Фернан Бродел: Медитеран и медитерански свет у време

Филипа II
Аврамовић Вељко ИС22/9

Бродел се у уводном делу првог тома бави економском и социјалном историјом. Описује
период од 1550. до 1600. Он тврди да планине чине ,,скелет“ Медитерана и да су оне
најзаслужније за његово архитектонско јединство. Он описује пределе у залеђу мора као
сурову регију и ретко насељену. Бродел доноси податке о нечему што је данас
незамисливо као што је била трговина снегом и његово чување у бунарима у Шпанији. На
планине је се гледало као на уточишта слободе. Становнике планинских предела назива
горштацима. Њих дефинише као људе упадљиве боје са необичним начином облачења и
културом и обичајима. Наводи примере горштака из Бергамских Алпа, околина Милана.
Ретко су напуштали своје планинске пределе у којима су се осећали слободним и
сигурним. Висоравнима није посветио много пажње. Оне су широке и високе равни које
карактеришу суво тло и мањак река. Оне су погодне за прављење путева. Као најбољи
пример висоравни наводи кастиљанске висоравни у центру Шпаније које су њој
омогућиле развитак. Путеве наводи као један од најважнијих услова за развој неке
територије. Бродел у принципу описује феудалне односе Европе и начине на који су
функционисали. Они се своде на исто у готово свим деловима Европе, само имају
другачије називе за поседе, властелу и сељаке. У поглављу ,,Поља под водом“ он се бави
морима, трговином. Објашњава начине пловидбе и комплетан приобални свет Медитерана
за разлику од првоф поглавља у ком је обрадио залеђе. Осврће се на међудржавне односе,
као и како су ратови утицали на њих и на трговину. Медитеран се не може посматрати као
самостална целина. Он повезује неколико континената даје нам до знања да је то
мултикултурално подручје. Војни полигон Атине временом је постао млетачки и ђеновски
архипелаг. Венецијанци и Ђеновљани успоставили су своје људе, али никад нису успели
да асимилују грчко становништво. Тиренско море се састојало се од канала између
Корзике и Сардиније. Положајем је био значајно место за морепловце и тиме мета разних
освајача. Ова област била је позната по соли из трапанија, сирева са Сардиније, вина из
Напуља, бадемима, орасима. Јадранско море се простире у праву северозапад-југоисток.
Главна тачка Јадранског мора су Отранска врата, а значајно место је и острво Крф. Од
битнијих градова је била Барселона, Марсеј, Ђенова и Дубровник. Од битнијих оствра су
била Сицилија, Сардинија и Корзика.