VALENCE

Li, Na, K, Rb, Cs, Fr Metali I grupe I

Be, Mg, Ca, Ba, Sr, Ra Metali II grupe II
Al Metal 13 grupe III
OH Hidroksilna grupa I
Zn Metal 12 grupe II
H, I, Cl Nemetali I
O Nemetal II
NO3, NO2 Kiselinski ostatak I
SO4, SO3, CO3 Kiselinski ostatak II
PO4, BO3 Kiselinski ostatak III

METALI
- Metali su najbrojniji elementi u PSE, ima ih više od 90
- Metali se dele na: alkalne (I grupa PSE), zemnoalkalne (II grupa PSE) i prelazne (3-12 grupa PSE)
- Osim njih postoje i metali kao što su cink, olovo i aluminijum koji se nalaze od 12-18 grupe PSE i
lantanoidi i aktinoidi (uranijum, lantan...), koji su posebno izdvojeni
- Najzastupljeniji metali u zemljinoj kori su aluminijum, gvožđe, kalcijum, natrijum, kalijum i
magnezijum, a od njih u vidu jedinjenja su najzastupljeniji aluminijum i gvožđe
- Metali su najčešće u prirodi u vidu jedinjenja, a retko u elementarnom obliku (zlato, srebro,
bakar)
- Jedinjenja kalcijuma čine stene, kao što je kalcijum-karbonat (CaCO2)
- U prirodi od alkalnih metala su najzastupljenija jedinjenja natrijuma
- Metali se uglavnom dobijaju od ruda (aluminijum od boksita, gvožđe od magnetita, hematita)
- Prirodne vode sadrže jedinjenja metala (natrijum-hlorid, magnezijum sulfat)
- Metali se nalaze i u prašini
- U ljudskom telu se nalaze metali i to kalcijum u kostima, natrijum u telesnim tečnostima,
magnezijum u hlorofilu, gvožđe u krvi

FIZIČKA SVOJSTVA METALA

- Metali su uglavnom u čvrstom agregatnom stanju na sobnoj temperaturi i imaju kristalnu
strukturu, osim žive koja je tečna
- Metali su uglavnom srebrnastosive boje, osim bakra, koji je crven i zlata, koje je žuto
- Svi metali provode struju i toplotu i mogu da se kuju
- Tvrdoća: alkalni i većina zemnoalkalnih metala su meki i mogu se seći, a većina ostalih metala su
tvrdi
- Veliki broj metala ima visoku tačku topljenja, osim žive, koja ima temperaturu topljenja ispod
sobne temperature i galijuma, koji se može otopiti na dlanu

HEMIJSKA SVOJSTVA METALA

- Većina metala se jedini sa nemetalima direktno
2Na + Cl2 = 2NaCl natrijum-hlorid (so)
2Na + O2 = 2NaO natrijum-oksid
Zn+I2 = ZnI2 cink-jodid
 Fe+S = FeS gvožđe(II)-sulfid (so)
- Metal+kiselina=so+vodonik
Zn+2HCl = ZnCl2+H2
- Oksid metala+voda=hidroksid (baza)
CaO+H2O = Ca(OH)2
- Kiselina+baza=so+voda NEUTRALIZACIJA
H2SO4+NaOH=Na2SO4+H2O

OSOBINE ALKALNIH I ZEMNOALKALNIH METALA (Na, K, Ca, Mg...)

- Nazivaju se tipičnim ili izrazitim metalima, jer imaju jaku težnju da otpuste elektrone
- Svi su čvrsti, srebrnosive boje, kristalne struktutre, provode toplotu i struju i meki
- Zemnoalkalni su nešto tvrđi od alkalnih, a alkalni bolje provode struju
- Najzastupljeniji alkalni metali su natrijum i kalijum a zemnoalkalni magnezijum i kalcijum
- Svi, osim berilijuma, reaguju sa vodom
- Veoma su reaktivni i oslobađaju toplotu tokom reakcije
- Magnezijum i berilijum se ne čuvaju u petroleumu, kao ostali, iako su reaktivni, pošto se na
vazduhu prekrivaju slojem oksida, koji ih štiti
- Na vazduhu metali gube sjaj, a neki se mogu i zapaliti
- Kada se stave u vodu, burnije će reagovati metali iz prve grupe, jer imaju samo jedan valentni
elektron
- Natrijum, kalijum i kalcijum reaguju sa vodom na sobnoj temperaturi, a magnezijum tek kada se
voda zagreje

- Alkalni metali još burnije reaguju sa kiselinama, često uz eksploziju, Razlikuje se magnezijum,
koji ne reaguje tako burno

- Alkalni i zemnoalkalni metali reaguju i sa halogenim elementima (17 grupa), gradeći halogenide
(hlorid, bromid, jodid)
- Natrijum u prirodi: kamena so (NaCl), rastvorena so u morskoj i drugim prirodnim vodama,
telesne tečnosti ljudi
- Magnezijum u prirodi: u omotaču jezgra Zemlje, u dolomitu (MgCO3), u svim živim bićima
(hlorofil kod biljaka)
- Kalcijum u prirodi: krečnjak, kreda, mermer (CaCO3), u kostima
- Kalijum u prirodi: šalitra (KNO3), u rasvorenim solima u morskoj vodi, u ljudskom organizmu
- Proizvodi sa metalima: morska so (natrijum-hlorid, magnezijum, kalijum i jod), soda bikarbona
NaHCO3 koja je u prašku za pecivo, podiže testo, mineralne vode (magnezijum, kalijum, kalcijum
i natrijum), sredstva za čišćenje i sapuni (natrijum, kalijum), sečivo rezača za olovke (legura
magnezijuma)

GVOŽĐE, ALUMINIJUM, BAKAR, OLOVO I CINK

- Zajedničke karakteristike: dobro provode struju i toplotu, tope se na visokim temperaturama,
svi imaju praktičnu primenu, odnosno koriste se u vidu legura
- Bakar je crven, ostali su srebrnosivi
- Olovo je mekše od ostalih
- Gvožđe ima magnetna svojstva
- Bakar je bolji provodnik električne struje
- Aluminijium je lakši od ostalih
- Gvožđe i bakar se menjaju na vazduhu, alumniijum, olovo i cink se prevlače slojem oksida
- U Zemljinoj kori je najzastupljeniji aluminijum, pa gvožđe
- Sa HCl reaguju alumijum, cink, gvožđe i olovo, a bakar ne reaguje

- Njihove reakcije nisu burne kao kod alkalnih i zemnoalkalnih metala

- Oksidi se dobijaju na jako visokim temperaturama, ako se dobijaju direktno iz metala i koseonika
- Mogu se dobiti i razlaganjem hidroksida

- Oksidi gvožđa, alumijuma, cinka i olova se slabo rastvaraju u vodi i sa njom ne reaguju, ali
reaguju sa kiselinama i oksidima nemetala, gradeći soli
- Alumijum oksid je u sastavu korunda, koji služi za sečenje metala
- Gvožđe (III) oksid je u sastavu rđe
- Bakar se pretvara u patinu kada u prisustvu kiseonika i ugljenik (IV) oksida. Patina je so bakra i
ugljene kiseline i zelene je boje

METALI VELIKE PRAKTIČNE PRIMENE

- Gvožđe: ČELIK – legura gvožđa i ugljenika (mašinstvo, građevinarstvo, saobraćaj)
- Aluminijum: DURALUMIJUM – legura aluminijuma i magnezijuma, bakra, gvožđa, mangana ili
silicijuma, SILUMIN – legura aluminijuma i silicijuma
- Bakar: BRONZA – legura bakra i kalaja, MESING – legura bakra i cinka

Kalcijum-oksid je negašeni kreč, kalcijum-hidroksid je gašeni kreč, smeša kalcijum-hidroksida i vode

je krečno mleko
ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA (razlaganje hidroksida na jone metala i hidroksilne jone uz prisustvo
vode)

NaOH = Na + OH

- Natrijum-hidroksid je masna soda bele boje i koristi se za dobijanje sapuna i u industriji papira i
tekstila
- Kalijum-hidroksid ima slične osobine kao natrijum-hidroksid, ali je skuplji i ređe se koristi
- Kalcijum-hidroksid ili gašeni kreč se koeisti u građevinarstvu
- Aluminijum-hidroksid se koristi za neutralisanje želudačne kiseline
- Kisela so je so koja se dobija nepotpunom neutralizacijom, kada ostane jedan atom vodonika u
soli