
srebreni halhal 660 velika tendžera 1.160
prsten 370 tendžera 305
sofra-peškir 680 šarend jelek 130
2 marame 145 ženska anterija pećka . 2.800
đtinluk (košulja) 405 ženska ante11ija 682
ćurdija od čamhe 1.800 komad kumaša (vrsta svile) 141
bakrač 520 sanduk 615
2 ćase . 171 kesa za brojanice 242
3 sahana. 300 mali jastuk . 280
ibrik 101 đunluk 45
mlin 41 ženska ćurdij a 1.081
bakrač 441 5 komada čamhe . 1.000
sahan s kapkom • 123 crvena čoha 155
3 sahana. 101 kratka dolama 451
leđen 286 srebrene pafte 501
demirLija 1.983 sol:'ra-peškir 1.080
tepsija 130 nova futa (penjoar) 560
tendžera 440 peškir . 280
tabak (tacna) 280 gaće 210
džube od čohe (mantil) 411 asma sat. 200
pojas 680 šarena anterija 1.160
5 aršina beza po 28 (140) 2 đunluka 352
3 marame 154 l đunluk 360
4 aršina beza 112 l đunluk 410
stara dušema 42 l đunluk 340
mala bošča . 28 gaće 24()
Popis zaostavštine rasulo sarajevske porodice Selaka -2~9
kapak 120 l ikona '520

haranija (mali kazan) . 1.284 l dkona 1:2io
top kadife 2.850 l ·ikona ·2:oob
komad čamhe . 559 1 ikona milb
,žen:ske 2 gaće i bošča .. 800 l ikona 820
dokoljenice ženske 330 l lkona '890
šarena marama 800 l ilmna 160
·đunluk 800 l ikdna 520
gaće 176 l ikona 885
2 jagluka 280 l knjiga 215
đunluk ženski . 800 l knjiga ' 239
ogledalo 142 l knjiga .-'241
drugo ogledalo 51 4 knjige 28fil
treće ogledalo . 1.639 7 knjiga 72
šarena .anterija 960 2 knjige 80
8 aršina beza . 400 l knJiga 200
gaće 360 l ikona 600
zeleni sanduk . 801 l ikona 362
maka t 390 l ikona 400
veHko ogledalo 601 l dkona 1.620
veliko ogledalo 240 l ikona 528
mlin 340 l 1ikona ~ .. .. 2~
kanavit-s.anduk 160 l ikona 65
mlin 80 l ikona 1.001
3 komada kumaša 142 l ikona 520
5 ikon:a 440 l knjiga 181
3 ikone 200 l knjiga 200
5 ikona 280 l knjiga 1.500
4 ikone 201 l kniiga 980
l ikona 615 5 knj,iga 21
l ikona 721 3 knjige 30
l ikona 280 l ikona 800
l ikona 50 čirak 401
l ikona 1.160 ikona .40
l liilrona 781 kandilo 160
l ikona 800 kandilo 40
l ikona 2.000 kandilo 40
1 ikona 840 ikona i kandilo 1.0110
l evanđel:e 890 7 ikona .-. . .. 4.0{:)()
l evanđelje 200 srebrno kandilo 3.300
l evanđelje 700 s1~zbrno kapdilo 1.840
l evanđelje 255 srebrom okovana •ikona ... 2.800
l evanđelje 201 srebrom okovana..dk<ma . 2.026
10 komada svijeća 105 biserna grana , : . . .. ,. .. 6.480>
kandilo 350 srebreni pojas 4.000
kandilo 80 kućni dnventar i hrana _: 2.400·
-- .
Ukupno, procjena kućlliih stvari iznosi .246.651 para ili 6.16.6. greša i:
ll para.
'230 Doko Mazalić
N e kr e t n i n e:
-1 dućan u Curčiluku 42.000
l dućan u Curčiluku 40.000
1 dućan u Kujundžiluku 21.200
pola kuće u Duradžik Hadži-Ahmet mahali . 44.800
Kuća u Cajniču . 2.440
Kuća u Višegmdu sa praznim zemljištem . 6.000
Milć u višegradskom kadliluku . 2.000
Zemlja u Rakitndci u sarajevskoj nahiji . 4.000
Konj (kasrag) . 2.000
Kuća .u Aj as-pašinoj mahali (u Sarajevu) 620.000
Nekretnine, u k u p n o 784.440
Dužnici:
groša
Cajo Alija Alajbeg uz priznanicu 630
Mehmed-baša Malehić . 220
Resić Isa-beg . 250
Cohadžić Abdulah • 60
'Mu1a Su1ejman iz Višegrada 780
Jovan; trgovac stokom . 1.120
Ilija iz Vdšegrada . 500
Mu1a Su1ejman iz Višegrada 1.840
Ali-beg Fillthlilić . 180
Hasanbeg 390
Ahmed-aga iz Nove Varoši. 1.090
Murat-beg . 240
'Ahmed-aga iz Nove Varoši . 1.240
Dukatarević . 2.250
Bakarevdć iz Nove Varoši . 180
: Mustafa, spahija iz Rakitnice . 350
Ahmed-aga iz Nove Varoši 1.600
Resić Isa-beg . 150
Miro iz Vojkovića . 230
Stjepan iz Saraj)ava 1.150
Risto Suvak . 480
Alikadić Mehmed . 150
Ajanovdć iz Rogatice 500
Mehmed-aga iz Višegrada . . 250
Samjlija sarač Hasećija . 220
Hajdar-beg . 1.500
Muharem-aga iz Nove Varoši . 140
Sejh-aga iz Nove Varoši . 120'
Musić Ali-baša iz Višegrada . .. 111
Hidla].etović iz Višegmda . 102
Ciganin Sulejman • 13
AbdUlah-beg Resić iz Višegra:da 16
Nalić Hasan-baša iz Višegrada • 100
Popis zaostavštine i rasulo sarajevske porodice Selak~ 231
Ishakovdć Mehmed-baša iz Višegrada 12,50

Omeragić Mula Mustafa liz Višegrada 16
Dursučić Murad-baša iz Višegrada 271
Ferhad, spahiija iz Rakitnice . 10
Began iz Rakitillice . 35
Omer, spahija iz Rakitnice 35,10
Hu~in-:spahija Cavarin 43,33
Ali-spahija dz Rakdtnice 177,14
Sušd iz Rakitnice . 24
Handž:i!ja iz Rakitnice . 45,50
Jašar-spahija iz Rakdtndce . 21
kovač iz Višegrada . 87'
brat kovača iz Višegrada . 27
Džombovići iz Tmice kod Vdšegrada za 80 oka žita 40,50
Veljan iz Višegrada . 81
Murad-baša Hodžić iz Višegrada . 29
Agan iz Višegrada . 20
Kujundmć dz Višegrada . 18
Bajraktar Hadžija iz Visokog . 100
Miloš Babić iz Sarajeva 500
Risto Magazinović . 22()
Nikola 1.000
Svega kod dužnika 20.896 groša
Cijela ostavtina 46.671 groš
Njegovd dugovi:
Očaktanoviću 10.001
Tuliću Mehmed-agi 16.845,5
Duturovdću Mula Sulejmanu 1.555
Kćerima Hadži Doke, Gospavi Jelisaveti 21.336
Dalje se u aktu ne veli ništa osim da je kadija za provedeni

postupak naplatio l. 720 groša i 13 para.
Kad se uporedi vrijednost Hadži Jovine imovine i suma nje-
govih dugova, kako je iskazuje kadija, onda se vidi da dugovi nad-
mašuju imovinu za 3.066,5 groša. Iako dugovi nisu u aktu istaknuti
ni u parama ni u groševima, moramo smatrati da je kadijin iskaz
visine dugova označen groševima. N e bi se inače u uvodu akta
isticalo da je Hadži Jovo umro prezadužen niti bi se prodavala
onolika imovina za neki manji dug. A taj je stvarno bio mnogo veći
nego sva imovina što je otišla na bubanj.
Postupak je bio običajan. Kadija je kući umrlog uputio komi-
siju koja bi, idući od prostorije do prostorije, popisivala pokretne
predmete i utvrđivala im iskličnu cijenu. Citajući naš popis, kao
da vidimo komisiju pri radu. Kad je sve to svršeno, pokretni pred-
meti prenosili bi se na Baščaršiju u neko prazno skladište, gdje će
se održati prodaja aukcijom, na dan koji odredi kadija. Polazeći od
isklične cijene, predmeti su prodavani riječima »ko da više«, i
Đoko Maz,alić
konačna prodajna cijena, dobivena nadmetanjem, unosila bi se kao

definitivna u spisak, kako smo ga ranije naveli. Zbog nadmetanja
vidimo da se cijene predmeta završavaju~ mjesto okruglo- često
sa jednom ili dvije jedinice (pare). Kako su prodavane nekretnine,
ne vidi se iz akta, ali vjerovatno po oglasu i procjeni u samom uredu
kod kadije.
Taksu za provedeni postupak kadija je naplatio po izvjesnom
procentu dok se i ta cifra svršava sa par jedinica (para).
Naoko truli bogataš za svoju sredinu i veliki trgovac Hadži
Jovo nije imao stvarno ništa, osim varljivog sjaja; mora da je nje-
gova smrt i faktično stanje njegove imovine izazvalo i u porodici
i na više strana zaprepašćenje.
Iz popisa njegove nepokretne imovine dobija se dobar uvid u
izgled stana te građanske srpske porodice onoga vremena u Sarajevu.
Upada u oči znatan broj jastuka (25), ćilima (13), ogledala (5), satova
(7), pušaka (4), anterija (13), lengera (39), a naročito velik broj ikona
(66), što se ima pripisati u velikoj mjeri pobožnosti Hadži Jovine
majke, monahinje Pelagije. Ne smijemo opet smatrati da su sve te
ikone skupocjene slike na dasci već ih je najveći broj - kako se to
vidi po cijenama - bio rađen kao drvorez, bakrorez ili crtež( na
papiru, možda rezbarija u sedefu ili na limu, što se većinom držalo
u sanducima. Od vrij ednih ikona na dasci ili sa okovom na dasci
moglo bi se izdvojiti njih deset.
To što je u kući bilo satova, durbina i knjiga značajno je za
kulturni nivo porodice 24 •
Čime se bavio Hadži J ovo, ne može se iz sudskog akta sigurno
ustanoviti, ali izgleda da se, uglavnom, bavio trgovinom, i to u
raznim pravcima. Davao je po svoj prilici robu i na veresiju. Otud
onoliki dužnici. Samo na jednom mjestu veli se da se dug odnosi
na proda to žito. Top kadife u kući svakako se našao u vezi s njegovim
trgovačkim poslovanjem. Zlatarsku i ćurčiske radnje vjerovatno je
davao u zakup, ukoliko mu ih nisu vodili sinovi, a isti je slučaj sa
nepokretnom imovinom u Višegradu, Čajniču, Sarajevu i Rakitnici.
Konjuktura s pamukom izgleda da je bila prošla, kako se bila raz-
mahala za vrijeme Napoleonovog kontinentalnog zatvora (1806-
1812), što su Selaci znali iskoristiti.
Kako su dugovi Hadži Jovini premašili vrijednost njegove
cjelokupne imovine, žena i malodobna kći Gospava ostadoše bez
igdje ičega. Porodica se rasula i izgubila pod novim prezimenima
ne služeći se više starim porodičnim prezimenom (Selak) koje je
tako , nesretno svršilo. To se odnosi na ovu ·glavnu liniju Selaka.
Međutim, sporedni ogranci; većinom skromnijeg imovnog stanja,
nosili· su i dalje svoje staro prezime, ali su se i oni gubili pod novim
imenima ili izumirali. Ipak su neki dogurali sa prezimenom Selaka
do u naše vrijeme tako da se još i danas u Sarajevu nalazi jedna
osoba (Maca Selak) kao vjerovatni potomak sarajevskih Selaka XVIII
vijeka.
•• Neobična je pojava iLi greška u cijenjen na 10 para.
spisku imovine, što je durbin pro-
Popis zaostavštine i rasulo sarajevske porodice Selaka 233
Porodica o kojoj smo govorili bila je vjerovatno porijeklom

od Bileće. To se može pretpostaviti po tome što su njihovi pokloni
bili usredsređeni na manastir Dobrićevo, nedaleko od Bileće! i što
je mogao njihov zemljak pope Božo Milenkov Bajović, kasnije j~ro
monah Mojsej, da ih angažuje za pomoć spomenutom manastiru.
A pop Božo bio je upravo iste godine (1745) kad se prvi put Selaci
ističu u Sarajevu, parohijski sveštenik. Očito, tu postoji neka veza.
Napominjem da današnji Selaci iz Rame u selima Proslapu, Ripcima
i Brkićima znaju da su porijeklom iz Hercegovine 25 . .Iako su katolici,
danas, oni bi ipak mogli da imaju neke daleke veze sa sarajevskim
Selacima XVIII vijeka.
Izgleda da se doseljavanje naših Selaka u Sarajevo vršilo po
etapama. Najprije su išli u Foču i Čaj niče možda i Višegrad, negdje
u drugoj poloviniXVII vijeka, pa su poslije požara i haranja Sar.a-
jeva pod Princom Evgenijem 1697. zbog potrebe velikog broja rad-
nika i zanatlija 'neki od njih stigli i u Sarajevo, gdje su se dobro
snašli i ističu se kao već imućniji .građani 1745. Kuća koju je Hadži
Jovo imao u Čajniču i ona u Višegradu vjerovatno su neka naslije-
đena porodična imanja, a zna se da je iz Čajnl.ča, kasnije od one
trojice braće, negdje oko 1788. doselio u Sarajevo neki Risto Todo-
rović, a to je vjerovatno bio gore spomenuti sin Haqži Jovin koji
je živio u Čajniču na parodičnom imanju i prezivao se kao i otac
mu i po djedovom imenu (Todorović, Todorov).
Porodica Hadži Jove Selaka imala je kuću, odnosno stan u
Ajaspašinoj mahali, negdje oko današnjeg Hotel Centrala u Sara-
jevu26, gdje su se Srbi već odavno naseljavali s obe strane Miljacke
(na drugoj strani Bakrbabina mahala). Jovu su, kako smo vidjeli
nadživjela tri odrasla sina Risto, Mihajlo (Mićo) i Todor. Mićo se
titulira hadžijom, ali izgleda da se titula u sidžilu odnosi i na ostalu
dvojicu. O njima kao Selacima ne znamo dalje ništa, jer su se
nazivali samo po svojim imenima a takvih je bilo mnoštvo, tako da
se iz toga mnoštva ne mogu danas ni nazreti, a nj ihova dj eca rasuše
se isto tako, ili pod novim prezimenima Hadži-Ristića, Todorovića
i Mihajlovića.
Spomenuli smo ranije Todora Mihajlovića za koga pretpostav-
ljamo da je onaj Todor Selak što je imao braću Hadži Petra i Jeftu,
čiji bi otac bio izvjesni Mihajlo. Ovu pretpostavku potkrepljuje to
što .se u sidžilu Gazi Husrefbegove biblioteke u Sarajevu broj ll
na strani 100 od 8 zilkade 11~4. (febr. i770) nalazi upisana ostavština
Jefte, sina Mihajlova iz Bakrbabine mahale, 'a to je bio, kako znamo,
Todorov brat iz 1745. godine. Gornja pretpostavka dobiva još više
na snazi kad se uzme u obzir da se u istom sidžilu na strani 117 pod
18 ševala 1178. (marta 1764), dakle, šest godina ranije, nalazi ubilje-
žena ostavština gore ·spomenutog Mihajla, sina Mano j lova iz Du-
radžik mahale u kojoj se, pored 278.820 akči, spominju također ikone,
a znamo iz zaostavštine Hadži Jove Selaka da je on imao i u Duradžik
•• Dr. Milenko S. Filipović: Rama grad 1955, str. 79, 85. i 99.
u Bosni, SAN Etn. zb. LXIX, Beo- •• Kreševljaković; n. dj., 209;
234 Đoko Maz.alić
mahali kuću, vjerovatno porodično nasljedstvo po ocu Todoru,

odnosno djedu Mihajlu, a to je taj gore spomenuti. Prema tome bi
bio otac one trojice Selaka iz 1745. Mihajlo, a djed Manojlo.
Simana, udovica iza hadži Jove bila je kći Mitrova, vjerovatno
onoga Hadži Mitra, koji je bio klisara Stare crkve u Sarajevu 1784.
godine. Bio je čurčija (i Selaci su se bavili ćurčilukom) a stanovao
je u Gornjoj Varoši (mahala) 27 • Staje bilo s Gospavom kćeri Hadži
J ove, ne znamo.
Od Hadži Jovinih sinova izgleda da se najbolje plasirao Risto,
kasniji Hadži Risto. On se bavio, vjerovatno, trgovinom koja je
za vrijeme Napoleonovih ratova cvala u jugoistočnim krajevima
Evrope. Risto se i dobro oženio. Uzeo je Jelisavetu, kćer Hadži Jove
Vukovića 27 a, koji je imao kuću također u Ajaspašinoj mahali u Sa-
rajevu, kao i Ristin otac. Poznato nam je da je Hadži Jova Vuković
(Fočak?) otišao sa ženom i djecom u inostranstvo' (Austrija?) oko
1783. i nije se bio još vratio kad je 1788. vršena ćefilema sarajevskih
hrišćana28 • Iz toga se može zaključiti da je udao kćer Jelisavetu za
Ristu Selaka po povratku s toga puta i da je vjerovatno i on imao
uticaja na Ristin dalji trgovački posao sa inostranstvom, zaključujući
po tome što su sinovi ovoga, Hadži Ristići, Pero i Ilija, imali već u
prvoj polovini prošlog vijeka svoju agenciju u Beču 29 • Ilija je imao,
prema Skariću, sinove Ristu i Kostu.
Druga dva sina Hadži Jove Selaka, Todor i Mićo i njihovo
potomstvo nestali su u mnoštvu sličnih imena sarajevskih trgovaca
i zanatlija. Možda je Todor Todorov, sarajevski zlatar, koji se spo-
minje 1835. i 1841. - Todorov sin30 , a Petar Mihajlov, također zlatar
koji se spominje 1845, 1849. i 1854. u upravi kujundžiskog esnafa -
Mićin sin31 •
Hadži Jovo Selak imao je- kako se vidi iz ostavštine- jednu
kuću u Višegradu i jednu u Cajniču. Ta imanja potiču iz nasljedstva
od njegovih starijih, jer je teško vjerovati da bi on ili njegov otac
Todor, odnosno stričevi, Petar i J efto, obogativši se, kupovali jeftine
kuće u tim udaljenim krajevima. Prema tome, može se pretpostaviti,
kako smo ranije rekli, da su sarajevski Selaci XVIII vijeka došli
od Cajniča i Višegrada. Skarić je utvrdio za sarajevske Hadži Ristiće
da su rodom iz Cajniča 32 , što se još sigurnije utvrđuje zapisom na
ikoni sv. Trojice u Cajniču 33 iz 1848. godine, gdje sinovi Hadži Ristini
nazivaju Cajniče »svojim otečestvom«. Skarić veli da je neki Risto
•• Skarić, n. dj., 145; Kreš;evljako- 01 Nav. dj. 212.

vić, n. dj., 2H. •• Skarić, Srpskd prav. narod i
..a Stojanović, Zapisi, 5909. crkva, 68.
•• Kreševljaković, n. dj., 210. •• Mazalić, Nekoliko primjeraka
•• Skarić, Samjevo i njegova oko- sldkarske umjetnosti u Bosni i Her-
lina, Sarajevo 1937, str. 203-205 i cegovini od XVI-XIX vijeka, Naše
223. starine III, Sarajero 1956, str. 123-
•• Momirović, n. dj., 211. 124 i sl., 24.
Popis z,oostavštine i rasulo sarajevske porodice Selaka 235
Todorović doselio u Sarajevo prije 1791. godine, a to nas upućuje na

pretpostavku da je to Risto, kasniji Hadži-Risto, sin našeg Hadži
Jove kako smo to već ranije napomenuli.
Iz navedenih podataka mogao bi se izvesti zaključak da se
porodica sarajevskih Selaka XVIII vijeka podigla, uglavnom, trgo-
vinom bez obzira što se bavila i zanatskim poslovima (krznarstvo
i zlatarstva). Kulminaciju svog uspona postigla je potkraj XVIII i
na početku XIX vijeka pod svojim starim imenom, a kasnije, baveći
se uvoznom i izvoznom trgovinom, pod imenom Hadži-Ristića. Od
njihovog zanatskog djelovanja nije ostala nikakva uspomena osim
pribilješka o Hadži-Petru kao zlataru, a ni njihovo trgovačko djelo-
vanje nije ostavilo, u sredini u kojoj se razvijalo, neke trajnije vri-
jednosti.
Nisu se isticali nikakvom većom saradnjom, osim uobičajene,
sa Srpsko-pravoslavnom crkvenom opštinom u čijem krugu se i
odvijao kulturni i politički život Srba u Sarajevu u tursko doba.
Osamljen je slučaj da se njihovo ime nađe u crkvenim defterima
XVIII vijeka u vezi sa ma kakvim narodnim poslovima, a još manje
u vezi s kakvim novčanim prilozima. Moglo bi se po tome pomišljati
da je njihovo razvikana bogatstvo ležalo uvijek na labavim nogama,
a trgovačko i drugo poslovanje na spekulacijama nesigurnog ishoda
koji su oni kao okretni i promućurni ljudi znali da zaodjenu u
svakom slučaju u fantastično. Izgleda da su samo žene iz njihovih
porodica održavale prisne veze sa crkvom, pa vjerovatno uticale i
na muževe ako s~ radilo o održavanju prestiža i obraza u sredini
u kojoj su živjeli. Ali, ljudi su bili teški na parama, pa su se od njih
teško rastajali. Simptomatično je u tom pogledu upoređenje poklona
što su dobrićevskoj crkvi dali tada (1745) Selaci i pop Božo Bajović:
dok su tri Selaka, trgovci i zanatlije, dali u svemu jednu ikonu,
dotle je pop Božo poklonio čitav ikonostas (radio ga risanski slikar
Rafail Dimitrijević) i dao crkvu djelomično ukrasiti freskama (radio
ih zograf Teodor) 84 •
O sarajevskim Selacima XVIII vijeka ostalo je u narodu sje-
ćanje na njihovo silno bogatstvo i ništa više.
Po dosadanjim podacima, kojima raspolažemo, mogla bi se po
jednoj liniji sastaviti njihova genealogija - djelomično hipotetična
- kako slijedi:
•• Ninković, n. dj.
236 Đoko Maz,alić
Manojlo
(spom. 1764)
l
Mihajlo
(umro 1764)
l
l
Hadži-Petar Todor Jefto
(sp. '1745-1801) (sp. 1745-1774) (sp. 1745-1770)
l l
Hadži-Jovo Jovan
(sp. 1772-1810) J efta nović
Zena Simana (sp. 1800)
(sp. 1810)
l
l
Risto Todor Mićo Gospava
('sp. 1810) (sp. 1810) (sp. 1810) (sp. 1810)
Zena Jelisaveta
{sp. 1801)
l
Pero Ilija Mićo Todorović
(sp. 1848-1851) (sp. 1848) (sp. 1817)
1
Rista Kosta
(rođ. 1845)
ZUSAMMENFASSUNG
DAS VERZEICHNIS DER HINTERLASSENSCHAFT UND DER

ZERF ALL DER SARAJEVO ER FAMILIE SELAK
In der vorliegenden Studie wird Neues zur Geschichte der

angesehenen Sarajevoer Familie Selak im XVIII Jahrhundert ge-
bracht. Diese Familie erlebte ihren Glanz im letzten Jahrzehnt de3
XVIII und im ersten des XIX Jahrhunderts; nachher verfie1 sie
rasch und verlor ihren Familiennamen in· der Masse neuer Patro-
nymika.
Die Verlassenschaftsurkunde eines Mitglieds dieser Familie
aus dem Jahre 1810, erhalten im Sidžil Nr. 50 der Gazi Husrev-Beg
Bibliothek in Sarajevo, erweitert die Kenntnis nicht nur tiber jene
Person, die bisher nur als Besitzer eines ktinstlerischen Bildes
bekannt war, sondern im allgemeinen tiber diese Familie, deren
Nachkommen nun bis um 1850 verfolgt werden konnen. Ausserdem
gibt dieses Dokument einen guten Einblick in das Kulturleben der
damaligen christlichen Bevolkerung in Sarajevo, unter der die Selaks
als Gewerbetreibende und Kaufleute eine angesehene Stellung
eingenommen haben.
BRANISLAV ĐURĐEV
O PREPISU KANUN-NAME ZA SREMSKI SAND2AK

U RUKOPISU ORIJENTALNOG INSTITUTA U SARAJEVU
Citav niz kanuna i kanun-nama iz XV, XVI i XVII veka za

naše krajeve i zemlje pod turskom vlašću znamo iz originalnih ruko-
pisa popisnih deftera (tahrir defterleri), odnosno takozvanih »opšir-
nih carskih deftera« (turski u jednini: defteri mufassal hakani) za
pojedine sandžake, što če reći da ih znamo u originalnom, zvaničnom
tekstu. Cak i takav original teksta može prirediti velike teškoće
recenzentu, odnosno izdavaču, a ponekad i istoričaru u njegovoj kri-
tici teksta. Zašto se to javlja može se razumeti kad se ima u vidu
činjenica da je pisar deftera stvarno vršio prepis konačnim unoše-
njem kanun-name i drugih podataka u defteri kad se uzme u obzir
postupak pri popisu i sastavljanju deftera po kojem je »stari defter«
(defteri atik) služio kao podloga za »novi defter« (defteri cedid).
Zbog toga neke kanun-name jednog sandžaka iz raznih vremena ili
kanun-name teritorijalno, upravno i po uređenju bliskih sandžaka,
kojima je služio jedan »stari defter« kao podloga, imaju vrlo slične,
ponekad gotovo iste tekstove. Prepisivanje koncepta, prenošenje
teksta i odredbi iz »starog deftera« i nove modifikacije starog teksta
od strane pisara deftera mogu da stvore pokatkad· teškoće kao· da su
u pitanju prepisi.
Znatno veće teškoće u tom pogledu priređuju rukopisi opštih ·
kanun-nama iz XV, XVI i XVII veka ne samo zato što većina njih
predstavlja kompilacije, često poluzvanične i još češće privatne, nego
i zato što su očuvane u prepisima. Ali su i neke sandžačke kanun-
name sačuvane samo u prepisima. Takvi prepisi pokatkad donose
mnogo glavobolje obrađivaču, ponekad čak i kad postoji originalni
rukopis. N eki od takvih prepisa,, po postupku prepisivača, mogli bi
se oglasiti- razume se, prema našem današnjem shvatanju odnosa
prema izvornom tekstu - kao prerade a ne kao prepisi. Nije uvek
lako izaći na kraj sa odnosom takvog »prepisa« prema izvornom
tekstu. Vrlo poučan primer u tom pogledu predstavlja prepis kanun-
name ·o kojem ćemo ovde raspravljati.
238 Branislav Đurđev
•
U Orijentalnom institutu u Sarajevu postoji zbirka kanun-
nama uvedena kao br. 2 popisa kanun-nama. Ta zbirka je naprav-
ljena od tri fragmentarna rukopisa. Treći deo zbirke sadrži kanun-
namu za sremski sandžak (list 34b-36). Tu sam kanun-namu objavio
sa faksimilom i prevodom u Glasniku Zemaljskog muzeja, nova
serija sv. IV-V (1950), 269-283. U toj publikaciji sam dao i nešto
opširniji prikaz zbirke i rukopisa kanun-name. Kanun-namu sam
datirao 997 (1588/9) godinom, jer u rukopisu izričito stoji da je pre-
pisana 997. godine, a u tekstu stoji napisano da je sultanovom zapo-
vešću od 996. (1587/8) godine povećana filurija od kuće od sedam-
deset na osamdeset akči.
U to vreme nisam još dobio u ruke Barkanovu zbirku kanun-
nama, iako je ona objavljena 1945. godine\ a: nisam još ni bio
u Carigradskom arhivu (Ba;wekalet ar~ivi) ponovo posle rata na
radu2 • Tada sam mogao citirati samo jedno delo mađarskog turko-
loga L. Fekete u kojem su iz Carigradskog arhiva spomenuta dva
deftera za sremski sandžak, jedan bliže nedatiran iz vremena Selima
II (to je br. 549) i jedan iz 1578/9. godine (to je br. 571). Fekete je
naveo još defter za sandžak Ilok iz Sulejmanova vremena (to je
upravo defter br. 437) 3 • Osim toga, mogao sam još uporediti tekst
kanun-name za požeški sandžak iz 1545. godine koju sam pre rata
prepisao u Carigradu i posle rata izdao4 •
Na kraju predgovora publikaciji napisao sam ovo': »Na kraju
da spomenem da je malo verovatno da rukopis ove kanun-name
postoji u arhivu u Carigradu ili gde drugde. Moguće je vrlo lako
da neki vremenski bliski defter (možda iz 1578/9. godine) ima vrlo
sličnu kanun-namu, jer su se raspored materije i odredbe prenosile
iz ranijeg u pozniji defter jednog sandžaka. Ja mislim da požeška
lt:anun-nama iz 1545. ima sličan raspored kao ova kanun-nama zato
što je tom; požeškom defteru služila za uzor neka ranija sremska
kanun-nama i defter. Ako je to tako, onda je tim verovatnije da
je neka ranija kanun-nama u defteru za sremski sandžak vrlo slična
ovoj« (str. 270).
Kao što obično biva kad se čovek doseća, pa makar bilo to
zasnovano na logički opravdanim pretpostavkama, tako i ovo moje
dosećanje delom se pokazalo kao, tačno, a delom nije. Danas kad
poznajem rukopise deftera za sremski sandžak, koji se čuvaju u
Carigradskom arhivu, mogu istaći da su sve meni poznate kanun-
1 O. L. Barkan, XV ve XVI-nel čuva u Carigradskom arhivu.
a&Irlarda Osmanh imperatorlugunda 3 Turski prevod predgovora izda-
zirai ekonominin hukuki ve mall nju ostrogonskog deftera iz 1570.
esasl.an, I cild, Kanunlar, Istanbul, godine. - Belleten XI, 42, 306-307.
1945. ' - U Feketea su navedeni stari bro-
• Pre rata sam radio nešto u Ca- jevi deftem (Ilok br. 873, druga dva
rigradskom arhivu, ali nes.istemat- br. 579 i 631).
ski. Tek posle rata, posle boravka • Glasnik Zem. muzeja u Saraje-
u Carigradu 1951. i 1952. godine, U- vu I, nova serija (1946), 129-138.
poznao sam bolje materijal koji se
O prepdsu Kanun-name za sremski sandžak 239
name za sremski sandžak vrlo slične, ali da odnos između kanun-

name iz deftera iz 1578. godine (br. 571) i prepisa kanun-name iz
rukopisa Orijentalnog instituta nije onakav kakav sam ja mislio da
jest, a odnos ta dva rukopisa i jest predmet ovog rada.
Kad sam dobio Barkanovu knjigu u kojoj su izdate kanun-
name, morao sam u Prilozima za orijentalnu filologiju sv. I (str.
151-156) napisati članak u kojem sam izneo primedbe na moja
dotadašnja izdanja osmanskih kanun-nama. Sremska kanun-nama,
koju sam ja objavio, i sremska kanun-nama koju je Barkan u svojoj
zbirci objavio (str. 306-312) - a to je kanun-nama u defteru br.
673 1 - pokazale su se »toliko slične da bi se reklo da je to jedna
kanun-nama«. Kako je i kanun-nama u Barkanovoj zbirci iz vre-
mena Murata III (1574-1595), to je bilo potrebno utvrditi da li su
tu u pitanju dva rukopisa jedne iste kanun-name ili je tu reč o dve
kanun-name. Ako su u pitanju dve kanun-name, bilo je potrebno
ustanoviti koja je starija. Upoređenjem tekstova sam pokazao da
je reč o dve kanun-name i da je sremska kanun-nama u Barkanovom
izdanju mlađa.
U Carigradskom arhivu (Ba~vekalet ar~ivi) čuvaju se četiri
deftera za sremski sandžak:
l) Najstariji od njih je zaveden kao Tapu deft. N!! 437 za san-
džak Ilok, pisan između 1545. i 1548. godine8 • Očuvanom rukopisu
nedostaje dosta prvih listova. Zbog toga nije moguće reći sa sigur-
nošću da li je taj. defter imao kanun-namu. Po svemu sudeći morao
ju je imati.
2) Tapu deft. N!! 549 za sandžak Srem, nedatiran, pisan za
vreme Selima II (1566-1574). Ima kanun-namu.
3) Tapu deft. N!! 571 za sandžak Srem, pisan za vreme Murata
III, oko 1578. godine7 • Napred ima sličnu kanun-namu sa pret-
hodnom.
4) Tapu deft. N!! 673, nedatiran, pisan takođe za vreme Murata
III (1574-1595). Ima kanun-namu sličnu sa prethodnima. Ova ka-
nun-nama je izdata u Barkanovoj zbirci.
Cetiri rukopisa sremskih kanun-nama - koliko je svega po-
znato zajedno sa rukopisom Orijentalnog instituta - imaju vrlo
sličnu sadržinu, ali, ipak, postoji razlika među njima. Tri kanun-
name iz originalnih deftera pokazuju u tekstovima jasno odnos
»starog deftera« i »novog deftera«; jasno se vidi šta je u tekstu
kanun-name »novog deftera« iz »starog deftera« bez promene pre-
uzeto, a šta je promenjeno i zašto je promenjeno. Tekst kanun-name
u rukopisu Orijentalnog instituta u nekim odredbama odstupa od
ostalih tekstova; u ponekim odredbama je čak tekst nerazumljiv.
5 U Barkana stoji stari broj def- lroje ie defter napisan.
tera (br. 778). • Iza kanun-name su upisane tri
• U defteru je :ty!urat-beg Tardić zapovesti, dVIe iz poslednje dekade
spomenut kao mrtav, a Mehmed- rebd I i jedna iz poslednje dekade
paša Jahjapašić kao živ. Iz tih ele- džumada I 986 (1578). Te. se zapove-
menata se mogu dobiti najuže vre- sti odnose na popis u S.remu dz ko-
menske granice po>le koje je i pre jeg potiče ovaj defter.
24.0 . B~anislav Đurđev
Kad se uzmu u obzir stvarne razlike u odredbama tih kanun-

nama, može se doći do važnih zaključaka o bližoj hronologiji nji-
. hova postanka i o odnosima njihovih tekstova. Važne elemente za
bliže vremensko određivanje postanka deftera, odnosno kanun-narria,
daje odredba o filuriji od kuće sa čim započinje tekst svih tih
kanun-nama.
l) U kanun-nami deftera br. 549 zapisano je da je sultanovom
zapovešću od 974 (1566/7) povećana filurija od 60 na 70 akči. Ta
godina je vremenska granica posle koje je defter napisan.
2) U kanun-nami deftera br. 571, koji je pisan oko 986 (1578)
godine, upisano je da je filurija povećana od 70 na 80 akči zapovešću
od 976. (1568/9). Ta godina predstavlja vremensku granicu pre koje
je pisan defter br. 549.
3) U kanun-nami rukopisa Orijentalnog instituta koja je pre-
pisana 997. (1588/9) stoji da je zapovešću od 996. (1587/8) povećana
filurija od 70 na 80 akči. Dakle, ta kanun-nama daje podatak da je
dvadeset godina kasnije izašla zapovest o povećanju filurije od 70
na 80 akči nego što to stoji u napred spomenutom defteru.
4) U kanun-nami deftera br. 673 jednostavno se kaže da filu-·
rija iznosi 80 akči. Taj defter je očigledno pisan kad je iznos filurije
od 80 akči bio ustaljen i nije ga trebalo obrazlagati, jer je u »starom,
defteru« stajao zapisan isti iznos 8 • Ali uz odredbu o filuriji od kuće
u ovom defteru je još zapisano da svaka kuća daje 15 akči na ime
dažbine za vino. Toga nema u ranijim kanun-namama.
Druge neke odredbe, odnosno razlike u tim odredbama, koje
se javljaju u tim kanun-namama, pokazuju kako se odriose tekstovi
tih kanun-nama jedan prema drugom. ·
l) U kanun-nami deftera br. 549 u odredbi o dažbini za svinje
stoji da se na dve svinje daje jedna akča i da raja prilikom klanja
svinja daje po dve akče na ime dažbine koja se zove »resmi božić«
U sledećoj odredbi se kaže da se, umesto desetine od sena, daje tra-
varina u iznosu od osam akči, umesto desetine od bostana po dve
akče od svake kuće i da se od svake kuće daju jedna kola drva ili
drvarina po pet akči; to je stari običaj pa je ponovo tako zavedena.
U odredbi o knezovima se veli da ima u sremskom sandžaku. 136
knezova i primićura. Broj martolosa je bio šezdeset, ali je zapovešću
smanjen za deset, pa je pedeset uvedeno.
2) U kanun-nami deftera br. 571 u odredbi za svinje stoji
isto kao u prethodnoj kanun-nami, a u odredbi o travarini, dažbini
za bostan i drvarini spominje se ranija odredba, ali je, kaže se,
prilikom popisa utvrđeno da raja može podneti viš~ i izloženo to
sultanovom dvoru, pa je izdata zapovest da se na ime travarine
i drvarine uvede po 40 akči od svake kuće kao što je to određeno u
segedinskom i temišvarskom sandžaku. U odredbi o knezovima je
broj knezova i primićura smanjen na 87. Broj martolosa se: sma-
njuje još za deset, odnosno upisano je 40.
• To sam već rall!ije istakao (Prilozi za orijent. fil. I, 153, 154).

O prepdsu Kanun-nam~ za sremski sandžak 241
3) V k~I}un~nllzn.i: rukopisa. OJ1jei1J.alnog ins~ituta st?ji u od-

re49i za ·svinje da ~~ ~aje n11· je<ipu svi11~u dve akče, ~· odredba o
»respU božić~ QSt~la je neprornen~e~!l· U odJ::edbi ~ ttavapm i drva-
rini kaže se isto što i q prethodna:~ kanun-I'lf!:Jl).i sa· :rna~iin razlikama
i jednim značajnijim preska~anjem teksta·. Tr7ba·nilr.()šit.o i~taći da
se u toj odredbi kaže isto što i u pr~~hodnoj i P,PgledJ(t~yeštllvanja
sultanova dvora i u pogl~du zapgv,es~i ~ojfi je u~l~qi~~~ ·rz teksta
izlazi da je ponovo učinjeno 1588. gpdin~ ~ll9 is~!? ~fQ, Je t+Pifi,j~~ol
pre deset godina; U tekstu izričitp stoji d~ te za yrem~ pc:wisa izve-
štei1- sultanov dvor, pa još precizira sa izrazom »Sild-e ppJitfom nov<>g
pop~Sa«. (~l-l!~ J..~l;\1. )~ • ·~roj. kneZ()V!l. i prirpić';lra. iZnosi 87, isto
kji() u pr.et,h~oj lfanl!n-nam~, ll l;>:roj ~artolo~a se i o,vq~ 'smanju,je
od pe~~set n~ če;tr~et~.. . · ' · '
4) Kanun-nama deftera br. 673 qa~b,inu za svinje ll~:?;tva resmi;
otlak i kaže da se ranije plaćala po jeqn,a a~ča rili· dy~ · s'Vjn,je, a"li
da j e u isto vreme u požeškprr.~r i segedin~olll sandž~lf'll. ~~ qažP.in~
iznosila dve akče na jednu svinju, pa ~u se ajar:ti vil~jetq arz()IJ.l
u
obratili sultanu sa izveštaj em da raja SrE!:rn'll mož~ datf y,iše. I~dat
je ferman da se daju dve akče na jednu svin]u; pa je t~~o 1.1. def:ter
z~yeden?; Prema ov<;'mf!, . ~gleda .da sastav~j~~rri-Ff; ~f11_t~'!a br.. 673
m3e sluzto kao »start d(tfttr~< nekt (;lefter u ~o3em, 3.e. lnl~ odr~dq(L
aa se na jednu svinju pla~aju dve akče nego· d~H~.r· ti.''kojem ·je
stajalo da se plaća jedna cikča za dp e ~vinje.· U pc:)gleq~ travari:n~
i drvarine ova kanun-:nama ka;e cia je bio obi~aj da. s.e
ria ime t.r~ya
rine plaća osam akči, na il.lle desetil'le ·oq J>o~tan~ :P.o dye akč.e Qd
svake kuće, i da se od svake kuće dajq jedna ~ola qrV,a ili pet ~kči
kao drvarina, ali da je ranije, u vreme p()pisa (bundan akaern tahrir
oldukda), izloženo dvoru da raja može podneti v~še, z~uril je· prema
zapovesti bilo zavedem> 40 akči na ime, travapne i QJ-varine ~ao
u segedinskom i temišvarskom sandž~u, p~ j~ u ovaj. defter uye..:
deno »prema starom načinu« (iislubi sabik iizere) da d~jp četrdeset·
akči. U· odredbi o knezovima je navedeno da u Sre:ffiu 'izna svega
39 knezova i primićura. U odredbi o martolqsiJ:na stojr d~ je ranije
bilo 50 martolosa, da je u »starom defteru« njihov broj smll;njen
na 40, ali da se prem11 zapovesti opet uvodi 1),0 1 ~.' ·· ' · ·
Iz ovih podataka se vidi da je kanun-nama deftera br. 549

starija od kanun-name deftera br. 571 i kanun;..name iz rukopisa
Orijentalnog instituta, što je uostalom jasno samim ti.!n što je defter
br. "549 iz vremena Selima II. Zatim se jasno vidi da je kanun-nama
deftera br.. 673 mlađa od kanun-name deftera br. 571' i kanun-I;J.ame
rukopisa Orijentalnog instituta. Imao sam već ranije priliku da
istaknem da je kanun.:..nama u Barkanovorn. izdanju (to će reći kanun.:.
nama .deftera br. 673) mlađa od kanun-name koju Sl:lm ja izdao (to
će reći kanun-name iz rukopisa Orijentalnog instituta)~ 1 • ··
• Sremskia kanun-nama iz 1588/9 10 Barkan, Kanunlar, 308, 311.

godine u mome izdanju, Glasnik 11 Pril~ziza orijent. fil. I, 154.
Zem. muzeja IV-V, 272, 2'74. ',, .....,
Prilozi za orijentalnu filologiju lli
242 Bvanislav Đurđev
Međutim; odnos između kanun-name deftera za sremski san-

džak br. 571. i prepisa sremske kanun-name iz rukopisa Onjentalnog
instituta nije tako jednostavno utvrditi. Iako je prepis sremske
kanun-na:rn,e iz 997. (1588/9) godine i mada je u tekstu te kanun-name
navedena zapovest od 996. (1587/8) godine, a defter br. 571 pisan
986. (1578) godine, ipak se postavlja pitanje da li je sremska kanun-
_nama iz rukopisa Orijentalnog instituta prepis (ili prerada) kanun-
name koja odgovara kanun-nami deftera br. 571.
Mnogi elementi daju opravdanje da se takvo pitanje postavi
i da se pokuša dati odgovor. Prvo, tekst kanun-name rukopisa Ori-
jentalnog instituta jest prepis napravljen 158819. godine u Budimu.
Taj prepis potiče iz deftera, bilo da je naš prepisivač prepisao di-
rektno iz deftera, bilo da je prepisao već ranije načinjeni prepis.
Iz vremena sultana Murata III (1574-1595) postoje dva deftera za
sremski sandžak iz različitog vremena (br. 571 i br. 673), pa je malo
verovatno da je među njima pravljen popis i pisan defter12• Tekst
nekih odredaba u kanun-nami deftera br. 673 pokazuje da su sastav-
ljači toga qeftera upotrebili kao »stari defter« onaj defter koji je
P-anas u Carigradskom arhivu zaveden kao br. 571, a on je pisan
1578. godine. . ·
Da je kamin..:nama iz rukopisa Orijentalnog instituta prepis
(ili prerada) kanun-name, koja odgovara kanun-nami deftera br. 571,
govorili bijoš ovi momenti: l) obe kam.m-name spominju zapovest
kojom se povećava filurija od sedamdeset na osamdeset akči, 2) obe
kanun-name kažu da su u vreme popisa (u tekstu stoji još reč sada)
donesene identične zapovesti o travarini i drvarini i o martolosima
i 3) obe kanun-name daju isti broj knezova i primićura.
Napred iznesenom zaključku, međutim, kao da se suprotstav-
ljaju neki drugi momenti. Od onoga što je do sada analizirano
govorili bi za zaključak da je reč o dve različite kanun-name ova
dva momenta: l) zapovest kojom se povećava filurija datirana je
u kanun-nami deftera br. 571 godinom 976, po hidžri, a u kanun-
hami rukopisa Orijentalnog instituta 996. godinom, dvadeset godina
kasnije i 2) u kanun-nami deftera br. 571 dažbina za svinje iznosi
na dve svinje jednu akču, a u kanun-nami rukopisa Orijentalnog
instituta na jednu svinju dve akče. Moraju se uzeti takođe u obzir
velike razlike u tekstu nekih odredaba ovih dveju kanun-nama.
Tekstovi drugih dveju kanun-nama iz deftera se jasno razlikuju
prema tekstu kanun-name deftera br. 571 kao tekstovi »starog def-
tera« i »novog deftera«. Tekst kanun-name rukopisa Orijentalnog
instituta pokazuje u većem delu svoga teksta ista ili slična odstu-
panja prema tekstovima kanun-nama deftera br. 459 i br. 673 kao
kanun-nama deftera br. 571, ali u nekim odredbama odstupa od sve
tri kanun-name. ·
Da bi se dobila jasna slika odnosa teksta kanun-name deftera
br. 571 i kanun-name rukopisa Orijentalnog instituta dajem para-
lelno jedan deo teksta kanun-name deftera br. 571 i kanun-name
12 Iz vremena Murata III sačuva džak (Belleten XI, br. 42, 306). ·
na su dva deftel'la i za požeški san-
:-l j
O prepisu- Kanun.name za sremski sandžak 243'
rukopisa Orijentaln<>:g instituta tako da je za osnovu uzet tekst .

deftera br. 571. Ono što se razlikuje u tekstu kanun-name rukopisa
Orijentalnog instituta od teksta kanun-name u defteru ili čega nema
u kanun-nami deftera dato je u zagradama, a ono što nema u tekstu
kanun-name rukopisa Orijentalnog instituta podvučeno je u saop-
štenom tekstu. Beznačajne razlike u načinu pisanja nisu uzete u
obzir. Prva .dva pas]lSa te~sta iz deftera br. 571 saopštena su bez tih
napomena nego je čitav odgovarajući tekst iz rukopisa Orijentalnog
instituta dat u zagradama. Tekst je saopšten onako kako je napisano
u rukopisima, bez: ispravaka i konjektura. Priloženi su i faksimili
rukopisa koji odgovaraju paralelno saopštenom tekstu.
o..l~6 ..J)l.._:. <t.lS:::::--:.> I..S;p ~~~~ _,.,Q:o- ~l:t\ ~! ($'"'~l-") )Y.j-o ~~t
.s}~--:.J.; ~.>L~~~: j <~.~Sl ~..::_Y...> .s~_,l; l"') •.i... <~.l!~ .s}~li- ~.><tit;. ;A
41;1_,1 o.>~j ~\..)~\ ~\ ..)Y..l~ ..:,L.} o..l:... <t.:_.., JfT if....~jY..jp o..l.t! '"7'}-'1.
})J.:_\ b\ o.))Y.j-o jJ) ..:,IS" ts 4~..i\ ;.S::....._).)<~,;\;. ;A ..)~)_,1;
~.>l..... J J~ l.J ..:JJ.> .S};_,.,a". <t.t\ •JJ; J ol:. ..)j.>.f ol!.>L.. }:Ji~ };.>l..... J
.
~j- i·"" ....._,;r ~~L~J <~.~:fo )_n·! ..:,Y..l...- ~; <t.:j;zi6J _;J;;... <~.t..r. J_>t~-~1)
~.) 0~~)_,1; j ... ).J!Y. ~.;l_,\ .S} o.>l:.,. ~.)~~J:-' ot~; l _,!...:fl ..).><~.;l;. ;A .J-~.)
})J:J O)jjl J!L.. '-:"'}""J\

o.)otil;. ;A o..l.;_,~ ....;_,),.,. 41~.> ~~tt _,.,Q:o- ~\:t\~-!($'"'~~) j..r"" ~~t)
'•~ 0~,;.1_,1 .5}<~.+;_...1.; a.>~ ćl'";:-' ~;1_,.!...~.>:.> SJ}.; t"'J • ...~:.... ~!;.. .S*Ij-
..:,_,~1 .s)_,l; 41,;1_,1 o.>~j <~.~1..:,_,1 ~l..:,_,..~l~ ..:,L..} o..I~Jl:; JII..:,W1. ..>.>:..>_,;1,
ol:..>~ (bez đijakritičkih tačaka!> C..J <n •3--:J..>JI ..:,tr ts <t.~ l ..:,LS:::... ..).>..:\;. _".
~l if....:tl..:,.><~..:l;. ; .. _,~.> <.S:f- j... <~.tr. J~1_, .:..t_,.> ..:,_;.J_,I ~}:;_,.,a:.- <~.tl .JJ;
- <}o;:-' o)jJ\ J. L '-:"')..1 ~.) ~~)Jl_; j- ).J!Y. 0~.;!_,\ .S.>l:.,. ~J:-'

.o,.~;}~-! l..> ..)..I..;:,J\11 J .:..~;\.. 41-,Jlu <~4_,~> ..)..t.:i4r.:o- ;~L... J~·~ J
·. *) U rukopisu Orijeritabt~g ln~ti tuta nema naslova.
2~4 Branislav Đurđev
J_,__! ~;\ )_,:ll__;:.,~ o)).J\ ~~:... ~_,:l; J ~-:__;:., t__;!. ~Sl~:;. (..)~ ~..L:.~ ~.>r..
::J_,;I <o~.:J_,~) }~t_,~ <o..t:l\) o..t:.;_,...ai }l.L... o..l~)t_, <o..t~\:5) ..:...~\:f= 0~~ 4.5"~\!
<j':JI) Jfll r-;_,_, ("')o)) .J\ (.S!~~ 4.~;1 ~ o~:..;_,_,..)>~~ ::)_,..)~?"
}l..l_. 0!}~~ (.11~·'.> ~\:t_,\ J·!..tA.:;~~ .J ..)J:tl ~'J.~}~\! ~l:tY. o..l}! l~;-" .J
<j l:!J-:-'> }J.J;-!-' ...r'J. _,~,- <} o~.....il ~_,..ai "':"'-'!\ 0 ;Lc> }wl ~;l..:t "7'-'-l:. l ._;"ri
jJ-'J:-' _,...':.~~l:~._,!~}""-' 1~;l..:t <~)~~>~..t}~~)....:_," ::J_,}:U_. )~.:-" _,
j)-'J:-' ~...._.:...) r;_," ~")! )\.-~.:-" ~ ~~-'!"~SJ:.')....:_," J·J, ~..t;Y. d_,: <J o..>-!-'>
Jo~.~~\ e:;)~.>) }o~.;,...,_"
, )j_,1o~.:.:_ ..t9 .:.d~ ~,;t_,1)•);,,. "":-:. ..t9 <;"L~ _;..:;__", > • o-1~ l9 .;... l:;_," ~~-'! l:... J
_, jo~.~..:; l..:t (.J:'.}: l_;.) 0-!Jtl~-! <_,..~:)") ~t~) "'~:~J:; l,c } l)~! s)~.. "":-'_,t;.> ~l~l:...
.)..t.....,..el: J>~~->.'..> .::...:~_, ("') <o..t:-9..tt,.,l> ,...t;J9,..tt_,l _,hj_,~ <s}~l!> ..;-:}el~ <_,..t:S"> ~k)
sxt_,\ ~; O..)j.JI ~}o~....,_..l; .:.d." s}S"..llS" ox.-' 4.~91 _,..~ss_\
!S.Jl_.,._. ..:....i-; f'"')) )_J:t_,l L~ o~ l .:")l,.. oi.S").>_Y. (0.J;l9) J.J;\9 ..:...4:; ("').J
0 --l: .... f= .J j.:i} o..t:....S" J.>;-:L.;_. oi.~)!)~ o..t;)~)"\ <o..t)~~:... ) ~}9\~:... \4! ol."i.J\ ..)..llS".>
~_,~1 ..:...4:;- ('"..> ~..t:_.... ~l."..> ~LL-.. ~':J_,I JA:;- rl...:; o..t9l~_, .J! <L.I>:J_,:tl ~~
0_,1 ->.'..> ::J L:! ('"..> <::J}-:~t_, l) ..)->}~1_,1 il..:; J4:;- _,..>~....lS" _,:tl ~;1 _,..~~S::::! l ~JS::::!
.h...·_,:.. _, )..l....:_," ~....:tl ""'-'' ~"):'.~t;. o~.S"): a.t5"}:4:;- . )! rt;;_, ..)_,:n "'~;1 A~ t
jj.JI j_,!~)~)_,~ ol.__ t_,\ ~")-: J.>l .J )..t...:_," ~1.__;;1, ~~--~.... ..).>})-~ 0':J\
..:"~_,\.!.lb:;_,) ..).>o_,k~ J} Cc.r_,~';J_,l:, ~.> r;_,"_, d_,l J ....~>""~.\ ct;Y. .. ))..l_;_,"
**) Sa strane je napisano: ..!.JI Z:::....)';. '-'"'\... .j'J. .!lt(') :.t.:;- J; ru .J
0.A.>J! jJ! 0.1.b.....JI uU: ..;.....:! 0::....1. J-l 0L.S::...- ._;.....,..~
u·::. J. :>l--cl J-1-~.J::. ._;..:JI
~l .!.liy,J~.J.) JIUJ! w::.J. J::.l r.:;..f! ;_,! u) J. J::. l r.:;J..-! j .J! 0.JUJ! ..>.J! uJ..I.-.JI
..:I,J\ J# ~;:.. _, ..:.I,JI Jr J._\ .!.l:y, .).0.J::. JIU.t!
To je uticalo na tekst deftera 673
gde odredba glasi: · J::. l .J J.li..J::. 0W1. wLĆ u))J. ~~.JI
J} J'..~ r:-'.) )~.:t_,, J~~ o;§ if:=:=•J! ~J:.tl r;_,; r'j "'~' Jll G~J;.~ J31 _,)_,;ll
<}4--~\) ".-i:.l J_,.di ~t:A':" oJ.:;;};&!. .S.t. ~x.Al;. _,..!.-' (~T-' '1_,k ~op
<.;L.j~> j-1.>~ ..:..4::- f'") (~X.!> ts; <rt.}="!.) ~};~ <)J;·:.J> ));-:_) (f"J> ~:..:.;.:,
. .
. .<cll::A;..:>
.. wl ..:.."-1;.; ..._,_,.;,_,.
<4-LI> ::S:::::t:~~t:\J:)"-~..)1
.,. ..., .,. JL~I
. 1;...)"-....~jl J.·~ ~j~;)
....
~_, .!...4~., r
;~.t...:tJ' L..' . ..).·..,.,}· ""!. <~~:..r.~St~ J~,--~•...:t_,,,~ __:.1
,;v ••
~~ p.o)
•• .. •
d,ai ~;1_,; J..~_, ~1_,; :J! ~.xl} .::,_,1 _, .)l:H J~_,;_;. ...:..~~('") ~.x} .. L..I ~~- _,
~;~_,<~_,:ll> J_,.:tl 4.~9\ <~~l> _;-.~.}~_IDJ.il}~ _,. ~J_,t_,l t.;!\~~ J_,:ti ~L;J
'
.,._:..).l.'
-
JL ..._,_,)_;~ •.;.;."'xb ~~ ).i..L; •;: . i.J:>~ wl_,; _,)_,.:t-'' ...!.ii .1:;.:,
• • y .. • .. ~· ""'"
•.;.:;~;_,, r..L... ~_,)_,)oi; l~ ;;.1 .i;t..;.ćl~o~l JL. .,.)'.,.~_,:._,)..ls'_,;\ p <4.->AI>

._A.,al_, ćl,)\ ~~~
. _,..:.~ ._A,al :;_;-' j_,\ (j~,_.:.).J)) 4.->JJ.J~ o.J.;)l;i.. ..
.;....s:.) ~Lb
.
~~~k) ojf=-' <..._:tl 4~_;, J==a:_l ~;:;;..,. _,r~;,.,. ·r..~ ~l-'

..:,~k .S}~..Llf= oy.J 4~j\ ~l.>}.~ .!.t)_,! f"") <o.x};~J~Y.) ~.;.;};~':J)~y,
·- .
.s.;.:tJI ~; •J)-'' <J_,r~_,.t:;1 ~ ~_,t_,l .s}4;..J.i> ->}•;s.,. ·
- .·
~~:.....>!.s})'~~ JJ);_, ~_,_,t; __,~~);;::.... J'..~ .~r r. )J~_ ~~P ;;t::_,,_,
~.... f'") ~_,~~ <_,> ~_,~_,, 4-!';" )_,. ~:>·4~t_;. i·_,~~ A~.' ~~.";t~ JJ.! "-~P
·~~ Y.. r L:H:-- ~_,t_,l <.>}"-+:.;.9 ~~~-") .s}::~k ~r._.J. ~lP. J'..~ <rj~-"')
o.J.;J.:t_,l Jar("-:.)\"\) 4.~~ )"~.r' ·"-:_~ ~J.tj\ <J~) J....:o::.O ""..·~~) <o~J.:J._~)
}' 0:,;...:1_,\ ~L.} J.-:1_,1 ~; o)).J\ ((,5!_,1-\) (,$!_,L_,\~~~"-) JI_,.!...k-'~~
·v- -.-·e;J ...; t..·, .s.J..:t_,, ~; .).;_,, ~;:-' .,.~, ; ; "'-·.~"' <r. )> _, .~~ r. ) ~~4;~
;».Jd)JU~ ~$.JJ! ~ji ul~ ~a,o .j~ tekst. u ,:sa~o) :k!lD.P:Il-natn!_ i'
. ~l,.t,st,.u,a ,!m!i;'ginj, prep~l.!jući. iz det-
Ns:ar ten& ·u· ae·neru '673 'i)Oiiie.. "J;era br. 571.
..,..}}:.:>.:,~_,~.JI J:>}Jl::..:.- ~~,j.J\ o;).J\ <._s}~l~~\) e~~\ o~.i:}:O.J\ <~...._,.) o\~_,)
t"" .J"'-~' r• >:.:>.~s-- t'"') ~s:::::r }\11 <.~s-"> t'"') "''"'};~:>..r"..c. <..:"...LAl.:;.J' o~....}}.:>>
}:}\ ~.J) Jl=i.JI
~;~ <o..t:J).JI> o..t)J).JI ~J\I_,.c ._,1_,..:.:> .J o~.;_,_,"-"""":~\ ._,L.c _, o~.:_,.l.. <;tP .J
•..)fi l..;-:1~~_,f=> <.J> ;:L.. "':"'_,lS"_,:n ~; 1..r·~·}il w..t.:..t; .,:,P.. 1i"'; <._:,:,> }:..rws-":>
.:,~L..~; _,(""~j\) ..r~S:::::.:' ,;_;_,1 ..):>.iL r~ e.::::.:_<w:>) ;:.. f:> .,:,\1_,1 oJ.;}_,.e J~ .J ...
._s..t:t_,\ ..t~; .;.lk.. "'~~l... "':"'>L..-'1-'J-:.s-" ~S:::::....ls-" _,:ll ~91 ~l w.JI
J==-.>..lS'"I wP._I ~ o~l o~.-1_,1 ~.. ~~L. o..t:;~ ..S.JI <cl~t~J> ~~~J J._,
<j~ll> o~.~...:tl o~.:.-i ..J..t;l <l~t_,l y:;L, o~.S'" <..:"J.:ii.Jy,.... > ..::.,I.Jy,.... ;-:.L-'.,:,_,;..;-' V"'Y-:1..'"
;_,:11 ~ .,)..l.:il_,Y,.... J'J..l.:il, ._,_,:ll oJI)\~ \.-.l
orw-!-' o..l_::;_, .J-J;. }J:.' L- <o~._~; r> <l~;_,· t; i"'J-'~~r :;_,;. . ..):>~\~).J
<~~.~1 J~~·~:.._, <~.s-"j _, <"':"'_,:11> "':"'}\ o~.:rr91 ;~-''AS:::::.:I.x.:> ~"'"'~...;1 ..::.,,;\~1 o..t:._....J,.
4-:rr9..t:I.J\ t_+-=:- o;:l ... r.>...J.J "':"'.J~I ~"'-~'...LA.; <J~ .p> p J ..t~ '-:"'~._:H
o;S:::::.ai..t..;...UI <o~$'")~~$'" f'"')) ("':"'.J:l\) '-:"'.>tj (~..,ol~jl) ~~'"'"-:rr91 ..l-:_'"') <o~..t:l_,\)
oL~I}"-~J~ <..s}o:>.x..J> }b.x.u ~.,o[; .J<~:-~~~:... ) .S}~ J\'!=:_, <o~..l9..t:tl)

..>}JI_,.!.. .J .S}""f ..s~kJ> .S}"-u~-' ..>};\_,.!.. ._s~t~J.J <--:->_,J..t<:~> '-:"'-'~!ll.. y:;_,l
<..:.,.... ,.t;.) 0-:.,}:....t;. J::L... _, --:->.JJ.J~~ w.J:>.JI _, y.:;_,I.,:,_,S'" o~.~; <;~>'-:"'-'Jr <o~.~\
<._sl..t,;! _, ~)' _,> :;_,u.,_, <..:,l_, r:. .:,P..' d ..:'._,> cl..:il _, ..::.,\.J~--:_, r:. .J "':"'-'J.J..l~'
.,:,_,~~~~ ..::....~; --:->}1 ~;:~ w:>~L~; <..s)9..tt_,~> ~:.}9..tt_,~ ..)J.:_:~ •.:.8_,s--1.. ;t..._,
:.L~; <;J.I_,~_.l;> o~.~\ J~ l;_, U..;--. l; ..:.,IA~ls:::::.:; Jl!,.\ cl_,~'-:"'.>~;::-' <~.:rr91 ;~ l..b9
(.>)..L-:,u) ~,j_,\ ..l_~;;.. o...l..~;lkl_ ... ~~ J:b .x.:> <o~.~...:t_,\) }-:,...:.1_,\ r.'!"'"-; .J J-:.4.,Q.'i
::j_,;lf::=_,l:.i~ } o~....l..\;,. _, ._s..t:t_,\ ~; ,_;;1_,.- o~.;;~ t... ._,_,l....JI ~b "--:.-:.;l; t;.. oJ:.~ ):b
::J_,J:.i~ '"':-'.>-:....:t.JI ~; ~\:> "':.Jl;t;. ..t:_ ..t~;:;:, --:->}.JI C-'; r •...LA:-~):;:> .s}~_,b;;..
O prepisu K.anun-name za sremski SllUldžak 247
~la.~ '7'-'.1:.' k~-" 0:_}r..l':" _, 0'..};\~k _, ~uKl~~ _,t~k -tGbl.;~i~)' ~}~Lc

.~,) .t:-5' ....A:::.. ..:,_,;t; )~tM_, ....A~_r c..J:.. . . ;)\;.J }t_,, •.:.l_re:. •)->_,i ..:,_,;~; _, c.r ·';
>\~ <s}):\~)~}):~_, <~_,ls:::l:A:-> ~)S:::::i::A~ .J;.. J_, 1f';G\11 4:;~' J:>),;; ;
~}:;.fcl\ j;'J_,I J\...;, '":"'""\.e..:,.;_, j_,\ Jl::~'-:"'_,s-'1 Jb; Jb.. J;)_,! J~: v' t,L..
<~.:t_,\ J---" 4~~_,_,, (),)).)\;) )...l~;l; &J:-'4~1_,~1..•);.\
Prva dva pasusa teksta kanun-name deftera br. p71 i odgova- .
rajući tekst kanun-name rukopisa Orijentalnog instituta zadaju
poprilične teškoće u rešavanju. Pitanje datuma za povesti, kojom se.
povećava filurija u jednoj i drugoj kanun..,nami, raspravićemo posle. ·
Inače tekst ta dva ·pasusa· u defteru br. 571 sasvim je jasan i ne
priređuje nikakve teškoće. To nije slučaj sa tekstom l'llkopisa Ori-
jentalnog instituta. On nije logičan; u kontekstu p.aročito nema
smisla rečenica: .JI jt o\!..)~ <?[_J.> C! •,r.;.)J\ i"\( If'~~ .)l~~ .;p ...il.;.. J"
~J_,_IJ\..,:!_,ti__,..;...Ko tokaže, ako je to neka izjava? A ne saino da reče
nice nisu u skladu nego je i prepisivač- kao što se to vidi iz faksi-
mila - na jednom mestu napisao tek nešto. da bude napisano. Mislim
da se vidi jasno da prepisivač nije razumeo tekst i da je neke reči
pogrešno prepisao, a neke preskočio. Ta njegova »prerada« nije baš
bila sretna; odmah se vidi da tu nešto nedostaje18 • Treba još istaći
da tekst kanun-name u defteru br. 549 koji je morao služiti kanun-
nami u defteru br. 571 kao kanun-nama;. »starog deftera.«, i tekst
kanun-name u defteru br. 673 za koji sigurno znamo da inu je baš
kanun-nama deftera br. 571 služila kao kanun-nama »starog def- ·
tera«, potvrđuju da je napred izneti zaključak tačan14 •
Pasusi koji slede u paralelno saopštenom tekstu do odredaba
o resmi čiftu ne pokazuju takve razlike da se ne bi moglo govoriti
o prepisu; izostavljenih rečenica i izraza ima u tekstu Orijentalnog
instituta u odnosu na rukopis deftera br. 571, obratno uzete te
razlike su beznačajne.
U pasusu gde su saopštene odredbe o resmi čiftu (čitav pasus
nosi naslov: resmi <;ift kanunu) nema velikih razlika osim u jednoj .
odredbi. Kanun-nama deftera br. 571· govori koliko dunuma iznosi
18 Već priilikom izdanja sam ista- fri:lurij,a na 70 akčd. U d!efteru br. 673
kao da je rečenica na tom mestu odredba o filuriji od kuće odvojena
krnja (GLasnik Zem. muz. IV-V, je od odredbe o vojnici novom od-
271, prim. 4). redbom o dažbini za vino, aLi je i
" U defteru br. 549 su te dve od- u tom defteru odredba o filur>iji sa-
redbe saopštene istim rečima lmo u opštena s1i:čnim, a odredba o voj-
defteru br. 571, samo što stoji da nici istim rečima kao u def~ru br.
je običaj da se na ime filurije plaća 571 (uporedd: Barkan, K.anunlar;
od kuće po šezdeset akči, a da je 306-307).
zapovešću od 974. godine povećana
--------~------------ ----------------~----
jedan čiftlUk s obzirom na bonitet zemlFšta, dok k~nun~nama ruk~
pisa Orijentalnog in,stituta na istom mJestu govon kohko .~~ placa
akči na ime resmi donfuna od čiftlukia prema bonitetu zemlJista. Sve
tri kamm-name iz deftera na tom mestu. govore o. _tome kolika je
veliči111a čiftluka, a to spada pod naslov koji se odnosi na resmi čiit,
jer je muslimanska raja plaćala od svakog čifluka jednaktJ sumu kao
resmi čift odnosno od punog čifluka 22 akče. Tekst tog mesta u
kanun-na~i rukopisa Orijentalnog instituta ne pada pod naslov o
resmi čiftu. , o resmi
'
doniimu
.
se govorilo ranije kad je bila reč o vino-
·'
gradima. Treba još istaći da se na tom mestu u defteru br. 673 jasno
vidi da su njegovi sastavljači upotrebili baš rukopis koji nosi sada
br; 57i kao »stari defter«, jer su prenesene i ispravke na margini i
rieispravljeni tekst kanim-name iz deftera br. 571. .Jasno je da je
prepis 'kamin;...nam.e u rukopisu Orijentl;llnog instituta doneo taj deo
teksta na svoj način, ali se ne može ništa reći o tome da li je prepi~
sivač na:šeg rukopisa uneo takvu »ispravku« ili je ona stajala na
margini rukopisa, pa je on prepisao.
tJ odredbi o dažbini za svinje postoji između jednoga i drugoga
rukopisa stvarna razlika; ali ćemo o tome nešto reći kasnije.
U odred,bi o travarini i drvarini tekstovi jedne i druge kanun-
name razlikuju, se jedino u onom delu gde se govori šta: je ranije
plaćano. U kanun-nami deftera br. 571. stoji da se umesto desetine
od sena plaćala travarina po osam akči, da se umesto desetine od
bostana od syake kuće davalo po dve akče i od svake kuće da su
dava,na jedna kola drva ili po pet akči. U rukopisu Orijentalnog
instituta na tom se mestu kaže da se umesto desetine od sena plaćala
travarina, a tunesto desetine od bostana od svake kuće jedna kola
drva ili pet akči. Razume se da je vrlo čudnovato da se umesto dese-
tine od bostana uzimaju kola drva ili drvarina. Prepisivač je pre-
skakanjem četiri reči (... haneden iki~er ak<;e ve., .) napravio zbrku.
Da je to loš prepis, vidi se i po tome što i ostale dve kanun-name
imaju sadržajrw !sti tekst kao kanun-nama deftera br. 571 15•
Analiza ostalog ovde paralelno saopštenog teksta pokazuje da
je prepisivač u rukopisu Orijentalnog instituta vršio skraćivanja i
sažimanja, ali da nije odstupio ni od sadržine ni od rasporeda
izvornog teksta. U ostalom tekstu, koji nisam ovde saopštio, ima
~akođe skraćivanja i sažimanja u rukopisu Orijentalnog instituta,
ali nije promertjen ni raspored niti smisao osim u jednom slučaju
gde je sažimanjem promenjen smisao. To je m.esto vrlo karakteri.;,
stično za našeg prepisivača.
.. U odeljku q porezu za ovce u kanun-nami deftera br. 571 (list
.3b), kao i u ostalim defterima18 , stoji -ovakva: odredba:
J ..US"'~ t.l.:; ·":r.. J~J~ e$"..Lc :;Y..; J..l.!t; o_;-~ c.f.J~.JJ.J~ wy:} J'>l.:i.JI t"'J .J
.. ;
15Ranije sa.m već imao prilike da fil. I, 155).

ukažem kako je na ovom mestu na- 16 Vid~: Barkan, K.anunLa.r, 310.
stao loš prepis (Prilozi za ovijent.
O prepisu Kanun-name za sremski ·sandžak 249
..... »Travarina pripada tamo gde se na pašu istetilfu ovce (buk-

valno: gde se ovce krecu), a he pripada mestu gde stanuje vlasnik
ovaca«~
Prepisivaču rukopisu Orijentalnog instituta je to sažeo ovako:
17)Jl?.) t_\:; 0 )-}. Jj.)_))_J~..)_,~; J')t:;_,\ f"')-'
»Travarina ne pripada tamo gde se na pašu isteruju ovce«.
Time je prepisivač toj rečenici dao tačno obratan smisao nego
što ga ona u originalu ima.
bosadašnja analiza tekstova kanun.:name u defteru br. 571 i
kanun-narhe u rukopisu Orijentalnog instituta upućivala bi na to
đa je prepis u rukopisu Orijentalnog instituta napravljen sa ruko-
pisa kanun-name koja odgovara kanun-nami deftera br. 571. Taj
prepis je veoma slobodan, bez poštovanja prema izvornom tekstu,
ne sarno sa našeg sadašnjeg stanovišta u poštovanju izvornog teksta.
Ali su ostala nerazjašnjena još dva momenta koja bi govorila
za zaključak da je u ovom slučaju reč o dve kanun-name. To je prvo
činjenica da u kanun-nami rukopisa Orijentalnog instituta u odredbi
o dažbini za svinje stoji. da se na jednu svinju plaćaju dve akče, a
u kanun-nami deftera br. 571 da se na dve svinje plaća jedna akča.'
Ne bi baš tako bilo neobjašnjivo otkud ta razlika. Prepis je na-
pravljen deset godina kasnije. Za to vreme je mogla izići zapovest
kojom se to menja i na rukopisu iz kojeg je prepisivač uzeo tekst
kanun-name mogla je biti na margini zapisana promena. Prepisivač
je mogao uzeti tekst sa margine, što su turski prepisivači vrlo često
činili u to vreme. Kanun-nama deftera br. 673 ne isključuje takav
zaključak, naprotiv, ona ga donekle potvrđuje. Ona na odgovara..
j1lcem mestu govori tako da se jasno vidi da je u »starom defteru«
bila odredba da dažbina za svinje iznosi na dve svinje jedna akča,
jer kaže da je »ranije« (bundan evvel) bilo tako, pa da je na traženje
vilajetskih ajana povećana, kao u požeškom i segedinskom sandžaku,
na jednu svinju dve akče. Tu se rie veli izričito da j~. povecahje
izvršeno u vrerrie popisa, -kako je to obično naglašeno 18 • Uostalom,
»stari defter« za sastavljače deftera, koji danas ima br. 673, bio- je
sigurno derter koji danas nosi br. 571.
... Drugi momenat jest različito datirana zapovest o povećanju
filurije u jednoj i drugoj kanuti-nami. Po njima bil izlazilo da je
dvaput povećana filurija od 70 na 80 akči, prvi put 976. i drugi put
996. godine po hidžri. To se ne može uzeti.kao verov-atno. Nekoliko
puta je mogla izici sultanova zapovest slične sadržine kad je reč
o zulumima spahija prema raji, o ukidanju zakupnih čiftluka i tome
slično, gde znamo i možemo pretpostaviti da se odredbe zapovesti
nisu poštovale ili se nisu potpuno izvršavale. Teško je pretpostaviti
da je izdata sultanova zapovest koja se odnosila na povećanje filurije
od_ kuce, što se plaćalo umesto harača, pa da to nije izvršavano nego
je, dvadeset godina skupljana filurija u starom iznosu. Mislim da je
lako objasniti kako je prepisivač mogao uneti pogrešno godinu koje
17 Glasnik Zem. muz. IV-V, 273. 18 Barkan, Kanunlar, 308.
. 250 Branislav Đtmđev .
je izdata zapovest. On je pravio prepis 997. godine po hidžri i nije

čudnovato da je stavio prošlu go(linu kad je razlika samo kod dese-
tica. To .se. i danas može. clogoditi prepisivaču, naročito prvih meseci
tek~će godine. Sličnih siučajeva ima p:d prepisu osmanskih kanun-
nama19. Mislim da je potpuno jasno kako je nastala ta pogreška u
rukopisu sremske kanun-name o kojem je re~.
l .t··
Uporedna a:naliza teksta kanun-name za sremski sandžak u
defteru br. 571 i sremske kanun-name u rukopisu Orijentalnog insti-
.tuta pokazala je da je kanun-nama u rukopisu Orijentalnog mstituta
prepis napravljen sa rukopisa kanun-name koja odgo:vara kanun-
nami deftera br. 5.71. Kako je taj prepis načinjen u »riznici« (h~~e)
u ·Budirin.i, to je jasno da je prepis napravljen sa primerka deftera
od 1578. godine koji j~ čuvan u defterhani u Budimu. Istina, taj
prepis je toliko odstupio od izvornog teksta da se teško može nazvati
prepis u pravom smislu reči.
Iz napred rečenog proizlazi da prirrierak sremske kanun-name
u rukopisu Orijentalnog instituta br. 2 nije posebna kanun-nama.
Taj prepis nema vrednosti za recenziju teksta sremske kanun-name
~z 157~. godine, jer je vrlo loš, a sačuvan je originalni tekst u def-
teru. Jedina vredriost ovog prepisa je u tome što znamo po njemu
da je dažbina za svinje u iznosu od dve akče na jednu svinju pove-
ćana pre 997. (1588/9) godine i što znamo koliko je iznosio resmi
donum od jednog čiftluka prema kakvoći zemljišta. Ti podaci su
uvedeni verovatno sa margine rukopisa deftera iz 1578. koji je čuvan
u Budimu. Zapisi o promenama u zakonskim odredbama na margini
deftera koji su čuvani u ejaletskim defterhanama nisu retki.
Još treba reći ovo. Prepis je napravljen u Budimu 997. (1588/9)
godipe, i to iz zvanične arhive. Te je godine, znači, bio 'najmlađi
popisni defter u budimskoj defterhani onaj defter koji je bio duplikat
deftera koji danas q. Carigradskom arhivu nosi broj 571. Defter br.
673 iz Carigradskog arhiva o kojem jedino znamo· da je iz vremena
Murata III pisan je, p~ema tome, posle 997. (1588/9) g;odi:ne.
10 Uporedi šta sam rekao o dati- nunname-i sah:iha, a koja je inače

ranju zapovesti bosanskom begler- poznata u izdanju F. Kopriiliia
begu i gabelskom. lcil.diji u rukop&_ (Glaslllik Zem. muz. II, 1947, 80, .
sima opšte·. kanun-name za koju ·u prim; 35). · · ·
nekim rukopisima stoji naziv Ka-
O prepisu Kanun-name za !Sremski ~;,andžak 2.51
ZUSAMMENFASSUNG
UBER DIE ABSCHRIFT DES KANUNNAME

FUR DAS SANDSCHAK S'YRMIEN IN DER HANDSCHRIFT
DES ORIENTALISCHEN INSTITUTS IN SARAJEVO
Der Verfasser stellt auf Grund des Vergleichs der Texte fest,
dass das Exemplar des Kanunname fiir das Sandschak Syrmien im
Manuskript Nr. 2 der Bibliothek des Orientalischen Instituts, das
der Verfasser als Kanunname vom Jahre 997 (1588/9) veroffentlichte
(Glasnik Zemaljskog muzeja IV-V, 1950), eine Abschrift ist, die
stammt vom Kanunname der Zweitschrift des im Staatsarchiv
(Ba~vekalet ar~ivi) in Istanbul in der Sammlung Tapu defterleri
unter Nr. 571 befindlichen Defters vom Jahre 1578. Diese Abschrift
ist fiir eine kritische Ausgabe des erwahnten Kanunname belanglos.
Doch hat sie gewisse Giiltigkeit fiir die Feststellung einiger histori-
schen Data, da der Text der Abschrift dem Originaltext gegeniiber
grosse Abweichungen zeigt.
Br. Đurđev, O prepisu Kanun-name za sre1:tski sandžak
Prvi list deftera za sremski sandžak br. 571 (početni tekst Kanun-name)
Br. Đurđev, O prepisu :Kanun-name za sremski sandžak
Drugi List deftera za sremski sandžak br. 571

Br. Đurđev, O pTepisu Kanun-name za STemski sandžak
0 Tva stTan:L Kanun-name za sTemski r.<ndžak u ;·ukopisu 01·ijentaLnog institutu

u Sarajevu
Br. Đurđev, 6 prepisu Kanun-name za sremski sandžak
Druga strana Kimun-name za sremski sandžak u rukopisu Orijentalnog instituta

.· u Sara.1evu
BISERA NUij.UDINOVIC
BOSANSKE SALNAME
(1866-1878 i 1882-1893)
Od 18.66. godine, kada je osnovana prva štamparija u Sarajevu

do 189~. godine izlazio je (s prekidom od 1878. do 1883. godine) godi-
šnjak na turskom jeziku koji je u početku (1866--78) imao naziv
Salname-i ViUiyet-i Bosna [Godišnjak Bosanskog vilajeta], a kasnije
(1883-1893) Bosna ve Hersek Vilayet-i Salnamesi [Godišnjak pokra-
jine Bosne i\ Hercegovine], a izdavala ga je prvo turska, a zatim
austro-ugarska pokrajinska uprava. To je bila neka vrsta zvaničnog
godišnjaka, koji se redovno sastojao iz ova tri dijela:
Prvo, kalendarski dio;
Drugo, šematizam pokrajinske uprave i
Treće, razne statistike, tarife, tabele, članci i slično.
Kako se kalendari: uopšte slabo čuvaju, to su i ove salname
već odavno postale prava bibliografska rijetkost. Da se to vidi do-
voljno je ovdje napomenuti kako se i Safvet-beg Bašagić, koji je
imao mnogo interesovanja za njihov sadržaj, još 1912. godine žalio
u predgovoru svoga najvažnijeg djela Bošnjaci i Hercegovci u islam-
skoj književnosti kako ni tada »UZ sav trud nije mogao naći više
od dva godišta tih salnama, i to ona iz 1303. i 1304. godine« 1 • Mi
smo danas, istina, u znatno povoljnijoj situaciji. Nakon kraćih inte-
resovanja saznali smo da se jedan komplet ovih salnama nalazi u
Gazi Husrev-begovoj biblioteci, dvadeset i jedno godište ima Orijen-
talni institut u Sarajevu, a nekoliko godišta i Arhiv grada Sarajeva.
Na osnovu toga bilo )e moguće učiniti ovaj pokušaj da se one prouče
i potpunije prikažu. To je potrebno iz više razloga.
Prije svega ove salname sadrže mnoge podatke i priloge koji
i danas imaju svoj značaj kao izvor, građa ili prva obavještenja za
proučavanje mnogih pitanja iz prošlosti Bosne i Hercegovine i bivšeg
Novopazarskog sandžaka. Tu se nalaze, npr., vrlo važni zvanični
podaci o organizaciji vlasti i cjelokupne lokalne uprave u Bosni i
1 Sarajevo, 1912. (= Glasnik Ze- 1912), str. 2.
maljskog muzeja za godinu XXIV,
254 Bisera Nurudinović
Hercegovini posljednjih godina turske vladavine (1866-1878), zatim

podaci za proučavanje administrativne podjele Bosanskog' vilajeta,
statistike stanovništva Bosne i Hercegovine, statistike i drugi podaci
o školstvu i prosvjetnim prilikama uopšte, o putevima, o organizaciji
poštanskog saobraćaja, konzularne službe, itd.
Osim toga, ove salname sadrže niz zanimljivih i važnih priloga
i članaka iz raznih drugih oblasti. Takvi su, npr., popisi turskih na-
mjesnika u Bosni i Hercegovini od 1463. do 1878. godine, pa mnogi
članci o raznim znamenitim ličnostima iz Bosne i Hercegovine koje
su se istakle u Turskoj carevini kao državnici i kulturni radnici,
naučnici i književnici. Tu ima priloga i za proučavanje privredne
istorije Bosne i Hercegovine, raznih obrta, rudarstva, šumarstva,
drvne industrije, i slično.
Osim toga, ove salname imaju svoj značaj i sa čisto bibliograf-
skog stanovišta. One predstavljaju dokumenat graficrke djelatnosti u
prvim godinama razvoja štamparstva u Sarajevu. Prve salname spa-
daju među najstarije štampane knjige Vilajetske štamparije u Sara-
jevu. One već stoga privlače našu pažnju i zaslužuju potpuniju i
detaljniju bibliografsku obradu. To bi bio prvenstveni zadatak ovog
rada. Ali, kako su sve salname Bosanskog vilajeta, koje su izlazile
od 1866. do 1878. godine, kao i one koje su izlazile u doba austro-
ugarske vladavine u Bosni i Hercegovini, pisane na turskom jeziku,
pa stoga njihov sadržaj nije lako pristupačan stručnjacima koji se ne
služe tim jezikom, to ćemo ovdje, pored bibliografskog opisa, dati
i iscrpniji popis sadržaja tih salnama s naročitim obzirom na pitanja
koja bi mogla biti od interesa za nauku.
Istina, o ovim salnamama postoji jedan kratak članak M. Han-
džića: Godišnjaci (salname) Bosanskog vilajeta 2 • On je prvi istakao
značaj tih salnama za nauku, ali se u svome kratkom članku ogra-
ničio n~ to da spomene samo »najglavnije stvari u svakoj godini
salname«.
Handžić u tom članku uopšte nije uzimao u obzir bibliografsku
stranu tih salnama. Osim toga, nije spomenuo više važnijih priloga
u pojedinim godištima. On ne govori ništa o tome ko je izdavao i
uređivao ove salname, niti nas obavještava o tome ko su autori poje-
dinih priloga u njima.
Ovim prethodnim napomenama je već istaknut donekle za-
datak ovog rada, ali odmah napominjemo da se ni ovdje neće moći
do kraja odgovoriti na pitanje ko je sve sarađivao u ovim salnamama.
Da bi ovaj rad bio pregledniji, mi smo ga podijelili u tri po-
glavlja. U pryom poglavlju govorićemo o turskim salnamama uopšte,
a o bosansk1m salnamama posebno. U drugom poglavlju daćemo
bibliografski prikaz pojedinih godišta salnama, a u trećem biblio-
grafiju članaka i priloga koji su u njima objavljeni.
• EI-Hidaje, V, 1942, str. 289-291.
Bosanske salnanie (i8G&-1878. i 1882-1893) 255
I.
Riječ salnlima je složena persiska riječ i. to od sal ( godina)
i name· (=knjiga), dakle, ~ godišnjak, almanah. Ova se složenica
sve do XIX vijeka upotrebljavala u turskom jeziku u značenju »ka-
lendar«, jer dotle u Tur8koj .nije ni. bilo nikakvih drugih godišnjaka
osim kalendara za koje· se opet češće upotrebljavao arapski naziv
takvlm ili drugi persiski naziv rilznama (od rilz = dan i name =
knjiga) = kalendar.
·· Sve do sredine XVIii stoljeća Turci su se obično služili raznim
:kalend~rima koji su važili za jednu ili više godina. Mnogi takvi
kalendari obuhvatili su veći niz godina, ali su najčešće rađeni za
jedan ciklus od 36 godina.
Oni su rađeni· ili u obliku svitka ili u obliku knjige; Pisani su
obično vrlo brižljivo i lijepo, mastilima u više boja.
. Sto se tiče sadržaja, te salriame sadržavale su detaljan hidžriski
(muslimanski) killendar, a osim toga davale' su datume po aleksan-
<iriskom, hrišćanskoin, dioklecijanskom i dželaliskom računanju
vremena.
. U tim kalendarima nalaze se, osim toga i podaci o; položaju
'pojedinih sazvježđa za astrološke svrhe, popisi muslimanskih, hri-
šćanskih, jevrejskih i persiskih praznika, i sl. Zatim astronomske i
meteorološke prognoze, te podaci o vremenu, odnosno sezonama u
kojima se preduzimaju pojedini važniji poljoprivredni poslovi, kao
sjetva, kosidba, itd., podaci o tome šta treba jesti u pojedinim sezo-
nama i torne slično.
Ove salname sadržavale su, osim toga, naročite tabele koje su
prikazivale vrijeme izlaska i zalaska sunca, i druge vremenske
otsjeke dana, odnosno časova kada se obavljaju pojedini vjerski
obredi, kad počinje novi mjesec, što je bilo važno za utvrđivanje
počet]{a Ramazana, mjeseca posta,. Bajrama, i sl. Te tabele u sal-
namama ili nezavisno od njih nazivane su takvimi ·- arapski naziv
za kalendar uopšte. . ·
Do danas se sačuvao znatan broj tih salnama koje su nastale
u Turskoj od XVI do XIX stoljeća. Nekoliko tih salnama u obliku
svitka ima Orijentalni institut u Sarajevu i Husrev-begova biblio-
teka. Samo, nažalost, na njima nema nikakvih zapisa o tome ko ih
je sastavljao, dok se na osnovu kalendarskih podataka, koje one obu-
hvataju, može lako ustanoviti kada su nastale.
Salname u obliku svitka, koje su se sačuvale kod nas, nastale
su, uglavnom, u XVII stoljeću, i ne znamo da li su rađene kod nas
ili su donesene sa Bliskog Istoka, Kod nas se isto tako sačuvalo neko-
liko dosta starih kalendara, izrađenih u obliku knjige za koje pouz-
dano znamo da su nastali u našim krajevima, naravno, po istočnjač
kim uzorima, i na podlozi salnama koje su postojale u Turskoj.
Nekoliko takvih salnama ima danas Orijentalni institut u Sa-
rajevu, Gazi Husrev-begova biblioteka i Orijentalna zbirka Jugo-
slavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Da su ti kalen-
dari rađeni u našim krajevima vidi se po tome što su u njima, pored
------------------------- ----~-------------------
naprijed navedenih podataka, koje sadrže svi ovakvi kalendari, do-

nošeni i naši narodni nazivi mjeseci koji se i danas upotrebljavaju
u Hrvatskoj (siječanj, veljača, ožujak, itd.). Osim toga, u tim ruko-
pisnim primjercima starih salnama zabilježeni su često i mnogi hri-
šćanski praznici na našem jeziku kao !lindan, Mitrovdan, Gospojina,
Božić i drugi. Detaljne informacije o tim salnamama naše proveni-
jencije pruža Fehim Spaho u studiji: Naši narodni nazivi mjeseci u
turskim· kalendarima iz XVII stoljeća3 •
Pored toga osnovnog značenja riječi, salnamama su nazivani
i zvanični godišnjaci koji su počeli da izlaze u Turskoj početkom
druge polovine XIX stoljeća. Tada je izvršena reorganizacija uprave
pojedinih pokrajina Turskog carstva. Doneseni su prvi ustavni zakoni
za pojedine pokrajine, osnovane štamparije u pojedinim vilajetima
i pokrenute službene novine. U to vrijeme počelo je izdavanje i zva-
ničnih godišnjaka (siilniima) u pojedinim vilajetima.
Posljednja reorganizacija turske pokrajinske upmve u Bosni
provedena je 1865/6. g. U julu 1865. godine izdala je centralna vlada
u Carigradu Ustavni zakon za Bosnu. Sljedeće godine u Sarajevu
je počela da radi i prva štamparija kao filijala Sopronove štamparije
u Zemunu, a pokrenut je i prvi list u Bosni: Bosanski Vjestnik.
Iste godine počeo je da izlazi i službeni list »Bosna«, dok je Vjestnik
prestao da izlazi4 •
Godine 1866. počele su izl1aziti i ove salname Bosanskog vila-
jeta i izlazile su, sa jednim većim prekidom, sve do 1893. godine tako
da su u svemu izašla 24 godišta.
Bibliografski podaci u prvim salnamama iz turskog doba su vrlo
oskudni. Na njima su označeni samo naslovi, broj godišta, odnosno
godina za koju su izdane, paginacija i ponekad cijena. Drugih poda-
taka obično nema, pa je stoga potrebno cta se utvrdi ko ih je izdavao
i uređivao, ko su autori pojedinih priloga .u njima, gdje su štampane
i drugo. ·
Na neka od tih pitanja bilo je lako naći odgovor u samom
tekstu pojedinih godišta salnama, neka su se mogla saznati nakon
kraćeg ili dužeg ispitivanja i usmenih obavještenja, a neka pitanja
pored najbolje volje ostala su za sada bez odgovora.
Bosanske salname izdavala je vilajetska uprava Bosanskog
vilajeta, odnosno pokrajinska uprava za Bosnu i Hercegovinu. To
se vidi iz uvodnih napomena pojedinih godišta salnama. Tako se,
npr. u uvodu prve salname kaže da se »ove, 1283. godine od prvog
muharema [= 16. maja 1866] počinje da se u ime vilajeta izdaje
.i edna salnama«. Slične napomene nalaze se i· u drugim godištima.
Na kraju pojedinih godišta ovih salnama zabilježeno je obično da
su štampane, odnosno litografisane u Vilajetskoj odnosno, kasnije,
• Glasnik Zemaljskog muzeja III, (1529-1878). Zagl"eb 1916; Đ. Peja-
1930, sv. 2, str. 185-204 sa 2 faksii- nović, štampa Bosne i Hercegovine
mila. Rad je štampan i kao separat. 1850-1941. Sarajevo 1949.
• Više o tome vidi: Hamdija Kre- 5 Vidi Vilayet Nizamnamesi u :Qe-
ševljaković, štamparije u Bosni i sturu sv. L
Her(:egovini za turskog vremena
Bosanske salnam~f (i1866-487tk i 1882-1893)
Zemaljskoj· št~pariji. Tako rta prilnjer, na·kraju prvog godišta ovih

salmuna piše da je :ta salnama ·štampana u vilajetskoj litografskoj
radionici. Slične napomene nalaze se ·i u ·ostalim salnamama~ Ali,
kQ J;u bili urednici pojedinih go~šta ovih .salnama to nije nigdje
zapisivano. Kako je uvodni člim~ u trinaestom godištu salnama
napisao tadašnji mektubdžija (generalni sekretar) Bos~skog vila..
jeta, inače poznati tqrski.' književnik i publicista Ebu Zija Teufik;
i kako on u tome članku govori o novim smjernicama u izdavanju
ovih sahiama ....__ moglo bi se zaključiti da su ove salnam.e uređivali
mektubdžije. Tome· bi donelđe išla u prilog i činjenica, što su mek..
tubdžije bili predViđeni dal upravljaju i Vilajetskom štamparijom;.
To se vidi iz 19. člana.Ustavnog zakona Bosanskog vilajeta koji glasi:
»Carskim ukazom nainiEmovače se jedan činovnik pod imenom
IIiektuUbdži.-efendijlt koji ĆEf voditi vilajetsku KO:teSpotlde:i:lcijti.' 0n
te· se starati o čuvanju vilajetskog arhiva i upravljati Vilajetskom
~tamparijom« 11 • Međutim,· u prvom godištu 8alname nije naveden
upravn~ Vilajetske šta:tnparije, a tadašnji . mektubdžijal Bosanskog
\"ilaj eta bio je neki Ibrahim Teufik-beg - kako se. to vidi iz popisa
rnznih vilajetskih funkcionera u toj salnamt Isto tako upada u <?(!i
da on nije bio ni direktor državne arhive nego neki Mustafa efen..;
dija. Mektubdžija je, vjerovatno, bio samo nadzorni organ nad arhi-
vom, a i nad štamparijom, jer več u drugom godi!štu salname vidimo
da se na čelu štamparije kao direktor nalazio Davič~efendija6. dok
j~ Teufik..:.beg i dalje samo mektubdžij;1. On je ostao ila tome položaju
do 1870. godine. , ·
Poslije toga je položaj mektubdžije bio upražnjen skoro godinu
dana, a njegovu dužnost obavljao je pomoćnik neki Rizvan-beg:
Početkom 1871. godine za bosanskog ;mektubdžiju imenovan je pO.:
znati turski književnik Ebu Zija Teufik-beg7, koji je na tome polo-
žaju ostao vrlo kratko vrijeme, jer se već slijedeće godine na tom
položaju nalazio neki Salih-beg8 • Godine 1875. postao je mektubdžija
p.onovo Ebu Zija Teufik' i ostao na tome položaju do kraja 1877.
godine9 • Iz istjh izvora vidi se da tada mektubdžije nisu bili direk-
tori Vilajetske štamparije i urednici lista Bosne. Direktor štamparije
bio je stalno Davičo-efendija, a urednici lista Bosne: Mehmed Sakir za
turski i Miloš~efendija Mandić za srpskohrVatski jezik. Ali; kada je
1875. godine mektubdžijom ponovo postao Ebu Zija Teufik-beg on
je tada uredio 13. godište salname što se vidi iz predgovora salname
za 1877/78. godinu. Zato se čini sasvim sigurno da je stvarni urednik
ovih salnama bio Salih Sidki Hadžihuseinović-Muvekit - kako to
tvrdi M. Handžić, koji u svom Književnom radu bosansko-hercego-
t'ačkih muslimana, . govoreći o Muvekitu, kaže da je on do kraja
~voga života (1888. g.) sastavljao kalendarski dio ·salnama i većinu
drugih priloga10 , dok je službeni dio svakako dobivao od nadležnih
organa preko :inektubdžija koji su vjerovatno vršili samo nadzor
• Salname II, str. 25. • Salnama VII, str. 43.

. • Vidi Salname VI za godinu 1288, • Vidi Saln.B.me VIII-'-X.
str. 26. 10 Handžić, n. d. str. 47.
Prilozi za orijentalnu filologiju lt

nad uređivanjem tih salnama. Da je Muvekit sastavljao kalendatski

dio ovih salnama, vidi se i po tome što je on bio muvekit Begove
džamije u Sarajevu11 • Prije toga on je bio pisar u Husrev-begovu
vakufu. U to vrijeme živio je u Sarajevu neki turski oficir koji je
dobro poznavao astronomiju, pa je Salih-efendija, da bi stekao po-
trebno znanje s tog područja, dugo vremena odlazio tom oficiru i od
njega naučio kako se rade kalendari i utvrđuje tačno vrijeme. Kad
se osposobio za taj posao postao je muvekit Husrev-begove džamije
i bibliotekar njegove biblioteke. Sastavljao ··je kalendarski dio u
bosanskim salnamama od 1866. do 1888. godine. Poslije njegove
smrti sve njegove dužp.osti preuzeo je njegov stariji sin Husein-efen-
dija, a poslije njega mlađi sin Akif-efendija 12•.
Salih-efendija je autor mnogih priloga i u trećem dijelu bosan-
skih salnama. Budući da je bio istoričar on je svakako autor hrono-
loških. tablica osmanskih sultana i ostalih islamskih dinastija, u tim
salnamama; on je ispunjavao rubriku znamenitih datuma i druge
slične priloge, ali su od sveg1a najznačajniji njegovi popisi turskih
namjesnika u Bosni koji su sa odgovarajućim dopunama objavljeni
u . nekoliko godišta ovih salnama - kako se to vidi iz priložene
bibliografije članaka 13 •
11 Muveki~ su službenici koji se kraj,em XVI stoljeća. Mlađi· hrani-

staraj u za utvrđivanje· tačnog vre- čari su prepisivali ;L dopunjavali ra-
mena pojediinih vjerskih obreda, za . nije popise namjesnika · koji su
početak mjeseca posta, Bajrama, itd: upravljali Bosnom u njihovo vrije-
U tu svrhu postoje u Sarajevu od me. Tim popisima su kasniji hrani-
sredine prošlog vijeka dvije naro- čari dodavali nove, i tako pokuša-
čite ustanove tzv. muvekkithane vali dati kompletan popis namje-·
snab.djevene potrebnim astronom- snika sve do kraja turske vladavine
skim spravama za utvrđivanje tač u Bosni. Mnogi fragmenti tih poku-
nog vremena. Prvi muvekit Begove šaja sačuvani su do danas. U biblio-
džamije bio je .Salih Sidki Hadži- teci Orijentalnog instituta u Sara-
huseinoV'itć (1825-1888) koji je na- jevu ima vii!e takvih popilsa (vidi
pisao poznatu Istoriju Bosne (Ta- kadekse broj 444, 742, 837 d druge),
rdh-i Bosna), čiji se autograf čuva ali ni jedan nije potpun. Prve pot-
u Orijentalnom institutu u Sarajevu. punije kataloge bosanskih namje-
On je,. osdm toga, napisao jedno snika sastavio je Salih Hadžihusei-
astronomsko djelo i izradio dva vrlo nović i objavio dh u nekoliko godišta
interesantna globusa koji se danas ovih. salnama uvijek sa dopunama.
čuvaju u Gazi Husrevbegovoj bi- On je još 1866. g. počeo da donosf
blioteci kojom je on upravljao od kratk'e biografske skice o bosanskim
1862. g. do smrti. namjesnicima u prvom sarajevskom
12 Više o tome vidi H. Kreševlja- listu »Bosanskom Vjestniku«. Nje-
ković u Spomenici Gazi Husrev-begov popds u ovim salnamama i bi-
gove 400-godišnjice, Sarajevo 1932, lješke u »Bosaillskom Vjestniku«
str. 59-63; Isti, Novi Behar IV, upotriiebto je Ante Knežević u svo-
1930/31, str. 37; M. Handž;ić, Knji- jim »Carsko-turskim namjestnicima
~evni rad str. 47 i H. Šabanović, u Bosni i Hercegovini (1463-1878.
Husrev-begova biblioteka, Bibliote- g.)«, Senj, 1887. g., smatmjući ga
kar 1956, str. 45-62. >>carigradskim izv,;ešćem« i papu-
18 U Bosni su odavno vršeni po- njavajući ga podacima iz Jajačkog
kušaji da se sa~tavi potpun hrono- arhiva i nekih drugih izvom. Popis
loški popis sandžakbegova i begler- iz salname prenio je Karlo Peez u
begova koji su upravljali Bosnom. »Glasnik Zemaljskog muzeia« (go-
Takvim pokušajirha ima traga još dina I, 1899, str. 60-65). Odatle je-
Bosanske salname (186f!:-1871f. i 1882-1893) 259
.St6 se tiče bstalih. nepotpisanih priloga u pojedinim godištima

bosanskih salnama, moglo se utvrditi da je najveći broj članaka o
pojedinim književnicima i drugim znamenitim ličnostima u tim sal-
narpama napisao Ibrahim-beg Bašagić. To se ·vidi iz navoda koj~
đ~j~ Saivet-beg Bašagić na kraju svoga djela »Bošnjaci i Hercegovci
u islamskoj književnosti«. Govoreći o svome ocu Ibrahim-begu, koji
je imao književno ime Edhem, on započinje ovako: »To je pisac
kratkih biografija znamenitih Bošnjaka i Hercegovaca po bosanskim
salnatriama. : .« On nas je prvi upoznao s Derviš-pašom,, Nerkesijom,
Kafijom i drugim velikanima: Husrev-begom, Gazi Ferhad~pašom
itd. 14 • ·
Poslije ovih napomena možemo preći na posljednja dva dijela
ovoga tada,. da damo bibliografiju bosanskih 'salnama i' člari~a .-q
njima. · ·
II.
A) POD TURSKOM VLASCU
l - SALNAME-I VILAYET-:I BOSNA [ Godišnjak Bosan..,
skog vilajeta]. <Sarajevo, Vilajetska uprava Bosanskog vilajeta .. __,..:.
Stampano u Vilajetskoj štampariji u Sarajevu>. Def' a I, sene 1283~
[ +
Godište I za godinu 1283/1866.} lit. Str. 107 2, 16°. Cijena
5 groša. · ·
2 - SALNAME-I VILAYET-I BOSNA [=Godišnjak Bosan-
skog vilajeta]. <Sarajevo, Vilajetska uprava Bosanskog vilajeta. -
Stampano u Vilajetskoj štampariji u Sarajevu>. Def'a II, sene 1284.
[ Godište II za godinu 1284/1867.]. Str. 94 +
2, 16°. Cijena 5 groša.
3 - SALNAME-I VIllAYET-l BOSNA [=Godišnjak Bosan-
skog Vilajeta]. <Sarajevo, Vilajetska uprava Bosanskog vilajeta. -
Stampano u Vilajetskoj štampariji u·Sarajevu>. Def'a III, sene 1285.
[ Godište III za godinu 1285/1868.]. Str. 106, 16°. Cijena 5 groša~
Napomena: Naslovna strana· na omotu štampana ručnim slogom.
Strunpano u Vilajetskoj štampariji u Sarajevu>. Def'a IV, sene 1286.
[ Godište IV za godinu 1286/1869;]. Str. 107, 16°. Cijena 5 groša~
Napomena: Naslovna strana na omotu štampana ručnim slogom.
prenesen i u Wissenschaftliche Mit- toga jasno se vidi lroliko foe postojalo

teilungen aus Bosnien und der Her- široko interesovanje za jednim tak-
cegovina (II, 1894, str. 341-347). vim popisom, koj:i je i danas u upo-
Odatle ga je prenio i E. Zanbaur u trebi, iako je dosta nepouzdan. V~dd
svoje znamenito djeLo Manuet de H. Sabanović, Bosanski sandžak-beg
Genealogie. Ništa se naročito ne Skender. Poseban otisak iz !stori-
razlikuje ni spisak S. Bašagića, kojd skog glasnika (g. 1955, br. l, str. 2,
j'e dodan na. kraju njegove Kratke nap. 2). Pa ipak Muveklitov popis
upute u prošlost Bosne i Hercego- još uviiek nije potpuno zastario i
vine (Sarajevo 1900). Uporedi i C. upotrebljavaće se sve dok se ne sa-
Truhelka, Popis bosanskih sandžak- stavi iedan kritički spisak tih na-
begova · i beglerbegova od godine mjesnika za čitav peliiod turske
1463. do 1878. Casopis za hrvatsku vladavine od 1463. do 1878. godine.
poviest 1-2, 1943, str. 1-16. Iz svega " S. Bašagić, n. d. str. 170-171.
~~·
; Bisera Nurudinović
5 ~ SALNAME•I VILAYET-LBOSNA [=Godišnjak Bosan-

skog vilajeta}. <Sarajevo, Vilajetska uprava Bosanskog vilajeta. -
S~arppano u Vilajetskoj štampariji u Sarajevu>. Def'a0 V, sene 1287!
{'=-= Godište V za godinu 1287/1870.]. Str. 161 + ll, 16 .
Napomena: Posljednjih deset nepaginiranih stranica sadrže članak ·e
i:'Udnik.u Kreševu. On je složen ručnim slogom. Na kraju je priložena liito-
grafisat,~.a karta Kreševa i okoline. '
6 - SALNAME-I VILAYET-I BOSNA [=Godišnjak Bosan.;.
skog vilajeta]. <Sarajevo, Vilajetska uprava Bosanskog vilajeta..~
Stampano u Vilajetskoj štampariji u Sarajevu>. Def'a Vl, sene 1288.
[= Godište VI za godinu 1288/1871.]. Str. 148 +
l, 16°.
. 7-•· SALNAME-I VILAYET-I BOSNA [ Godišnjak Bosan-
skog vilajeta]. <Sarajevo, Vilajetska uprava Bosanskog vilajeta. .,....,..
Stampano u Vilajetskoj štampariji u Sarajevu>. Def'a Vlly• sel)e
1289. [ Godište VII za godinu 1289/1872.]. Str. 192, 16°.
8 - SALNAME-I VILAYET-I BOSNA[= Godišnjak Bosan-
skog vilajeta]. <Sarajevo, Vilajetska uprava Bosanskog vilaj'eta. -
Stampano u Vilajetskoj štampariji u Sarajevu>~ Def'a VITI; 'Sette
1290, [== Godište VIII za godinu 1290/1873.]. Str. 169 +l; 16°. Cijena
8 groša.
9 - SALNAME-I VILAYET-I BOSNA [=Godišnjak Bosan..:
Stampano u Vilajetskoj štampariji u Sarajevu>. Def'a IX, sene 1291.
[= Godište IX za godinu 1291/1874.]. Str. 172 +
2 karte, 16°. Cijena
12 groša.
skog vilajeta]. <Sarajevo, Vilajetska uprava Bosanskog vilajeta. ...;:._
Stampano u Vilajetskoj štampariji u Sarajevu>. Def'a X, sene 1292.
[= Godište X za godinu 1292/1875.]. Str. 168, 16°. Cijena 10 groša.
Napomena: Naslov na omotu složen ručnim slogom.
l l - SALNAME-I VILAYET-I BOSNA [=GodišnjakBosan-
Stampano u Vilajetskoj štampariji u Sarajevu>. Def'a XI, sene 1293.
[= Godište XI za godinu 1293/1876.]. Str. 168, 16°. Cijena 10 groša.
1'2- SALNAME-I VILAYET-I BOSNA [=Godišnjak Bosan-
Stampano u Vilajetskoj štampariji u Sarajevu>. Def'a XII, sene
1294. [- Godište XII za godinu 1294/1877.]. Str. 160, 16°. Cijena
10 groša.
Stampano u Vilajetskoj štampariji u Sarajevu>. Def'a XIII, sene
1295. [= Godište XIII za godinu 1295/1878.]. Str. 30 +
144, 16°.
Cijena 10 kaima.
·Napomena: Naslov na omotu i tekst salname na strani 1-144 složen
ručnim slogom, a dodatak na početku posebno paginiran sa str. 1-30 (članak
iz astronomije) litografisan. ·
Bosanske salname · (186S,.....18'78... i 1882-1893}
Predgovor ovoj samaini, koja je ~ina štampana l"l;tčnim S~Og?JDo a ~e

litografijom, napisao je Tetifi.k-beg, pa je vjerovatno da Je .()Il_ b1o
1 u:rednllc
evog;god~ ·
B) ,ZA VRIJEME AUSTRO-UGARSKE O~UPAClJE ..

. · ·14- BOSNA VE HERSEK VILAYETl-SALNAMESI [.-:-Go-
dišnjak pokrajine Bosne i Hercegovine]. <Sarajevo, ~okz:~j}nska.
-qprava za Bosnu i Hercegovinu. ~ Stamp_ano u ZemalJskoJ stam-.
pariji u Sarajevu>. Def'a I, sene 1300. [ Godište I za godinu 1300/
1882.]. Str. 89, 16°. . . .
15 - BOSNA VE HERSEK VILAYETI SALNAMESI [ . Go-
dimjak pokrajine Bosne i Hercegovine]. <Sarajevo, Pokrajinska
uprava za Bosnu i Hercegovinu. --- Stampano u Zemaljskoj štam:-
u
pariji' Sarajevu>. Def'a II, sene 1301. [ Godište II za godinu
1301/1883.]. Str. 152, 16°. . .
16 - BOSNA VE HERSEK VILAYETI SALNAMESI [ ·Go-;
-dišnjak pokrajine ~e i Hercegovi:ne]. <Sarajevo, Pokrajinska
uprava za Bosnu i H~tcegovinu. .:.__ StamEano u Zemaljskoj štam-
pariji u Sarajevu>. Def'a III, sene 1302. [= Godište III za godinu
1302/1884.]. Str. 112 +
64, 16°. · .
.•. ·· Nq.pom.ena: Ovo gQdiište podijeljeno je u dva dijela od kojih svaki i~
liO'ebnu paginaciju. Pnri dio sa_đrii kalendarski dio i šematizam, a đruli
·f1J14rii članke i .druge priloge. O~ ima zasebnu paginaciju od 1-64.
17 - BOSNA VE HERSEK VILAYETI SALNAMESI [ Ge>:-
dišnjak pokrajine Bosne i Hercegovine]. <Sarajevo, Pokrajinska
uprava za Bosnu i Hercegovinu. - Stampano u Zemaljskoj štam-
pariji u Sarajevu>. Def'a IV, sene 1303. [. -Godište IV za godinu
1303/1885.]. Str. 128 + 88, 16°.
18- BOSNA VE HERSEK VILAYETI SALNAMESI [-Go-
dišnjak pokrajine Bosne i Hercegovine]. <Sarajevo, Pokrajinska
uprava za Bosnu i Hercegovinu. -- Stampano u Zemaljskoj štam,.
pariji _u Sarajevu>. Def'a V, sene 1304. { • Godište V za gpdinu
1304/1886.]. Str. 195, 16°. · ·
· 19- BOSNA VE HERSEK VILAYETI SALNAMESI [-Go-
"dišnjak pokrajine Bosne i Hercegovine]. <Sarajevo, Pokrajinska
-pariji u Sarajevu>. Def'a VI, sene 1305. [= Godište VI za godinu
1305/1887.]. Str. 92; 26 X 18;5. .
. 20 - BOSNA VE HERSEK VILAYETI SALNAMESl .[' Go-
·1iliinjak pokrajine Bosne i Hercegovine]. <Sarajevo, Pokrajinska
uprava za Bosnu i Hercegovinu. - Stampano u Zemaljskoj štam.-
pariji u Sarajevu>. Def'a VII, sene 1366. ["- Godište VU ~ godin.u
1306/1888.]. str~ 124; 26 x 18, s. . . . ...
. ~- . · 21 - BOSNA VE HERSEK VILA'YETt· ~AMESI ~Go
dišnjak . pokrajine. Bosne i Hercegovine]. <Sat&j;fto, ·Pqltrajinska
uprava za Bosnu, 1 Hercegovitlu. - Stampano u •malj skoj štam-
pariji u SarajeVu>, [o;:o ()odište VIII za godinu 1307/1889.]. str. 111;
26 X 18, 5. ·· ... ·. · . .,
.. 22- BOSNAVE HERSEK VILAYETI SALNAM~SI [-:-Go-

dišnjak pokrajine Bosne i Hercegovine]. <Sarajevo,. Pokrajinska
pariji u Saraje'\Tu>.. [ =;: Gm~.ište IX, za. godinu 1308/1890.]. Str. 124;
22, 5 X 17. Cijena 80 krajcara. ·
'.'·~) 2~ j_ ]30SNA VE HERSEK VILAYETI SALNAMESI [ Go-
<:li,š,nj):tk 'pokrajine Bosne i Hercegovine]. <Sarajevo, Pokraj}nska
~pt~~a za Bosnu i Hercegovinu. - Stampano u Zemaljskoj sta.Q:l-
parij'i :u SarajeVu>. [ = Godište X, za godinu 1309/1891.]. Str. 143.;
22, 5 X 17. Cijena 80 krajcara.
• " l ...." ' ' ~ '. <. • • • •
· . . ,
, ' .·· ..24 ~. BOSNA VE HERSEK VILAYETI SALNAl\!I:ESI .[ . Go-
đišnjalf:fij:)krajine Bosne i Hercegovine]. <Sarajevo, Pokrajinska.
uprava za l Bosnu .i Hercegovinu. - Stampano u Ze:rnaljskoj štam-
Pariji u ·Sarajevu>. [= Godište XI, za godinu 1310/1892.]. Str. 134;
22,, ..5 X 17. Cijena 80 krajcara. : . ;.
·.III.
. BIBLIOGRA~IJA V4ZNIJIH PRILOGA
Napomena: U ovu bibliografiju uneseni su svi oni prilozi i sastavi koji
bi mogli bibi od! interesa za .bilo koju oblast, naučnog interesovanja. No to
nipošto ne znači da je tim,e isCrPen sav Zn<J.čaj OVih Salnama, jer i zvaničJ;li dio1
razni šematiizmi, koji predstavljaju nHhove, takoreći, obligatne dijelove;· ~jtl,
isto tako danaJS svoju vrij:ednost za mnoga pitanja, ali oni nisu mogli ući d
ow bibliografiju. · · · · · ·
Sto se tiče metoda prli sastavljanju ove bibliografije vodilo se rač~
o praktičnoj strani ovih priloga, pa su stoga dati s~mo u prevodu. .
.. · · [Azapii~ć,' HadŽi Mehmed 'Teufik], Poslovice i mudre izreke~
VIII, 1307/1889, str. 75-79. · ·: ' ;
·· · ·. [Bašagić, Salih Sa:fvet], O De'rv.iš-paši Mostarcu i njegovoj
Pendnami (Didaktičnoj pjesmi), VIII, 1307/1889, str. 72-73.. . .. · , ,
·· [:J3ašagić, Ibrahim-beg], Hasa,n K(l,fi-efendija Pruščak, I~I,
1302/1884, dio II, str. 1-6. · ·
[Bašagić, Ibrahim-beg], Sejh. Jujo (M1!$~afq; .EjubiČ)~ )i~
1362/1884, dio II, str: &......:.:8. · . . .. .. . ; . .
[Bašagić, Ibrahim..beg], · Ahmed-:efendi Mostari, ~II,J.302/18~4~
dio II, str.. 8. . . ·· . . ,. . .. · . ·. ·· :
. . [Bašagić, Ibrahim-beg],, Budi-efendija, III, 13.02/1884, dio ,tr;
str. 9. · · .. .. ·. · .: : . , . ·· ;
. . [Bašagić, Ibmhim..beg], Mustaf(l,-:ef.endi Akhisari (Pr'ušccik), III,
131)2/1884, dio II, str. 10. · · · · · · · . · ·. :.:
' · JBašagić,)'Qrahim-beg], Sokolović Melj,med-paša,· III, 1'302/1884;
q·~o ;~~~' str.. 10~~1. .. ,. ., ·· .. ·.· ·>J
· [Bašagić, Ibrahim-beg]; Gazi Husrey..,beg; Ill, 1302/1884;:· c;Iio~I~I
str. 11-15. · .·· ... ,,
· ·. [Bašagić, Ibrahim-beg], Ferhat-paša SOkolavić, III, 130211884,
dio II, str. 15-"18. : ... · ... ~ . .; ,
[Bašagić, Ibrahim.;.beg]~ Nergisl, IV 1303/1885, dio II, str,.·,fJ...:.-.:9,
· · ·. [Bašagić,' · ·. Ibrahim.,he-glt .. M'llha:m.ed..,efendijU.:.:· Cajničanini, :V~
1303/1885, dio II, str. 9. ' ·
Bosanske salname (1866-:-1878. i 1882-1893) 263
[Bašagić, Ibrahim-beg], Mehmed Hamdi-efendija Skejo, V,

1303/1885, dio II, str. 10.
[Bašagić, Ibrahim-beg], Derviš-paša Mostarac, IV, 1303/1885,
dio II, str. 10-12.
[Bašagić, Ibrahim-beg], Sinan-:-beg Bajramović, IV, 1303/1885 1
dio II, str. 13-15.
[Bašagić, Ibrahim-beg], Mustafa-paša Sokolović, IV, 1303/1885,
dio II, str. 15-17.
' [Bašagić, Ibrahim-beg], Abdulah Giiibi-efendija, komentator
Fususa (Siirih al-Fu$U$), V, 1304/1886, 153-154. . ··
[Bašagić, Ibrahim-beg], Ibrahim-paša Pečevija, V, 1304/1886,
154-155.
[Bašagić, Ibrahim-beg], Saban-efendija Nevesinjac, VI, 1305/
1887, str. 78-7.9. '
[Bašagić, Ibrahim-beg], Bosnevi Ahmed-efendi, Sarajlija: Ahmed
efendija, pisac brošure 'o maču i peru, VI, 1305/1887, str. 80.
[Bašagić, Ibrahim~beg]; Dobrotvor Musa-paša, VI, 1305/1887,
str; 80. ·
[Bašagić, Ibrahim-beg], Biografija Jusuf-paše Cuprilića koji je
sahranjen u Sarajevu, VI, 1305/1887, str. 77-78.
[Bašagić, Ibrahim-beg], Biografije junaka Hrnjica Muje, Halila
i Omera, VI, 1305/1887, str. 81-83. '
[Bašagić, Ibrahim-beg], Biografija Gazi Husrev-.bega, VII,
1306/1888, str. 32-38. ··
Drumovi i mostovi u Bosanskom vilajetu, VIII, 1290/1873, str~·
131-135; 1291/1874, str. 137-144 (sa kartom :Bosne i Hercegovine
i No:vopazarskog sandžaka); X, 1292/1875, str. 143.;_148; XI, 1293/
1876, str; 137-146; XII, 1294/1877,· str. 129-132; I, 1300/1882.
Džamija u D. Tuzli (sa slikom)- (Obnova Behrambegove dža.:.
mije), VII, 1306/1888, str. 39~56. . · ·
Gazi Husrev-beg, VII, 1306/1888, str. 32-38.
Gruntovnica [Članak o zemljišnim knjigama· u Bosni i Herce-
govini]. V, 1304/1886, str. 133-152. ·'
[Hadži..;Huseinović, Salih Sidki-Muvekit], Popis bosanskih san~
džakbegova i beglerbegova, Salnama I, 1283/1866, str. 18-30; II,
1284/1867, str. 18-30; VII, 1289/1872, str. 30-42; IX, 1291/1874, str.
33--43; .X, 1292/1875, str. 29-39; XI, 1293/1876, str. 41-51; XII,
1294/1877, str. 27-37; XIII, 1295/1878, str. 75-79. ·
[Hadžihuseinović, Salih-Muvekit], Popis velikih vezira rođenih
u Bosni, V, 1304/1886,. str. 156. ·
[Hadžihuseinović, Salih-Muvekit], Popis .bosanskih namjesnik:a
rodom. iz Bosne, V, 1304/1886, 157~160. ·
[Hadžihuseinović, Salih Sidki-Muvekit], Popis islamskih i starih
persiskih dinastija, XI, 1293/1876, str. 21___;.36,
[Hadžihuseinović, Salih· Sidki-Muvekit], · Popis biblioteka' u
Istanbulu, VII, 1289/1872, str. 23-24. (Tu je popisano 40 biblioteka
sa naznakom broja knjiga u pojedinim bibliotekama: svega 67.467
knjiga).
[Hulusi, Mehmed], Uvejs-Dede [ = Ajvaz Dede za čije se ime
veže Ajvatovica], VI, 1305/1887, str. 75-77.
264 BiSera Nurudinović
, {Hulusi, Mehmed], Saban-efendi Ibni Velijuddin (Neves1.njac),

VI, 1305/1887, str. 78-79.
Katile, Moj mali prijateLj, Preveo Fustafa Hilmi (Muhibić], VI,
1305/1887, str. 84-88.
, Majdani u Bosanskom vilajetu, VIII, 129011873, str. 139-141;
IX, 1291/1874, str. 145-147; XII, 1294/1877, str. 135-151.
. O obrtima i zanatima u Bosanskom vUajetu, VIII, 1290/1873,
str. 142-144; IX, 1291/1874, str. 148-150.
Rijeke u Bosanskom vilajetu (plovnost i privredni značaj), V,
1287/1870, str. 118-142; VIII, 1290/1873, str. 156-168; IX, 1291/1874,
str. 162-172; X, 1292/1875, str.. 169-178; XI, 1293/1876, str.
159-168; XII, 1294/1877, str. 151-160; XIV, 1300/1882, str. 71-78.
Sitna tekstilna industrija (Mamulat-u mensucat) u Bosni i Her-
cegovini, X, 1292/1875, str. 155-157; XI, 1293/1876, str. 147-149;
XII, 129411877.
·· Statist~ka muškog stanovništva po konfesijama, državnih pri~
hoda od poreza u novcu, stoke, i agrarnih proizvoda u sedam sandžaka
Bosanskog vilajeta, V, 1287/1870, str. 143-9; VI, 1288/1871, str.
134-139; VII, 1289/1872, str. 174-179; XI, 1293/1876/77; XII,
1294/1877/78. .
Statistika ustanova i zgrada (sadrži statistiku džamija i
mesdžida, medresa, turbeta, tekija, bolnica, mekteba, ruždija,
.sibjan-mekteba, školske djece muške i ženske, hanova, kuća, dućana,
tnagaza, pekara, mlinova, kafana, hrišćanskih škola i crkava, školske
djece i sinagoga u Bosanskom vilajetu, VIII, 1290/1873, str. 124-130;
IX, 1291/1874, str. 130-136.
Statistika [osnovnih] škola i školske djece u Bosanskom vilajetu
po srezovima i konfesijama, II, 1284/1867; III, 1285/1868, str. 96-99;
IV, 1286/1869, str. 92-96; V, 1287/1870, str. 150-154; VI, 1288/1871,
str. 140-144; VII, 1289/1872, str. 181-184; IX, 1291/1874, str.
130-136; XI, 1293/1876, str. 131-136; XII, 1294/1877, str. 123~129.
Statistika ruždija i njihovih nastavnika, V, 1287/1870, str.
111-112; VI, 1288/1871, str. 130-132. (Ruždije su bile u Sarajevu,
Rogatici, Zvorniku, Travniku, Jajcu, Pruscu, Livnu, Glamoču, Novom
Pazaru, Plevljima, Prijepolju, Banjoj Luci, Mostaru, Trebinju i
Bihaću).
Sinasi, Poslovice [izbor iz Sinasine zbirke], XXI, 1307/1890,
.str. 74-75.
. Sume i drvo u Bosni i Hercegovini, IX, 1291/1874, str. 150-161;
X, 1292/1875, str. 157-168; XI, 1293/1876, str. 149-159; XII,
1294/1877/78.
·· Temišvari Ibrahim efendi, Tcirih-i Temišvari (odlomak), VII,
~·306/1888, str. 40---'-56..
Zeljezni rudnik u Kreševu (sa jednom geografskom kartom
(ltreševa i okoline). V, ·1287/18'1(). $tr. 163-172.
Bosanske salname (1866-1878. i 1882-1893) 265
ZUSAMMENFASSUNG
DIE BOSNISCHEN SALNAMEN

(1866-1878 und 1883-1893)
Vom Jh. 1866, als die erste Druckerei in Sarajevo gegriindet

wurde, erschien dort (mit einer Unterbrechung von 1878-1883) ein
Jahrbuch in tiirkischer Sprache unter dem Titel Salname-i Vilayet-i
Bosna (= Jahrbuch des bosnischen Vilajets, 1866-1878). Spater
wurde der Titel in: Bosna ve Hersek Vilayet-i Salnamesi (Jahrbuch
der Lander Bosnien-Herzegowina, 1883-1893) geandert.
Bis 1878 gas dieses Jahrbuch die tiirkische Provinzialverwal-
tung, spater die osterreichisch-ungarische Landesverwaltung heraus.
Der Verfasser des obigen Aufsatzes behandelt nach einer allge-
meinen Einleitung iiber die tiirkischen Salnamen diese beiden.
bosnischen und fiigt eine Bibliographie der wichtigsten Beitr~e
aus
. .
den verschiedenen Jahrgangen hinzu.
-
TOMA POPOVIC
KAD JE SEDI.STE HERCEGOV.ACKOG SAND.ZAKA

. PREMEšTENQ,·l:Z'FOQE·U PLEVLJA ...
. . U svojoj 'monoZrafijf Upraviui poiijela; jugoslo?Je'Ytskih 'zentaljef:

pod turskom vlddavinom do Ka~lm;ačkog mtra; 1699. god~, Hazhri Sa ..
banović, . govoreći o sedištu ,hetcegovačl~og sandžaka, .kl;lže: •»Cini. s~
ipak daje itadakao i kasnije svedogodine.157?. glavni grad Herce~
govačkog .sandžaka i sjedište. rije~ovog. sim džak~bega. bila .Foča. Od
g. 1572.' pa ·sve dt) 18!30. sjedište hercegd\T~čko~ sandžak"-begabilb
je u Pl~\rljima«1 . ·~. : »fJ.'o se vidi iz mnogobro~nih pisarria 'l:lercego2
vačkih namjesnika i·njihovih'cehajakoj,a su upućivana Dubrovačk~j
republici iz Plevalja« 2 : Isto tvrđenje ponaylja H. Sabanović i' ti
s'Vojpj monografiji Bosanski .pa§atuk, koja ~adržl .njegova. najnovijli
istraživanja o'administrativnom uređenju :Bosne i' ujedno predstavlja
poslednji rezultat nauke ·s. tl)g područJa. Međutim, OVo tvrđeil~~ lL
Sabaric>Vića, nijerezt;tltat samostalnog istr~živanja;·riego·ga je preuz~o
ođ ranijih pisaca.,, ... · . . . ··•· · · ·..· .. .. ·• · ·.....•.... : ·.·, . · . ... . ·• ......·· •··
U ,pomen1,1ti:rli radovima Haziln Sabanoyić ,navodi rad liamdij~
Kreševljakovića Esncifi {obrti u. :Bosni i. Hercegovini8 kao izvor iz
koga j e preuzeo datum premeštanj a .·sedišt~ HercegOvačkog sandž~ka:
iz Foče u Plevlja. H. KreševljakoVić, niooutiiri; ne"dolazi do tog
podatka na os~oyu samostalne analize istoriskih dokumenata~ nego
s~.oslab.jana rad Vlad,islava S]tarića pq·daci' zci 1fi$,to>tiju, Hercegovine.
o~ 156,6. ·do ~rf!dine 1.7, :vijeJ~,p/. Na~alPISt,.·. ii qbi1ju.podatak~ .koje'
V .• Ska:rić prenosi iz knjiga Dubrovačkog arhiva, nema ni jednog
koji bi dozvolio takav. z~ključak, a o nekc)rt1 na~citom ~lparićevorn:
i~tra~i vanju i ;t;~ključival)jti 6 ' ovom .P~ta~ju ,n,.en:ia pi ·reči. On, tp'
nije }li Il1Pga:o ·. \l~initi, . j er u ;D,l,ibrovačkqj građi k'~·j,u. j e oq, ~risJ;iq
za. ovaj rad nema podataka kpj~ bi omogućil,i rešenj~ ovog pro~lema.,
Mi srno, .posle. V; Skarića, po11:uvo pregledali Do®· Tturca:rum, ali i
p;ore~ pažljivog tragai!~lii'·'~i~q našli''p~ P,()men,a: o Foči i, f'levMirna:
u godi:nJll'n~.o k<)jiir(a'J~<re~. · · · · · · ·. . .·. · · · ·.· ·.. · · '
. ,-, ··,,,,_,.
čaJ~. ~Užlllih s1~V:~a.

i iknj.ig? .'ss, z~~
greb 64>••.. , · · ,,,,·::
. ·~ ·G~as.nli:k •.... ~ald~og • , ~u2;ej;;t,
~!.Ili;·. Sa~eyp JJl~li $4m7L ...
268 Toma Popović
Već površnim prelistavanjem Acta Consilii Rogatorum i Lettere

e commissioni di Levante, onih knjiga Dubrovačkog arhiva koje sn
znatno bogatije podaeima, posumnjali smo u tačnost datuma preme-
.štanja rezidencije hercegovačkog sandžakbega koji navode pomenuti
pisci. Od juna 1572. do marta ili aprila 1574. godine upravljao je
Hercegovačkim sandžakom Hasan-paša Prodović 11 • Prema ranijim
tvrđenjima trebalo bi očekivati da je do premeštanja sedišta herce-
govačkog sandžaka došlo za vreme ovog sandžakbega. Ali u brojnim
dokumentima koji svedoče o njegovom upravljanju Hercegovinom
ne~a ~:nena o ~ome; naprotiv, jasno je da je on zadržao svoju
reZidenciJU u Foči. , ., , , ... , , , · ., ·u ·· •
Novom sandžaku »Hai:uin.:..begU, našem susedu«, poslali su Du-·
brovčani uobičajeno poslanstvo. Poslanicima Matu Getaldiću i Sa-
vinu Gučetiću izdato je uputstvo u kome se kaže:. »Poći ćete u Foču.
pa ako sandžak ne bude stigao u to mesto, zapitaćete gde se nalazi.
Ako doznate da se zadržao u kom mestu svoga sandžaka posetićete
,ga u mestu njegovog boravka, ali u slučaju da .se tu nije zadržao.
nego se nalazi na putu za Foču, pričekaćete ga u tom mestu. Ako.
pak, čujete da je 1.a pola dana puta udaljen o4. Foče, vi ćete mu.
tada poći u susret da mu i$kažete što veću ljubazJ}ost i uslužnost« 6 •
Posle toga, do sredine 1573. godine, -nisU. upućivana poslanstva
u Foču. Hasan-paša je najveći deo ovog vremet;ta proveo u nepo-
srednoj blizini. Dubrovnika: . Novom, Gabeli · ili Pločama, prikuplja-·
jući podatke o prilikama.na Zapadu i vodeći žhiu prepisku sa·svojim
poverenikom u Dubrovtiiku1 • , Ovom spOsobnom ratniku. poverio je·
Mehmed-paša Sokolović važ11u Ulogu u borbi koju je nameravao
da povede ako dođe do spora oko nasleđa poljskog prestala.. Dubr~
v:ačka vlada se usrdno trudila. da stekne H~an~pašino · prijateljstvo
pa mu je često slala poslanstva s bogatim darovima i mo~bama dll;
ukine zabranu trgovanja, dozvoli izvoz stoke i da se. ·saglaSi s povi~·
še11jem cene sqli od 12 na 15 akči za jedan modij3 •· • · · · • · · · ·
. · · Tako je krajem jula'l573. _godine vlada'posl<ila Dživa Marinova
Bućića da poseti sandžakbega koji se nalazio u Gabeli, ali se Hasan.:.
paša _nije tu ·~adržao nego je ubrzo !qe11110 za svo}lJ.. r~zi,r!encij'!l u.
• s~tet 13.aš~ (zn~trneniti Hroa~ . .na !pOŠlo- \tla
IPilt. m; o~a se llriolže-
.tt: Bqfn;aci i HercegC)'Vr;i u·· ~rsko; , zaiklj:učilbi da Jtasan-paša P!iie st:i""'
·eafevini, Zaigreb 11131) navOdi da je gao .u Hel-cegovdnu posle maja pO;.;
Hasan-paia ~ ••· UiPI'avldao mimute g.oddne, · a, nije mogao' slliCi
Hen:egov.i:m>m 1573 godtp,e. Vl.' Ska- ni mnogo pre ·toga, jer Dubrovča
~ić (nav. delo · 56) velii: ,.pQčetk.am ni po obi:čaju iMsu čekali da .izme·
~e 1572. biO đe. hercegavač<kli taj atM. Sledeći ., vesti Dubrovačlrog
lianidž!ikJbeg Alllpaša,- pS; je ~je ··at:mva,· novi hercegovačkii sandhk:
l1 tl.nJglaj pOli te godine dđgn:ut. te : : stigao· je :u SV!Oj:u .rerllildencij:u najve-:
~llvljen aas.atnPaša~ OvaJ. • Je u~ .. . rov:abnii,je ~9ffi afl)rila 1574. go-:
pravljao HercegovinQm još irul prve· dine, jer. j·e dubrovačka vlada odt"~-.·
p6lovine 1573.« Ovd datUmi siJ, me- · · · dila po$lapstvo .·kO~ će ga pos~ti
dutim, netačnd. Dulbrovačka Vllada 17. 3iPl".iia (COn; Rog. 62; 222). ·
izabmla je poslan$tvo koje će otići • Lett. di Lev. 32, 42.
na pođdonj~, ~ hercegova~ r · Aleksa:. Iv:i~., PiSma·· l:fOB&n~plll~
kom sat:ldžađd>egu, Hasan-pali, i 18. hercegovačleog iz•: Jod-1513. s~
juna 1572. godine .tzdal&' · JpQ.Sl,BiUM- niik SAN 49, 1923, 20-7. • . :'
ma uptitstW (Lett. di·· Lev. at,· 42\ • Isto; Lett. di :Lev;• 3l;·ođ 42 i 'd~
i"~;: .. '· ..::. ·..
Jto znači da je POSlanstvo tUi.. da-. .. ' . ' ' .. ',.::. . . . . : !
Kad je sedište herceg. saJ;ldžaka premešteno iz Foče u Plevlja 26tJ
:Foči, a za njim je pošao i poslanik. Tokom augusta i septem'l:>ra

vlada je sa ovim poslimikom vodila veoma živu prepisku. Sva pisma
bila su adresirana· »a Messer Giovanni Mar. de Bucchia, ambascia-
tore a Chocchia«. Predmet ovih r11zgovora je bilo povišenje cene
soli. Hasan-paša je u svojurezidenciju pozvao i Memišaha, nazora
u Gabeli, da pomogne oko rešavanja ovog problema9 • Maja 1574.
godine vlada je javilasvojim poklisarima na Porti da će u Carigrad
stići Derviš Muhamed iz Foče zbog n~kih poslovaMemišaha, nazora,
pa ih. ovlašćuje damu l1 slučaju potrebe daju~ na zlijam 2000 dukata10 :
NeštQ ranije srilenjen je sa dužnosti sandžakbega Hasan-paša. U
Yeć1i umoljenih 'ođlu~eno je 17. aprila 1574. godine da se novom
sandžaku Hercegovine'uputi poslanstvo koje će ga pozdraviti i odneti
rim uobičajene darove. Iz.itbra~i su .Luka Lukarević i Valentin
f)urđević 11 • . Iz padata~a · kojima raspolažemo rie možemo nažalos~
utvrditi ime ovog saridžakbegakoji je upravljao Hercegovinom skoro
šest godina, kad ga je na tom položaju, februara 1580. godine, za-
menio Ali...;beg i kad je; oktobra iste godine, došlo do forn1iranja
Bosanskog pašaluka 12• Do premeštanja sedišta Hercegovačkog san-
qžaka nije došlo u proleće 1574, kad je stigaonovi beg, nego kasnije,
iako bi se moglo pretpostaviti da je s novjm namesnikom stiglo od
Porte i naređenje o njegovoj novoj rezidenciji. Sestog novembra
1574. godine odlučeno je dase hercegovačkom sandžaku »zbog posla
o kome je raspravljano u ovom Veću(< pošalje opet Dživo Bućić i
da mu ponese na dar dva komada tkaniria 18 • Poslanik se zadržao
na sandžakovom dvoru dva i po meseca. yiada mu je, 18. decembra,
naredila da »Od sandžaka i kadije Foče« ·isposluje dva arza. Ovaj
podatak gotovo pouzdano dokazuje da je sedište Hercegovaekog
sandžaka još uvek bilo l1 Foči. Ako je trebalo da kadija izda pravni
akt koji je u vezi sa bilo kojim sandžakbegovim postupkom onda
je to besumnje činio kadija u sedištu provincije. Ovo tim pre što
je tada već postojao i plevalj~ki kadiluk koji je osnovan »nešto prije
1532. godine« 13 • Pored darova koje je poneo sandžakbegu, Bućić je
predao naročiti dar njegovoj sultani. Vlada joj je, verovatno da bi
pomogla oko svršavanja nekog posla, poslala bisere i korale14 •
U arhivskoj građi kojom raspolažemo ne pominju se tokom
1575. i 1576. godine ni Foča ni Plevlja kao sandžakbegova reziden-
cija. Ipak, o Plevljima za sve ovo vreme nema uopšte pomena, dok
su o Foči podaci znatno bogatiji, i oni su takve prirode da se, na
osnovu njih, možda može pomefiti ··datum postanka Plevalja kao
sedišta sandžakbega. Tako, na primer, jedan od tada najviđenijih
hercegovačkih Turaka, Memišah, nazor. u Gabeli, nalazio se u to
vreme. u Foči. U januaru 1575. godine odlučila je dubrovačka vlada
da mu pošalje »onoliko majstora zidara koliko je tražio«. Svakako
je bila u pitanju jedna od Memišahovih gradnji u Foči koje pominje
Evlija Celebija15 • Foča, odnosno »neki Turci iz Foče«, pominju se
• Leut. di Lev. 31, 294-324; 32, '" COI!ls. Rog. 62, 349', 350, 353.
144', 169'. Conc. JRog. 62, 3'-222'. Memišah je podigao u Foči džamiju
10 Let. 'di Lev. 32, 169', 176. 187'. i meda:esu sa hilbUotekom. H. Saba-
11 Cons. RJog. 62, 222'. nOV1ić tvrdi da su sve ove građevine
" Oons. Rog. 65, 169-9', 240-50~ završene do 1569. godine (Ev1ija
13 Con8. Rog. 62, 249'-323. Celebija, Putopis, II. Sarajevo 1957,
.. Cons. Rog. 62, 306'. 168-9, bel. 29).
270 Toma Popović
--------------------------- ---------------------------
i u sporu koji je· u to vreme izbio između Dubrovčana i novskog
kadije oko nekog Arapina, roba Resul-age iz Novog. Taj Arapin oteQ
je u Konavlima jednog sokola ptičaru koji ga je nosio knezu i poslao
ga svom gospodaru, ali je uhvaćen i doveden u Dubrovnik. Na saslu-
šanju on je, pred nekim Turcima iz Foče, priznao krađu; Dubrovčani
su ga neko vreme zadržali u kneževom dvoru s namerom da ga upute
sandžaku, ali su ipak odlučili da mu oproste. Međutim, novski kadija
je ustao protiv dubrovačke vlade zbog togašto je utamničila Turčina
i što su njeni građani maltretirali janičare koji s,u pokušali da: ga
oslobode. Zatim je ceo.spor prenet na Partu, gde je zataškan16 •
Ovim momentom prekida se niz vesti u knjigama Dubrovačkog
arhiva koje bi mogle da posluže za rešavanje ovog problema. U
drugoj polovini 1575. i otkom 1576. godine, dubrovačka vlada je
nekoliko puta slala svoja poslanstva hercegovačkom sandžakbegu
koji je obilazio svoju provinciju ili donosila odluke o nagrađivanju
njegovih glasnika ili službenika koji su dolazili u Dubrovnik17 •
Arhivske podatke koji govore o ovom problemu moguće je
dopuniti svedočanstvima savremenih putopisaca. Januara 1573., go-
dine prošao je kroz Foču Filip Difren-Kane, član francuskog poslan-
stva koje je išlo na Partu. U svom putopisu on kaže da je u Foči
»sedište sandžaka vojvodstva [Hercegovine] koji zapoveda čitavom
Srbijom« 18 • Sledeće, 157~. godine, kroz Foču je prošao Pjer Leska-
lopje, koji se takođe nalazio u pratnji jednog francuskog poslanstva.
Govoreći o zabrani izvoza konja iz Foče u strane zemlje, on kaže:
»Onaj koji tu dovede skupljeg konja bez sultanovog pasoša, prisiljen
je da ga proda za bagatelu ili da na poklone koje treba učiniti
mesnom sandžakbegu i njegovim ljudima potroši više nego što
vredi« 19 •
Prvi podatak o Plevljima kao sedištu Hercegovačkog sandžaka
potiče iz decembra 1576. godine, ali on je takve sadržine da pokazuje
da je ova promena izvršena bar nekoliko meseci ranije. U septembru
1576. godine sandžakbeg se nalazio u Gabeli, pa je dubrovačka vlada
odlučila da mu pošalje poslanstvo. Na sednici Veća umoljenih od
26. septembra izabran je za poslanika Mato Getaldić da, u ime Re-
publike, pozdravi sandžaka, odnese mu uobičajene darove i, ako je
moguće, reši ili bar pokrene s mrtve tačke mnoge probleme koji su
iskrsli u odnosima Dubrovnika s njegovim susedima20 • Mato Ge-
taldić je, radi svršavanja ovih poslova, ostao kod sandžakbega skoro
mesec i po dana jer tek 6. novembra odlučeno je da se vrati u Du-
brovnik21. Sandžakbeg se nije dugo zadržao u Gabeli, nego je ubrzo
krenuo za Plevlja. Njemu se, izgleda, po naročitom nalogu svoje
vlade, pridružio i Getaldić.
O promeni koja je za to vreme izvršena u Hercegovini govori
odluka dubrovačke vlade od 20. decembra da se Mato Getaldić »qui
16 Gett. di Lev. 33, 28-9'. Srbija u spisima francuskih savre-
17 Cons. Rog. 63, 173'; 27. mar,ta menika. BeogJ:"ad 1961, 128.
1576. godine sandžakbeg je poslao 19 !:sto, 135.
u DubmWld!k svog sina kao glas- •• Cons:. Rog. 63, 248-254'. Lett.
nLka. di Lev. 33, 48 i d.
10 Radovan Samardžić, Beograd i 21 Cons. Rog. 63, 262.
Kad je sedište herceg. sandžaka premešteno iz Foče u Plevlja 271
fuit missus orator ad D. Sangiacchum Cherzegouinae in Plevug.zie .. . «

nagradi za svoj rad sa 25' zlatnih škuda22 •
Iz svega ovoga bi se kao zaključak mogle samo ponoviti činje
nice: u građi koju smo koristili Foča se kao sedište Hercegovačkog
sandžaka poslednji put pouzdano pominje 18. decembra 1574. godine,
a podaci koji nagoveštavaju da je ona i dalje bila rezidencija dopiru
do polovine 1575. godine. Prvi podatak o Plevljima kao upravnom
sedištu Hercegovine potiče iz poslednjih meseci 1576. godine, a
sadržan je u dokumentu od 20. decembra iste godine.
ZUSAMMENFASSUNG
W ANN WURDE DER SITZ DES HERCEGOVINISCHEN

SANDZAKS AUS FOCA NACH PLEVLJA VERLEGT?
Entgegen der bisherigen Annahme, dass der Sitz des hercego-
vinischen Sandžaks aus Foča nach Plevlja bereits im Jrahne 1572
verlegt worden war, ist es dem Verfasser dieser Studie durch eine
Analyse der Nachrichten aus dem Archiv von Dubrovnik und jener
aus damaligen Reiseberichten gelungen nachzuweisen, dass Foča als
Sitz des Sandžaks letztmals am 18. Dezember 1574 erscheint, indes
man ein Weiterbestehen als Provinzhiauptstadt noch bis Mitte 1575
verfolgen kann.
Plevlja als neuer Sitz des hercegovinischen Sandžaks wird
erstmals in den letzten Monaten 1576 genannt, wie dies aus einer
Urkunde vom 20. Dezember jenes Jahres hervorgeht.
•• Isto, 285'.
D I s K u s I J A
ODGOVOR NA NAPIS*
DA LI SE ZADRANI SPOMINJU U »HILJADU I JEDNOJ NOCI«

U poslednjoj knjizi Priloga za orijentalnu filologiju (VIII-IX,
str. 203-206) izišao je članak pod gornjim naslovom. Po svojoj
upadljivoj subjektivnosti, moglo bi se r:eći staroz:a,vetnoj i fanatičnoj
mržnji na tobožnjeg neprijatelja, itd., to j1e više pamflet-paskvila
nego članak za jedan naučni časopis; nije mu cilj da nešto s oprav-
danim razlozima eventualno ispravi nego da pošto poto napadne,
unizi i slično. Ovako se Besim Korkut pokazao i u tobožnjem odgo-
voru na moju ocenu njegove Arapske gramatike (POF, V, str. 331~
338), velim tobožnjem odgovoru, j·er nije ništa pobio u mome tvr-
đenju nego je izbegavao pravi odgovnr, 1izvrta10 činjenice, podmetao
i na svoj sopstveni način napadao mene kao r1eferenta. N a takav
način napadaja na referenta ja nisam smatrao da treba i pero uzeti
u rukie, pa sam pustio r1azjarenog pisca da pobedonosDJO ostane na
sV!Ojim lovorikama.
Ovakav način »odbrane« svakako je nov i originalan, čak i
nečuven u pravoj nauci, a uzrok mu je, kako mi izgleda, medre-
sansko-azharsko krđ.vo Vlaspitanje. UlmHko se ovo odnos[ na Azhar,
korisno je uporediti autobiografske Dane ( r~.;.tl ) ':j:'ahe I;Iusejna o
njegovim mnim godinama na tom »univerzitetu«, k1oji je pre vre-
mena napustio, nastavivši slušanje predavanja evropskih orijenta-
lista na pravom kairskom Univerzitetu (napr. Littmanna, Nallina,
Santrillane), da dncnije ode na studije u Francusku i u Parizu dok-
torira (doctorat d'Etat). Ipak, pored svega svog neobičnog talenta,
napretka i »oslanjanja« na evropske met1ode i pmfesore, nije se
mogao sasvim otresti izVJesne žestine, svadljivosti i neuravnoteže-
nosti svojih prvih nast,avnika u Azharu. Pored tih posledica krivog
i jednostranog vaspitanja, Korkut očevidno ne zna ili neće da zna
kako se u nauci radi, raspravlja i po potrebi odgovara, a pre svega:
s t v ar n o i o b j e k t i v n o!
* Redakcija je zamolila prof. dr odgovoru. Prof. Bajraktarević, me-

F. Bajraktarevića da izbaci Iz svog đutim, je zahtevao da tekst odgo-
odgovora sve što daje preoštar ton vora - osim jednog pasusa - bude
objavljen kako je napisan.
~74
Ova bezobz:irnost se naročito Dasplamtela kad sam njegovu

pomenutu graniatiku nepovoljno prikazao, iako sasvim razložno, sa
mnogo primera i dokaza, čak sam, u sv10j'o'j objektivnosti, istaknuo
i nekolike dobre strane. Kako malopre v[desmo, Korkut je na to
odgovorio tonom na koji je najbolje bilo uopšte ne reagovati. Kako
već pomenuh, ja doista i nisam nikako reagovao, mada mnogi ne-
upućeni, površni i direktno nezaint;er,esovani čitaoci mo,:ru to smatrati
njegovim triumfom, i da sani ja - »Ućutkan«. Ipak, ćutnja nije
uvek priznanje!
Ovo je bilo potrebno istaknuti da se bolje vidi prava pozadina
Korkutova novog »naučnog podvig,a«, koji je ustvari novi detinjasti
napad, kako ćemo odmah videti. Na početku navedenog članka on
navodi (= prepisuje) onu arapsku rečenicu iz Hiljadu i jedne noći
lwju sam ja baš sa originalnog izdanja naveo (dok se inače ni po
čemu ne vidi da i on ta~o postupa), pa počinje »U tom romanu jedna
:večenica glasi ovako« i ispisuje moj arapski tekst kao da ima isto
izdanje; međutim, teško da ko u nas ima to, odnosno ta izdanja,
jer je i moj citat prema primerku Britanskog muzeja u Londonu;
. dakle opet jedna sitnica iz koje se vidi naučno poštenje odnosno
mistifikacija. Tu već počinje nelojalnost i izvrtanje, jer odmah posle
navođenja moga prevoda Korkut nastavlja: »Oslanjajući se na pre-
vode zapadnih prevodilaca Hiljadu i jedne noći F. Bajraktarević je
preveo ... « (sledi tekst moga prevoda). Očevidno je da je ovaj
dodat,ak (»oslanjajući se ... «) zlonamerne naravi jer je arapski
original odmah iznad toga. Malo niže ređaju se izrazi »Cudno je kad
Bajraktarević tvrdi ... « a moje tvrđenje je, kako ćemo brzo videti,
tačno, itd. Na tom mestu, bez prave veze nego samo da se »očeše«,
napada moj članak u Istoriskom časopisu SAN da »ne izlazi iz okvira
kompilacije« ... i ističe studiju o »1001 noći« u Saljeovu prevodu,
mada sam ja tom prilikom ulazio u predmet samo koliko je potrebno
za razumevanje pitanja u naslovu članka. Osim toga, koga ne zasle-
pljuje azharska »jarost« uvideo bi odmah da onaj koji je preveo oelu
»Hiljadu i jednu noć« kao ruski prevodilac (Salje) može i treba da
napiš.e i veći i bolji uvod (čak i takav koji se sviđa Korkutu!).
Ovom prilikom se vidi da moj kritičar ne zna kako se u nauci
radi, naime da treba poznavati prethodne radove i na njima bazirati,
odnosno prema njima stav zauzeti, i eventualno svoje dodati, naravno
ne po svaku cenu nego ako je čovek baš nešto »pronašaJO«. S druge
strane, i Saljeov uvod, ukoliko zaslužuje izraženu (Korkutovu)
pohvalu, ne može sasvim biti bez »kompilacije« ako hoće da bazira
na ogromnoj literaturi koja je napisana o »arapskom moru pripo-
vednih reld«. Ali -kratko rečeno - da ja ma šta dobro napišem,
to se mome Zoilu neće svideti, već iz napred navedenih razloga i
smešne osvetljivosti.
Međutim, evo još boljeg primera kritičarske »objektivnosti«
(da ne upotrebim pravi izraz). On kaže: što su zapadni prevodioci
(u zapadne računa i Spahu i Saljea!) preVIodili reč GWRNH k,ao
Zadrani (u vezi s ulogom Zadra u četvrtom krstaškom ratu), i »što
su ti ljudi pogriješili, nije nimalo čudno«, ali, nastavlja dalje, »kad
Bajraktarević piše specijalnu raspravu o tome pitanju i pri tome se
275
slij1epo povodi za tim prevodiocima, .......... onda je to uistinu

čudno«. »To bi - tvrdi on - na prvi pogled zapazio svaffii filolog
pa i svaki obični čitalac«. Korkut ovde najpre misli na samog sebe,
ali prema zahvalnom pismu društvu »Gajret«, koje ga je poslalo u
Azhar, on je teolog (sr. list Gajret, XII, 1931, str. 364).
Korkut ne pvestaje da se i dalje baca svojim omiljenim izra-
zima: »Čudno je da to Bajraktarević nije uočio još ranije (opet str.
204) ... « i citira nemački tekst iz mog brzog p re g l e d a i rezimea
sadržine arapskih dokumenata u dubrovačkom Državnom arhivu,
održanog na Kongresu u Hamburgu, i odmah- »atomskom brzinom«
- tvrdi da ja nisam razumeo čitaV'o pismo, itd. Međutim, izgleda,
da Korkut - unatoč nečijeg prevoda i pomoći - nije razumeo mog
nemačkog teksta. Naime, ono što sam ja na ~m mestu rekao u
indirektnom govoru i ukratko (ne nabrajajući celu rutu koju onaj
maročki službenik treba uz1eti), Korkut to »ispravlja« u direktni
govor i nav1odi celu rutu: »Aleksandrija, LiV"orno, Marselj, Barcelona,
Maroko, i obratno (kao na putnoj ispravi koja se kupi kod »Putnika«
ili kod »Turista«); ja, grešnik i neznalica, koji sam za četvrt sata
morao kazati sadržinu od 23 arapska dokumenta, skratio sam to,
drsko i neoprostiVJo, u četiri reči: »tiber Marseille nach 1\IIarokko«.
Na sledećoj (205) strani svoga napadaja Korkut mi daje pouku
kako se arapski odr,eđeni član el u reči Ligurna izgubio i kako je -
prema njegovu netačnom tvrđenju -- u »1001 noći« ostalo Gurna
(kako on krivo čita), a ta pouka mnoglo naliči na »relmrdan podvig«
kada bi bivši učenik kijevske duhovne akademije držao jednu
elementarnu lekciju univerzitetskom profesoru grčkog jezika!
Na kraju tog pasusa Korkut zaključuje: »Iz svega toga jasno
je svim stručnjacima da se r1iječju GWRNH označava Livorno, a ne
Zadar. To će uočiti i sam profesor Bajraktarević ako se ne bude
uvijek(?!) povodio samo(?!) za tuđim prevodima sa arapskog jezika«.
Reče i ostade - živ!
Samo, kako se ovo, do krajnosti netačno i drsko tvrđenje slaže
sa činjenicom da sam ja preveo ceo Divan (sve pesme i fragmente)
jedruog arapskog pesnika iz VI veka, od koga, s e m m o g a pr e-
v o d a, nema nijednog dr~gog na ma kojem j,ez,iku? Kako se naš
kritičarski šampion mogao toliko zatrčati kad su za taj prevod naj-
poznatiji arabisti (Geyer, Kračkovski, Krenkow, P. Schwarz i Masse)
rekli »traduit pour la premiere fois« i pohvalili ga, a Brockelmann
ga uneo - da ništa drugo ne spominjem - u SVJoju Arapsku gra-
matiku (u 12. izdanju od 1948, str. 268, i stalno u novijim izdanjima)
odmah uz slične radove arabista kao što su Kosegarten, genijalni
Wellhausen i Hell?! Kako sam se tu mogao »povoditi uvijek i samo
za tuđim prevodima sa arapskoga jezika«?! Korkut ne zna da je za
pesme tog mog pesnika (Abu Kabira al-Hugali) poznati Georg Jacob
rekao da spadaju među najteže, i po sadržini i po jeziku! I što je
ovde najgore, gornju tvrdnju, zapravo klevetu izrekao je i napisao
onaj koji se najviše istaknuo prevođenjem priča za - decu! Ali
našem šampionu, pored svih izvrtanja, uvreda i zabadanja, nedo-
stajao je još -salto mortale, i on ga je napravio!
18*
!76
Međutim, ja se slepo i bez razLoga ne povodim ni za ClJlm

prevodom i shvatanjem, u ovom slučaju čak ni za Korkutovim. Da
to objasnim i dokažem, poslužiću se njegovim karakteristično finim
jezikom, mada ga u tome ni blizu ne mogu dostići. On ne zna šta je
transkripcija a šta transliteracija, ili bar - da napustim njegov
jezik - ne pravi razliku između njih, pa mi onda imputira grtešku
koja poruče iz njegova nerazlikovanja ova dva načina označivanja
latinicom arapskih i drugih stranih reči i izraza.
Evo šta je na stvari. Ono što ja u svome članku p~šem GWRNH
nije transkripcija i oznaka izgovora nego transliteracij1a, iznošenje
sLova p10 slovo arapske grafij1e ~J.>'!", tj. dž-w-r-n-h, pa se može
čitam dža-wa-ra-ne, ili (sa dif1Jongom u početku) džau-dl.-ne, .a: kako
Arapi nemaju gl~ e odnosno ovog izgovora u talijanskim rečima
kao grazia, Venezia (a ni onog mekog u rečima zero, zona, i sl.), oni
ga najviše označavaju sa svojim džimom (= dž =g), šbo i sam
Korkut (na str. 205) navodi za Idrisijevo pisanje početk1a reči Zadar
(= gagira), -pa prema tome d prtema smislu (reč je o pomagačima
u IV krstaškom ratu) moŽie se i treba čitati caurane > zaud'me >
zarane, a šta bi to drugo moglo biti nego Zarani (po talijanskom)
odnosno naši Zadrani?! OVIo t1irn pre što arapski pisci (geografi na-
ročito) strana imena pišu vrlo netačno, ili, u najboljem slučaju, samo
prđ.bližno. Da i nearabisti bolje shVIa:te ovu nezgodu, dosta je navesti
ćiriličko pisanje stranih (nemačkri.h, francuskih, naDočito en,re:Ieskih)
reči: da li je liiJ1Jiep po<Znati Vlelik!i nemački pesnik (Schiller) ili
sasvim nepoznati (Gustav) Schiiler?, da li 6iriličko cpr1p zna?:i vi er =-=
četiri, ili fiir =za? Još nešto. Plored zle namere, Korkut već na
početku ov;og okršaja p:mvi grešku u tome što o~...iJJ'!" t'NHNH čita
sa g, a treba sa g, tj. sa dž i to ga dovodi do prenagljenor;, možda
jedva čekanog a za napad zgodnog zaključka. Alw to nije slui:aj,
onda. se on poVJodio za s 1a d a š n j i m {!) običnim izgov:rrom džiiila
u Egiptu, što j:e takođe krivo za tekst »Hiljadu i jedne noć~« koji je
star bar koju stotinu godina!
Ja nisam sve ovo objašnjavao u porqenutom (»inkriminisanom«)
članlm, ali vidim da je b1io potrebno za ljude s nednvoljno illološke
spreme i dosta prenagljenosti i zle volj1B. Ma da: je meni ovo shva-
tanje i čitanje bilo najverovatnije, ja sam ipak upoređivao i prevode
»zapadnih« prevodilaca da vidim kako oni shvataju tu reč. Ti »za-
padni« prevndioci jesu: najbolji nemački prevod od Littmanna,
odnosno hronološki još raniji od F. Spahe, i najzad Salje-ov. Sto
sam se »oslanjao« na Littmanna, to stručnjacima Korkutov:a ranga
mnogo a možda i ništa ne kaže, Hli -- ma da ni u Littmanna ne
mora SV1e apsolutno tačno biti - ipak kad nešto u njega nađemo
što odgovara našem mišljenju i shvatanju, s obzirom n:a njegovo
znanje i autoritet, svakako ćemo to primiti kao dobrodošlu potvrdu
svoje interpretacije. Izgleda mi da Korkuta treba podsetiti na to
da je ovaj Littmann bio jedan od pet evropskih članova .;Akademije
za arapsk1i jezik u Kairu, i da je nek10liko semestara (1910-1912)
pl'edavao i na tamošnjem univerzitetu, čak i dekan bio (sr. autobio-
grafsku skicu u knjizi The Library of Enno Littmann, Leiden 1959~
277
str. XIX). Mog kritičara treba na ovo tim pre podsetiti što 10n, kako
se zna, nij1e mogao ni imati pristupa na pravi uniVIerzitet, na kome
je Littmann bio tako Vleliki autoritet. U gore pomenutom pismu
društvu »Gajret«, ~orkut se čak žali da je i ondašnji režim studija
odnosno statut »nezgodan za naše đ,ake«, jer ne mogu postati redorvni
slušaoci dok ne polože »ezhersku« malu i VleHku ma,turu. Kad se on
ovako žali na azharski statut, šta bi tek kazao za usloVIe koji se tra,že
za prijem na pravi državni univerzitet, na kojem izgleda nije bilo
još nijednog našeg čoveka lmji je doneo neku diplomu a kamo li
doktorat.
A zašto sam i Spahu uz,eo za potvrdu svoP,'a shvatanja? Eto,
on nije zapadnjak! Ali mislim da je i on imao nešto znanja i razloga
za ono prevođenje, ba~r je nuvablija, ako ne azharlija. Zar to nije
dosta?!
Na koncu, onu »pi1oblematičnu« reč prevodi sa »Zadran[« i
Salje, čiji uvod Korkut naročito ističe kad mu tr1eba kao Terzitovo
oružje protiv mene, ma da verovatiJJO najviše zbog toga što ostalu
i mnogo važniju stručnu literaturu 10 »Hiljadu i jednoj noći«, kojra
je baš na zapadnim }ezicima, zbog neznanja tih jezika, on nikako
ili vrlo malo poznaje, pa mu je, razume se, Salje-ov UVIod morao
biti pravo otkrovenje. Usput rečeno, ja mislim da je iz mog kriti-
kovlanog članka ipak sazna~o više stvari kojih se Saije nije ni
dotaknuo.
DC~. završim. ~ad posle svih navedenih Korrkutovih netačnost\,
podmetanja, nadmudrivanja, čak i uvreda i kleveta za koje se ide
-na sud, rezimiramo šta je konačno utvrđeno, vidimo da je netačno
njegovo tvrđenje da se Livorno podrazumeva na pomenuiJom mestu,
nego da se sa sigurnošću može reći da dotična a:mpska reč znači
Zarani (Zadrani), te da moj zaključak u Istoriskom časopisu SAN
(knj. V) ostaje i daljie čvrst i nepromenjen: Z a dr a n d. s e d o i s t a
pominju u »Hiljadu i jednoj noći«.
Fehim Bajraktarević
ZADRANI SE ZAISTA NE SPOMINJU

U »HILJADU I JEDNOJ NOCI«
Odgovor profesora Dr Fehima Bajraktarevića na moj članak
D a l i s e Z a dr a n i s p o m i n j u u »H i l j a d u i j ed n o j
n oći« sadrži: prvo, napad na moju ličnost i drugo, obrazloženje
da riječ _.JJ":" GWRNH znači Zadrani. U svome napadu na moju
ličnost Bajraktarević dopušta sebi mnogo slobode ali mu ja na taj
dio neću odgovarati.
Njegovo obrazloženje o značenju riječi GWRNH je, kako ćemo
vidjeti, neosnovano iz istih razloga zbog kojih ga on nije ranije ni
dao; on ga, naime, vjerovatno, nije našao u drugih pisaca. Njegovo
obrazloženje, od početka do kraja, izazvalo je kod nas i sada samo
čuđenje.
278
Evo toga obrazloženja:

»Ono što ja u svom članku pišem G-WRNH nije transkripcija
i oznaka izgovora nego transliteracija, iznošenje slova po slova
arapske grafije .:.JJ:-, tj. dž-w-r-n-h, pa se može čitati dža-wa-ra-ne,
ili (sa diftongom u početku) džau-ra-ne, a kako Arapi nemaju glasa
e odnosno ovog izgovora u talijanskim rečima kao grazia, Venezia
(a ni onog mekog u rečima zero, zona, i sl.), oni ga najviše označa
vaju sa svojim džimom (= dž =g), što i sam Korkut (na str. 205)
navodi za Idrisijevo pisanje početka reči Zadar (gagira),- pa prema
tome i prema smislu (reč je o pomagačima u IV krstaškom ratu)
može se i treba čitati caurane > zaurane > zarane, a šta bi to drugo
moglo biti nego Zarani (po talijanskom) odnosno naši Zadrani?!«
Ovo, dakle, treba da budu kompletni naučni argumenti prof.
Bajraktarevića o konkretnom pitanju. Valjda zato u njegovom odgo-
voru nema ni riječi o tome zašto se riječ .:.JJ:- ne može čitati Gurna
ili Džurna, pa da znači Li:vorno, premda i on riječ •J!.Jl, koja je
navedena ispred riječi Gurna, čita Đubre, a ne da-wa-ba-re ili dau-
ba-re. Umjesto da obesnaži ono što sam ja utvrdio na osnovu doku-
menata, on se radije bavi identifikacijom moje ličnosti i izražava
čuđenje kako se usuđujem da dovedem u pitanje nešto što je napisao
Dr Fehim Bajraktarević, profesor univerziteta, a onda objašnjava
zašto se povodi za drugim prevodiocima »Hiljadu i jedne noći«, a
ne za prevodiocem »priča za decu«, aludirajući na moj prevodilački
rad. Da bi pokazao slabost mojih tvrdnji, on, umjesto da naučnim
argumentima potkrijepi svoju tvrdnju, pruža podatke o mome ško-·
lovanju. I kad je ustanovio da sam azharlija, on je smatrao da je
time pobio moju a dokazao svoju tvrdnju, pa je zaključio: »da se
sa sigurnošću može reći da dotična arapska (!) reč znači Zarani
(Zadrani)«, te da njegov zaključak u Istoriskom časopisu SAN (knj. V)
ostaje i dalje čvrst i nepromenjen: Z a dr a n i s e d o i s t a p o-
m i n j u u »H i l j a d u i j e d n o j n oći«.
Međutim, navedeno obrazloženje profesora Bajraktarevića je
od početka do kraja neosnovano. Evo zašto:
l. Riječ ..,;JJ:- Arap ne bi nikada pročitao džawad'me, jer mu
to ne dopuštaju ni sluh ni zakoni jezika. Pravilo o gla:sovnoj promjeni
u ovakvim slučajevima nalazi se u prvim lekcijama svakog početnog
udžbenika arapskog jezika, pa stoga, zaista, nema smisla da se na
tome ovdje zadržavamo.
2. Tvrdnja profesora Bajraktarevića, koju, naravno, nije pot-
krijepio ni jednim primjerom, da Arapi glas e, kojeg nema u nji-
hovom jeziku, najčešće označavaju svojim džimom (dž, g), nije na
mjestu. Svakom orijentalisti je poznato da Arapi tuđi glas e ozna-
čavaju svojim sinom (v- s): Dalmacija= l:-lb, Cejlon= e:,~·
cement= ..:...:...... , itd. A kad profesor Bajraktarević navodi kao dokaz
da Arapi strani glas e označavaju svojim džimom, to što sam naveo
Dadra za Idrisijevo pisanje početka riječi c.Jll~ (= Džadra), on i
ovog puta nema pravo. Profesoru Bajraktareviću je, vjerovatno,
279
poznato da je antičko ime Zadra bilo Jadera, a da su !talijani Zadar

nazivali: Giadra, Jadra, Ziara i Zara. Iddsi (koji je opisao naše
krajeve u XII st.) je jednostavno talijanski naziv Giadra transkri-
bovao u oj)l~. Prema tome, prvi glas e_ (= dž) u Idrisijevoj riječi
oj)l~ nije nastao ni od kakvog talijanskog glasa e, kako to tvrdi
profesor Bajraktarević, nego je talijanski glas g, koji se u ovom
slučaju čita đ, Idrisi napisao arapskim džimom kao što jedino i odgo-
vara. Osim toga, u onoj rečenici iz »Hiljadu i jedne rioći« navedeni
su. samo nazivi gradova Dubrovnika, Livorna i Venecije ( J,.J)
.._:J~ • ~:-;~ ), a ne imena njihovih stanovnika, pa se već ni zato
riječ -Jj_,":' ne može čitati caurane > zaurane > zarane niti ozna-
čavatj Zarane, odnosno Zadrane.
3. Ni treći argument kojim profesor Bajraktarević pokušava
da dokaže svoju tvrdnju nije na mjestu. Možda se upravo na neosno-
vanosti ovog argumenta i zasniva mišljenje profesora Bajraktarevića.
Zaključak profesora Bajraktarevića da riječ .,jj_,.~ treba čitati can-
rane > zaurane > zarane, zato što je ovdje »prema smislu reč o
pomagačima u IV krstaškom ratu«, nije takođe na mjestu. Pri za--
ključivanju na osnovu toga argumenta, napravljena je metodološka
pogreška, jer se nije pošlo od sadržaja same priče, pa da se iz njega
zaključi na što se ona može da odnosi, nego se polazi od činjenice
da su krstaši u IV krstaškom pohodu prošli kroz Zadar i da je zato
tu riječ o Zadranima.
Učesnici IV krstaškog rata su doista prošli kroz Zadar i došli
u Carigrad, ali su tu i ostali. Oni tada nisu uopšte stupili na musli-
mansko tle, nisu vodili nikakve borbe s muslimanima, niti su došli
u ma kakav dodir s njima, pa je stoga isključeno da i sam taj pohod,
a kamoli njegovi pomagači, ostanu u sjećanju muslimana.
Profesoru Bajraktareviću je, mislim, dobro poznato da su uče
snici III krstaškog rata (1189-92) bili većinom Francuzi, predvođeni
svojim kraljem Filipom II Avgustom i Nijemci, koje je predvodio
njihov imperator Fridrih I Barbarosa i da su se zadržavali u Đenovi
i Livornu, a tek poslije upali u Siriju i dugo, ali bez uspjeha, opsije--
dali Damask. šerkan, jedan od glavnih junaka u priči, bio je sultan
Damaska i vodio je ljute borbe s kršćanskim vojskama. Neke od tih
vojski su se iskrcale iz lađa i napale muslimansku 'Vojsku s leđa.
A upravo u rečenici iz »Hiljadu i jedne noći«:
»Zatim stigoše Franci iz ostalih svojih krajeva, kao Francuzi,
Nijemci, Dubrovčani, Livornjani, Mlečani, Đenovljani, i ostale voj-
ske Bljedolikih«
navode se Francuzi, Nijemci, Đenovljani i Livornjani. Profesoru
Bajraktareviću je isto tako, mislim, poznato kakve su pomorske sile
bili Mlečani i Đenovljani, pa i Dubrovčani i Livornjani i gdje su
sve imali svoje kolonije. Arapi, koji su vladali čitavom sjevernom
Afrikom i španijom i mnogim ostrvima u Sredozemnom moru, kao
što su Cipar, Sicilija i Malta, održavali su s njima diplomatske i
trgovačke veze, a ponekad vodili i pomorske bitke, pa je sasvim
razumljivo, bez obzira na krstaške ratove, što su ušli u njihove priče.
280
To se, međutim, ne može reći za Zadrane. Zato ovdje ne može biti

nikako »prema smislu reč o pomagačima u IV krstaškom ratu«, kako
to tvrdi profesor Bajraktarević, negq se ovdje, vjerovatno, radi o
učesnicima u trećem krstaškom ratu.
Ne može se održati ni tvrdnja profesora Bajraktarevića da,
pored »zle namere«, griješim što u riječi ..;.J.J':' GWRNH prvo slovo
čitam sa g a ne sa g ( dž) i da se povodim »Za s a d a š n j i m (!)
običnim izgovorom džima u Egiptu, što je takođe krivo· za tekst
»Hiljadu i jedne noći«, koji je star bar koju stotinu godina!«
Ako nigdje drugdje, on je u mom članku: »Da li se Zadrani
spominju u Hilja<:lu i jednoj noći«? mogao vidjeti da se Livorno
spominje u tri arapska dokumenta, koji se nalaze u Državnom arhivu
u Dubrovniku, a čije faksimile ima i prof. Bajraktarević. U najsta-
rijem od tih dokumenata, izdatom u Alžiru 1721. godine, •naziv
ovog grada napisan je ·džimom: ..; )-\ - al-Gurna, u drugom po
starosti izdatom u Tunisu 1781. godine napisan je gajnom: 4..i.,;Jl
= al-Gurna, a u trećem, izdatom u Maroku deset godina kasnije,
napisan je sa kefom sa tri tačke: ..;jJI = al-Gurna. U prvom slu-
čaju gdje je Livorno označeno kao ..;_;.\\ moramo čitati sa g, tj.
Gurna. Prema tome i u druga dva slučaja moramo glasove r_ i )
čitati kao g. Sta više, kad bismo nazive ..:.;.J':' i .U)-1 čitali i sa g
( dž), svaki bi nas Arap razumio, isto kao što se neće niko od
nas zabu.11iti kad neko kaže Đenova ili Genova. A navedeni dokument
iz 1721. godine, u kome je glas g označen džimom, nije s a d a š n j i
egipatski izgovor, nego alžirski, od prije 240 godina. Osim toga,
mnogo ranije ušle su u evropske jezike arapske riječi J;U. J:-~
= Gabal 'fariq kao Gibraltar i ~~ = al-gabr kao algebra.
Evropski narodi su arapski džim u navedenim riječima izgovarali
kao g samo zato što su čuli od Arapa da ga tako izgovaraju.
U navedenom svom članku istakao sam da su u arapskim do-
kumentima, koji se nalaze u Državnom arhivu u Dubrovniku, Du-
brovnik i Raguza označeni na razne načine: sa određenim članom
i bez njega, sa znakovima za dužinu vokala i bez njih. Ilustracije
radi navodim kako je sve označena Raguza: •JJI; - .j~l)l • •J/.J-
o)J)I• _,.JI.~.II• .;/)\• _,j) • •)};- •)}\)\ . Analogno tome utvrdio
sam da je riječ ..;;~ , ovako napisana u Hiljadu i jednoj noći, bez
određenog člana i sa znakom za dužinu vokala, isto što i riječ ~.).-\
napisana sa određenim članom i bez znaka za dužinu vokala, budući
da određeni član i znakovi za dužinu vokala nisu važni u pisanju
stranih imena kao i u riječi •if \; . Iako sam sve to iznio, profesor
Bajraktarević se nije osvrnuo na to nijednom riječju, već ponavlja
.svoju tvrdnju premda je suprotna svjedočanstvu izvora. Zato sma-
tram da s profesorom Bajraktarevićem nema smisla raspravljati
više o riječi .U;~, jer on svoju ničim nedokazanu tvrdnju može
281
ponavljati koliko hoće. Prije dvije godine čitao sam u našoj štampi
da će Srpska akademija nauka u Beogradu izdati Bajraktarevićeve
Dubravačke arabice - za koje se, na žalost, sada neće moći reći:
»traduit pour la premiere fois«, pošto sam ih ja već sve izdao --·
pa ćemo vidjeti da li će se profesor Bajraktarević ovog puta povesti
za mnom i riječi <~~..}-\-"'_,;JI- ..:Jji prevesti sa Livorno ili nekako
drukčije.
Prevod profesora Bajraktarevića one rečenice iz >>Hiljadu i
jedne noći« nije ni inače tačan. Nije u arapskom tekstu rečeno:
»Zatim stigoše Franci sa svih strana, i to Francuzi, Nemci, Dubrov-
čani, Zadrani, Venecijanci, Đenovljani i ostale vojske »Belaca«, kako
prevodi profesor Bajraktarević, nego je tamo rečeno: »Zatim stigoše
Franci iz ostalih svojih krajeva, kao Francuzi, Nijemci, Dubrovčani,
Livornjani, Mlečani, Đenovljani, i ostale vojske Bljedolikih« kako
sam ja preveo. Prema tome ni prevod riječi __,i,..~\.::..! sa »Belci« u
Bajraktarevića nije tačan. Arapi nisu smatrali sebe Crncima da bi
Evroljane nazvali Bijelcima. Cuveni arapski pjesnik J:Iassan Ibn-
1'iibit, koji je pjevao i u predislamskom i prvom islamskom dobu,
ističe na prvom mjestu, kad pjeva o svom narodu, da imaju bijelo
lice:
J"~, j \)all u- ....;".~, r:.
A sada još i ovo:
U svom odgovoru profesor Bajraktarević na jednom mjestu
tvrdi da sam na početku svoga članka prepisao njego'v tekst one
arapske rečenice iz »Hiljadu i jedne noći«, koji je on sa originalnog
izdanja naveo iz primjerka Britanskog muzeja u Londonu. Međutim,
u samom Sarajevu ima, koliko je meni poznato, šest arapskih izdanja
»Hiljadu i jedne noći«: po jedno u Gazi Husrevbegovoj biblioteci
i Biblioteci Pravnog fakulteta, dva različita izdanja u Biblioteci
Filozofskog fakulteta, a ja posjedujem dva izdanja, i u svim nave-
denim nalazi se ona rečenica. Kako se vidi, profesor Bajraktarević
nije morao tražiti i ispisivati onu rečenicu čak u Londonu, mogao
je to naći i u svojoj domovini. Prema tome, jasno je da nema mjesta
Bajraktarevićevom pisanju o mom naučnom poštenju, odnosno mi-
stifikaciji.
Da bi potkrijepio svoju tvrdnju kako je za moj stav prema
njemu, »za upadljivu subjektivnost i fanatičnu mržnju, izvrtanje
·Činjenica i podmetanje«, kr1vo moje azharsko vaspitanje, Bajrak-
tarević se, da se poslužim njegovim izrazom, »očešao« i o Taha
Husejina i njegovo djelo »Dane« - samo zato što je i Taha Husejin
proveo svoju mladost u Al-Azharu kao i ja - pripisujući mu da
se nije mogao otresti izvjesne žestine, svadljivosti i neuravnote-
ženosti. Profesor Bajraktarević, koji je svoj odgovor onako napisao,
uzima sebi pravo da govori o nečijoj žestini, svadljivosti i neuravno-
teženosti. Ali treba imati na umu i ovo: pored mnogobrojnih, veoma
značajnih naučnih djela, Taha Husejn je napisao preko pedeset knji-
ževnih djela, od kojih su neka prevedena na strane jezike, Taha
Husejnu je šest univerziteta dalo počasni doktorat (u Atini, Oksfordu,
282
Rimu, Lionu, Madridu i Montpellier-u), Taha Husejn je redovni ili

dopisni član sedam akademija (u Kairu, Madridu, Bagdadu, Tehe-
ranu, Ma1inzu, Parizu i Rimu). I profesor Bajraktare:vić vjeruje da
je njegov sud o nekom - posljednja riječ.
Ovim odgovorom kao i svojim ranijim člankom želio sam samo
da doprinesem pravilnom rješenju postavljenog pitanja. Pri tome
nisam htio da slijedim način i ton koji bi me odveli od naučnog
rada i diskusije.
Besim Korkut
OCJENE PRIKAZI I BIBLIOGRAFIJA
V. A. Zvegincev, Istorija arabskogo shvatanja, ističući uticaj grčke i indij-

jazykoznanija, Kratkij očerk, Izdatelj- ske kulture na arapsku, a s tim u vezi
stvo Moskovskogo UniverZliteta 1958, i na razvoj nauke u Arapa uopće, a po-
str. 80. sebno na lingvistiku. Međutim, on na-
U swm kratkom !)['egledu razvoja glašava da se ne smije gubiti iz vida
zadivljavajuća zgrada do detalja :razra-
arapske lingvistike autor je ~ebi stavio
đene gramatike u Arapa, uzevši u ob-
određene granice. Vremenski se ogra-
ničto na srrednj<i v:Lj<ek, a pirostorno, zir da su na tome radili i predstavnici
uglavnom, na područje Bliskog Istoka, raznih narodnosti (a osobito mnogo
a u svrhu jedinstva materije gliavni Perzijanaca).
predmet razmatmnj,a bio mu je arap- GovoTeći o razvoju ;izučavanja jezlli.a
ski jeZlik. Osim toga, u obcZJk su uzeti u Arapa, autor, idući kroitJJolLoški, spo-
samo najvažniji momentQ u tome raz- minje trojicu prethodnika k:Jasnijih ču
voju, kao i najpoznatiji predstavnici venih arapskih jezikoslovaca lj:ali:la
kioji su unijeli nešto novo i rll!lačajno al-Farahidija i Sibawaiha, a to su •Isa
z.a dalji razvoj lingvistike u to doba. as-Sagafi, Abii•Amr Ibnu-1-'Ala' i
Ne posto,ji neki jedinstven, cjelovit Yunus Ibn I;Iabib dz Basr,anske škole,
prikaz historije razvoja arapske nauke čija jezična djela nisu do,spjel<a do nas,
o j<eziku. Domaća arapska djela, k<ako ali su imali uticaja na :mzvoj ove na-
tvrdi autm, kioja se bave tLm pitanjima, učne discipline. Zatim se govori o ži-
mogu se koristiti samo kao sirova wa- votu i značajnim djelima lj:alila, Siba-
đa, jer su Jednostrana, lišena historij- waiha, Al-A~?ma•ija, Abu•Uba'ida, Al-
ske perspektive i iroompwativnog me- Mubarrada i Ibn Duraida, kao posljed-
toda, klao i zbog nba drugih nedosta- njeg značajnijeg predstavnika Basran-
taka. ske škole.
U vezi s rađanjem arapske l~ingvisti Zvegincev ~ovwi o KufsikJoj školLi
ke, (koje A11api povezuju ponajčešće s (čijim se osnivačem smatra malo po-
imenom Abu-1-Aswad Ad- Du'ali, umro znati Ar-Ru'asi). Od značajnijih pred-

u Basri 688 ili 718 g.), Zveginc<erv nastavnika ove škole navode se Al-Kisa'I,
vodi tri teodje zapadnih učenjaka u Ibnu-s-Sikkit i MuJ:mmmad al-Anbari.
vezi s tim p1tanjem. Prva (čiji su po- Autor dJstiče da se tokom vremena gu-
bornici Ren:an, Kreme,r i dr.) vj,eruje u bila podjewa aropskih gramatičara po
njeno autohtono porijeklo, slažući se, ovim dvjema suparničkim školama, a
dakle, s mišljenjem koje preovlađuje potpuno je nestala početkom XI vijeka
kod samih Arapa. Druga teorija (Brok- (naše ere) kad je kulturnim centrom
kelmann, Mez, Huart, pj.zzi i dr.) pri- postala tadašnja prijestonica Bagdad. Od
pisuje najvažniju ulogu grčkim .utica- pripadnika tog novog pravca u arap-
Jima, a treća (VoHers i dr.) ističe zavi- skoj filologiji ovdje se spominje <Ah-
snost arapske jezične nauke od indij- dullah Ibn Qutaiba ad-Dinawari, za-
ske. Zveginc:ev nastoji obđediniti sva ta tim mimoišavši niZ erudita koji nisu
284
doprinijeld ništa značajno u toj obLasti bi svakako obuhvatniju i detaljniju

nauke, navode se dalje •Utman Ibn obradu, uzimajući u obzir još mnoge
Oinni, Isma•n al Gauhari, Mul;lammad činjenice i ličnosti, kao i nov:ilje doba
al-Harawi, MaiUhib al-Gawaliiki, •Ab- razvoja tih pojava i nj1ihova proučava
durral;lmiin Ibn-al-Anbiiri, Az-Zamab-
nja kako bi se tako dobiD.a jedna za-
šari, Yusuf as-Sakkiki.
ista zaolm-užena cjelina i kako bi ona
Posebno mjesto, kako ističe Zvegin- hil-a obrađena onako kako to za:i·sta i
cev, zauzima naučnik Mal;lmud al- Ka-
zaslJužuje. Ovo djelce, svakako, pored
šgiiri, čija su arapski pisana djela od
svega rečenog, zasLužuje našu pažn.j11.t,
osnovne važnosti za turko1og~i:ju, a na-
' te smatramo da može poslužiti kao so-
ročito njegov wliki »Diwiin Jiugiit at
Turk«. Lidna osnova i poticaj za daliji md u
ovoj oblasti pravog naučnog đstraživa
Ovdje se dalje spominju i filolozi:
nja.
Muhammad Ibn Malik, · •U!miin Ibnu-
Na fkraju smatramo potrebnim uka-
1-I;Jilgib, Isma<il Ibn Side, Mul;lammad
zati na neke štamparske greške, a na-
Ibn Man?iir, Abu I;Jayyan, Al- Firuza-
.ročito u transkripciji (uzevši naravno
biidi i MurtaQ.ii Az-Zabidi.
u obzilr da je ona iz od~eđenih razloga
Ocjenjujući tstraživan.je Arapa na
bi1a namj·emo uprošće:na i tako promi-
jezičnom području, Zvegincev ističe
jenjena prema uobičajenom načinu).
njihove zasluge prvo u sabil'lanju je-
To bi bile sljedeće greške ~navodeći p!['i
zične građe, naročito pak u oblasti lek-
tom samo ispravne obliike): str. 8. bi-
silrografije. Značajna su njihova OO-
lješka 8: Supplementband; str. 10, b!iđj.
stignuća i u fonetici, te se mnoga nji-
10: Muhammedanische; Sltr. 12, bilj. 13:
hova shvatanja u tome pribldžavaju re-
cuore; str. 13, red 3 odozdo: rasulihi;
zultatima savremene naiUke. Međutim,
str. 13, red 6 odoodo: milna; str. 17, bilj .
.sintaksa je nas1abije obrađena grama-
25: Renaissance; str. 39, red 16 odozdo:
tiČik:a dLscdplina u njih. Od negathmih
osobina arapske ljngv:i.stike uopće u Jespersen; str. 40, red 17 odozgo: Ibti-
prvom redu je odsustvo kiOmparativnog liis; str. 60, red 20 odozgo: ~inii•a; str.
metoda i historijskog načina promatra- 67, red 18 od·ozdo: istildliil; str. 72, red
nja jezli.čnih pojava usljed čega je, po- 6 odozdo: i<rab; str. 74, red 2 odozgo;
red oStaJ.tih uzroka, arapska lingvdstilka Osmani; str. 74, red 18 odozdo Man-
ostala usko naci.onallnog l.oorakt.era. ziim; str. 76, Ted ll odOZgiO: az. Pored
Ka~- prvo cjelovito djelo ove lW"Ste, ~h, postoje još neke beznačajne ~re
ške Uz OV'O treba isllaiknuti da dužine
ovaj rad daje opći poj1am o razvoju
arapsk!e lingv-isUke samo u 'najoonovni-
vokala misu dosljedno obilježeni, jer su
označeni samo nelci dugi vokali, a tre-
jim crtama i sa najznačajnijim pred-
halo je da i to izostane ili da se na-
stavnicima, s obzirom :na zaista mali
znače sve njihove dužine.
ooim knjđige na jednoj, a na obimruJSt
obrađivane grade na drl\lgoj stNmi.
Pogrešna će biti tVIrdnja autor>a na
Razmatranja o j~čnoj materiji ZgiOdno str. 28 da se »sasvim neosnovano« ·ubra-
su uključena u OI()Ći ilwltmno- historij- ja u grupu uvularnih su.gl.asnilka glas
slci razvoj Arapa, povezujući ga sa utd- »Q« (J), ;_ npr. Moscalti ga :kmičito na-
~ajima drugih naroda koji su imali ziva: •uvulaire oćclusiva« v. svome dje-
svog udijeta u tome tolrom promatranog· lu: n sistema consonantico delle lin-
pedoda, a n.aročilto Grka, Hindusa j gue semitiche, str. 41 i dll'IUgdje u to-
Perzijanaca. Predmet ovog djela, po me djelu.
svojoj opširnosti i važnosti, zasluživao 7'. MUftić
285
The Koran (Qur'an) - Translated by i objektivno, stvarno shvatanje donele

E. H. Palmer - With an Introduction veLiki uspeh njegovoj knjiz;i.
by R. A. Nicholson (The World's C1as- Saloov rad i onih koji su u Evropi
sias 328). Oxford University Press na njemu počivali ukazivali su već na
(1954). Str. XIX + 552. 120. to da je prošlo vreme refutacija ka-
Povodom novih izdanja prevoda Ku- da se Koran prevodto zbog njih, nego
r'ana*) (zasebno ili zajedno) čovek se da prosvetiteljsko doba 1 dalji evrop-
i nehotice'seti vremena kada je to pre- ski napredak prevode ovo čuveno a-
vođenje uopšte bilo zabranjivano: u rapsko delo zbog njega samog, zbog
muslimana zbog navodne njegove ne- njegove sadržine. U vezi s tim poja-
prevodivosti itd., a u hrišćana zbog toga vilo se, naravno, više prevoda na raz-
da se njegovo >>krivo učenje« ne širi nim evropskim jezicima. Razumljivo je
među vernike, i sličnih razloga. Kakt> što su te stvarnije i bolje prevode naj-
se sigurno zna, još papa Aleksandar više kuristili teolozi, studenti isto!lije·
VII (vladao 1655-1667) zabranio je i vera i slični ljudi od nauke, i razni
izdavanje nj:emova teksta i njegovo drugi intelektualci, a u našem slučaju,
prevođenje. Kad su se nešto docnije koji smo petsto godina bili pod gospo-
ipak pojavili neki prevodi na latinskom. dstvom jedne <islamske države i njenim
oni su morali sa!državati i »refutacije«, raznolikim uticajem, pa i sada imamo
tj. pobijanje koranskih shvatanja i među nama veliki broj pripadnika i-
tvrđenja, tako da je izgledalo da je slama, - još je razumljivije intere-

i sami prevod izvršen radi tih »utuka«. sovanje za glavni izvor pomenutog
To je slučaj i sa prevodom Lodovica verskog ststema.
Marraccija (1698) koji je neuporedivo I doista, tu potrebu osećamo u više·
bolji nego svi njegovi prethodnici; po- prilika. Kad, na primer, čitamo Neš-
red svih svojih srazmerno dobrih stra- rijev prizak bitke na Kosovu i naiđe
na u prevodlu i komentaru, ovaj naj- mo na tvrđenje da je Ali-paša, želeći
veći talijanski arabista 17. veka do- da sazna sudbinu, ugledao kur'anski
dao je vrLo opširne »refutacije«. Me- stav: »0 Proroče, bori se protiv never-
đutim, tokom vremena sve se manje nika i licemera ... !« - odmah zaže-
pazilo na njegove (i drugih) ['e:liutacije, limo da to proverimo u merodavnom
a ono što je nje~ova prava zasluga - prevodu, eventualno i u originalu, na-
za ono doba dobar prevod i valjan ročito kad je ovaj citiran sasvim ki'ivo
lmmentar - uveliko je delovalo odmah (kao u Elezovićevu članku u Bratstvu,
na Georgea Salea, klasičnog prevodioca XXXI, Beograd 1940, str. 55, napome-
Kur'ana na engleski (London, 1734), na 5).
čiji prevod, iako s originala, odaje u-
Dalje, kad pravnik čita da izvesno
ticaj Marraccijeva rada, naročito u ko-
naređenje ili postupak propisuje Ko-
mentaru (mada je i sam poredio Baj-
daw.ija), dok je njegov obimni Prelimi- ran, on će za svaki slučaj potražiti to
nary Discourse koji bazira, uglavnom, mesto u kojem prevodu (odnosno u a-
na radu tadašnjeg oksfordskog orijen- rapskom tekstu) i više puta će naći
taliste Pococka, stekao brzo mnogo či da toga zapravo nema tamo nego da
talaca, tako da su Saleova trezvenost je to administrativna odluka (tvz. qa-
niin) docnijih 'tul'Sikih vlasti, a nipo-
*) Ovo je tačnije pisanje nego uobd'- što šel'ijatski propis.
čajeno Koran; pomenuti Nocholson pi-
še u svom uvodu uz ovo izdanje jedi- Isto tako ćemo posegnuti za tekstom
no Qur'an kako bi i trebalo. Gde ja Korana kad u Firdusijevoj biografiji
ovde uzimam netačno Koran, nema čitamo drugi ep »Jusuf i Zulejha« (koji
drugog opravdanja nego u s u s t y-
rann us. mu sada neki odriču) obrađuje isti
286
predmet kao sura 12 (tj. staroz-avetnu jašnjava njegova unutrašnja vrednost:

legendu o prekrasnom Josifu). po mišljenju najmerodavnijih stručnja
Onda, ko god je šta čitao o Sedam ka-orijentalista, kojima je engleski ma-
spavača i sazna da je ta legenda obra- ,ternji jezik, on spada među najbolje
đena i u Kcoranu, pročitaće s intere- (engleske) prevode, đ. toda pomenem
som i njenu verziju u 18. suri (naslov samo dva autoriteta - prvi od njrih,
»Pećina«). I iinače, pomenuti stručnjaci D. B. Macdonald, veli za njega da
i drugi ljudi od pera došli su i doći n a j b o l j e pogađa duh i \on origi-
će u iskušenje da za ovu ili onu temu, nala (mada Rodwellov prevod [od g.
legendu ili motiv i slično sravne even- 1861] drži bližim ampskom tekstu), a
tualnu koransku verziju ili pomen, kao drugi, R. A. Nicholson, zove ga direk-
što se u sličnim slučajevima obraćaju tno n a j b o l j i m sa literarnog gledi-
Bibliji, Homeru, Vedama, Avesti, itd. šta (PicthaHov, Bellov i drugi noviji
Ukratko, navedeni primeri pokazuju prevodi kao sasvim mlad'i i neopro-
dovoljno jasno koliko je, za ove cilje- bani nisu ovde uzeti u obzir). Uzgred
ve, potreban pouzdan prevod od stru- rečeno, pomenuti Rodwell je svoj pre-
čnjaka-znalca, i ako uzmemo stvar još v,od sredio prema (verovatnom) hrono-
ozbiljnije, koliko je neophodan i ori- 1oškom redu 'Sura, a tako i Mirza Abu
ginalni tekst. Poslednjih decenija pro- 1-Fa<;ll svoj prevod na engleski (1911),
šloga veka, ova potreba, široklo shva- što mnogima nije poznato.
ćena, pobudila je poznatog sansk:rti- Doduše, u najnovije doba je jedan
stu Maxa Mullera da pokrene u Ox- profesor u Americi (A. R. Nykf u Jo~
fordu čitavu kolekciju prevoda Svetdh urnal of the American Oriental Soci~
knjiga Istoka (The Sacred Books of ety, V10l. 56, za 1936, str. 77-84), pre-
East) u koju su mogli ući samo najbo- vodeći Koran na svoj maternji češki
lji i najpouzdaniji prevodi, bar prema jezik, zapazio nekih 60 mesta u Pia-
ondašnjem shvatanju i mogućnosti. mera koji su u Rodwella bolje preve-
Palmerovu prevodu Kcorana zapalo deni, <ili u Plamera omaškom ispušteni,
je to časno i ugledno mesto. Ovaj en- i slično, ali isti naučnik, pri kraju svo-
gleski orijentalista (1840-1882) preda- jih zamerki, ističe da one ne umanjuju
vao je neko vreme, pored čuvenog W. veliku literarnu vrednost prevoda, sa-
Wrighta, u Cambridgeu, a kao nem1rna mo, veli, trebalo bi <ih ispraviti u novim
narav odao ,se docnije novinarstvu, izdanjima. Prema mome sravnjivanju
putovanju (ka beduinima na Sinajskom vidim da ta želja Nyklova nije ispu-
poluostrvu, u Kairo, ~td.), izučavanju njena ni u izdanju od 1954.
arapskog govornog jezika (kod Riz- Da se lakše razumeju te omaške,
qullah I;[assuna; sr. Brockelmanna, llreba dodati da je Plamer tada bio u
GAL, S. II, 757), mada je persijskim Egiptu i da nije izvršio poslednju re-
i urduom potpuno vladao (sr. Fuck, Die viziju svoga prevoda. Uo<stalom i inače
arabischen Studien in Europa ..., Lei- je poznato koje teškoće vrebaju sva-
pzig 1955, str. 209), a najveću je popu- kog prevodioca jednog takvog dela kao
larnost i zaslugu stekao svojim pre'- što je Koran; poznati arabista A. Fi-
vodom Korana u kome se uglavnom scher je pre rata pisao da se zato naj-
držao BajQ.awijeva komentara. Taj pre- poznatiji arabisti nisu toga posla ni
vod je u rečenoj kolekciji izišao u dva prihvatili te da je vrednost postojećih
maha (1880 i 1900), ali je zatim, po- prevoda dosta slaba, kako je on poka-
čevši od 1928, preštampavan' još de- 2livao na primeru sure 111 (sr. Der
vet puta, tako da se poslednje izdanje Wert der vorhandenen Koraniiberset-
(koje se ovde prikazuje) pojavilo 1954. zungen und Sure 111, saska Akad. na-
Ovaj spoljašnji uspeh »Palmera« ob- uka Leipzig 1937).
287
Namon ovoga nije potrebno da se izdanje 1954«, dakle, tek se izlaže kri-
više išta kaže o prevodu koji ima svo- tici, odnosno odobravanju.
ju 'istoriju i koj1 je već stekao svoj Drugo, ka.iko smo gore već ukratmo
glas, ali treba dodati sledeće. Posled- videli d kako je znalcima još i više
njih devet izdanja ovoga prevoda su poznato, Palmer ima ugledno mesto u
izašli u vrlo raširenoj kolekciji The nauci, i svojim ranijim radovima (pre
World's Classics čiji je format (dvana- prevoda Korana) i svojim znanjem je-
estina) vrlo praktičan (upravo džepni), zika, naročlito arapskoga, i svojim pu-
spoljašnja oprema (hartija, štampa i tovanjima i iskustvom. Međutim, za
povez) takođe vrlo dobra a cena urne- izdavača-priređivača ahmedi}skog Ko-
rena i podnošljiva (šest šilinga). Poced rana ne možemo ovo ni 1izbliza tvrditi.
toga, novija izdanja (dakle i poslednje) Svakako, kao naučnik-filo1og u e-
imaju informativni uvod (IX-XIX) vropskom smislu on je, kako po sve-
od odličnog (sada pokojnog) stručnjaka mu izgleda, sasV'im nepoznat. Os:m to-
R. A. Nicholsona, a pri kraju knj,ige ga, u samoj knjizi i ne stoji da je on
i dosta obiman index imena i stvari prevodilac nego samo čitamo >>Sveti
(str. 538-551). Najzad, kako se engle- Qur-an, arapslm-nemački, snabdeven
ski sada kod nas mnogo uči i čita, ni opSirnim uvodom, pod upravom. ; .
Palmerov jezik neće praviti naročite Mirze B . . . Mahmuda Ahmeda, drugog
teškoće. haLife obećanog Mesije (i) poglavice
F. Bajraktarević ahmedijskog pokreta Islama«.' Uopšte
izgleda da stvarni prevodilac ostaje
Der heilige Qur-an, Arabisch-De-
nepoznat; jedino što u tom pravcu
utsch, versehen mit einer ausfiihrli- donekle saznajemo jest to da na str.
chen Einfiihrung, unter der Leitung 163. >>Redaktori« (tako je potpisana ta
napomena) kažu da je izdanje nemač;
von Hazrat Mirza Bashiruddin Mah-
kog prevoda bi1o omogućeno materi-
mud Ahmed, zweiter Kalif des Ver-
jalnom pomoc1 ženske organizacije
heissenen Messias, Oberhaupt der
Ahmadiyya-Bewegung des Islams. Ha- ahmedijsmog pokreta islama, a posle
ag 1954. 8°. str. 194 (uvod) +posebna
' Ahmedijska sekta, p:rozv·ana po
paginacija Korana str. 1-640. svom osnivaču Mirza Ghulam Ahmedu
Mnoge dobre strane koje su gore iz Qadiana u Indiji (umro 1908), tvrdi
da njen osnivač ima pr or o č k u mi-
istaknute kao odlika izdanja Palmero- siju da islam intepretira prema potre-
va Korana ne mogu se - sa čisto na- bcJ.rr:.l novoga vrernem~; Ahmedvv prvi
učnog, orijentalističko-filološkog gle- naslednik (>>b.alifa«) umro je 1914, i
dišta koje ovde jedino ulazi u obzir tada se ova reformističko-sinkretistič
ka sekta rascepila na dve sekcije (>>ka-
- ponoviti i za ahmedijsko izdanje dianska« i »lahorska<<). Prema gornjem
pomenutog dela. Te razlike odmah pa- . naslovu, Mahmud Ahmed je drugi b.a-
da!u u oči i treba ih kmtko ovde istak- llfa kadianske sekcije. Kako iz isku-
nuti. stva znam, ahmedije imaju jednu fili'-
j.alu i u Londonu: za moga tamošnjeg
Pre svega, »Palmer« ima jednu dužu boravka (1919/20) ja sam upoznao ne-
istoriju, najpre je izišao u čuvenoj ko- koliko njihovih ljubaznih i učenih mi-
lekciji. >>Svetih knjiga Istoka«, a docni- sionara; jedan mi je čak tražio da pot-
pišem formular o pristupanju njihovu
je u jako raširenoj zbirci »Klasici pokretu, ali sam se ja na lep način
sveta«, gde je devet puta preštampa- !izvinio. :Karakteristično je šta mi je,
vana, i za nekoliko decenija bio izložen nakon toga, jednom prilikom rekao nji-
razmatranju, poređenju i kritičkom hov blagi starešina: >>Doktore (tako su
me zvali), ako ne možete nikako da
ocenjivanju. Naprotiv, ahmedijsko iz- pristupite našem pokretu, možete sva-
danje tek je izašlo i nosi nas1ov >>Prvo koko naš:im čajankama!?«
288
toga se isti zahvaljuju Maxu Freihofe- gola propaganda i očUa tendencija, bez
ru (1z ~til'lcha) za »nesebično sude- prave naučne podloge koja jedino mo-
LJvanje« koji im je bio pri ruci kao je- že da ubedljivo deluje.
zički ~ tehnički savetnik, posle čega se Toliko o vrednosti i cilju Uvoda u
dodaje da je Dr Martin Abel (iz Ham- ahmedijski prevod Korana na nemač
bur.r:;a) »imao dobrotu da rukopis pro- ki. Za nas je svakako važrrije kako
čita«. izgleda .sami prevod, a pošto je tu ~
Treće, uvod u Palmerov prevod je arapski tekst, kakav je pn? Sto se tiče
od jako 1staknutog naučnika, ~sea prevoda, već smo videli da nigde nije
možda najbolje istorije arapske knjli- jasno rečeno od ikoga on stvarno potiče.
ževnosti, izdavača 1i prevodioca cele Na onom mestu knjige gde je o tome
RO.mijeve Mesnevije, itd., •i to bez ika- donekle bilo govora (str. 163) stoji sa-
kve tendencije, a uvod ahmedijskog mo da ni ovaj prevod ne pretenduje
izdanja koj<i nosi potpis »Mirza Mah- na >>predikat savršenosti«, pa da se
mud Ahmed ... sasvim je tendencio- zato :uz prevod daje odmah i originalrri
zan i polemičan. Ovo se naročito vidi tekst. Dalje, veli se na tom mestu, ovim
u prvom diHu Uvoda (str. 1-106) gde je učinjen pokušaj da se Evropljanima
pisac istupa protiv drugih vera kao dadu koranska učenja sa musliman-
što je nekad Marracci (i kompanija) skog gledišta, jer su dosadašnji prevo-
»refurirao« pvotiv Muhameda. Da se di - »,izuzevši one na urduu i na per-
vidi ovaj ton toga dela Uvoda, dosta srskom« - većinom od ljudi koji gle-
je samo navesti neke karakteristične i daju na predmet iz drugog, arapskom
vrlo rečite naslove kao: Protivrečnosti, gledištu sasvim suprotnog ugla. Ina-
barbarska i protivrazumna učenja »Sta- če, dodaju redaktori, svaku su reč
roga zaveta« (str. 34-41), onda »Novi odmerava1i s obzirom na njelllo znače
zavet« pod lupom (sa sličnim podna- nje na odnosnom mestu, i tek onda,
slovima; str. 43-59), a posle toga se prema tome, odabrali i upotrebili.
na sličan način »Vede« razgo1ićuju i Pošto ova!ko nije ništa određenije re-
napadaju (str. 59-67), itd. čeno 'O prevodu, upućeni smo na na-
Drugi cl.eo Uvoda (str. 107-161) mno- gađanje i pm;eđenje sa drugim nemač
go više pristaje uz jedan prevod Ko- kim i ostalim prevodima, kojih ima ve-
1"ana, jer izlaže njegovu ununtarnju ć,i broj. Ne trošeći za sada suviše vre-
strukturu, neka njegova proročanstva, mena na taj uporedni rad (metod), iz-
kamkteristilke njeg,ovih učenja, božja gleda mogu reći da su »redaktori<<,
svojstva j imena (u or i g i n a l u i pre- nakon sravnjivanja nekoliko prevoda
vodu), ali ni tu ne nedostaju gll:lve (na- i uz pristanak samog Mahmud Ahme-
slovi) kao što su >>Čovek-središte sve- da, koji poznaje original, došli do
mira«, ili - sasvim u duhu sekte koja teksta koj,i su konačno usvojili. Narov-
je izdala ,ovaj tekst •i prevod - >>Ah- no, koga su se prevoda i komenta~ra
med - obećani Mesija«. najviše držali, to nam opet i dalje osta-
Ako baš 'i ne verujemo u sve što je je tajna.
pisac u svom Uvodu (naročito u prvom Međutim, ima drugih, više spoljaš-
delu) na nišan uzeo Hi - da t a k o njih stvari o kojima se može govoriti
kažemo - na diskusiju izneo, štaviše sa više sigunrosti. Ono što ima najviše
možemo i sami da budemo protiv mno- pozitivnoga i dobroga u ovom izđanju
gih starih verovanja i tvrđenja, pa čak jest to da prevod i tekst stoje n a p o-
ako i drŽlimo u pameti da to sve iz- r e d o (na istoj strani), i to oboje sa
nosi ahmedi<jski misionar čija izlaga- jasnim i preglednim numerisanjem
nja negde i za nekoga i mogu biti od svakog ajeta( desno arapski, levo ne-
koristi, - ipak za .većinu nas je to mački) što i zgodno odabrani format
('IZe:Ulta QSJ;P.i};>;a) .l~ .dozvol)ava, ~acia .1,\ Majn~, gl~ilQ opa rta .i~<lfl:nia, !ili
je arapski tekst ·(kao ob1čno) i ovde ,sada, ka!i!l ,bi bilii. potr$Qa za pore-
~'Vim vokal~ovan. ·Kioliko je ova:kav i~enJe ,.!la .a:hmeg,ij!)kim ·:izdanjem, oba
r~e4:1 f)revoda i originala zgodan i .~i ne@staiu · baš sasv:~m. V tu svrhu
praktl!čan, SU.višno je i isticati, a ·po- ,I!W. ~e ~or;i!;ti ;!;li Qari.gr~:~;đ:~o :litpgrafi-
gotovu kad je 1:1ve ·to na fin<>j hartiji i sBJ)o evani~o i,zđanje ·štampatije Ha-
u 1asnom slogu! ,q~i :alli&E\'ln .ef~"<ljje ~ g. 1331, koje je~
Međutim, ovaj ahmedijski Koron ima ~in>o .:Sali\a :airollinl ;kod sebe, jer uopšte
i cnekth odstupanja oo uobičajene prak- .ne:tna iU\lmeracije ajeta.
'Se i .~ ~al:ih iedan}a i :prevodcA. 'l~ai\e, OYAO ahmeglijsko ,izdanje ne sa-
~Pe .Ji;~'ve ·kara'kteristike (da ih tal~o drži htk~kvih objašnjenja ~I!Pod teltsta,
narovemo) mogu 11e 'ovako kratko na- samo što :pti kraju (s·tr. :636) .donosi na
veso. :PJ:ov<>, nasLovi sf:tra su uvek samo ,jednoj jedinoj strahi »'Tumaiienja :reči«,
arapski ·(bilo u 'transkdpciji i1i u arap- .a ·to 'je, vrlo serov.a1mo, za mnoge či
skom alfabetu), a nisu nigde prevede- taoce ;sasvim nedovoljno. Isto tako .je
ni. 'Đalje, protivno običaju veciile, bas- ,yrlo 1kratak »Index« ·(str. :637-639, u
malu na pačetlru sura rafuna kao prvo 2 stupca), jer uzima .u obzir samo ona
aje, d tako svaka sura ima jedan stih mesta gde je -šta ()p~l'!D,ije obrađeno i
Više nego kod drugih (naprimer, II. :Pamenut@.
Sl'l.ra: ·2a7 stihOva mesto 286; itd.). Ali :Nli tkt<>n~. .i mi tmamo ,td pot;pup.a
ne samo to nego ono aje (iste .Sl'l.re) u ~rev~a ~9rnan,g. '(:lJubib~;~atićev Qđ 1895,
kJom ,dolaze one dve reči koje i pre- P!i!ld~ :i ,(!;aqševieev .® 1937, Kara-
vodi oibi:čno zadržavanju (ra<inti i un- :beg!"V t!lik'(>đe od :193!1} ,o ·~jima je već
~urnif), :nosi u ovom ahmedtjskom Ko- i njujQr~.;t . JaYna ;biblitOtekl't cPQbliže
ran1t broj 105, a u drugima koje sam i?~v.estila"; ti :&u prevodi više .ili manje
mogao uporediti - 98! Ovo nije jedini pozll/llti tl; .našim čitaocima, .i ovde se
sLučaj .gde se numeradja ajeta znatno pominju .samo .uagred, jer :je ova .:rub-
razlikuje. - Onda, sure su u m-apsltom rika Eflpravo određena jedino za pri-
tekstu 'označene (kao i dnače) »mekan- :kaze .novih i .najnovij1h izdanja.
ska« ili »medinska«, ali u prevodu sa-
F. Bajrp,ktare,vić
mo kao >~offenbatt vor der Hidechra«,
' odnosno »offenbart nach der Hidschi'a«.
Kaklo upravo čusmo, ovaj ahmedij- .Hans W~hr: Supplement .~1tm Ara-
ski Koran bl'!Oji u svakioj suri po jedan bischen Worterbucb- fur die Schrit't-
stih više nego, recimo, Kasimirski (u sprache ,der Gegenwart. OttO Harrass
mene izdanje od 1913), Palmer (1928, owt~, Wie~baden 1959. VIII 144 str.
i . 1!)54), ;Henning .(1901), Ljubibratić J:lo§lije pojave prv0 g izdanja ovo.g
(189!'\), Nykl (193~, i 1938). Ja imam sa- rečni~a, kojd je d ,kod nas ppširnJije pri-
đa pri ruci .i Saleov prevod (bez godi-
ka.zan i ocenjen (PQF, kpj. ·V (1954-,.:--
ne) i Ullmanpov (od 1877), ali oni uqp- 55), str. 342--c34;4), :1zašla su brzo još
šte ne beleže stihove (ajeta). Da pravo ,g~~ ,izdanja (drugo ođ 1956, treće od
kažeii1, ja tOVO navodim za nevolju, jer 1958), ali nepromenjena, !tako i na n;!l.-
mi u Beogradu nemamo ni poznato slovnim stra!Ilama ~oji. Dr)lgim reči
staro ;Fliigelovo izdanje ~orana (od ma, nove i n;1jnovij€l . dorpune, odnosno
1834. g. nekolimo izdanja), prema ko- značenja, dodaci d isprayke, nisu ušli
me se dosada najviše .u nauci citirala,
niti buliičkio državno izdanje od • The .Kor~n in Slavonic, A L~st of
1342=.1923/24 (ili koje docnije) koje se Transl(ltions~ Compiled by the Slav'O-
sada smatra najkritičnijim; doduše, ja nic Div.iJsifon of The New York Public
Library, New York 1937, str. 10, i do-
~am l~s, radePi 1l Akademiji nauka
dlltak :{»~iddendum<<).
' u , docrii;}a, . jednostavno pi'eštampana nosi i neka geografska· ~ena kio na-
izdanja, mada Je to ·bl.ki Poželjno ti po-
primer .;il~l, tSlA'J, ~,~ •. ~ii~,
trebno. Kilko se nije rilog1o ni pomi-
. šlj>Mli - bar za sada - na jetlho !isP-ra- itq.; jer se ne mQ~e .zra srvakog.pretpo-
vljeno i dapunjeno izdanje, nametnuo ··· stavljati da će znati da je ~eč o f.II<ltrl-
se sam od sebe jedan o'VIalkav Dodatak cuskom pristaništu Le Harvre, o ho-
(Supplement).· On sadrži ·rame dopune, landskoj prestonici Haagu, odnOSJno o
· preciznija i .novija značenja, a takođe i Madridu i Cejlonu.
neke .ispravke omaški u prvom izda- Da je Wehr uzeo u obzill' dopune i
nju, ukra'llk!o, sve j.e to rezultat lekti- . predloge koji su učinili referelloti nje-
re, sakupljanja i pmveravanja, izvrše- gova Rečni·kla, . vidđ. se .v e{: po tome. što
. nih za posljednj.ih šest godina nakon je (b~r delimi.čno) uneo u S\lpplement
prvog izdanja (od 1952); pisac je u tom i oo.i!l nekoliko. mo-jih napomena iz po-
Nlldu imao pomoći. od drugih stručnja . menutog prikaza (POF, V, 34~). Po owj
ka d svojih učenik.a.lroije .naročiito iiSitliče sitnici može se zaključiti d:a je on po-
· (str. VI), a . to daje. još više·. pouzdanja gotovu iskods•tio veće i važniJe · dqpune
u savesnost obrrade. od kompetentnijih kolega i recenze-
nata. .
iAko 'se izbliže pogleda ovaj Supple-
Inače, Supplement je u svemu ude-
ment, videće se da on, uglavnOm, ne
šen kao i gltaiVIli Rečndik. Zasllužni pi-
: saldrži. nove k dren e ' (najvećim de1om
sac naročito ističeda je .ovo sa,ni.o do-
. oni .su ·već u . Rečniku) nego veeinom
puna njegovu Rečniku · i .da je treba
njrihove proširene VT'Sife (forme), s.a no-
. upotrebljavati ,samo uz njega; ako kad
vim i najnovijim značenjima ili bar
dođe do sasvim novog, ispravljenog iz-
nijansama. Velika većina tih novih re-
danja (štampanja), onda će sarv m>a,te-
či su, ustvari, prost prevod d prenos
rijal iz Dodatka i onako biti uključen
(calque, kako lingvisti k131Žu) iz evrop-
skih j.ezika, i tako modemi arapski go-
.u nj. Spo1jašr1a oprema knjige je u
svakom pogleq,u uzoma.
vor ima svoje ek.Vivalerute za pojmiove
i lizra:z;~e klao štO su, na ·primer: sexa- F. Bajraktarević
ppeal, nudizam, elektrokardtograf, elek- l
troda, elektroni, elektronski m~kroskorp, Anthologie de textes poetiques attri-
industrijalizacija, koegzistenctja, sank- bues d Avicenne, publies, traduits et
' annotes par Henri Jahier et Abdelka-
cije, pail'otitis, pa čak ~ snob ( (.ll; na- der Noureddine, Alger 1379/1960. 8°,
. ffi@, itd, Ovi i sdični primeri ponovo str. 171 francuskog i arapskog teksta
svedoče o velikoj sposobnosti arap$kog + 30 .str. isključivo arapskog teksta, s
jezika d:a se prriLargodđ. novim priJJikama
· i nađe im odgOWJrajrući izraz, mada je · naslovom Dtwiin Ibn-Sinii l::-' &.1 0\.)!.l
orijenta1isbima još od ranije poznato Jedan od najvećih učenjaka islam-
da a1:1apski na čitavom islamskom Isto- skog Istoka jest bez sumnje Ibn-Sina
• ku u rtermiihologiji ima s1ičnu ulogu ili kako su ga srednjovekpvni latinisti
' kao grčki i le·tinskli na hl"išćansikom prozvalri. Avicenna (980-1037); on je
Zapadu. bio poznat i čuven kao lekar, filozof i,
Za onoga ko čita sawemne lllll'apske pored svega ostalog, kao pesni!k. Kao
' tekstove (naročito dnevne listove) ili mnogostruki naučnik, on tako reći
· sluša arapske emisilje, pa ·mu je stalo personificira ono što s·e - s manje ili
do tačnih izraZJa 2la gomje d. slične pri- više prava - zove >>arapska nauka« i
. mere, odnosno do njihova pravog i tač nazivan je »glavni autoritet« m »drugi
nog značenja, ~ ovaj Wehrov Dodartak učitelj« (tj. odmah posle Aristotela).
je, naravno, od velike koristi. Korisno Kad se, pre nekoliko godina, slavila
je takođe i to što ovaj Supplement do- njegova hiljadugodišnjica (računajući
29t
:po 'mesečnim- godinama~ u Teheranu i koja je upravo izišla u Alžiru, i to kao
Hamadanu aprila 1954), izdato je tom izdanje tamošnjeg Medicinskog .i Far:..
:prilikom više spomenica i naptsano je maceutskog faklulteta. Samu zainisaoo
mnogo studija i članaka. U toj plimi jednoj ovakavoj antologiji pozdrayil1
mater.ijala bilo je. dobrih i odličnih pri- bi, bez swnnje, ne samo >>avicennisti«
loga, ali je nekim piscima bilo i to važ- nego I mnogi drugL obrazovani čitaooj.,
no da utvrde čiji je on, odnosno da ga a naročito istoričari medicine koji Q,i u
za se svojataju. Mada je u stvar.i reč jednoj takvoj ZJbirci našli št;:t se, pr~
o najčuvenijem p er s i j s ik o m leka- hiljadu godina, mislilo o nekim bole;-
ru, koji je pisao i pevao i na arapskom stirria, 6dnosno šta se preporučivalo Zi?
(kao ceo srednjovekovni Zapad na 'la- njihovo izlečenje; srećom, sada je ta
tinskom), Turci su ga smatrali svojim zamisao i ostva["ena, i knjlga je pred,
nacionalnim ponosom, a Afganci! su ga nama na korist svih zainteresovanih.
opet_ brojali u svoje (jer mu je otac · A sad da kažem nešto v.iše o samoj
bio iz Balha). Još pre toga, povodom knjizi. Pre svega treba podsetiti na to
900. godišnjice njegove smrti (1937), da ima .dosta pe'Sama koje se Avicenni
Tursko istorijsko društvo izdalo je ve- pripisuju a sumnj,ivog su porekla. U
liklu spomenicu sa prilozima turskih veZJi s tim, ova knjiga se dell.na dva
i evropskih saradnika, u kojoj sama glavna dela, na autentične i na
Avicennina bibliografija iznosi 80 stra- a p o kr if n e pesm~. Autentične pe-
na (pobliže u turskom časopisu D1kli, sme (str. 14-43) podeljene su, po sadr-
br. 53, str. 382-384). Dve decenije pre žini, na madicinske i filozofske. Medi-
toga, poznati engleski orijentalist E. G. cinske uključuju: a1) Predgovor pesmi
Browne*, koji je počeo sa medicinskiim (ur~uzi) o medicini, b) Higijenu rekon-
studijem (kao što je Kraelitz počeo s valescenta, e) Higijenu staraca, i d)
pravom), izložio je opširno Ibn-Sinino Propis o snu. - Odeljatk _filosofskih pe-
značenje u medicini tokom vekova (u sama sadrži samo tri: a) čuvenu pe-
svojoj knj,izi Arabian Medicine, Cam- smu o Duši, zatim b) onu o Najboljim
br.idge 1921, na više mesta i stranica), dušama, i e) odlomak iz Rasprave o
i to je verovatno najvažnije što je re- Sudbini, koji je u rimovanoj prozi.
čeno o njemu kao lekaru. O drugim Sto .se tiče apokrifnih pesama ' koje
delatnostima ovoga velikog čoveka na- sačinjavaju drugi, veći deo knj,ige (str.
pisano je takođe nekoliko knjiga i pre 45-137), one su podeljene na medicin-
proslave hiljadugodišnjice, ali to ovde ske (aforizmi; pismena, konsu1tacija),
manje dolazi u obzir. on<;la na filozofske (~a:;;ida o Nebeskom
Malo pre je samo kratko pomenuto da svodu), zatim na šest literarnih pesama
je Ibn-Sina bio i pesnik; to se odavno koje dosta ppdsećaju na stare arapske
znaM, pojedine njegove pesme su se (predislamske) teme, a sadržaj im je,
nalazile u izvesnim delima, bile su i uglavnom, žalba za mladošću; posle
prevođane na evropske jezike, naročito toga dolaZJi jedna dugačka astrološka
i više puta njegova pesma o duši (ko- pesma (52 drstiha)! O događajima koji
ja je iz vdših sfera gde joj je domovina će doći, i kao završetak apokrifnih pri-
sišla na zemlju, u telo), ali, do arap- loga više pe.smica i fragmenata razne
skog teksta tih spevova teško je bilo sadržine.
doći. Tome nedostatku hoće da udovo- I autentične i apokrifne pesme su
lji gore citirana Antologija pesničkih saopštene u arapskom originalu (na de-
tekstova koji se pripisuju Avicenn'i, snoj strani), a naporedo (odmah na le~
voj strani istog lista) francuski prevodi.
*') Sto pisai Antologije stalno pišu Arapski tekst, doduše, nije štampan
ovo ime bez e (Brown), to je naravno
pogrešno. nego litografisan, ali sasvim jasno .i či~
19"'
tito i -:- .što ,trep1;1 s pollV<:tlo,m is~ rp,isa :ija,jJamov.ill rubalja (od 1208 i
IJI:lt~ - potpJ,mo :vokf!;U:~;oyan. Sto se 1~~9 L) b;r.zo je obori:<> JSe:hq.erderov.o .sh.,..
tiče francus~qg prevo4a~ on j;e - ra- :vataJ:ljj;!, J;l što Qs'taie ~o s~gurno jest
~:q:~e se, s :Ob2lirom,. na glavp.u sv,rl:lu samĐ t<> (iq. je A vicepnq. bi9 preteča
knjige - u pm~i, bez rima i :ul~~~ U:aH4ml1 i d!l j,e :mogao na :nJega ,uti-
vl3_nja, ali su izdavač~ nastqjali da budu c~ti. *~ Svalc~o, ov;a A'!t.tologija !nQ<Že
štq v:ern,iji i razumljiviji. j:>iti <>d ,J,tor\sti zč/. dalje i.zt:~;-č.q.vanje ~ov.ih
Ispred samih pesama n,alazi se a,rap- <><:ln oo a, i v.ticq._j a.
sk.i 'uvoq ~str. 3,-,-30 .. ara:Ps~e pag~~aa. Na, kop.cu, posle araP$k'O'g oo,k;sta ,i
Cije) s desnog :početka knji~E:), odQ.osno, fx:ancuskog p;revQ:da Ibn,-Si'ttinlih petSa,-
n,a i~v:om, poče*u,. krat!;!k francuski :U- ma, J:laJaz~ .se ,opšwne (francuske) na-
vqq (str. 7-:).0); arapski_ 1-!VPd ,sp.drž!j PWlleJ:le (str, 1;39-17Q) koJe ~~.č.e o
korisne poda1lkE:) i .Qbjašnjenj1l. uz PO- tome ~O!Liko :su .op_a pisca u.šla 'U raniju
jedine pesme, a francu*i se 1;1_e .od- i nq.jnovijlU literatwiU j!:R iz.učaval;lje le-
nosi toliko 11a A vJ~ep.nu kolUtp na spo,.. ,k~a i filozofa,.
lJl}šnji izgled i raspored knj,ige. ~ ,svih ovtih x:azloga, odil:l®n<> vezA
· Naravno kao lekar i filqzofJ u0:p~te pojavu oye Antologije treba smatrati
ka:6 na,učnik, na.ročito u srednjem veklu, važni!ll dog;i~jem. u najnovij:<>j ol'\ijen-
!pn-Sina je mru~g0: poznatiji i važJ;lij.i talističkoj ~it,eraturi.
ne>go kao PE!sndk, ali i njeg.ove pesme F. Ba.j'l'aktareviC
SJ.l. yrfq važile, pored ostaloga i zaj)p
Ato sadrže o ,žirvotu svoga pisca i ono Pr šauqi :Qif, Al.,adab a~-•a.ra'f)i itl-
što se inače teško može nq.ći u njeg()virp. murc'l$iT fi mi$r (185{},--1950) ....,. Ca-
nau~im delima, mada on spada .u on,e ·mi•atu d-,duwali 1-•arabiyya, al-'Ida-
retJke :musHII}ansk:E! pisce koj,i ~\! nll:Pi- ratu t-taqafi(Y'ya, Kairo 1957, str. 1~271
sali i ,s.VJoju .aut01biografiju. Pored t:oga,, u ;8°.
u vezi s prolblem,.om O!nera :ij;ajjamq. Nasuprot velikom 1interesovanju i
ova !bn-SYnina a:n,tologija ppstaje još mnogobrojnim radovima evropskih ori-
đrnteresantnija. Odavno je poznato da su
jental1sta ,iz predislamske i klasične
pojedine :ija,jjarp:ove ~biHje pripisiva- ·arapske književnosti, nalazimo ·veoma
ne Ibn-Sini, č·;;llk se tvrdilo da ona fi- mali broj -radova, i to više infurmativ-
lozofija ·koja se nalazi u četverotisima ne prirnde kada je ree o savremenoj
pesnika-ast:mnoma iz Nišapura ne mo- arapskoj književnosti. Pa .i same isto-
že biti njegova nego samo .od takvog rije arapske književnosti kloje, volens-
:fiilQ?:ofa ka? što je Avicenna. Al-Ah- nolens, moraju da se pozabave 1 sa-
wani koji je skoro iz;dao knjigu o Ibn- vremenom, priliooo su šture i jedno-
-Sini (Kairo 1958) naročito ističe da je strane kad je reč baš o savremenoj
nedaVIllo bilo takvih istraživača kojd su književnosti. Tako i Gabrieli, u svojoj
u ovome tako dal~o išli da su lja- »Storia della letteratura araba<<, iako
jjanwve ruba,ije prosto pripisivali Avi~ je najdalje otišao u 10vom pravcu -
cen,nd (Meni se čini da i Ahwani pre- naravno d:sključujemo mnogobrojne
teruje, u najmanj:u ruku nisu mi pO... članke Kračkovskog, ikoji je izgleda
mati ti ».istraživači« niti se s tom ru:l.o- najozbiljnije pratLo savremena struja.:.
gom pominju u naučnoj litera.turi o nja u arapskoj knJiževnosti, bar one
ljajjamu). AM, ovo 1su krajnosti kao
št~ ih je, u izmenjenom obliku, bilo **'} PobLiže o najnovijim nalazima
i .na Z·apadu, m~slim na inače zasluž- starih r.UJkopisa u mo.me prLkazu Bej-
nog Schaedera koji je zahtevao da se tićeva izdanja Bašagićeva prevoda Ru-
baij{i u Pr,ilozima .za ~njiževnost, jezik,
Hajjam kao pesnik briše iz persijske istoriju i folklor, knj. XXV (1~59), .str.
književno~ti! Pronq.laz;1k starih l"llko~ 309-313.
dp 1\l'l'e' dvadesetakJ godiDJa -·za:držao se knj~evriosti na Fakultetu književnosti
uglavnom na onim aa:-a:pskim pfscima t:r Kairu. Knjiga je podelj'ena ria pet
koj~ su u neku ruku postali klasični, većih glava, a svaka glava ima po ne-
kao Taha Husejrt, Teufik al·Hakim, koliko 1odeljaka. · Prva glava (1~~m
Mihail Naima. Međutim, o savremenoj koja nosi na!sliov »Opšte napomene«
literaturi u Iraku, Tunisu, Maroku, Li..; podeljena je na sledeće odeljke: »Ve-
biji, Sirij,i i drugim arapskim zemlja- liki događaji«, »Dve struje - arapska
ma, gotovo nema ni reči. Sem toga, u i zapadna« i »Štamparije i štampa«.
svim ovim istorijama litocature (Broc- Droga glava (27-72) nosi naslov >>Bo-
kelmann, Huart, Gabrieli) nalazimo ezija 'i njen razvoj« a sadrži odeljke:
gotovo iste podatke i konstatacije kad >>Nastavak tradicije«, »Pokret prepo-
j.e reč o pojavi savremene arapske roda«, >>Nova generacija«, >>DruštV'O
književnosti, odnosno evropskom ,uti-' Apolo<<, »Drama u stihu«; Treća glava
cajtu na nju. Zato je za svaku pohvalu >>Korifeji poezije« ~str. 73'-'--142), ima
ideja Kul<tmne sekcije Arapske lige poglavlja: Mahmud Sami al'-Barudi,
da angažuje najveće stručnjake u po- Hafiz Ibrahim, šauki, Ha:lil Matran,
jedinim arapskim zemljama da svaki Abdurahman šukri:, Abbas Muhamtned
od njih napiše .istoriju savremene knji- al-'Aqqad, Ibrahim Nadži i Ali Mah-
ževnosti u dotičnoj zemlj1i. Danas ima mud Taha. Ćetwta glava je >>Razvoj
toliko veliki broj knjiga, studija, knji- proze i njenih disciplina« (Str. 143-189),
ževnih časopisa, diVIana poezije i zbirki sa · odeljcimla: >>Ograničavanj'e proze
proze da je stvarno ne samo moguće okovima ·rimoVIane proze i retorJke«,
nego i nužno da se preduzme jedan >>Pokret oslobađanja i ud:aljavanj1a<<, >>Iz-
ovakav poduhvat. Na prvi pogled mo- medu starog i novog<<, >>Potpuni pre-
že izgledati malo neobično što se pri• porod<<, >>Nove điscipline (vrste}<<. Po-
stupilo ovakvoj obradi, tj. posebno u slednje, šesto poglavlje (190--271), čijd
svakoj zemlji, jer arapska literatura, je naslov >>Korifeji pvoze<< sadrži u
ikao uostalom i sam arapski narod, stvari 'kraće ali sažete· i studiozne član
predstavlja jednu celinu,, ali izgleda da ke o najvećim proznim piscima Egipta
se u sadašnjem stanju razvoja druga- u prelaznont periodu i danas, i to: Mu-
čije i ne može. Jer arapska književnost hamed Abduhu, Mustafa Lutfi al-Man-
se toliko r;azvi1a, pa čak i u onim ze• lialuti, Muhammed al-Mujav1ahi, Ah-
mljama gde do pre desetak godina jed- med Lutfi as-Sayyid, Ibrahim Abdlul
va da je izlazio neki list, da je nemo- Kadir al>-Mazini, Muhammed Hu.sejn
guće sve to obuhvatiti i sintetizovati. Hejkal, Taha Husejn, Teufik al-Hakim
Sem toga, razvojni put Literature po- i Mahmud Tajmur.
jedinih zemalja je prilično raznolik. Iz samog sadržaja se jasno vidi kla-
Dok je, npr., kontakt 1sa Francuskom ko je šaukli Dif široko ohuhva!tio. sa-
bio pozitivan u Egiptu i Libanu, on je vremeau egipatsku književnost. Svaki
bio potpuno negativan u Mar·oku i· Tu• od€1ja:k, koji smo pom-enuli, u stva;l'i
nisu, a katastl.'ofalan u Alžiru, gde se je jedna lepa studija, ali sve je to 1Jalko
Francuska trudila svim silama da ove povezan"O· da stvarno predstavlja jednu
zemlje prekinu sa svojom tradicional- pravu celinu. On se ne zadovoljava sa-
npm književnošću, da se i2l0luju od mo iznošenjem golih čtn.jenica, već
arapske kulture, pa da čak i zaborave svestrano analizira. nsl<we, priHk;e, mti-
svoj. maternji jezik. caje, međusobno ih poveruje .i na. kra"..
Kao prva knjiga u o-voj' zamišljenoj ju sintetizuj,e. Oitajuei knliguj mi $e
s,er.iji Arapske. lige pojavila se »Istorija: upoz:rrajemo· sa društvenim prilikama u
savl.'emene arapske književn:asti u Egip- Egiptu, promenama,. s!ookovima i pa~
ta« od šauki Difa, pl'oiesora arapslt.e dovima u njegovom ;raz.voju" politi!Cl•
~m .d ekonomskim strujanjima,. što je ' Zn~čaj~ korak . u . tome nastoj~u
sve imalo veli~og odraza na s~mu .knji- predstavlja ova publikacija carigrad..
Ž~Vn.~St. • . . . , . ..
·skog profesora A. Ateša. Ona .predstav~
Ono što. treba naročito istaći, t~ je lj a čet\Trtu svesku drugog .toma ovoga
vrlo tečan stil i lep metod ~~a opsemog djela koja se odnosi na epo-
koji· je 'P<itlll1no. blizak našem. ukus~, hu sultana Mahmuda Gaznev:ija, a raz-
t~o .da je knjiga veoma pristupačn"' i dijeljena je na tri odsjeka. U pwom se
čitaocima van arap*og područja .. U govori o Mahmudovim, precima sve do
stvari, to je .pozitivistička metoda ko-: Oguz-hana, ali se ti podaci ne bazira~
ja sesa . Taha Husejnom gotovo odo':" ju na starijim i:zvor.i:ma, kako je .to kon-
IllB.~na u .arapskoj književnosti, i lite- sta·tovao profesoc -Ataš, pa nisu dovolj-
. rari).o publicistički stil, oslobođen ri- no vjerodostojni. •Drugi odsjek obuhva-
movan~ proze,·' tropa i ·bombastike !to- ta vrijeme prije početka vladavine Se-
jom se· odlikovala klasična arapska buktegina (oca Mahmuda Gaznevija) u
knjiže~ost, · odnosno proza koje se još Gazni (od 363/973 ili 366/977 do 410/
uvek donekle pridržava baš Taha ;Htl-: /101~20 godine), a odnosi se na· ·pO-
sejn. Jednom reči, to je do s,ada naj- krajinske dinastije u Iranu iz toga vre-
bolje delo o savremenoj egipatskoj mena (Samanovići, Bujevići, Zijaro.vići,
književnosti. Ova knjiga upućuje ujed- Fariguni) u vee;i sa Ga2lnevijama. Tu
n•9: i jedno Up!)ZOrenje, a to je da .se je glavno terlište stavljeno! na život
viŠe ne može prenebregnuti 1pno što se Mahmuda Gamevije. Treći odsjek, o-
radi i pli~e u ovim zemljama i da wje- buhvata vdjeme od 410/1019 do smrti
dina dela, koja se tamo izd,aju, zaslu- Mahmuda Gaznevije (412/1030), a odno-
žuju punu pamju. Uostalom, zar nisu si se na gaznevidsku i seldžučku drža-
sami .Arapi najpozvaniji da sami naj- vu.
bolje o.brađuju svoju književnost?
Prof. Ataš ističe da je ·Muhamed Na-
· H .. Kale§i
7Jim utvrdio Ikako je Ra&idu-din Fazlu...
Ra*id al-<lln Fazlaillah, Cami al-ta- lah sav ovaj dio svoje istorije piJSao na
va:rih1 H Cild, 4 CUJZ Sultan Mahmud. osnovu Utbijinog djela Tarihu'l-jamini
ve d.evrinin tarihi. Yayiniyan Ahmed odnosno na osnovu perzijskog prevoda
.Ate~, Turk · Tarih KUJrUmu Basimevi, toga djela (Terdžeme-i Jamirii) od
Ankara 1957, str. 29+241. Džar.bazakanija iz koga je Rašiduddin
· Cami al-tavarih velikog mongoliSkog mnoga mjesta skoro vjerno kopirao.
istoričara Rašid-al-din Fazlallah-'a (ži- Za osnovu svog izdanja Prof. Ahmed
vio;Od 645-718/l247~1318) po· obimna-· Ateš je UIZeo dva ·rulk:opisna pr.imjerka
sti materije koju obuhvata mooe se Jroji se nalaze u Topkapu ·sarayi niiizesi
smatrati iJStorij.skom enciklopedijom. u Istanbulu (pod br. 1654 i 1653). Oba
To dj€!l,o · obuhvata istoriju mongolskih primjerka su prepisana po nalogu Ra-
i turskih plemena u XIII i XIV vijeku, šiduddina. Prvi primjerak je prepisan
istoriju razmh dinastija Ikoje su .vladale iste godine kad je Rašiduddin umro
na području Irana (Gaznevije, Seldžuci, (718/1318). Drugi primjerak nalazi se u
Harzimšahi, Salguri, Kurti, Fatimwići velikom istorijskom djelu Zubdet at-
i Ismailije) ·kao i dstoriju drugih natro- •.tavarih koje je nll!Pisao Hafiz · Abnl
da (Kineza, . EvrQ'P!ljana, Indijaca itd.). (828/142~5) na osnovu jednog rukopis-
Uza !SVe to OIVO djelio do danas, valjda nog primjema D~amiU:t-tavariha (ii
zbog svoje obimnosti, nije u cjelini na- 714/1314. godine) a po naređenju 'TimU-
učno ·izdatO. U tome pogledu vršeni su rova nasljednika Sahruha, .za njegow
samo ·d]elomičn.i.•pokušaji, . a pOstignuti biblioteku. Kako je Haf~ Albru samo
su ·i izvjesni uspjesi u izdavanju nekih na ~z\rjesnim mjestima izmijenio tekst
dijelova ovOga ·Obimnog. djela; · :Đžamiut-tavadha, ,to je Zubdet ;at-ta~
vat;ih ~sto što ~ Džamiut-tavarih. Budu- Međutim, iako je broj prevodilaca .i
ći je i ovaj primjerak Džamiut-tavari- prevedenih fragmenata znatan, do sa.-
ha (na osnovu koga je Hafiz kbru na- dla tim prevodima nisu obuhvać'eni svi
pisq,o Zubdetut-tavarih) prepisan po naši krajevi koje je Evlija opisao, a
naređenju Rašiduddina još za njegova sem toga svim tim prevodirna mo•gu s.e
života (714/1314), to oba ova primjerka staviti ozbiljne zamerke. ,Zato je vd·še
zasiužuju, po mišljenju prof. Ateša, da nego za pohvalu inicijativa da se svi
budu okvalifikova:ni kao vjerodostojni de1ovi Evlij~og putopisa, koji se od-:-
za utvrđivanje teksta ovog djela. Gdje nose na naše zemlje, ponovo prevedu,.
su se pojavile eventualna neslaganja prokomentarišu i izdaju kalo posebna
ili nejasnoće u tekstu ta dva primjerka knjiga u skladu sa zahtevima savre-
prof. Ataš . je konzultovao treći ruko- mene nauke.
pisn.i primjerak ovog djela iz Topkapu Zahvaljujući trudu dra Hazima ša-
sarayi prepisan u XVI vijeku i prema banovića, već imamo dve sveske odlo-
tome davao prednost jednom od prva maka iz Evlijinog putopisa i sada oče
dva rukopisa. lmljemo treću, pa možemo ukazati na
Tekstualne razlike pomenutth ruko- neke odlike ovog posla, koji je, da.
pisa donesene su u ovome izdanju u odmah. napomenemo, veo~a uspešno
kdtičkom apaiTatu Lspod teksta. One su obavljen.
neznatne i ne mijenjaju smisao teksta. Evropski i turski orJjentali:sti .bave
Džamiut-tavarih je pisan laganim, na- se Evlijom još od 1815. g. kada je Ha.-
rativ.nim s.tilom koji je pristupačan sva- mmer upozorio na njega u sv:om delu ·
kom ko je savladao bar osnove perzij- »Das Osmanischen Redches Staatsver-
skog' jezika. fassung und Staatsverwaltung«, ali i
Na kraju svoga !izdanja .prof. Ataš pored toga možemo. slobodno reći da
je dodao .r~gistre · ličnih imena, geo- uvodna studija za ovo izdanje, koju je
grafskih i. etnografskih naziva (imena napisao šabanović, pored Bajsunovog
mjesta, imena plemena i njihovih ogra- članka u »Islam Ansiklopedisi«, pred-
naka) što će znatno olaJkšati njegovu stavlja naj<02!biljniji poduhvat da se
upotrebu. Evlijino đelo svestrano i detaljno pro-
Pojava ovog djela znači korak bliže ucl. U ovom drugom pred,govoru
cilju koji je u novije doba postavljen u (1-63), kodi je bez sumnje plod dugih
naučnom: svijetu, a to je potpuna nauč pmučavanja i ispitivanja . cele »Siya-
na obrada i izdanje Cami•at-tawariba. hatname«, a ne samo onog dela koji se
S. Trako odnosi na našu zemlju, naročito bih
podvukao vrednost bibliografskih po-
Evlij.a Celebija, Putopis, odlomci o dataka, tako reći hronološki poreda-
Jugos1ovenskim zemljama. Preveo, uvod nih, u vezi sa putopisom ·i Evlijom za-
i klomentar napisao Hazirn šabanović. tim osvrt na· izv<Ore ovog rputopisa, nje-
Knj. I i II, Svjetlost, Saraj~vo, 1957, govu pouzdanost, odlike i mane, na
knj. I str. 298 u 8°,'·knj. II str. 268 u 8° .. njeg.QJV' značaj za nauku i proučava
Evlija' Celebija nije nepoznat kod nje prilika u Otomanskoj imperlJ1,
nas. Već više od pola veka prevode se usLove u kojima je delo nastalo, itd.
razni odlomci njegovog putopisa, koji Povodom ovog izdanja .treba. naroči
se i rediov:ho navodi kad je u pitanju to :izd'l."ojiti prevod ,j komentare kojim
isiorlja bilo 'kog našeg kraja pod tur.:- je taj preyod prOipraćen. ·šabanovi.Cev
cima; Broj prevodihi.ca razriih odloma- preV'od se vrlo lako. čita, jer je prevo-
ka: iz Evlijin•og pUtOpisa nije mali (D.· diocu · pošlo za J:"Ukotn da sačuva :u
Coha:dž'ić, s;. Keniura, G, Elezović, F. osri 0vi književnu EvlijitlU . frazu. Ovu
Spano,; J..i.J;.:i<:Radonić' sa .mađarskog), odliku Evlijinog stila šabanović je
znao· &~ odli~no pl!eneiie .na' ,na& jeziki, prilikom štamparija Evlijinog dela na
tj; dat sa~v~ duh.. ooiginala i, pri:iagodl tunskom jeziku).
ga- našem jezik.u.. Za, mtliOgll, n~jas,na .Tedha od primedaba koje bi sE!' m.o~
mestar koja se nalaze u Evlljmom delu; gle učiniti lromentarima jeste· u rome·
on j:e' dat> gotovo' Vi'rtuozna jezičlta re-.. što je PQjedine Evllji'ne vesti, naročito
šenja, 'a za; mriogobJ."oje itiaze i ter- za Srbiju, kiomentarisao samo vestllna
mine' 'zn~o je ·da nađe uvek najbolji drugih savremenih putopisaca, i to ve-
izraz, da pl!eveđe OOi6 štG treba pre- ćinom jednog od njih :Franctiz'a Kilhea,
v~sti, a da astavi tuicizam ili originalni šfu metodološki nije najispt:avnije, s
.izraz kad bi se prevođenjem dš-lo n:a. obzirom da inia još vesti iz isfug vre:..
uštrb njihovog značenja. mena. u delovima' kloji' se o~q~e na.
P·osebno mesto u ovom izdanju Evli- Kosovo i Metohiju i Makedoniju, ·čiji
j'41og putopisa;. pretlstavljajtzl- Sabaoo" spomenici nisu isl>itani, i2luzev donekle
vitievi IN>mentari i Gbjašnjenja. »Siy'a- Skoplja i Ohrida, naišli smo na mike
hatnama« je tekst koji• sadrži. tollko nedostatke koje ćemo ovde pomeriuti.
stvarf z& komentarisanje i objašhjava- Tako je Sabanović iz hronostiha na
nje da: izdavaču preti opasnGSt da se S!nan-paširioj džamiji U: KačanikU: d·ao
na: tom poslu izgubi i: da namena izda- sam oposlednji distih, kako g'a je za
nja bude promašena zbog prenatl'IPa- beležio Evlija, ia1ro natpis ima četiri
nosti komentarima, kao što. j e to slučaj distiha. To se isto odnosi na natpis na
sa »Turskim spomenicima« G. Elezo-. Ishakiji džamiji u Bitolju, koji Saba-
V'ića. Ali~ i Ill'. ov_ome je Sabanović na- nović uopšte nije preveo (str. 57, knj.
šao . pravu meru. On je komentarisao tL). Stvarno, natpis je nemoguće pre-
gotovo sve što je trebalo komentarisa- vesti, onako kakio ga je zabeležio Evli-
..
ti a da ništa' ne izgleda . suvišno i pre'-· ja, jer je to sasvim pogrešno ·učirlio.
natrpana. Ispravljao je ne samo greš- Kasnije je ovaj natpis objavio i Ajver-
ke koje 'je pravio Evlij'a a takvih ima di (JugoslavyCf'da Turk Abideleri ile
&ista nego i. greške ranijih prevodi- va'f!;iflari, Vakiflar :Dergisi,_ III, Arika:-
laca Hl n:aucnfka koj-i su pisali U' vezi ra 1956, str. 164), ali je i njegov pre-
sa .Evl'ij:om I njegovim putopisom. Sro- pis PQgrešan. Ipak se, na samom spo-
bodno se može reći da su neki njegovi menikiu, natpis može pravimo :p:touč'i
~entati; na. svGj :način, kraće'·· stu~ ti, a samim tim i ptevesti.. 1\ir'i $Dio
dije a neke sktce za duže studije~ Ovo ukazali na ova dva nedostatka d'l:i tii
M.ročito važi za I'lazne li~nosti i bez- se bolje sagledale teškoće i problemi
b.'roj :f)oznatih i :nepoznatih pisaca od koje je morao da rešava prevodilac,
kojih su neki ..ostav.ili svoja dela, a
ulooliko je hteo da rad bude ooa~av
nekii samo po _neki hronostih, ili su
kakav u suštini jeste, da se vid,i koliko
satno po imenu . bili PQznati. Uz ove
je nawi~ morao ulqžiti da bl Q~j'~io
komentare; Sab~ović ·.je redovno da-
vM potrebnu .bibliografiju. Sva o:va bezbroj liČnosti, spomenika, događaja,
zap~žanja odnose sEf na·rGČito na Bosnu grešatta, koliko, j~ vremena mo~ao da
i, Hercegovinu, čiju istoriju Sabanović, utroši na proveravanju raznih poda-
izgleda, danas poznaje bolje nego iko taka, itd.: ZatQ se· m~e slobodilp reći
dtugi. On j:e;. npr.; ·ispravljao ili dopu- cia. dan,as il:namo u r~a:ma ne. &aJnO ~
njavao. pt>jedin~. natpise lroji si( u Evli• dan oQiič~ prevod ·~e~o i v:rstu prl-
je nepotpui1i .m .. PQBrešq4 j:el" j~ on ~č~ika kom~ se čes~ vraćamQ i .~ad.~
čeatc>' itnao .običaf d_a sa .nekog. :n'albpisa nije reč o. Evlijinom pl,ltopusu, jer je
~zmt!< poslednji .liist~h" i:U:.·g()!f'mu; a ne-: o,vo delo nepll'esu~ ~vo.f !).~·~ ~·
kiRf da:· ill_ na·. bt?iriu pogrešno· prepiše istprij:U. nego takođe· J za: topon~"":.
(WI.of4ia· .$u· Jjojedine ~e: l!ias11ale' i- ~t1.--i$ortiu urban~a., -ogt!afiju,c ku!-
tumu' i; ekonomskU istoriju, sooiologiju VI).e podatke .o njepwm· životu uko-
iM· lilro ih je negde ntogao ni\ći, period
.. _Bi!o· bi• pož'et:;ifu>;, pa čak'. i nužno; kad koji zahvata ga.zavatnama i vojevanja
W: preWdilao na ~ajU treće; posle_dhje koja- opisuje, biblioteke ili ·katalozi u
ltnjige';, Jjtripr~mio• indeks za· .sve tri kojima se knjiga. nialazi ili nawdi, broj
knjige kao i rečnik· obJašrijenja prav-' rukopisa u biblioteci ili· katal-ogu, .PQ"'
nih i adlniniStrativnih tern\ina, jer to četak i kraj dela (arapskim· pismom),
nije u6irt;iend u- komentaririia: kao i pOdatke ukoliko je neke o tom
If. Ka~ši delu ili auto-ru pisao.
Suviše je isticati važnost ovog u:-
spelog pcikušaja da' se' dii sistematski
Agab Sirti Levend, 04zavat ii4me- pregled svih gazavatnama do kojih je
leT v'e .Minaloglu A:li · Bey'tn Gazavat-
autor mogao doći, ili da nešto· o njima
namesi~ Tlirk Timh. KUminu, Ankara
sazna, i do kog stepena je olakšao po-
1956, str. 392+'VII-t-H7 faksimila, so. saO' sVima oP.iirha okji bi hteli da se
ltako i sam naslOv :Pokazuje, ova o- ovim problemom bave. Jer, među ovim
brnmo đelo ~skog' istoričara i litera-
gazavia1:nlamama nalazimo niz dela koja
tu;re i pret'sedD.ika Turskog jezikoslov-
će' svakako· interesovati sve istoričare
nog društva (Tiirk Dil Kurumu) AgAb Gilo koje ·biv§e· turske provincije, od
Slrrl. I,.evend-a, podeljeno je na d'va
Persije i Bagdadla do·U:giarske i Bogdan-
dela, pod)ednalro važna i za mis p(>d1e- ske;, J·asho je da· ih ima koje se odnose
dnak1o. interel!antna.
na . našu zemlju: Da .pomenemo· sa'mo
Posle· predgovora (V-VII) i uvoda neke: Fef:n-i Kat<a-i BetgTad. od Sa-:
{1-13), gde auoop o~jašnjava l)l'incipe- yi-a __, delo. u prozi i stihu koje ~
lrojima se rukovodio u ovom: radu, i \"Ori o osvajanju Beogr~da 1521. godine;
~ ll!'il:zlik:U između gaza:viit-ntime· BelgTad SefeTi, o· borbama oko Beo:-
{knjige wjevmja); i- drugih sličnih de- grada i u Mađarskioj za vreme SUltana
la, kao što su fetih name (lmjiga. osva- Mustafe· II, Fetl;l.iyye-i BelgTad, o za-
janja nekog grada ili l')emlje): i ~afeT• uziilhanju Beograda 1740. gcidine, zatim
1iiime (ltnj1ga o pobedama nad nepri- o' osvajanju Moreje, Kandije, Bosne,
jateljem), autor daje hronol~ki pre"' Budima, Stonog. Beograda, Istergona,
gled svih· galiavathm'na; koje' su njemu -itd; u· koj.ima bez .sumnje ima niz po-
bim poznate i k;oje s'e pominju u raw dataka o raznim pokrajinama naše
mi~ tez'kerama m istorijama,,· kao i zemlje.
one lro;i.e se poniinju u raznim katalo- Jasno je da se ne m<>že reći da je
zuna' e'IITQpskih bibliOteka ('Bl-och~t, Levend ovde .. obuhvatio sve Gazavat-
FlO.gel,. Fl'eisch'el', Rleu itd1); Neke od name, što, uostalom, i sam -ističe,. jer
njih. ni db danas nim nigde pronađene, se sa siguroošću može tvrditi da po
lPl'Ve potiču- iz ·.:perioda Murada Ill (14'21 raziiMl biblilotekama ima još neotkri-:-
--4451),. a posl~ednje· iz sredine XIX veriih~ deia ove vrste. Međutim, treba
veka. Nara\7no, tešk-o .je reći· da< sve· istaćL da i ovaj ptegled pretstavlja
one urazc:!'. u .gazaV'atn:ame;. što· nagla• ttezW.tat duglogodišhjeg rada po raznim'
~~;r i sam: 1.tW-end; r ko~i smatra• da 1n!l!l!skim bibl!Lo1lekama; gde se, uostalom,
je: ~vatn.atrilil U' pl'I3.V01ti: srt!ltiBilw reči nalazi· i· mi;ivećli. broj dela.
onQI Stlzijeva o· kojoj: će kasn1Ije biti Drugi deo ovog dela odnosi· se na
reiH, ;iel'' čem jedna· kri'!jiga oliuhvata• Gazavatmimu Suzi Celebije za koljU:
voje'Vanja, pobede .!i .osvajahja. Levend kaže da pretstavlja najbolji
~a' s~ ~vatrlamu• Lf!\Yend' je. prim,er gazavat~ame iz. PriZl'ena, jer su
~i .u~~avnom;, sve potrebne .bi().;b!ibJ:i-· tu ]lll'Vensweh<r oipiSEi~a. vojevanja (aki;-
~e" ~tk!ec: im~: autora t osn,o;. lii);. a· sem' .toga·. il&· dva :tazloga-: prvo,
298
što ga je napisao čovek iz naše zemlje, samo navodeći ono što je o !ljima na-
i drugo, što se dobar deo vojevanja pisano u pojedinim hronikama (Nešri,
odnosi ·na naše pok\rajine. 'Ašik; Pa~azade, Solakzađe). Zatim pre-
Iako se Suzi Celebi iz Prizreria pomi;.; lazi. na pitanje akin-a. i. akindžija, . sa:
nje· u turskim tezkerama vrlo rano posebnim. osvrtom na Mihaloglu .Ali
(Sehi, str. 112, Latlfi, 194, 'A~ik <;e- bega.. l · ovde Levend nije dao ništa
lehi i dr.), a lmsnije i kod evropskih više o.d, <moga što se može naći u tur-
istoričara (Hammer GOD I, 246, 'Babin- skim hronikama. šteta •.·što·· nije ·~ma o
ger (GOW 34-36) koji nisu otišli dalje pr·i r)Jci .drugo delo Olesnick!og: Mi-
od onoga što se nalazi u tursk;im tez- hajlo Szilagyi i srbska despotija, jer
kerama, prve detaljne podatke o Su- bi time ovaj deo .bio mnogo celovitiji.
ziju i njegovom delu dao je tek A. Pre nego što je p~ešao na Suzija, Le-
Olesnicki (Suzi Celebi iz Prizrena, tur- vend je pteneo Suzijevu vakufnamu,
ski pesnik-istorik XV-XVI veka, GS- onako kako je dao Olesnicki. Ovde su
ND,. knj. XII, Skoplje 1934, 69-82) Ole- se, naravno, potkrale iste greške koje
snickli je objav1o i jedan prepis njegove se nalaze i u vakufnami Olesnickog,
vakufname, natpis na nadgrobnoj plo- k<to napr. Ilyas Koca mahallesinde me-
či . i neke bejtove ovog važnog dela. sto, Ilyas' Kuka mahallesinde (Ilijas
Dva. fragmenta (Suzijeva dela Gaza- Kukina mahala i qžamija postoje i da-.
vat fičime-i Mil;tiiloglu Ali. Beg, koja nas u Pr-izrenu, a po~inje se i u Kuki
se . nalaze u Preussi'sche Staatsbiblio- begovoj vakufnami 1538.), hayr-i ha~
thek u Berlinu (1688 bejtova) i frag- yatdedir mesto Kayd-i hciyatdedir, is-'
ment, koji se nalazi u .Orijentalnoj tiqii •mesto istisqii, ve bir gaz kebe
zbirci Jugoslovenske Akademije u Za- degirmen iwstavljeno, itd.
grebu (217 bejtova) ustvari ·ovaj frag- u našim je ·rukama jedan drugi pre~
ment je obuhvaćen u berlinskom) p<J- pis Suzijeve vaktifname, koji je, izgle-'
služili su Olesniclmm da sastavi sv.oju da, .stariji od prepisa Olesnickog. U
detaljnu studiju .Mihajlo Szilagyi i srb- našem 'pre<pisu p•ostoji Ykadliska overa,
ska despotija (Zagreb 1943), gde je Ole- koju .je potpisao Osman si.n Sulejma-.
snicki dao i prevod jednog dela ovih nov, kladija u zastupsbJ'U u Pr,izrenu i
fragmenata. Smatra1o se da pored ova Suhoj: Reci. Pored tog s.; u našem pre-
dva fragmenta. ne postoje drugi rruko- pi:su . ima i popis knjiga koje je Suzi
pisi ovog .speva, jednog od najorigi- uvakuflio. To će, bez sumnje, biti prva
nalnijih iz tog perioda, jer, stvarno, u biblioteka u Prizrenu. U našem prepisu
do sada objavljenim kataLozima nema nalazimo i potpise dvadeset trojice sve-.
o . tome nikakvog pomena. doka, među kojima ima nek>oldko ta-
Međutim, Levend je pronašao još dva baka, m:uezirlia i hadžija kao. i popis nje-
rukopisa, od kojih je jedan u njegovom govog brata, takođe .. pesnik!a Neharoija.
posedu, a drugi se nalazi u Millet · O .životu Suzi Celebije Levend nam
Kutuphanosi, zaveden pod br. 1339 i nije dao ništa više. od onoga što je iz-
nosi na:3lov Tarih-i Mihalzade 'Ali Beg. neo Olesn'icki, sarnb je dao niz zapa-.
Ova dva .rukopisa k>oja je pronašao žartja o originalnosti Suzijevog dela,
Levend, gotovo su identična .sa onim o. njegvom jezikU, <}.razlikama u poje
berlinskim, što ga je navelo da pr-i- dinim rukopisima, itd. Na .osnovu ·po-
stupi izdavanju jednog kritičnog te- menutih. :rukopisa ' data je latinska
ks.ta ovih do sada pronađenih fragme- transkripcija Qazavatname ... Treba is-
nata.. hći da je Levend dao ovaj .tekst ne.
Ovaj drugi deo svog · dela Levend u olličnoj turskoj latinici, nego u fo-
po.činje istorijom Mihalogullara, ne da- netskoj transkripciji, :što pret.stavlja:
luti skoro nikakve nove •Podatke, već napredak. u .. odnosu na niz sličnih do-.·
299
$Đ.da$n}ih izdanja. Pada u oči da izme- Tahii ·efendija, 'muftija. prizrenskog vi-
đu pojedinih ruk:opisa nema •.većih ra- lajeta ·sedamd~setih ~odina prošloga
zlika. J edino .berlinskom rukopisu ne- stoleća, .nema .uopšte pomena o nekoj
dostaju·. 88 bejtQ-va, te su· zato oni dati Suzijevoj pogibiji. Autor hronike je vr-
prema· ostalim rukopisima. Razlike u Lo· revnosno 't · tačno· beležio svaki ·sli-
pojedinim rukopisima su redovno date čni: događaj. Pa i među starim Prizren-
ispod teksta. cima niko nije tvrdio da je Suzi po-'
. N akraju je data lista gazavatnama, ginuo, ve ćda je umro.
indeks pisaca •i dela i faks~il Suzi- .3) Da ·\li je Suzi, pored Nehari-a
jeve Gazavat-name• imao ibrata Sa<yi-a? .Gotovo sve tez..;
Svakako da k:ritičko izdanje Suzije- kere pominuj samo Neharia kao Suzi-
vog dela kao. i objavljivanje faksimila jevog brata, dok se u nekim prepisima
pretstavlja veliki doprinos pri izuča <Ašik. Celebijine tezkere (prema Le-
vanju' Suzija, u filološkim ispitivanji- vendu) pominje. i Sa<yi kao Suzijev
ma tadašnjeg turskog jezika, a naro- brat. Izgleda da je ovo mišljenje odav-
čito u osvetljavanju raznih: vojevanja de preuzeo Hammer, pa Sureyya (Sicill-
u našim krajevimaui u Ugarskoj. Me- I Osman!), a od njega je bez rezerve
đutilm, još uvek je ostalo nekoliko o- preneo Babinger (GOW). Naše je mi-
tvorenih pitanja na koja ćemo se ovde šljenje da Sa<yi nije bio brat Suz;jev,
osvrnuti. već je zbrka došla otuda što je i Sa-
l) Da Ji· je Suzi stvarno napisao delo 'Yl bi>O Prizrenac. Inače, da je Nehari
od 15.000 bejtova, kiako beleži Sehi; ili bio bTat Suzijev u to ne treba uopšte
ovo što je danas pronađeno pretstavlja sumnjati. Njeg·ov grob je i danas po-
celokupna Suzijevo delo? Ako su t:ačne kraj Suzijevog, Kako smo već pomenuli,
Sehijeve reči, onda je ovo samo odlo- Nehari · se nalazi među svedocima Su-
mak ~·. kako je smatrao I Olesnicki. zijeve vakufname (Mevlana N ehari);
Međutim, odmah se postavlja pitanje: 4) Da li je Suzi nasio nadimak C~
kako je moguće da se 'pronađu tri lebi ili·· mi?. Latifi kaže· da je pripadao
odlomka (zagrebački fragment je deo nakšibendiskom redu i da su ga zvali
ovih odlomaka)· sa istim početkom i Suzi Naq'šibendi. Među svedocima · Su-
istim svršetlmm, a prepisivana od ra- zi3eve vakufname nalazimo ·petoricu
zličitih ljudi i· u mzličitirn.· periodima? svedoka :sa nadimkom Celebi, dok se
Nije li to dobar znak da je to celovito za Suzija samo kaže (Mevlanii Silzi).
de~o? Naše je mšljenje da je. ovo što Na·njegovom gvobu piše Silzl Perzerinf,
je objavio Levend, ustvari, celo Suzi- a nema· Celebi. šemsuddin Sami Fra-
jevo delo. šeri ·ga takođe naziva samo Suzi (Qa-
2)Da li je Su2li stvarno· poginuo ti mus ul•a<lam; IV, 2684). Pa i danas ga.
jednom okršaju· blizu PrizTena -'- kako u prizrenu<n~iko n~ namva Suzi Cele-
navtodi Olesnicki na osnovu jedne le~ bi,' v.eć s:amo Suzi, ili Suzi efendi. Ta-
gende, a .što je prihvatio i Levend? l~ođe · u jedn10m prizrenskom · sidžilu
Cini nam ,se da. bi ovo tvrđenje tre- nigde nismo našli da se naziva Suzi
balo uzeti sa . rezerv,om, pogotovu .što Celebi, već samo Suzi efendi ili Mev-
se zasniva na •. narodn.om verovanju. Hina . Suzi.
Kad sam pre dve godine boravio u · 5) U Qamus ul-a<lam-u, (IV, 2684) na ...
Prizrenu, nisam · mogao prpveniti ovu vodi se da je· Suzi posle završenog ško-
legendu. Zatim, u~ napisu na Suzije'- 1ovanja služio neko :vreme :kao kadija.
vtom grobu uopšte· nije zabeleženo da Ne znamo kako je šemsuddin Sami do-
je on. poginuo. Sem toga,. u jednoj arap" šao do ovog podatka, ali u svakom slu-.
skoj r.imovanoj hronici o .turskim ~-'i eaju on:.·za·služuje pažnju. Mi ovaj. po-
menici:ma u· Prizrenu, koju je napisao datak nismo negde dogli prov.er-iti. U
Prizrenu niklo pe :z;na dč!.c kaže bilo šta Pisac pliilk:aza je naveo pl"elro 200
o .tome. Njegov nad:imak Me'Đlčin& kao riječi kao primjer da' mnogi .turcizmi
da potvrđuje ovaj: podata~. s<)mo je nisu ebuhvateni u mom radu. liStina
teško osloniti se na to, jer su taj na.,. je da ima pa;iličan broj riječi' koje ni·
dimak pored kadija mogli da nose i sam obuhvatio. ali .riječi, kloj.e su na.:.
druge ličnosti. Ali interesantno je na.:. br{)jane u prikazu, ne mogu sve po•
vesti da u Prizr.enu postojd j,edna le~ služiti kao primjer iz nekoliko razloga.
genda, kloju je :z;abeležio i Kostić (Cr- l. Ri~eči: ahdnamci, 'bumbar (jelo),
kv.eni život pravoslavnih Srba u Pri- haran, idji'l'ot, juriti) kasnak, kivan.,
zrenu i njegovoj okolini u XIX veku, masat, sUaj (i sUah) i širden obuhva-
Bgd. 1928, 93--4) da je su~i, vraćajući ć.ep.e su ru mom ~radu, što se može lako
se u svoj zavičaj posle školovanja u uiltanoviti ako se' sravni· prikaz sa mo•
Carigradu, naišao u Tetovu na jednog j ilm. a:adom.
kadiju zulumć_ara i podmitljivca. Suzi 2. Riječi bajunbag, ćefija, đomba,
je napisao .Sultanu tužbu pmtiv njega igde, koračtama, korudžija,. peče -i sa-
u s.tihovima, ·kloja mu se veoma dopala. ganak . navedene su u mom radu . sa
Sultan ga pozva u Car.igrad i dade mu neznatnom razlikom: buj.umbak, bu-
desetinu prihoda sela Graždanik. Od jumbag, kefija, džomba, igdct, korašla-
tada se to mesto zove Suzija. Ovu pri- ma,. koredžija, peča i na saganake.
zrensku legendu potvrđuju donekle i 3. Riječi Đerdap, monsun, tarifa, ze-
stihovi ikioje daje Latifi (Tezkare, 24) nit, kao d druge slične riječi doliaze u
u kojima Suzi napada kadiJu, .govore- obzir samo onda klada se obređuju tur-
ći mu rizmeđu ostalog: »Kost mita si- cizmi u srpskohrvatskom j:eziku mpšte;
saš neprestano kao da je srž kičme«. a ne u radu. koji je ograničen na Bosnu
Hasan Kale~i i Hercegovinu.
4!. Riječli beba,. bršljan, čutura, gavez,
hajati>· hora, jaspra, kaditi, kopa:ran,
Povodom prikaza knjige »TURCIZ- kum, lo~a,. lolati se, oronuo-, panađur,
MI« od strane univerzit. profesora dr pero, šarpelj, šepav, toljaga, trempeta,
S'aćira Sikirića (»Pril-o~?;i za orijeatalnu zagarija, zauhar i zo·lota nisam uvrstio
filologiju<<, VIII-IX, 1958-9, Saraje- u. rječnik zbog toga što su to sporne
vo, 1960,.. str. 230,-240) rdtjeai i nisam imao dovoljno dokaza za
Veoma sru:n. zahvalan profesoru dr tO' da ih navedem kao turcizme, a: za
Saćirn Sikiriću što je posvetio pažnju aeke od ovih riječi stekao sam uvje-
mome radu i kritički ga analiziraq, rl;!nje da nisu turcizmi.
Bez su;rnnje će mL ovaj prikaz korisno Napomene uz neke pojedinaene ri-
poslužiti u mom daljnjem radu. Pred.. ječi· iz, P\l;'ikaza:
ložene nad01pune riječi, odnosno :z;na- Ajlukčija. Nije tačnia tvrdnja dB' je
čenja, kao i neke suge$tije, iznesene. u ova riječ »u našem jeziku dQbila »Cl«
prikazu, rado ću• usvojiti,. dok su pri- mjesto »h« pod uticajem riječi »ayla:k-
mjedbe, k01je se odnose na etimologiju Cl« (besposličar,. danguba)<<, poštG· .u
ili na značenja pojedinih riječi i na· tur. jeziku postoj.i riječ »ayhk~l« sa
prigovore nekim mojim definicijama 2ll'l'aČ'enjem: čovjek Iroj~ nema drugih
pojmova,. pažljvo proučiti i dacu de- prihoda osim mjesečne plate (v. »Tih·k-
taljnije obrazloženje li štamp~om rječ ~-- Sozliik«, izdanj:e Instituta m jezik.
niku, čije objavl;)ivat)je ptipremam.
Im:a u prikazu,. '];)o- mo'm mišljenju,
Ankara, 1955: »ayhk~l = Ba~ka geliri
olmay1p ald1~ .a,yl!akia: ge~inen kimse.:
noosnovan:ih tvtđ:enja i ~igova:ra, Za~ Boo aylrkCl bir adrunu:n, bu kadar pa•
sad želim đa dam samo liliekolikio na- :NWl· .vermem..-. Iako »!lYhkCI« nema
pomena. istovjetno značenje kao riječ. »a;yhkh«,
301
ima tako .sUeno značenje da to nije tvrdi da ova riječ ,nema :Veze .sa pers.
trabal9 posebno obj~njav:ati. glagolom koji znači ,»ljiUljag ~sei«, a ne
A§ooe;in. I .pod :,pretpostav.kom da je ,naV'Odi Jse ·od čega je ,moglo .nastati ovo
>9:Vdje t:i,leč ·cO reduplikaciji, tur. riječ ·vlastito we.
»beyin« nije ov:dje »skraćeno >.od ·.beyin Bermekid. Ovu riječ nilsam tumačio
.dag~lmak«, ·pQai;o .u tur. jeziku ;postoji niti .S$l'l je naveo ka9 turcizam, nego
~z.MZ »ayn :beyUjn .olmak« (»Sez .derleme je ona ;kod riječi Harunur-Reši:d samo
đergisi«, T. Đ. IK., .Ankara, 1989, .ciđ.t i;) . ;citiraQ.a ,u jednoj pjesmi. A, kada se
.Araba. Citiran1e Ibn Batute (»Bizan.. r.adi ,o dta1lu, on mora ·biti tačan i
tti&.ci nqg;iva:iu :kola :arabom«) niije jQš doslovan (vidi ·muz. zapis Odsjeka za
.dokaz za tv:l\dnju .<la je ova riječ ,po folkloc Zem. muzeja u Samjevu br.
.s~ izvoru ;grčka. 1Brojni ,etimo'loški X~YIII/3161). S druge strane, u .pje-
.:rj.ečnici, kojima :sam se Siliužio, ne upu .. smi se ne pjeva »Bermeki«, nego »Ber-
il\l,ju na takvo et.i:J;nološk9 ~umačenje. mekidi< ·kako .bi se udovoljilo rim:i pre-
Miax Vasmer, kod riječi »araaba«, u.. 'ma riječi >>Rašid«.
sva:ia tvrdnju da 1e ov:a riječ ·PQZlij .. Cengija, čengijati. Nije tačno da ove
mlđena :U rtu~k.i jezik iz staroruskog, ,riječi dolaze od ~tur. riječi »!;ingi«, ne-
®nosno tatarskog jezika (M. 'Vasmer: go je <tačno ono što sam naveo u mom
>>Russisches ,etymologisch~s Warter7 radu: da .dolaze od tur. riječi »gengi«
buch<<, Heidelberg, :1950). (vidi »Tiirk~:e Sozliik« .T. D. K. i M. N.
Batakčija. >>Ba:tak~l« u tur. jeziku :ima O.zon: »::smanlica - lfi,irkce sozliik«).
~a.čenje i: ·rasipnik, čovdek k>oji uludo iCep:ra. Ne mogu prihvatni ·kao tačno
.fiwši )imovin.u i cupr~pašćuje je, !da- ,t.v.rđenje da je ova riječ došla od arap.
kle. i$to značenj'e :k4lo i u nas ('l'iirkQe ·»'kaur« i da ·bi, s obzimm da je riječ
.So~iik«, T. :o. :K., Ankara l955.: »bata- o arap. »kaf«, trebalo u našem jeziku
k~:I, .2. Eline ge!;en .~arayl batlran«). ·~ ćevre. Miislim .da nije uopšte
:Batp.l. .!Dr ..Sikirić tvrdi da »:batiil sporno io .da je ova riječ nama došla
neće biti od a!1<lP. baWH, jer taj oblik iz tur. jezika. Tur. »!:« ne može, po
u arapslmm ima dru-go 2lnačenje« .•0- ·pravilu, u našem jeziku da glasi »Ć«,
kiolnost da ova riječ ima u m-ap. je- iako ima krajeva (jpla:jevi u kojima
ziku drugo :;mačenje nije dokaz za Ito narod ne razlikuje »Č« od »Ć«) gdje se
da ova riječ nije arap. porijekla .. Na,. ova riječ izgovara »ćevra«. Drugo je
protiv, tur. »battal«, koja ima isto zna,.. pitanje izvornog postanka ove riječi.
,čenje kao i u nas, došla je od arap. Pored Zenkera, Keresteđijana, Skoka
>>battill«, (vidi između ostalog i »Tiir~ .itd..i sljedeći tur. rječnici tretiraju ovu
k!;e 'Sozliik« T. D. K., Ankara, 1955. i riječ kao izvorno tursku: »Kamus-i
Mehmed Salahi - Kamus-i ,Osmani, Turki« (S. S.), »Resimli Kamus-i Os-
SY. II, Istanbul, 1313 (189,7). T'ur. >>.ba- mani«, >>Tiirkge Soz.Iiik« (T. D. K.),
ttal« ima, iako rijetko, i ono značenje >YKamus-i Osman!« (M. S.), »Osman-
!mje ova r:iječ ima u ara;pslmm: »ba- lioa-Tiirkce sozliik« (M. N. 0.). Kada
ttal gazi hikayeleri me-11hurdur« (M. se postavlja pitanje je li tur. »Qevre«
Salahi). došlo !'Qd arap. »kaur«, važno je uka-
:Bektaš. U mom rječniku nema .ri- zati i na ovo. Vrijedi kao pravilo da
ječi »bekt~«, nego ima >>Bektaš«, kao arap. glas »kaf« ·1:1 •tur. riječima redov-
lično ime, :i »bektašija«, pripadnik isto- no glasi »k«, a nikako >>e«: kafir, ka-
imenog .dervišlmg reda. Svrha mi je hil, kahin, keiam Ltd.
.bila da objasnim .od čega je nastalo Ićindija. Primjedba da ićindija nije
lično ime »Bektaš«, kao što sam uči »treća muslimanska svakodnevna mo-
nio ·i u svih ostalih ·vlastitih imena koje litva«, nego druga, nije umjesna, po-
aam uvrsJio u rječnik. ·U prikazu se što redni broj »treća« označuje treću
:lUl2
po :redu ·molitvu. računajući .od· počet ·: :Lntikal. »Intikal<<'- je'' pravni' termin
•.ka da,nai ·:oc(l .tor!! .{saba:ha). Muslimanski usvojen kod nas i' ·u 'tur. .jeziku .u
.vjtlll'Ski udžl:)~ici, .i na.ši Lstrani;<kada ..mačenju ·kaje•-'!lam· .naveo, u··.Svonl.·ra-
opisuju ·islamske šartove redovno n·a- 'du.. Sa ovinf 'je. tiskO povezan i termin
.,.vode namaze· ovim redom: fedir ,:(sa- »i~iklilija«; Ne: samo tur; rječnici nego
. bah), ,zuhur· tpodne), asr .(ićindija) itd., 1 po.zz;tati.:tutrski zemlji~i zakon »EraZi
dakle dćindija je uvijek· trečatpo, u:edu. ·kanunama«' definiše :ovaj termin onako
· Pa · ,L takvimi (k,alendari) imaju · isti kako .~s~: 1ga . d·a '1defiilisio. ·Za ·•pojam
.poredak namaskih vaktpv.a: »Svi tak- »Uopće prelaz 'p;ravaJi.viasništva Ba . je-
vimi redovno sadrže .početak vren'leria •dne illi juridističke.i oSobe •na .drUgu«
za pet dnevnih natnaza (evka1li-hamsa): .postoje te:rmini takrir.o kajt ~ -uka;}'l;iti.
saQ'ah, podne, ićindija, akšam i jačija« · · .·Jag,la; lVIiožda,.l()va: :rij~č rima i. neko
-(M. Kantardžić: »O takvimu«; Gla;:nik drugo•'.ZI1aČeiije, ali ;.u t:OVĆlm: obliku.· j
rvz, god. III., str. 496.). u .tom smi- .sa .značenjem:' cicvara zabilježena je ·na
slu je ićinđlij•a navedena u mom radu -terenU., :u·. žepču.
·kao treća• muslimanska svakodlnevna ·, H.avak. Nadam se da će mi ·ar Siki'-
molitva.. Pitanje oko ·naziva. ićindije :~;ić:vjerovati ako kaž.eril da•smn još .on-
.kao druge molitve (»asri-sani«), ·koje •da . kada sam tumačio·. I' pisao ovu ri-
ppkreće • Dr Sikirić, ne .spada ovamo i ._ječ znao da »j ab1an i . topola~ nije .iSto
ima sasvim· drugi značaj. drvo«. Ali, treba fmati• ha umu činje
ISto tako nije- umjesno upozorenJe ·nicu d"a topolu (kavak, Populus) ·u je-
da citirani :stih »Beg Alilieg·:klanja ,je- ·.dnom "veliooom ·dijelu Bosne i Hercego-
_kindiju« treba da glasi »Beg Alibeg --vine, u Dalrila:ciji, pa r: u nekim! drugim
. ićindiji,l klanja«, pošto se radi o Ci- '.krajevima FNR Jugoslavije. naiivaj'u
•tatu .stiha iz rulropisne zbirke narod- jablanoni;''!iako je jablati dru~ drvo
nih pjesama Matice Hrvatske Gpjesme (Ropulus ·il?yramildalis) i stoga sam to
.sakupilo .po Bosni i Hercegovini· Ivan u. zagradama: napomenuo ·(vidi r Rje-
Zovko), a citat .služi kao dokaz· da se ·čnik Akademije znanosti d umjetnosti
ićindija u narodnoj pjesmi gdjekad ·Pod »jablan«). rr
naziva li· jekindija. ·· Kolajdjele. Dr Sikirić tvrdi da ova
Indže karaula. fuko je Dr Silkirić »po- riječ ima· drugo značenje od: :onog kojeg
sve siguran da je indže karaula pogre:.. sam .nav-eo. Medutim, pouzdano znam,
šno zabilježeno mjesto sindžir kiar:aula, a to .sain utvrdio i na terenu, da ova
tj. stražari na lancu postrojeni«, ipak niječ u •istOčnom dijelu ·BO.Sne, ·pa i u
primjedba nije OSMV.a!l!!l', pošto je Da- Sarajevu, ima tačno ono značenje koje
protiv posve sigitrno da »indže kamula« sam naveo. I u tur. jeziku 'ima takvo
nije pogrešno zabilježeno, nego odgo- značenje (Tiirk!;e Sozliik« (T. D. ·K.),
vara tuF~ ince karavul (ince karakot) str. 456: »kolaygele = bir i:;; yapmakta
= laka stral1a. Za dokaz moje tvrdnje olanlara soylimen ·iyi dilek sozii«; S.
citi:rem Lug.at-i Ebiiz-Ziya pod ince: Sami, str. 1109: »kolaygele = i:;; ba-
»Ince karavul = ordugahm ilerisinde :;;mda bulunanlara tahiyye ve dua ta-
olan kii!;iik kilta•at-i rniifreze«; što zna- biridir«). '
či: izdvojeni mali Odredi vojske· (stra- Bolje bi bilo da je dr Sikirić rekao
ža) pred logorom (logorištem) vojske. »kaže se i onome«, pošto sam naknad-
Zatim ~?: Sami pod ince (tač. 6): »dnce no, poslije objavljivanja »Turcizama«,
= hafif, miihtesar: ince donanma, ince saznao da u visočkom kraju ov'a ·riječ
karakol«. · Za izooz Dr Sikirića »sindžir <ima ono značenje koje nav6di di- Siki:..
karakol«, »siridžir karak!ola« nema po- ..rić;· ,; -: ·
tvrde ni u turskom ni u srpskohrvat- '··Tav Za. Sasvim je pouzdana etitho:io-
skom. j~ziku. ška oznaka 'koju sam dao. kod ove ri-
ječi (lat•');;•pošto se turski leksikogra:fi upravno urđenje jednog ejaleta u ma-
slažu u. ·tom da je ova ·riječ ·u turski 19azijskorn i evropskom delu Osman-
jezik dqšla iz .ithlij.anslrog (tavola), a ske imperije predstavlja značajan do-
negpqrno j e 'da .j e itaL tavola došlo Od prinos osmanskloj istoriji. Istina,, posto-
lat. tabula. Upu6ujem i na K; V.asme- ji nekoliko opštih prikaza uređenja
ro.v >,~>Russisches, .etymologisches Wor- Osmnnske imperije·· koji daju u na;jop-
te:rbuch«, He~delberg, 1955, pod: tavel, štij,im crtama i uređenje provincija, a i
ta vl. . neke studije dodiruju tu temu s<a razli:..
Teke> :Nije .tačno· .tvrđenje da :qe po- ~itih gledišta, ali sistematski prikaz
stOji tur. riječ »tek«,'koja znači. »samo.<<. · Uteđenja jednog ejaleta na tom prosto-
Postoji, a evo ~a· to dokaz: »Tiirkc;e ru do pojave ove knjiige nis!1JĐ imali.
.soz1iik«, ·T. D .. K1, Ankarra;·l!l55,.•str. Nas, me<iutil;n, više zanima . druga
714: »tek ··= L Ei,lL olnnyan, ::biricik. 2. strana kad ističemo značaj teme. 'Isto~
·Yalmz, sadece:• Bunun igin tek bi,r yol rijsko ispitivanje turske. pvovilncijske .i
·var«. Zatim str. 625: »sadece (zarf) = ,lokalne uprave;·. u.· našim. zemlj ama pod
jalmz, .ancak<<. . ·turskom vlašću jest jedan od zadataka
Ter.k,ija. 'l'urski etimološki ·i obični naše nauke. Naročito .to treba istaći
'rjooni'ci navode »terki<< u značenju na- kad je u pitanju istorija Bosne pod
še terklije :kao. izvorno tursku riječ, a tursklom vlašću. Islamizacija j~dnog
riječ »tirkel,l:& (kožiJJa torba . u. kojoj se ilela stanovništva je odredilii naročiti
drže strl.jele) ·kan izvorno .perzijsku. ·položaj Bosne, drukčiji nego u drugim
PO svoj prilici tur. dječ »terki<< irna iz- 1;1ašim zemlj-ama pod turskom, vlašću.
·vorno vezu sa tur.. riječi. »deri<< (koža), . Mnogo toga što u istoriji drugih Z€1-
••kb:fa: ti. starijem .izgovoru glasi >>teri<< malja pod turskom vlašću dolazi u
·i<>>~ter!k<< (S. Sami. pod >>deri<< i. >>Di- drugi red, u istoriji Bosne se ističe kao
va.rlu. Lugat..:if TUrk ·.Dizini«, T. D .. K., problem koji se mora rešiti da bi se
•Ankar;: 1!.143; ·pod·· >>teri«). dobila puna istorrijska slika te naše
'Torba. Turski' etimološki rječnici· tre- zemlje pod turskom vladavinom.
tirajatt ovu riječ, kako u izgovoru »tor- Jedna od specifičnosti istorije Bo-
ba<<, •tako i u dzgovorn >>tobra<< kao iz- sne pod turskom vlašću od osamdese-
V'Oirno tursku riječ. To isto zastupaju tih godina XVI veka jest postojanje
Zenker, Vasmer i drugi. bo>"Jc:mskog ejaleta (pašaluka). Ostale
Abdulah Skaljić naše zemlje pripadale su ejaletima či
ja su sedišta i veći deo teritorije bili
van okvira naših zemalja. Jedino je
Hazim Sabanović, Bosanski pašaluk u ovom pašaluku čitava teritorija bila
~ postanak i upravna podjela; Nau- u okviru naših zemalja. Islamizacijom
čno društvo .NR Bosne i Hercegovine, jednog dela stanovništva i razvitkom
Djela knj. XIV, odjeljenje istorijsko- domaćeg feudalizma u okviru osman-
filoloških nauka knj. 10; Sarajevo, 1959. skog u Bosni pod turskom vlašću stvo-
271 str. i 7 karata) rila se kod jednog dela stanovništva
Pitanje uređenja pojedinih. provin- muslimanska tradicija i način života sa
cija Osmanske imperije, a za neke od izvesnim samosvojnim karakteristika-
njih i pitanje postanka, nije još doma. Time je bosanski pašaluk dobio u
voljno proučeno. To je problem· od ve- neku rurku etničku podlogu i po tome
like važnosti naročito kad se radi o se razlikovao donekle od drugih pa-
onim oblastima gde su bile sprove- šaluka u evropskoj Turskoj i u XVI
dene tipične odlike osmanslwg dru- i XVII veku. Vremenom, a naročito po-
,· štvenog sistema i upravnog uređenja. sle kraja XVII veka, bosanski pašaluk
Ispttati postanak, upravnu podelu i je sve više dobijao karakter zemlje
u ikojoj dolazi .do iztaža~a domaće 'roJl- i ·gradSka društvena .stniJi~a; lokalni
slimansko plemstvo, pa se pOŠle ;gu- -~i upra,v.e i saniolJlPllave ne mOgi.t
·bitaka teritorije preko Save i u Dal.;. .se ,8hv.atUi )b&z · ~$lja u 'pl'!Obl~
maciji, kao isturena islamska zemlja, '~ih .odJ;losa ·i Qf1 ;selu .i .u ~u:.
u neku ruku počeo izdvajati. Pored :Objavljena knjjga,obu~,~ 1l1!'a
svega toga što je bosanski pašaluk po "PIVa dela 2lamišljenog :CjeliQkl.lf.mlog ·.~a
svome ur.eđenju ·u. oonovnim -crtama li- ,da, odnosno .pos~ak 'i ,u~~u ~lu
čio na druge pašaluke ·U evropskom i bosanslrog ejaleta.
maloazijskcm delu Osmanske imperije •U ;prvom \~delu .&VQg zadtt jpod ·nalllo-
(ocbiosno, onde gde je uređenje •bilo ·VOm »~~~ 'QQJI~twg Pll'Šal~a-«
tipično) i pored svega t'Oga &to ·je .cen- '(atr. J/5.-98) :,autx>r ;je :p~ao P.®tan;a~
tralna .vlast uspevala .da .ođrii .uređe .sV'ih .ilp:ra.\\tlih 'j:edi.niea $oje ,su .3!560•
nje booanskog pašalUka u .opštim okvi- .Jodine •ttšle JU ,sa&tav .bosanskQI p•-
rima i ·U XVIII i XIX veku, ipak je !1\J!ta, ,njdbovo šir~, ~ll!~ i ~a
na teritoriji booansk;og .pašaluka i u :vna ·sedišta. Zatinl je ;Pri~~all PQftt~t
-okvirima -njegovih ustanova raslo ·i ono nak samog bosanskog p~liluka, J~l'iw
što karakteriše bosanske .muslimane .i ·rijalne .i druge .pro~ ,d,o k:.:.ro.a :t,lr-
što ih je izdvajalo od oomansdtih ·Tu- ske .vladavine, .uključujl10i ;i prQro~Jl~
.raka, .pa čak pOnekad i S'Uprots~avljalo ·u ·xt!X ,v.eku i pretvaranje •bo~a~Šl~
·njhna. Na ifiaj način ·Se ova tema 1kojn .ejale,ta .u bosanski 'vilajet.
'inače po .svome ·~arakteru spada .u Alltor je ·pitanje postanka .bosaQ4.ltog
istoriju -turske uprave u našim zemlja- ejaleta postavio na široku -osnov:u i p;a-
ma -vezuje za istoriju jednog dela na- ·~b prikazom ·Rro~a 'Eura.ka .p ;&v-
roda u Bosni i Hercegovini. l'opu i .organizacij.~ nj~ve -v.lasti .na
;pod naslorom koji jroa knjiga bez osvojenom podruj!ju, ,gde :(JbH.~a ,paž-
podria.Slova (Bosanski pašaluk) može nju na :~niv:anje nunelij~ ;ej(llettt.
se dati i cjelokupna iStoll"ija Bosne i Zatim prelazli -na ;prik~iv;~e ~J.'Jl
ostalih oblasti ilroje su joj .pripadale, ·TUraka ;u Đosnu, :naglai\lil'\lf:i ·.naJ:s~ito
onako kako je pod tim .n;aslovom obu- važnost skopskog kraji~~~. All11ot -~"iti.\Il
hvaćena ·istorija Bosne u drugoj knj.f,.. raspravlja o prvim 'WJ:'$klm P0:4i~ija,ma
zi Istorije naroda Jugoslavije. Može se, .u Bosni. Tu su ušli i rezultati i:z; :AUto-
međutim, .naslov shvatiti kiao .uža tema, rova ranijeg rada o bQsMI/skom >kr'@ii-
pa dati samo up:r1avno uređenj.e i u- štu (!l9dj.~~jak lst. društva BIH IX,
pravnu .podelu. Sabanov~ je preu,.. 1957).
zeo na sebe ovaj drugi zadatak. -On je Taj prvii deo rada obiluje novim re-
svoj ~rad .podelio -na tri dela. U prvom zultatima. Tu su rašćišćeni mnogi .pro-
delu je prikazao postanak bosanskog blemi i utvrđena brojna fakta. Autor,
pašaluka i svih sandžaka koji .su ušli na primer,· vrlo ·lepo utvrđuje na os-
u njegov sastav, u drugom delu je dao novu podataka iz izvora kad je .pre-
upravnu .podelu, a u trećem namerava neseno sedište bosanskog -sandžaka iz
prikazati administrativno i vojno ure- Sarajeva u Banjaluku. Mriogi podam
đenje bosanskog pašaluka. Iz toga .iz- ·koji SE! tiču ~tanka pojedinih 'fl~r;tqža
lazi da feudalni i drugi društveni od- kia ovde .su prvi put;, i.;nes~ni ili qb-
nosi, kao ta:kvli, ne ulaze u sastav rada, jašnjepi. U radu je Jiašči~~nrp pit!!:$
što ne znači da se ·treći deo rada može ·kada je ·osnov.,an bosanski :Paša41,k, šta
prikazati bez ulaženja u probleme ko- •je obuhv:atao i gde ~:u je bilo ·$ed:i$tE!.
ji se tiču feuda:Iriog uređenja. :Vojno Podaci Jmji se !tiču promena .Jl or_g@,i-
uređenje, a dobrim delom i admini- zaciji .bOsanskog :Paša!u~a ~ .kamiJeg
strativno, ne -mogu se prikazati a da ~emena 11.u .ovde ·prvi wt .si~tell)!l-t$~
se ne opiše tiniarski sistem, a donekle imeseni.
305
Osnovni rezultati u ovom delu Saba- grupa sandžaka, i kartom čitavog pa-
novićeva rada znače nesumiljiv dopri- šaluka. Prvom delu rada je priložena
nos našoj nauci. Taj deo rada predsta- karta prvih vilajeta skopskog i bosan-
vlja izraziti istraživački posao. skog krajišta. Detaljan prikaz vilajeta,
Drugi deo Sabanovićeva rada koji se kadiluka i nahija sa kartama predsta-
tiče upravne podele bosanskog pašalu- vlja važan doprinos istorijskoj geora-
ka (str. 101-234) svojim istra~ivačkim fiji Bosne pod turskom vlašću.
'karakterom takođe je značajan !)Tilog Rezultati istraživanja u ovom radu
našoj nauci. šabanović je izvršio resu zasnovani na velikoj masi prvoraz-
konstrukciju upravne podele bosanskog rednih izvora, od kojih se naročito
pašaluka iz vrlo veli'ke mase pojedi- ističu turski popisni (katastarski) def-
načnih podataka iz brojnih izvore. teri. Upotreba izvora i literature, a na-
On je na osnovu svoga istraživanja da'> ročito izvora, svojom obilnošću čini ve-
pi>tpun prikaz upravne podele bo.san- fiki utisak.
'skdg pašaluka od sandžaka do nahije, U tom inače odličnom radu ima po-
prateći i sve promene u tome, Tazume
negde detalja koji nisu dovoljno paž-
se, koliko to izvori omogućuju. Autor ljivo proučeni, a tu i tamo ima pokoja
jasno pokazuje da su Turci zadržali krivo citirana primedba. Primera radi
upravnu podelu koju su zatekli ne sa- naveo bih glavu XIV pod naslovom
nio kod manjih teritorijalnih jedinica »Pitanje osječkog sandžaka« i za jed-
nego, gdegod je to bilo moguće, i kod no i za drugo. Ne bih baš naročito isti-
većih oblasti. Stoga proučavanje pro-:
cao da je defter za Ilok naveden kao
blerna iz istorijske geografije Bosne na broj 620, a stvarno mu je broj 437, jer
osnovu turslcih izvora iz XV veka može lično warn kakve je nevolje imao Sa-
imati vrednosti za rešenje važnih pi- banović svojevremeno da dođe do po-
tanja iz istorijske geografije srednjo- dataka iz deftera, ali ima štampanih
vekovne Bosne predturskog pe11ioda. To stvari nepažljivo citiranih (vidi: str.
se vidi na dosta primera u knjizi. 63, prim. 4 i 5). Tu Sabanović tvrdi da
Od velike su važnosti rezultati Sa- se ·spominjanje osječkog sandžaka kod
banovićeva istraživanja o privremenom
Feridun-beja (za popis sam Sabanović
vilajetskom uređenju koje su Turci u- kaže da je nakriadno unesen u Feridu-
vodili neposredno posle zauzimanja. novo delo i da je iz početka XVII ve-
Vrlo dobrom upotrebom izvora Saba- ka) može protumačiti tako što je une-
.nović je rekonstruisao privremeno u- seno ranije stanie iz sredine XVI ve-
ređenje bosanskog sandžaka »na velike ka, kada je sedište sremskog sandža-
vilajete« koji su se u novoosvojenim ka bilo u Osijeku, pa da se sremski
zemljama poklopiH sa zatečenim obla- sandžak nazivao osječkim. Međutim,
stima bosanskog kralja, Pavlovića i kod Feridun-beja, .odnosno u naknad-
Kovačevića, dok su u oblastima koje no unetom popisu u njegovm delu, me-
su ranije držali Turci obrazovana dva đu sandžacima budimskog ejaleta spo-
vilajeta. Kasnije je i »vilajet Hersek<< minje se i sremski i osječki sandžak.
ušao u sastav bosanskog sandžaka, po- Tako je isto kod Ajni Alia i Koči-beja.
što je organizovanje tog vilajeta bilo Takvih omaški se može još ponegde
sprečeno privremenim gubitkom tih naći, ali se one većinom javljaju kod
oblasti. sporednih pitanja i u opisu perifernih
Vrlo detaljan prikaz upravne podele oblasti.
bosanskog pašaLuka i promena koje Mora se još istači da u radu ima po-
su u tom pogledu nastale popraćen j.e dosta ponavljanja, što je s obzirom na
kartama pojedinih sandžaka, odnosno karakter rada teško bilo izbeći.
306
Konačna ocena ovog važnog dela materijal za nav~a<. Tako treba gle-
moći će se dati kad 1zađe treći deo dati na rad Cvetkove u kome su opiT-
koji će sadržati administrativno i voj- sani neki oblici izvanredndh tereta i
no uređenje bosanskog pašaluka. dažbina, koje je turska država, za svo-
Branislav Đurđev je potrebe, nametala na potčinjeno
stanovništvo u Bugarskoj.
Bistra A. Cvet!kova - Izvanredni U prevodu na naš jezik naziv djela
danci i državni povinnosti v Blgarskite Cvje1lkove glasi: Izvanredni nameti i
zemji pod turska vlast; Izdanje Bugar- državni tereti (kuluoi) u Bugarskim
ske akademije nauka, Sofija 1958. zemljama pod turskom vlašću. Tu se
Dažbimski sistem u Osmanskoj dr- zapravo radi o tzv. izvanredntim ·na-
žavi i primjena novog sdstema u zem- metima i običajnim teretima (kako se
ljama u kojima su Osmanlije vladali, to mod nas prevodi), koji! se u ranijim
iako pretstavlja jedan od ključnih turs!kim izvorima označavaju skupnim
problema za proučavanje Osmanskog nazivom avariz-i divaniye v1e tel.tiili:f-i
feudalizma uopšte •i oblika njegovog orfiye. Kako se vidi nasiov ovog djela
ispoljavanja u pojedinim proViinclja- unekoliko odudara od uob:iiČajene kon-
ma posebno, malo je dosada obradi- strukcije turskih izvora, koji po na;šem
van. Opšti pregled principa i oblika mišljooju adekvUJtnije odgovara pori-
opterećivanja zavisnog stanovništva jeklu, privodi i namjeni ovih tereta.
u Osmanskoj državi, koji Je u svom Svoje otstupanje od uobičajnog raspo-
djelu, Tekalif kavaid, pokušao da reda terminologije već u na2lilvu pred-
prikaže Abdurrahman Ve:llik bey ni meta, Cvetkova objašnjava željom da
ukoliko ne i·scrpljuje ovo pitanje. Ovo ovaj način opterećiv,anja svede na
djelo, pisano uglavnom popularno, njegovu suštinu i da prati pojedine
pretstavlja više potsticaj za naučnu obUke tereta zavisno od oblika u ko-
razradu postavljenog problema, nego jim je raja ispunjavala svoje obaveze
neki stvarni naučni dopr~nos. Nešto prema turskoj državi. U skladu sa
v1se svjetla na dažbins!d s:stem u ovim ciljem postavljena je ~ kompozi-
Turskoj unio je Uzunčaršili osvrtom cija djeJ.a u kojem su nameti u korist
na pojedine dažbinske obiike, koje je države grupLsani u tri grupe: novčane
cm1o fragmentrano u svim svojim dažbine iz grupe tel.tiilif-i orfiye ve
djelima, a posebno u djelu Merkez ve avariz-i diva:n:iye; dažbine u naturi i
bahriye te~kililti. Korisni podaci na oblici kuluka u korist države. Kori-
istu temu nalaze se i u djelu Franeuza steći pretežno arhivsku tu:vsku građu
Belena Essa:is sur l' histoire eoono- (objavljenu i neobjavljenu), Cve1lkova
mique de la Turquie (tu:-ski prevod je utvrdila da je turska država, pored
- Ziya Kammiirsel, Tiirkiye iktisadi raznovrsnih kuluka, raju u Bugarskoj
tarihi hakkinda tetkikler, Istambul optere6ivala raznovrsnim novčanim i
1931) kao i u djelima nekih drugih naturalnim izvanrednim dažbtnama.
tuJrskih i evropskih pisa·:&. U svim Od novčanih ona je u Bugarskoj utvr-
navedenim radovi;ma opisivane su dila ove: aval'liz akčesi, nuzul, mubaši-
dažbine općenito i vi.še za čitavo rije, tahsildarije, huđamilje, kalemije,
Carstvo1, tako da je pitanje obrade kajdije, kjati:bije, hardži-mahkeme,
kcmkretne primjene ovog sistema u imdad-i seferije, imdad-i hazarije,
pojedinim provincijdma turske države kudumije, teftišije, selaml1ik, na! baha,
dosada ostalo većinJm zanemareno. ajalcteri, ava~id, dažbine za potrebe
Upravo stoga i najmanji prilog posve- poštanskog saobraćaja (menzil akčesi i
ćen opisu dažbina 1 tereta u pojedinim dr.), nefiri am bedeli, bedeli ujinuke-
provincijama pretstavlja dragocjen leri, ordu bedeli, sejmenskt bedel, ia-
30'1
nei harbije . (i!llnei .askerije). Naturalne razvoja feudalne rente u Turskoj. Vee
dažbine su uzimane većinom u hrani i u uvodu svoga djela CvetlroVa p.rigo-
uopšte u ljudskim i stočnim živežnilrn vara ranij.im istoriografima, •posebno
namirnicama, koje se u Bugarskoj turskilrn, da pri obradi dažbmslkog
sreću najčešće u oblicima: siirsat za- sistema u turskoj pristupaju formali-
hiresi (bedeli siirsat), ištira (mubaja) i stički, valjda zato što su oVIi pokuša-
mukajese. vali, svjesno m nesvjesno da, pod
Prikaz navedenih dažbitna i tereta uglom razJ.oga i povoda kOji su uticali
raspoređen je u tri glave. na pojavu pojedinih dažbinskili oblika
u Turskoj, odnosno pod· uglom nji-
Cetvrta glava posvećena je utvrđi
hove namjene i d1irektne ili indirektne
vanju kategorija stanovništva koje je
osnovanosti tih dažbina na šeriatu,
bilo oslobođeno od izvalllrednih name-
jasnije odrede porijeklo, vrstu !L pri-
ta, a u petoj, posljednjoj, glavi uka-
rodu pojedinih dažbina, zbog čega &U
zano je na neke oblike otpora narod-
ih op6enito dijeliLi na tekallf-i šerli.ye
nih masa protiv samovoljnog li preko-
i tekalifi odilye, ikoja je podjela po
mjernog opterećivanja orvim dažbina-
našem mišljenju osnovana. Postupak
ma. Cvetikove je, po našem mišljen:jti. ne-
Sadržaj djela ukazuje na veoma ispravan. Naročito stoga što onemogu-
interesantan poikušaj rekonstrukcije ćuje praviino sagledavanje mjesta ovih
jednog djela dažblinskog sistema u tereta i dažbina u cjelokupnom daž-
Bugarstko1 u vrijeme turske vlaJSti i to btniskom si-stemu, 'kao i stoga što ooe-
upravo onog ddjela koji je i inače, mogućuje tačno utvrđivanje porijekla,
manjje poznat i manje obrađivan, ne razvoja !ii O.bli.lka ispoLjava10.ja pojedinih
samo za bugarsko podru~je, nego i za tereta i dažbina. Praveći vještačku
čitavo područje OsmanSke države, što
podjelu, u suštini istQIVrsnih dažbina,
važi i za naše zemlje. Kako je djelo na novčane, naturalne i radne (od ko-
pisano pretežno na osnovu neobjavlje- jdb su· se mnoge javljale Sk01ro u svim
ne turske građe ono je ispunjeno oblicima u zavisnosti od raznih oik<Tl-
značajnim materijalom, koji će dobro
nostJ.iJ), bez njihovog povezivanja sa
poslužiti za dalja istraživanja ne samo istoriskim 0\koLnooti:ma u kojima su
dažbdnskog si!stema i položaja raje u nastajale, Cvjetkova je ustvard oortala
Bugamkoj, nego ·i. za proučavanje samo faiktološku sliku, i to ne uvijek
s1i1Čnih pitanja u ostalim balkanskim
potpunu i ne uvijek tačnu, pojedinih
zemljama u vri:jeme turske vladavine, tereta i dažbina, a ne razvojnu lin4ju
kao što će ovi materijali biti od koristi kojom je teikao proces izvanrednog
i za proučavanje ~ problema. U opterećivanja raje u Bugarskoj. Zbog
tom pogledu djelo pred!stavlj:a korak svega ovog moglo se i desiti da u
naprijed u poređenju sa sličnim dje-
ovom radu mnogi izvanredni nameti
lima spomenutih turslclih i evropSkih
niJSu Plrikazani u pravom istoriJskom
istoričara. Ali u načinu postavljanja
ovog pitanja i načinu obrade pOsta- svjetlu (imdad-i selleriye, imdad-i
vljene problematike djelo, po našem hazariye, avariz a.kčesi, nefiri am
mišljenju, pati od niza nedostataka, bedeli, na pr.) što je sa daleko V'iše
posebno nedostataka metodološke pri- ozbiljnosti bilo moguće učiniti već i
rode, u čemu zaostaje za ranijom isto- na osnovu literature, ikoja j.e citirana
riografijom. u ovom radu (Uzun!;ar!J!lll, Osman-
Osnovni metodoloŠiki nedostataik sa- l! devletlinin merkez ve bahriye te!;!ki-
stoji se u pogrešnom opredjelenju lah; A. Vefik, Tekalif k:avaid; O. Bar-:-
mjesta predmeta ispitivanja i vješta- kan, >>avariz« u Islam Ansiklotpedisi .i
čkoj podjeli tereta u zavisnosti od dr.) kao i. na osnovu podataka koji su
20°
se mogli naći u joŠ nekim poznatim, zadržava pretežno u starom, natural-
ovdje nekorištenl.m, djelima (Belen, nom, obliku takoreći do .propasti Os-
~pomenuto djelo; Lamouche, Histoire manske države. Upravo zbog ovakvog
de la Turquie, Parts Hl34; UzUlll!;ar~m. razvoja tumkog feudaldZJina i dolazi
Osmanll tarihi, II! i IV knjiga). kaSIIlije, tokom XVII, a naročito u
Ovaj postupak može se još manje XVIII d. XIX vijeku, do pojačanog iz-
pravdati želijom da se oV'i.lm putem vanrednog opterećivanja ;podanika od
ukaže na oblike ispoljavanja feudialne strane turske države, gdj.e se ovaj ob-
reillte u Bugarskoj pod turskom vlašću lik opterećivanja ne pojavljuje stro•go
(što pretstavlja jedan od glavnih mo- uzev kao feudalna rerita (koja se na-
tiva opisane podjele izvanredn!ih tereta lazi u posjedu feudalca), pretstavlja-
jući više oblik nametanja na podanike
kod ~vetilrove), jer se rruz;voj feudalne
rente u TUrskoj d u Of.tlim zemljama u ra:z;nih tereta od strane države, koja
kojim su Turci vladali ne rome pratiti koristi svoj imperijum, posebno u te-
lcroz oblike azvanrednog opterećivanja škim ratnim piTi.likama, što su radile i
J?odanika u korist države, premda je druge feudalne (i ne samo one) države
izvanredno opterećivanje imalo ja«oog u s!.ičnim prilikama. Tereti ove v:r:ste
9draza na stanje i na kretanje feudalne pretstavljaju feudalnu rentu ne
ne rente, naročito kasnd!je. Ali to je samo' stoga što se oni ne ubiraju po
druga stvar. Da b~ se shvatio razvoj principima kOlji važe za feudalizam,
feudalne rente u Turskoj kroz č-itavo nego i stoga što se njdma ne opterećuje
vr~jeme postojanja turskog feuidali- smao raja, nego i veći dio musliman-
~a, kao i da bi se shvatio motiv i
skog stanovništva (UJporediti objaVljene
razlozi za pojavu i uzrast izvanrednih turske dokumente za makedonsku isto-
davanja u korist države, kojd. su se riju, za Bosnu vidjeti sidžile li!z XVIII
jako množili i nara,stall u vrijeme i XIX vijeka u OrijentaLnom institutu
propadanja klasičnog turskog feudal- i Gasi HUtSrevbegovoj biblioteci u
nog sistema, (XVII, naročito XVIII i Saradevu), premda je ono kasndje u
XIX v.), mora se pratiti sam razvoj cjeld'ni podlijegalo .i vojnoj obavezi,
toga feudalizma, jer se samo na taj zbog čega je, u poređenju sa hrišćan
način mogu naći pravilna marksističlka
skim stanovništvom, nešto blaže opo-
rješenja ovako krupnim problemima. rtezivano izvanrednim dažbinama. Up-
To znači, ako se želi pronaći neka za- ravo zbog toga tokom XVIII vijeka
konitost u razvoju feudalne rente u javlja se otpor kod muslimansk:otg sta-
Osmanskom feudalizmu, onda treba u novništva protiv tih tereta kao i pro-
prvom redu pristupiti anald!zi prodz- tiv turskih organa, koji su namećući i
raspoređujući terete, činiH razna na-
vocmog odnosa u tom feudaldzmu
počev od nj-egove uspostave pa do• pu~ silja i zloupotrebe. Ovaj otpo.r dobiva
ne degeneracije izazvane pobjedom ponegdje oblik buna širdh razmjera,
tzv. čiflučkog sistema. Praćenje feu- koje su na pr. u Bosni i Anadolijđ
dalne rente ovim putem pokazalo bi evidentne polovinom XVIII vijeka (upo-
da je, u srazmjeri u kojoj je proces rediti za Bosnu N. Lašvanin, Ljetopis,
čiflučenja doživljvao svoju afirmaciju, GZM 1889 i Kroniku Mula Mustafe
rušeći klasične osmanske ustanove, Bašesikije, GZM, XXX, 1918, a za Ana-
dolazilo ne do lišavanja feudalaca doliju podatke kod Uzun!;ar~!lrja, Os-
(sada znatnini dijetom tzv. čifluk sa- manll' tarihi, III i IV).
hibija) feudalne rente, nego do njenog Iako se razvoj feudalne rente u
učvršćenja u posjedu tih feudalaca, Turskoj ne može pratiti kroz sistem
koju oni sada uživaju neopterećenu izvanrednog oporezivanja u korist dr-
službama u korist države i koja se žave, pogrešno bi bilo shvatiti da ova
309
pojava nema nikakve veze sa razvojem u Makedoniji), koje su inače, zajedno

feudalne roote, koju 1su, opet pona- sa OIVom ulazile, djelimično u određene
vljamo, neopterećenu duM.ostima u tunske adminisltraillitVn.o-teritorijalne je-
korist držav~ !kasnije ~i~ali pretežno dindce. Ovo je važno konstatovati stoga
feudalci-čiflufk sahibije. Pretjerano izda se i·zbjegnu greške bW'Žoaske, na:..
vanredno opterećivanje podanika, koje ciooalističke, !istoriografije, koja je
je kasni(je postalo stalno, pretstavlja, jaiko; Sklooa da na tul'ISku državu gleda
po našem mLšljenju, jedan od bitnih kao na eksploatatorsku državu samo
faktora, koji su uticali na dugo održa- prema nemuslimanskom stanovništvu
nje i na konzerviranje feudalne rente i da identifikuje sve muslimane u toj
u rukama feudalaca u njenom prvo- državi, naročito na balkanskim prosto-
bitnom, natumlnom, vidu. U tom rima, sa turskom državom kao tak-
svjetlu, po našem mišljenju, treba vom, kao da se ta d'rž'ava i njena vla...;
gledati na vezu izvanrednog optereći dajuća klasa (premda kasnije u nešto
vanja sa razvojem feudalne rente u blažoj formi) ne javlja kao eksploata.:.
Osmanskoj državi. Konkretan materijal torska i prema nižim slojevima muslf-
o količini i stepenu primjene ovih manskog stanovništva.
tereta u pojedinim provincijama tur- Avdo Sućeska
ske države, pretstavlja dragocjenu
građu 'ko1ja omogućuje sagledavanje
uticaja izvanrednog opterećivanja na Ekrem Hakld Ayverdi: YugosZavya-.
stanje feudalne rente, !kao i na položaj 'da tUrk iibideZ~ri v.e vaktfZan. Vakif-
neposrednih proizvođača u turskoj lar Dergisi, Sayi IH, ,t\nkara 1'956, str.
državi. 151-223 + 128 slika i .skica.
Na kraju, treba istaći i to, da oz- lako je Izučavanje islamskih spome-
biljnu manu ovog rada pretstavlja nika kod nas počelo još u drugoj polo-
nedostatak obrade jednog problema, vini prošloga veka, može se reći da taj
koji je neposredno vezan za sistem posao nije ni izdaleka. završen. Ako je
izvanrednog oporezivanja m bez čije u tom pogledu u Bosni. i HercegoVini
obrade je teško pravilno shvatiti ovu učinjeno dosta, spomenici Kosova li
pojavu. To je problem načina razre- Metohije i Makedonije, izuzev Skoplj~
zivanja i ubiranja izvanrednih nameta i Ohrida', ostali su skoro netaknuti!.
u XVIII i XIX vij·eku, posebno onih Jastrebov je nešto pokušao i uradio u
koji su bil~ namjenjeni organima pro- vezi sa spomenicima u Prizrenu•, ali
vinciske uprave (taksit) i suda. Pra- .dosta nekritički i često neobjektivno,
:vilno postavljanje d obrada ovog pita- tako da ·i ovde treba gotovo sve po:.
nja bacilo bi daleko "niše svijetla na
pitanje vi·sine opterećdtvanja u poje- 1 O spomenicima u Skoplju, bar o
dinim mjestima, kategorije stanovni- onim najvažnijim, pisali su G. Elezo-
štva Ikoje je bilo oporezivano, kao i :vića: Turski spomenici u -$koplju i
Turski spomenici; Herberta Dude BaZ.-
na pitanje koji su organd i lica bili kantukische Studien, W:iel}, :R.u.dolf M.
pozvani, odnosno koji su se, i na koji Rodiner, 1949. .str. 144, a o .spomenici-
način, javljali, u razrezivanju li ubi,_ ma u Ohridu F. Bajraktarević, Turski
ranju tih dažbina. Interesantno M bilo spomenici u (>hridu, POF, Sarajevo
1954/5.
znati da lli se 1 u Bugamkoj osjeća
~ Sravni: Stara Srbija i Albanija,
pojava izvanrednog opterećivanja i Spoanenik SKA, B.eograd 1904. (na ru.,.
izvjesnih djelova muslimanskog sta- skom) Podaci za istoriju srpske crkve,
novndštva, kao što đ'e to bio slučaj i u Bgd. 1875: Sinan pa§a i Kukli beg, Gla~
<irugim provincmj ama, pa i Oll1im u snik SUD 43, Bgtl. 1876, str. 1__,50. U
sva tri rada JastrebOv iznO.si uglavno~
najbližem •su:sj~dstvu Bugarske (na pr. iste podatke.
:SlO
četi iznova ... Pa i ono što je urađeno onim što se kod nas radi, odna ovaj
u Bosni i Hercegovini, rađeno je, u- rad ima svoju svrhu i svoj cilj, i kao
glavnom, nesistematski, neorganizova- t!)kvog treba ga pozdraviti. Jer, stvar-
no, onako k.ako je · ko hteo i umeo. no, kak.o i sam autor u kraćem pred-
Zato nije ni čudo što ne postoji neki govoru kaže, ne postoji ni jedan rad
celoviti rad, koji bi obuhvatio sve is- na turskom jeziku o turskim spomeni-
lamske spomenike, ili bar one najvaž- cima u našoj zemlji.
nije, i prikazao ,jh sa swh aspekata Autor, koji je u cilju izučavanja tur-
- natpise, istorijat objekta, istorijat skih spomenika duže boravio u našoj
grditel!ja, arhitektonske i umetničke .zemlji, obrađivao je spomenike po
elemente, itd. - što je stvarno za sada pokrajinama, ili, bolje reći, po grado-
a tešk;o, pa ako hoćemo i skovo ·nemo- vima tih pokrađina i to: Makedonija,
.guće '!lraditi, bar dok se svi te spo- .Kosovo i Metohija, Srbija, Crna Gora,
m~nici ne prouče parcijalno, tj. u sva- Sandžak, Bosna i Hercegovina, Hrvat-
.kom gradu ponaosob. Njihovom pro- ska. Bo našem mišljenju ovaj metod
učavanju treba prići što pre i što oz- je •i najlakši, a i najbolji.
biljnije, jer dobar deo tih spomenika Treba r:eći da u ovom radu ima malo
- bilo zbog regulacije gradova ili nji- novog, što bi bilo plod istraživanja
hove dotraj.alosti - nestaje i gubi im samog autora. Tako nalaz;imo ,dosta
'ISe svaki trag. podataka o onim spomenicima kioji su
furski arhitekta Ekrem Hakkt Ay- do sada u priličnoj meri obrađeni kod
verdi, ·kroji se bavi ·izučavanjem spome- nas i o kojima postoji izvesna litera-
nika islamske kulture•, objavio je 'u tura, koju je autor posredno obilato
gore pomenutom časopisu opširniji rad koristio, kao napr. za Bosnu i Herce-
o turskim spomenicima u Jugoslaviji, govinu i Skoplje. Međutim, o spome-
pokušavajući da da jedan celovit pre- nicima k.oji su ostali do danas neo-
gled islamskih spomenika u našoj ze- brađeni i gde je autor sam trebao da
mlji. Međutim, izgleda da autor nije vrši ispitivanja, nalazimo skoro sasvim
.imao· noi uslova, ni dovoljno vremena malo podataka, i to gotovo redovno sa-
da .bi uspešno obavio jedan takro obi- -mo ono ·što je rekao Evliija Celebi ili
.man i težak posao. Zato, ako ovaj rad što naLazimo u Qamus ul-.a•lam-u. Tako
posmatramo s obzirom na naslov koji napr. za Debar, koji Evlija nije opi,..
je vrl!o uopšten i donekle pretenciozan', sao, imamo sledeće: »Pren1a onome što
:i· ako imamo u vidu uslove koje jedan je napisano u Qamus ul-a<lam-u, ovaj
. takav rad treba da ·ispunjava, onda grad ima 20.000 stanovnika, 9 džamija,
ćemo posle čitanja ovog . rada ostati 10 medresa, 5 tekija, 12 mekteba, 420
prilično . razočarani, pa čak bi se mo- dućana, 9 hanova, 2 hamama«. Ali šta
glo reći da je rad promašio svoju o- se do danas u Debru sačuvalo -i kakvo
sntl'Vnu namenu. Međutim, ako je cilj je današnje stanje, iz ·rada ne vidimo.
ovog rada da upozna naučne krugove Poznato mi je da je u Debru: do danas
u 'llurskoj, koje ovaj problem intere- sačuvano nekoliko džamija. Do pre 3
.suje, a koji su nedovoljno upoznati sa .-'-4 godine postojala je d Fatihova dža-
mija, koja je izgorela u jednom po-
•. Samo u ovom broju Vakiflar De- žaru. O svim ovim spomenicima, nji-
rgisi objavljena su njegova tri rada, hovoj arhitekturi, natpisima, gradite-
jedan nalazimo i u broju IV istog ča ljima, nema u radu ni reči.
iOpisa. Od nekih 25 dŽiamija li tekija koje i
• Tako iz naslova proizilazi da če u danas postoje u Prizrenu, autor pominje
radu biti reči i o valtufima u Jugosla-
viji, a o tome u radu ne n!llazimo sko- samo. dve i to Sinan-pašinu i Bajrakli
ro nikakvih podataka. · · ·džamiju; čije je· fotogra1lije dao na kra-
31I
ju rada (slika 41. i 42.). Za Sinan-pa- netm•, a ne da ostane samo na des-

šinu džamiju autor kaže da je sagra- kripciji. Cak bi po mom mišljenju vred-
dio veliki vezir Sinan-paša. Interesan- nost rada bila dalekio veća da je au-
tno je da je autor napraVIio •istu gre- tor obradio· spomeike samo sa ovog
šku lmo i neki naši naučnici koji su aspekta. Ja sam se stvarno ;razočarao
o ovj džamiji pisali ili je pominja1i, kad sam pročitao nekoliko rečenica o
tvrdeći da je ovu lepu i veliku dž.amiju mostu na Vardaru u Skoplju, jer ni-
sagradio ve1ikii vezir Sinan-paša (Ko- sam našao ništa više od onoga što
dža Sinan paša ili Fatih-i Jemen Si- smo saznali od Evlije, Frašeria i iz
nan-paša). Međutim, tu džamiju u Pri- istorije Salih Asima". Jer, podaci o
zrenu sagradio je budimsk!i beglerbeg tome ko je sagradio most, i kada je on
Sofi Sinan-paša. O tome postoji niz do- sagrađen tako su koiltraddktorni, da
kumenata, koje ćemo u jednom poseb;. će, po mom mišljenju, samo arhitek-
tlOm radu objaviti. Uostalom, iznad sa- te-stručnjaci biti u stanju da to reše.
mog mihraba na džamiji napisan je Na kraju studije autor daje broj-
i hronostih i godina izgradnje, tj. 1204. čani pregled spomenika koji su posto-
(1615) drok je Kodža Sinan-paša umro jali u našoj zemlji otprilike u Evlijino
1004. (!595/6.). Druga, možda još veća doba, tj. u drugoj polovini XVII veka.
i lepša, Bajrakli dmmija, samo se po- Međutim, znamo da Evlija nije pose-
minje u radu, a ne pominje se čak ni tdo neka mesta, napr., Prizren, Debar,
njen graditelj Mehmed-paša. Iako je Kičevo, Peć, itd. Zato broj, koji na-
autor tu i tamo davao natpise na povodi Ajverdi za taj period, ne bi se
jedinim džamijama, ·ispustio je da da mogao uzeti kao tačan. S druge stra-
originalni natpis na ovoj džamiji. Me- pe, Evlija je često preterivao. Nije ta-
đu džamijama u Prizrenu ne pominju čno, napr., da je u Beogradu bilo 217
se i takve kao što je Su21ijeva, Kukli- džamija i mesedžida. Zato se, čitajući
.:.begova, Maksud-pašina, valije Egipta ovaj rad, samo od sebe postavlja pi-
i dr. Kada već govorimo o natpisima, tanje: da li se rad odnosi na 'spome-
pomenućemo da autor nije dao ni nat- nike kloji danas postoje u Jugoslaviji
pis na Velikoj, odnosno Fatihovoj dža· ili na one koji su postojali u turskom
mij.i u Prištini, koja je syakako jedan peniodu? Autoc gotovo redoVIliO ne vodd
od najstarijih sačuvanih natpisa na računa o ova dva elementa. Svakako
Kosovu (860=1460/1). Možemo reći da da će se onaj, koga to pitanje intere-
u Ajverdijevom radu nema ndšta ~e o suje, poslužiti· prvenstveno Evlijom.
Prištini nego što nalazimo kod Evlije i Zato bi bilo daleko umesnije da · se
Frašeria. ootor ograničio samo na danas posto-
Ipak treba skrenuti pažnju na jednu jeće spomenike, a da se služio Evlijom
pozitivnu stranu .ovog rada. Autor je radi upoređenja.

tu i tamo, mada ne uvek dosledno i Ono što je stvarno za pohvalu u o-
ne u dovoljnoj meri, davao o spome- vom radu, to su vrlo lepe slike raznih
nicima izvesne podatke tehničke pri- spomenika, neke od samog autora rada,
rode, koji se kod nas ponekad zapo- a neke uzete od Truhelke, Bejtića, i dr.
stavljaju. Ali odmah moramo dodati Među slikam analaZiimo i planove ne-
da je trebalo da on, klao arhitekta i kih džJamija, ali one su, uglavnom,
stručnj,ak, da .daleko više takvih podQ- uzete iz pomenutog dela Dude ili iz
taka, da izvuče neke zaključke o tipo- Truhelke.
VIima, karakteristikama, .arhitektonskim
osobenostima ovih spomenika, ' kao što · "Henry Minetti, 'stadtarchitekt, Os-
je napr. uradio Bejtić u vezi sa spome- manische Provinziah! Baukunst ··auf
dem Balkan, Hannover .1923.
riicima u BiH ili kako je pokušao Mi- • Vskii.b Tarihi ve civari, Uskiib 1923.
I pored nedostataka na lroje smo Sabanovićev rad je pravilno metod-
g.pre ukazali, smatram da treba po- ,skli: d podeljen na n~kolika
postavlj~n
zdraviti pojavu ovog rada i poželetli (četiri) posebna odeljka, zatim dolaze
da se pristupi svestra!lorn izučavanju analize marginalija I pri1ozi, sve to
turskih, ·odnosno islamskih spomenika međusobno povezano u jednu celinu
kod nas. A za to danas postoje potre- k:oja je mnogof!trarno osvetljena. Ne..:
bni uslovi[ odgovarajući kadrovi. Kraj.: ćemo preterati ako kažemo da je građ,a
nje je vreme da se na ovome počne ovog katastq.rsk:og popisa temeljno pre-
više raditi. Time bi prvenstveno tre- tresen;i, kao i da je iskorišćenq. prili-
balo da .se pozabave Zav:O<li za zaštitu kom odredivanja teritorijalnog opsega
i izučavanje spomenika kultur~. Krajišta kako u pogledu ppđq.taka o
H. Kal.e!i
naseljima, t11-k0 i U pogledu na unu-.
trašnje prilike i feudalne odnose u
~voj oblasti.
Objavljujući ovu građu, pisac uka-
Dr Hazim šabanović, Bosansko Kra-
zuje na nove, do sada nepoznate, ele-
jište, Godišnjak IstoriJskog društva Bo-
mente iz oblasti istorijske geografije,
sne i Hercegovine IX, 1958, 177-220
osvjetljavajući izvesne momente u ve-
~'fa osnovu katastarskog popisa 145.5. zi sa turskom vla~ću u Bosni i sa
godine ol:>las~i kojom je UPilCJ.Vlj~aA oblasću Pavlovića. Objavljenq. građa
~sa,.beg Ishalmvić, pisac konstatuj\;! da zahteva reviziju qosadašnjih pojmova
su htmačenja pojma l3osanskog kr.a- o prostiranju oqlasti Rad. Pq.vlovića u
jišta. od strane V. Klaića i C. Truhe~e župi Vrhbosna, kao i vilajeta Hodid.je-
pogrešna, i zatim tačno kaže: šta tre..: <3,a, župe Tilave i župe Vrhbosna. Na
ba podrazqrneti pod tim pojmom. U osnovu popisa pisac dolazi do original-
qbrazloženju pisac ~ <>,svrnuo na ra- nih, novih i, po našem mišljen}u, pra-
nije objavljene izvore i istorijsku u..: vilnih i do sada nepoznatih zaključa
teraturu, pa je za svoju postavku, poka, kao na primer; da stalna turska
red pomenutog popisa, iskoristio i o..: vlast datira tek od proleća 1448. godine
bjavljenu građu. Za defter navoc:j.i da (str. 181); da još 1455. godine Turci !).i:..
je veran prepis originala k!oji je čuvan su bili po!tpuno likvidirali domaći fe-
u carskoj defterhani, a sada 11 Arhivu udalizam u Bosanskom Krajištu, niti
predsedništva vlade pod sig!laturom su u celom Kraj ištu zaveli svoj· spa-
Maliye defteri No 544. Sa žaljenjem pi- hi.jsko-timarski s·istem; da nije bilo
sac kaže da se zna samo za ime prepi- verskih i pravnih turskih institucija
sivača, za l!.;ojega predpostavlja da bi (str. 182). Pisac dalje određuje teri-
mogao biti našeg porekla, nal'Očito. ako torijq.lni opseg Bosanskog Krajišta, ili
se ima u vidu preciznost ispisivanja Vilajeta Hodidjeda, i iznosi pojavu I10-
toppntma i fune~ska v~most. Prema vog turskog naziva Vilajet Saray-ovasi
šabanoviću ~efter predstaylja n;ljsta- (=Vila~et Sarajevo polje). Za Bosansko
riji sq.čuvani tursld k;ltastarski popi!; Krajište on ~onstatuje da se prostiralo
oblasti, lrojom je upravljao Isa,.qeg, ~ preko cele župe Vrhbosne (str. 183 i
prvi popis Bo,sanskog krajišta. Iako 188). Pravilno je konstatovao: da na
Pe:titer predstavlja ~mo jedan deo· ha,. celom te~itoriju Krajišta nisu vladali
sa Isa,-bega, sina Ishak,.begova, on isti feuQ.alni i c:iruštveni odnosi, jer je
pruža prvorazrednu Istorijsku građu jeda!l manji broj naselja bio u vlasti
iz oblasti istorijske geografije i istori- Pavlovića, za koj! su oni plaćali '!'ur-
je 110p~te, .~ po!l'ed toga što mu nec:io- cima godišnji tribut (str. 183). Jednom
staju n$e ,gtrane (1$9-164, 249, ~50, rečju, piSac je sa !IVih ~trana izvuka~
255-274 i 319). iz poph;a sve on() što je novo i zanim..;
31;!
ljivo, a zatim istakao što se ovim izvo- Bopis naselja i stanovništva u Bo-
rom ispravlja u nauci. sanskom Krajištu dat je pregledno sa
Pored popisa sela i mezra župe Ti- arapskim faksimilima za svako mesto.
lave, iz 1455, iscrpno je izvršena ubi- Međutim, nalazimo da bi bilo korisno
kacija za svako naselje ponaosob (str. da se, pored faksimila, da eventualno
183, 184, i 196-204). Na osnovu objav- i transkripcija na savremenoj turskoj
ljenih izvora i istorijske literature pi- latinici zbog tqga što malo ljudi znaju
sac navodi prvi pomen imena Til-ave i arapsko pismo, pogotovo što se tako
konstatuje da je cela nahija Tilava praktikuje i sa grčkim tekstovima-ime-
pripadala zenilji Pavla Radenovića-Ja nima. Sem toga, poznato nam je da se
blanovića, od koga potiču Pavlovići, u turskim popisima u defterima daju
zastupajući mišljenje da je Pavle Ra- načelno samo imena naselja bez kon-
đenović sahranjen u groblju na Pav- teksta; no .a!ko se uz ime naselja
lovcu u Tilavi, a ne u gradu Vrhbosni, pominje i reč »selo«, ili ma koja dru-
kako se to do sada mislilo (str. 184 i ga reč, korisno je staviti kao, na pri-
185). Na osnovu oVlOg dokumenta pisac mer; >>karye-i<<, ili »mezra'a-i«, i sl.
smatra da su delovi župe yrhbosne, Pošto se pri popisu više puta javlja
koje nisu Turci oduzeli od Pavlovića jedno te isto ime, potrebno je da se na
pred uspostavu svoje vlasti, bili u po- kraju rada priloži registar svih imena
sedu hercega Stjepana, kako to govore koda se ·U popisu javljaju. ·
povelje iz l444. i 1448. godine (str. 186). Nedostatak je Tada što pisac nije
Ali, kada su 1455. godine i ti delovi dao skicu Bosanskog Krajišta u jednoj
ušli u vilajet »Pavlo«, onda, zaključuje izvesnoj razmeri sa tačno ucrtanim
pisac, nema nikakve sumnje da je pre mestima i onim mestima i mezrama
turskih osvajanja cela župa Vrhbosna koje su sačuvale ime u nazivu lokali-
pripadala zemlji Pavlovića (str. Isa-: teta, a danas ne postoje. Za međusob
188). Originala~ i tačan je piščev zano razlikovanje postojećih od neposto-
ključak po kome se teritorij župe Vrh- jećih naseljf!. treba upotrebiti pune i
bosna u toku daljih turskih osvajanja prazne lcružiće.
nije ništa proširivao. I pored qogatog objašnjenja UZ4
U pogledu organizacije vlasti pisac svako selo, ipak se tu i tamo nađe po
ističe da je Bosansko Krajište, kao i neka praznina u njihovom ubiciranju,
čitav turski posed u starpj Rašlmj, pri- Kada se utvrđuje po·ložaj izvesnog na-
padao do 1463. godine Skapskom Kra- selja ili župe, neophodno je potrebno
jištu, kao i da su Bosanskim Krajištem dati Q'rijentacidu od kojeg mesta i u
upravljali ljudi Skopslmg Krajišta. trome pravcu treba toponim tražiti.
Prema tome, kaže pisac, nije bio Isa- Autor •to nije učinio kada je govorio o
beg Ishaković turski vojvoda u Vrh- !!elima Docu, Ko1Jorovcu i Rakovici (str.
bosni, već je prvi poznati turski voj- 194, 195 i 196), jer je verovatno preipo-:-
voda u Bosanskom Krajištu bio Sken- stav1o da je njihov položaj poznat, ~-:
!ler-beg. Sedište je prvobitno bilo u što se nalaze u neposrednoj okolini Sa-
Hodidjedu, zatim Vrhbosanju, odnos- rajeva. Po našem mišljenju ove osnov-
no Sarajevu (str. 189 i 190). ne orijentacione podatke, kodi omogu-.
Pre nego će preći na naselja i sta- ćavaju brzo pronalaženje mesta na kar~
novništvo u Bosanskom K.rajišt\1, autor ti ,trebalo bi, otprilike, ovako ispisa~i:
govo~i o filuriji, ili dukatu na kuće, Selo D~lac (faksimil i trallSkripciju
zatim .o tributu-danku koji su Pavlo.; turskom latini~.om), danas selo. sa istim
vići plaćali Turcima, dalje o natural- imenom, 6 km zapadno od Sarajeva; a
poj renti i naposle~kJ.l o posadi Hodi- za grad pisalo bi se, otprilike, ovako:
djeda i timarima (str. 190-:-l93). Građ Hođiđjeđ (fa~simil transkrip-
214
.cija turskom latinicom), danas razva- prirode i učinjene

su sa ciljem da bu-
line starog grada, severo istočno od Sa- dući piščevi
radovi i sa te strane budu
rajeva, a južno od sela Gor. i Donje na onoj visini na kojoj je i naučna
BiO.Sko, itd. Dakle, potrebno je odmah obrada.
čitaoca upoznati: da li toponim postoji, DT G. Skrivanić
pod kojim imenom i u komle IM"avcu, tj.
gde se nalazi. Za selo Mrković pisac M. Vasić,
O knežinama Bakića pod
kaže da postoji i danas, ali ne kaže gde turskom vLašću,
Godišnjak Istoriskog
i u kome prav:cu; također i za selo Je- društva Bosne i Hercegovine IX, 1958,
iovc;:i, ~oga nema u stavom Imeniku 221-239
mesta (str. 202), dok je u Imeniku iz Objavljivanjem deftera za smederev-
l!i56. g. u~et. ski sandžak iz 1476. iJ 1527. g. od stra-
. I pored iznetih podataka, neO!phod- ne M. Vasića, dobivena je bogata gra-
đa o naseljima iz 1476. godine (ukupno
no je potrebno da se uz svaki katastaa."-
ski popis da i skica- karta, jer je ona 70 srednjovekovnih toponima, od kojih
knjiga koja se dočita jednim pogle- se 6 ponavljaju) u oblasti o kojoj smo
dom i iz koje se vidi raspored naselja, vrlo malo mali. Popis ·iz 1527. godine,
njihovo pvostranstvo, grupisanje, i kojd · pored ranije navedene oblasti
oblast u ~01joj se naselja nalaze. Ne- otkriva i drugu knežinu Bakića u Su-
davanjem karte uz ovaku vrstu radova madiji sa 27 novih limena sela, ukazuje
znači lišiti čitaoca mogućnosti da do-
na nove i do sada nepoznate Činjenice.
pije . tačnu sliku popisa, pogotovo kada M. Vasić daje pregledan istorijat l)le-
mićke porodice Bakića J. pravilno uka-
&e .ima u vidu da je danas teško doći
do specijalnih k.arata razmere l :200.000 zuje da se u našoj istorigrafiji znalo
i .l : 100.000, i što to zahteva još i upo- samo za Pavla Bakića, njegovu braću
trebu Imenika nmselja. i nj.ihove potomke (str. 222). Međutim,
današnjoj istor.iografiji nije bilo pozna-
Pisac se osvrillllo i na marginalije o to, kaže Vasić, na kakvim je društve-
turskoj ekspediciji protiv Hercegovine nim i političkim osnovama izrmstao to-
1463. godine. Na osnovu pravca kre- liki ugled i značaj Pavla B~ića, za
tanja sultana Mehmeda II Pi"eko Sje- mojeg nadbiskup Tomori piše . ugar-
nice, Rasa i Kačanika za Skoplje, gde skom kralju da će Turska »zadrhtati
je stigao 18. VII, SabaillOvić je utvrdio kad se bude Bakić doselio u Ugarsku«
da je pismo Mahmud-<paše pisano Du- (str. 223).
brovčanima .»na Lepencu« u Kačanič
. Iz objavljenih deftera za smederev-
kom tesnacu, a ne u predelu Ivan pla- ski sandžakat iz 1476. godine saznaje-
nine, kako je to tvrdio C. Truhelka. ino za Radovana Bakića :i njegova dva
Priložen je i popis Vilajeta Hodidjeda sina: Selaka i Heraka, a zatim i za
iz 1455. ·godine i Timari mustafhiza prostranstvo i položaj njegove knež.i-
grada Hodidjeda (str. 214-220). ne na kojoj nalazimo velik broj do
Niaposletku želim podvući da je ovaj sada nepoznatih sela. Kao i prethodan
rad H. Sabanovića dragocen doprinos defter, koji se odnos:i na Bosansko
poznavanju srednjovekovne geografije Krajište, tako d .ovaj pruža obilatu
u župi Vrhbosna, jer smo sve do po- građu za oblast zapadne Srbije od re-
jave owg katastarskog pO!pisa bili vrlo ke Drine do Cačka na dstoru; dakle
siromašni u poznavanju njenih sred- oblast, za koju - sem nekoliko poda-
hjovekovnih naselja i drugih geograf- taka iz Dubrovačkog .arhiva i pove-
Skih elemenata. ija kralja Stefana Uroša II Milutina
Primedbu u pogledu ispisivanja gra- Hilandaru iz 1282-1298. (Spomenik
de ·i izrade skice naselja tehničke su SKA XLIV, 13;. St. Novaković Zakon-
315
ski spomenici 389) i povelje despota bio knez ·i najugledniji Srbin, kako sto-
Stefana Lazarev.ića manastiru· Mileše- ji u ugarskim dokumentima, ne može
vi iz 1405. godine (F. Miklosich, lVIo- biti nikakve sumnje. Medutim, u istim
nuinenta Serbica 333; St. Novaković, dokumentima-defterima nailazi se na
Zakonski spomendci 607) - drugih po- podatke o spahijama-timarlijama iz
dataka nismo imali. km.će Bakića (str. 237, 238). Zahvaljuju-
Zahvaljujući ovom popisu, autor je ći navedenim -turskim dokumentima,
ubicirao najveći deo naselja ~oko 55), zaključuje pisac, vidi se da je porodica
dok de manji deo ;ostao neubiciran Bakića igrala važnu ulogu prvih· go-
(oko 15 sela). S obzirom na grupisa- dina turske vladavine u pokoreliQj

nost naselja, arudior pravilno određuje Srbiji, i to kao nasledni knerovi, prvo
jezgro knežine Bakića, i to: južno i ju- jedne a zatim dveju knežina.
goistočno od Užica. Nalazimo da je Na žalost, ·i u ovome radu nedostaju
zaključak autorov o pravcu preseljava- skica-karta knežina . Bakića, sumarni
nja vlaha u severoistočne krajeve Sr- registar imena naselja i faksimili ime-
bije pravilan, ·pošto bazira na· podaci- na. Ptođaci o ubikaciji mesta odvojeni
ma iz ovog i kasnijih deftera, a na- ~ od tabelarnog pregleda, što je, po
ročito onog iz 1427. godine koj•im se našem mišljenju, nepraktično.. Nalazi-
otkriva druga knežina Bakića, kao i mo da bi bilo praktičnije da je pisac,
rodbinska veza sa pol'odicama iz kne- u posebnom stavu za svako naselje,
žine ]užno •od Užica, koja se pom:inje izneo sve podatke, tj., pored faksimila
u defteru iz 1476. [!iod:i.ne. i eventualne transkripcije turskom la-.
Vasić pravilno koristi podatke o tinioom, i ubikacije, kako je to, uglav-
broju primićura, kneževa, jačini poje- nom učinio H. Sabanović u odeljku III
dinih sela, kao i rasprostranjenosti po- O naseljima (str. 194-209). Ubikacija,
seđa, i sl., pa na osnovu toga donosi kakvu je dao pisac, korisna je, ali nije
zaključke o načinu kojim je knežina praktična, jer zahteva posedovanje
upravljana. specijalnih karata-sekcija razmera
l : 100.000, ili l : 200.000; a sem toga, u
U Smederevskom defteru iz 1527. go-
dine obuhvaćena je knežina Heraka ovakvom radu mogu se potkrasti greš-
Bakiića, kao i knežina njegovog pret:-
ke u oceni udaljenosti, kao što se to
hodnika Radovana. Za razliku od Ra- desilo kod sela Skržuti, Visoka, Bjelu-
dovana, ova knežina je u administra- še i .sela Sjeverova gde suudalajenosti
tivnom pogledu prd.padala nahiji Uži- date po sekcijama l : 200.000, a· raču
ca, a ne Brveniku. Popis Herakove nate su po onim od l : 100.000. Svi ti
sitni nedostaci otpali bi da je autor
knežine sadrži imena 40 sela o kojima
priLožio skicu-kartu u izvesnoj prak-
se, do pojave ovog deftera, skoro ništa
tičnoj razmeri.
nije znalo.
I pored navedenog, rad. M. Vasića
Pored ovoga, upisana je još jedn.a
knežina pod uprav-om Vukana Bakića, predstavlja pozttivan prilog našoj isto-
rijskoj nauci, pogotovu istorijskoj ge-
i to u beogradskoj nahij.i, tj. u Suma-
diji. Na ovom popisu autor je zasno- ografiji, koju je. obogatio velikim bro-
vao svoju postavku o preseljenju vlaha jem ·do sada nepoznatih toponima u
u opustele severoistočne krajeve Srbi- oblasti koja nam je bila, u tome po-
je. Vlasi kneza Vukana, kaže Vasić, gledu, skoro nepoznata. Učinjene pri-
održavaju medu.sobno bliže rodbinske medbe imaju za cilj da se prilikom
veze (str. 236). objavljivanja nove grade ovakvi ne-
dostaci otklone.
O Pavlu Bakiću nema nikakvih po-
datka u ovim defferima, ali da je on Dr G. Skr:ivanić
316
~~~~~~\ ~ GLASNIK ;e:am Meroum-bey u radu ~\ ;Ila,..

ARAPSKE AKADEMIJE NAUKA, Go- jA.JI ~.l• .JI .)1..1\ iznosi pogleđe filo-
dii~te XXIX, sv. l-,--4, Damask, 1954.
z.ofa .i mislio~a Me•a11ri Ebu-1-•AUia o·
&tr. 640. Bogu, o vjeri i njenim propdsima, o
U ovom godištu ovog uglednog na-" vjerovjesnicima i svetim knjigama,.
učnog časopisa nalaze se sl!i;jedeće stu- njegove sumnje u zagrobni život i du-·
dije i rasprave: hovni sv'iljet, o sudbini,· o čovjeku i·
Suleimarn :{:§hir e:avršava studiju duši, njegovu odvratnost prema živ10tu,.
braku i !P(>rodu, o dobročinstvu ljudi-·
~11:!.':11 o etimologiji i semantici 60 rima, odnosu prema životinjama iii O'
ječi u. arapskom jeziku započetu u P!I"O- predstavnicima vlasti. :e;. Meroum-bey
šlom ~ištu dokumentujući rječnicima dokumentuje mišljenja Me•arrija · ci-·
Qamiis, Usanu-1-•areb, IV:Di~;bal;l, Esas i tatima iz njegova djela El-luzfuniyyat:
citatima poznatih naučnih djeLa (str. (322-332, 4.81-,--495).
2~5, 184-202).
GQrgis •Awwad objavljuje rukopis.:
Dr •Omer FerruQ. u raspravi ..: ..l-ul.
~~~ &: ~J.JJI ""' .:..lal;. ..:.-~, iz godd-
~_,.ll.;,. &:1 4-J.L ~JA. dalje kritički osvrt na ne 689/1290 (345-359, 527-536).
djelo Sati'-el-I;Ia~;ria (Bagdad 1953. str. •Abd 7 el-Qadir-el-Magl1dbi don()Si kri-
644 faksimila 4) o Ibn lj:aldilnu. U
ovom dijelu Sajli• u posebnim poglavlji- tički osvrt na V svesku djela '":"'l:'-='
ma govorli 10 istoriji kao nauci prije Ibn ISJ ~JJI ~ ~':/ .:..~l koju je pripre-
lj:alduna, o njegovoj Muqaddimi i o mio za štampu prof. Ritter a izdao nje-
mjestu Ibn :{Jalduna u istoriji li socio- gov učenik B. Lowin u Leidenu 1953.
logiji. Dr •o. Ferrilb preporučuje ovo g. El-Magribi ukazuje na .greške u ru-·
djelo čitaocima sa željom da 1i drugi k<JIP~Su dz 645/1248. g. nađenom u Istan-
veliki a~rapski učenj,aci budu prikazani bulu, .. pcr:ema klojem je pcr:ipremljerno·
na način kako je prikazan ilstor1čar i ovo izdanje, .i na štamparske greške.
sociolog Ibn lj:aldi1n (67-76, 202-214).
(374-386, 537-543).
•Abbas el-•Azawi dovršava 'studiju
započetu u prethodnom godištu o ilsto-
Mul;lammed Tahir ibm •Ašur prika-
I1i:ji i cr:azvoju astronomije u Iraku
zuje djelo dr šu~ Fej~a1a o uvodu
MerzUqija (umro 421/1030) na komen--
.;Ua;':/~ .,_;t;)U._, ~l,rll J .!.UA!\~ ~.;li) tar I;Iamase od Ebu Temmama (387-
e":!.rii.J ~:>L.':ll •Azawi
je dao posebne
395, 544-552).
podatke o naučnom radu d djelima a- Mul;lammeđ $agir I;Iasan el-Ma•~;i1mi
stvonoma u islaanskim i arapskim ze- izvještava da je u bibliotecd u Oksfor-
mljama u vremenu od 1534. do 1917. du našao ru~opis pod naslovom
~ne (89-103, 219-,-238, 396..,--405,
~ U: ':1 l..,~ L ~~ U: c.r ;ll,.;
te za-
553-563).
ključude da cte Ibn Sina napisalO ko-
Ne•im el-I;Iiffii}i nastavlja studiju o
menta~r na svoje djelo ~UW. U: '-' ;JL..;·
Kur'anu .:;\.)JU~\ ;.)J &Jli i douo~i što dosad(l nije bilo poznato (406..,--416,
mišljenje mlozofa lbn Rušda, Fabr-ed- 54~72).
din er:-Razija, Ibm el-•Arebija, Ibn •A1bđ el-Qadtr el-Magribi u kraćem
lj:aldUna. Suyiltida, AlUsija, Mul;lam-
međ •Abduhu i· savremenih učenjaka radu rpod naslovom ~ls. ;,;;~. obja-
er-Rafi•ija i el-Hindida (104-114, 235-,- vljuje, kag primjer slobodne naučne,
25.1, 417-242, 573-579). diskusije, poleiJliku <tvojice učenih lju~
317
di ti prisustvu halife Memiuia, ti kojoj masku. bila na zapadnoj strani džamije

jedan od diskutanata pobija gledi!te Emevije a ne na :istočnoj, kako su
tvrdili neki istoričal'i (215-218)-.
(.:,;\.)11 Jl.o. >. koje je ima'O halifa Me-
Mubarek el-Pakistani interesantnim
:inun (1-21).
Dr Mu~J~tafa O.ewad izvještava da se čiankom ~.).J~\ LAJ\ J L-:-..,;.11 .:..USf\
daje podatke o broju arapgkih ri]eči
rukqpis jednog sveska ~_,:ill '":"t:f Od u· je7Jiku Urdu (do 60%) i primjerima
Ibn •Ukaila iz Ba~ada (1040-1120) dokazuje naJStale promjene u izgovoru
nalazi u Nacionalnoj biblioteci u Pari- značenju (252-260);
zu pod pogrešnim naslovom a jedan
u biblioteci Timuriya u Kadru; O.ewad O.einn ~al!OO . u radu ~bWI ~JJ.\
.zaključuje da ovo opširno i rijetko dje- iznosi poglede Ibn Sinaa o uređeriju
lo nije propalo nego da mu se !POjedi- društva i tvrdi da je Ibn Sina u mno-
ni svesci nalaze u razndm bilblioteka- gim pitanjima bi.o pod uticajem Pla-
.ina pod pogrešnim naslovima (35-51). tona i Farabija (333-344) •
Mul)aarimed Al)nied Dehmiin daje Seuket el-Qanewiiti u članku ~1..)
podatke o visokoj Školli •.Adiliya
b:-- ~l uJlli J
4-.r~l J ~"..l citira po-
<c.sA,-Sl\ ~.)W\ ~JUl ) utemeljenoj glavlje iz medicinskog djela Qanun od
.56811173. koja je imala posebne odsje- Ibn ·Sinaa koja tretiraju zdravstvene
ke za izučavanje arapskog đezika i propise o materihstvu, djetinstvu, po-
šerija1lsk:JO.g prava:. Dehman kaže da je rođaju i boiestima porodđ.lje i novo-
škola (preteča današnje Akademije na- rođenčeta (360-;..s73).
uka u Damasku, čije je sjedište u zgra-
di ove škole (52-66). G. Saliba ·raspravom J J.-A.II JL..
Mermen~i ed-Dunienki u radu 4t.~l ~l g10vori o značenju riječi ju\
~~l J..c ~\;.!)\ J.;J dokazuje mi rije- u arapsk)Oij filozofiji prema: tumačenju
filozofa: Kindija, Fiirabija d Ibn Siniia
čima: ~l·l t. J.. l t. rl- t.~ svoju rani- i citira: mišljenja svakog od spomenu-
ju tezu o dvokonzbnarits:troj &aiovi ri- tih učenjaka (496-511).
ječi u ilirapskom jeziku (77-88). <Abdulhaqq el-Fadil u članku ;_,r
Sefiq O.ebri u članku cSJ.!.l\ \t~-& "":""~';J r-'-1' ~ rit-' daje kratak osvrt
preporučuje čuvanje i njegovanje stina univerzalno obrazovanje perzijskog
la u arapskom aeziku (160-166). učenjaka d. pjesnika <Omer :ij:ayyama,
Dr Munir el-<Aglani objavljuje bio- i objašnjava ćinaenicu da je :(Jayyam
grafiju Ebu Sufyiina oca Mucavije danas više poznat kao pjesnik Rubacija
osnivača dinastije Benu Umeyye (167~ nego kao učenjak (512-526).
174). Pri kraju svakog sveska su prikazi
cizzu-d-din et-Tennubi piše studiju i kritike djela iz područja orijentall-
stike objavljenih na arapskom ili dru-
o životu .i. ;radu učenjaka ~\ y,l gom jeziku, vijesti Akademije, spisak
đ'J.IIS,.,.UI, kloji je poginuo s ocem pri radova, izvještaj o izboru novih, re-
zauzeću Halepa od Vizantinaca 351/1182. dovnih i dopisnih članova Akademije,
g. i nabraja njegove naučne radove, imenik saradnika i izdanja Akademije
profesore ii učenike (175-183). nauka.
Dr ~alal)uddin cl-Munegged utvrđuje
Godište XXX, 1955. sv. 1-4. str. 704.
U ovom godištu nastavljaju se ra-:
da je škola ~J~I ~J-Ll J ll' u Da- dovi iz prethodnog godišta .od G. <Aw-
.318
wada (51-60, 268-280, 395-410), M.

A. Q. el-Magribi u rasparvi .t~\ #.all\ J
'f. Ibn •Ašura (71-86, 281-286, 411-
426, 572:-589), M. ~- I;I. el-Ma•~ilmija _..!.:.!\J LS".:..~ na riječima (.J" ' .;j, '
(91-109, 288-298, 427-439), N. el-I;Iim-
~;~ija · (106-113, 299-311), M. E. 'falsa
.J-<:-, dokazuje postojanJe jeZičnog
(440-457, 608-622) i A. Q. el-Magri-:- srodstva između arapskog i perzijskog
bija (42-50). · jezika s obzirom na etimilogiju i se-
mantiku navedenih riječi (253-267).
Osim toga u ovom godištu se nala-
ze sljedeći radovi:
K. Stolz daje podatk!e o školama u
Afganistanu u kojima se predaje arap-
H. Merdum-bey o životu i radu Ome- ski je:~;ik (367-379).
j.evićlmg .pjesnika Ger.ira (176-190,
353-366, · 529-543), zatim o naglom Dr A. Diterici daje interesantan
razvoju pjesništva u doba Omejevića,
osvrt na rukopis djela v-:ll\ '-:"' ·~
pjesnicima toga vremena, karakteri-
stikama i sadržaju pjesama tih pjes- V""]\'\ .J od učenjaka l!J~j V. Jl....tl
nika (3-17). JI.J.J.:II koji je živio od
918. do 1000. g.
d. Saliba tumači značenje i upotre- D1terici upoređuje ovo djelo po knjd.-
bu filozofstk,ih izraza v-J.l\ i foli u ževnoj vrijednosti s djelom el-Kamil
od Muberreda (380-394).
arapskiom .jeziku (18-30), zatim član-
I. M. el-I;Iuseini objavljuje rukopis
kom Jljo!l ~ Ji.l\ l.J.I._,.. objašnjava
()dnos razuma i spoznaje prema uče djela Ibn Quteybz oJ•..I.J JI ;.&; v.l ~.J
nju fi1ozofa Gazalija (191-201). koji je našao u biblioteci Američkog
univerziteta u Bejrutu (544-559).
E. el-Maqdisi raspravlja o formama
stilskih izraza u arapskom jeziku M. B. Beij;ar' donosi uvod i primjed-
(31-41). be na djelo ul_,&!\ j~\ ;j:_; &;\i od
· S. el-Munegged daje pregled naselja N. el-I;Iim~ija (560-571).
arapskih plemena u okolici Damaska u
A. H. el-Hašim objavljuje tekst dje-
predi:slamsko doba i u prv1om stoljeću
Islama na osnovu istorijsklih podataka la ~\ ;....:.., J ~\ '-:"'~:b= od Ebu-1-
(61-70). Berekat el-Enbarija (1119-1181) o sti-
M. A. el-•Azilzi objavljuje biografi- lu arapske poezije. Rukopis ovog djela
ju i naučni rad Ibn et-'fayyLba (1699- je pronašao u Istambulu orijentali:sta
1775). Među njegovim naučnim :rado- Ritter (590-607).
vima poseb.qo mjesto zauzima rad na Pri kraju svakog sveska su prikazi,
arapskom rječniku, pa je on stoga pokr.itike, društvene vijesti i indeks ra-
znat pod nadimkom V"_,..1&11 cr~ (87- dova ovoga godišta.
90). Godište XXXI, 1956. sv. 1-4, str.
690.
K. I;I. Tokan u članku ;....>.:li.J '-:"'.rll
.u ovom godištu nastavljaju se neki
~.J-:.J.\ govori o udjelu Arapa u ra- radovi .iz ranijeg godišta i donose slje-
ZVIoju teorije plošne geometrije (202-- deće nove studije i rasprave:
210). lj:. Merdum-bey objavljuje antologi-
Dr S. Dehhan prikazuje biografiju, ju Ibn Neqiba, pjesnika iz Damaska
politički i naučni rad Muhammed Kurd (1638-1670) prema rukopisu Državne
Alije prvog predsjednika Akademije biblioteke u Kairu (3-22, 176-186).
nauka u Damasku (umro 2. IV 1953.) Zatim objavLjuje sv;oje UJspomene na
. (211-252). poznatog pjesnika boema Hafiz Ibrahi-
319
ma iz Kaira koji je umro 1926. g. rukopisu iz VI stoljeća H. koja tvrdi

(353-370, 530-543). da se u blizini Granade u španiji na-
lazi pećina u klojoj se nalaze »asha-
G. $ali:ba u studiji ~-ltll ..:..l.>Ua...':/1
bu'l-k'ehf« (ljudi pećine) - 602-610).
upoređuje arapske filozofske termine
s odgovarajućim u latinskom, francu- A. Hašim objavljuje djeLo J.,;~J-tl
skom i engleskom jeziku i daje dosta
opširna objašnjenja (23-34, 187-201, JIJAI\ rk.
o rimi u arapskoj poeziji od
397-408, 546-558). poznatog učenjaka Ebul-Bekerat el-
M. 'f. li:bn 'Ašur završava prikiaz dje- -Enbarij.a (48-58). Isti autor donosi
la Dr š. Fejsala o mnodu Merzuqija na jedan jezični traktat Tenni1bija pozna-
komentar I;Iamase od Ebu-Temmama tog po radovima iz arapskog jezika
(59-76). (202-221).
A. Q. el-Magr.ibi donosi opis ostataka Dr B. Weinder daje kratak pregled
izučavanja arapskog jezika i islamisti-
dv:ora perzijskih careva u Medainu od
ke u U.S.A. (271-282).
pjesnika Buhturije tS~\ ~\J!\ A. Ma- A. Kenun objašnjava karakteristike
grib! je ovu pjesmu, zbog klasičnog andaluzijske poezije u odnosu na pje-
jezika i lmnciznosti detaljno analizi- sništvo u arapsktm zemljama (371-
rao ·i popratio potrebnim tumačenjima -396).
i bilješkama (77-89, 241-252, 427-436, A. l;Iumeidullah skreće pažnju bio-
577-585). loga na misli učenjaka Ebu Hanife ed-
M. B. el-Baitar iznosi istorijske či -Dinwerija (409-415).
njenice iz života i rada prve trodice l;I. $ub!). s još trojicom članova Aka-
halifa (Ebu Bekra, Omera i Osmana) demije nauka u Damasku .iznosi svoje
utiske iz SSSR koje su posjetili 1954.
prema djelu J-=-:ll od Ibn Tejmije,
godine (416-42!>, 586-601).
koji je ukazao na tendencilozno pri-
Georg Zertelli objavljuje ~zvještaj o
kazivanja fakata šiijskog učenjaka Ibn izučavanju arapskog jezika u SSSR-n
Muttahira u djelu ;,;_"•• J O..ljl\ flf.. (559-576).

AQ.med 'farbin objavljuje ruklopis
M. Baitar upozoruje čitaoce na
0..\...':J\
netačno i subjektivno prikazivanje isto- djela i\.!.1\ '-:"'\j l. J \)t~.::...}'! od Ibn
rijskih ličnosti i događaja u djelu Ibn l;Iugge el-l;Ia:mewija o borbi između
Muttahira (90-105, 253-270). mamelučklog vladara :?ahira Berquqa i
Dr M. E. 'fals nastavlja sv:oju studi- namjesnika Halepa godine 791/1389.

ju o učenjaku El-Geniju (106-118, 283- (611-630).
-301, 451-472, 631-648). Pri kraju svakog sveska nalaze se
G. el-Haseni objavljuje vakfiju sul- prikazi, kritike, vijesti Akademije, .in-
tan Sulejmanove tekije u Damasku od deks radova, imena i mjesta.
7 redžeba 964 (6. maja 1557. g.) (222- God. XXXII, sv. 1-4, s•tr. 702. ob-
-235, 437-450). javljuje sljedeće studije i rasprave:
Dr S. Munegged opisuje požar u Ome- Cijela pTva sveska ovog godišta (stra-
jevićkoj džamiji u Damasku 16. ševvala na 1-226) posvećena je Prvom kon-
740 (15. aprila 1340. g.). Ovaj požar gresu arapskih akademija, koji je odr-
koji je uz džamiju uništio okolne ulice žan u Damasku od 29. IX do 5. X
i radnje, inspirisao je nekoliko pjesni- 1956. g. Na tome kongresu su učestvo
ka i p~saca, te su o tome ostavili opise vali predstavnici akademija nauka iz
u pjesmi i prozi. Munegged smatra da bi Ka:ira, Damaska i Bagdada, te pred-
bilo kortsno objaviti te opise (35-47). stavnici arapskih država koje nemaju
Isti pisac donosi tekst legende prema akademije (Jordan, Saudijska Arabija,
'320
Liban, Libija i Tunis). KongreSu su ževnom jeziku i njegovoj ulozi u na-

prisustvovala 32 delegata i predstavnik rodnom prosvjećivanju i kritikovao
Utiesca:. nastavu ampslrog književnog jezika u
Prema :ranije utvrđenom programu, školama.
kongre$ je raz~trao sljedeća pitanja: Dr M. rAglani je naglasio značaj
usklađivanje naučnog rada akademija
arapskog književnog jezika kao važnog
o pitanju razVIOja arapskog jeiika; faktora u fOrmiranju narodnog jedin-
tiprošcawnje gramatilčkih termina i stva.
arapSkog pisma; iznaiaženje jedinst;e-
nog plana rada o ovim. pitanjima; pre- Dr M. Fehlni je govorio o zadacima
~ođehje naučnih djela; usvajanje na-
Akademije nauka u Kairu klojima se
učnih termina; publikovanje arapSkih mora posvetiti ozbiljna pažnja kao
:manuskripata i problem književnog i što su: prilagođavanje arapskog jezika
narodnog jezika. iraČka akademija je savremenim dostignućima nauke, pro-
učavanje naučriih i tehničkih te1mina,
podnijela predlog da se razmotni pi-
uprošćavapje gramatike, sintakse i pra-
tanje čistOte jezika u emisijama :i dr-
žavnim uredinia, a ministar prosvjete voprsa arapSkog jezik:a, promicanje
Sirije ·predlog ·o osnivanju zajedničke književnog rada, istraživanje klasičnih
ustanove za proučavanje arapskog je- djela iz svih grana nauke, proučavanje
zika i izdavan]u arapslrog rječnika u arapskih dijalekata i uprošća.vanje a-
ciiju ujedinjenja dijalekata i iznim. rapskog pisma.
Koogres je otvorio i pozdrav,iJo dele- Na zahtjev pr.Lpremnog odbora svaka
gate Sukri Quwatli, predsjednik Repu- od triju akademija je podnijela izvje-
blike Silrije, zatim su govorili miniStar štaj o svome radu.
prosvjete Sil:r'ije, profesori dr Taha :r;ru- Akademija nauka u Damasku, koja
sein, dr Man~iir Fehmi i Mul;l.:amed Beh- je samostalna ustanova .od 1919. godi-
Aet el-Eterl. S. ·Quwatli je govorilO o ne, usmjerila je svoj rad na oživljava-
čuvanju arapskog jezika kao temelju nju kulturnog nasljeđa Arapa u nauci
buđenja arapskih naroda u borbi pro- l kiijižev:nosti, proučavanju arapskog
tiv imperijalizma. Ministar prosvjete jezika, izučavanju istorije Arapa i veze
Sirije se zalagao za usvajanje jedin- drugih riaroda s Arapima. U tom cilju
stvenog pravopisa, uprošćavanje izu- su ustanovljene veze s drugim akade-
čavanja arapske gramatike i mogućnost mijama, pdstupilo se izdavanju nau-
izdavanja rječnika koji bi sadržavao čnih i književnih djela, istraživanju
i stari i novi jezik. On je skrenuo pa- starih rukOPisnih djela, nagrađivanju
žnju da narodni govor ugrožava knji- pisaca, održavanju kongresa 5. jubileja,
ževni jezik. Dr Taha I;{usein je govo- izdavanju ovog časopisa i održavanju
rio o potrebi čuvanja književnog je- naučnih predavanja u zemlji. Ovaj ča
zika, njegovom izučavanju i gajenju sopis predstavlja prvi korak u radu
u svim vidov&ma života, i upozorio da Akademije u tom pravcu. Do 1956. go-
-: ako se ne posveti puna pažnja jedine izdato je 31 ~odište ovog časo
ziku - arapskom jeziku prijeti isto pi.Sia u trome su sarađivali stalni i
ono što se desilo latinskom jeziku, tako dopisni članovi iz svih arapskih ze..,
da ono što napiše jedan Sirijac, biće malja, Evrpe i Amerike. Dalje se radi
potrebno prevoditi Iračaninu ili dru- na uspostavljanju veza i usklađivanju
gom Arapu. On apeluje na predstavni- rada s drugim arapsklim akademijama,
ke arapskih vlada i arapske narode da na čuvanju jezika, stvaranju naučnih
čuvaju svoj jezik kako Oil ne bi je- termina i na objavljivanju rukopisa.
dnog dana postao mrtvi jezik. Osiril Na svim tim poljima Akademija je po-
tOga. on je govorio o arapskom knji- stigla značajne uspjehe.
82{
Akademija nauka u Iraku je radila :llilmovanih rukopisa (3.000), 1954. godi-

na čuvanju čistote arapskog jezika, ne izdao je prv~ dio kata1oga koj1i obu-
prevođenju sa arapskog i na arapski hvaća oko 5.600 rukopisa iz područja
jezik, protežiranju originalnih i prave- islamist1ke i arabistike. U pripremi je
denih naučnih radova, na obradi ter- izdavanje drugog dijela kataloga ruko-
mina i izdavanju arapskih rukopisa. pisa. Od 1955. g. Institut izdaje svoj
Akademija nauka u Kairu radila je časopis ti nlli$j)oji da proširi svoj rad ne
na uprošćavanju gramatike, pisma i samo u a:rapskim zemljama nego i u
pravopisa, na izradi rječnika naučnih Evropi.
termina i savremenih izraza, na istra- Na kongresu su pročitani ovi refe-
živanju rukopisa i forsiranju književ- rati:
nog ~rada. Ona je donijela nekoliko Dr M. Fehmi referisao je o arapskom
zaključaka o pitanju jezika, pravopisa pismu s osvrtom na njegov razVJoj i
i pisma i raspisala nagradni klonkurs rasprostranjenost. Danas se tim pis~
za pitanja reforme pisma. U radu na mom služi 240,000.000 ljud.i na ao jezik/i.
;izdavanju rječnika ova Akademija je On je govorio o neuspjelom pokušaju
izdala prvi svezak rječnika »Izrazi Ku·- da se to pismo zamijeni latinskim pi-
fana«, prvi svezak velikog etimološkog smom i istakao potrebu da se arapsko
rječnika, pripremila za štampu rje- pismo čuva i njegl.lje.
čnik »Savremenih termina civilizacije<< Ibrahim Mustafa je govorio o pisanju
i »Istocijski rječnik« prema uputstvima slova hemza i elif i o uprošćavanju
dr Fišera. U cilju čuvanja i obogaćenja gramatičkih termina u arapskOI!Il je~
jezika za radove iz područja p~ije, ziku.
nauke, kriti.ke, romana i prevoda dala Dr M. Cewad je referisao o proble-
je 45 nagrada. Nal'IOČita pažnja posve- mima savremenog arapskog jezika, o
ćena je radu na naučnim terminima, te problemu ·termina, gr·amati)l::e i sin··
je dosada obrađeno 11.831 termin iz ta)l::se, o problemu stranih riječi i o
područja prava, ekonomije, statistike, problemu pravopisa.
filozofije, sociologije, geografije, .isto- Prof. I. Mufiltafa je govorio o sarad-
rije, matematike, tehnike, hemije, me- nji akademija na rizradi arapskog rje-
dicine, prirodnih nauka, geologije i dr. čnika.
Direkcija za kulturu je podnijela iz- E. l.VL eš-šihabi se zalagao ZJa izdava-
vještaje .o uprošćavanju. arapskog pi- nje engles\klo-francusko-arapskog rje-
srna, o izdavačkoj djelatno~>ti o!"iginal- čnika naučnih termina.
nih i prevedenih djela i o radu na na- Prof. K. H. Tokan je govorio o na-
učnim terminima. učnim terminima.
Iz izvještaja Instituta za arapske ru·- Dr G. 1;laliba se osvrnuo na prdncipe
kopise (osnovan 1946. godine) kioji je usvajanja stranih naučnih termina u
snabdjeven aparatima za mikrotilmo- arapskom jeziku.
vanje, vid,.i se da je on skupio podatke Prof. A. H. ez-Zeyyat iznio je stav
o arapskim rukiopisima u svijetu, iz- Akademije u Kairu prema knj.iževnom
vršio izbor rukopisa za mikrofilmova- 1 nal'lQdnom jeziku.
nje, slao ekipe za mikrofilmovanje ru- Prof. <Arif en-Nekdr zalagao se da se
kopisa u Egiptu, Siriji, Turskoj, Indi- posveti najveća pažnj-a čuvanju knji.-
ji, Libanu, Saudij·skoj Arabiji, Tunisu, ževnog arapskog jezika u kući, školi,
Italiji. i Njemačkoj i dobio mikrofilmo- sudstvu, padamentu, vojsci, n;::~dleštvi
ve arapsk.ih ruilwpisa dz Londona, Te- ma, u nov.inama i radio emisijama. Tvr-
herana, Pariza, Leidena, Kembridža i dnja da je >>književni jezik daleko od
tako skupio 15.000 mik.ro:liilmova. Go- nas, da ga učimo kao strani jezik<< je
.dine 1948. Institut je izdao katalog argumenat ·imperijalista, njihovih pro-

'322
težiranih doseljenika ~oučenih H. Merdum-bye prikazuje život i rad

Arapa«. predislamskog pjesnika 'Abdu-1-Melik
<Ali I;iasan <Awde je tražio što bržu ibn <Abdi-r-RaJ;lim el I;iiirisija iz Si-
primjenu praktičnih sredstava za o- rije i objavljuje jednu njegovu dosada
življavanje književnog jezika u životu
nepoznatu pjesmu » ~=- « od 90 dis-
na.roda.
tihana s potrebnim objašnjenjima (401
Dr $. el-MuneM;ed govorio je o načinu
-411, 561-576).
izdavanja rukopisa i o potrebi ujedna-
čenog rada svih akademija na tome S. el-I;ia~ri u člankiu .J ~l J.,....
poslu. Principe izdavanja objavio je u
časoplisu Instituta za rukopise u I sve- ~WI govori o književnom i narodnom
sci novembar 1955. godine. jeziku, upoređuje romanske jezike na-
Ptročitan je predlog odbora formira- stale ·iz mrtv>Og latinsikog jezika s knji-
nog od MlindJ3tarstva prosvjete Egipta ževnim i narodnim ara~kim jezli.k.om
za olakšanje izučavanja gramatike i .i zaključuje da književnom arapskom
sintakse i upmšćav>anje termina. jeziku ne prijeti opasnost da postane
Kongrese je donio sljedeće zaključke: Illl"tav jezik, kao što je postao latin-
ujedinjenje akademija ~ donošenje ski. Književni jezik svakim danom
jedinstvenog Pravilnika o' radu na posve više postaje jezik javnog žavota,
stavljenim zadacima, razlike između govornog i pisanog je-
unapređenje književnog jezika tako zika ne prelaze granice dijalekata, knji-
da on bude nastavni jezik u svim ško- ževni jezik je. danas jezik nastave, pi-
lama, da se primjenjuje u radio emi- sanja .i čitanja u svim školama kojih
sijama, filmovima, pozorištu, operi i ima na desetke hiljada, a koje pohađa
drugim mjestima, ju svaki dan nekoliko miliona đaka i
oživljavanje književnog i prevodila- studenata. Sve, novine đ. časopisi u či
čkog !l'ađa dodjeljivanjem nagrada, ras- ·tavtom arapslrom svijetu izdaju se na
pisivanjem lronkursa, zaštitom autor- književnom jeziku koje čitaju milioni
skog prava, plasiranjem izdanja u svim čitalaca iz različ.itih slojev~. Isbcmjski
arapskim .zemljama, kao jednom kul- događaji, koji su uticali na latinski
turnom području, jezik, ne mogu ,se uporediti s doga-

rad na naučnim terminima i izdava- đajima koji su uticali i koji utiču na
nju rječnika, arapski jezik. (241-266).

istraživanje, čuvanje 1 izdavanje sta- Q. !;i. 'foqiin prikazuje djelo Mu}J.a-
rih rukopisa i pono.vnom naučnom iz- med ibn <Omer Ebu Bedra (živio u
davanju djela koja su izdali zapadni XIII vijeku) iz područja algebre i je-
orijentalisti. dnačina, izdato u Madridu na arapskom
U svesci II-IV obj,avljene su 'slije- d španskom jezi:k:u (282-288).
deće studije i članci: G. el-I;iaseni objavljuje jedan doku-
Q. $aliba nastavlja studiju o arap- menat savremenika o Napoleonovom
skim .terminima u filozofiji, te ili upo- napadu na Egipat i njegoV10m porazu
ređuje s odgovarajućim u latinskom, pod ~om od našeg zamljaka Ahmed
francuslrom i engleskom jeziku (267- Džezar-paše (303-307).
281, 427-444, 614-632). Mu}J.amed Yiisuf Bennuri objavljuje
!;i. Hašim objavljuje kritiku Gazalije biografiju i naučni rad Ti'l"imizija, au-
protiv učenja peri:patetičara i neopla- tQI"a poznatog djela el-Gami< o islam-
tonista (289-302, 453-465, 647-657). skoj tradiciji (308-326).
Dr M. E. Tals dovršava studiju o <A. H. Hiišim objavljuje izvod iz dje-
učenjaku Ebu-1-Feth ibn Geniju (338 la <Ali ibn<Atiyye <Ulwana o svadbenim
-352, 658-671). običajima u Siriji u IX/XV v:ijeku od
323
kojih su se i danas neki održali u si- kaže Nedewi, slobodno bez ikakvih
rijskim selima (327-337). predrasuda objektivno pristupiti obra-
M. eš-Sihabi donosi kritički prikaz di toga arapskog umnog blaga, što za-
najnovijeg (15) izdanja arapskog rje- htijeva širinu pogleda i veliku strplji-
vost (633-646).
čnika ~l ~ ispravlja nedovoljno de- Pri kraju svakog sveska doneseni su
finisane i prevedene riječi iz oblasti
prikazi, kritike, vijesti i dndeksi.
prirodnih nauka. Novi dodatak rje-
O. Mušić
čniku je kratka enckilopedija na koju
M. Sihabi kaže da - pored neznatnih
nedostataka - prema uloženom trudu $ARKIYAT MECMUASI Istanbul
zaslužuje pohvalu (412-427). Dniversitesi Enstiti.isii gikarilfr, sv. I,
•I. et-Tennubi daje Im-atak osvrt na II, III.
rukopis Ebu-Ffayyiba, poznatog :ljilo- Orijentalni institut Istanbulskog uni-
loga o zamjeni konzonanata u arapskom
verziteta počeo je da izdaje svoj časo
jeziku (445-452).
pis pod gornjim naslovom. Redakciju
Ali F. I;Iasan ocjenjuje izvore koj<>
sačinjavaju profesori: Miikrimin Halil
je koristio Ibn MaU?i1r za svoj veliki
Yinanc, Hilmi Ziya Dlken i Ahmed
rječnik Lisanu-1-•areb (466-469).
Ate~?. Do sada su izašla tri sveska ovog
Prof. Arnold Tobini u članku (!_y časopisa sa bogatim, odabranim i ra-

znovrsnim sadrž.ajem.
~WIJI,Ja:! koji je preveo Dr G. I;ladad, Svezak I/1956, str. 1-126 + 1-90, do-
iznosi SVJOje poglede na svjetske pro- nosi slijedeće radove:
bleme: političku krizu. problem rata, Ahmed Ate~? u opsežnoj studiji: An-
prenaseljenost u svijetu i društveno Nabiga acj-Qubyani. Hayat ve eseri
uređenje (470-477). ilzerinde ara$tirmalar, koja se pro-
Dr I;I. Subl;t donosi nastavak zapaža- teže kroz sva tri sveskia, prikazuje
nja sa puta u SSSR (478-491). život i rad ovog v\elikog arapskog
M. B. B ai tar u članku ..1.~ Ji:.!l .J JA.! l pjesnika i diva arapskog jezika koji
je pravom virtuoznošću baratao oke-
~:i &.1 rl.')'\ analizira učenje Ibn Tei-· anom njegovog leksičkog blaga i čiji
mij.a o nekim dogmatskim pitanjima se bezbrojni stihovi i danas upotreblja-
Islama (492-496). v:aju kao dokazi pravilne upotrebe riječi
ili konstrukcije. Koristeći se brojnim
M. eš-Sihabi osvrće se raspravom~\
izvorima i literaturom koja se odnosi
~\ ..:..\;I,"All na jedan važan zaključak na ovog pjesnika, kako istočnom tako
kongresa Akademija nauka u Dama- i zapadnom, autor je znalački usklađi
sku, održanog u oktobru 1956. g., a vao mnogobrojne, ponekad naizgled
lroji se odnosi na pitanje naučnih ter- bezznačajne podatke i bilješke, naila-
mina u arapskom jeziku (577-604). zeći na česte kontradikcije da bi nam
S. Gebri iznosi svoj sud o jezičnoj svestrano ocrtao Nabigu, kao Arapa, kao
vrijednosti i osjećaju arapstva u pje- pjesnika i kao čovjeka. Izuzimajući ra-
smama Hafiz Ibrahima, boema pjesni- nu mladost, Ate~? je sakupio obilje po-
ka Kaira (605-613). dataka o svim ostalim periodima dugog
E. •A. en-Nedewi iznosi potrebu no- i burnog života Nabige, dajući nam na
vog prikaza i obrade arapske književ- taj način njegovu potpunu biografiju
nosti, jer ona počev od najstarijih djela a, kao uzgred, i dobar uvid u život
sadrži u sebi jezične ljepote, unutarnje arapskih plemena toga doba. Govoreći
osjećaje, život, borbu, što nije dovoljno o Nabigi on nas, usput upoznaje sa
prikazano ni zapaženo. Potrebno je, načinom života i običajima tadanjih
Arapa, njihovim osobinama, stremlje- Nihad M. Cetin, u radu Arapca.'da
njima i strastima, uzrocima mnogih, po- kelimelerin miizekkerlik ve miien-
nekad decenijama dugih, ratova. Pla- neslik keyfiyetine diiir mustakU eserler,
stično, kao u lijepom romanu, Ateip je prikazuje samostalna djela o gramatič
pri~azao životni put i lutanja ovog ve- kom rodu u arapskom jeziku dajući i
likog pjesnika, njegov boravak na dvo- biografske podatke o autorima:
rovima arapsk!ih dioosta Lahmovića Na kraju se nalaze dva prikaza od
i Gassanovića, njegove uspjehe i popu- Tahsin Yazicl'ja, a zatim, kao dodatak
larnost, njegov uticaj na same vladare slijedi izdanje djela Kitab al mukli-
kao i mučna bježanja -ispred opasnog tara •inda 'l-mugakara, koje je pri-
gnjeva vlastodržaca koji je, ponekad, redio Muhamed Tavit at-Tancr (str.
bio inspirisan mržnjom i običnom za- I-IV + 1-90).
višću; njegova stradanja i život pun
Svezak II/1957-1958, str. 1-130
neizvjesnosti, straha, razočarenja.
Herbert W. Duda, profesor Bečkog
Ovaj veliki pjesnik djelovao je pot-
univerziteta, piše o Istoriji Seldžuka od
kraj VI stoljeća, a umro je neposredno
pred Muhammedovu seobu iz Meke u Ibni Bibija pod naslovom: Ibni Bibi'
nin Seleuk tarihi (str. 1-10), za-
Međinu. U dubokoj starosti, strahovito
tim slijedi nastavak spomenutog rada
razočaran, poduzeo je dug i naporan put
profesora Ateša o pjesniku Nabigi.
u Yemen da bi pobjegao od stvarnosti.
Marius Cana·rd, pod naslovom Ka-
Alkohol je sve više i češće uzimao kao
maladdin ibn al-•Adim'in Bugyat at-
sredstvo za umirenje i zaborav. Jedne
talab adh · eserini cografi giTi$ ktsmt
noći, popivši preko svake mjere, nije se
hakkmda biizt mii$ahedeler (str. 41-51)
više nikada. otrijeznio.
donosi izvjesna svjedočanstva iz geo-
Abdillbaki GOlpinarli u članku pod grafskog dijeLa u Uvodu djela Bugvat
naslovom FacUaHah-i Huruf'inin oglu- at-talab od Kemaladdin al-'Adima.
na iiit bir mektup (str. 37-57) obja- Svjedočanstva se odnose na Bliski Istok
vljuje jedno pismo na perziskom je- iz prve polovine XIII vijeka.
ziku Emira Nurallaha, sina Fadlalla-
Abdulbaki GOlpinarli, pod naslovom:
ha Hurufija - osnivača Hurufiske
Fadlallah-i Huruft'ntn Wa$tyyat-na.:-
sekte. Emir Nwallah i njegov brat
ma'si veya Wasiiya-st, objavljuje testa-
kome je on diktirao ovo pismo, bili su
ment osnivača Hurufiske sekte koji je
optuženi, zatvoreni i suđeni kao organi-
pronašao profesor H. Ritter u biblio-
zatori atentata na Timurovog sina -
teci Carigradskog univerziteta među
Mirza Dželaladdin Miranšaha. Pismo je
perziskim rukopisima koji se Qdnose
važno i interesantno najviše zato što na ovu sektu (str. 53--62).
rasvjetljava sudski postupak i pojedine Osman Ergin u članku Sadraddin
faze ovog .velikog procesa. al,;Qunawi ve eserleri (str. 63-00),
Tahsin Yazrcr, pod naslovom Abdul- prikazuje Žli!Vot i djela Sadraddin
lah-i Ansćiri'nin Kanz as-Siilikin veya al-Qunawi'ja, koji je za 27 godina svo-
Zad al •iirifin, I (str. 59-88) zapo- ga života napisao 23 rada.
činje da objavljuje kritičko izdanje Ahmed Tiirek, pod naslovom: Ragtp
djela Kanz as-Siilikin ili Ziid al pa$a kiitiiphanesi'nde btllnmiyen biiZt
•iirifin od perziskog filozofa Abdul- arapca yazmalar (str. 91-103) pl'lika-
lah Ensarija (1006-1089), ~oje do danas zuje osam do sada nepoznatih arapsltih
nije bilo kritički izdato iako pretstavlja djeLa koja se nalaze u Ragib-pašinoj
značajno djelo ovog plodnog pisca. Ya- biblioteci.
zici se služi svim poznatim rukopisima M. Minovi, u članku Qabus-niima'nm
QQ ltojih su najstariji tek iz XIV stoljeća. yeni niisha:8i hakktnda, (str. 105-130),
325
utvrđuje da je primjemk Qlibus-name slijedi nastavak rada A. Ateša o pje-

koji se nalazi u posjedu Amerikanca sniku Nabigi (str. 91-124).
R. N. Fmy-a, ništa više nego majstor- Albert Dietrich ;u pvilogu <Abdal-
ski izveden falsifikat. mumin B. Halaf ad-Dimylitr'nin bir
muhaciriin Hstesi, donosi DimY~ati-jevu
Svezak III/1959, str. 1-181 listu mahadžira - prvih iseljenika iz
Sir Stevan Runciman, u studiji Meke u Međinu.
Avrupa medeniyetint gelt~mest iize- Abdulbaki GOlpinarh, u članku Ma-
rtndeki islam tesirler utvrđuje islam- wllinli $ems-i Tabrizi ile altmt$ ikt ya-
ske uticaje na evropsku civilizaciju. ~tnda bulu~tu (str. 156-161), dokazuje
Studija je objavljena na turskom d da se Mewlana Dželaluddin Rumi upo-
engleskom jeziku (str. 1-24). Zatim znao sa Semsuddin Tebrizijem tek u
slijedi nastavak i kraj djela Kanz 62 godini svoga života.
as-Slilik"in iz prvog" broja (str. 24-49). Nihad M. Cetin, u članku: Arap di-
KemaJ. Cig, u radu Tiirk ve islam H sarf ve nahvine dlitr ii~ eser (str.
eserlert miizest'ndekt kitaplarin ka- 162-168) prikazuje tri stara djela o
talogu (str. 50-90) donosi katalog arapskoj sintakSii..
islamskih ruloopisa sa minijatumma Na kraju se nalazi nekoliko prikaza
koj;i s{e nalaze u Muzeju turske i i izvještaja o istraživačkom radu ovog
islamske umjetnosti u Istambulu. Zatim instituta.
E. Kovačević

HASANDEDIC Prilozi Za Orijentalnu Filologiju 1960-61

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

HASANDEDIC Prilozi Za Orijentalnu Filologiju 1960-61

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

!...

X-·XI SARAJEVO 1960-6"1.

Samjevski w;afi.čki zavod. Sarajevo - Za štampariju Pero Grinfelder

Hans Wehr, Supplemlent zum arabischen Worterbuch fUr die Schrift-

O ARABIZMIMA U SRPSKOHRVATSKOM JEZIKU

U novije doba objavljeno je nekoliko radova u raznim zem-

• Od tih su mi bili pristupačni ra- 8 Vidd osvrt na takva djela kod

pored faktora akustičko-fiziološke, te psihološke naravi, tr.eba uzeti

pojavljivanje suglasnika kojih nije uopće bilo u prvobitnim arap-

b> v: u nekoliko slučajeva b je prešlo u ovaj srodan suglasnik

• O gubljenju glasa »h« te njegovu nas (kao npr. i nepoznavanje udvo-

Tako se npr. čuje od: l}.ammal > ham(m)al pored amal(in);

Dodavanje i umetanje suglasnika

n - umetnuto u: l:).lle(t) > hinla;

U konsonanata rjeđa .je ovoj suprotna pojava disimilacije koju

vanje pak (yodization) na str. 236-7 mus der arabischen Fremdwi:irter

vokalu »O«, dok se uz ostale konsonante izgovara slično našem vo-

kao kod konsonantizma, a druge su karakteristične samo za vokale,

Kao i u arapskom u pauzi, u naknadu za otpalo -:-n iz nunacije,

Mišljenja smo da ovdje treba najprije istaknuti interesantnu

-an: •abd > Avdan; Mul;lammed >Mušan; M~tafa >Mujan ~ sl.;

17 Uporedi kako je Skaljić razvr- sadržaju«, gdje ih dijeli na 24 grupe

kao izolirane riječi, kao i iz ·drugih razloga, pa je zbog svega· toga

ON ARABIC LOANWORDS IN SERBO-CROATIAN

In the chapter dealing with the consonants of the Arabic bor-

IBRAHIM OPIJAC MOSTARAC

predavao u medresi koju je osnovao njegov otac Hadži Ismail efen-

..:...~tA>__,.::.:>- .J- ~=1\..t\ J .d::.~\ e)- 0Jl:...._,11 J~ ~! L!l, ~!J:"~... l cl:>-J\

J e;\}\_ .:..t;_,.a.:tl J ~tt~t\ _.:..b_,; JI J c,_;l~t\ _ l~t~_r1 _, t'Jts::::tl >:1.....1s:::::n J

Prema tome I'\Ukopis je prepisan iz autografa u petak 12 re-

nik (sohta) u Karađoz-begovoj medresi u, Mostaru 1174/1760 g, a

U>~_,:::.-.... t.~I_,AJI ....;:.lkt J~~_,~.. _, t. 0) ..L;_\yt\_, ~~~ J:.L4 J~ )l.._::.,_.~\$"

~\ •••• J..b:ll ~J~. jA~\_,

Na mdnjem (105) lisltu nalazi se ovaj mpis iz kojeg se vidi da

Kako je skoro polovina ovog zadnjeg lista, na kojem je obično

Početak djela poslije besmele glasi:

)l;~~~ .tu J ~SJ l .:,l; J~~.;:J\ ~: ·~ .t.~~ ~ .:,\.;'~.·)t.~ -:;-:~~\_,~:iJ:l,l J .;..,j~

Početaik djela nakoiil besmele i doiVe glaJSi:

";:;'-;-"eJ: 0\ ($-"-_j>)\~~}; J 0~Jl\ ~A-:1\ 0 ,. _ J:'J,;l\_, J.-"..~~ JS" "-::;

4) Lugazu ziiviyeti Blagay. To je mali- jeZični tralkta.t na arap-

nosti za čd.tanje Ti.ječi: J.:.;. ~·'J..:,;. ·oib!I'iazlaŽ!Ući Ito gil'amaJtičkim i siruta-

prvim stra:n'Lcama te medžmue ima više zapisa na arapskom i perzi-

~Y.. c:~.:..JI ~t. J ~L..)

r:=--}1 w-}' .tu1 ~---~

J :UL; ~:.o.J.J_r~;. J...Ol~liJ_)·•..l.J J.J.o'}\ if;.. C_-"':, J.J.o':llc_l:A,. J::~:ll .l:~\

7 Na margini: č:_:!ll (U.\ ....;l\ .J ~-i .J u-~~ ~l 1.5~ u• ~ ..!Ul

Ibrahim Opijlač Mostarac 41

: _12. N!'! margini: .;,-..rs\ .!.U~ Jl:.• .J 14 'I1ako u teats'tu.

0:L...~JI J J)JI ~JI j.cJ _,JJ"lll If U"JJI\~ i~ .J:!:>_;:::,_, .[s'.) 1.).

J; ~ oJ§..ill ~~..lli e~ J .r...r..:tl .)l:...'::ll Jt; l. 4-i_,b~ f~ l...,._,

J§Jll J_,JJ i,)\s' ...;l.r..~l.)l:...':/1 If.,:......_";~~$' ~:s'~_, oJ_,s'..ill 4.1AII J'

O~"' \)"..l_;"-:}\ J..,)\_) )l:..._,.. O~ J ~:AA(_)~ )~jl\ J)\ J; u·~

rl:. _,: 1J l; J l..:t 1--4ce J

29 Na margini: -.:1.. ;.AW.\ ~U..\ e:-· 31 Na margini: JR.Uu- _;,;.". l. J!.

j(".. J e_~~\ c._;l::. J t; J

83 T.ako u tekstu. 36 Tako u tekstu.

• :U~\ J ol9\ 4~:~ 0'" J-Ll:... :J JI J~;; .l:>-\

..ra.~ \~ <.J"':t if li.>..O 0y;_ :J 0\ t.:l..l\1. <.J"'....!.II.J <.J"'....!.ll ..ra.~ :J :J"~

l..i.a.J \,.J~ J[~~\....,~ 0\.J t_41\,a.; 0)kti....A..al}l ~)~.':i:)"~

e.I ;; .J Gk t o->: u~ rt .J t.l:it;. .J l:i1;. .\....t..n ..;l; : )"~

·~~~~J..::"\~))) \~;..~.tl J ..::"L.If r~t 01; 0 ::t_.t..n .u. n

•J.- .!!-"! 1. ;\_,

38 Na margini dodato: 411.1 .u! J ~~ _, ~t=ll

41 Na margini: r" IY.r ~ "! ~ 48 Tako u tekstu.

. ,1 G. Elezov.ić, Tu?:S'/ei . spome--IJiit:;i, i · da -~'~:vrše~ zeyJ-i :v<!iYE!; •k~~

.u~ e;f' .Ut~~ 6'-' .;jl.f."="" ·~ ~)J 4:-11 ~l}- l e;:':

.>J. ~\laUI ~ ~~ .;1.; .. ~1 250ltli-1 J~~ .:"UaWt U:::. 24 ~J.,.0...

bJij~~r:.di~i:li~r~turu rav~en1,1 _u .;"J~dpr;;r ~k,'· sv5 .;-~':

((;altikgi), čuvari mostova (ćupridži u sistemu izv,anrednog oporezivanja