ДЕТЕ СЕ БУНИ ЗБОГ ОЦЕНЕ

1. Донели сте оцењене контролне задатке и поделили их ученицима. Објаснили сте како сте
оцењивали. Након краћег разгледања један ученик вам се жали да му нисте признали задатак који
је тачно урадио.
Не напасти ученика да је покушао да подвали. Уважити приговор детета и погледати контролну вежбу,
тј. проверити тачност ученикових тврдњи; ако се испостави да је примедба тачна, кориговати грешку,
извинити се ученику, уважити личност детета; Такође, признати да је грешка наставника могућа. Ако
задатак утиче на оцену, исправити и оцену. Питати и остале ученике у одељењу да ли се још неко
сматра оштећеним. Уколико примедба ученика није на месту, образложити ученику грешку и
објаснити му због чега задатак није признат, и шта је оцењивао. Можда је журио док је радио задатке,
па је превидео нешто.
2. Донели сте оцењене контролне задатке и поделили их ученицима. Објаснили сте како сте
оцењивали. Након краћег разгледања један ученик вам се жали да има урађене задатке исто као и
његов друг који је добио бољу оцену.
Уважити приговор детета, погледати контролне вежбе и једног и другог, упоредити их. Ако се
испостави да је примедба тачна, кориговати грешку, извинити се ученику, уважити индивидуалност и
личност детета; Обавезно питати и остале ученике у одељењу да ли се још неко сматра оштећеним.
Уколико се утврди да примедба ученика ипак није тачна, образложити ученику где је направио
грешку, шта је изоставио или је можда нешто превидео или су питања била отвореног типа па је друг
написао више од њега. Упутити и додатна објашњења која су битна да ученик схвати шта је утицало на
оцењивање. Обрадити и ову варијанту: није увек најсрећније изабрана аргументација за ученика да
има исте задатке као и његов друг.
3. Донели сте оцењен писани задатак из српског језика и поделили га ученицима. Објаснили сте
како сте оцењивали. Један ученик вам се жали да је добио четворку, а нема ни једну грешку.
• Урадити детаљну анализу писаног задатка и објаснити ученику да нема (највероватније) ниједну
граматичку грешку у свом раду, те због тога у задатку није исправљено ништа, али да је садржај
задатка (квалитет одговора на задату тему) нижег квалитета, није за одличну оцену. Није се
оцењивала само граматика, већ и стил писања. Пропуст је направљен приликом исправке зато што
није написано кратко образложење квалитета садржаја задатка, у оној форми која је разумљива за
ученика.

ДЕЦА СУ СЕ ПОТУКЛА У РАЗРЕДУ

1. После завршеног одмора улазите у кабинет и затичете два ученика који се туку, а остали навијају.
Деца су се потукла у разреду, треба их раздвојити и прекинути насилно понашање. Наставник треба да
је ауторитет. Одлажемо разговор о томе након часа. Питамо их да ли желе заједно да разговарају о
проблему или одвојено. Одмах питати остале да ли је примерено навијати у таквој ситуацији? Ваши
другови из разреда су се посвађали и потукли, ја сам због тога забринута. Шта ће ваши другови из
осталих одељења мислити о вама? Након завршеног часа разговарати са ученицима који су се
потукли, саслушати обе стране и предузети даље кораке. На часовима одељењске заједнице
организовати радионице на којима ће се разговарати о међусобним односима у одељењу, о неговању
другарства и пријатељства, толеранције.
2. После завршеног одмора улазите у кабинет и затичете уплакано дете које има огреботине по
лицу и жали вам се да су га два друга тукла.
Прво умирити дете. У зависности од степена повреде отићи код школског лекара ради указивања
стручне помоћи. Након тог, када се дете потпуно смири, поразговарати са њим о насталом конфликту.
Питати га ко га је тукао и рећи му да има потпуно поверење и подршку у вама. Потребно је
поразговарати и са осталим актерима конфликтне ситуације, прићи им са емотивне стране. ''Ваш друг
је повређен, ја сам тужна због тога''. ''Јесте ли ви срећни?'' На тај начин се ствара осећај кривице и
гриже савести, док би претњом био изазван контраефекат. Тако ће се брже доћи до неопходних
4
одговора и узрока који су довели до оваквог проблема. Обавесте се родитељи и разредни старешина.
Указати на негативност таквог понашања.
3. После завршеног одмора улазите у кабинет и затичете уплакано дете које има огреботине по
лицу. На ваше питање да вам објасни шта се десило дете упорно ћути.
Умирити дете и рећи му да треба да има потпуно поверење и подршку у вама. У зависности од
степена повреде отићи код школског лекара ради указивања стручне помоћи. Када се дете умири
покушати са разговором. Не сме се прерано почети са питањима. Уплакано дете које ћути то може
доживети као агресивност. ''Нешто те је уплашило?'' ''Хајде да поразговарамо о томе!'' (саосећајна
комуникација). ''Видим да си уплашен, повређен''. Ако дете упорно ћути, оставити да проблем
одстоји. Питати дежурног наставника или одељење шта се догодило. Указати одељењу на негативност
таквог понашања.
4. Док сте писали текст на табли и били окренути леђима разреду, два ученика /це из последње
клупе су се потукла.
Увек се прво ради прекид туче! Прва следећа реакција пред учиницима је шок, негодовање, такво
понашање је недопустиво. ''Шта сам ја као наставник урадио када су се ученици потукли на часу?''
(динамика рада на часу); Не би требало бити окренут леђима према ученицима. Овакав конфликт
треба одмах прекинути, ученике раздвојити и објаснити им да је такво понашање непримерено. Тучом
се не решавају проблеми.
5. У току излагања приметили сте да је Милан узео Зоранову свеску, након чега је Зоран почео да га
удара свом снагом.
Овакав физички напад треба одмах прекинути, ученике раздвојити и разјаснити ситуацију, не
нападом, већ ''демонстрацијом силе''.
''Видим Зоране да си бесан што ти је Милан узео свеску?'' ''Мислиш ли да си исправно поступио што си
почео да га удараш?'' ''Да ли си ти лепо затражио да ти врати свеску?'' ''А ти, Милане, јеси ли замолио
друга да ти позајми свеску?''
Актери ће изнети своје ставове и кроз разговор открити праве узроке за овакво насилно понашање.
Када се саслушају обе стране и утврде узроци, онда се може скренути пажња на недолично понашање
и дати упозорење да се таква ситуација више не понавља.

ДЕЦА БЕЖЕ СА ЧАСОВА

1. Најавили сте контролни задатак (испитивање). Улазите у учионицу и не затичете ни једног

ученика.
Прво осећање шок, па и бес, љутња. Јасно је да су побегли због контролног. Али конкретно због чега у
вези контролног - то је тема за разговор. Порука коју ученици шаљу кад побегну са часа не гласи само
''ми нисмо научили'', него понекад и ''ми не волимо овај предмет'', ''превелики су вам захтеви'',
''плашимо се вас'', '' не смемо да питамо оно што не знамо'', понекад ''немамо поштовања за вас, ваш
предмет'', итд. Разговор са ученицима обавити на првом наредном часу. ''Ја сам се уплашила када сам
видела да нисте присутни.'' Открити разлог зашто су побегли. Ако се то догодило први пут,
разговарати о томе шта им није било јасно. Уколико им неке ствари нису биле јасне рећи им да ће се
то на допунским часовима поново прорадити. Тек када се открију разлози и успостави договор за
решење проблема, треба им рећи да то не сме да постане пракса и да тај бег није био нимало
пријатан за наставника, и да је такав образац понашања непримерен ученицима.
2. Најавили сте контролни задатак (испитивање). Улазите у учионицу и затичете само три ученика.
Уважити та три ученика и нормално одржати час. Ученици који су остали не би требало да имају
никакав посебан третман (због тога што су остали). Питати те ученике чега су се уплашили њихови
другари. Разговор са ученицима који су побегли са часа обавити на првом наредном часу. ''Ја сам се
уплашила када сам видела да нисте присутни.'' Открити разлог зашто су побегли. Ако се то догодило
први пут, разговарати о томе шта им није било јасно. Уколико им неке ствари нису биле јасне рећи им
да ће се то на допунским часовима поново прорадити. Тек када се открију разлози и успостави
договор за решење проблема, треба им рећи да то не сме да постане пракса и да тај бег није био

4
нимало пријатан за наставника, и да је такав образац понашања непримерен ученицима.

3. Приметили сте да је Милена у протеклом периоду често одсутна са ваших часова. Погледали сте у
дневник и уочили да она не долази искључиво на ваше часове.
Открити узрок таквог понашања детета. Ако су успостављена правила на почетку године не би требало
да дође до тога. Благим речима, без осуђивања: ''Ја сам се уплашила и забринула када сам видела да
не долазиш само на моје часове.'' Уколико јој градиво није баш јасно рећи јој да долази на допунску
наставу и да ће на допунским часовима то поново са њом прорадити. Можда има страх од мене, или
су јој садржаји неинтересантни. Тек када се открију разлози и успостави договор за решење проблема,
треба јој рећи да то више не сме да ради и да то ескивирање само њених часова није било нимало
пријатно за наставника и да је такав образац понашања непримерен ученику.
• Разговор са одељењем: ''Да ли неко зна шта се дешава са Миленом?''
• Обратила бих се и разредном старешини, ако не видим Милену.
• Могу и родитељи да се укључе.
4. Милан има одличне оцене на усменом испитивању, али сте уочили да је увек одсутан када се
раде контролни и писани задаци.
Усмено излагање му више одговара и због тога га треба похвалити, али му такође ставити до знања да
сте забринути због његовог одсуства са часова писмене провере. Кроз тај разговор треба открити
узроке његовог одсуства. ''Да ли се плашиш шта ће ти родитељи рећи?''
Направити договор на нивоу одељења да ученици ураде писану проверу на којој неће бити оцењени.
Ако се и даље догађају сличне ситуације поразговарати са учеником и скренути му пажњу да мора да
долази на контролне вежбе, јер то није праведно, пре свега, према осталим ученицима.

ХИПЕРАКТИВНО ДЕТЕ

1. Запазили сте да Јован често тражи да изађе са часа и то не само једном него више пута. Када је у
учионици приметили сте да нема концентрацију, тешко прати наставу, окреће се и омета друге.
Ученик је због нечега уплашен, забринут, нешто га озбиљно мучи. У овом случају дете не треба
пропитивати зашто се тако понаша, већ му упутити молбу: ''Јоване, ја бих те замолила да пратиш и
саслушаш до краја, а када се час заврши поразговараћемо.'' Не знамо ми да ли он има проблем или
нема! Можда је хиперактиван, онда га треба запослити примереним задужењима, можда чак и
осталима у разреду објаснити да има ''посебне'' потребе и у чему се оне огледају. Ког узраста је Јован,
да ли је такав и на другим часовима, да ли је такав био и код учитељице.
Рад са учеником, разредним старешином, родитељима и другим установама.
2. У току предавања један ученик се стално окреће, говори нешто деци око себе, коментарише и
поставља питања невезана за градиво. Такође стално устаје да тражи од некога оловку и стално би
да брише таблу.
Прво га опоменути, затим тражити узрок. Ученик је због нечега уплашен, забринут, нешто га озбиљно
мучи. Жели да привуче пажњу. Разговором извући из ученика које потребе код њега нису
задовољене. Можда његово незадовољство потиче из породице. Насамо поразговарати са учеником о
његовој породици.
3. У току предавања један ученик се стално окреће, говори нешто деци око себе, коментарише и
поставља питања везана за градиво и прекида ваше излагање показујући да он о томе нешто зна.
Дете жели да привуче пажњу, да дође до изражаја, да се чује. ''Изволи реци, допуни.'' Дати му савет
да уколико жели нешто да каже, да тражи реч. Прво га опоменути, затим тражити узрок. Разговором
извући из ученика које потребе код њега нису задовољене. Можда његово незадовољство потиче из
породице. Насамо поразговарати са учеником о његовој породици. Скренути пажњу на правила
понашања на часу, час је ипак ограниченог трајања, и други треба да дођу на ред.

ДЕТЕ СЕ ПЛАШИ РЕАКЦИЈЕ РОДИТЕЉА

4
1. Дете је одговарало и није добило очекивану оцену. Почиње да плаче. На ваше питање зашто
плаче, каже вам да не сме да каже родитељима за оцену коју је добило.
Умирити дете. ''Да ли се то први пут десило?'' Испитати да ли су то очекивања родитеља или је то
његов субјективни доживљај. Можда родитељи већ имају нека очекивања од детета (реална или
нереална). Објаснити му да не може да плаче, мора да схвати зашто је добило такву оцену. Можда
затражити и контакт са родитељима.
2. Дете је одговарало и није добило очекивану оцену. Након завршених часова затичете га у
школском дворишту. Када га питате зашто не иде кући, каже да не сме због добијене слабе оцене.
Питати дете да ли се то први пут десило. Открити узрок. Испитати да ли су то очекивања родитеља или
његов субјективни доживљај. У складу да тим реаговати. Можда затражити и контакт са родитељима.

ДЕТЕ ОСЕТЉИВО НА СЛАБУ ОЦЕНУ

1. Донели сте оцењен контролни задатак и поделили га ученицима. У једном тренутку примећујете
да једна ученица плаче. Присећате се да је на исти начин реаговала на добијену оцену и на
прошлом задатку.
Умирити је и утешити. Пружањем разумевања за такво понашање открити узрок. Испитати да ли је то
устаљени начин реаговања и каква су њена очекивања. Након тога јој треба објаснити да не може да
плаче због добијене оцене и да мора да схвати зашто је добила такву оцену, односно да треба више
да учи за бољу оцену. Можда не уме да учи.
2. Зорица је одговарала, а ви јој саопштавате да је то за тројку. Она почиње да плаче. Уз сузе вам
објашњава да је учила цео викенд и да се само збунила, јер када ју је мама преслишавала све је
знала.
Умирити је; Објаснити јој да то не значи да ће та оцена и остати. Ако је процена да је дете научило
градиво напамет без разумевања, напоменути јој да то не треба да ради, јер се на тај начин научено
градиво брзо заборавља. Можда није посветила довољно времена учењу.
3. Дете је одговарало, добило оцену и незадовољно оценом, почиње да виче и бесно излеће из
учионице трескајући вратима.
Пустити га да се испразни, па га вратити у учионицу; онда разговарати са њим нудећи му сарадњу.
Поразговарати и са одељењем. Скренути пажњу да то није начин како се незадовољство оценом
испољава.

ДЕТЕ СА ГРАФОМОТОРНИМ И ГОВОРНИМ ТЕШКОЋАМА

1. Примећујете да се ученик Јован приликом усменог одговарања врло лепо изражава, али да су му
писмени задаци нечитки и неуредни и да их је тешко разумети.
Због осталих, ми смо у обавези да оцењујемо по правилнику.
Прихватити његову индивидуалност и оцењивати га у складу са тим.
2. Петрови писани задаци су квалитетни, уредни и читки, али за свој узраст веома лоше чита.
Прихватити његову индивидуалност и оцењивати га у складу са тим. Разговарати са родитељима и
испитати да ли дете има неки третман. Укључити и друге службе.
3. Милан споро пише. Често не успева да препише текст са табле, а и контролни задатак не успева
да заврши до краја часа.
Прихватити његову индивидуалност и оцењивати га у складу са тим.
4. У једном одељењу приметили сте ученика који на писаним проверама даје одличне резултате,
али када га прозовете да одговара веома тешко се изражава и почиње да муца.
Уважити то и пратити да ли и иначе муца или само кад одговара.

5. Када поставите питање, уочавате да се један ученик никада не јавља. Ако га прозовете, он се врло

4
тешко изражава, споро говори, тешко налази праве речи и понекад заћути усред реченице. Његови
писмени радови су доста добри.
Прихватити његову индивидуалност и оцењивати га у складу са тим. Испитати да ли дете има неки
третман. Обавити разговор са психологом, логопедом и другим службама. Да ли дете можда говори
језиком неке мањинске групе?

ОДНОСИ МЕЂУ ДЕЦОМ

1. У школском дворишту затичете три дечака који туку свог вршњака.

Овакав физички напад треба одмах прекинути, ученике раздвојити и разјаснити ситуацију, тј. открити
узрок. Пре разговора са децом или одељењским стрешином обавезно позвати родитеље у школу.
Ученици што озбиљније треба да схвате да се тако нешто не сме поновити.
2. У школском дворишту затичете једног дечака који туче другог дечака који је млађи од њега.
Овакав физички напад треба одмах прекинути, ученике раздвојити и разјаснити ситуацију, тј. открити
узрок. Испитати да ли је млађи изазвао или испровоцирао старијег ученика, па у складу са тим
реаговати. Ако млађи није био крив, односно ако је старији ученик демонстрирао силу над млађим,
позвати родитеља у школу.
3. Приметили сте да је за време великог одмора једно дете увек издвојено од осталих, само је и не
игра се са осталом децом.
''Видим да си тужан што си сам на великом одмору.'' Пружити детету подршку и утешити га. На часу
одељењске заједнице направити причу о неком детету, односно ситуацију сличну овој. Освестити код
осталих ученика проблем који је међу њима присутан. На часовима одељењске заједнице разговарати
о другарству, односно о уважавању различитости међу појединцима.
4. Један ученик вам се поверава да га сви избегавају, нико неће да се дружи са њим, увек седи сам,
задиркују га и називају погрдним именима.
Пружити детету подршку и утешити га. Индиректно разговарати са осталом децом. На часовима
одељењске заједнице разговарати о другарству, односно о уважавању различитости међу
појединцима. На тај начин освестити код осталих ученика проблем који је међу њима присутан.
5. Марија вам се пожалила да је њена најбоља другарица свима испричала нешто што је она њој
рекла у поверењу, а тиче се лоших односа између њених родитеља. Сада је Марији непријатно.
Утешити је, рећи јој да то није деградирајуће по њу, јер све породице имају проблеме. Преиспитати
такво пријатељство. Са свом децом у одељењу треба радити на значају поверења међу пријатељима...

САРАДЊА СА КОЛЕГАМА

1. Деца вам се поверавају. Жале се на једног наставника који их често назива погрдним именима и
вређа.
Уважити децу и пустити их да испричају то што их мучи. Рећи деци да то никако није у реду. Испитати
обе стране свакако. Обратити се педагошко-психолошкој служби. Директор мора да буде упознат са
тим, он мора да одреагује, то је у његовој надлежности. Тежа повреда радне обавезе.
2. Деца вам се поверавају. Замолили су вас да питате једног наставника да одложи најављени
контролни задатак, јер нису стигли да се спреме.
''Институција'' одлагања контролног не би требало да постоји, а ми не би требало да будемо особе
које посредују у томе. То је мач са две оштрице, са врло неизвесним исходом. Све би требало да се
решава између ученика и наставника, и то на часу. Објаснити ученицима да то не смеју да траже од
њега.

РЕАЛИЗАЦИЈА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

4
1. Планирали сте реализацију часа у природи. Све сте припремили, деца су
дошла без књига и очекују вас ван учионице. Почела је киша.
Наставник треба увек да буде спреман да час, и у случају немогућности реализације часа у природи;
Нема оправдања за недостатак алтернативног решења за час! Ви сте наставник! Не зависите од
временских непогода, барем не суштински.
Пустити децу да предложе неку тему за час, изаћи у сусрет њиховим жељама, тј. оним активностима
које они предлажу (или нпр. док пада киша ученици могу да разговарају о тој појави, а ако престане и
изађе сунце, о тој појави-повезивање градива);
2. Приметили сте да увек када радите групним обликом рада, два ученика се веома ретко укључују
у рад. Углавном седе и пасивно посматрају рад других ученика или се забављају неким својим
послом који није у вези са задатком.
Укључити их у рад, направити шалу да им буде интересантно. Важно је да не знају ко ће да извештава,
тј. да при завршетку групног облика рада наставник сам одабере известиоце, да баш циљно изабере
њих да извештавају. Ако ни тада не желе да учествују, на леп начин им рећи да имају некакве обавезе
као ученици.
3. Усред часа упада ученик који није из тог одељења и понаша се неприкладно, почиње да виче,
галами, говори ружне речи...
Прекинути учениково понашање речима: ''Извини, али не смеш тако да се понашаш и прекидаш час.''
Замолити га да изађе и да се врати у свој разред, може наставник и сам да га отпрати, из
безбедносних разлога. Ако неће, затражити помоћ. Са осталима поразговарати о томе колико је тако
нешто непримерено, и нимало није духовито, креативно.
4. Завршили сте једну област, која је била интересантна ученицима. Желите да организујете
дискусију у којој ће учествовати сви ученици. Постављате питања, али један ученик стално
инсистира да он даје одговоре и своје мишљење, остали ученици се не јављају.
Уважити његову потребу, похвалити га и рећи му да је веома добро научио градиво и да добро зна да
одговори на свако питање, али да треба пружити прилику и другима у разреду. Активирати и остале
ученике, охрабрити их, можда су несигурни због знања којим влада њихов друг.
5. Приметили сте да један ученик, док ви предајете, гледа право у вас, миран је, али вам се чини као
да није присутан, мисли му лутају.
Не препадати ученика, већ неким сигналом, гестом покушати вратити му мисли на праћење наставе.
По завршетку часа рећи му: ''Бринем да нећеш моћи да научиш ово што смо данас радили, јер ми се
чини да си био одсутан док сам предавала.'' Питати га да ли га нешто мучи, пружити му прилику да
изнесе своје бриге, проблеме. Питати га шта мисли о томе што предајете.
6. Дали сте контролни задатак после једне обрађене целине јер желите да проверите колико су
ученици то савладали. Спазите ученика који преписује од друга поред себе. Приђете и погледате
његов задатак и уочите да је све до тада исто написано као и код његовог друга.
На почетку часа су саопштена правила. Следи опомена, а након тога
раздвојити их да не седе заједно и рећи им да се то не толерише и да то није у реду. У овом случају
њихов контролни задатак не оценити.
7. Прегледали сте контролни задатак који сте претходног часа дали ученицима после пређене
области. Желели сте да проверите колико су савладали дате садржаје јер вам је важно да се
ослоните на та знања код обраде наредне области. Од 30 задатака, 21 сте оценили слабом оценом.
Таква контролна вежба се поништава, јер је више од две трећине слабих оцена. Прокоментарисати са
ученицима да ли је у питању нерад или неразумевање. Допунска настава. Не знам где пише да то
треба да се поништи? Али свакако јесте информација о томе да много тога није у реду са припремом
ученика за контролни.
8. Приметили сте да се Јован често жали да га боли стомак или глава, а то се најчешће дешава када
испитујете ученике или када задате контролни задатак.
Дискретно му рећи да умањи те тегобе, да му верујемо, али да ће морати то да контролише и да
некако вежба да се не плаши, јер бежање у болест не води никуд. Можда је дете поставило себи
високе захтеве, а реално не може. Разговарати и са родитељима да ли су га водили код лекара, због

4
стомака или главе. Испитати каква су њихова очекивања у погледу успеха њиховог детета, да ли су
задовољни. Сигурност се вежба. Само одељењски старешина разматра лекарска оправдања, на
ученикову жалост.
Разговарати (можда!) и са другим колегама, да ли се слично понаша и на њиховим часовима провере.
9. Уочили сте да један ученик сасвим солидно ради у школи, просечно је активан, завршава задатке
на време и постиже просечне резултате. Оно што вам пада у очи је да не ради домаће задатке.
Скоро увек има неки разлог да се оправда.
Разговарати са учеником. Питати га да ли су му домаћи задаци тешки, нејасни? Кроз разговор открити
разлоге за неурађене задатке. Питати га да ли претерује? Разговарати и са родитељима. Мора да
мења такве навике, то му је обавеза. Испитати какве услове има за израду домаћих задатака.
10. Ближи се крај првог полугодишта и ви полако сумирате оцене у дневнику и покушавате да
изведете закључне оцене. У једном тренутку уочавате да у једном одељењу нећете имати ни једну
петицу, а у осталим одељењима ће тај број бити задовољавајући.
Таква је ситуација, не мењати ништа. Вероватно су тако формирана одељења, захтеви су били исти.
Наставник не вреднује аналитички свој посао. Можда су ученици дали свој максимум, више од тога не
могу. Самооцењивање.
11. Током утврђивања градива, један ученик је дао погрешан одговор. Питање сте поставили
другом ученику и он је дао исти одговор. Када сте рекли да то није тачно, сви ученици су у један
глас повикали: Ви сте нам тако рекли!
Зависи од тога да ли је усмено речено или је записано. Ако је записано, извинити се ученицима и
исправити грешку. Обавезно проверити да ли је свако од њих у свесци исправио грешку. Ако је
усмено, признати деци грешку, извинити се и објаснити им поново (или им рећи да можда нису добро
чули када је предавала градиво).
12. Када сте оцењивали писмени задатак приметили сте да је ученик преправио оцену у свесци са
претходног задатка. Проверили сте у дневнику и констатовали да сте ви добро уписали оцену.
''Брине те ова оцена, ниси задовољан њом?'' ''Мислиш ли да можеш боље?'' ''Шта би ти родитељи
рекли?'' Не придиковати, већ лепим речима.
Кроз причу рећи детету да то не сме да ради, да је погрешио, да треба да увиди да је та оцена мерило
нечега.
13. Ваша колегиница је била одсутна, а ви сте били у могућности да је замените. Нисте то знали
раније да бисте се посебно спремили за час, али сте погледали у дневник и на основу онога што је
записано сматрали сте да нећете имати тешкоћа да реализујете час. Десило се да су ученици на
већину ваших питања одговарали да то не знају јер то нису учили.
Разговарати о пређеним областима до сада и тако утврдити да ли су то заиста учили или нису, јер у
дневнику може да буде уписано и нешто што није обрађено. Разговарати са децом. ''Вама ту нешто
није јасно?'' Објаснити им, допунити знање. Никад пред децом не вредновати рад колеге, чак ни
позитивно.
Можда јој, у блажој форми, рећи да деца нису најбоље разумела градиво,
14. У одељењу где предајете дошао је нови ученик. Добили сте податке да је због слабог успеха и
недоличног понашања премештен из друге школе. Улазите у разред и затичете тучу у којој учествује
неколико ученика. У тој групи се налази и нови ученик кога срећете први пут.
Прекинути тучу. Етикетирање ''новог'' ученика избећи по сваку цену, (само што је дошао и одмах га
затичете у тучи). Саветодавни разговор-дотаћи емотивну страну ученикове личности. ''Да ли сте
задовољни што се ово десило?'' Испровоцирати их да се осећају постиђено. ''Јесте ли срећни што сте
добили новог друга?'' Обавити јавни разговор о колегијалности, другарству, прихватању новог
ученика.
15. Повели сте своје ученике да погледате филм у биоскопу који је тада био јако актуелан. Ученици
су се јако радовали и сви су једва дочекали тај дан. У биоскопу су се ученици понашали
непристојно, галамили су, довикивали се, прескакали клупе. Нисте могли да их обуздате. Сутрадан
се срећете са својим ученицима.
Обзиром да је цело одељење реаговало на такав начин, уз осмех их питати: ''Децо, шта то би?'' ''Вама
се филм није допао?'' ''Разумем да вам се филм можда није допао, али не треба тако реаговати када

4
вам се нешто не свиди.'' Дечије потребе и очекивања очигледно нису били задовољени. Указати им на
облике понашања који су прихватљиви, пристојни и да то није био разлог да се тако понашају.
Озбиљна припрема треба да следи пре одласка на филм.

САРАДЊА СА РОДИТЕЉИМА

1. На дан ''отворених врата'' долази родитељ који каже да његово дете улаже велики рад, али не
постиже успех који родитељи и дете очекују и желе.
Уважити родитеља. Тражити заједно разлоге. ''Који су критеријуми да је нешто тешко?'' Кроз емпатију
показати разумевање за очекивања родитеља. Разговором ставити родитељу до знања да у школи
постоје усмене и писмене провере. Испричати му који су поступци, односно технике учења, можда
његово дете није научило како треба правилно да учи.
2. Долази вам родитељ који каже да су ваши задаци веома захтевни и тешки и да је незадовољан
оценом свог детета.
Питати родитеља како би он осмислио задатке да је наставник?
Кроз разговор сазнати колико се дете припремило за контролну вежбу, колико и како је учило. Можда
се дете плаши нечега, па зато прави грешке. Дискретно ставити до знања родитељу да препустити
професионалности наставника да то процени.
3. На дан ''отворених врата'' долази вам родитељ и почиње да виче да се према његовом детету
понашате некоректно и да га мрзите.
Умирити родитеља и рећи му да то није тачно. Разговарати о детету. Родитељу се понуди сарадња.
''Могу ли да чујем вашу причу, шта вам је дете рекло?'' Открити узрок разговором. Доћи до тога како
дете то види.
Ако је родитељ баш агресиван позвати школског полицајца у помоћ.
4. Током часа улеће један родитељ и почиње да виче на дете из одељења
нападајући га да је малтретирао његово дете.
Прекинути родитеља и не дозволити му да даље вређа дете. Замолити га да напусти учионицу и да
сачека крај часа, па ће након тога поразговарати. Кроз разговор му ставити до знања, да је неправилно
поступио, тако се не решавају проблеми, то није начин, јер је дао себи слободу да прекине час и пред
осталом децом вербално напада и вређа ученика, притом игноришући присуство наставника. За такву
врсту проблема родитељ се обрати наставнику, а наставник ће се позабавити решавањем ситуације.
Даљи кораци: ненасилна комуникација, приступ и једном и другом ученику са емотивне стране.
5. На родитељски састанак вам долази родитељ неприкладно обучен за ту
Том приликом родитељу треба рећи да, сходно правилнику, не може доћи тако одевен у школу, јер је
у питању јавна установа. Указати на фин начин да постоје нека правила и прописи како се треба обући,
а која би требало испоштовати, и која уосталом важе и у другим установама, па тако и у школи.

4
СИТУАЦИЈЕ ЗА ПЕДАГОГА И ПСИХОЛОГА
САРАДЊА СА РОДИТЕЉИМА

1. Долази вам родитељ који каже да његово дете пуно времена проводи у учењу, улаже велики
труд, озбиљно се припрема за часове, али не постиже успех који родитељи и дете очекују и желе.
Уважавамо осећање забринутости родитеља и кажемо му: Ви сте забринути за успех вашег детета?
Шта Ви мислите да је решење за ову ситуацију, тј. за успех Вашег детета? Шта очекујете од школе? Шта
сте Ви, као родитељ, спремни да урадите? Преиспитујемо његове ставове и оспособљавамо га да
објективно сагледа проблем;
Затим кроз разговор тражимо узрок; Постављамо питања родитељу: Колико
времена дневно дете учи? Има ли изграђене радне навике? Да ли воли школу? Да ли је
заинтересовано И мотивисано за учење? Да ли га родитељи присиљавају да учи? Како, на који начин
га присиљавају? Који
је ниво аспирације родитеља, а који детета?
Вођењем разговора информисати родитеља о методама и техникама за учење и тиме му помажемо
да ''појача'' способност за решавање проблема;
Подстицаји за учење:циљ им је намера да се нешто научи; рок; интересовање; став према градиву;
познавање резултата; награда и казна; сарадња и такмичење; успех и неуспех; степен аспирације.
Разговарамо са учеником - очекујемо да нам ученик каже како се осећа, јер може се испоставити да је
родитељ у праву, али и да није. Родитељи могу да буду јако субјективни. Не мора родитељ да прича у
дететово име. Дете може и само да дође да се пожали. Можда је дете незаинтересовано. Испитати да
ли ученик има неки проблем ван школе (ми утичемо само у вези школе). Тражимо узроке неуспеха у
учењу. Разговор о припремању и учењу код куће, радним навикама, о интересовањима и
очекивањима самог детета, а и родитеља; Које су способности детета? Испитати да ли има
емоционалне проблеме.
Након испитивања свих узрока, сузити подручје деловања.
Упознавање детета са методама и техникама учења (осмишљавање градива, учење по деловима и
учење целине, временски распоређено учење, концентрисано учење, активно учење и преслишавање,
понављање) и примена наученог садржаја уз помоћ наставника; Предложити му да учи са неким у
одељењу; бележимо све информације у досије ученика;
Разговор са наставницима - како ученик ради, погледати његове писане вежбе, пратити оцене у
дневнику;
Пратимо промене и обавештавамо родитеља, а родитеље питамо како дете ради код куће. То је
процес, захтева континуирано праћење, мерење ефеката, односно да ли је дошло до помака.

2. Долази вам родитељ који каже да његово дете пуно времена проводи у учењу, улаже велики
труд, озбиљно се припрема за часове и врло је успешан у свим предметима, осим из једног.
Родитељ је већ разговарао са предметним наставником, али то није дало резултат. Тражи вашу
помоћ.
Уважавамо осећање забринутости родитеља да бисмо придобили његово поверење. Шта Ви
¬
мислите, као родитељ, да је најбоље за ваше дете? Кажемо родитељу да дете мора да настави да учи
предмет, да се не деморалише. Можда му не лежи та материја, па мора више времена да посвети том
предмету, можда нема довољно предзнања из тог предмета, можда би требало да иде на допунску
наставу. Немају сва деца подједнаке афинитете баш према свим предметима. Објаснити родитељу да
не мора ученик да буде успешан баш из свих предмета. Можда је проблем у комуникацији или се дете
плаши наставника? Претпоставке

4
Разговарати са наставником - Питати га како ученик ради његов предмет. Ми можда већ знамо какви
¬
су критеријуми нашег колеге, колико је захтеван и која су његова очекивања. Суочавамо родитеља и
наставника. Родитељ треба да схвати која су стварно очекивања наставника, тј. какви су његови
критеријуми. Стручни сарадник жели да се на неки начин осигура, тј. да зна шта се тачно тражи од
ученика, јер је нама као педагогу то најважније, то је центар нашег интересовања. Важно нам је како
да помогнемо детету. Педагог хоће да чује тачно шта ко од њих очекује, јер не зна о чему су они
разговарали. У складу са тим што је сазнао, педагог делује.
Саветодавни рад са учеником - Разговором сазнати шта он има да нам каже, открити узроке
¬
неуспеха, пратимо и његова осећања. Отклонити му страх, ако је то у питању, морамо га охрабрити да
савлада проблем. Мора да настави да учи, не сме да се деморалише. Можда треба више да учи тај
предмет. Ако то траје, радити континуирано са њим, то је процес; Све то бележимо у досије ученика.
Пратимо убудуће има ли помака.

3. Долази вам родитељ и жали се на једног наставника који предаје његовом детету. Каже да су
његови захтеви превисоки за тај узраст и да због тога његово дете има слабију оцену.
Уважавамо осећање забринутости родитеља да бисмо придобили његово поверење. Шта Ви мислите,
на основу чега сте закључили који су то критеријуми? Шта Ви мислите да је најбоље решење за ову
ситуацију, тј. за успех Вашег детета? Преиспитати ставове родитеља. Рећи родитељу да сваки
наставник има критеријуме којих се придржава, и да детету можда треба више времена да се
прилагоди том критеријуму. Можда нема довољно предзнања из тог предмета, па је то отежавајућа
околност по дете. Објаснити да деца могу да напредују само ако им се постави зона наредног развоја,
јер је много боље учинити већи напор сада за касније. На тај начин оспособљавамо родитеља да
објективно сагледа проблем;
Разговором тражимо узрок; Постављати питања родитељу: Колико времена дневно дете учи тај
предмет? Да ли је заинтересовано и мотивисано за то градиво? Да ли га родитељи присиљавају да
учи? Како, на који начин га присиљавају? Који је ниво аспирације родитеља, а који детета? Дете не сме
да стагнира, већ да напредује. Пратићемо убудуће шта се дешава, увек смо отворени за сарадњу; Ми
можда већ знамо какви су критеријуми тог наставника и да ли се још неко жалио на њега. Не
вреднујемо колегу пред родитељем.
Саветодавни рад са учеником - отклонити му страх, ако је то у питању, морамо га охрабрити да
¬
савлада проблем. Питати га шта он има да нам каже, сазнати од њега шта је узрок науспеха. Рећи му
да мора да учи, да се не деморалише, охрабрити га; промена метода и техника Пратити његов рад,
ако то траје, радити континуирано са њим, јер је то процес;
Испитати да ли се још неко жалио на тог наставника, па реаговати у складу са тим. Наставник мора да
¬
се потруди да буде добар методичар.

4. Разговарате са мајком ученика првог разреда која се жали да је њеном детету досадно на једном
броју часова, јер зна много више од оног што учитељица излаже и тражи од ученика.
Уважити родитељак, рећи јој да је лепо што је то приметила, јер као мајка мора да сачува детету
радне навике. На тај начин се ствара осећај поверења. Рећи јој да наша школа нема довољно
могућности за индивидуални рад, тј. индивидуализовани приступ. Наставни план и програм мора да
се испоштује. То је честа ситуација у И разреду, то је фаза у развоју, пролазно је. Важно је детету
сачувати мотивацију. Рећи јој да ће свакако разговарати са учитељицом;
Отићи на час. Проверити са учитељицом да ли је дете заиста даровито. На којим часовима, да ли је то
стално. Ако јесте упутити дете на тестирање педагошко-психолошкој служби. Закон дозвољава
убрзано напредовање за даровиту децу;
Може се испоставити и да мајка више ради са дететом код куће, па на овај начин жели да добије
потврду да је успешан родитељ.

4
5. Разговарате са мајком чије дете има граничне интелектуалне способности или сензорне
проблеме (наглувост, слабовидост). Дете се труди да савлада градиво, али не постиже очекивани
успех.
Обавити саветодавни рад са родитељем - Знам да сте забринути за Ваше дете. Ми смо ту да Вам
помогнемо колико је у нашој моћи. Пружамо јој подршку и охрабрујемо је. Родитељи тешко
прихватају хендикеп. Кроз разговор открити како се код куће са њим ради. Да ли се дете приморава на
учење? Да ли је укључено у неки третман? Мотивисати га и помоћи му да побољша разумевање
ситуације. Рећи родитељима да треба да имају јасан став о могућностима свог детета. Не упоређивати
га са другом децом;
Информисати родитеље како да раде са дететом: стрпљиво се односити према детету, наћи начин да
се дете мотивише, похвалити свако његово постигнуће; на почетку му давати једноставније задатке.
Предложити родитељима да се у рад са дететом укључе психолог и дефектолог одговарајуће уже
специјалности-мултидисциплинарни приступ;
Педагошко-инструктивни рад са наставницима - запажања о понашању и раду детета; диференциран
приступ, допунска настава, укључити дете у активности са осталом децом, мора да зна шта може да
научи; Педагог ће објаснити наставнику која је његова стратегија сазнања, даће наставнику стручну
литературу и пратити понашање детета. Ако дете има емоционалне сметње, онда са њим ради
психолог. Дете треба да буде боље од самог себе, да може више него што је раније могло, а не да се
пореди са другима. Упутити наставника на семинар о инклузивном образовању.
Саветодавни рад са одељењем - уважавање различитости међу вршњацима, пријатељство;
Индивидуални саветодавни рад са учеником - ако има проблем са вршњацима, поправити му слику о
себи, оснажити му личност;

6. Родитељ тражи савет како да организује рад код куће са дететом које има сметње или тешкоће у
развоју.
Стрпљење је неопходно у овом случају. Педагог може да каже: Нека дете данас уради више, па ће то
бити довољно. Треба се наоружати стрпљењем и понављати јако пуно. Похвалити сваки напредак
детета. Креирати средину за дете, што стимулативнију, да контекст учења буде повољан за дете. Наћи
начин да се дете мотивише, похвалити свако његово постигнуће; на почетку му давати једноставније
задатке. Дати му стручну литературу. Предложити родитељима да се у рад са дететом укључе
психолог и дефектолог-мултидисциплинарни приступ;

САРАДЊА СА КОЛЕГАМА

1. Долази вам наставник који саопштава да је приметио да када ради групним обликом рада,
Милан се никада не укључује у рад, смета другима или се бави неким активностима које нису у вези
са задатком. И поред опомене, он се само за тренутак примири, али се и даље не укључује.
Рећи наставнику да свако дете мора да се укључи у рад. Он као наставник мора да употреби своје
потенцијале и своје искуство (чак и ако је приправник) и мора да истражи шта је то што га ремети.
Предложити му да може направити ситуацију у којој ће тај ученик да буде извештавач у групи, одосно
да буде тај од кога ће зависити група, или проценити у којој улози ће бити добар, тј. доживети
самоактуализацију (тимски рад подразумева поделу улога). Наставник ће то саопштити Милану пред
крај активности, да не зна унапред. Треба му пронаћи активност која ће га стимулисати и подсетити га
да не сме да минира рад групе, јер ће од њега зависити цела група. Постоје обавезе које важе за
сваког ученика. Питати Милана зашто то ради. Постоје санкције за непоштовање правила;
Ако се проблем настави, педагог ради са Миланом;

2. Долази вам наставник и саопштава да је за данас планирао реализацију часа у природи. Све је до
детаља припремио, деца су се такође припремила и очекују час ван учионице. Пошто је изненада
почела киша моли вас да му помогнете, јер деца нису понела књиге и он не зна шта да ради.
Рећи наставнику да треба и мора да мобилише своје потенцијале. Деци треба дати додатну

4
мотивацију. Сарадник не сме да оде на час уместо наставника. Поражавајуће је да наставник не зна да
одржи час. Употребити стечено радно искуство (ребуси, занимљиве географије, асоцијације на тему
часа). Могуће је организовати рад у библиотеци или медијатеци, коришћењем савремених наставних
средстава, или организовати дискусију на неку тему.

3. Наставник вам се жали да из часа у час не успева да одржи дисциплину у једном одељењу. То
примећују и ученици, а чуо је и да су родитељи негодовали на родитељском састанку. То му смета,
лоше се осећа, али је немоћан.
Рећи наставнику да ће му бити пружена помоћ и подршка. Деца очигледно нису довољно упошљена.
Деца су по природи активна, она морају да раде. Рад контролише емотивна стања. ''Ти си наставник и
ниси немоћан'', охрабрити га. Мотивисати га и помоћи му да разуме ситуацију. Реаговати
подржавањем и емпатијом. Оснажити га за аутокорективно понашање, кориговати самосажаљење и
немоћ; Можда мора да промени методе рада. Он као наставник мора да изгради добре односе са
ученицима и да их подучава самодисциплини. То је процес.
Групни саветодавни рад са ученицима - открити узроке неприхватања наставника; Можда наставник
¬
нема ауторитет, можда им је досадан и незанимљив. Ставити им до знања да тако не смеју да се
понашају, постоје нека правила понашања;
Индивидуални саветодавни рад са наставником - суочавање и мењање понашања; Мора развијати
више пажње, разумевања, поштовања према ученицима. Деца не праве проблеме оном наставнику
који их поштује и брине о њима;
Рећи одељењском старешини да више разговара са децом о проблему; Педагог оде на час; пратимо
промене;

4. Долази вам наставник и саопштава да се један ученик никада не јавља. Ако га прозове, он се врло
тешко изражава: споро говори, тешко налази праве речи и понекад заћути усред реченице. Његови
писмени радови су јако добри.
Педагошко-инструктивни рад са наставником - информисати наставника о говорним тешкоћама.
¬
Рећи му да уважи индивидуалност ученика, да буде стрпљив, јер је њему подршка веома важна.
Овакво дете не треба сажаљевати, нити га игнорисати, јер му умањујемо мотивисаност и изазивамо
страх од будућег неуспеха. Не повлађивати му, јер ће се осећати несигурно и беспомоћно. Треба да
има исти третман као и остала деца, укључити дете у активности са осталом децом, мора да зна шта
може да научи; Педагог ће објаснити наставнику која је његова стратегија сазнања, даће наставнику
стручну литературу и пратити понашање детета. Не избегавати усмена испитивања;
Саветодавни рад са одељењем - групни разговор о прихватању различитости;
Индивидуални саветодавни рад са учеником - ако има проблем са вршњацима, поправити му слику о
себи, оснажити му личност;
Установити да ли је проблем психолошке или моторичке природе. Ако је моторичке, упутити га код
логопеда, ако је психолошке код психолога; Разговарати са родитељима - да ли је већ на третману;

5. Били сте на часу и запазили да је наставник желео да организује дискусију у којој би учествовали
сви ученици. Један ученик стално инсистира да он даје одговоре и износи своје мишљење. Остали
ученици се не јављају.
Рећи наставнику да он организује и води дискусију и успоставља правила. Ако су правила већ
успостављена на почетку школске године, не би требало да дође до овог. Мора да буде пажљив са
тим учеником. Треба да похвали његов ангажман и активност на часу, али и да му стави до знања да
треба и остали да учествују, а не само он. Наставник мора да овлада групном динамиком, мора све
ученике активирати. Предложити му да промени методу, можда дискусија није одговарајућа;
Разговор са учеником ако нема помака у његовом понашању, и ако не може да се контролише;
Упознати родитеље; Можда је хиперактиван - укључује се психолог;

6. Наставник вам се пожалио да је приметио да један ученик, док он предаје, гледа право у њега,
4
миран је, али му се чини да није присутан, мисли му лутају.
Рећи наставнику да се обратити том ученику и да проверити да ли је то тренутно. Ако је учестало,
поразговарати са њим. Чини ми се да си одсутан? Можда те нешто мучи, брине, због нечег си
забринут? Ако примећује да је одсутан, обавезно га пита зашто. Ученик мора да има поверења у
наставника и да каже наставнику у чему је проблем. Наставник је ту да га саслуша и да му помогне.
Можда му је градиво незанимљиво. Наставник мора да нађе начин да заинтересује таквог ученика,
индивидуализовани приступ. Ученик се мора упослити на све начине, то је наставникова дужност.
Ако нема ефекта, онда се ученик позива на разговор код педагога или психолога - можда има дубље
¬
емотивне проблеме, који захтевају посебан третман. Упознати родитеље;

7. Ближи се крај првог полугодишта и ви сте погледали оцене у дневнику. У једном тренутку
уочавате да у једном одељењу нећете имати ни једну петицу, а у осталим одељењима ће тај број
бити задовољавајући.
Наставник очигледно држи исти критеријум у свим одељењима. Наставни план и програм је исти за
све, али мора се направити разлика у различитим одељењима. Не очекује се да та разлика буде
толико упадљива. Наставник мора више да мотивише децу и да уложи мало више напора, на њему је
одговорност. Свако одељење је различито, тако да треба прилагодити начин рада томе. За тај разред
наставник мора посебно да се припрема;
Разредни старешина мора да прати ситуацију и да буде обавештен, да сарађује са тм наставником;

8. Наставник вам саопштава да има ученика који се често жали да га боли стомак или глава и то се
најчешће дешава када испитује или када задаје контролне задатке.
Појаснити наставнику да у таквим ситуацијама постоји емоционални набој. Наставник треба да каже
ученику да му верује, али да то не сме да постане пракса. Он мора да буде оцењен као и сви остали,
оцењивање је обавезно;
Обавити саветодавни рад са учеником - утврдити шта га то блокира, испитати да ли га заиста боли
¬
стомак или су у питању психосоматске реакције. Мора се радити са учеником, то је процес. Можда су
очекивања родитеља превелика, можда је лична несигурност;
Обавестити родитеље;

9. Разредни старешина вам саопштава да су деца исправљала оцене у дневнику и да он не зна

одакле да почне да реагује.
Испитати како је дневник уопште дошао до деце. Рећи разредном да се кажњавају само та деца, а не
цело одељење. Разредни треба да их пита да ли знају шта су то моралне и законске норме. Који им је
био циљ? Какву корист имају од тога што су урадили? Рећи им да морају бити кажњени и да им се
такве ситуације не понављају више. Такав прекршај спада у тежу повреду радних обавеза ученика;
Разредни старешина треба да упозна и родитеље тих ученика са ситуацијом; Обавестити надлежни
орган;
Ако нас разредни старешина позове, учествујемо у разговору са децом; радионице на тему
конструктивно решавање проблема...;

10. Наставник вам доводи дете и врло бесно каже да урадите са њим шта знате и умете, јер је он
немоћан. Ученик му омета рад, прича, галами, узнемирава другу децу. Ако му се супротставе, ох их
туче и то све ради на часу.
Умирити наставника и не критиковати га пред дететом. Касније му благим речима рећи да је проблем
дисциплине заправо проблем наставника. Објаснити наставнику да мора овладати групном
динамиком. Питати га како може да дозволи да му се ученици туку на часу. Ученик се мора упослити
на све начине;
Индивидуални саветодавни рад са учеником - Питати дете може ли да контролише своје емоције?
Тражити узрок таквог понашања; Опоменути га да мора да поштује остале ученике и наставника.
Посебно се бавити агресивношћу детета, ако је урођена, што подразумева континуирани саветодавни
4
рад са учеником;
Саветодавни рад са наставником - саветовање како да се постави у таквим ситуацијама, оснажити га;
рећи му да мора пронаћи некакве механизме да га самодисциплинује;
Разговор и са другим наставницима који му предају; Упознати и родитеље са ситацијом; Ако је
дијагноза хиперактвност, укључити и психолога;

11. Наставник не проналази начине да покрене са ''мртве тачке'' дете које има неку врсту сметње
или тешкоће у развоју. Просто сагледава да проблеми које дете има надилазе његове компетенције
као наставника и да детету није место у том разреду.
Педагошко-инструктивни рад са наставником - Није на наставнику да процењује, јер је већ процењено
да му је ту место. Стрпљење наставника је неопходно, потребно је више се ангажовати око детета.
Наставник мора стално да запажа понашање и рад детета, мора да мотивише ученика на различите
начине; Прилагодити задатке таквом детету путем диференцираног приступа, индивидуализованог
рада. Укључивати редовно ученика у допунску наставу, укључити дете у активности са осталом децом,
мора да зна шта може да научи, да буде стрпљив, да ствара релаксирајућу атмосферу у разреду;
Саветодавни рад са наставником - саветовање како да се постави у таквим ситуацијама, оснажити га;
¬
подстицати га за аутокорективно понашање, кориговати самосажаљење и немоћ и превазићи
беспомоћност и негативизам;
Саветодавни рад са родитељима - испитати да ли је дете већ на третману; Ако није предложити
родитељима да се у рад са дететом укључе педагог, психолог и дефектолог-мултидисциплинарни
приступ;

САРАДЊА СА УЧЕНИЦИМА

1. После великог одмора долази вам уплакано дете са огреботеинама на лицу и жали се да су га
тукли из другог одељења.
Прво умирити дете, утешити га, па након тога испитати шта се догодило. Рећи му да треба да има
потпуно поверење у вас и да слободно каже како се то догодило и ко га је тукао и због чега, јер је
педагог ту да му помогне. Морамо заштити дете од тих ученика.
Посебно разговарати са тим ученицима - ако су криви, разредни старешина ће их казнити. Рећи им да
насиље над другом не може да прође некажњено, и да морају да сносе санкције за такво понашање,
тако је прописано законом. Обавестити и родитеље тих ученика, рећи им зашто су кажњени, како би
утицали на њих;
Одржати предавање/радионицу на тему конструктивно решавање конфликата; Договор о заштитним
мерама и праћење ефеката;

2. Јована је одлична ученица, врло је тиха и мало се дружи са осталом децом. Једног дана долази
код вас и каже да би желела да разговарате.
Питамо је: ''Нешто те мучи''? Бавимо се њеним осећањима. Постоји нешто што је много важно, што
желиш да ми кажеш? Охрабрити је и видети шта хоће да саопшти. Можда жели да каже да је
усамљена и неприхваћена од стране својих другова. У том случају, морамо радити на развијању
самопоуздања и социјалних вештина код Јоване, пружајући јој позитиван однос топлину, љубав,
поштовање (емпатија); Питати је Шта ти мислиш, зашто су они такви према теби?
Саветодавни рад са одељењем - охрабрити пријатељство међу вршњацима. Другови треба да
прихвате Јовану и да је укључе у заједницу. Освестити им појмове комуникација у групи, кооперација,
сарадња, помоћ другоме, тимски рад;
Обавестити и родитеље, тј. проценити да ли такво њено стање потиче из породице - родитељи морају
подржати позитивне вршњачке односе, дете мора да се социјализује, а не да буде изоловано;

3. Једна група ученика вам се жали да их наставник НН назива погрдним именима, да их понижава

4
и вређа.
Рећи ученицима да кажу који је то наставник, да се не плаше и да имају потпуно поверење у стручног
сарадника. Не можеш да гарантујеш да ћеш променити тог наставника, али да ћеш учинити све што
можеш. Имају право, као ученици, да се жале, и добро је што су се обратили педагогу, али рећи деци
да не улазе са њим у конфликт;
Разговор са другим наставницима - проверити претходно исказе и сакупити доказе. Испитати каква је
ситуација у другим одељењима, да ли је још неко приметио његово понашање према ученицима. Ако
се испостави да је тачно то што деца кажу, разговарати са наставником и рећи му да мора да се
коригује. Свако је одговоран за своје понашање. То се решава, закон предвиђа казне за увреде;
Директор има право да кажњава, то није у нашој надлежности, али ми смо дужни да пријавимо такав
облик понашања према деци;

4. Милена је дошла да разговара са вама. Објашњава вам да јако пуно учи, али да не постиже
добре резултате.
Питати Милену како учи, како прави резиме. Криво ти је што ниси боља? Жао ти је што не видиш
одмах резултате? Вероватно учиш на погрешан начин. Можда ниси разумела критеријум оцењивања
наставника? Упознати је са методама и техникама учења, када коју треба да употреби. Можда се лоше
временски организује или нема пажњу. Разговором открити који су узроци заостајања; Питамо и
наставнике за њен рад; Пратити њен рад, то је процес;

5. Један дечак вам се жали да не сме да иде кући, јер му група другова из одељења прети да ће га
сачекати испред школе и претући.
Умирити дете. Рећи му да треба да има поверење у њега и да му слободно каже ко му је претио.
Обећати му да се неће сазнати да је од њега сазнао. Морамо заштитити тог ученика; Прикупљамо
информације;
Обавити разговор са тим ученицима - Када се сакупе докази, рећи разредном старешини да казни ту
децу. Насиље не сме да прође некажњено.
Укључити и родитеље, тј. рећи им зашто су кажњени, како би утицали на понашање своје деце;
Одржати предавање/радионицу на тему конструктивно решавање конфликата;
Договор о заштитним мерама у оквиру одељења; Праћење ефеката;

6. Девојчица слабије чује и спорије говори. Неколико другова из одељења карикирају њен говор.
Потребна јој је помоћ да би савладала проблем и машта о томе да течно проприча.
Утешити је, уважити њену индивидуалност и рећи јој да постоје разлике међу људима. Бавимо се
њеним осећањима, пружајући јој позитиван однос топлину, љубав, поштовање (емпатија); Рећи
девојчици да јој то нису пријатељи и да не обраћа пажњу на њих. Охрабрити је, не сме да види
сажаљење. Треба да стекне базично поверење у педагога;
Саветодавни рад са одељењем - Рећи деци која је исмејавају да то нису примерене норме понашање
и да то није људски. Треба је укључити у заједницу, а не одбацивати; Требало би подстицати у том
разреду атмосферу поштовања различитости;
Одељењски старешина са одељењем више прича на ту тему; Укључити и логопеда;

ЈЕЗИК ПРИХВАТАЊА чини да деца буду отворенија. Најуспешнији су они стручњаци који људима
помажу тако што их стварно прихватају. Тада људи осећају да ће бити прихваћени без обзира на то
шта кажу или осећају. Наставници могу да помогну ученику да научи да прихвата и воли себе и да
стекне унутрашње осећање сопствене вредности. Могу у великој мери да олакшају процес
актуализације ученикових потенцијала. Могу му улити снагу да се конструктивно односи према
разочарањима и болу у детињству и адолесценцији. Нико не може бити сигуран да је прихваћен ако
му се то не покаже на очигледан начин. Прави разговор са учеником може да поспеши конструктивну
промену.

СЛУШАЊЕ је ефикасно оруђе јер омогућава ослобађање емоција и стимулише особу да искаже своја

4
дубља осећања. Слушање говори о вашој спремности да јој помогнете и изражава ваше прихватање
особе онакве каква јесте. Ствара се осећај блискости са учеником.
Питање: Постоји ли нешто о чему желиш да причаш? Можеш ли да кажеш нешто више о томе?
Говор је покушај да се спољашњем свету саопшти шта се дешава унутра. Активно слушање
подразумева интеракцију са учеником и обезбеђује му повратну информацију да га наставник разуме.
Активно слушање обезбеђује ослобађање емоција и уверава ученика да је наставник неко са ким он
може да разговара.
Наставник мора да уме да искрено прихвати осећања која ученик изражава, ма колико она била
другачија од онога што он мисли. Ученици се ослобађају непријатних осећања када знају да могу
слободно да их изражавају.
Наставник мора да жели да помогне ученику.
Наставник мора да доживи учениково осећање као да је његово сопствено, али да не допусти да оно
постане његово осећање.
Наставници морају да поштују приватност и поверљивост онога што им ученици причају о себи и свом
животу.
Наставници треба да схвате да су ученици ретко способни да сами започну разговор о свом проблему.
Активно слушање помаже ученицима да савладају своје снажне негативне емоције и да не треба да се
плаше својих емоција.
Активно слушање олакшава ученику да сам реши свој проблем, јер на тај начин може да ''избаци из
себе'' проблем, може да анализира и сагледа свој проблем.
Активно слушање омогућава блискији и садржајнији однос између наставника и ученика. Ученици
који су саслушани доживљавају осећање већег самопоштовања и вредности. Када се између
наставника и ученика развије више пажње, поштовања и љубави, тада се проблеми дисциплине
значајно смањују. Деца не праве проблеме оном наставнику који их поштује и брине о њима.

Саветодавно решавање учениковог проблема подразумева да ученику помажемо да оствари увид у

свој проблем, да га разоткрије, сазна и схвати. Можемо и заједно са њим да трагамо за узроцима
проблема и да се договарамо како да заједно отклонимо узроке и променимо стање.
Ученици обично на ''мора и треба'' реагују тако што пружају отпор или још снажније бране своје
позиције.
Поруке са готовим решењем јасно говоре ученицима како да промене своје понашање – шта морају
да ураде, шта би било боље да ураде, шта би смели да ураде, шта би требало да ураде.
Ја-поруке би се могле назвати и ''поруке одговорности'', јер наставник који шаље поруке преузима
одговорност за своје унутрашње стање и одговорност да буде довољно отворен да са учеником то и
подели. Ја-поруке препуштају самом ученику одговорност за његово понашање.
Ја-поруке испуњавају три важна критеријума делотворности:
1) велика је вероватноћа да ће покренути вољу за променом;
2) садрже минимум негативног вредновања ученика;
3) не кваре однос између наставника и ученика;
Било каква разумна ја-порука увек је далеко боља од окривљујуће ти-поруке или ''индиректне
поруке''.
Љутња се јавља после доживљавања неког другог (ранијег) осећања. Љутња је секундарно осећање,
она увек прати примарно осећање.
Конфликти међу ученицима делују штетно на одељење, не само тако што смањују време посвећено
учењу и подучавању, већ ометају све ученике у одељењу. Ове конфликте је немогуће избећи, јер међу
младима, по правилу, долази до неслагања, вербалних сукоба, свађа, туча, задиркивања.

УЛОГА НАСТАВНИКА
Често користити активно слушање;
Избегавати дигресије коментарима: ''То је друга ствар-придржавајмо се за сада овог проблема'';
Користити ја-поруке да би се изразиле своје потребе и неслагање са неким правилима;
Избегавати позитивно или негативно вредновање (''То је добра идеја'' или ''То је глуп предлог'').

4
УСПЕШАН САВЕТНИК
Не покушава да започне разговор са учеником све док није сигуран да ученик заиста жели његову
помоћ;
Адекватно је припремљен, располаже потребним чињеницама, информацијама, подацима;
Његова излагања су сажета и кратка, не гњави ученике;
Одговорност за успешно одвијање процеса промене оставља ученику, а он му у томе помаже;

УСПЕШАН САВЕТНИК мора да препозна отпор и дефанзивност чим се они појаве, а затим мора да
изрази прихватање ученикових осећања. Наставници морају да уче како да изграде добре односе са
ученицима. Кључ успеха да наведете ученике да усвоје ваше вредности јесте да успоставите са њима
добре односе. Свакодневно упућивање ја-порука је далеко ефикасније него да причате ученицима да
треба да буду отворени у комуникацији. Активно слушање ће охрабрити ученике да са вама поделе
своја осећања.

Наставници би требало да познају принципе за које је утврђено да успешно мотивишу већину ученика
и да буду оспособљени да их примењују.
Развитак умних способности и способности да се критички мисли зависи од садржаја градива, начина
и организације оног што се учи, примене одговарајућих поступака и метода, као и побуда оног ко учи.