Pravilna ishrana i temelj zdravlja savremenog čoveka

Zdravlje predstavlja složen dinamički fenomen koji se može definisati na više načina –
kao nedostatak bolesti, nedostatak nesposobnosti i poremećene funkcije, rezultatat
harmoničnih odnosa sa okolinom, stanje ravnoteže na svim nivoima, produkt odgovornog i
zdravog načina života, uslov ili neophodnost za obavljanje svakodnevnog života i potencijal
za samoostvarenje. Statistički podaci kažu da je 2010. godine kod nas 54,7% smrtnih
slučajeva bilo uzrokovano kardiovaskularnim bolestima, a 20,5% zloćudnim bolestima.
Prema podacima iz 2006. godine, 46,5% odraslog stanovništva ima povišeni krvni pritisak.
Najčešći uzroci bolesti od kojih se oboljeva i umire su rak pluća i debelog creva, trovanje I
oboljenje krvnog sistema. Faktori rizika za zakrčenje krvnih sudova su:
1. Masnoće u krvi. Najvažniji faktor rizika je povišena koncentracija masnoća u krvi
(holesterol i masne kiseline). Kada se koncentracija holesterola povisi za 1%, opasnost
od pojave srčanog infarkta poveća se za 2%.
2. Povišen krvni pritisak. Ljudi sa povišenim krvnim pritiskom imaju pet puta veće šanse
za nastanak koronarne srčane bolesti.
3. Prekomerna telesna težina.Faktor rizika je već i za 10% povećana telesna težina u
odnosu na idealnu. Kod osoba koje imaju 20% više od uobičajene težine rizik za
nastanak koronarne srčane bolesti veći je za 50 %
4. Premalo kretanja. Kod osoba koje se ne bave fizičkom aktivnošću rizik za pojavu
koronarne srčane bolesti dva puta je veći nego kod aktivnih osoba
5. Šećerna bolest - predstavlja dva puta veći rizik za pojavu koronarnih bolesti
Pravilna ishrana je osnovni faktor optimalnog rasta i razvoja čovečijeg organizma i
direkto utiče na njegovu radnu sposobnost i
dužinu života. Nažalost, današnju ishranu
karakterišu nepravilni i nedovoljno izbalansirani
obroci. U njima ima previše masnoća, mesa, hleba a
malo mlečnih proizvoda, voća i povrća. Nepravilna
ishrana je faktor rizika za nastanak različitih
oboljenja. Zbog toga trpi naš čitav organizam, a
veoma je lako mnoge loše komplikacije izbeći
jednostavnom promenom ishrane. Pre svega važi da
postoje 4 do 5 obroka na dan (doručak, ručak,
večera + 1 do 2 užine) i to uvek u isto vreme u
adekvatnoj količini, bez industrijski prerađene
hrane, korišćenjem pravilne načine pripreme
namirnica (bez pohovanja, zaprški, prženja u
dubokim masnoćama), povrće, voće, (integralne) žitarice, meso, riba, jaja, voda, zdrave
masnoć i bez preterivanja u stimulansima (kafa, alkohol, slatkiši- šećer).
Naše zdravlje u najvećoj meri biva određeno izborom navika i načina života, a mnogo
manje fiziološkim nasleđem i uticajem okoline u kojoj živimo. Dobro zdravlje zavisi od
onoga šta smo voljni da učinimo za sebe – od toga na koji način smo odlučili da živimo,
kakvu smo ishranu odabrali, bavimo li se telesnom aktivnošću, uzdržavamo li se od pušenja
i drugih zavisnosti.
Nevena Milenković II7